MR - Finansijska Analiza Preduzeca via Projekt u Funkciji Vlasnika Preduzeca

UUNNIIVVEERRZZIITTEETT SSIINNGGIIDDUUNNUUMM

PPOOSSLLOOVVNNII FFAAKKUULLTTEETT

DDeeppaarrttmmaann zzaa

ppoosslleeddiipplloommsskkee ssttuuddiijjee

PPOOSSLLOOVVNNAA EEKKOONNOOMMIIJJAA

MMAASSTTEERR SSTTUUDDIIJJSSKKII PPRROOGGRRAAMM

MMAASSTTEERR RRAADD

FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA VIA PROJEKT

U FUNKCIJI VLASNIKA PREDUZEA

Mentor: Kandidat:

Doc. Dr Lidija Barjaktarovi Jelena Miodragovi

Br. Indeksa: 401425/2011

Beograd, 2013.

Finansijska analiza preduzea Via Projekt u funkciji vlasnika preduzea Jelena Miodragovi

2

SADRAJ:

UVODNA RAZMATRANJA 3

I FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA 7

1.1. Pojam finansijske analize 7

1.2. Tehnika finansijske analize 11

1.3. Vrste finansijskih analiza 12

1.4. Finansijska analiza i pokazatelji poslovanja 13

II PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE NA PREDUZEU VIA PROJEKT 15

2.1. Op ti podaci o preduzeu 15

2.2. Analiza graevinskog trita 19

2.2.1. Analiza trita u graevinarstvu na podruju Srbije 20

2.2.2. Poslovanje graevinske privrede grada Beograda u 2009. god. 22

2.3. Pokazatelji finansijske analiza preduzea Via Projekt 27

2.3.1. Pokazatelji rentabilnosti 28

2.3.2. Pokazatelji likvidnosti 31

2.3.3. Pokazatelji aktivnosti 35

2.3.4. Pokazatelji finansijske strukture 40

2.4. Projekcija preduzea Via Projekt za narednih 5 godina 42

III OSNOVNI PRINCIPI ANALIZE KREDITNE SPOSOBNOSTI KLIJENTA 44

3.1. Analiza klijenta 47

3.1.1. Kvalitativna analiza klijenta 50

3.1.2. Kvantitativna analiza klijenta 53

3.2. Analiza transakcije 61

IV PRIMER UTVRIVANJA KREDITNE SPOSOBNOSTI KORISNIKA

KREDITA PREDUZEAVIA PROJEKT BEOGRAD KOD RED BANKE 64

ZAKLJUAK 69

LITERATURA 71


3

UVODNA RAZMATRANJA

Moderno finansijsko upravljanje, odnosno, finansijski menadment kompanija bazira se na informacijama i rezultatima sistematskog praenja, prikupljanja, obrade i obrauna sloenih pokazatelja finansijskog poslovanja odnosno na finansijskoj analizi poslovanja.

Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i

rezultata poslovanja nekog preduzea. Obavlja se na osnovu finansijskih izvetaja tog subjekta: bilansa stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima, izvetaja o promenama na kapitalu, napomenama, zakljunim listovima, izvodima iz poslovnih knjiga i slino.

Finansijska analiza preduzea obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog poloaja preduzea. Ona je korisna raznim uesnicima u biznisu, jer im pomae da razumeju poloaj preduzea i donesu odgovarajuce odluke. Navodimo tipine korisnike finansijske analize i vrstu odluka koje na osnovu nje donose:

menadment na osnovu analiza donosi svakodnevne odluke o korektivnim merama u vodenju finansija preduzea;

vlasnici - dolaze do zakljuka da li preduzee ima dobru prespektivu i da li je finansijski i top menadment uspean;

poverioci - da li e njihova potraivanja biti naplaena u roku dospea, ili su rizina pa je potrebno traiti vrsta obezbedenja potraivanja;

banke da li da odobre kredit preduzeu i pod kojim uslovima, odnosno sa kojim obezbeenjem vraanja kredita.

Na osnovu finanisijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija

preduzea. Finansijska analiza treba da prui odgovore, izmedu ostalih, i na sledea pitanja:

koja je struktura imovine preduzea i njegovih izvora finansiranja; kakva je njegova likvidnost i solventnost;

koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava;

gde se preduzee nalazi u pogledu uspenosti poslovanja; kako menadmet finansira investicije; da li preduzee ostvaruje dovoljan iznos profita; kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloeno; kakva je zaduenost i finansijska stabilnost; gde je prelomna taka rentabiliteta da li vlasnici primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasnitva i slino.

Informacije dobijene finansijskom analizom predstavljaju polaznu osnovu za

preduzimanje mera i akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trendova u

poslovanju i razvoju preduzea. Finansijska analiza pokazuje efikasnost i delotvornost finansijske politike, kao jedan od osnovnih elemenata upravljanja finansijama

preduzea. Rezultati finansijske analize znaajni su za formiranje adekvatne finansijske politike. Finansijka politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike

preduzea, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzea. Ovu funkciju obavlja finansijski menadment preduzea odnosno kompanije.


4

Predmet istraivanja

Predmet istraivanja je finansijska analiza preduzea VIA PROJEKT u funkciji vlasnika preduzea. Analiza finansijskog poloaja i uspenosti predstavlja osnovni element utvrivanja ukupne poslovne pozicije nekog preduzea na tritu i okosnicu strategije na kojoj e poivati njegov dalji razvoj. Vlasnici dolaze do zakljuka da li preduzee ima dobru perspektivu i da li je finansijski i top menadment uspean. Jer preduzee posluje u uslovima trinog okruenja, tako da ni razvoj ni opstanak preduzea nisu unapred osigurani. Finansijska analiza predstavlja proces primene razliitih analitikih postupaka i tehnika, pomou kojih se podaci iz finansijskih izvetaja pretvaraju u upotrebljive informacije, relevantne za upravljanje poslovanjem i razvojem preduzea. Zadatak finansijske analize je da prepozna dobre osobine preduzea, da bi se te osobine koristile na pravi nain, ali i da prepozna slabosti preduzea kako bi mogle da se preduzmu i odgovarajue korektivne mere. Jednom reju, osnovni cilj analize finansijskih izvetaja je ocena prolih ostvarenja ali i stvaranje podloge za donoenje odluka o nekim buduim ostvarenjima. S druge strane, preduzee kao deo okruenja u kome posluje je steite mnogih interesa.Tu su interesi vlasnika, menadmenta, kreditora, potencijlanih poslovnih partnera, fiskalnih organa, vlade i drutva u celini. Bez obzira to su njihovi ciljevi na prvi pogled meusobno konfliktni, uglavnom svi ele da preduzee uspeno posluje. Na osnovu informacije o poslovanju datog preduzea bie donete i odreene poslovne odluke: investitori e znati da li treba da ulau u posmatrano preduzee, kreditori da li da odobre kredite, vlada i njene agencije e ove informacije koristiti u svrhu odluivanja o ekonomskoj politici zemlje.

Predmet istraivanja je takoe i utvrivanje kreditne sposobnosti korisnika kredita. U dananjim uslovima poslovanja, procedura odobravanja i monitoringa kredita je visoko standardizovana, ali se u odreenim oblastima (delovima) razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ronosti kredita, tako da dugoroni krediti namenjeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina

opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najdui i najsloeniji postupak odobravanja.

Sve vea izloenost bankarskog poslovanja finansijskim rizicima, povean broj nelikvidnih preduzea poslednjih godina, uslovilo je sve veu potrebu za adekvatnom procenom kreditnih zahteva i time upravljanje kreditnim rizikom.

Na osnovu finansijske analize banka e dobiti neophodne podatke, izvriti njihovu selekciju i analizirajui ih sagledati finansijski poloaj zajmotraioca, a time i njegovu kreditnu sposobnost. Ukazaemo na znaaj procene kreditne sposobnosti zajmotraioca u upravljanju kreditnim rizikom.

Ciljevi istraivanja

Nauni cilj istraivanja je nauna deskripcija primene analize. Drutveni cilj istraivanja je primenljivost rezultata analize u drutvenim okvirima.

Posebni cilj istraivanja je prikazivanje osnovnih elemenata u postupku procesa finansijske analize, a u cilju relevantnog sagledavanja finansijskog poslovanja

preduzea.


5

Istraivake hipoteze

Hipotetiki okvir za istraivanje zavisi od karakteristika ekonomskog sistema koji daje smernice u procesu primene finansijske analize.

Glavna hipoteza

- Finansijska analiza je u funkciji dugoronog profitabilnog poslovanja preduzea

Posebne hipoteze

- Inputi trita i vlasnika su veoma vani za opstanak i razvoj kompanije - od prirode i pravno ekonomskog sistema zavisi proces utvrdjivanja kreditne

sposobnosti korisnika kredita pravnog lica

- finansijski izvetaji su osnov za odobrenje kredita i utvrivanje kreditne sposobnosti korisnika kredita

- krediti su znaajni za poslovanje banke i utiu na profitabilnost, odnosno finansijski rezultat

- banka je izloena velikom broju rizika koji utiu na poslovanje, ali je kreditni rizik najvaniji rizik u poslovanju banke

- dodatni efekti plasiranja kredita su takoe znaajni za poslovanje banke - narodna banka utie na odreivanje kreditne sposobnosti i vaan aspekt

procesa nadzora, odnosi se na procenu i praenje usaglaenosti banke sa minimalnim standardima i obaveznom koliinom informacija, naroito u sluajevima primene naprednijih metoda domaih i meunarodnih standarda.

Metode istraivanja

Problem u radu koji se istraivanjem reava je teorijske i empirijske prirode. Empirijska istraivanja mogu da utiu na opti trend u razvoju teorije, naroito zahvaljujui pronalaenju novih istraivakih postupaka, a ona doprinose i pojmovnoj istoi teorije, jer zahtevaju da znaenja upotrebljenih izraza budu jasno odreena. Prema tome, nema otkria, nema nauke bez empirijskih podataka. Tako je u radu korienjem podataka iz preduzea, i korienjem znanja o predmetu koji se istrauje u radu (teorije) i istraena i uraena praktina provera.

U radu je koriena statistika metoda. U procesu naunog rada statistika se primenjuje na osnovu odgovarajuih prilagoavanja njegovom predmetu, odnosno fazama istraivanja. Pored statistike metode, u radu su primenjene i neke druge optenaune metode kao to su hipotetikodeduktivna i komparativna metoda. Predmet, ciljevi i hipoteze istraivanja, opredelili su nas na dijalektiki proces istraivanja, kao i primenu osnovnih analitikih i statitistikih metoda, a posebno dedukcije, indukcije, sinteze, analize i generalizacije.

