7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda

7/23/2019 7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda

http://slidepdf.com/reader/full/7-statistika-blagostanja-zivotnog-standarda 1/140

11

Statistika blagostanja/životnog standarda



2


Sadržaj predavanja

1. Merenje blagostanja/životnog standarda 2. Međunarodna poređenja životnog standarda 3. Agregati za merenje životnog standarda

4. Linija siromaštva. !ndi"atori siromaštva

#. $ejedna"ost do%ot"a i potrošnje



333333


Merenje blagostanja/životnog standarda

• &ivotni standard predstavlja

• materijalno blagostanje pojedin'a

• nematerijalno

• obrazovanje( zdravstvena zaštita(zapošljavanje( društvena u"lju)enosti( bezbednost( "ultura( državnaadministra'ija( organiza'ija javni% službi(izgrađenost in*rastru"ture( sistem"omuni"a'ija( mediji( sloboda govora i

politi)"og udruživanja( slobodno vreme u"ojima ljudi žive i rade



4444



Kako meriti prosečan životni standard

stanovništva?

+etiri osnovna indi"atora,• -ruto domai proizvod -0• $eto na'ionalni proizvod $$• Li)ni do%oda"

• Li)ni raspoloživi do%oda"

44



5555



Bruto domaći proizvod (B!"

• -0 predstavlja u"upnu vrednost *inalni% dobara iusluga proizvedeni% u jednoj zemlji u datoj godini

• bu%vata li)nu potrošnju( investi'ionu potrošnju i potrošnju države "ao i razli"u izvoza i uvoza• Li)na potrošnja omoguava dire"tne "oristi

pojedin'ima ili domainstvima u te"uem periodu

• !nvesti'ije doprinose rastu proizvodnje u budunosti uti)u i na poten'ijalni rast potrošnjeu budunosti

55



66

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda

5 !zda'i za državu se mogu tretirati delom "ao potrošnja a delom "ao investi'ije

5 6matra da je bruto domai proizvodnajsveobu%vatnija mera te"ueg ili budueg

blagostanja pojedina'a jedne zemlje



7777


#eto na$ionalni proizvod (##!"

• $$ ne sadrži amortiza'iju• -olja apro"sima'ija godišnjeg na'ionalnog autputa

nego -0• Amortiza'iju je teš"o meriti( pa se -0 )eše "oristi

nego $$ "ao mera životnog standarda

77



8888


%ični do&odak (%"

• Meri propor'iju na'ionalnog do%ot"a "oja se isplauje pojedin'ima/domainstvima u raznim *ormamado%ot"a

• $ije naj)istija mera jer obu%vata i poreze "oje pojedin'i/domainstva plaaju državi

88



9999


%ični raspoloživi do&odak (%'"

5 -olja mera te"ue potrošnje je li)ni raspoloživido%oda"

5 L70 je L0 umanjen za porez na do%oda" i ostale poreze "oje pojedin'i plaaju državi



10101010


kupne vs per $apita vrednosti

• 8"upne vrednosti -0( $$( L0( L70 nam služeza izra)unavanje prose)ni% vrednosti po stanovni"uper 'apita

• 8"upnu vrednost npr. -0 delimo sa u"upnim brojem stanovni"a da bi dobili blagostanje prose)nog stanovni"a

rimer,

• 0ve zemlje imaju isti u"upan li)ni do%oda" • 9emlja A ima 2 puta više stanovni"a od zemlje -• rose)an stanovni" zemlje - je duplo bogatiji od

prose)nog stanovni"a zemlje A1010



11111111


!ojedina$ ili domaćinstvo)jedini$a posmatranja• er 'apita "on'ept pojedina'( jedini'a za "oju se

izra)unava veli)ina blagostanja• +esto se "ao osnovna jedini'a "oristi domainstvo(

jer se podrazumeva da domainstvo zajedni)"i trošisredstva "oja pojedini )lanovi zarađuju• $edostata" – prose)no blagostanje po domainstvu

ne uzima u obzir broj )lanova domainstva

• 9bog toga se agregat blagostanja "origuje zaveli)inu i stru"turu domainstava "a"o bi se dobila pre'iznija mera blagostanja e"vivalentni do%oda"ili do%oda" po potroša)"oj jedini'i

1111



12121212


'ealni B! per $apita

• 7ealni -0 po stanovni"u naj)eše se "oristi zamerenje životnog standarda( posebno zameđunarodna poređenja

• A"o realni -0 raste( zna)i da postoji veli"averovatnoa,

a da e više dobara i usluga biti na raspolaganjustanovništvu za potrošnju

bda e stanovništvo biti u boljoj pozi'iji da i% "upi

1212



131313131313


#edosta$i B!)a per $apita kao indikatora

životnog standarda 1. -0 obu%vata samo tržišne transa"'ije : naturalna

proizvodnja nije obu&vaćena

*+ Siva ili ne,ormalna ekonomija nije obu%vaena

budui da -0 obu%vata samo registrovanetransa"'ije

• 6iva e"onomija u 6rbiji u 2;1;. iznosila 3;.1<=7>$( 2;12


http://slidepdf.com/reader/full/7-statistika-blagostanja-zivotnog-standarda 14/140-zvor.S- - 0'1# (*234" Siva ekonomija u Srbiji. #ovi nalazi i preporuke za re,orme

Statistika blagostanja/životnog standarda Merenje blagostanja/životnog standarda5eličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i ostalim tranzi$ionim

zemljama u 6 B!)a

Country 2001 2005 2006 2007 2008 2009 2010 prosek

Bulgaria 36,2 34,2 33,5 33,0 32,6 32,9 32,3 33,9

Czech epu!lic 18,4 17,0 16"4 16,1 15"6 15"9 15,2 16,8

#stonia 32,0 30,6 29,9 29,4 29,2 29,6 29,2 30,4

$ungary 24,3 23,0 22"6 22"4 22,0 22"6 22"1 23,0

%at&ia 30,0 28,6 27,8 27,3 26,9 27,2 26"6 28,2

%ithuania 33,0 31,4 30,7 29,8 29,4 29,7 29,3 31,0

'olan( 27,5 26,7 26,3 26,1 25,8 25,9 25,6 26,5

o)ania 33,4 31,8 30,5 30,2 29,6 29,8 29,5 31,3

Serbia 33,2 31,6 31,2 30,7 30,1 30,6 30,1 31,4

*lo&ak epu!lic 18,8 17,7 17,2 16,6 16,3 16,9 16,2 17,5

*lo&enia 26,6 25,7 25,3 24,8 24,3 24,6 24,1 25,4

?odišnji prose" za 11zemalja

28,5 27,1 26,5 26,0 25,6 26,0 25,5 26,9



-zvor.S- - 0'1# (*234" Siva ekonomija u Srbiji. #ovi nalazi i preporuke za re,orme


5eličina i kretanje sive ekonomije u Srbiji i 'umuniji u periodu

*224)*2347 u 6 od B!)a

S i z e o f t h e s h a d o w e c o n o m y ( i n

% o

f G D P )



1616



4+ #eplaćeni rad članova domaćinstva nijeobu%vaen -0:om

5 @iše se bave žene nego muš"ar'i &ene se bave poslovima vezanim za održavanje

"ue( )uvanje de'e i stari% Muš"ar'i uglavnom se bave poslovima vezanim

za poprav"e "ue/stana i opreme u domainstvu



1717



4. $e uzima u obzir raspodelu do&otka

5 7ast -0 ne mora da zna)i rast životnog standardau"oli"o je praen rastom nejedna"osti

5 8 6rbiji( u periodu 2;;2:2;;. rast potrošnjestanovništva bio je ta"av da su najvee "oristi odrasta potrošnje imali najsiromašniji slojevistanovništva( pad siromaštva i rast životnogstandarda



1818



. -0 ne uzima u potpunosti u obzir promene u

kvalitetu života "oje se odnose na, o)uvanje životne sredine )ist vazdu%( )ista voda i

sl.

probleme u saobraaju i nivo bu"e o)e"ivano trajanje života "oli)inu slobodnog vremena i sl.

