Ekonomski fakultetUniverzitet u Beogradu

Seminarski rad iz predmetaEkonomika preduzeća

DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA

Mentor: Student: Ivan MašićBlagoje Paunović Broj indeksa: 1025/09

Beograd, 2011.

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................................................3

1. POJAM I FUNKCIJE PREDUZEĆA.........................................................................4

2. DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA............................................................................5

2.1. DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA PREMA DELATNOSTI..................................................52.2. DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA PREMA KARAKTERU PROCESA RADA.........................62.3. PODELA PREDUZEĆA PREMA STRUKTURI ELEMENATA PROIZVODNJE.......................72.4. DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA PREMA VELIČINI........................................................72.5. DIFERENCIRANJE PREDUZEĆA PREMA VLASNIŠTVU................................................10

3. ORGANIZACIONI OBLICI PREDUZEĆA............................................................11

ZAKLJUČAK..................................................................................................................13

Literatura............................................................................................................................14

2

Uvod

Preduzeće je ekonomski organizacioni sistem koji svoju delatnost obavlja u oblasti poslovanja. Poslove iz oblasti kulture, zdravstva i obrazovanja obavljaju ustanove. Preduzeće kao organizacioni sistem čini više međusobno povezanih elemenata. Da bi ono moglo da posluje potrebno je rasporediti i međusobno povezati njegove elemente odnosno uspostaviti strukturu preduzeća.

Organizaciona struktura preduzeća treba da obezbedi efikasnost i efektivnost poslovanja. Pod efikasnim poslovanjem podrazumeva se blagovremeno izvršavanje zadataka, a efektivnost označava uspešnost ostvarenja ciljeva poslovanja.

Skup istih ili sličnih (srodnih) poslova u organizacionoj strukturi preduzeća odnosno pojedinačna ili grupna aktivnost u poslovanju preduzeća naziva se funkcija. Funkcije preduzeća možemo podeliti po dva kriterijuma na vertikalne i horizontalne.

Usled društvene podele rada došlo je do pojave velikog broja privrednih delatnosti a samim tim i do velikog broja preduzeća koja se osnivaju kao nosioci i realizatori određenih privrednih aktivnosti. Na izbor privredne delatnosti kojom će se preduzeće baviti utiče tržište kao i sposobnost preduzeća za obavljanje postavljenih zadataka, odnosno spoljni faktori (tržište) i unutrašnji faktori (raspoloživa sredstva i stručnost zaposlenih).

Preduzeća možemo podeliti na više vrsta. Najčešći kriterijumi za razvrstavanje preduzeća su: delatnost, vlasništvo, veličina, karakter procesa rada, struktura elemenata proizvodnje.

3

1. Pojam i funkcije preduzeća

Preduzeće je ekonomski organizacioni sistem koji svoju delatnost obavlja u oblasti poslovanja. Poslove iz oblasti kulture, zdravstva i obrazovanja obavljaju ustanove. Preduzeće kao organizacioni sistem čini više međusobno povezanih elemenata. Da bi ono moglo da posluje potrebno je rasporediti i međusobno povezati njegove elemente odnosno uspostaviti strukturu preduzeća.1

Struktura preduzeća znači da su sredstva za rad, materijal i zaposleni raspoređeni i povezani u celinu koja omogućava njegovo uspešno poslovanje.

Organizaciona struktura preduzeća treba da obezbedi efikasnost i efektivnost poslovanja. Pod efikasnim poslovanjem podrazumeva se blagovremeno izvršavanje zadataka, a efektivnost označava uspešnost ostvarenja ciljeva poslovanja.

Funkcije preduzeća - Skup istih ili sličnih (srodnih) poslova u organizacionoj strukturi preduzeća odnosno pojedinačna ili grupna aktivnost u poslovanju preduzeća naziva se funkcija. Funkcije preduzeća možemo podeliti po dva kriterijuma na vertikalne i horizontalne.