Postupak istraivanja vri se i na osnovu analize sadraja dokumenata na nivou primarnih i sekundarnih izvora (teorijske grae i ranije izvrenih istraivanja). Adekvatna primena metoda omoguava da se steknu pouzdana saznanja o predmetu istraivanja, o injenicama, pojavama, procesima i odnosima na kojima poiva, ali i o pojmovima, stavovima i zakljucima koji su relevantni za ispunjavanje svrhe ovog rada. Primenom odabranih metoda postie se nauni i drutveni cilj predmeta istraivanja rada.


6

Struktura rada

Struktura rada podeljena je u 4 poglavlja, gde svako od njih ima podjednaku vanost u ispunjenju cilja rada a to su:

I Finansijska analiza preduzea II Primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt III Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta

IV Primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzea Via Projekt Beograd kod Red banke

U prvom delu rada, pod nazivom Finansijska analiza preduzea bie prikazan teoretski pojam finansijske analize i njene tehnike i vrste.

U drugom delu rada, pod nazivom Primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt bie dat konkretan primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt, kao i projekcija odreenih finansijskih pokazatelja preduzea Via Projekt za narednih 5 godina

U treem delu rada, pod nazivom Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta bie objanjen postupak analize klijenta, kvalitativna analiza klijenta, kvantitativna analiza klijenta, analiza transakcije.

U etvrtom delu rada, pod nazivom Primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzea Via Projekt Beograd kod Red banke bie dat primer utvrivanja kreditne sposobnosti korisnika kredita preduzea Via Projekt Beograd kod Red banke.

U zakljunim razmatranjima bie istaknuto da li su dokazane postavljenje hipoteze ili ne.


7

I FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA

Za uspeno poslovanje preduzea i uspeno obavljanje revizije, neophodno je poznavati osnovne postavke analize finansijskih izvetaja. Sutina definisanja pojma analize finansijskih izvetaja, nalazi se u shvatanju da analiza treba da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili

u kompaniji i koji se kao takvi nalaze saeti i opredmeeni u okviru finansijskih izvetaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraivanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspenosti poslovanja preduzea.

U daljem delu poglavlja emo objasniti: pojam finansijske analize, tehnike finansijske analize, vrste finansijskih analiza, finansijsku analizu i pokazatelje poslovanja.

1.1. POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

U definisanju finansijske politike svako preduzee je pod uticajem brojnih faktora od kojih zavise rezultati poslovanja. Zato je nuna opreznost u donoenju finansijskih odluka i ustanovljavanju instrumenata finansijske politike.

Imajui u vidu da preterana opreznost moe da smanji efikasnost poslovanja usled izbegavanja rizika, a neopreznost moe da ugrozi ne samo efikasnost, ve i opstanak preduzea, tako je za pravilno voenje finansijske politike preduzea vana finansijska analiza poslovanja kao osnova za donoenje odgovarajuih odluka.1

Finansijska analiza se bavi istraivanjem, kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje postoje izmeu bilansnih pozicija (bilansa stanja i bilansa uspeha), sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije rentabiliteta poslovanja preduzea. Na ovaj nain definisana, finansijska analiza upuuje na analizu poslovnih sredstava i izvora finansiranja ovih sredstava, i na analizu poslovnog rezultata koji se dobija meusobnim poreenjem poslovnih prihoda i poslovnih rashoda u nekom vremenskom roku. Normalno da finansijska

analiza ne mora da se zadri samo na ovim fundamentalnim finansijskim izvetajima, ve za predmet istraivanja moe da ima i druge izvetaje koji odraavaju finansijski poloaj preduzea.2

Informaciona podloga za finansijsku analizu su osnovni finansijski izvetaji o stanju i uspehu preduzea bilans stanja i bilans uspeha, a u novije vreme i bilansi tokova gotovine i aneks.

Ciljevi finansijske analize mogu se podeliti na opte i posebne. Posebni ciljevi finansijske analize mogu se posmatrati sa aspekta internih i eksternih korisnika,

ciljevi se svode na pruanje adekvatnih informacija odgovarajuim organima za potrebe analize, kontrole, planiranja i odluivanja.

1 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005., str.41

2 Nerandi B., Dickov V., Perovi V.: Ekonomika moderna, Stylos print, Novi Sad, 2004., str.102


8

Poto ima vie eksternih korisnika, kao to su: vlasnici kapitala,

poverioci,

dravni organi, statistiki zavodi, privredne komore i poslovna udruenja, sindikat,

konkurenti,

privredna publikacija, tako su i ciljevi razliiti.

Vlasnici kapitala u akcionarskim drutvima prevashodno su zainteresovani za ostvarenu rentabilnost, jer od nje zavisi prihod koji ostvaruju uestvujui u raspodeli rezultata po osnovu uloenog kapitala (dividende). Na drugom mestu je njihov interes za sigurnost uloenog kapitala. Otuda i potreba i zainteresovanost akcionara za analitikim i drugim informacijama, na bazi kojih odluuju o tome da li da zadre ili prodaju akcije preduzea, odnosno da li da kupuju nove ili ne.3

Ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se podeliti na opte i posebne ciljeve. Opti ciljevi odnose se na sagledavanje zaraivake sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti, uspenosti) kompanije i finansijskog poloaja (statusa) kompanije, njezinih novanih tokova i promena na kapitalu u cilju pruanja informacija korisnicima (naruiocima) analize.

S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi, tako se i posebni ciljevi

analize finansijskih izvetaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba stejkholdera. Kada govorimo o stejkholderima, najznaajniji su investitori u akcije (equity investors) i kreditori (bond investors, banks), odnosno oni korisnici koji

obezbeuju kapital kompaniji i kao takvi omoguavaju da kompanija bude poslovno sposobna.

Investitori i kreditori koriste raunovodstvene informacije u cilju procene kvaliteta ostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i buduih novanih tokova koji su povezani sa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za

zajmodavce - banke i dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Drava i njezini organi koriste raunovodstvene informacije u cilju utvrivanja mera ekonomske politike, donoenja odgovarajuih odluka o podsticanju odreenih delatnosti i privrednih grana i nadziranje sprovoenja mera ekonomske politike. Menaderi svih nivoa odluivanja, kao interni korisnici, koriste informacije analize finansijskih izvetaja u cilju planiranja, organizovanja i kontrole, to je sutina menaderskih aktivnosti.

Posebni ciljevi analize finansijskih izvetaja mogu se posmatrati i na drugaiji nain, respektovanjem Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (MRS/MSFI).

3 Teofanovi R.: Istorija i teorija knjigovodstva, Beograd, 1958., str 144


9

Prema Okviru Meunarodnih raunovodstvenih standarda/Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, osnovni cilj raunovodstva je da prui informacije o sposobnosti preduzea da stvara novac i ekvivalente novca, kao i informacije o proceni dinamike i izvesnosti stvaranja novca.

Ovu sposobnost stvaranja novca kao raunovodstveni cilj, ne treba bukvalno shvatiti kao usmerenost aktivnosti preduzea na ostvarivanje to veeg stanja novca na tekuem raunu. Ona se definie kao sposobnost korisnika (stejkholdera) da iz raunovodstvenih informacija dou do objektivnih podataka o tome da li e preduzee isplatiti dividende (prinos za investitora), kamate (prinos za kreditore), tekue obaveze prema dobavljaima za materijal, opremu, obaveze prema fiskalnim organima (porez), kao i da li na vreme proizvodi i isporuuje svoje proizvode kupcima. Prethodno pomenuto, prikazano je na sledeoj slici.

Slika 1. Posebni ciljevi finansijske analize za svakog pojedinanog korisnika

Na osnovu Slike 1. proizlazi da se eksterni i interni korisnici informacija nalaze u

interakciji.

Ovde je re o dve vrste interakcija korisnika (stejkholdera): a) interakcija menadmenta kompanija i vlasnika (akcionara), i b) interakcija menadmenta kompanije i kreditora (banke i drugi kreditori).

a) Eksterni korisnici koji mogu izvriti direktan uticaj na menadment preduzea su akcionari koji poseduju obine, redovne akcije. Redovne akcije poseduju pravo glasa putem kojeg se moe ostvariti uticaj na kreiranje poslovne politike, ciljeve preduzea, ali se ostvaruje i kontrola menadmenta, jer njihov opstanak zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata. Osnovni cilj akcionara je da usmere menadment na generisanje pozitivnih rezultata poslovanja kako bi se isplatile dividende ili kroz poveanje cene akcija na finansijskom tritu ostvarili kapitalni dobici. S obzirom da pomenuti ciljevi akcionara zavise od zaraivake sposobnosti preduzea (neto dobitka), akcionari su zainteresovani da menadment usmerava, rukovodi preduzee u cilju ostvarivanja to veeg dobitka. Osnovni metod da se to postigne je da se menaderi kroz kompenzacije i stimulativno poslovno nagraivanje veu za postignute rezultate (ostvareni nivo dobitka).

b) Mada kreditori, po prirodi, nemaju upravljaka prava, te tako ne mogu ostvariti uticaj na menadment kompanije, uloga kreditora u poslovnom ivotu preduzea nije limitirana, kao to bi se to na prvi pogled moglo tvrditi. Kreditori tite svoja ulaganja na nain to u ugovorima o kreditu unose restriktivne klauzule kojima se zahteva od menadmenta preduzea da odrava odgovarajue finansijske indikatore u zadatim granicama (pokazatelj odnosa duga i sopstvenog kapitala, pokazatelji opte, tekue likvidnosti i dr.).


10

Kreditori putem restriktivnih klauzula definiu granice raspodele ostvarenog dobitka na koji nain se tite i od preterano visokog odliva dobitka kroz dividende akcionarima. Jedna od poznatih avio kompanija u svetu Delta Airlines ima u

postojeim kreditnim aranmanima i restriktivne klauzule koje se odnose na zabranu uzimanja opreme u lizing i zabranu dodatnog kreditnog zaduivanja kroz emisiju obveznica ili uzimanje bankarskih kredita.

Na osnovu interakcija razliitih korisnika informacija, moemo istaknuti i sledee posebne ciljeve finansijske analize:

- pruanje osnove za kontrolu i stimulativno nagraivanje menadmenta, i - pruanje informacija za definisanje restriktivnih klauzula i informacija o

njihovom sprovoenju. Osim pomenutog, kao poseban cilj finansijske analize jeste i predikcija, odnosno

predvianje budue vrednosti kompanije. Investitori i kreditori najee koriste informacije finansijske analize na ovaj nain. Raunovodstvene informacije se koriste u statistikim modelima na osnovu kojih se predvia sposobnost preduzea da kontinuirano posluje (free cash flow model) ili se predvia njegov bankrot (Altmanov Z-score model). U cilju prouavanja posebnih ciljeva analize, moramo se vratiti na pitanje razlike izmeu vrednosti preduzea koju procenjuju investitori i kreditori, odnosno trite (prava, sutinska vrednost, intrinstic value) i vrednosti preduzea po knjigama (knjigovodstvena vrednost, book value).

