65

Економски погледи, 2/2010, стр. 65-70, Приказ, UDC (339.54:061.1(100))

МЕЂУНАРОДНИ СПОРАЗУМ ДЕТАШМАН

INTERNATIONAL AGREEMENT DETACHMENT

Мирјана Маљковић Економски факултет Приштина - Косовска Митровица, Србија

Сажетак: Под термином деташман подразумева се посебан вид пословне сарадње између предузећа са територије једне државе, које на основу склопљеног уговора са предузећем из друге државе, изводи радове у тој држави. Појам деташман потиче од француске речи детасцхер што значи одвојен од целине. Деташман није појединачно запошљавање радника. Србија има међународни споразум деташман закључен само са Немачком. Предузећа из Србије заинтересована за доделу контигената да запосле своју радну снагу у Немачкој, морају имати квалификовану радну снагу и основну материјалну опрему за тражену врсту посла. Деташман са Немачком представља практичан пример реализације прокламованог принципа Европске Уније о слободном кретању роба, услуга, капитала, технологије и радне снаге. Као и пословне сарадње између привредних субјеката из различитих земаља. Деташманом је створена могућност нашим предузећима да се укључе у европске привредне токове. Таква сарадња представља снажан подстицај за нашу привреду у правцу подизања нивоа конкурентности, расту привредних активности и већој укупној ефикасности пословања. Кључне речи: деташман, meђународни споразум. Abstract: The term includes a special detachments of the business cooperation between companies from the territory of a State, which on the basis of the signed contract with the company from another country and carry out works in that country. The term detachments comes from the French word “detascher” meaning separated from the whole. Detachments are not individually hire workers. Serbia has an international agreement concluded detachments only with Germany. Serbian enterprises interested in the allocation of quota to recruit its workforce in Germany, must have a skilled workforce and the basic material for the requested equipment type of work. Detachments with Germany is a practical example of the realization of the proclaimed principles of the European Union on the free movement of goods, services, capital, technology and manpower. Detachments also mean business cooperation between businesses in different countries. Detachments created the possibility for domestic enterprises to join the European economic trends. Such cooperation is a powerful stimulus for our economy in the direction of raising the level of competitiveness, growth in economic activity and greater overall efficiency. Keywords: detachment, international agreement.

Кретање становништва и радне снаге старо је колико и

човечанство. Ратови, прогони, климатске промене и економски фактори били су основни разлози који су утицали на кретање становништва. Економску улогу и значај међународног кретања

66

радне снаге први су истакли представници меркантилизма почетком 18. века.

Међународно кретање радне снаге представља значајну компоненту савременог светског друштвено-економског развоја и представља запошљавање радника једне земље у некој другој земљи. Један од облика тог запошљавања је и међународни споразум о деташману.

Сам појам деташман потиче од француске речи detascher што значи одвојен од целине (отцепљен, придодат, додељен ). Под термином деташман подразумева се посебан вид пословне сарадње између предузећа са територије једне државе, које на основу склпопљеног уговора са предузећем из друге државе, изводи радове у тој држави1. Овакав вид пословне сарадње регулише се билатералним споразумом у коме државе потписнице утврђују:

� услове под којим предузећа са територије једне државе могу да ангажују своје раднике за извођење радова са предузећем из друге државе;

� поступак упућивања и запошљавања деташираних радника2 ; � максималан број радника који се могу ангажовати по основу

деташмана; � као и друга питања ради ефикасније реализације деташмана.

Међународни споразум о деташману наша земља закључила

је само са СР Немачком. Историјат овог споразума датира од педесетих година прошлог века. Наиме, после завршетка II светског рата бивша Југославија је почела успостављати дипломатске односе са свим земљама. Преговори са СР Немачком почели су после 1954. године. У то време у Немачкој је дошло до убрзаног развоја целокупне привреде, а захваљујући и Маршаловом плану настао је привредни бум, што је резултирало и великом потражњом за страном радном снагом. Тако да је Немачка због недостатка сопствене радне снаге постала земља имиграције у коју су долазили радници пре свега из Турске, Италије, Шпаније, а после 1960. године нарочито из бивше Југославије.