#. -0 ne izražava u potpunosti promene u kvalitetu

dobara "oje su u"lju)ene u obra)un ovog agregata @rše se ne"a prilagođavanja "oja imaju za 'ilj da

u"lju)e bolji "valitet "ola( "ompjutera i drugi%trajni% potrošni% dobara "oja brzo zastarevaju



1919


Me8unarodna pore8enja životnog standarda

5 rema poda'ima >B0:a od 1C;. do 2;;C. godine prose)ni realni -0 porastao u, Lu"semburgu 3 puta !rs"oj 3(C puta Doreji 1; puta

Švaj'ars"oj 1(4 puta

$ovom 9elandu i Me"si"u 1(# puta



2020

Statistika blagostanja/životnog standardaMe8unarodna pore8enja životnog standarda

rema poda'ima >B0:a u periodu 2;;;:2;;C.5 $ajvei rast -0:a i životnog standarda ostvaren je

u, 6lova)"oj 7epubli'i 3< oljs"oj 41< >stoniji 4<

5 $ajmanji rast -0:a i životnog standarda ostvaren je u, 0ans"oj i ortugalu 1< pad ostvaren je jedino u !taliji 4<



21212121

-ndeks &umanog razvoja (9uman evelopment-nde:"

• 0e*inisan je od strane 8$ 1CC;. i objavljuje sesva"e godine za 1 zemalja sveta

• snovna svr%a je širi obu%vat životnog standarda uodnosu na -0 ili li)ni do%oda" per 'apita

• bjedinjuje e"onoms"i i so'ijalni aspe"t razvoja jednog društva

2121




2222


5 !E7 je "ompozitni inde"s "oji se *ormira na osnovutri dimenzije %umanog razvoja,

10ug i zdrav život : meri se o)e"ivanom dužinomživota novorođeni% inde"s zdravlja

2ristup znanju : meri se prose)nim godinamaš"olovanja i o)e"ivanom dužinom š"olovanjainde"s obrazovanja

3ristojan životni standard : meri se bruto

na'ionalnim do%ot"om per 'apita izražen u jedini'ama iste "upovne snage inde"s do%ot"a

2222



23232323


• @rednost inde"sa se nalazi u intervalu od ; do 1• @ee vrednosti inde"sa vei napreda" • !E7 je geometrijs"a sredina normalizovani% inde"sa

"oji mere napreda" u sva"oj od navedeni% oblasti(

pa !E7 meri prose)an napreda" u sve tri oblasti• $e postoji jedinstven put "a uspešnom %umanom

razvoju• Eumani razvoj zavisi od spe'i*i)nosti istorijs"i%(

politi)"i%( "ao i institu'ionalni% uslova sva"e zemlje

2323



24242424


•

9a inde"s obrazovanja "oriste se poda'i o,• prosečnim godinama školovanja

• očekivanim godinama školovanja

• o)e"ivane godine š"olovanja se de*inišu "ao

broj godina "oje e dete š"ols"og uzrasta provesti na š"olovanju pod pretpostav"om dase sadašnje stopa upisa po starosti ne menjajuto"om detetovog života

2424



25252525


2525

• Dao indi"ator životnog standarda "oristi se brutona'ionalni do%oda" -$0 per 'apita• 9emlje "oje primaju veli"e dozna"e iz

inostranstva ili veli"u %umanitarnu pomo imaju

vei -$0 od -0• @eli"e razli"e između -0:a i -$0:a,

Lu"semburg i !rs"a• !E7 se de*iniše "ao geometrijs"a sredina inde"sa

zdravlja( inde"sa obrazovanja i inde"sa do%ot"a



26262626


6va"i od ova tri inde"sa se ra)una prema slede.oj *ormuli,

vrednostminimalna:vrednostma"simalna vrednostminimalna:vrednosta"tuelnadimenzijeinde"s =

3do%ot"aaobrazovanjzdravlja !F!F!!E7 =



27272727


5rednosti indikatora za Kinu i maksimalne i

minimalne vrednosti+!last 'ri)er

ine

-ostignut

)aksi)u)

.ini)u)

)e"ivano trajanježivota

3( G3(2 2;

Hapan( 2;1;

rose)ne godineš"olovanja

( 13(2 ;

6A0( 2;;;

)e"ivane godineš"olovanja

11(4 2;(# ;

Australija( 2;;2

Dombinovan inde"s

obrazovanja

;(C1 ;

$ovi 9eland( 2;1;

-$0 per 'apita( 86Iiste "upovnesnage

.2#3 1;G(211 1#3

8jedinjeni Araps"i>mirati( 1CG;

9imbabve(2;;G

Izvor: UNDP, Human Develomen! "eor!, 2010#



28282828


!ostupak izračunavanja -9'G4(;2;2(G3

2;(3=

−

−=

#G(;;:13(2

;:( ==

3(;;#(2;

;4(11=

−

−=

!nde"s o)e"ivanogtrajanja života

živorođeni%

!nde"s prose)ni%

godina š"olovanja!nde"s o)e"ivani%godina š"olovanja

GC(;;C1(;

;3(;F#G(;=

−

−=!nde"s obrazovanja

!nde"s do%ot"a

!E7

G4(;1#3ln211.1;Gln

1#3ln2#3.ln=

−

−=

##3(;G4(;FGC(;FG4(;3==



29292929


• 2;1;. 8$0( 2;1; uvedena su tri nova inde"sa "ojase odnose na multidimenzionalnu nejedna"ost( polnerazli"e i e"stremnu depriva'iju,

1. !E7 prilagođen za nejedna"ost raspodele2. !nde"s nejedna"osti polova

3. Multidimenzionalni inde"s siromaštva



30303030

-9' prilago8en za nejednakost raspodele5 Mera prose)nog %umanog razvoja ljudi u društvu

"oja u"lju)uje nejedna"ost u oblasti zdravlja(obrazovanja i do%ot"a

5 od pretpostav"om potpune jedna"osti( !E7 i !E7 prilagođen za nejedna"ost raspodele e biti jedna"i5 !E7 "oji u"lju)uje nejedna"ost predstavlja stvarni

nivo %umanog razvoja( a Jobi)anK !E7 predstavlja poten'ijalni nivo %umanog razvoja "oji se može

dostii u"oli"o ne postoji nejedna"ost





5 ?ubi'i u %umanom razvoju zbog nejedna"ostiraspodele se "reu od 1< "od obrazovanja+eš"a 7epubli"a do #G< "od do%ot"a$amibija

5 $ajvei gubi'i su "od zemalja s nis"imvrednostima !E7:a 8$0( 2;1;



32323232


Me8unarodna pore8enja životnog standarda-ndeks nejednakosti polova

5 redstavlja gubita" u %umanom razvoju zbognejedna"osti između muš"ara'a i žena ureprodu"tivnom zdravlju( osnaživanju i tržištu rada

5 !nde"s nejedna"osti polova ; u slu)aju potpune jedna"osti

5 !nde"s nejedna"osti polova 1 u slu)aju najlošijeg položaja žena u odnosu na muš"ar'e u sve tri

dimenzije %umanog razvoja5 ?ubi'i u napret"u u %umanom razvoju "ao

posledi'a nejedna"osti polova "reu se od 1< doG<



33333333


Multidimenzionalni indeks siromaštva

5 Meri višestru"u depriva'iju "oju li'a mogu imati uoblasti zdravlja( obrazovanja i uslova života

5 redstavlja udeo li'a "oja su multidimenzionalnosiromašna ponderisan sa intenzitetom depriva'ijesa "ojim se suo)avaju u u"upnom stanovništvu

