Restrukturiranje preduzeca

Diplomski rad

Restrukturiranje preduzeca

Mentor StudentPr.dr Dijana Medenica Mitrocic Marija Kostic br.ind:66/11

2015.SADRAJ

UVOD....................................................................................................................................31. PRIVATIZACIJA PREDUZEA..............................................................................................5

1.1. PRIVATIZACIJA KAO OSNOVA SVIH REFORMI.............................................................51.2. PRIVATIZACIJA PREDUZEA U SRBIJI..........................................................................51.3. PROBLEMI KOJI SE MOGU JAVITI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE..................................71.4. TA SE DOBIJA POSTUPKOM PRIVATIZACIJE.............................................................101.5. VODI KROZ PRIVATIZACIJU....................................................................................12

2. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA..................................................................................172.1. POJAM I MOTIVI RESTRUKTURIRANJA.....................................................................172.2. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE..............................202.3. USLOVI ZA POKRETANJE I CILJEVI RESTRUKTURIRANJA........................................262.4. FAZE PROCESA RESTRUKTURIRANJA.......................................................................27

3. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA U USLOVIMA KRIZE..................................................293.1. UOAVANJE AKUTNE KRIZE.....................................................................................303.2. UPRAVLJANJE KRIZOM.............................................................................................31

4. ODGOVORNO RESTRUKTURIRANJE................................................................................345. REFORMSKI ZAHVATI U PERIDU TRANZICIJE..................................................................39

5.1. TRITE RADA U PROCESU RESTRUKTURIRANJA.....................................................416.KORUPCIJA.......................................................................................................................46

6.1. DEFINICIJE................................................................................................................466.2. UZROCI KORUPCIJE..................................................................................................466.3. KORUPCIJA U PRIVATIZACIJI.....................................................................................506.4. PRIMERI KORUPCIJE.................................................................................................526.5. PRINCIPI SPREAVANJA KORUPCIJE U PROCESU PRIVATIZACIJE............................55

ZAKLJUAK........................................................................................................................58LITERATURA.......................................................................................................................59

UVOD

Da bi preduzee imalo perspektivu potrebne su mu permanentne promene. U ovom radu se govori o privatizaciji preduzea, njegovom restrukturiranju kao i o korupciji koja se moe pojaviti u toku restrukturiranja i privatizacije preduzea.

Proces restrukturiranja nije jednostavan proces, ve je jedan kompleksan, svakodnevan proces, blokiran mnogim otporima, nerazumevanjima i grekama, s porazima i pobedama. To je proces ispunjen krvlju, znojem i suzama, vizijama, nadama i sumnjama za koje treba snage, upornosti i vremena. A, to obino, niko ne voli.

Radikalne promene koje zahtevaju ozbiljno restrukturiranje ne mogu sprovesti ljudi koji su tu firmu doveli u tekoe. Okrutna je injenica da se znaajne promene naina rada mogu videti veinom u onim preduzeima koja su prola steaj i kod ljudi koji su proli ok nezaposlenosti i krize . U mnogim preduzeima koja nisu prola steaj radi se i dalje neorganizovano i slabo, na isti nain kao to se radilo pre 1990., kao da je za njih vreme stalo. U javnosti dominira sindrom Karla Maya. (Karl May je pisao knjige o Indijancima, a da nikad nije bio u Americi).

Zato trebaju doi ljudi koji e imati znanje i iskustvo u efikasnom trinom poslovanju, sprovoenju radikalnih promena, trebaju poznavati nau situaciju, biti senzibilni za socijalnu situaciju i uivati poverenje zaposlenih, menadmenta i vlasnika preduzea.

U poglavlju Privatizacija preduzea govori se o privtizciji kao osnovi svih reformi, privatizaciji velikih drutvenih preduzea u Srbiji, problemima koji se mogu javiti u toku privatizcije i ta se na kraju dobija kao rezultat privatizavije.

U poglavlju Restrukturiranje preduzea govori se o restrukturiranju i razlozima samog restrukturiranja. Takoe se govori o vrstama restrukturiranja i dat je prikaz odvijanja faza ovog procesa.

U poglavlju Restrukturiranje preduzea u uslovima krize se govori o uzrocima i simptomima krize, kako u svetu tako i kod nas. Takoe se govori o nainima izlaska iz ekonomske krize, uoavanju akutne krize i samom upravljanju krizom, da bi proces restrukturiranja bio to efikasniji.

U poglavlju "Odgovorno restrukturiranje" govori se o restrukturiranju sa osvrtom na zaposlene koji rade u kompanijama gde se vri restrukturiranje. Ovde

je navedeno deset osnovnih greaka u restrukturiranju koje treba izbei. Takoe su navedeni primeri odgovornog restrukturiranja.Poglavlje Reformski zahvati u periodu tranzicije odnosi se na situaciju u Srbiji kada je otputanje radnika u pitanju. Navedeni su osnovni trnzicioni problemi i efekti karakteristini za nae podruije. Akcenat je stavljen na trite rada u procesu restrukturiranja.

Poslednje poglavlje Korupcija govori o uzrocima korupcije, principima za spreavanje korupcije u procesu privatizacije. Takoe navedeni su i specifini primeri korupcije u procesu privatizacije.

1. PRIVATIZACIJA PREDUZEA

1.1. PRIVATIZACIJA KAO OSNOVA SVIH REFORMI

Velika drutvena preduzea, koja su bila organizovana kao kompleksni ekonomski konglomerati, najee su stvarana voljom politikog faktora. Ona su uglavnom imala status nosioca razvoja Srbije ili svih regiona, a zapoljavala su i veliki broj radnika. Stoga su ona prolih decenija i u ekonomskom i u socijalno-politikom smislu igrala ulogu okusnice privrede Srbije (i svih regiona). Na osnovu toga je u javnosti jo uvek prisutan utisak da se radi o potencijalno dobrim preduzeima, koja e biti mogue brzo i lako prodati po visokoj ceni. Pri tome se polazi od vrlo pogrene pretpostavke da e se proizvodnja ovih preduzea moi relativno lako i brzo obnoviti. A naime, kod nas je godinam podgrevana ideja da e po ukidanju sankcija UN privreda Srbije veoma brzo razviti, prevashodno po osnovu obnove proizvodnje postojee privredne strukture. Na bazi toga su javnosti nastala oekivanja da je ova preduzea mogue lako, brzo i povoljno privatizovati, bez ikakvog predhodnog restrukturiranja.1