Kod vertikalne podele se razlikuju funkcije upravljanja, rukovođenja i izvršenja. Svaka od navedenih funkcija zahteva formiranje određenih organa u preduzeću. Svako preduzeće ima organ upravljanja, najčešće u vidu upravnog odbora koji odlučuje o ciljevima poslovanja preduzeća. Deo nadležnosti ovaj organ prenosi na organ rukovođenja. Obe grupe funkcija odnose se na menadžment preduzeća i obuhvataju usmeravanje, koordinaciju i kontrolu poslovanja preduzeća. Treća grupa funkcija odnosi se na izvršenje zadataka i obuhvata poslove kojima se izvršavaju zadaci preduzeća.

Horizontalna podela funkcija bazira se na tehničkoj podeli rada između nosilaca izvršnih zadataka u okviru preduzeća. To su obično izvršne funkcije poput planiranja, proizvodnje, marketinga, finansija, razvoja, kontrole, zaštite na radu... Za svaku od ovih funkcija postoji odgovarajući organ – sektor ili služba, pogon, odeljenje..

1 Paunović B., Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009,

4

2. Diferenciranje preduzeća

Usled društvene podele rada došlo je do pojave velikog broja privrednih delatnosti a samim tim i do velikog broja preduzeća koja se osnivaju kao nosioci i realizatori određenih privrednih aktivnosti. Na izbor privredne delatnosti kojom će se preduzeće baviti utiče tržište kao i sposobnost preduzeća za obavljanje postavljenih zadataka, odnosno spoljni faktori (tržište) i unutrašnji faktori (raspoloživa sredstva i stručnost zaposlenih).

Preduzeća možemo podeliti na više vrsta. Najčešći kriterijumi za razvrstavanje preduzeća su:2

• delatnost,• vlasništvo,• veličina,• karakter procesa rada,• struktura elemenata proizvodnje.

Svako preduzeće se može menjati, proširujući ili smanjujući pritom svoju delatnost. S obzirom da je osnovni motivposlovanja preduzeća sticanje profita, pri izboru privredne delatnosti preduzeća se rukovode mogućnošćusticanja što većeg profita.3

2.1. Diferenciranje preduzeća prema delatnosti

Prema delatnosti preduzeća se dele na:

• proizvodna,• trgovinska,• finansijska.

U proizvodnim preduzećima dominira tehnološka faza procesa poslovanja. Njihov rezultat je fizički izražen proizvod. Trgovinska preduzeća obavljaju privrednu aktivnost nabavkom robe od proizvođača radi dalje prodaje.

Delatnost trgovinskih preduzeća obuhvata samo komercijalne i finansijske poslove za razliku od proizvodnih u kojima dominira tehnološka faza uz fazu robne razmene i

2 Paunović B., cit. rad, str. 1223 Kukovec S., Ekonomika preduzeća, knjiga 1, sveska 1

5

novčane faze. Ona takođe mnogo lakše menjaju delatnost jer u svojoj strukturi nemaju mnogo specifičnih objekata i specijalnih mašina i opreme kao proizvodna preduzeća. Finansijska preduzeća su banke, osiguravajuća društva, berze i sl. i ona se bave obavljanjem novčanih transakcija. Imaju samo jednu fazu ciklusa reprodukcije – finansijsku tj. novčanu.

Proizvodno - Transformišu ulaganja u proizvode

- Intezivna kapitalom, tehnološki faktori imaju presudnu ulogu

- Rezultat proizvodnje je opipljiv proizvod

- Proces proizvodnje nije vezan za potrošnju

- Omogućava usku specijalizaciju proizvođača

Uslužno- transformišu ulaganja u usluge- Intezivna radnom snagom,stručnost i sposobnost radne snage su faktori imaju

presudnu ulogu- Usluga je vezana sa potrošnjom

- Rezultat proizvodnje nije opipljiv

- Omogućava usku specijalizaciju

2.2. Diferenciranje preduzeća prema karakteru procesa rada

Prema karakteru procesa rada preduzeća mogu biti:

• industrijska,• poljoprivedna,• šumarska,• građevinska,• saobraćajna,• zanatska...