Kreditore prvenstveno interesuje sigurnost i pravovremenost povraaja odobrenih kredita. S tim u vezi, danas preovladava shvatanje da se osiguranje odobrenih kredita primarno obezbeuje rentabilitetom, a sekundarno visinom neto imovine.

Dravni organi mogu u odreenim situacijama da zahtevaju od pojedinih preduzea odreene analitike izvetaje. Na primer, kada nadleni dravni organi razmatraju i ocenjuju poslovanje javnih preduzea, zatim kada drava uestvuje u ekonomsko-finansijskoj konsolidaciji nekih preduzea.

Statistiki organi koriste izvorne bilansne informacije za izradu drutvenih rauna, odnosno za izraunavanje drutvenog proizvoda nacionalnog dohotka. Pored toga, oni mogu zahtevati od preduzea odreene analitike pokazatelje koji su produkt finansijske analize, ija je statistika obrada i praenje predvieno programom statistikih istraivanja.

Privrednim komorama i poslovnim udruenjima su potrebne analize o efikasnosti poslovanja i ekonomsko-finansijskom poloaju znaajnih preduzea, na osnovu kojih se moe sagledati njihovo mesto u okviru grupacije ili grane.

Sindikat je zainteresovan za politiku raspodele u preduzeu, sigurnost radnih mesta i perspektivu zapoljavanja novih radnika.

Konkurenti ele informacije na bazi kojih mogu da ocene razlike u finansijskom i rentabilitetnom poloaju i njihove uzroke.

Brojni specijalizovani svetski asopisi iz oblasti privredne publikacije praktikuju da objavljuju godinje liste znaajnih analitikih pokazatelja izraunatih na nivou privredne grane, odnosno grupacije.


11

1.2. TEHNIKA FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza vri se da bi se sagledala finansijska situacija preduzea, koja je osnovno polazite za finansijsko planiranje. Zavisno od korisnika, ciljevi finansijske analize mogu da budu interni i eksterni. Interni su vezani za samo preduzee, radi poboljanja upravljanja poslovanjem usklaenosti finansijske politike sa potrebama preduzea. Eksterni ciljevi finansijske analize pokazuju finansijsku sliku preduzea za potrebe kreditora i ostalih poverilaca.

Svako preduzee koje namerava da se razvija, ulae u obrtnu imovinu, opremu, razvoj proizvodnje, neophodno je da raspolae dovoljnim iznosom gotovine za te svrhe. Svi zainteresovani za poslovni uspeh preduzea, poevi od finansijskog menadera, akcionara, zaposlenih, dobavljaa, drave i dr., oslanjaju se na finansijske izvetaje koji pruaju informacije o poslovanju preduzea.

Analiza finansijskih izvetaja bavi se ocenom finansijskog stanja i upravljanjem obrtnim kapitalom. Finansijska analiza, pre svega, mora da prati izvravanje finansijskih planova kojima su predvieni naini upravljanja obrtnim kapitalom, obim i vrste finansiranja.

Obrtni kapital trebalo bi da se koristi na nain da se raspoloiva imovina upotrebljava efikasno ako je cilj finansijske politike ostvarenje vee vrednosti kapitala. Manji obim obrtnog kapitala svakako ograniava veu proizvodnju i prodaju, dok vei obim podrazumeva vee stope prinosa na kapital. Poveanje obrtnog kapitala koji se oekuje kao rezultat poslovanja govori o stopi prinosa, odnosno o tome da li je i koliko ostvarena zarada po jednoj novanoj jedinici ulaganja.

Prvo od ega se polazi pri oceni finansijskog stanja preduzea su sledei finansijski izvetaji: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima, i analiza o izvorima i upotrebi sredstava. Sa stanovita finansijske analize izuzetno je znaajna priprema finansijskih izvetaja, u smislu saimanja pojedinih bilansnih pozicija i njihovog adekvatnog grupisanja za potrebe analize. U tu svrhu, pozicije u bilansu

stanja se najee u aktivi grupiu prema principu opadajue likvidnosti, a u pasivi prema principu rastue dospelosti.


12

1.3. VRSTE FINANSIJSKIH ANALIZA

U teoriji i praksi, razlikuje se vie vrsta finansijske analize u zavisnosti od odabranih kriterijuma. Najee korieni kriterijumi su:

1. korisnici analize, 2. predmet analize, 3. vreme posmatranja (period obuhvaen analizom), 4. nain pripremanja bilansa za analizu i 5. metode (instrumenti) analize.

1. Polazei od korisnika, analize diferenciramo na internu i eksternu finansijsku analizu. Prethodna objanjenja o ciljevima finansijske analize i zahtevima internih i eksternih korisnika pruaju osnovu za identifikovanje slinosti i razlika izmeu jedne i druge. U osnovi izmeu ovih dveju vrsta analiza nema dijametralnih razlika. Naime, obe polaze od istih optih ciljeva, imaju isti predmet ispitivanja, a za njihovo objanjenje mogu se koristiti iste metode, odnosno isti instrumenti. Meutim, kada je u pitanju interna finansijska analiza treba istai da ona, po pravilu, ima vie parcijalnih ciljeva, ispituje vei broj pojava, koristi obimniji fond podataka, samim tim prua vie informacija. Nasuprot njoj, eksterna finansijska analiza, uglavnom, ima manji broj posebnih ciljeva, upotrebljava skromniji fond podataka, obrauje ui fond pitanja, te zato ima manju informacionu mo.

U finansijskom smislu sposobnost generisanja nove vrednosti poistoveuje se sa finansijskom kondicijom preduzea, odnosno primarnim obezbeenjem interesa vlasnika i kreditora preduzea. Naime, investitori ili kreditori e se teko odluiti na ulaganja u preduzee iji je prinos na uloeni kapital minimalan, jer to ne prua dovoljno garancije da e obaveze po osnovu angaovanog kapitala biti u celosti i na vreme isplaene.

Sa aspekta vlasnika trajnih uloga u preduzee, svakako je poeljan rast stope prinosa na sopstveni kapital jer ukazuje na mogunost budueg rasta preduzea ili ostvarenja visokih prinosa po osnovu kapitala. Sa aspekta vlasnika obinih akcija preduzea, poeljan je rast zarade po akciji jer ukazuje bilo na visoke prinose kroz dividende bilo na mogunost budueg rasta preduzea.

2. Prema predmetu (objektu) analize, razlikujemo analizu bilansa stanja (analizu

finansijske situacije), analizu bilansa uspeha (analizu uspenosti poslovanja) i analizu bilansa tokova gotovine. Prva je usmerena na ispitivanje i ocenu rentabilnosti

uloenog kapitala. Iako je mogue izvriti samo analizu bilansa stanja ili bilansa uspeha, u teoriji i praksi preovladava shvatanje da se radi o komplementarnim, a ne o

nezavisnim analizama. Naime, kompleksna ocena finansijskog stanja i rentabilnosti

poslovanja preduzea zahteva da se simultano sprovedu obe analize. Posmatrano sa stanovita predmeta, trea vrsta analize je analiza tokova gotovine. Ona se bavi ispitivanjem priliva i odliva novanih sredstava, prevashodno u funkciji ocene likvidnosti.


13

3. Sa stanovita vremena posmatranja, tj. perioda obuhvaenog analizom razlikuju se statika (analiza stanja) i dinamika analiza (analiza razvoja). Statika analiza ispituje bilans stanja na tano odreeni dan, odnosno bilans uspeha za jedan obraunski period. Dinamika analiza se bavi ispitivanjem i komparacijom niza sukcesivnih bilansa stanja i uspeha, to prua mogunost za identifikaciju trenda u odnosu na statiku analizu.

4. Prema kriterijumu koji uzima u obzir nain pripremanja bilansa stanja i uspeha za analizu, diferencira se analiza: bilansa izraenih u apsolutnim brojevima, bilansa prezentiranih u relativnim brojevima i bilansa prikazanih u formi grafikona.

Danas je opte prihvaeno da se u postupku pripreme podataka za analizu, koriste sva tri naina prikazivanja. Naime, veina programskih paketa za finansijsku analizu pomou kompjutera to omoguava brzo i jednostavno. Samo na taj nain se obezbeuje integralno i pregledno prezentovanje baznih finansijskih izvetaja pripremljenih za analizu.

5. Imajui u vidu metode (instrumente) tj. postupke analize, razlikujemo: racio analizu, analizu pomou neto obrtnog fonda, analizu bilansa novanih tokova (cash flow analizu), analizu bilansa tokova finansijskih sredstava (funds flow analizu), vizuelnu analizu i raun pokria.4

Instrumenti i postupci analize bilansa - U instrumente i postupke analize bilansa

spadaju: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomou rauna pokria, racio analiza, analiza bilansa pomou neto obrtnog fonda, Cash Flow analiza i Funds Flow analiza.

1.4. FINANSIJSKA ANALIZA I POKAZATELJI POSLOVANJA

Finansijska analiza bavi se istraivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu odreenih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, da bi se omoguila verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Za analizu finansijskog stanja koriste se odreena pravila finansiranja izraena u vidu racia, koeficijenata i drugih pokazatelja poslovanja, kojima se sumiraju finansijski podaci o stanju poslovanja.

Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda, rashoda i dobit, i informacije iz bilansa

stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto vrednosti imovine u odreenom periodu, osnova su za izraunavanje finansijskih racia koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izraunavanjem finansijskih racia meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju.

Imajui u vidu da finansijski izvetaji sadre veliki broj podataka, ovi podaci grupiu se radi finansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanje i

da bi se mogli koristiti za izraunavanje racia ili pokazatelja poslovanja. Koriste se samo oni podaci koji su bitni za izraunavanje kljunih finansijskih racia. Kada preduzee, na primer, trai kredit od banke, za oekivati je da e banku da interesuju pokazatelji zaduenosti i sposobnosti preduzea da vraa dug i plaa kamatu.