1.2. PRIVATIZACIJA PREDUZEA U SRBIJI

Kada je kod nas krajem 2001. godine otpoela privatizacija putem prodaje preduzea domaim i stranim investitorima, ova velika drutvena preduzea vie nisu bila u ekonomskom stanju u kome su se nalazila krajem 1970-tih i poetkom 1980-tih godina. U stvari, gotovo sva ona su ve tokom 1990-tih nalazila u gotovo beznadenoj ekonomskoj situaciji. Preciznosti radi, treba rei da se ekonomsko stanje veine velikih drutvenih preduzea poelo vidno pogoravati ve sredinom 1980-tih godina, a da je trend pogoranja naglo ubrzan raspadom SFRJ i uvoenjem sankcija UN. Viegodinje sankcije i NATO bombardovanje su samo oznaili kraj agonije unitavanja ovih velikih drutvenih, a i veine drugih preduzea u Srbiji. Meutim, ova saznanja su najverovatnije svesno prikrivana od nae drutvene javnosti, te podgrevane iluzije da se nae ekonomske tekoe mogu relativno lako i brzo prevazii.

Da je kod nas privatizacuja otpoela negde 1988-89 godine, kada je privreda jo uvek bila relativno moderna i dobro integrisana u svetske ekonomske tokove,

1 www.pa-serbia.co.yu

ona se mogla odvijati usporenijim ritmom i bez ozbiljnih negativnih socijalnih posledica. Recimo, kao to je to bio sluaj sa Slovenijom, koja se esto navodi kao primer uspene privatizacije u ekonomskom i socijalnom smislu. Meutim, u Srbiji je prava privatizacija poela tek krajem 2001. godine odnosno sa zakanjenjem od nekih 12-13 godina. U tom meuperiodu je dolo do radikalnog pogoranja ekonomskih prilika u privredi zemlje, a posebno u velikim drutvenim preduzeima.2

To je, prevashodno, mogue ilustrovati kroz nekoliko nespornih i za nae potrebe vrlo karakteristinih injenica. Najpre treba ukazati na injenicu da su u ovim preduzeima uglavnom pre 1980. godine instalirani veliki kapaciteti. Kako je zemlja dola u zonu dezinvestiranja ve u prvoj polovini 1980-tih, to ova tehnologija od instaliranja praktino nikada nije bila modernizovana. Sada u tehnikom i tehnolokom pogledu ova naa preduzea zaostaju za slinim preduzeima zapadne Evrope vie od tri decenije. Pored toga ona ve godinama posluju na veoma niskom stepenu korienja kapaciteta. Shodno tome, i proizvodi ovih preduzea u tehnolokom smislu zaostaju za slinim proizvodima zapadne Evrope takoe oko tri decenije. Zastarela oprema i nisko korienje kapaciteta produkuje visoke trokove proizvodnje, to opet kao posledicu ima nisku cenovnu i vancenovnu konkuretnost proizvoda.

Na osnovu svega, sledi da su sada potrebana ogromna investiciona ulaganja, ako bi se elela modenizovati ova naa preduzea sa velikim instalisanim kapacitetima i zastarelim proizvodnim programima. To praktino znai da je trini ili prometna vrednost ovih preduzea vrlo niska (esto nulta, pa ak i negativna), te da se u veini sluajeva svodi na vrednost graevinskih objekata i zemljita. Naa ira drutvena javnost toga obino nije ili ne eli da bude svesna. To je posledica estih i dugo pdgrevanih iluzija da se radi o kapitalu velike vrednosti. Stoga je, u ovakvim uslovima, pronalaenje stratekih partnera spremnih da kupe ova preduza veoma oteano ili praktino nemogue. Jer, sam in kupovine (ak i da se ona nude po vrlo niskim cenama) podrazumeva da kupac mora obaviti njihovo restrukturiranje. A to po pravilu podrazumeva ogromna ulaganja u njihovu finansijsku konsolidaciju, ekonomsku revitalizaciju i thniko-tehnoloku modernizaciju, kako bi se ona pretvorila u prosperitetna i profitabilna preduzea.

U okviru ovog pitanja javljaju se ponekad otpori privatizaciji od strane lokalnih organa dravne uprave, menaderske strukture i sindikata. Motivi za ovakve reakcije se razlikuju od sluaja do sluaja, a variraju u rasponu neznanja do specifinih grupnih i pojedinanih interesa. Najee se ipak radi o neznanju i neshvatanju sutine problema sa kojima se suoavamo. I to u smislu da se u javnosti javljaju ideje kako je ipak mogue pronai neki drugi pristup privatizaciji ovih velikih drutvenih preduzea koji bi bio manje neprijatan sa ekonomskog,


socijalnog i politikog stanovita. Odnosno da moda postoji neki laki nain da se ree problemi u ovim preduzeima i u privredi kao celini.

U vezi sa tim treba rei sledee. Tano je da je Srbija takvu ansu imala, ali je ona nepovratno proputena jo pre 1990. godine. Da se negde u to vreme pristupilo realizaciji dobro programirane i relativno spore privatizacije, Srbija bi kroz proces tranzicije verovatno prola na gotovo bezbolan nain. U prilog tome govore brojne analize domaih i inostranih strunjaka.

Krajem 2001. godine takve mogunosti vie nisu postojale. U to vreme jedina altrnativa je da se privatizacija odloi ili bitno uspori. U sluaju prihvatanja ove pozicije, drava bi morala da nae dodatne izvore sredstava za finansiranje rada velikih drutvrnih i drugih preduzea (ulaganja u modernizaciju oprema; ulaganja u obrtna sredstva) za neki broj godina u budunosti. S obzirom da je najvei njihov broj ve bio i u gotovo beznadenoj finansijskoj situacija (krizi), svaki pokuaj ovakve njihove sanacije i revitalizacije bi zahtevao ogromna ulaganja. U stvari, ovakvu politiku je Srbija ve vodila tokom 1990-tih. Drava je tada tampala novac i davala ga preduzeima za tekue poslovanje. To je sa posebnim intezitetom raeno 1993. godine, a za posledicu je imalo nezapamenu hiperinflaciju. Od 1994. ova praksa nije bila toliko intezivna, a doivela je i neka tehnika usavravanja. Tako praktikovana, ona je imala za cilj kupovanje socijalne sigurnosti u to duem periodu vremena, a verovatno su iza toga stajali i neki politiki ciljevi. Meutim, ekonomska posledica ove politike je bila gotovo potpuno unitenje privrede Srbije i njenih preduzea. Ova politika je posebno pogubne ekonomske posledice imala po velika drutvena preduzea.

