DERIVACIJADERIVACIJADERIVACIJADERIVACIJA

→ Stvaranje novih leksema (reči)

DERIVACIJA IMENICA

A → N sufiksacija lep lep-ota

V → N sufiksacija posetiti poseti-lac

V → N prefiksacija pisati pro-pis

N → N sufiksacija kuća kuć-ica

N → N prefiksacija gora pod-gora

DERIVACIJA PRIDEVA

N → A sufiksacija drvo drv-en

V → A sufiksacija čitati čit-ljiv

A → A prefiksacija dobar pre-dobar

A → A sufiksacija plav plav-ičastA → A sufiksacija plav plav-ičast

DERIVACIJA GLAGOLADERIVACIJA GLAGOLA

N → V sufiksacija kuća kuć-i-ti

A → V sufiksacija crn crn-e-ti

V → V prefiksacija čitati pro-čitati

V → V sufiksacija svirati svir-ucka-tiV → V sufiksacija svirati svir-ucka-ti

→ promena kategorije / ista kategorija→ promena kategorije / ista kategorija

→ afiksi kao nosioci kategorijalnih /subkategorijalnih obeležja

→ prilozi kao reči koje su izuzetno retko motivne reči u derivacionim procesima (za razliku od N, reči u derivacionim procesima (za razliku od N, V, A)

NOMINALIZACIJANOMINALIZACIJA

VERBALIZACIJA

ADJEKTIVALIZACIJA

ADVERBALIZACIJA

→ stvaranje druge semantičke subkategorije u okviru iste leksičke kategorijeokviru iste leksičke kategorije

Italijanski:

albero “drvo" alber-ino “malo drvo"

giardino “bašta" giardin-etto “lepa mala bašta"giardino “bašta" giardin-etto “lepa mala bašta"

ragazzo “momak" ragazz-accio “loš momak"

→ stvaranje medijalnih glagola kao promena sintaksičke valentnosti glagola

VAKT (PREL) → VMED (NEPREL)

He saws pine.Pine saws easily.

↓

OGRANIČENJE REDUNDANTNOSTI koje OGRANIČENJE REDUNDANTNOSTI koje sprečava izvođenje morfoloških operacija koje izražavaju redundantnu informaciju

*ook (čovek) plavook (čovek)

- promena valentnosti glagola i kod derivacije - promena valentnosti glagola i kod derivacije kozativnih glagola

Kečua:

churi-y-ta llank‘a-chi-saqsin-1 - raditi- 1 .sin-1JED-AKUZ raditi-KOZ-1JED.FUT“Učiniću da moj sin radi.““Nateraću sina da radi.“

- binian(i)u hebrejskom:- binian(i)u hebrejskom:

Ime 3MN.MUŠ.PERF Značenje

Qal qatal ubiti

Nif‘al ni-qtal ubiti se

Pi‘el qittel masakrirati

Hif‘il hi-qtil učiniti da ubije

Hitpa‘el hit-qattel ubiti se

→ Otvorene i zatvorene klase reči

Otvorene 〡 Zatvorene〡

IMENICE 〡 UZVICI〡

GLAGOLI 〡 VEZNICIGLAGOLI 〡 VEZNICI〡

PRILOZI 〡 ZAMENICE〡

PRIDEVI(Hausa ima 12 prideva!)

→ Pojam centra "pozajmljen“ iz sintakse

NP – velika kuća|

CENTAR

AP – veoma dobarAP – veoma dobar|

CENTAR

N – čita-nje||

CENTAR[N, + srednji rod]

→ PRAVILO DESNOG CENTRA (Williams 1981):

Centar morfološki složene reči je deo te reči koji je na desnoj strani!

- istorijsko objašnjenje pravila:

Univerbacija (leksikalizacija) fraza sa desnim centrom je vodila do stvaranja složenica sa desnim centrom, a neki od ovih centara su kasnije postajali sufiksi

Engleski: king-dom

Staroengleski: dom (“sudbina")

→

Prefiksi, sa druge strane, često potiču od Prefiksi, sa druge strane, često potiču od reči koje su bile levi (necentralni) deo složenice

Engleski: over-do

Latinski: ab-ducere

- Pravilo nije univerzalno i može se primeniti samo - Pravilo nije univerzalno i može se primeniti samo na pojedine jezike:

↓

postoje i jezici u kojima je centar morfološki složene reči levi član (gde su prefiksi morfološki složene reči levi član (gde su prefiksi nosioci kategorijalnih / subkategorijalnih obeležja)

↓

postoje i kategorijalno neutralni sufiksi

Italijanski:

tavoloN “tabla" tavolinoN “mala tabla"tavolo “tabla" tavolino “mala tabla"

gialloA “žut" giallinoA “žućkast"

beneAdv “dobro" beninoAdv “razumno dobro"

→ Ne samo postojeće, već i moguće reči kao motivne reči?motivne reči?

Holandski:

aanraakbaar (“dodirljiv") → onaanraakbaar (“nedodirljiv") uitstaanbaar (“tolerantan") → onuitstaanbaar (“netolerantan")

Engleski:

corrigible (“popravljiv") → incorrigible (“nepopravljiv") delible (“izbrisiv") → indelible (“neizbrisiv")

→

ILI: Istovremena pojava dva morfološka procesa-prefiksacija + sufiksacijaprefiksacija + sufiksacija

= parasinteti čka tvorba re či

on-aanraak-baar:

[on-A]A + [V-baar]A→ [on[V-baar]A]A[on-A]A + [V-baar]A→ [on[V-baar]A]A

- različito od cirkumfiksacije

→ Neodređenost značenjske komponente afiksa

razvitak bronzan dolazak plišantrošak lančansastojak živčanumetak pijančvarak srčansnimak sunčan

→ Kako formalno izraziti odnos između regularnosti postavljenih određenim pravilom ili obrascem i postavljenih određenim pravilom ili obrascem i osobina pojedinačnih reči?

Nemački: VTRA –bar = “može biti V-en“

essen (“jesti") → essbar (“koji se može bezbedno jesti“)essen (“jesti") → essbar (“koji se može bezbedno jesti“)

zahlen (“platiti") → zahlbar (“koji se mora platiti“)

halten (“držati") → haltbar (“neuništiv “)↓

► NASLEDNO STABLO