4 Stojiljkovi M., Krsti J.: Finansijska analiza, str. 16-17


14

Finansijska analiza je, u osnovi, racio analiza izraena u prostoj matematikoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj. Odnose izmeu bilansnih pozicija koji se izraavaju racio brojevima korisno je stalno proveravati pomou unapred postavljenih normi ili standarda da bi se izvrila ocena o finansijskom stanju preduzea i buduim tendencijama. Pri analitikoj interpretaciji racio brojeva nekog preduzea, analitiaru obino stoje na raspolaganju jedan ili vie od sledeih standarda, koje moe koristiti alternativno ili komplementarno:

racio brojevi zasnovani na poslovnoj prolosti svakog pojedinanog preduzea,

racio brojevi utvreni na bazi informacija iz tekueg operativno-finansijskog plana preduzea, koji odraavaju proteklo iskustvo preduzea korigovano za oekivane promene u nastupajuem planskom periodu,

racio brojevi privredne grane kojoj pripada preduzee.5

Zavisno od toga emu treba da slue, svi racio brojevi mogu se klasifikovati u nekoliko grupa pokazatelja poslovanja ili finansijskih pokazatelja, a to su:

pokazatelji likvidnosti,

pokazatelji aktivnosti,

pokazatelji finansijske strukture,

pokazatelji rentabilnosti,

pokazatelji prinosa po akciji,

finansijski leverid, Dipon sistem analize.6

Navedeni pokazatelji nisu jedini i njihov redosled nije nepromenljiv. Na primer, kod

kreditne analize na prvom mestu su svakako racia finansijskog leverida. Meutim, veina autora na prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato to su pokazatelji likvidnosti kriterijum ne samo primarne sigurnosti i zatite poverioca, ve opstanka preduzea.

Na primer, prilikom razmatranja odluke o kratkoronom kreditiranju, poslovna banka je zainteresovana da najpre sazna pokazatelje likvidnosti preduzea. Banka na toj osnovi ocenjuje mogui stepen rizika ulaganja svojih sredstava. Da li e preduzeu odobriti traeni kredit ili ne, zavisi ne samo od tekueg racia likvidnosti, nego i od procene neto obrtnog kapitala, koji je kao izvor finansiranja izvesna garancija za

zatitu interesa kratkoronih poverilaca.

5 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. 48

6 Hrusti H.: Finansijski mendment, Alfa-graf NS, Novi Sad, 2005. str. 49


15

II PRIMER FINANSIJSKE ANALIZE NA PREDUZEU VIA PROJEKT

U ovom delu rada bie prikazan primer finansijske analize na preduzeu Via Projekt. Detaljnije e biti prikazani osnovni podaci o preduzeu Via Projekt, analiza graevinskog trita i pokazatelji finansijske analiza preduzea Via Projekt.

2.1. OPTI PODACI O PREDUZEU VIA PROJEKT

Firma "Via Projekt" d.o.o je osnovana 2001. godine. Sedite firme se nalazi u Ustanikoj 128a u Beogradu, u Poslovnom centru Koum. Sa svojih 14 strunjaka u stalnom radnom odnosu, za proteklih 12 godina firma je bila angaovana na velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. Via Projekt je preduzee za projektovanje, inzenjering i konsalting. Poseduje veliku licencu firme:

7

- P131G2- izrada tehnike dokumentacije projekata saobraajnica za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljucke na ove puteve i granine prelaze,

- P131C1- izrada saobraaja i saobraajne signalizacije za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljuke na ove puteve i granine prelaze

- P132G1- izrada projekata graevinskih konstrukcija za putne objekte (mostove) za dravne puteve prvog i drugog reda, putne objekte i saobraajne prikljuke na ove puteve i granine prelaze

Struktura zaposlenih u firmi je sledea: diplomirani inenjeri graevine.....................8 diplomirani inenjeri saobraaja...................2 diplomirani inenjer arhitekture....................2 ekonomista ..................................................2

Pored stalno zaposlenih, povremeno sa ugovorom o delu ili kao kooperanti

angaovani su inenjeri: geodezije

geologije

hidrogeologije

hidrotehnike

eksperti za ekologiju

U svom dvanaestogodinjem radu, firma "Via Projekt" d.o.o je ostvarila vrlo dobre poslovne kontakte i sa najveim projektantskim firmama u R. Srbiji, i sa istima radi bilo kao kooperant ili pak nosilac posla, ostvarujui uspenu saradnju na obostrano zadovoljstvo.

7 Firma Via Projekt


16

Potujui Investitore, a cenei znanje i strunost, u proteklom periodu uradjeno je: 200 km projekata rehabilitacije magistralne i regionalne mree puteva 200 km projekata pojaanog odravanja 40 mostova (Idejnih i Glavnih)

10 raskrsnica (prva je uradila krune raskrsnice u Srbiji) 100 projekata saobraajne signalizacije, kako trajne tako i privremene 20 klizita 20 opasnih mesta

vie platoa, parkinga, prilaza, uredjenja povrina.....

Navodimo neke od bitnijih projekata kao to su: Izrada Glavnog graevinskog projekta na magistralnom putu M-21, deonica:

Borova Glava-Uvac, od km 258+552,00 do km 276+125,00 - L=17,57 km

Izrada Glavnog projekta rehabilitacije puta M-21, deonica: Uvac-Nova Varo, L=10 km

Izrada Idejnih i Glavnih projekata 6 mostova na deonici Borova Glava-Uvac

Izrada tehnike dokumentacije radova na pojaanom odravanju (poboljanju) javnog puta M-22, Ue-Biljanovac, L=14,63 km

Izrada projektne dokumentacije za nivo Generalnog i Glavnog projekta rekonstrukcije deonica magistralnog puta za Niki-Podgorica, deonica: Paprati-Bogetii

Izrada Glavnog projekta regionalnog puta R-226, deonica: Kraljevo-aak, L= 12km

Izrada izmene projekta rehabilitacije puta M-5, Kraljevo-Kruevac, L= 37 km

Pored projektovanja, firma je angaovana na kontroli - nadzoru nad izvoenjem radova. Ovako formirano preduzee "Via Projekt" d.o.o ima potrebnu opremu i ljude za samostalno obavljanje veine poslova. Trudei se, da ne samo odri korak za drugim firmama, ve da radi na novim tehnologijama, standardima i dostignuima, prihvata i nudi raznovrsnu saradnju, kako Investitorima, tako i Izvoaima, projektantskim kuama, uz napomenu da ima kontakte i ponude za saradnju sa znaajnim firmama iz Italije, panije i Crne Gore.


17

Tabela 1. Skrni Bilns stnj prduz VIA PROJEKT z prid d 2009. d 2011. gd. BILNS STNJ

PZICI KTIV u 000 dinr

2009. gd. 2010. gd. 2011.gd.

Stln imvin 15968 14110 14278

I Nuplni upisni kpitl 61 61 61

II Nmtriln ulgnj 670 897 1960

III Nkrtnin, pstrnj, prm i bilk srdstv 15237 13152 12257

IV Dugrni finnsiski plsmni

B brtn imvin 25838 25817 24556

I Zlih 487 1092 736

II Krtkrn ptrivnj i plsmni i gtvin 25351 24725 23820

Kupci 10183 12965 12962

III dln prsk srdstv V Pslvn imvin 41806 39927 38834

G Gubitk iznd visin kpitl

D Ukupn ktiv 41806 39927 38834

Vnpslvn ktiv

PZICI PASIVE u 000 dinr

2009. gd. 2010. gd. 2011. gd.

Kpitl 38965 38078 37225

I snvni i stli kpitl 354 354 354

II Nuplni upisni kpitl 61 61 61

III Rzrv

IV Rvlrizcin rzrv

V Nrsprn dbit 38550 37663 36810

VI Gubitk

VII tkupljn spstvn kci

B Dugrn rzrvisnj i bvz 2841 1849 1609

I Dugrn rzrvisnj

II Dugrn bvz

III Krtkrn bvz 2841 1849 1609

1. Krtkrni krditi

2. bvz iz pslvnj

-Dbvlji

~stl bvz iz pslvnj

3. bvz p snvu PDV i stlih vnih prihd

4. stl krt. bvz i PDV

IV dln prsk srdstv

V Ukupn psiv 41806 39927 38834

VI Vnpslvn psiv

Izvor: Firma "Via Projekt" Bilans stanja i uspeha 2009-2011 god


18

Tabela 2. Priprmljni, skrni bilns stnj prduz VIA PROJEKT z prid

d 2009. d 2010. gdin. BILNS USPH

u 000 dinara

2009. gd. 2010. gd. 2011. gd.

Prihdi i rshdi iz rdvng pslvnj

I Pslvni prihdi 37212 49651 41163

II Pslvni rshdi 31598 35378 32517

III Pslvn dbit 5614 14273 8646

IV Pslvni gubitk

V Finnsiski prihdi 705 803 425

VI Finnsiski rshdi 0 46 354

VII stli prihdi 1 26 1222

VII I stli rshdi 195 397 256

IX Dbit iz rdvng pslvnj 6125 14659 9683

X Gubitk iz rdvng pslvnj

B Vnrdn stvk

I Vnrdni prihdi

II Vnrdni rshdi

III Dbit p snvu vnrdnih stvki

IV Gubitk p snvu vnrdnih stvki

v Dbit pr przivnj 6125 14659 9683

g Gubitk pr przivnj

d Prz n dbit 0 1259 1522

Nt dbitk 6125 13400 8161

Nt gubitk

Ukupn prihd

Ukupn rshd

Izvor: Firma "Via Projekt" Bilans stanja i uspeha 2009-2011 god

Iz izvetaja se vidi da su prihodi, bruto dobit i neto dobit u 2010. godini u porastu u odnosu na 2009. godinu ali u 2011. godini imaju tendenciju pada u odnosu na 2010.

godini to je prouzrokovano ekonomskom krizom u zemlji.


19

2.2 ANALIZA GRAEVINSKOG TRITA Sa svojim strunjacima, za proteklih 12 godina preduzee Via Projekt je bilo angaovano na vrlo velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. U odnosu na ostale graevinske firme preduzee Via Projekt spada u prvih 10 graevinskih firmi po svim finansijskim pokazateljima. S obzirom na veliki broj preduzea, Via Projekt zauzima znaajno mesto u graevinarstvu u Beogradu i Srbiji.