Jasno je da bi u sadanjim uslovima ponovno voenje iste politike sa ekonomskog stanovita bilo ne samo kontraproduktivno ve praktino i neizvodljivo. Pored toga, svaki takav pokuaj bi podrazumevao i iznalaenje odgovora na ceo niz bitnih pitanja koja u postojeim uslovima faktiki i nemaju odgovor. Recimo, gde bi drava nala sredstva za tako obimna ulaganja u finansijsku rehabilitaciju preduzea, odnosno da li bi drava ulagala drutveni kapital ili neki drugi kapital (domaih tedia, sredstava iz inostranih kredita). Ili, kako bi drava mogla obezbediti da velika drutvena preduzea ponovo bez ikakvih vidnijih efekata ne potroe drutveni ili drugi kapital koji su na ovj nain dobila.

1.3. PROBLEMI KOJI SE MOGU JAVITI U POSTUPKU PRIVATIZACIJE

Preduzea koja se privatizuju su konglomerati, satavljeni od manjeg ili veeg broja potencijalno samostalnih preduzea. A ne mali broj njih u svom satavu ima organizacione celine koje nemaju direktne veze sa osnovnom delatnou i drugim proizvodnim delovima (hoteli, restorani, odmaralita, zdravstvene ustanove, muzeji, deija obdanita, sportski objekti i slino). Tako na primer, u okviru nekih 80 ili 90 preduzea koja su prola ili se nalaze u procesu

restrukturitanja nalazi se nekih 600-800 proizvodnih celina (odnosno potencijalno samostalnih firmi) i drugih organizacionih celina. To znai da ona proizvode vrlo diverzifikovan asortiman proizvoda, koji se najee klasifikuju u vei broj industrijskih grupacija. U principu, za ovakve konglomerate ne postoji jedan privatni investitor koji bi bio zainteresovan za njihovu kupovinu, niti ga je mogue pronai. U svim ovakvim sluajevima organizaciono restrukturiranje i stvaranje veag ili manjeg broja novih samostalnih preduzea je neophodan preduslov da bi se ona uopte mogla i ponuditi na prodaju.3

To opet podrazumeva da je najpre potrebno dosta vremena da se utvrde potencijalno samostalne proizvodne celine, te da se potom izvri organizaciono restrukturiranje ovih preduzea (dekomponovanje konglomerata i stvaranje novih samostalnih preduzea). U sklopu toga je neophodno utvrditi i koje potencijalno samostalne celine imaju proizvodni programi sa ekonomskom perspektivom, kako bi se one kompleksno restrukturirale i pripremile za privatizaciju. U okviru ovog dekomponovanja treba reavati esto kompleksna stsusna pitanja organizacionih delova koji ne ine osnovnu proizvodnju. Jer, bez toga nije mogue dovriti dekomponovanje ovih konglomerata ili pripremiti ih za privatizaciju.

Sledei problem na koji takoe treba ukazati je da je u ovim preduzeima zaposleno mnogo vie radnika nego to je to neophodno po bilo kojim tehniko-tehnolokim standardima. Po pravilu, sve procene govore da se najmanje 40% njih mogu smatrati tehnolokim vikom. U stvari, u ovim preduzeima je uvek bilo nepotrebno zaposlenih radnika (ak i pre 1980. kada su ona radila sa daleko veim procentom korienja kapaciteta). U vezi sa tim samo trba rei da se radi o posledici specifinog naina organizacije privrednog ivota u prolosti (zasnovanog na konceptu samoupravljanja, drutvene svojine i udruenog rada). Sa praktinog stanovita posmatrano, prekomernim zapoljavanjrm (naroito u administrativnim slubama) na ovaj nain se u prolosti kod nas reavalo pitanje nezaposlenosti. Zbog toga to su zapoljavala tako veliki broj radnika ova preduzea su oduvek smatrana nosiocem razvoja u svojim regionima, jer je ekonomsko stanje svakog regiona u sutini bivalo opredeljeno brojem zaposlenih u velikim drutvenim preduzeima.

Nezavisno od toga kako je problem nastao, jasno je da on ozbiljno onemoguava sve pokuaje da se ova preduzea privatizuju. Jer, sasvim je jasno da privatni investitori i dalje ne bi imali potreban interes da ulau u preduzea u kojima je broj zaposlenih gotovo dvostruko vei od tehnoloki opravdanog broja. Zbog toga se i kadrovsko restrukturiranje (redukovanje vika zaposlenih putem tzv. socijalnih programa) takoe postavlja kao jedan od preduslova da se pristupi njihovoj privatizaciji.

3 www.kombeg.org.yu

To, meutim, implicira da je sada restrukturiranje i privatizacija ovih preduzea skopana sa brojnim ekonomskim, socijalnim i politikim problemima za mali broj gradova regiona u Srbiji. Svi ti problemi su i do sada bili prisutni, ali u pritajenom obliku. Naime, ova preduzea su godinama produkovala gubitke, ali su oni ili socijalizovani ili odlagani. Sada su svi ovi ekonomski problemi iz nae prolosti samo otvoreni, a u pokuaju da se definitivno ree i tako zaustavi proces viedecenijskog propadanja privrede Srbije. U ovom sluaju to podrazumeva reavanje pitanja tehnolokih vikova zaposlenih, a ponekad moe da znai i gaenje bezperspektivnih proizvodnji. Kako se radi o velikim preduzeima, koja su bila kima privrede u svojim regionima, jasno je da se reavanju njihovih problema mora pristupati vrlo oprezno i promiljeno. To najee podrazumeva vieslojno preispitivanje svakog koraka u postupku njihovog restrukturiranja, sa ciljem da se minimiziraju ekonmski i socijalni trokovi (odnosno da se pokua sauvati svaka proizvodnja za koju se oceni da ima i minimum ekonomske opravdanosti). Takav pristup u restrukturiranju ovih preduzea zahteva dosta vremena i napora, ali se ini opravdanim sa ekonomskog, socijalnog i politikog stanovita.