Industrijska preduzeća su privredni subjekti koji obavljaju delatnost prerade materijala koristeći specijalna sredstva za rad, tehnološke postupke zasnovane na naučnim saznanjima i uz specijalizovan i visokostručan kadar. Poljoprivredna preduzeća se bave gajenjem biljnih kultura i domaćih životinja i primarnom preradom ratarskih i stočarskih proizvoda. U njihovim sastavima pretežno su stručnjaci poljoprivredne struke. Šumarska

6

preduzeća se bave uzgojom i eksploatacijom šuma. Građevinska preduzeća obavljaju proces rada izgradnjom stambenim i poslovnih zgrada, puteva, mostova i brojnih drugih objekata.

Njihova sredstva za rad su uglavnom prenosiva i pokretna. Saobraćajna preduzeća obavljaju privrednu delatnost prevoza robe, putnika, pisama, paketa, uspostavljanja telefonskih i drugih veza među ljudima. Sredstva za rad su im uglavnom vozila i koristevelike saobraćajne sisteme. Zanatska preduzeća su privredni subjekti koji prerađuju materijal u različite proizvode uz korišćenje jednostavne opreme i jednostavnih tehnoloških postupaka sa zaposlenima nižeg stepena kvalifikovanosti.

Sem proizvodnih preduzeća, preduzeća prema karakteru rada mogu biti i:4

• trgovinska,• ugostiteljska,• turistička,• komunalna...

2.3. Podela preduzeća prema strukturi elemenata proizvodnje

Poslovanje preduzeća zavisi od raspolaganja elementima proizvodnje (radna snaga, sredstva za rad i predmetirada). Za preduzeća u kojima je dominantna zastupljenost sredstava za rad u odnosu na učešće ljudskog faktorakažemo da imaju visok organizacioni sastav elementa proizvodnje tj. kapitala.

Preduzeća u kojima je dominantna radna snaga u odnosu na zastupljenost sredstava za proizvodnju karakteriše niski organski sastav kapitala. Tipičan primer su zanatska preduzeća. Viši organski sastav imaju industrijska preduzeća, dok veoma visok stepen razvoja imaju industrijska preduzeća koja primenjuju automatizaciju u svojim proizvodnim procesima.

2.4. Diferenciranje preduzeća prema veličini

Po ovom kriterijumu preduzeća mogu biti:5

• mala,4 Paunović B., cit. rad, str. 1245 Paunović B., str. 125

7

• srednja,• velika.

Uobičajeni kriterijumi za razvrstavanje preduzeća po veličini su:6

• broj zaposlenih radnika,• vrednost sredstava tj. raspoloživi kapital,• ukupni godišnji prihod ili profit.

Mala preduzeća osnivaju se u delatnostima koje snabdevaju velike privredne subjekte, to su obično mala,porodična preduzeća sa manjim brojem zaposlenih i skromnim kapitalom. Tržišna konkurencija stalno nameće potrebu razvoja i ova preduzeća postepeno se usavršavajući postaju preduzeća srednje veličine.

POZITIVNE OSOBINE

- vezani su za preduzetništvo

- proizvode luksuzne proizvode

- javljaju se u obliku zanatskih radionice, trgovina

- ograničene su im mogućnosti plasmana na tržištu

- zahtevaju posebnu stručnost

- lako se prilagođavaju promenama u okruženju

NEGATIVNE OSOBINE

- visoki su troškovi proizvodnje

- zavise od stručnosti radne snage

- teško se nalaze stručni ljudi

- ograničeni su u pogledu sredstava za finansiranje proizvodnje tržišni rizik je veći,

jer proizvode samo jedan proizvod7

Srednja preduzeća svojim poslovanjem prevazilaze lokalni značaj. Mogu nastati i udruživanjem većeg broja manjih preduzeća što je česta pojava u savremenom procesu poslovanja.