8

Sada u prikazati nekoliko najveih projekata i njihove vrednosti od 2004-2010 godine

9:

- Izrada Glavnog graevinskog projekta na magistralnom putu M-21, deonica: Borova Glava-Uvac, od km 258+552,00 do km 276+125,00- L=17,57 km

= 14.553.960,00 din. - 2004 godine

- Izrada Glavnog projekta rehabilitacije puta M-21, deonica: Uvac-Nova Varo, L=10 km = 3.891.787,50 din. - 2005

- Izrada tehnike dokumentacije radova na pojaanom odravanju (poboljanju) M-22, Ue-Biljanovac, L=14,63 km = 15.571.586,00 din. - 2008 godine

- Izrada projektne dokumentacije za nivo Generalnog i Glavnog projekta rekonstrukcije deonica magistralnog puta za Niki-Podgorica, deonica: Paprati-Bogeti = 78.100,00 eura 2008 godine

- Izrada Glavnog projekta regionalnog puta R-226, deonica: Kraljevo-aak, L= 12km = 5.097.600,00 din. - 2007 godine

- Izrada izmene projekta rehabilitacije puta M-5, Kraljevo-Kruevac, L= 37 km = 16.066.880,00 din. - 2007 godine

- Izrada Glavnog projekta pojacanog odrzavanja puta M-25.1, deonica: Veliko Gradiste-Pozarevac, L=9.31 km = 6.904.416,00 din. - 2010 godine

- Izrada Glavnog projekta pojacanog odrzavanja (poboljsanja) puta R-234, deonica: Saronje-Dramici, L=5.1 km = 1.865.000,00 din. - 2010 godine

- Izrada Glavnog projekta rehabilitacije drzavnog puta I reda M-5, Uzice-Pozega, L= 4,92 km = 3.193.080,00 din - 2010 godine

Tabela 3. Poslovni prihodi, poslovna dobit i neto dobitak preduzea VIA PROJEKT

od 2009-2011 godine

u 000 din.

2009 2010 2011

Pslvni prihdi 37212 49651 41163 Pslvn dbit 5614 14273 8646 Nt dbitk 6125 13400 8161 Izvor: Bilans uspeha za 2009, 2010, 2011 godinu preduzea "Via Projekt"

Preduzee je ostvarilo pozitivne rezultate u protekle 3 godine na tritu graevinarstva, u odnosu na veliki broj preduzea koja su poslovala sa negativnim poslovnim rezultatima.

10

8 Plan poslovanja preduzea Via Projekt2002-2007, 2008-2011

9 Firma Via Projekt

10 Intervju sa direktorom Duanom Damjanoviem, 15.12.2012. Preduzee Via Projekt


20

2.2.1. ANALIZA TRITA U GRAEVINARSTVU NA PODRUJU SRBIJE

Gradjevinska privreda je veoma vana privredna grana za funkcionisanje privrede u celini. Od svog postanka, ova privredna grana je povezana sa svim oblicima ivota i rada. Razvojem proizvodnih snaga drutva, gradjevinarstvo postaje znaajna privredna oblast, povezana sa velikim brojem privrednih delatnosti (vie od 30 delatnosti), ije proizvode koristi kao sredstvo za rad ili materijal za izgradnju i ugradnju u gradjevinske objekte.

Nekada jedna od najekspanzivnijih i najpropulzivnijih izvoznih privednih grana,

profitabilno i visoko akumulativno srpsko gradjevinarstvo, danas deli sudbinu ukupne

privredne situacije u zemlji.

Gradjevinsku privredu Srbije pratimo kroz:11

izvodjenje gradjevinskih radova gradjevinsku operativu stambenu privredu

industriju gradjevinskog materijala

Prema poslednjim raspoloivim podacima, gradjevinsku privredu Srbije ini oko 11.530 privrednih drutava, sa oko 116.760 radnika. Gradjevinarstvo uestvuje u ukupnom broju privrednih drutava sa 13,1%. Gradjevinarstvo uestvuje u ukupnom broju zaposlenih sa 11,8%.

12

Izvodjenje gradjevinskih radova gradjevinska operativa obuhvata:13 projektovanje, inenjering i drugi srodni arhitektonski i inenjerski poslovi.

Ova oblast obuhvata 3.265 privredna drutva sa 18.300 radnika. visokogradnja (koju ine delatnosti: ruenje objekata - zemljani radovi,

ispitivanje terena buenjem i sondiranjem, grubi gradjevinski radovi i specifini radovi) obuhvata stambenu izgradnju, izgradnju hotela, poslovnih zgrada, poslovnih centara, zgrade za saobraaj i telekomunikacije, industrijske zgrade, skladita i drugo. Ovu oblast ine 2.690 privrednih drutava sa 31.235 radnika.

niskogradnja i hidrogradnja (koju ine delatnosti: izgradnja saobraajnica, pista i sl, izgradnja hidroenergetskih objekata i ostali gradjevinski i

specijalizovani radovi) obuhvata infrastrukturne objekte kao to su: autoputevi, putevi i ulice, eleznike pruge, aerodromske piste, mostovi, vijadukti, tuneli i podzemni prolazi, luke, plovni kanali, brane i ostali

hidrogradjevinski objekti, cevovodi, komunikacioni i elektrini vodovi. Ova oblast obuhvata 1.210 privredih drutava sa 34.356 radnika.

zanatsko zavrni radovi (ine delatnosti: postavljanje elektrinih instalacija i opreme, izolacioni radovi, postavljanje cevnih instalacija, ostali instalacioni

radovi, malterisanje, ugradnja stolarije, postavljanje podnih i zidnih obloga,

bojenje i zastakljivanje i ostali zavrni radovi) predstavljaju prateu delatnost visokogradnji i niskogradnji. Ova oblast obuhvata 2.245 privredna drutva sa 17.060 radnika.

ostale delatnosti (ovde spadaju: iznajmljivanje gradjevinske opreme, razvoj projekata o nekretninama, prostorno planiranje, tehniko ispitivanje i analize). Ova oblast obuhvata 1.250 privrednih drutva sa 1.555 radn

11

http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=7 12


http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=7


21

Stambena privreda

Stambena izgradnja treba da zadovolji potrebe sadanjih kao i buduih generacija, pod uslovom da se zgrade grade fleksibilnije i po standardima koji e odgovarati utvrdjenim medjunarodnim propisima. Jedan od znaajnijih razvojnih projekata Republike Srbije je izgradnja stambenog prostora koji je egzistencijalna potreba na

celoj teritoriji Srbije. Potreba za izgradnjom stanova i reavanje stambenog problema je evidentna posledica kretanja stanovnitva, formiranje novih mladih domainstava, kao i zamena dotrajalog i stambenog fonda loeg kvaliteta.

Prema izvrenim analizama trita nekretninama i drugih pokazatelja, broj potrebnih stanova godinje, u Srbiji je iznad 25.000, a trenutno je preko 300.000 domainstava koja nemaju reeno stambeno pitanje.

Industrija gradjevinskog materijala (ine delatnosti: vadjenje kamena za gradjevinarstvo, proizvodnju bitumenskih materijala, opeke i crepa od gline, cementa,

krea, proizvoda od betona, proivoda od gipsa, gotove betonske smee, maltera, vlaknasto cementnih proizvoda, drugih proizvoda od gipsa, seenje, oblikovanje i obrada kamena) je u direktnoj zavisnosti od obima izvodjenja gradjevinskih radova,

a posebno u visokogradnji stambenoj izgradnji. Ova gradjevinska oblast obuhvata oko 720 privrednih drutava i zapoljava oko 12.100 radnika.14

Postoji strateko opredeljenje da Srbija u budunosti znaajno povea izvoz usluga, posebno inenjerskih i drugih intelektualnih usluga. Uspehe koje je Srbija ostvarila poslednjih nekoliko decenija u oblasti gradjevinarstva predstavljaju dobru osnovu za

takav razvoj.15

Kada govorimo o industriji gradjevinskog materijala, najznaajniji proizvodi sa izvoznim potencijalom su cement, opeka (cigla i crep), kre, tehniki kamen, gradjevinsko-arhitektonski kamen, ljunak i pesak.

14


http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=7


22

2.2.2. POSLOVANJE GRAEVINSKE PRIVREDE GRADA BEOGRADA U 2009. GODINI

Makroekonomska kretanja u periodu januar - septembar 2009. godine karakteriu nepovoljnije tendencije zapoete u drugoj polovini 2008. Pad domae i svetske tranje, usporavanje kreditne aktivnosti banaka i stranih direktnih investicija, uticali su na pad privredne aktivnosti u 2009. godini.

16

Pad privredne aktivnosti proteklih devet meseci najvie je pogodio industriju, izvoz, uvoz, graevinarstvo, unutranju trgovinu. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih graevinskih radova izvoaa iz Republike Srbije u prvih est meseci 2009. godine smanjena je za 12,4% u odnosu na isti period 2008. godine. Vrednost izvedenih radova u II kvartalu 2009. godine je smanjena za 15,8% u

odnosu na II kvartal 2008. godine.

Od ukupne vrednosti izvedenih radova u II kvartalu 2009. vrednost radova na

teritoriji Srbije iznosi 91,7%, a u inostranstvu 8,3%. Najveu graevinsku aktivnost zabeleili su izvoai iz Beograda, 51% od ukupne vrednosti izvedenih radova. Vrednost ugovorenih radova izvoaa Srbije u II kvartalu 2009. godine opala je za 47,5% u odnosu na II kvartal 2008. godine.

17

Graevinarstvo, odnosno stanogradnja je najvie pogoena krizom. U prethodnih nekoliko godina, rast se prvenstveno zasnivao zahvaljujui stranim direktnim investicijama. Rast graevinske delatnosti bio je praen i rastom cena nekretnina, koji nije bio zasnovan na unutranjoj (prinosnoj) vrednosti projekata, ve na preteranoj tranji za nekretninama. Rast cena je bio signal graevinarima da nastave dalje sa gradnjom.

Dolo je do preteranog investiranja u nove objekte, posebno u stambene i poslovne objekte. Dobar deo ovih stambenih i poslovnih objekata se verovatno ne bi mogao

lako prodati i da nije dolo do velike ekonomske krize. Usled krize dolo je prvo do usporavanja, a potom i zaustavljanja gradnje i onih objekata koji imaju dugoronu perspektivu. 18

Veliki kapital je vezan za zavrene neprodate stanove, za obustavljene graevinske radove. Izvori ovog kapitala su uglavnom u bankarskim kreditima. Ako se radovi u

toku ne nastave i ukoliko ve zavreni objekti ne prodaju, nee biti mogue otplatiti kredite, to bi neke graevinske firme dovelo do bankrotstva. To bi imalo negativan uticaj na bankarski sektor. S toga je Vlada u septembru donela Program podrke graevinskoj industriji sa primenom od oktobra 2009. godine kroz mere subvencionisanja stambenih kredita, kroz poboljanje uslova stambenog kreditiranja graana i dugorono stambeno kreditiranje. vim merama se oekuje podsticanje upoljavanja veeg kapacitata domae graevinske industrije i intenzivnija graevinska aktivnost.