Naredni problem sa ovom grupom krupnih drutvenih preduzea je njihova finansijska prezaduenost. Po pravilu su dugovi ovih preduzea veliki (esto vei od procenjene trine vrednosti samih preduzea), a kumulirali su se tokom dueg perioda u prolosti kada se nastojalo prikupiti njihovo pravo ekonomsko stanje. Naravno, kada su preduzea u ovakvoj finansijskoj situaciji iluzorno je bilo kakvo oekivanje da bi privatni investitori mogli pokazati interes za njihovu kupovinu. Stoga se finansijsko restrukturiranje svih ovih preduzea nametnulo kao najbitniji preduslov da bi se moglo pristupiti njihovoj kasnijoj privatizaciji.

To praktino znai da sada u postupku restrukturiranja preduzea najpre treba utvrditi obim dugovanja i potraivanja, da bi se stekla realna slika njihovog ekonomskog stanja. U veini preduzea je knjigovodstvena evidencija nepotpuna i neadekvatna, pa je potrebno uloiti dosta napora da se utvrde sva dugovanja i potraivanja, zatim da se utvrde sporna dugovanja i potraivanja, a potom slede pregovori sa poveriocima na usaglaavanju obima svakog pojedinanog duga i naina njegovog namirenja u postupku privatizacije. Radi se o vrlo komplikovanom mehanizmu, koji se moe nazvati i uslovni steaj. S obzirom da su skoro sva ova preduzea konglomerati, a da imaju veliki obim dugova i veliki broj poverioca, to ovaj proces zahteva mnogo vie vremena da se privede kraju nego to se to oekivalo kada su donoeni zakonski propisi o privatizaciji.

Sledei krupan problem koji sputava bre restrukturiranje i privatizaciju krupnih drutvenih preduzea u Srbiji su nereeni imovinsko-pravni odnosi. I to kako na nivou preduzea kao celine, tako i izmeu njihovih organizacionih celina. Radi se o irokom spektru problema, koji se razlikuju od preduzea do preduzea (recimo, razluivanje izmeu dravne i drutvene imovine, regulisanje svojinskih prava nad zemljitem, legalizacija postojeih objekata). Kako su ova preduzea kompleksni privredni giganti, vrlo esto i sa preko 10 organizacionih celina, to

je i reavanje ovih problema gotovo uvek komplikovano. Jer, samo njihovo postojanje i karakter je, po pravilu, mogue ustanoviti tek kad otpone postupak restrukturiranja, dok je reavanje veoma sporo zbog komplikovanosti administrativnih i pravnih procedura.

U vezi sa ovim problemom treba posebno ukazati da je gotovo svako preduzee u restrukturiranju specifian sluaj, odnosno da ima neke svoje specifine probleme. Sa druge strane, pravni propisi koji reguliu ovu materiju su jednoobrazni, a esto i nedovoljno artikulisani u odnosu na probleme koji u preduzeima postoje. To ozbiljno usporava proces restrukturiranja preduzea, poto se neretko moraju traiti reenja koja su nedovoljno utemeljena u naoj pravnoj regulativi. Pored toga, treba ukazati i na neusklaenost nae pravne regulative u odnosu na pitanja koja treba reavati u procesu restrukturiranja. Naime, donoenje pravnih akata u vezi sa privatizacijom i restrukturiranjem preduzea ponekad nije bilo praeno izmenama ve postojeih pravnih akata koji na ovaj ili onaj nain dotiu istu ovu materiju.

1.4. TA SE DOBIJA POSTUPKOM PRIVATIZACIJE

Deo odgovora na ovo pitanje se namee sam po sebi. Naime ova uglavnom velika preduzea su nekad inila kimu srpske privrede.4 Pored toga, ona su direktno zapoljavala veliki broj radnika, a obezbeivala su zaposlenost i u drugim preduzeima koja su za njih proizvodila inpute ili su njihovu proizvodnju koristila kao svoje inpute. Kada su ova velika preduzea zapala u sadanje ekonomske tekoe, to je onda ugrozilo ne samo zaposlenost i materijalnu egzistenciju radnika u njima, ve i radnika koji su zaposleni u ovim sa njima povezanim preduzeima. Znai, privatizacija i revitalizacija bivih velikih drutvenih preduzea e imati ne samo pozitivne ekonomske i socijalne efekte na radnike koji su u njima zaposleni, ve i na radnike u velikom broju drugih preduzea.

Ekonomsko stanje veine ovih preduzea je, pored toga, bitno uticalo na ekonomsku situaciju i razvojne perspektive regiona u kojima su locirana. Kada su se ona nala u besperspektivnoj ekonomskoj situaciji, dolo je i do radikalnog pogoravanja ekonomskih prilika u ovim regionima i zemlji kao celini. Meutim, ova preduzea nije bilo mogue privatizovati a da prethodno ne budu restrukturirana. To se pokazalao kroz ceo niz neuspelih pokuaja privatizacije. U isto vreme, ova preduzea sama nisu bila u stanju da ree, pa ak ni da ponu reavati svoje ekonomske probleme. To je pokazala naa ekonomska stvarnost u poslednjih 10-20 godina. Uz sve to ni drava danas nije u poziciji da im u tome pomogne na nain na koji je to raeno u blioj ili daljoj prolosti, a to je zemlju i dovelo u stanje duboke ekonomske krize.