5 Hedna treina stanovništva u 1;4 zemlje u razvoju

se suo)ava sa multidimenzionalnim siromaštvom



34343434


• d 1C;. do 2;1;. prose)an !E7 je porastao sa ;(4Gna ;(#G 8$0( 2;1;

• !ndi"atori zdravlja i obrazovanja su poboljšani za o"o)etvrtinu( do%oda" per 'apita je porastao dva puta

• 9emlje sa najveim rastom !E7:a( 1C;2;1;. su,man( Dina( $epal( !ndonezija( 6audijs"a Arabija

• 9emlje sa najmanjim rastom, Dongo( 9ambija i9imbabve

• Hedino se !ndonezija nalazi među prvi% deset zemalja i po napret"u "oji je ostvarila u oblasti do%ot"a i ponapret"u "oji je ostvarila u drugim oblastima zdravljei obrazovanje




3535




3636




3737




3838




5 !ndi"atori u oblasti zdravlja, $ajmanje jedan )lan domainstva je neu%ranjen Hedno ili više de'e je umrlo

5 !ndi"atori u oblasti obazovanja, $ijedan )lan domainstva nije bio na š"olovanju najmanje

godina $ajmanje jedno dete š"ols"og uzrasta ne ide u š"olu

5 8 oblasti uslova života, $ema struje( $ema pristum )istoj vodi za pie(

$ema pristup ade"vatnim sanitarnim uslovima( Doristi prljavu energiju za "uvanje drva i sl. $ema "ola( "amion ili sli)no motorno vozilo !ma najviše jedno od sledei% trajsni% dobara, bi'i"l(

moto'i"l( radio( *rižider( tele*on ili televizor



4040


Me8unarodna pore8enja životnog standarda

-ndikatori -9')a za Srbiju u *232+ godini u

pore8enju sa odabranim zemljama i regionom

4040!zvor, reuzeto sa %ttp,//%drstats.undp.org/images/eNplanations/67-.pd*



4141


5 d 2;;. do 2;1;. godine 6rbija je ostvarila

napreda" u %umanom razvoju od 2<5 !E7 rastao prose)no godišnje o"o ;(<

5 8 2;1;. godini !E7 od ;(3 bio iznad prose)nevrednosti za zemlje >vrope i Bentralne Azije ;(1i svets"og prose"a ;(#24

5 6rbija je bolje rangirana prema nedo%odovnom !E7zdravstvo( obrazovanje nego prema inde"sudo%ot"a

5 ostoji još prostora za napredovanje( pre svega "rozzna)ajna ulaganja u obrazovanje



4242


;rend u kretanju komponenti kompozitnog -9')a

za Srbiju7 *22<=*232+

4242



4343


5 O6tvarniJ !E7 za 6rbiju "oji u"lju)uje nejedna"ost uoblasti zdravstva( obrazovanja i do%ot"a je manji odOma"simalnogJ !E7:a i iznosi ;(##

5 ro'enjeni gubi'i u %umanom razvoju zbog

postojanja nejedna"osti iznose 11<5 !nde"s nejedna"osti polova za 6rbiju nije izra)unatza 2;;G. "ao poslednju godinu za "oju je ra)unat zasve zemlje( zbog nedostat"a podata"a

5 ro'enat stanovništva "oje je u rizi"u odmultidimenzionalnog siromaštva u 6rbiji iznosio je u

prose"u 3(#< u periodu 2;;;2;;G.




5 rvi put u poslednji% 1; godina( autput tri vodeezemlje u razvoju( -razila( Dine i !ndije je jedna"zbiru autputa dugogodišnji% industrijs"i% lideraJrazvijenog severaK: Danade( =ran'us"e( $ema)"e(

!talije( @eli"e -ritanije i 6A0:a5 1C;. -razil( Dina i !ndija su )inile svega 1;<

svets"e e"onomije( za razli"u od pomenuti%razvijeni% zemalja )iji je autput )inio polovinu

svets"og autputa5 roje"'ije su da do 2;;( -razil( Dina i !ndija e proizvoditi 4;< svets"og autputa

4444!zvor, P%e 7ise o* t%e 6out%, Euman rogress in a 0iverse Qorld( Euman 0velopment 7eport 2;13




češće globalnog autputa (6"








5 9emlje "oje su iznad linije od 4R imale su vei !E7u 2;12( nego 1CC;. lavi i sivi "ružii predstavljajuzemlje sa zna)ajno veim rastom !E7 u periodu1CC;:2;12( nego što je to bilo predviđeno 1CC;.

5 @iše od 4; zemalja Jnerazvijenog jugaK je imalovei rast !E7 od 1CC;( nego što je to bilo predviđeno

4747!zvor, P%e 7ise o* t%e 6out%, Euman rogress in a 0iverse Qorld( Euman 0evelopment 7eport 2;13




5 Dlju)nu ulogu u !E7 ima jedna"ost5 8 poslednje dve de'enije je bilo mnogo vee

smanjenje nejedna"osti u oblasti obrazovanja izdravlja nego u oblasti do%ot"a

5 6rednja "lasa Jnerazvijenog jugaK raste veoma brzo iu pogledu broja ljudi( nji%ovi% o)e"ivanja( "ao ido%ot"a





Stanovništvo srednje klase (u milrd"

4949

$apomena,6rednja "lasa u"lju)uje ljude "oji zarađuju ili troše I1;:I1;; po danu u I iste "upovne snage iz 2;;

!zvor, -roo"ings !nstitution 2;12.



5050

Statistika blagostanja/životnog standardagregati za merenje životnog standarda domaćinstva

o&odak i potrošnja

5 8 viso"orazvijenim zemljama i u veem deluLatins"e Ameri"e životni standard i siromaštvo se

pro'enjuju na osnovu do%ot"a

5 An"ete u veem delu Azije posebno u !ndiji i!ndoneziji uglavnom pri"upljaju detaljne podat"e o

potrošnji domainstva5 dlu"a o tome da li treba "oristiti do%oda" ili

potrošnju za merenje životnog standarda zavisi odteorijs"i% i pra"ti)ni% razloga

5050



5151


5 0o%oda" i potrošnja su dva razli)ita "on'epta5 ba agregata do%oda" i potrošnja predstavljaju

apro"sima'iju "orisnosti5 !ndire"tna *un"'ija O"orisnostiJ izražava blagostanje

u jedini'ama do%ot"a pozitivna i 'ena negativna realni do%oda" ili potrošnja

5 0a li "oristiti do%oda" ili potrošnju "ao meruživotnog standarda zavisi i od dužine vremens"og

perioda u "ome se meri životni standard

5151



5252


5 8 e"stremnom slu)aju( a"o je vremens"i %orizont zamerenje životnog standarda npr. životni ve"

pojedin'a prose)an nivo potrošnje u"lju)ujui po"lone mora biti jedna" prose)nom nivou do%ot"a

u"lju)ujui nasledstvo izbor između potrošnje i do%ot"a nema zna)aja

5 7e*erentni period za merenje životnog standardanaj)eše nije ta"o dug ve je obi)no godina dana

5252



5353


0o%oda" domainstva obu%vata,5 9arade5 0o%oda" od samozaposlenosti u"lju)ujui

poljoprivredu

5 0ozna"e iz inostranstva5 6o'ijalne trans*ere penzije( de)ji dodata"(materijalno obezbeđenje porodi'e i dr.