Prema podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku u Beogradu je krajem

juna 2009. godine bilo registrovano ukupno 106.414 privrednih subjekata, od ega 51.224 privrednih drutava i 55.190 preduzetnika. 16

http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303 17


http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeGradjevinarstva.aspx?veza=1303


23

Tabela 4. Stanje privrednih subjekata po sektorima privrede


Prema broju dozvola koje su izdate u februaru 2009. godine, prijavljena je izgradnja

1.068 stanova s prosenom povrinom 65,1 m. Broj stanova, prema izdatim dozvolama, vei je za 18,9 odsto nego u februaru 2008. Od ukupnog broja stanova u stambenim zgradama, 12,4 odsto stanova bie graeno u zgradama s jednim stanom, s prosenom povrinom 127,1 m, a 82,3 odsto stanova bie graeno u zgradama s tri i vie stanova i njihova prosena povrina bie znatno manja i iznosie 55,8 m.

U februaru 2009. izdato je 587 graevinskih dozvola, to je za 18,2 odsto manje u odnosu na februar prethodne godine. Indeks predviene vrednosti u februaru 2009. manji je za 15,0 odsto u odnosu na februar 2008.

19

Posmatrano prema vrsti graevina, u februaru 2009. izdato je 81,8 odsto dozvola za zgrade i 18,2 odsto za ostale graevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 73,5 odsto odnosi se na stambene i 26,5 odsto na nestambene zgrade, dok se kod ostalih

graevina najvei deo odnosi na cevovode, komunikacione i elektrine vodove, ak 84,1 odsto.

Vrednost radova novogradnje u februaru 2009. iznosi 76,2 odsto od ukupne

predviene vrednosti radova. Najvea graevinska aktivnost, posmatrano prema okruzima, zabeleena je u gradu Beogradu i iznosi 23,8 odsto od predviene vrednosti radova novogradnje. Slede Junobaki okrug, 9,5 odsto, Zapadnobaki okrug, 8,0 odsto, Raki okrug, 7,9 odsto, i Niavski okrug, 6,5 odsto, dok se uea ostalih okruga kreu od 0,1 do 6,2 odsto.20

Preko 30 odsto proizvodnje u Srbiji potie iz sektora graevinarstva, a stanje je u ovoj grani privrede alarmantno. U niskogradnji stanje je neto bolje zahvaljujui najavi izgradnje Koridora 10 i drugih manjih projekata infrastrukture. U 2008. godini

ugaeno je 2.000 graevinskih preduzea i bez posla je ostalo 20.000 zaposlenih u graevinarstvu Srbije.21

19





24

Reenje moe biti u okretanju tritima gde je nekada nae graevinarstvo u velikoj meri bilo prisutno i gde se i sada najavljuju projekti u veem obimu, poput Alira ili Iraka, biveg SSSR-a i sl. Stoga je neophodno obezbediti garancije od banaka, ali i stvoriti uslove na domaim projektima da se naa preduzea vode kao nosioci radova, a ne samo kao podizvoai, to je najei sluaj. Iako najvei broj nije u stanju da sam iznese projekat veih razmera, mogue je projekte deliti u nekoliko delova gde bi na svakom mogla da se obezbedi referenca koja bi ipak imala nekog znaaja za investitora u inostranstvu. Sada je praksa da se kao nosioci pojavljuju direkcije, NIP,

itd, a graevinska preduzea ostaju u senci.

U celoj privredi je situacija ozbiljna: 30 odsto poljoprivede, 30 odsto graevinarstva, ak i do 70 odsto u elektro i metalskoj industriji sada je zaustavljeno. ak 80 odsto graevinskih preduzea ima problem sa likvidnou iako uspeno posluju. Banke im blokiraju raune iako imaju sklopljene ugovore i rade na projektima, ali ne mogu da naplate dugovanja. S toga gradjevinari Srbije od Vlade zahtevaju:

22

izmirenje potraivanja iz 2008. godine do polovine 2009. ukoliko ovo nije mogue, moe se napraviti zakonski okvir da potraivanja budu regulisana kroz naplatu poreza, doprinosa, itd., kako bi se tim putem vratila dugovanja

drave prema izvoaima; naplata PDV-a, ne na osnovu faktura, ve na osnovu plaanja dakle, da se

PDV uplauje tek kada su sredstva legla na raun; da svi projekti koji se finansiraju iz budeta, imaju takve uslove koji e

omoguiti naim graevinskim preduzeima nastup u inostranstvu kroz mogunost sticanja referenci, podelom velikih projekata na delove, gde bi se naa preduzea pojavljivala u ulozi izvoaa;

da se otvori mogunost formiranja konzorcijuma koji bi nastupali kod nas, a zatim i u inostranstvu kao nosioci projekta;

da strane kompanije koje uestvuju na naem tritu moraju imati domae partnere, u odnosu od 40 do 60 odsto, da bismo izbegli ono to sada imamo kao est sluaj - da su nae firme samo podizvoai, ili izvor kadrova za obavljanje posla, a snose teret projekta u dovoljnoj meri da im moe posluiti kao korisna referenca na inostranim projektima;

da se PDV za materijal smanji sa 18 na 4 odsto jer je to jedan od naina da se napravi razlika u cenama novogradnje i starih stanova, koji su odavno

amortizovani;

zatim da se uvede i niz drugih mera u smislu monetarne politike, kreditiranja,

bankarstvih garancija kod nas ali i u inostranstvu...

Graevinska direkcija Srbije trenutno raspolae sa oko 100.000m2 stambenog prostora u razliitim fazama izgradnje. ak 30.000m2 ve mesecima eka na kupce. Dogovor drave i bankara je neophodan kako bi se omoguilo onima koji mogu da odvajaju mesenu ratu za stan, da to i uine.

22



25

Tabela 5. Zaposleni u privredi - graevinarstvo


Prema podacima Republikog zavoda za statistiku u martu 2009 godine u Srbiji je izdato 785 graevinskih dozvola, to je za 15,3 odsto manje u odnosu na isti mesec 2008. godine, a prijavljena je izgradnja 1.133 stana, to je za 31,4 odsto manje nego u martu prole godine.23

Od januara do marta 2009. godine izdato je za 16,7 odsto graevinskih dozvola manje nego u istom periodu prole godine.

Prosena povrina stanova koji su prijavljeni za izgradnju iznosi 69,6 metara kvadratnih. Od ukupnog broja stanova, 16,3 odsto bie izgraeno u zgradama sa jednim stanom, a njihova prosena povrina iznosie 132,6 metara kvadratnih. U zgradama sa tri i vie stanova bie graeno 75,1 odsto stanova sa prosenom povrinom od 54,5 metara kvadratnih. Prema vrsti graevina, u martu je izdato 80,3 odsto graevinskih dozvola za zgrade i 19,7 odsto za ostale graevine. Kada je re o zgradama, 79,9 odsto izdatih dozvola odnosi se na stambene i 24,1 odsto za

nestambene zgrade. Kod ostalih graevina, najvei deo izdatih dozvola, ak 80.6 odsto, odnosi se na cevovode, komunakacione i elektrine vodovode.24

23




26

Predviena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 86,6 odsto od ukupne predviene vrednosti radova. Najvea graevinska aktivnost, posmatrano po okruzima, zabeleena je u Beogradu i iznosi 58,1 odsto od predviene vrednosti radova novogradnje. Slede Junobaki okrug sa 5,1 odsto, Junobanatski okrug 4,4 odsto, dok se uea ostalih okruga kreu od 0,4 odsto do 3,2 odsto.25

Tabela 6 i slika 2. Tabelarni i grafiki prikaz vrednosti izvrenih graevinskih

radova na podruju Beograda26


25


Godinjim izvetajima o graevinama obuhvaene su sve graevine na kojima su u toku izvetajne godine izvodila radove graevinska preduzea, negraevinska preduzea i fizika lica. Vrednost graevinskih radova obuhvata sav ugraeni graevinski materijal i utroeni rad. Podaci o vrednostima izvrenih radova odnose se na radove izvrene u izvetajnoj godini na zavrenim i nezavrenim objektima. Vrednost radova koje su izvrili izvoai pravna lica data je na bazi godinjih obraunskih situacija, dok je vrednost radova koje su izvrila fizika lica data na osnovu dokumentacije ili je procenjena. Izvreni radovi na graevinama prikazani su prema teritoriji na kojoj se objekti nalaze, a ne prema teritoriji sedita izvoaa radova.


27

2.3. POKAZATELJI FINANSIJSKE ANALIZE PREDUZEA VIA PROJEKT

Kada govorimo o analizi finansijskih izvetaja, ona se, u sutini, poistoveuje sa analizom pomou finansijskih pokazatelja (koeficijenata, indikatora). Pokazatelji su odnosi izmeu dve veliine izraeni u prostoj matematikoj formuli. Pokazatelji imaju svoju vrednost samo ako su pravilno interpretirani. Interpretacija pokazatelja se

obavlja uvek u odnosu na neko pravilo, standard ili normu. U sledeem delu e biti izraunati svi pokazatelji i koeficijenti i obrazloenje pokazatelja.

Tabela 7. Pokazatelji finansijske analiza preduzea Via projekt 2009-2011. god.

Godine

2009 2010 2011

Pokazatelji rentabilnosti

Stopa poslovnog dobitka 15.09 28.75 21.00

Stopa neto dobitka 16.46 26.99 19.83

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 13.43 35.75 22.26

Stopa prinosa na sopstvena poslovna

sredstva

15.72 35.19 21.92

Racio rentabilnosti 1.01 0.97 1.02

Pokazatelji likvidnosti

Opti racio likvidnosti 9.09 13.96 15.26 Rigorozni racio likvidnosti 8.92 13.37 14.80

Racio novane likvidnosti 8.92 13.37 14.80 Neto obrtni fond 22997 23968 22947

ROA (%) 14.65% 33.56% 21.01%

ROE (%) 15.72% 35.19% 21.92%

Pokazatelji aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca 3.65 3.83 3.18

Prosean period naplate 98 dana 94 dana 113 dana Koeficijent obrta zaliha 76.41 45.47 55.93

Vreme trajanja jednog obrta 5 dana 8 dana 6 dana

Koeficijent neto obrtnih sredstva 1.44 1.92 1.68

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih

sredstava

0.89 1.24 1.06

Koeficijent obrta sopstvenih sredstava 2.33 3.52 2.88

Pokazatelji finansijske strukture

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala 13.71 20.59 23.14

Odnos pozajmljenih prema ukupnim

izvorima fin.