Sledi da je jedan od osnovnih preduslova za trajno reavanje krupnih ekonomskih i socijalnih problema zemlje i gotovo svih njenih regiona svodi na to sa koliko uspeha i koliko e brzo biti restrukturirana i privatizovana velika

4 www pa-serbia.co.yu

drutvena preduzea (odnosno njihovi delovi, za koje se oceni da imaju ekonomsku perspektivu). Jer, to je sada jedini nain da se ona ili njihov najvei deo ekonomski revitalizuju i osposobe da profitabilno posluju. A to znai da ponovo ponu da proizvode robe i usluge za domae i inostrano trite, da produktivno zapoljavaju to je mogue vei broj radnika da im redovno isplauju plate, da plaaju poreze i doprinose dravi i tome slino. Treba takoe ukazati da e revitalizacija ovih bivih velikih preduzea imati snane pozitivne efekte i na brzu obnovu proizvodnje u brojnim drugim preduzeima, a zbog proizvodne i tehnoloke povezanosti njihovih proizvodnji. To praktino znai da bez pomaka u restrukturiranju, privatizaciji i privrednoj revitalizaciji bivih velikih drutvenih preduzea nema realnih izgleda za dugorono brz ekonomski progres zemlje i stabilan rast ivotnog standarda stanovnitva.

U istom kontekstu treba rei da su uglavnom biva velika drutvena preduzea decenijama bila i najvei gubitai u privredi Srbije. Kada u jednoj zemlji tako znaajan segment privrede posluje sa gubicima u tako dugom periodu, to je kao direktnu posledicu moralo da ima kontinuirano sputavanje njenog breg ekonomskog rasta i pojavu ekonomske krize. Takva situacija je na konno morala da dovede i do ugroavanja ivotnog standarda stanovnitva. Upravo to se u Srbiji i dogodilo. Stoga je od 2001. godine osnovni cilj celog procesa njihovog restrukturiranja i privatizacije bio da se ona ili njihov najvei deo osposobe da normalno posluju bez produkovanja gubitaka. Time se privreda kao celina oslobaa potrebe da pokriva gubitke velikih preduzea, te se na taj nain stvaraju neophodni preduslovi za stalan i brz rast BDP, zaposlenosti i ivotnog standarda stanovnitva.

Takoe treba ukazati na injenicu da su naa preduzea zbog gotovo desetogodinjih sankcija EU i UN bila eliminisana sa meunarodnog trita. Zbog toga su ona ne samo izgubila pozicije na svetskom tritu koja su nekada imala, ve su presuila i struna znanja o nainu osvajanja stanih trita.

Biva velika drutvena preduzea su nekada bila i nai najvei izvoznici. Sledi da bi njihova brza privatizacija kroz restrukturiranje mogla da bude snaan generator izvozne ekspanzije srpske privrede.

U situaciji kada se u jednoj zemlji veliki broj krupnih preduzea nalazi u veoma tekom ekonomskom i finansijskom stanju (nije u stanju da normalno obavlja svoju ekonomsku delatnost, nije u mogunostima da zaposlenima isplauje zarade i dravi ne plaa poreze i doprinose) to je signal inostranim investitorima da ta zemlja nije ba pogodan region za nove investicije. Sledi da e restrukturiranje i privatizacija naih bivih velikih drutvenih preduzea znaiti ne samo njihovu revitalizaciju, ve e to stvoriti i znatno pogodniju klimu za privlaenje ili priliv direktnih stranih investicija. A to e, sa svoje strane, opet imati dodatne pozitivne repekusije na stimulisanje privrednog rasta i unapreenje ivotnog standarda stanovnitva.

1.5. VODI KROZ PRIVATIZACIJU

Jedan od kljunih momenata sprovodjenja ekonomskih reformi u Republici Srbiji je privatizacija drutvenog i dravnog kapitala i imovine. Za razliku od prethodnih pokuaja promene vlasnike strukture preduzea, gde je prioritet bila besplatna podela akcija, aktuelni koncept privatizacije se zasniva iskljuivo naprodaji veinskog kapitala i imovine. Definisan je jedinstveni stav, da se samo sa efikasnom privatnom svojinom i liberalizacijom protoka robe, kapitala i znanja, Srbija moe ukljuiti u globalne privredne tokove.

Zakonska osnova 5 Zakon o privatizaciji od 27.06.2001. (Slubeni glasnik RS, br. 38/2001,

18/2003, 45/2005), 4 uredbe o: prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom i javnim tenderom,

proceni vrednosti kapitala i restrukturiranju preduzea u procesu privatizacije

Rok za zaretak privatizacije u Srbiji - 2007. god.

Preduzea koja su privatizaciju zapoela po prethodnom Zakonu o svojinskoj transformaciji (podelom besplatnih akcija do 60%), proces nastavljaju preko Akcijskog fonda (oko 40% akcija preduzea) i Beogradske berze.

Predmet privatizacije

Dravni i drutveni kapital i imovina - do 70% vrednosti.

Karakteristike procesa

Javnost i regularnost, ime se iskljuuje mogunost korupcije

Cilj

Jasno definisanje vlasnitva i privlaenje stranih investicija

Uesnici u procesu privatizacije

Preduzee koje se privatizuje Kupac (domae/strano pravno/fiziko lice, zaposleni u prduzeu,

konzorcijumi pravnih i fizikih lica) Agencija za privatizaciju Aukcijska/tenderska komisija Akcijski fond

Metodi privatizacije Javna aukcija

5 www mfin.sr.gov.yu

Javni tender

Postupak privatizacije Iniciranje postupka Oglaavanje prospekta Prikupljanje pisama o zainteresovanosti kupaca Oglaavanje poetka prodaje Sprovodjenje tendera/aukcije Zakljuivanje ugovora sa kupcem Prenos besplatnih akcija

Prenos besplatnih akcija po metodu tendera Zaposleni u preduzei dobijaju do 15% vrednosti kapitala koji se prodaje Punoletni gradjani Republike Srbije dobijaju do 15% vrednosti kapitala koji

se prodaje Prenos besplatnih akcija po metodu aukcije

Zaposleni u preduzei dobijaju do 30% vrednosti kapitala koji se prodaje

Promet akcija

Lica koja su stekla akcije mogu ih dalje prenositi (otudjivati) bez ogranienja preko berze (isto kao i vlasnici akcija koje su stekli po prethodnim modelim privatizacije).