6 http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/ekonomika_preduzeca/GordanaL/2008-2009/2-Podela%20preduzeca%20po%20velicini.ppt 7 Kostić Ž, Osnovi teorije organizacije, Beograd, 2008,

8

POZITIVNE OSOBINE- formalizovana organizaciona struktura

- rast proizvodnje i rast prodaje

- zahtevaju veći kapital

- imaju hijerarhiju upravljanja

- zahtevaju posebnu stručnost u upravljanju

NEGATIVNE OSOBINE- zavise od stručnosti radne snage

- ograničeni su u pogledu sredstava za finansiranje proizvodnje tržišni rizik je veći,

jer su im konkurenti velika preduzeća

Velika preduzeća obično zapošljavaju nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada radnika i po pravilu posluju u velikom broju država.

POZITIVNE OSOBINE- ostvaruje se efekat ekonomije veličine

- koristi sredstva velikih kapaciteta i smanjuje prosečan trošak proizvodnje

- drže optimalne zalihe i gotove proizvode, smanjuju ukupne troškove

- koriste savremene metode poslovanja

- ostvaruju efekat komercijalne ekonomije

- ostvaruju efekte finansijske ekonomije

NEGATIVNE OSOBINE - povećanje veličine preduzeća dovodi do rasta troškova što može izazvati

disekonomiju obima- nastaju internim ili eksternim uvećanjem

- interno predstavlja razvoj sopstvenog kapaciteta, otvaranje novog pogona

- eksterno predstavlja pripajanje jednog preduzeća drugom: horizontalno,

vertikalno i konglomeratski finansijsko povezivanje: holding i koncern8

2.5. Diferenciranje preduzeća prema vlasništvu

Vlasnik preduzeća može biti:9

• pojedinac,

8 Kostić Ž., cit. rad, str. 1299 http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/ekonomika_preduzeca/Milutin/2010/(2)%20PREDUZECE.ppt

9

• udruženi pojedinci,• postojeća preduzeća,• druge organizacije,• država.

Opšta, odnosno generalna podela preduzeća prema svojini je podela na:

• privatna,• državna,• mešovita.

Privatna preduzeća zasnivaju svoje poslovanje na privatnom kapitalu. Pojedinac kao vlasnik upravlja samostalno poslovanjem preduzeća i snosi rizik mogućih gubitaka. Partnerska preduzeća podrazumevaju vlasničko upravljanje poslovanjem i zajedničku odgovornost za razultate njihovog poslovanja. Ako je reč o preduzeću zasnovanom na akcionarskom kapitalu, upravljanje i rukovođenje je po pravilu prepušteno profesionalnim menadžerima. Državna preduzeća zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu čiji je vlasnik država. Upravljanje ovim preduzećima je u nadležnosti državnih organa, a rukovođenje je prepušteno profesionalnim menadžerima, koje imenuje odgovarajući državni organ. Za rezultate poslovanja menadžeri državnih preduzeća su nadležni državnom organu, koji ih je na tu dužnost postavio.

Zbog svoje uloge i značaja za opšte interese društvene zajednice ova preduzeća imaju javni karakter, pa se često nazivaju i javna preduzeća.10

3. Organizacioni oblici preduzeća

Osnovni organizacioni oblici preduzeća su:11

• privredna društva,• javno preduzeće.

10 Paunović B., cit. rad, str. 12811 http://www.ekof.bg.ac.rs/nastava/ekonomika_preduzeca/Milutin/2010/(2)%20PREDUZECE.ppt

10

Privredna društva se dele na:

• društva lica (ortačko i komanditno društvo),• društva kapitala (kompanije, korporacije) u koje spada društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo

ORTAČKO DRUŠTVO- nastaje sporazumom 2 ili više fizičkih lica

- odgovaraju svojim sopstvenim kapitalom, neograničeno i solidarno

- predstavlja društva lica

- imovina se može povećati: dodatnim ulozima, dobiti

- dobitak i gubitak deli se na članove podjednako

- ulozi se mogu prenositi slobodno između ortaka

- odluke se donose većinom glasova ortaka

- osnovni nedostaci su: neograničena odgovornost i prodaja udela u slučaju smrti

ortaka

KOMANDITNO DRUŠTVO- nastaje sporazumom 2 ili više fizičkih lica, pri čemu jedan odgovara neograničeno