Половином 1962. године дошло је до сусрета Тита и Бранта (бивших председника Југославије и СР Немачке) и договорено је да се као један део од репарације коју је СР Немачка била дужна да да Југославији на основу ратне одштете, отпочне са привредном сарадњом и то учешћем југословенских радника у инвестиционе 1 Привредна Комора Србије, Привредна сарадња са иностранством, Запошљавање у иностранству-деташман, Београд, 2010.године. 2 Треба нагласити да деташиран није појединачно запошљавање радника.

67

радове у СР Немачкој и то у грађевинарству, рударству, металургији и бродоградњи. Такав договор је омогућио југословенским предузећима да без додатних инвестиција запосле своје раднике, тако да они могу савладати нове технологије, науче нову организацију рада и зараде новац. Значи да је споразум о деташману на обострану корист и он је обновљен 1989. године3.

Након вишегодишње паузе у спровођењу деташмана (1990-2000) 2001. године обновљена је сарадња између немачких и наших привредних субјеката, којом се подстиче кооперација између налогодаваца-наручиоца (немачких) и налогопримаоца - извођача (српских) привредника. Налогодавац може бити само привредни субјекат у Немачкој регистрован према немачким прописима, а налогопрималац само привредни субјекат са седиштем на територији Србије, који може на основу стручне компентетности (квалификована радна снага) и на основу материјалне опреме (машине, алати, возила ) уговорени посао самостално да испланира, организује и реализује.

Институције надлежне за спровођење деташмана у Немачкој су Савезно министарство за привреду и рад и Савезни уред за рад са седиштем у Нирнбергу са својим филијалама, а у Србији Министарство за рад и социјалну политику. Национална служба запошљавања у Србији прима пријаве потребне за запошљавање у иностранству, а Министарство закључује уговор са надлежним органом - послодавцем из иностранства.

Предузеће из Србије заинтересовано за доделу контигента запошљавања по основу уговора о деташману4 треба да поднесе следеће:

� Прво - доказ да је регистровано за обављање послова у привредним гранама-областима за које се тражи ангажовање радника по основу деташмана. Ово се доказује копијом извода из судског регистра са свим пратећим прилозима.

� Друго - доказ о испуњености услова за извођење радова, доказује се одговарајућом лиценцом издатом од стране надлежних државних органа.

� Треће - доказ о пословној сарадњи са немачким партнерима, доказује се уговором о извођењу радова закљученим са немачким партнерима.

3 Споразум између СФРЈ и СР Немачке о упућивању југословенских радника у СР Немачку на основу уговора деташмана о извођењу радова у СР Немачкој, „ Службени лист СФРЈ бр. 11/89.“ 4 Запошљавање у иностранству регулисано је Законом о запошљавању Гласник Републике Србије бр.36/2009.године. чланови 95-100.

68

� Четврто - доказ о измиривању обавеза према радницима (списак запослених радника, копије М2 обрасца, копије пореске пријаве о обрачунатим и плаћеним доприносима за последња два месеца, копије пореске пријаве о обрачунатом и плаћеном порезу на зараде за последња два месеца ).

� Пето - доказ о поседовању средстава предфинансирања, доказује се потврдом из банке да предузеће на рачуну располаже средствима према следећој рачуници: планираних број запослених помножен са планираним бројем месеца рада и то помножено са 75 ЕУР.

� Шесто - доказ о регистрованој пословној јединици-предсавништву у Немачкој, доказује се копијом уписа у регистар од стране надлежног органа Немачке. После добијања сагласности од Министарства рада и социјане

политике за доделу контингента запошљавања и то прецизан број и квалификациону структуру радника, предузеће приступа поступку упућивања својих радника на привремени рад у извођењу радова у Немачкој (најдуже до две године). Предузеће у том циљу врши едукацију радника, упућује их на лекарски преглед, подноси сву потребну документацију за обезбеђивање виза и радних дозвола, обезбеђује смештај, покрива путне трошкове и др.