Sredstva plaanja u privatizaciji mogu biti:

u domaoj i stranoj konvertibilnoj valuti; u obveznicama po osnovu neisplaene devizne tednje graana, koje

dospevaju zakljuno sa danom prodaje kapitala ili imovine, izdatim domaim fizikim licima (dravljanima Republike Srbije);

u obveznicama po osnovu neisplaene devizne tednje graana, izdatim fizikim licima koja su dravljani Republike Srbije, bez obzira na rok dospea.

Otpust dugova

U postupku privatizacije vri se otpust svih dugova subjekta privatizacije prema dravi - do 31.12.2004. god. Time e se kupac rasteretiti obaveza plaanja javnog duga, koji e kasnije biti naplaen iz privatizacione mase. Otpust dugova se vri i prema privrednim drutvima, iji je deo akcija prenet Akcijskom fondu u skladu sa prethodnim Zakonom o svojinskoj transformaciji, ukoliko je iznos akcija u portfelju Akcijskog fonda jednak ili vei od 33,4%.

Agencija za privatizaciju e obavljati i poslove steajnog upravnika, ukoliko je steajno vee imenuje da obavlja te poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak.

Raskid ugovora e se primenjivati ukoliko kupac:

ne uplati ugovorenu cenu; ne investira u ugovorenom roku; raspolae imovinom suprotno ugovoru; ne obezbedi kontinuitet delatnosti; ne izvri obaveze prema zaposlenima.

U sluaju raskida ugovora, zaposleni zadravaju vlasnika prava a kapital koji je bio predmet prodaje, prenosi se na Akcijski fond.

Ustupanje ugovora treem licu, odnosno preuzimanje ugovora od prvobitnog kupca- primenjivaese na osnovu prethodne saglasnosti Agencije za privatizaciju.

Kupac kapitala ili imovine ne moe biti:domae pravno lice koje posluje veinskim drutvenim kapitalaom; fiziko lice, pravno lice i osniva pravnog lica, koje prema subjektu

privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnoenja ponude na tender, odnosno prijave za uee na aukciji;

lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine zbog neizvrenja ugovorenih obaveza.

JAVNA AUKCIJA

Javna aukcija je metod privatizacije javnim nadmetanjem potencijalnih kupaca u skladu sa unapred utvrenim uslovima prodaje. Primenjuje se na mala i srednja preduzea.

Sprovodjenje aukcije sastoji se od dva nadmetanja:

U prvom nadmetanju sredstvo plaanja su gotovina (valuta) i dospele obveznice stare devizne tednje.

Ukoliko nije bilo zainteresovanih kupaca za prvo nadmetanje, nakon 7 dana se objavljuje drugi javni poziv za aukciju a sredstvo plaanja mogu da budu i nedospele obveznice stare devizne tednje.

Uslovi uestvovanja u aukciji:otkup aukcijske dokumentacije koja sadri: program privatizacije, procenu

vrednosti kapitala, ugovor o uvanju poverljivih podataka, nacrt kupoprodajnog ugovora i ostale relevantne informacije za kupca;

uplata depozita.

Depozit:na prvoj aukciji -10% od gornje granice vrednosti kapitala koji se prodaje, na drugoj aukciji -10% od donje granice.

Poetna cena na aukciji: 20% od gornje granice vrednosti kapitala koji se prodaje, na drugoj aukciji

20% od donje granice.

Rasponi procenjene vrednosti kapitala (donja i gornja granica): Po metodi korigovane knjigovodstvene vrednosti (KKV=aktiva-obaveze-

gubitak/ dobitak) gornja granica je 100% a donja 50% Po metodi diskontovanih novanih tokova (DNT) i likvidacionoj metodi (LM)

gornja granica je 120% a donja 80%.

JAVNI TENDER

Javni tender je metod prodaje kapitala ili imovine prikupljanjem ponuda od potencijalnih kupaca javnim oglaavanjem u skladu sa definisanim uslovima prodaje. Uslovi koji treba da budu ispunjeni su: veliina preduzea (veliko preduzee), strateka vanost i interesovanje kupca.

Detaljnije informisanje o preduzeu mogue je iz tenderske dokumentacije: informacioni memorandum o preduzeu ugovor o uvanju poverljivih podataka uslovi i rokovi za uee u tenderu opis procedure termine i nain posete preduzeu kriterijume za rangiranje koje daje Agencija kopiju Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom nacrt ugovora o kupovini druge informacije koje su relevantne za kupovinu putem tendera.

Kupac je obavezan da: kupi tendersku dokumentaciju; potpie ugovor o uvanju poverljivosti podataka; uplati depozit.

Kriterijumi za rangiranje ponuda:kontinuitet poslovanja preduzea investiranje u preduzee socijalni program zatita ovekove okoline ponuena cena za kapital, odnosno imovinu preduzea.

Ponuda za svaki kriterijum postaje sastavni deo ugovora o prodaji.

Depozit se vraa uesnicima: koji su povukli svoju ponudu; ija je ponuda nevaea; ija ponuda nije prihvaena.

Depozit se ne vraa: kupcu, jer mu se uraunava u prodajnu cenu; uesniku koji je proglaen kupcem ali odbija da potpie ugovor o kupoprodaji; onima koji nisu uplatili drugi deo predviene kupovne cene u roku.

GLAVNI STRANI STRATEKI PARTNERI NA TRITU SRBIJE

2. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA

2.1. POJAM I MOTIVI RESTRUKTURIRANJA

Restrukturiranje predstavlja ekonomski fenomen (upravljaki, strategijski, finansijski, organizacioni itd.) koji ima i svoj pravni, socioloki i politiki aspekt. Sloenost restrukturiranja se duguje: kompleksnosti funkcionisanja trine

privrede, postojanju razliitih definicija i klasifikacija restrukturiranja, postojanju razliitih grupa koje pogaa poslovanje preduzea, injenici da utie na sve faze proizvodnje i sve poslovne funkcije, postojanju razliitih tipova i nivoa restrukturiranja, meuzavisnosti strategijskih alternativa restrukturiranja, sloenosti svake pojedinane strategije restrukturiranja dr.6

S obzirom na konstantne promene u okruenju i sve vee uslove koji namee trite, vlasnici preduzea su prinueni da vre stalne promene u strukturi preduzea i njegovom poslovanju kako bi odgovorili na postavljene zahteve. Jedna od takvih promena u preduzeu tie se i organizacije njegovih kljunih delova. Takav jedan deo je finansijska struktura preduzea, odnosno struktura kapitala.