0.07 0.05 0.04

Pslvni prihdi 37212 49651 41163 Pslvn dbit 5614 14273 8646 Nt dbitk 6125 13400 8161


28

2.3.1. Pokazatelji rentabilnosti

Pokazatelji rentabilnosti se odnose na stopu poslovnog i neto dobitka, stopu prinosa

na ukupna poslovna sredstva i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Jednostavnije reeno, rentabilnost nam govori da li preduzee ostvaruje neophodan profit. Pokazatelji rentabilnosti se dobijaju na sledei nain:

Stopa poslovnog dobitka za 2009 god. = prodajeodihodi

dobitakPoslovni

......Pr

...x100=

37212

5614x100=15.09

Stopa poslovnog dobitka za 2010 god. = 49651

14273x100=28.75

Stopa poslovnog dobitka za 2011 god. = 41163

8646 x100=21.00

Grafikon 13. Stopa poslovnog dobitka 2009-2011

15,08

21

28,75

0

5

10

15

20

25

30

35

2009 2010 2011

Stopa poslovnog dobitka

Kompanija u posmatranom periodu na svakih 100 dinara prihoda od prodaje ostvaruje

15.09, 28.75, 21.00 dinara poslovnog dobitka.

Stopa neto dobitka za 2009 god. = prodajeodihodi

dobitakNeto

......Pr

...x100=

37212

6125x100=16.46

Stopa neto dobitka za 2010 god. = 49651

13400x100=26.99

Stopa neto dobitka za 2011 god. = 41163

8161 x100=19.83


29

20092010

2011

16,46

26,99

19,83

0

5

10

15

20

25

30

Grafikon 14. Stopa neto dobitka 2009-2011

Stopa neto dobitka

Kompanija u posmatranom periodu na svakih 100 dinara prihoda od prodaje ostvaruje

16.46, 26.99, 19.83 dinara neto dobitka.

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2009 god.= sredstvaPoslovna

dobitakPoslovni

...

... x100=41806

5614x100=13.43

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2010 god.= 39927

14273x100=35.75

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva za 2011 god.= 38834

8646 x100=22.26

20092010

2011

13,43

35,75

22,26

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Grafikon 15. Stopa prinosa na ukupna poslovna

sredstva 2009-2011

Stopa prinosa na ukupna

poslovna sredstva

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje da je kompanija na svakih 100

dinara proseno uloenih sredstava ostvarilo dobitak od 13.43, tj. 35.75, tj. 22.26 u 2009-2011. godini. Ova stopa ima smisla ako se vri komparacija sa stopama iz drugih vremenskih perioda jednog preduzea, ili ako se vri poreenje sa drugim preduzeima iz iste grane ili sa prosekom cele grane.


30

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2009 god= sredstvaSopstvena

dobitakNeto

...

...x100=

38965

6125x100=15.72

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2010 god= 38078

13400x100=35.19

Stopa prinosa na sop. posl. sred. za 2011 god= 37225

8161 x100=21.92

20092010

2011

15,72

35,19

21,92

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Grafikon 16. Stopa prinosa na sopstvena poslovna

sredstva 2009-2011

Stopa prinosa na sopstvena

poslovna sredstva

Preduzee na svakih 100 dinara prosenih ulaganja iz sopstvenih izvora finansiranja ostvaruje periodian prirast od 15.72, 35.19 i 21.92 dinara za tri godine.


31

Racio rentabilnosti za 2009 god= rashodiPoslovni

prihodiPoslovni

...

...=

31598

37212=1.18

Racio rentabilnosti za 2010 god= 35378

49651=1.40

Racio rentabilnosti za 2011 god= 32517

41163=1.27

20092010

2011

1,18

1,4

1,27

1,05

1,1

1,15

1,2

1,25

1,3

1,35

1,4

Grafikon 17. Racio rentabilnosti 2009-2011

Racio rentabilnosti

Kada je vrednost manja od 1 onda preduzee donosi gubitke. Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svaki dinar poslovnih rashoda ostvarilo 1.18, 1.4, 1.27 dinara poslovnih prihoda po godinama.

2.3.2. Pokazatelji likvidnosti

Ova grupa pokazatelja, ukazuje na sposobnost preduzea da plaa dospele novane obaveze, uz odravanje potrebnog obima i strukture obrtnih sredstava i ouvanje dobrog kreditnog boniteta. Najvaniji u ovoj grupi pokazatelja su: opta likvidnost, trenutna likvidnost, neto obrtna sredstva (neto obrtni fond).

Opta likvidnost

Opti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u uem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar

permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja.

Drugim reima, opti racio likvidnosti pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza, to se uzima kao prvi indikator sigurnosti kojim su zatieni interesi kratkoronih poverilaca preduzea.


32

Ovaj racio se utvruje na sledei nain:

Opti racio likvidnosti za 2009 god = obavezeeKratkorocn

sredstvaObrtna

...

...=

2841

25838 = 9.09

Opti racio likvidnosti za 2010 god = 1849

25817= 13.96

Opti racio likvidnosti za 2011 god = 1609

24556= 15.26

Grafikon 1. Opsti racio likvidnosti 2009-2011

15,2613,96

9,09

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2009 2010 2011

Opsti racio likvidnosti

Iz tabele vidimo da je opti racio likvidnosti najpovoljniji u 2011. godini. Ovaj koeficijent moe biti i prenizak i previsok, a u mnogim industrijskim granama je previe nizak kada je blizu 1. Na tom nivou, firme su jedva sposobne da gotovinom koja pristie pokrije obaveze koje e dospeti.

Rigorozni racio likvidnosti

Rigorozni racio likvidnosti se rauna po formuli:

Rigorozni racio likv. za 2009 god = ( )obavezeeKratkorocn

ZalihesredstvaObrtnasredstvaLikvidna

...

.......... - = 2841

25351= 8.92

Rigorozni racio likv. za 2010 god = 1849

24725= 13.37

Rigorozni racio likv. za 2011 god = 1609

23820= 14.80


33

8,92

13,37 14,8

0

5

10

15

2009 2010 2011

Rigorozni racio likvidnosti

Grafikon 2. Rigorozni racio likvidnosti 2009-2011

Iz tabele se vidi da je rigorozni racio likvidnosti najpovoljniji u 2011 godini.

Racio novane likvidnosti

Racio novane likvidnosti predstavlja jo stroi test likvidnosti preduzea. Ovaj racio se utvruje na sledei nain:

Racio novane likvidnosti za 2009 god. = obavezedospeleilieKratkorocn

Gotovina

.........=

2841

25351= 8.92

Racio novane likvidnosti za 2010 god. = 1849

24725=13.37

Racio novane likvidnosti za 2011 god. = 1609

23820=14.80

8,92

13,3714,8

0

5

10

15

2009 2010 2011

Racio novcane likvidnost

Grafikon 3. Racio novcane likvidnosti 2009-2011

Ovaj racio pokazuje da je svaki dinar kratkoronih obaveza pokriven sa 8.92, 13.37, 14.80 dinara gotovine u periodu 2009-2011 godine.


34

Neto obrtni fond

Neto obrtni fond, odnosno neto obrtna sredstva, predstavljaju apsolutnu razliku

izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno dugorone izvore finansiranja obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva ukazuju na sposobnost

zaduivanja preduzea na kratak rok. Neto obrtna sredstva za 2009 god. = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze = 25838-2841=22997 Neto obrtna sredstva za 2010 god. = 25817-1849= 23968

Neto obrtna sredstva za 2011 god. = 24556-1609= 22947

Grafikon 4. Neto obrtna sredstva 2009-2011

22997

23968

22947

22400

22600

22800

23000

23200

23400

23600

23800

24000

24200

2009 god 2010 god 2011 god

Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva ukazuju na mogunosti zaduivanja preduzea na kratak rok. Da bi banka odobrila preduzeu kredit, to najpre zavisi od likvidnosti preduzea, ali i od odnosa kratkoronih obaveza prema neto obrtnim sredstvima, koja na neki nain slue kao garancija da e preduzee ispuniti svoje obaveze prema banci. Pretpostavlja se da preduzee koje ima vei iznos neto obrtnih sredstava, uz istu brzinu konverzije zaliha i potraivanja u gotovinu, automatski obezbeuje i srazmerno vei stepen likvidnosti. U konkretnom primeru neto obrtnog fonda kompanije vidimo da je on pozitivan.

ROA (Return on Assets) Prinos na aktivu

ROA za 2009 god. = Neto dobitak/ Prosecna poslovna aktiva = 6125/41806*100= 14.65%



Uopteno govorei, stopa prinosa meri prinos (rezultat) koji je firma ostvarila anagaovanim kapitalom ili sredstvima. Ovaj pokazatelj meri: efikasnost menadmenta, profitabilnost i adekvatna je mera planiranja i kontrole poslovnih aktivnosti. Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svakih 100 dinara poslovne aktive ostvarilo 14.65, 33,56, 21,01 dinara neto dobitka.


35

ROE (Return on Equity) - Stopa prinosa na sopstveni kapital

ROE za 2009 god. = Neto dobitak/ Prosecni sopstveni kapital = 6125/38965*100= 15.72%



Ovaj pokazatelj meri profitabilnost ostvarenu angaovanjem kapitala vlasnika (iskljueni su svi dugovi ili obaveze). Ovi pokazatelji pokazuju da je preduzee na svakih 100 dinara sopstvenog kapitala ostvarilo 15.72, 35,19, 21,92 dinara neto

dobitka.

14,65% 15,72%

21,01% 21,92%

33,56%

35,19%

0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

40,00%

2009 2010 2011

Grafikon 5. ROA i ROE 2009-2011

ROA

ROE

2.3.3. Pokazatelji aktivnosti

Finansijski pokazatelji aktivnosti preduzea obuhvataju sve relativne odnose izmeu prihoda i trokova, sa jedne strane, i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna sredstva, sa druge strane. Ovi pokazatelji nazivaju se koeficijenti obrta poslovnih

sredstava.

Neki od tih koeficijenata su:

Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta kupca za 2009 god= kupacasaldoano

prodajeodprihodiNeto

......secPr

.........=

10183

37212= 3.65

Koeficijent obrta kupca za 2010 god= 12965

49651= 3.83

Koeficijent obrta kupca za 2011 god= 12962

41163= 3.18


36

3,65 3,83

3,18

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

2009 2010 2011

Grafikon 6. Koeficijent obrta kupca

Koeficijent obrta kupca

Prosean period naplate za 2009 god= kupacaobrtatKoeficijen

dana

......

360 =

65.3

360dana= 98 dana


dana

......

360 =

83.3

360dana= 94 dana


dana

......

360 =

18.3

360dana= 113 dana

Dobijena vrednost pokazuje da se potraivanja od kupaca naplauju proseno 3.65 puta godinje u 2009 god, 3.83 puta u 2010 god i 3.18 puta u 2011 godini. Od trenutka prodaje kupcima do momenta naplate potraivanja od njih proe proseno 98 dana u 2009 god, 94 dana u 2010 god i 113 dana u 2011 godini.