Значај ових послова огледа се у стварању могућности за проширење пословне сарадње, а позитивни ефекти ових послова огледају се и у могућности стицања нових стручних знања и искустава, развијању нових пословних вештина, као и прилагођавање европским стандардима пословања.

Међутим треба нагласити да Србија није искористила потпуно квоте и специјалне уговоре из деташмана са Немачком, јер је од могућности да годишње на рад пошаље више од две хиљаде радника и стручњака разних професија грађевинске и других струка, искоришћено просечно годишње свега око 30% односно просечно само око 544 радника годишње. Разлог је недостатак стручних кадрова који би квалитетно изводили високо захтевне радове у овој земљи. Највише су тражени квалификовани вариоци, армираћи, керамичари, електричари, монтери као и стручњаци из пољопривреде, меснопрерађивачке индустрије, унутрашњи декоратери или рестауратори. Наши радници ангажовани су под истим условима здравственог, социјалног, пензионог закона , и са платама које имају и немачки радници за исту врсту послова.

Године санкција у нашој земљи покидале су трдиционално јаке пословне везе наших грађевинара са партнерима из Немачке, што су искористили Пољаци, Румуни, Бугари, Хрвати, Словенци, и

69

преузели наше квоте, док су се наши радници окренули тржиштима Блиског истока, Северне Африке, Русије.

У 2009. години само 59 предузећа је учествовало у пословима деташмана од којих је 10% присутно на тржишту Немачке непрекидно од 2000.године, јер су квалитетом изведених радова задовољили високе стандарде. Немачка је и поред бурних реакција из Европске Уније (јер и они имају незапослену грађевинску оперативу) одбранила уговоре о деташману и квотама са Србијом и чврстим ставом омогућила нашу присутност на њиховом тржишту што много значи за укупну привреду наше земље.

За протеклу „деташманску годину„ од 1. октобра 2009. до 30. септембра 2010. године утврђена квота односно максималан могући број радника износио је 2.770 лица. Према последњим подацима за месец јул 2010.године од одобрене квоте искоришћена је 2.041 радна дозвола, што је највиши ниво за протеклих десет година откако је обновљен деташман. За следећу деташманску 2010.-2011. годину која је почела од месеца октобра одобрено је такође 2.770 радних дозвола (од чега 920 у грађевинарству).

Можемо закључити да споразум о деташману са Немачком представља практичан пример реализације прокламованог принципа Европске Уније о слободном кретању роба, услуга, капитала, радне снаге, технологије, као и пословне сарадње између привредних субјеката из различитих држава.

Деташманом је створена могућност нашим предузећима да се укључе у европске привредне токове. Унапређење економских билатералних односа путем упућивања наших радника на привремени рад у Немачкој, ствара се стимулативни пословни амбијент за наше ангажовање у једној од економски најразвијенијој држави Европе, што представља снажан подстицај подизања нивоа конкурентности, већој ефикасности и расту привредне активности.

Имплементација споразума о деташману са Немачком може бити значајна за израду националне стратегије придруживања Европској Унији којом се планира хармонизација и усклађивање целокупног економског и спољнотрговинског система са правилима Европске Уније.

70

ЛИТЕРАТУРА

1. Привредна Комора Србије, Привредна сарадња са иностранством, Запошљавање у иностранству-деташман, Београд, 2010.година.

2. Службени лист СФРЈ бр.11/89. 3. Међународни споразум деташман, Привредни саветник 8 и

9/2005.године. 4. Гласник Републике Србије, бр,36/2009. године, Закон о

запошљавању у иностранству 5. Подаци Министарства за рад и социјалну политику за

2009.годину.