Treba sprovesti radikalan i sloen proces promene strategije, ciljeva i filozofije poslovanja, nastupa na tritu, poslovnih i proizvodnih procesa, organizacijske i kadrovske strukture, naina rukovoenja. Da biste uspeli na tritu trebate znaajno poveati konkurentnost proizvoda, poveati kvalitet i drastino skratiti rokove isporuke, smanjiti trokove, inovirati proizvode, ako je potrebno, promeniti asortiman proizvoda i usluga, uvesti nove tehnologije i nove menaderske metode i motivisati zaposlene u cilju znaajnog poveanja poslovne uspenosti i ostvarivanja pozitivnog poslovanja. Taj proces zove se restrukturiranje. Poenta je u tome da je to proces i to radikalan proces, a ne papir s vaim dobrim idejama i namerama. Taj proces treba znati osmisliti, organizovati i voditi. Taj proces je muan, naporan i dugo traje i treba imati ljude koji e ga relizovati.

Restrukturiranje preduzea predstavlja nain poveanja vrednosti za akcionare uz odravanje njegove neizvesnosti. Cilj velikog broja restrukturiranja je da, ne ograniavajui upravu, usmeri preduzee na onu aktivnost ili aktivnost u kojima ono moe biti najsnanije, odnosno, nakon to izgubi priferne delatnosti i ojaa poslovno jezgro, cilj preduzea postane rentabilan rast. Pored toga, cilj restrukturiranja esto moe biti i odbrana od neprijateljskog preuzimanja, odnosno odbijanje nepovoljne ponude tako to e prduzee, koje je predmet napada, jeftino prodati svoju aktivu ili jedan deo aktive belom vitezu i otkupiti je od njega im proe opasnost od preuzimanja.7

Imajui ovo u vidu, proizilazi da restrukturiranje predstavlja radikalnu promenu strukture i trine pozicije u cilju stvaranja blagostanja za vlasnike. Njime dolazi do promene u jednoj ili veem broju dimenzija: sredstvima, strukturi kapitala, ili upravljanju.

Restrukturiranje u procesu privatizacije podrazumeva statusne, odnosno organizacione promene ili poravnanje iz duniko-poverilakog odnosa, kao i sve

6 Bogojevi-Arsi V., Korporativne finansije, Beograd, 2005.


druge promene u subjektu privatizacije koje omoguavaju njegovu privatizaciju. Uredba tretira sledee elemente:8

organizaciono restrukturiranje, koje obuhvata:identifikaciju i odvajanje/spajanje nezavisnih poslovnih jedinicaregulisanje imovinskih, raunovodstvenih i akcionarskih pitanjaidentifikaciju optimalnog nivoa zaposlenih po nezavisnim poslovnim

jedinicama i priprema socijalnog programafinasijsko restrukturiranje koje obuhvata:

pregovore preduzea sa poveriocima koji bi trebalo da rezultiraju smanjenjem, otpisom ili reprogramom obaveza, u cilju kreiranja pozitivne vrednosti kapitala

ostale mere kao to su:mere za poveanje kapitala u preduzeumere za smanjivanje i poveanje broja zaposlenih.

Restrukturiranje preduzea se definie iskljuivo u funkciji pripreme za privatizaciju koja se vri javnim tenderom ili javnom aukcijom. Organizaciono restrukturiranje se odnosi na dekomponovanje preduzea na poslovne jedinice, definisanje meusobnih odnosa izmeu poslovnih jedinica i odreivanje optimalnog broja zaposlenih po jedinici. Finansijsko restrukturiranje obuhvata pregovore sa poveriocima oko otpisa ili reprograma dugova. Njegov osnovni cilj kreirati pozitivnu vrednost kapitala umanjivanjem obaveza. U cilju finansijske konsolidacije preduzea vanu ulogu ima izdvajanje poslovnih jedinica koje sa sobom nose i deo ukupnih dugovanja.

U osnovi opredeljenja za restrukturiranje preduzea, mogu leati razliiti motivi. Jedan od motiva moe biti potreba da se pristupi promeni vlasnike strukture, menaderima i akvizicijama, konsolidaciji, zajednikim ulaganjima i dezinvestiranju. Sledei motiv za preuzimanje restrukturiranja moe biti potreba preduzea da obezbedi pristup kapitalu i zatiti se od rizika poslovanja (razdvajanjem poslovanja na poslovne jedinice koje su izloene razliitim nivoima rizika). Nadalje, preduzee moe nastojati da restrukturiranjem promeni korporativnu klimu (npr. stvori inovativno okruenje), odnosno da refokusira svoju strukturu na nove delatnosti ili strategiju kako bi minimizirao konflikt sa predhodnom poslovnom strategijom. Pored ovog, restrukturiranje omoguava korporaciji da promeni svoju prirodu i imid kroz reidentifikaciju, kao i da svlada poreske i fluktacije u deviznom kursu. Konano, jedan od motiva za preuzimanje restrukturiranja moe biti i potreba preduzea da smanji svoju veliinu, decentralizovanost ili centralizovanost.9

8 Konti Lj., Restrukturiranje i privatizacija preduzea u Srbiji, Poslovna politika, Beograd, 2004.


Nezavisno od motiva i razloga koji podstiu preduzee na restrukturiranje, kljuna odluka treba da se odnosi na utvrivanje trenutka za sprovoenje restrukturiranja. Naime, pravovremeno sprovoenje restrukturiranja utie i na mogunost preduzea da na ovaj nain ouva svoju nezavisnost. Trenutak za sprovoenje restrukturiranja e biti razliito utvrivan zavisno od ciljeva koji se njma ele ostvariti. S obzirom da restrukturiranje znaajno utie na na akcionare, u pojedinanim sluajevima je potrebno doneti i odluku o tome da li traiti njihovo odobrenje. Ukoliko su rizik dobijanja ovog odobrenja i vreme potrebno za njegovo pribavljanje preterani, odluku o restrukturiranju treba doneti bez prethodnog odobrenja, i obratno.10

Ciljevi restrukturiranja preduzea mogu da budu: implementacija novih preduzetnikih struktura, otvaranje novih radnih mesta, obezbeenje satisfakcije klijenata, trino orjentisano planiranje, podizanje ekonomsko finansijskih pokazatelja, implementacija inovacija, edukacija i dr.