5 0o%oda" od "apitala renta( dividenda( "amata i sl.5 stale do%ot"e5 0o%oda" u naturi5 rimljene po"lone



5454


otrošnja domainstva obu%vata,5 !zdat"e za "upljene proizvode i usluge(5 6opstvenu proizvodnju i5 rimljene po"lone

ni se mogu "lasi*i"ovati u dve grupe, vrednost izdata"a za %ranu vrednost ostali% te"ui% izdata"a



5555


Domponente potrošnje prema B!B "lasi*i"a'iji susledee grupe izdata"a,

1. Erana i bezal"o%olna pia

2. Al"o%olna pia i duvan3. dea i obua

4. 6tanovanje

. $ameštaj( po"ustvo ite"ue održavanjestana

#. 9dravstvo

. revoz

G. Domuni"a'ija

C. 7e"rea'ija i "ultura

1;. brazovanje

11. Erana i pie u

restoranima( "a*iimai smeštaj u %otelima

12. stala dobra i usluge

5555

ž



5656


!rednosti i nedosta$i do&otka!rednosti do&otka,1. 0o%oda" obu%vata ograni)en broj "omponenti(

znatno manji u odnosu na "omponente potrošnje

an"ete o do%ot"u su ne"oli"o puta je*tinije uodnosu na an"ete o potrošnji

2. 0o%oda" omoguuje da li'a slobodno donoseodlu"u o tome "oli"o e trošiti

li'e s viso"im do%ot"om može odlu)iti da malotroši

5656



5757


gregati za merenje životnog standarda domaćinstva

#edosta$i do&otka.1. 0o%oda" može biti pot'enjen zbog5 slu)ajnog neprijavljivanja pojedini% "omponenti

do%ot"a u an"eti5 namernog pri"rivanja do%ot"a od

sive e"onomije neregistrovani% dozna"a iz inostranstva u zemljama s veli"im obimom sive e"onomije

do%oda" ne bi predstavljao ade"vatniju meru

blagostanja u odnosu na potrošnju pro'ene siromaštva bazirane na potrošnji obi)no suniže u odnosu na pro'ene siromaštva bazirani% nado%ot"u

S i ik bl j /ži d d



5858


5 8 6rbiji je 2;;2. godine bilo 1;(#< siromašni% prema potrošnji( a )a" 1G(3< siromašni% premado%ot"u

5 8 6A0:u je 2;;4. godine bilo C(2< siromašni% prema potrošnji( a 11(#< prema do%ot"u

5 Hermeniji 2;;C. godine( pro'enat siromašni% prema potrošnji je iznosio 34(1<( a prema do%ot"u 3G(2<

5858



5959


2. 0o%oda" je podložan kratkoročnim ,luktua$ijama to"om godine

5 sezons"e *lu"tua'ije u poljoprivrednim domainstvima(Oiznenadni događajiJ "ao što je gubita" posla( bolest(

povremeni rad i sl.5 otrošnja bolje odražava OstalanJ do%oda" 5 =riedman:ova %ipoteza permanentnog do%ot"a 1C

do%oda" sastoji od dva dela,

1 permanentnog do%ot"a "oji predstavlja normalni to"sredstava "a domainstvu

2 tranzitornog do%ot"a "oji je podložan slu)ajnim*lu"tua'ijama to"om vremena

5959

St ti tik bl t j /ži t t d d



6060


5 0omainstva zasnivaju svoje odlu"e o potrošnji naosnovu stalnog do%ot"a

5 Pe"ui do%oda" može biti vei ili manji od stalnogdo%ot"a

5 0omainstva s nis"im do%ot"om veoma )esto susuo)ena s povremenim smanjenjem te"ueg do%ot"a "oriste štednju( pozajmi'e( "redite od ban"e da bi

održala pret%odni nivo potrošnje i uobi)ajeniživotni standard

5 $ivo potrošnje "oji je *inansiran "reditom( pozajmi'omi sl. nije održiv na dug ro" dug se mora vratiti mnogi istraživa)i ipa" prednost daju do%ot"u

6060



6161


Kretanje do&otka i potrošnje u vremenu

6161




6262


3. $e"e delove do%ot"a je teže meriti5 do%oda" od samozaposlenosti u oblasti

poljoprivrede ali i van nje5 do%oda" od poljoprivredne proizvodnje za sopstvene

potrebe @eoma je teš"o razgrani)iti poslovne transa"'ije od

transa"'ija potrošnje domainstva 9natan deo do%ot"a od samozaposlenosti vezuje se

za sivu e"onomiju( "oji se nerado is"azuje u an"eti

4. 7e*erentni izveštajni period u an"eti ne mora daobu%vati Oprose)anJ do%oda" domainstva

6262




6363


!rednosti i nedosta$i potrošnje!rednosti potrošnje.

1. otrošnja pri"azuje te"ui životni standard("orisnost dire"tno zavisi od potrošnje( a ne od

do%ot"a per se2. otrošnja je manje podložna "rat"oro)nim(

sezons"im *lu"tua'ijama u odnosu na do%oda" i pri"azuje dugoro)no prose)no blagostanjedomainstva

3. otrošnja obu%vata i imputiranu rentu za stan/"uu u"ome žive vlasni'i i imputiranu vrednost usluga"orišenjem trajni% potrošni% dobara




6464


#edosta$i potrošnje.1. 0omainstva mogu da ne budu u pozi'iji da

izravnaju potrošnju2. !zbor domainstva "oli"o e trošiti može nas navesti

na pogrešan za"lju)a" bogato li'e može malo trošiti( što bi nas navelona za"lju)a" da je li'e siromašno po potrošnji(ia"o to nije slu)aj po do%ot"u




6565



3. $e"i izda'i su povremeni pa je zato potrebno"oristiti razli)ite re*erentne periode za razli)ite"omponente potrošnje

5 re*erentni period za izdat"e za obuu i odeu

je znatno duži npr. tri mese'a u odnosu nare*erentni period za izdat"e za %ranu npr.sedam dana




6666


5 rednosti jednog agregata su naj)eše nedosta'idrugog agregata i obrnuto

5 Dorišenje oba agregata može biti "orisno "od*ormulisanja spe'i*i)ni% politi"a

5 otrošnja ima prednost nad do%ot"om u zemljamanis"og i srednjeg nivoa razvoja( u "ojima je veiobim sive e"onomije i do%ot"a od samozaposlenosti

6666




6767


-zvori podataka5 snovni izvor podata"a o potrošnji domaćinstva su

an"ete u "ojima se pri"upljaju poda'i o "upljenim iliutrošenim proizvodima u"lju)ujui i dobijene

po"lone5 Merenje potrošnje je osnovni 'ilj nkete o

životnom standardu A&6 L6M6:Living6tandards Measurement 6urveS

5 8vedena 1CG;. od strane 6vets"e ban"e "a"o bi sešto bolje pro'enio životni standard i siromaštvo usvetu




6868



5 A&6 pored standardnog modula "oji se odnosi na potrošnju domainstva sadrži veoma detaljnemodule "oji se odnose na, 0emogra*iju i migra'ije

7adni status 9dravstvo brazovanje 6tanovanje i trajna potrošna dobra 6o'ijalne programe oljoprivredu

5 Mogue je meriti e*e"te spe'i*i)ni% politi"a( "ao inematerijalne aspe"te siromaštva zdravlje(obrazovanje i sl.




6969


5 nketa o potrošnji domaćinstava A0 "ojusprovodi 796 se "oristi za pro'enu siromaštva u6rbiji

5 snovni izvor podata"a o do&otku domaćinstva je nketa o do&otku i uslovima života 6!LB 6urveS o* !n'ome and Living Bonditions "oju"oriste zemlje )lani'e >8 i zemlje "andidati za)lanstvo




7070


5 6iromaštvo je po prvi put pro'enjeno na osnovu potrošnje domainstva 2;;2. po međunarodnouporedivoj metodologiji na osnovu podata"a A&66rbije

retpostavlja se da je ona bolje evidentirana uan"etama nego do%oda" zbog zna)ajane*ormalnog se"tora u 6rbiji i neregistrovani%dozna"a iz inostranstva

Manje je podložna "rat"oro)nim *lu"tua'ijama

7070




7171


5 A&6 sprovedena je još dva puta : 2;;3. i 2;;.5 8 međuvremenu "valitet podata"a A0 zna)ajno je

poboljšan( od 2;;#. godine pro'ene siromaštva se baziraju na A0

5 6rbija je po)ela da prati "retanje indi"atora*inansijs"og siromaštva tzv. >8 Li"en indi"atori5 ve indi"atore izra)unavaju sve zemlje >vrops"e

unije i "andidati za )lanstvo u >8

5 9asnivaju se na do%ot"u domainstva




7272


5 rva An"eta o do%ot"u i uslovima života u 6rbijisprovedeno je 2;13.