(komplementari) i oggraničeno do visine uloga (komanditori)- visina minimalnog uloga je određena zakonom

- komplementari upravljaju društvom, a komanditori ne

- predstavlja društva lica

- imovina se može povećati: dodatnim ulozima, dobiti

- dobitak i gubitak deli se na članove srazmerno ulozima

- ulozi se mogu prenositi uz odobrenje

- odluke se donose većinom glasova ortaka12

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU- nastaje osnivanjem od strane jednog ili više lica

- visina minimalnog uloga je određena zakonom

- komplementari upravljaju društvom, a komanditori ne

- predstavlja društva kapitala

- imovina se može povećati: dodatnim ulozima, dobiti

- dobitak i gubitak deli se na članove srazmerno ulozima

- ulozi se mogu prenositi uz odobrenje

12 Kostić Ž., cit. rad, str. 132

11

- odluke se donose većinom glasova ortaka

- svi ulozi se vode u knjizi uloga

- najviši organupravljanja je skupština

AKCIONARSKO DRUŠTVO- nastaje osnivanjem od strane jednog ili više

- visina minimalnog uloga je određena zakonom i podeljena na akcije

- komplementari upravljaju društvom, a komanditori ne

- predstavlja društvo kapitala

- imovina se može povećati: emisijom obveznica tj. javnim pozivom

- zabranjeno je smanjenje kapitala

- prva emisija se ne sme prodavti ispod nominalne vrednosti

- može emitovati obične i preferencijalne akcije

- najviši organ upravljanja je skupština akcionara, upravni odbor

JAVNO PREDUZEĆE - funkcionišu radi postojanja opštih interesa

- imaju monopol

- štiti ih vlast

- imaju ograničenu samostalnost

- obuhvata:proizvodnju i distribuciju energije, transport

- čine u razvijenim zemljama 10-15 % BDP, a u nerazvijenim 30-45%

- kontrolu vrši država putem vcena, standarda ili kroz upravljanje.13

13 http://www.link-elearning.com/dlmaterijali/materijali/DLEKO/SadrzajNJpdf/EKO_10.pdf

12

Zaključak

Preduzeća možemo podeliti na više vrsta. Najčešći kriterijumi za razvrstavanje preduzeća su:

• delatnost,• vlasništvo,• veličina,• karakter procesa rada,• struktura elemenata proizvodnje.

Svako preduzeće se može menjati, proširujući ili smanjujući pritom svoju delatnost. S obzirom da je osnovni motivposlovanja preduzeća sticanje profita, pri izboru privredne delatnosti preduzeća se rukovode mogućnošćusticanja što većeg profita.

Prema delatnosti preduzeća se dele na: proizvodna, trgovinska, finansijska.

Prema karakteru procesa rada preduzeća mogu biti: industrijska, poljoprivedna, šumarska, građevinska, saobraćajna, zanatska...

Prema veličini preduzeća mogu biti: mala, srednje i velika. Uobičajeni kriterijumi za razvrstavanje preduzeća po veličini su:

• broj zaposlenih radnika,• vrednost sredstava tj. raspoloživi kapital,• ukupni godišnji prihod ili profit.

Vlasnik preduzeća može biti: pojedinac, udruženi pojedinci, postojeća preduzeća, druge organizacije, država. Opšta, odnosno generalna podela preduzeća prema svojini je podela na: privatna, državna, mešovita.

Osnovni organizacioni oblici preduzeća su: privredna društva, javno preduzeće. Privredna društva se dele na: društva lica (ortačko i komanditno društvo), društva kapitala (kompanije, korporacije) u koje spada društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

13

Literatura

1. Kostić Ž, Osnovi teorije organizacije, Beograd, 2008,

2. Kukovec S., Ekonomika preduzeća, knjiga 1, sveska 1,

3. Paunović B., Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 2009,

Internet izvori:

4. http://www.link-elearning.com/ ,

5. http://www.ekof.bg.ac.rs/

14