Cena kotanja realizovanih proizvoda se ne moe nai u bilansu uspeha u naoj zemlji, zbog obrauna rezultata primenom metode ukupnih trokova. Umesto ovog pokazatelja, esto se koristi:

Koeficijent obrta zaliha

Koeficijent obrta zaliha za 2009 god= zalihaSaldo

prodajeodihod

...

......Pr=

487

37212=76.41

Koeficijent obrta zaliha za 2010 god= 1092

49651=45.47

Koeficijent obrta zaliha za 2011 god= 736

41163=55.93


37

76,41

55,93

45,47

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2009 2010 2011

Grafikon 7. Koeficijent obrta zaliha 2009-2011

Koeficijent obrta zaliha

Vreme trajanja jednog obrta za 2009 god.= zalihaobrtatKoeficijen

dana

......

360=

41.76

360= 5 dana

Vreme trajanja jednog obrta za 2010 god.= 47.45

360= 8 dana

Vreme trajanja jednog obrta za 2011 god.= 93.55

360= 6 dana

U preduzeu zalihe se proseno obrnu, tj. realizuju, 76.41, 45.47, 55.93 puta godinje. To takoe znai da na svakih 76.41, tj. 45.47, tj. 55.93 dinara prodaje po ceni kotanja, jedan dinar ostaje vezan u vrednosti zaliha. Kada se broj dana u godini podeli koeficijentom obrta zaliha, dobija se proseno trajanje jednog obrta, koje pokazuje proseno vremensko zadravanje zaliha na skladitu. Prosena starost zaliha iznosi 5 dana 2009. godine, 8 dana 2010. godine, odnosno 6 dana 2011. godine to je nepovoljan pokazatelj.

Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2009 god= sredstvaobrtnaNeto

prodajeodprihodNeto

......

.........=

25838

37212=1.44

Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2010 god= 25817

49651=1.92

Koeficijent neto obrtnih sredstava za 2011 god= 24556

41163=1.68


38

Grafikon 8. Koeficijent neto obrtnih sredstava 2009-2011

1,681,92

1,44

0

0,5

1

1,5

2

2,5

2009 2010 2011

Koeficijent neto obrtnih

sredstava

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava pokazuje odnos neto prihoda od prodaje i

neto obrtnih sredstava. Iz tabele vidimo da je priblian u zadnje 2 godine, pa je tako u 2009. godini 1.44, u 2010. 1.92, a u 2011. 1.68. To znai da na svakih 1.44/1.92/1.68 ostvarenih neto prihoda od realizacije preduzee angaovalo 1 dinar neto obrtnih sredstava, odnosno neto obrtna sredstva se obrnu proseno 1.44/1.92/1.68 puta godinje.

Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2009 god.= sredstvaposlovnaUkupna

prodajeodprihodNeto

......

......... =41806

37212= 0.89

Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2010 god.= 39927

49651=1.24

Koeficijent obrta poslovnih sredstava za 2011 god.= 38834

41163=1.06

Grafikon 9. Koeficijent obrta poslovnih sredstava 2009-

2011

1,06

1,24

0,89

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

1,2

1,4

2009 2010 2011

Koeficijent obrta

poslovnih sredstava

Koeficijent obrta poslovnih sredstava pokazuje da preduzee na svaki dinar ulaganja finansiranih iz sopstvenih izvora ostvaruje neto prihode od realizacije u

proseku u iznosu od 0.89 dinara 2009. godine, 1.24 dinara 2010. godine, odnosno

1.06 dinara 2011. godine.


39

Kao prihvatljiva standardna veliina za uporeivanje i ocenu efikasnosti korienja sopstvenih sredstava pojedinanih preduzea uzima se prosean koeficijent obrta ove imovine za delatnost kojoj pripada. Nizak koeficijent je pokazatelj suvinog ulaganja u odnosu na mogunost korienja ove imovine za poveanje prihoda. Istraivanje uzroka nedovoljnog obrta sopstvenih sredstava je odgovoran i sloen zadatak finansijske analize, kao osnove za donoenje odluka kojim bi se poboljala efikasnost korienja ove imovine.

Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2009 god.= sredstvaaSta

prodajeodprihodNeto

...ln

......... =15968

37212= 2.33

Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2010 god.= 14110

49651=3.52

Koeficijent obrta stalnih sredstava za 2011 god.= 14278

41163=2.88

Grafikon 10. Koeficijent obrta stalnih sredstava 2009-

2011

2,33

2,88

3,52

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

2009 2010 2011

Koeficijent obrta stalnih

sredstava

Koeficijent obrta stalnih sredstava pokazuje da preduzee na svaki dinar ulaganja finansiranih iz stalnih sredstava ostvaruje neto prihode od realizacije u proseku u

iznosu od 2.33 dinara 2009. godine, 3,52 dinara 2010. godine, odnosno 2.88 dinara

2011. godine.


40

2.3.4. Pokazatelji finansijske strukture

Cilj ovih pokazatelja je da se utvrdi solventnost kompanije, koja predstavlja

sposobnost kompanije da izmiruje obaveze na dui rok. Ukupna poslovna sredstva preduzee moe da finansira iz razliitih izvora, koji se dele na sopstvene i tue. Odnos izmeu sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja naziva se finansijskom strukturom preduzea i izraava se u pasivi bilansa stanja. Glavni pokazatelji finansijske strukture izraunavaju se na sledei nain:

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2009 god.=kapitaliPozajmljen

kapitalSopstveni

...

... = 2841

38965=13.71

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2010 god.= 1849

38078=20.59

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala za 2011 god.= 1609

37225=23.14

Grafikon 11. Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

2009-2011

13,71

23,1420,59

0

5

10

15

20

25

2009 2010 2011

Odnos sopstvenog i

pozajmljenog kapitala

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

Pokazuje da je na 1 dinar sredstava angaovanih iz pozajmljenih izvora angaovano 13.71, 20.59, 23.14 dinara sopstvenog kapitala.


41

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2009= ( )pasivaUkupna

obavezekratkdugorizvoriiPozajmljen

...

........ + =41806

2741=0.07

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2010= 39927

1849 =0.05

Odnos pozajm. prema ukupnim izvor. fin. 2011= 38834

1609 =0.04

Grafikon 12. Odnos pozajmljenog prema ukupnim

izvorima finansiranja 2009-2011

0,07

0,04

0,05

0

0,01

0,02

0,03

0,04

0,05

0,06

0,07

0,08

2009 2010 2011

Odnos pozajmljenog

prema ukupnim izvorima

finansiranja

Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja

Odnos izmeu pozajmljenog kapitala, bilo da je u pitanju kratkoroni ili dugoroni dug, prema ukupnom kapitalu, pokazuje relativno uee pozajmljenih izvora u ukupnim izvorima finansiranja. Ukoliko se taj odnos, odnosno racio izrazi u

procentima, razlika do 100 predstavlja srazmeran deo finansiranja poslovanja iz

sopstvenih izvora. Sudei po podacima iz tabele, moemo rei da je situacija u kompaniji povoljna, s obzirom da u 2009. godini svaki dinar pribavljen u poslovnu imovinu, putem dugova, kratkoronih i dugoronih iznosi 0.07 dinara ili 7%, dok je ostatak od 93% finansiran iz sopstvenih izvora. Situacija u 2010. i 2011 godini je

takoe slina.


42

2.4. PROJEKCIJA POSLOVANJA PREDUZEA VIA PROJEKT ZA NAREDNIH 5 GODINA

Sa svojim strunjacima za proteklih 12 godina firma je bila angaovana na velikim, znaajnim projektima od interesa za gradove i Republiku. U odnosu na ostale graevinske firme preduzee Via Projekt spada u prvih 10 graevinskih firmi po svim finansijskim pokazateljima. S obzirom na veliki broj preduzea Via Projekt zauzima znaajno mesto u graevinarstvu u Beogradu i Srbiji.

U sledeoj tabeli je data projekcija preduzea Via Projekt za narednih 5 godina.

Tabela 8. Projekcija finansijskih pokazatelja preduzea Via Projekt za 5 godina Godine

2012 2013 2014 2015 2016

Pokazatelji rentabilnosti

Stopa poslovnog dobitka 23.10 24.54 25.12 26.55 27.14

Stopa neto dobitka 23.69 25.87 26.85 27.54 28.64

Stopa prinosa na ukupna poslovna

sredstva

28.67 32.56 33.63 35.87 37.94

Stopa prinosa na sopstvena poslovna

sredstva

28.97 31.22 34.58 36.78 38.12

Racio rentabilnosti 1.08 1.05 1.05 1.05 1.1

Pokazatelji likvidnosti

Opti racio likvidnosti 16.06 16.88 17.11 17.25 18.01

Rigorozni racio likvidnosti 15.01 15.28 15.98 16.58 17.12

Racio novane likvidnosti 15.02 15.65 15.99 16.25 16.87 Neto obrtni fond 23250 23650 23964 24152 24254

ROA (%) 34.65% 35.56% 36.01% 36.65% 37.12%

ROE (%) 35.72% 35.99% 36.92% 37.92% 38.12%

Pokazatelji aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca 3.95 4.12 4.18 4.98 5.12

Prosean period naplate 92 dana 91 dana 89 dana 87 dana 86 dana Koeficijent obrta zaliha 57.94 56.84 56.64 51.81 49.45

Vreme trajanja jednog obrta 6 dana 6 dana 6 dana 6 dana 6 dana

Koeficijent neto obrtnih sredstva 1.70 1.72 1.76 1.80 1.82

Koeficijent obrta ukupnih poslovnih

sredstava

1.10 1.12 1.17 1.19 1.22

Koeficijent obrta sopstvenih

sredstava

3.22 3.35 3.41 3.58 3.86

Pokazatelji finansijske strukture

Odnos sopstvenog i pozajmljenog

kapitala

24.12 24.22 24.67 24.68 24.78

Odnos pozajmljenih prema ukupnim

izvorima fin.

0.05 0.05 0.05 0.04 0.05

Pslvni prihdi 47212 49851 50163 55531 65451 Pslvn dbit 14652 15741 16124 18224 19998 Nt dbitk 13856 14157 14998 17254 18978 Izvor: Poslovni plan preduzea Via projekt 2012-2016 godine


43

Na osnovu dosadanjeg iskustva i ostvarenih rezultata, menadment firme je postavio kratkorone i srednjorone planove i formirao projekcij

Documents

MR - Finansijska Analiza Preduzeca via Projekt u Funkciji Vlasnika Preduzeca