5 Po e biti standardno istraživanje za pro'enu*inansijsog siromaštva

$a osnovu do%ot"a domainstva o metodologiji "oja je uporediva sa standardima

>8

7272




7373


!otrošačke jedini$e5 Hedan od na)ina alo"a'ije u"upne potrošnje

domainstva na njegove )lanove jeste deljenje potrošnje domainstva s brojem )lanova

domainstva5 Pa"o se dobija potrošnja per capita

5 vaj na)in podrazumeva da svim )lanovimadomainstva pripada jedna" deo resursa potrošnje

tog domainstva

7373




7474


5 0ve važne )injeni'e "oje se zanemaruju prili"om podele iste "oli)ine potrošnje svim )lanovimadomainstva su,

1. 7azli"a u potrošnji odrasli% i de'e

2. >"onomija obima( odnosno )injeni'a da se ne"i izda'idele među )lanovima domainstva( npr. izda'i za, stanovanje( "orišenje automobila( dnevnu

štampu i sl.

5 +etvoro)lano domainstvo "oje troši G;.;;; dinaramese)no je bogatije nego jedno)lano domainstvo"oje troši 2;.;;; dinara mese)no

7474




7575


5 >"onomija obima može se apro"simirati prilagođavanjem veli)ine domainstva varijabli "oja predstavlja jedini'e jedna"e potrošnje

5 0omainstvo "oje ima 3( potroša)"e jedini'e treba

da troši 3( puta više u odnosu na odraslog pojedin'ada bi bilo na istom nivou blagostanja "ao odrastao pojedina'

5 ored veli)ine domainstva( pol i starost )lanova

domainstva ta"ođe uti)u na potrebnu veli)inu potrošnje domainstva

7575




7676


5 otroša)"e jedini'e mogu odražavati samo veli)inudomainstva zavise od jednog parametra θ

5 otrošnja domainstva po potroša)"oj jedini'i POT pj

5 POT potrošnja domainstvaT n broj )lanova

domainstvaT i θ parametar

7676




7777



5 6pe'ijalni slu)aj "ada je θ 1 predstavlja potrošnju per capita

5 >B0 "oristi vrednost θ ;(5 9a tipi)nu veli)inu domainstva u zemljama !sto)ne

>vrope i zemljama bivšeg 6ovjets"og 6aveza(navedena *ormula predstavlja simpli*i"a'iju s"ale>B0:a




7878



5 6"ala >B0:a potroša)"e jedini'e( "oja poredveli)ine domainstva uzima u obzir i stru"turudomainstva,>B0 potroša)"e. jedini'e1U;(F-roj odrasli%1

U;(F-roj de'e;135 rema ovoj s"ali prvom odraslom se dodeljuje ponder 1(

ostali odrasli imaju ponder ;(( a de'a ispod 14 godinaimaju ponder ;(

5 vu s"alu e"vivalen'ije 796 je "oristio u svojimgodišnjim pro'enama apsolutnog siromaštva za period2;;#2;1;.




7979


5 9a pro'ene relativnog siromaštva premametodologiji >8 za period 2;;#2;1;. 796 je"oristio modi*i"ovanu s"alu >B0:a "oju "oristesve zemlje >8

Modi,ikovane potrošačke jedini$e 1U;(F-rojodrasli%1U;(3F-roj de'e;:13

5 rema ovoj s"ali,

prvom odraslom se dodeljuje ponder 1 ostali odrasli imaju ponder ;( de'a ispod 14 godina starosti imaju ponder ;(3




8080



5 -roj potroša)"i% jedini'a modi*i"ovana s"ala>B0:a za jedno domainstvo sa )etiri )lana( "ojeima dvoje de'e starosti pet i osam godina i dvoje

odrasli% iznosi,

2(11U;(F21U;(3F2




8181

Statistika blagostanja/životnog standarda %inija siromaštva

>bjektivna linija siromaštva5 psolutna linija siromaštva se de*iniše "ao *i"sna

potrošnja neop%odna za zadovoljavanje minimalni%životni% potreba

5 9asniva se na *i"snoj "orpi %rane "oja treba dazadovolji minimalne nutri'ionisti)"e standardeneop%odne za dobro zdravlje

5 8veava se za druge izdat"e odevanje( stanovanje(

obrazovanje( i sl5 8"upna linija siromaštva se sastoji iz linije %rane i

ostali% izdata"a

8181




8282

Statistika blagostanja/životnog standarda%inija siromaštva

5 Linija %rane se )esto naziva i e"stremna linijasiromaštva sva li'a )ija je u"upna potrošnja po potroša)"oj

jedini'i manja od linije %rane po potroša)"oj

jedini'i smatraju e"stremno siromašnima

5 6va li'a )ija je u"upna potrošnja po potroša)"oj jedini'i manja od u"upne linije siromaštva po potroša)"oj jedini'i smatraju se siromašnima




8383

Statistika blagostanja/životnog standarda %inija siromaštva

5 Linija %rane naj)eše se izra)unava na osnovuminimalne potroša)"e "orpe %rane domainstava )ijase u"upna potrošnja nalazi u prvi% ne"oli"o de'ilaprvom( ili prvom i drugom( ili prvom( drugom itreem i sl

5 0a bismo izra)unali minimalnu potroša)"u "orpu%rane potrebno je da izra)unamo prose)ne "alorijs"e potrebe stanovništva jedne zemlje i 'enu jedne"alorije

5 ve podat"e možemo izra)unati na osnovu podata"aan"ete i nutri'ionisti)"im standarda 6vets"ezdravstvene organiza'ije

8383




8484

Statistika blagostanja/životnog standarda%inija siromaštva

5 8"upna linija siromaštva odredjuje se "ao potrošnjaoni% domainstava )ija je potrošnja %rane jedna"aminimalnoj potroša)"oj "orpi %rane

5 retpostavlja se da domainstva "oja troše na %ranu

onoli"o "oli"o iznosi minimalna "orpa %rane imajuta"ođe minimalne troš"ove za ostale potrebe5 vaj na)in *ormiranja linije siromaštva je "orišen u

pro'eni siromaštva 6rbije za period 2;;22;;.5 Apsolutna linija siromaštva razli"uje se po zemljama

jer zavisi od "ompozi'ije potroša)"e "orpe 8 sva"oj zemlji se to"om vremena "origuje samo

za rast 'ena




8585

S g j / g %inija siromaštva

5 Ljudi se mogu smatrati siromašnima a"o je nji%ovživotni standard znatno ispod životnog standardadrugi% ljudi u nji%ovoj zemlji

5 vaj "on'ept siromaštva se bazira na relativnoj

liniji siromaštva de*iniše siromaštvo relativno u odnosu na

prose)ni životni standard zemlje

8585




8686

g j g %inija siromaštva

5 7elativna linija siromaštva se obi)no *i"sira "aoodređeni pro'enat medijane na'ionalnog do%ot"a po

potroša)"oj jedini'i5 va"o de*inisana linija siromaštva raste sa rastom

prose)nog do%ot"a stanovništva( odnosno sa rastomživotnog standarda5 snovna prednost jeste uporedivost po"azatelja

siromaštva sa zemljama "oje ta"o mere siromaštvo

zemlje >8 i zemlje "andidati za )lanstvo u >8

8686




8787


5 8 tim zemljama relativna linija siromaštvade*inisana je "ao #;< medijane na'ionalnogdo%ot"a po potroša)"oj jedini'i

5 7elativna linija siromaštva naj)eše se izražava u

nov)anim jedini'ama iste "upovne snage "a"o bi seis"lju)io uti'aj razli)itog nivoa 'ena u tim zemljama

8787




8888


5 8 odnosu na relativnu( apsolutna linije siromaštva je pogodnija za, merenje e*e"ata "oji e"onoms"i rast rast

potrošnje/do%ot"a ima na smanjenje siromaštva

targetiranje ograni)eni% sredstava države "ojimaona pomaže siromašnima

5 Po je zato što se "retanje potrošnje ili do%ot"astanovništva poredi sa jednom istom re*erentnom

vrednošu "origovanu samo za rast 'ena

8888




8989


5 ro'enat siromašni% meren relativnom linijomsiromaštva može ostati nepromenjen to"om vremena distribu'ija do%ot"a je zadržala isti obli" to"om

vremena na primer( "umulativna distribu'ija

do%ot"a po de'ilima ostala nepromenjena5 Pada pro'enat stanovništva )iji je do%oda" manji od(

npr. #;< medijane do%ot"a može ostatinepromenjen u odnosu na ne"i pret%odni period

8989




9090

g j g%inija siromaštva

5 Može se desiti da pro'enat siromašni% merenrelativnom linijom siromaštva ostane isti( ia"o je

pro'enat siromašni% prema apsolutnoj linijisiromaštva smanjen

u tom slu)aju su siromašnije grupe stanovništvaimale "orist od e"onoms"og rasta u vidu realnograsta potrošnje




9191


5 Apsolutna i relativna linija siromaštva spadaju uobjektivne linije siromaštva

5 0e*inišu se u odnosu na a"tuelnu potrošnju ili

do%oda" stanovništva





Subjektivna linija siromaštva5 9asniva se na subje"tivnoj o'eni ispitani"a o

minimalnom nivou do%ot"a ili potrošnje "oji bi bioneop%odan za održanje ade"vatnog životnog

standarda5 6 rastom do%ot"a raste i subje"tivna o'ena onov)anom iznosu neop%odnom za zadovoljavanjeOosnovni% potrebaJ

5>lasti)nost subje"tivne linije siromaštva u odnosu nado%oda" je o"o ;(#T između elasti)nosti apsolutnelinije siromaštva ; i relativne linije siromaštva 1

9292





5 ribližan odnos Oobje"tivnogJ i subje"tivnogsiromaštva možemo dobiti a"o obje"tivnu linijusiromaštva uporedimo sa subje"tivnom o'enomispitani"a o najmanjem nov)anom iznosu

neop%odnom za zadovoljavanje životni% potreba5 Doristei ovaj metod( u 2;; duplo više stanovni"a6rbije je bilo subje"tivno siromašno u odnosu naobje"tivnu pro'enu 14< u odnosu na #(#

9393




-ndikatori siromaštva

>snovni indikatori siromaštva

gde je α parametarT z linija siromaštvaT ci

potrošnja po potroša)"oj jedini'i i; n u"upan brojli'a

9494





9595

5 9a α; ; je indeks siromaštva predstavlja broj siromašni% u pro'entu od

u"upnog stanovništva5 !nde"s siromaštva ne govori ništa o tome "oli"o su ti

ljudi siromašni tj. "oli"o je nji%ova potrošnjado%oda" ispod linije siromaštva





5 0ubina siromaštva jaz siromaštva se dobija za α15 1 može se de*inisati na sledei na)in,

1 ;Frose)an de*i'it

5 rose)an de*i'it ozna)ava prose)an de*i'it potrošnje

do%ot"a siromašni% u pro'entu od linije siromaštva5 ubina siromaštva 1 predstavlja prose)an

de*i'it potrošnje do%ot"a u pro'entu od linijesiromaštva među 'elo"upnim stanovništvomsiromašnima i onima "oji nisu siromašni

9696





5 Dada se prose)an de*i'it siromašni% pomnoži s brojem siromašni% i izrazi u pro'entu od brutodomaeg proizvoda dobija se minimalni nov)aniiznos sredstava neop%odni% za elimina'iju

siromaštva pod pretpostav"om per*e"tnetargetiranosti pomoi siromašnima

5 9a α2 dobijamo 2 : oštrina siromaštva 5 Meri nejedna"ost među siromašnima5 0aje vei ponder siromašnima "oji su više udaljeni

od linije siromaštva

9797



Statistika blagostanja/životnog standarda-ndikatori siromaštva

>snovni indikatori siromaštva u Srbiji7 *22*=*22+

9898





5 6iromašna su bila sva li'a )ija je potrošnja po potroša)"oj jedini'i bila u prose"u manja od linijesiromaštva u 2;;2. iznosila je .234 dinara mese)no po

potroša)"oj jedini'i u 2;;. godini iznosila ja G.GG3 dinara mese)no po potroša)"oj jedini'i

9999





5 0ubina jaz siromaštva u 2;;. godini iznosila je1(3< u"oli"o bi država mobilisala nov)ana sredstava u

iznosu od 1(3< linije siromaštva za sva"o li'e

siromašno i ono "oje nije siromašno i usmerilasiromašnima( teorijs"i siromaštvo bi biloeliminisano( pod pretpostav"om per*e"tnetargetiranosti pomoi siromašnima

5 štrina siromaštva iznosila je ;(4<

!ndi"ator "oji uzima u obzir to što se ne"isiromašni nalaze dublje u siromaštvu( odnosnodalje ispod linije siromaštva od drugi%

100100





!rimer izračunavanja indeksa siromaštva5 $a osnovu podata"a u tabeli izra)unati inde"s

siromaštva pro'enat siromašni% li'a od u"upnog broja li'a "oja

žive u tim domainstvima5 Linija siromaštva je 13.;;; dinara po potroša)"oj jedini'i

101101





!ostupak izračunavanja pro$enta siromašni& li$a

102102





-ndikatori so$ijalne uključenosti5 0osadašnja istraživanja siromaštva u 6rbiji bazirala

su se na potrošnji domainstva "ao osnovnomagregatu za merenje životnog standarda i apsolutnojliniji siromaštva

5 osle periodV znV)Vjnog smVnjenjV VpsolutnosiromVštvo je po)elo dV rVste u 2;;C. godini

Dao posledi'V pogoršVnjV indi"VtorV nV tržištu rVdV

103103





%inij@ @psolutnog sirom@štv@ i pro$en@t @psolutno

sirom@šni&7 Srbija7 *22A=*232+

104104

Statistika blagostanja/životnog standarda- dik i i š




5 9emlje )lani'e >8 i "andidati za )lanstvo pratesiromaštvo "oristei relativnu liniju siromaštva ido%oda" domainstva

5 Doriste po"azatelje so'ijalne u"lju)enosti( tj. Li"en

Lea"en indi"atore "oji se odnose na *inansijs"osiromaštvo

5 6rbija izra)unava ove indi"atore od 2;1;. godine

105105

Statistika blagostanja/životnog standarda- dik t i i št




So$ijalna (društvena" uključenost Boun'il o* t%e>8( 2;;45 0e*inisana je "ao pro'es "oji omoguuje da oni "oji

su u rizi"u od siromaštva i dis"rimina'ije dobijumogunost i resurse "oji su potrebni za puno u)ešeu e"onoms"om( društvenom i "ulturnom životu i

postizanju životnog standarda "oji se smatranormalnim u društvu u "ojem žive

5 sigurava nji%ovu veu u"lju)enost u donošenju

odlu"a "oje uti)u na nji%ove živote i ostvarenjeosnovni% ljuds"i% prava

106106





5 %iken indikatori u"azuju na stanje i promene u)etiri dimenzije so'ijalne is"lju)enosti, =inansijs"o siromaštvo 9aposlenost 9dravlje brazovanje

5 0e*inisani su 2;;1. godine u belgijs"om graduLea"enu

5 2;;C. dodatni po"azatelji "oji se odnose na ,

materijanu depriva'iju stanovanje

107107





5 Li"en indi"atori su razvrstani na primarne i se"undarne isti za sve zemlje >85 rimarni po"azatelji obu%vataju najvažnije oblasti "oje se

odnose na generisanje siromaštva i društvenu is"lju)enostzaposlenost( obrazovanje i sl.

5 6e"undarni po"azatelji treba da dopune primarne po"azatelje i u"ažu na druge važne oblasti "oje trebaobu%vatiti

5 6va"a zemlja >8 de*iniše na'ionalne po"azatelje pomou"oji% prate ne"e spe'i*i)nosti *enomena so'ijalneis"lju)enosti 9na)ajni su za dodatnu interpreta'iju primarni% i

se"undarni% po"azatelja

108108





Metodologija 1

5 9a de*inisanje *inansijs"og siromaštva "oristi serel@tivn@ linij@ sirom@štv@ #;< medijVne do%ot"V po

potrošV)"oj jedini'i5 DVo osnovni VgregVt zV merenje životnog stVndVrdV

"oristi se do&od@k domVinstvV5 snovnV prednost : uporedivost po"VzVteljV siromVštvV

sV zemljVmV >8 i zemljVmV "VndidVtimV zV )lVnstvo5 1G< stVnovništvV 6rbije je bilo izloženo rizi"u

siromVštvV u 2;;G. i 2;;C. prema A0 !znVd prose)ne stope rizi"V siromVštvV 2 zemVljV

>8 u 2;;C. godini 1#(3<

109109




-ndikatori siromaštva!ok@z@telji rel@tivnog sirom@štv@ u Srbiji7 *22A=*232+

110110

*22A+ *22+ *22+ *22C+ *232+

6topa rizi"a siromaštvau <

2;(C 21 1(C 1( 1G(3

rag rizi"a siromaštva u dinarima

Hedna osoba G.3GG C.C;; 11.2; 12.G2G 13.12G

0omainstvo sa dvojeodrasli% i dvoje de'emlađe od 14 godina

1.#1 2;.C; 24.1C2 2#.C3C 2.#C

!zvor, @lada 7epubli"e 6rbije( raenje so'ijalne u"lju)enosti u 6rbiji( pregled i stanje so'ijalne u"lju)enosti u6rbiji na osnovu praenja evrops"i% i na'ionalni% po"azatelja 2;;#:2;12. A0





5 Bilj novousvojene strategije >8: >vropa 2;2;. je smVnjenje siromVštvV u >8 do 2;2;. zV 2< trebV smVnjiti broj oni% "oji žive ispod relVtivne

linije siromVštvV #;< medijVne nV'ionVlnog

do%ot"V zV pre"o 2; milionV5 rvi milenijums"i 'ilj razvoja 8$:a dV se od 1CC;. do 2;1. prepolovi u)eše

stVnovništvV )iji je do%odV" mVnji od jedan 860dnevno i is"oreni glVd

111111






Me8unarodna linija siromaštva)pro$enatstanovništva ispod SD 37*< dnevno

112112!zvor, D!LM t% >dition( baza podata"a !L





Me8unarodna linija siromaštva)pro$enatstanovništva ispod SD * dnevno

113113

!zvor, D!LM t% >dition( baza podata"a !L





5 rema poslednjim raspoloživim poda'ima najlošija je situa'ija u Hužnoj A*ri'i tamno zelena boja po"azuje da između (G< i

G3(< stanovništva ima do%oda" ispod 86I1(2dnevno

između #3(2< i C4(G< stanovništva ima do%oda"ispod 86I2 dnevno

114114

Statistika blagostanja/životnog standarda#ejednakost do&otka i potrošnje



j p j

>snovne mere nejednakosti

5 $ejedna"ost do%ot"a/potrošnje razli)ita li'a ilidomainstva ostvaruju razli)ite iznosedo%ot"a/potrošnje

5 9a de*inisanje po"azatelja nejedna"osti do%ot"a potrebno je de*inisati per'entile

5 er'entili se izra)unavaju ta"o što se domainstvaurede prema rastuoj veli)ini nji%ovog do%ot"a

5 $:ti per'entil po"azuje vrednost do%ot"a ispod "ojegse nalazi n pro'enata domainstava

5 0e'ili su vrednosti "oje razdvajaju desetine s"upanumeri)"i% vrednosti "oji je uređen u rastui niz i podeljen na 1; jedna"i% delova

115115




#ejednakost do&otka i potrošnje

o&odak po per$entilima u S)u u *22<+

116116





5 Mere nejedna"osti "oje se odnose na pojedinedelove distribu'ije do%ot"a su, odnos do%ot"a devetog de'ila i prvog de'ila

C;/1;

odnos do%ot"a devetog de'ila i medijaneC;/; odnos do%ot"a medijane i prvog de'ila ;/1;

117117





>dnos kon$entra$ije5 meri pro'enat u"upnog do%ot"a "ojim raspolažu

najbogatiji na primer( pro'enat u"upnog do%ot"a "ojim

raspolaže 2; pro'enata "vantil stanovništva sanajveim do%ot"om( ili 1;( ili 1 pro'enatstanovništva s najveim do%ot"om

5 8 slu)aju postojanja nejedna"osti do%ot"a gornji

per'entili e imati vei pro'enat u"upnog do%ot"anego donji per'entili

118118





kupan do&odak S)a u *22<+ po kvantilima7 6

119119





Kvantilni odnos 6G;/62;5 dnos u"upnog do%ot"a "oji prima 2;<stanovništva s najveim do%ot"om najviši "vantil iu"upnog do%ot"a 2;< stanovništva s najmanjimdo%ot"om najniži "vantil

5 vaj odnos u 6A0:u 2;;. godine iznosio 14(Gra)unat pre"o pro'entualnog u)eša ;(4</3(4<

120120





5 $ejedna"ost do%ot"a merena "vantilnim odnosom je

smanjena u 6rbiji "vantilni odnos je zna)ajno opao sa (G u 2;;#.

na 4( u 2;;C( ali pod uti'ajem "rize je iznosio( ve u 2;1;.

u 2;1;. godini 2;< najbogatijeg stanovništvaimalo ( puta vei do%oda" po potroša)"oj

jedini'i u odnosu na 2;< najsiromašniji%

121121

*22A+ *22+ *22+ *22C+ *232+ *233+

Dvantilni odnosBG;/B2; za 6rbiju (G (# 4(G 4( (

Dvantilni odnosBG;/B2; za >82

4(C 4(4 (1

!zvor, @lada 7epubli"e 6rbije( raenje so'ijalne u"lju)enosti u 6rbiji( pregled i stanje so'ijalne u"lju)enosti u6rbiji na osnovu praenja evrops"i% i na'ionalni% po"azatelja 2;;#:2;12. A0 i baza podata"a >urostat.





5 vaj "vantilni odnos sva"a"o bi bio nešto vei za6rbiju "ada bi se is"lju)io do%oda" u naturinajzastupljeniji među siromašnima "ao "od >82

5 6vi ovi po"azatelji nejedna"osti do%ot"a mere

nejedna"ost do%ot"a samo na pojedinim delovimadistribu'ije do%ot"a ne na 'eloj distribu'iji do%ot"a npr. posmatra se deo stanovništva "oje je

najsiromašnije i upoređuje sa bogatijima

122122





Koe,i$ijent varija$ije do%ot"a B@5 0e*iniše se "ao odnos standardne devija'ije do%ot"a(60Y i prose)nog do%ot"a

5 6tandardizovana mera do%odne nejedna"osti(invarijantna na promenu prose)nog do%ot"a

5 6tandardna devija'ija do%ot"a "ao mera disperzijedo%ot"a( raste s rastom prose)nog do%ot"a

5 6tandardna devija'ija ne bi bila dobra meranejedna"osti a"o bi poredili dve distribu'ije do%ot"a"oje imaju razli)ite prose)ne vrednosti do%ot"a

123123





5 Doe*i'ijent varija'ije do%ot"a je obi)no bliza"vrednosti 15 8 slu)aju potpune jedna"osti teorijs"a

pretpostav"a( standardna devija'ije je jedna"a ; iB@ je jedna" ;

5 8 slu)aju potpune nejedna"osti( "ada sav do%oda" prima jedno li'e( B@ ima bes"ona)nu vrednost

5 Doe*i'ijent varija'ije mese)ni% neto zarada od

osnovnog posla u 6rbiji iznosila je ;(G#1 u 2;;2. i;(#GC u 2;;.

124124





5arijansa logaritma do&otka @arln95 +esto se naziva Ologaritam varijanse do%ot"aJ logvarian'e o* in'ome ia"o se radi o varijansilogaritma do%ot"a a ne o logaritmu varijansedo%ot"a

5 @arijansa do%ot"a raste s rastom prose)nog do%ot"a5 Po se "origuje ta"o što umesto do%ot"a "oristimo

logaritam do%ot"a5 @arijansa logaritma do%ot"a invarijantna na promene

prose)nog do%ot"a

125125





%oren$ova kriva5 Loren'ova "riva po"azuje pro'enat do%ot"a "oji je

primio određeni pro'enat stanovništva5 $a x osi je predstavljen "umulativni pro'enat

stanovništva "oje je rangirano prema nivou do%ot"a5 $a y osi predstavljen je "umulativni pro'enat do%ot"a

"oje je stanovništvo primilo5 Loren'ova "riva "oja ozna)ava per*e"tnu jedna"ost je

linija nagiba od 4 stepeni y x

sva"o li'e prima isti do%oda" "umulativni pro'enat do%ot"a je jedna"

"umulativnom pro'entu stanovništva

126126





5 n pro'enata stanovništva prima n pro'enata u"upnogdo%ot"a na primer( 2;< stanovništva s najnižimdo%ot"om prima 2;< u"upnog do%ot"a

5 Loren'ova "riva se može "oristiti za poređenje

distibu'ija do%ot"a i za pro'enu relativnog stepenanejedna"osti do%ot"a

127127






j p j

5 Doja zemlja ima manju nejedna"ost do%ot"aW5 9emlja A ima manju nejedna"ost do%ot"a negozemlja -

5 $ajsiromašniji% pro'enata stanovništva prima a pro'enata u"upnog do%ot"a u zemlji A b pro'enata u"upnog do%ot"a u zemlji - aXb

5 ošto se ove dve "rive ne se"u to važi za sva"uta)"u

129129




j p j

5 Doja zemlja ima manju nejedna"ost do%ot"a a"o seLoren'ove "rive se"uW5 Doje ta)"e na Loren'ovoj "rivoj odgovaraju ta)"ama

1 i 2W

5 Pa)"i 1 odgovara d1 pro'enat u"upnog do%ot"a u zemlji 0

'1 pro'enat u"upnog do%ot"a u zemlji B

5 d1 X '1

najsiromašniji% 1 pro'enata stanovništva imavei pro'enat u"upnog do%ot"a u zemlji 0 nego uzemlji B

130130




j p j

5 Da"va je situa'ija na gornjem delu distribu'ijedo%ot"a npr. u ta)"i 2 W

5 '2 X d2

najsiromašniji% 2 pro'enata stanovništva prima

vei pro'enat u"upnog do%ot"a u zemlji B nego uzemlji 05 oređenjem dve Loren'ove "rive "oje se se"u ne

možemo doi do za"lju)"a "oja zemlja ima manjunejedna"ost do%ot"a u jednom delu distribu'ije to je zemlja 0( a u

drugom delu zemlja B

131131




j p j

5 0ve Loren'ove "rive "oje se ne se"u omoguujunam poređenje nejedna"osti do%ot"a između dvezemlje ili u dve vremens"e ta)"e

5 ?ra*i)"i pri"az nam ne omoguuje da "vanti*i'iramo"oli"o je veli"a razli"a između dve distribu'ijedo%ot"a

132132




j p j

Gini koe,i$ijent5 Doristi se za "vantitativno poređenje distribu'ijedo%ot"a ili potrošnje dve zemlje ili dva perioda u

jednoj zemlji5 6razmeran je površini između linije od 4 stepeni i

Loren'ove "rive5 Loren'ova "riva "oja je više udaljena od linije od 4

stepeni y x ozna)avae veu nejedna"ostraspodele do%ot"a i vei ?ini "oe*i'ijent

133133




-zračunavanje Gini koe,i$ijenta na osnovu

distribu$ije do&otka domaćinstava u S)u7 *22<+

134134




j p j

5 ovršina A "oja odgovara ?ini "oe*i'ijentu jedna"a je ;(

površina donjeg trougla "oja je jedna"a polovini površine"vadrata manje površina E ispod Loren'ove "rive,A;(E

5 ovršina E se može apro"simirati a"o je podelimo naveli"i broj trapezoida

5 snovi'a trapezoida Ei je i i:1( odnosno * i pro'enat*re"ven'ije

5 Draa "ateta trapezoida je zi:1( "umulativni pro'enatdo%ot"a do do%odne grupe i1

5 0uža "ateta je zi

5 ovršina trapezoida je proizvod osnovi'e i polovine sume"ateta, Ei * izi:1U zi/2

135135




5 ovršina ispod Loren'ove "rive može se izraziti nasledei na)in,

5 za t grupa do%ot"a( gde je z; jedna"o ;5 ovršina A se onda može izraziti "ao,

136136




5 ?ini "oe*i'ijent ? se izvodi odabirom "onstante s"ojom treba pomnožiti A da bi vrednost ? bila uintervalu od ; do 1

5 8 slu)aju per*e"tne jedna"osti do%ot"a

površina A je jedna"a ; A je jedna"o ;(5 8 slu)aju drugog e"strema( potpune nejedna"osti(

Loren'ova "riva se može opisati donjom N osom i

desnom verti"alnom osom "vadrata E je jedna"o ; i A je jedna"o ;(

137137




5 0a bismo standardizovali ? u intervalu od ; do 1 A je potrebno pomnožiti sa 2, ?2A5 ? je onda jedna"o,

5 8 slu)aju per*e"tne jedna"osti Gini koe,i$ijent ?e iznositi 25 8 slu)aju per*e"tne nejedna"osti iznosie 35 @ažna "ara"teristi"a ?ini "oe*i'ijenta, više je osetljivna promene u sredini distribu'ije do%ot"a nego na

promene na donjoj i gornjoj distribu'iji do%ot"a

138138




g j g#ejednakost do&otka i potrošnje

5 ?ini "oe*i'ijent je opao sa 32(C u 2;;#. na 31(2 u2;;C. godini( ali je potom porastao na 33 u 2;1;.5 8 2;12. na osnovu An"ete o pri%odima i uslovima

života ?ini iznosi 3G5 8 >82 stabilne vrednosti ?ini "oe*i'ijenta i niže

nego u 6rbiji

Kretanje Gini koe,i$ijenta u Srbiji i 1*

139139

*22A+ *22+ *22+ *22C+ *232+ *23*+

?ini "oe*i'ijent za6rbiju

35,4 34,1 32,1 31,2 33(; 3G(;

?ini "oe*i'ijent za >82 3;(2 3;(# 3;(G 3;(4 3;( 3;(#

!zvor, @lada 7epubli"e 6rbije( raenje so'ijalne u"lju)enosti u 6rbiji( pregled i stanje so'ijalne u"lju)enosti u6rbiji na osnovu praenja evrops"i% i na'ioalni% po"azatelja 2;;#:2;12. A0 i baza podata"a >urostat.9a 2;12. na osnovu An"ete o pri%odima i uslovima života( 796( 6aopštenje broj 3##.



Documents

7 Statistika Blagostanja Zivotnog Standarda