Uspeh ili neuspeh restrukturiranja zavisi od vrste i stepena restrukturiranja. Uspeh se procenjuje od zavisnosti od toga da li do promena dolazi smo na bazi finansijskog restrukturiranja (npr. promene u trinom pristupu). Preduzea, koja su sprovela programe strategijkog restrukturiranja, za razliku od onih koja su ila samo na finansijsko restrukturiranje, su esto bila uspenija, to je bio i sluaj sa preduzeima koja su ila na relizaciju velikih programa restukturiranja u odnosu na ona sa umerenim programom.11

Da bi restrukturiranje bilo uspeno, potrebno je da postoji jednostavan i sloen plan, odnosno program koji uklanja neefikasnost poslova i investicija kako bi se obezbedio rast. Pored ovoga, neophodno je da postoji jasna predstava glavnog menadera o uticaju programa na potencijal preduzea kako bi se zatvorio jaz izmeu postojeeg i punog potencijala, odnosno lista programa restrukturiranja sa procenjenim potencijalom svakog od njih. Restrukturiranju treba pristupiti onda kad procenjeni potencijal ukazuje da e cena akcija preduzea biti udvostruena u kratkom roku ili da e trino uee biti poveano za vie od 50% tokom 5 godina.12

U procesu restrukturiranja velikih drutvenih i dravnih preduzea kod nas u zemlji, u narednim godinama prioritetno e se reavati viak zaposlenih i ukupne obaveze ovih preduzea koje prevazilaze vrednost njihove imovine. Osnovni cilj je da se ova preduzea pripreme za privatizaciju kroz reorganizaciju i statusne promene (dekomponovanje velikih i nefunkcionalnih sistema, razdvajanje




osnovne i sporedne delatnosti) i kroz finansijsko restrukturiranje, uz angaovanje pravnih i finansijskih savetnika.13

Nov zakon o steaju omoguie da se restrukturiraju i da se privatizuju velika drutvena preduzea koja su kompleksno organizovana, prezaduena i sa vikom zaposlenih i bez trita. Ukoliko to ne bude mogue, takva preduzea ulaze u steaj sa ciljem da se njihova aktiva stavi u produktivnu upotrebu kroz prodaju imovine koja ne ini osnovni kapital. Zakon o steaju e obezbediti adekvatnu zatitu poverilaca koji e moi umesto sudova nadgledaju i ohrabruju rad steajnih upravnika, tako da se obezbedi odgovarajua naknada za poverioce. 14

2.2. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA U POSTUPKU PRIVATIZACIJE

Restrukturiranju u procesu privatizacij podleu dve vrste preduzea: prvu grupu ine velika drutvena preduzea koja u postojeem obliku nije direktno mogue privatizovati putem tendera ili aukcija. To su uglavnom preduzea koja su satavljena od veeg broja heterogenih celina i imaju vrlo raznorodnu proizvodnju, pa za njih u takvom obliku ne postoje, niti je mogue pronai potencijalno zainteresovane investitore. Drugu grupu ine preduzea ija je privatizacija u jednom ili vie pokuaja neuspeno okonana nakon tendera ili aukcije. To znai da za ova preduzea u njihovom postojeem obliku takoe nije bilo mogue pronai zainteresovanog investitora, pa je neophodno da se i ona kroz restrukturiranje priprme za privatizaciju.

Shodno tome, proces restrukturiranja podrazumeva organizovanje, sprovoenje i kontrolu brojnih aktivnosti koje imaju za cilj omoguavanje privatizacije preduzea u celini, ili po delovima.

Proces sveobuhvatnog strukturnog, institucionalnog, svojinskog i organizacionog prilagoavanja odnosno tranzicija jedne privrede (drutva) u skladu sa dominantnim kategorijama, standardima, mehanizmima i pravilima meunarodnog okruenja, moe se analizirati sa vie aspekata. To je proces koji na prostoru Srbije traje vie od decenije, kao svest o nunosti stalnog prilagoavanja privrednih subjekata novim uslovima poslovanja, karakteristinim za uslove trine privrede ( i s tim u vezi, reformi koje se vre na normativnom planu). Zato je potrebno, pored promena vlasnitva nad drutvenim i dravnim kapitalom, sprovesti i organizaciono-statusnu, upravljaku i strukturalnu transformaciju.

13 www.mfin.sr.gov.yu

14 www.mfin.sr.gov.yu

U tom duhu zakonodavac se sa razlogom opredelio da u postupak restrukturiranja preduzea uvede kao vrlo znaajan segment organizacione i statusne promene preduzea, kako bi se ostvarila uspena i bra privatizacija kapitala ili imovine i ukupnog poslovanja.

Cilj zakona o privatizaciji je da se privatizacijom drutvenog i dravnog kapitala doe do transparentnih svojinskih odnosa, kao jednog od bitnih preduslova za nove investicije i postizanje veeg nivoa konkurentnosti i efikasnosti u privredi.

Iskustvo u sprovoenju privatizacije u zemljama tzv. viegradske grupe (eka, Slovaka, Maarska, Poljska) ukazuje na nekoliko pozitivnih efekata. Pre svega svojinska transformacija je dovela do rasta ekonomske efikasnosti, posle tzv. tranzicionog oka. Funkcionisanje transformisanih preduzea, stvara nov ambijent sa novim mehanizmima i institucijama. Javljaju se nova preduzea iji je doprinos rastu proizvodnje i zaposlenosti vei od doprinosa transformisanih preduzea. Takoe, dolazi do rasta investicionih namera. Jasni svojinski odnosi, suverenitet upravljanja kao i zatita svojine i potovanje ugovora su karakteristike koje dovode do veeg aktivizma stranih i domaih investitora naroito ulaganja kapitala. Konano, nov ambijent i pozicija preduzea zasnovana na korporativnom upravljanju omoguavaju voenje trine ekonomske politike i uspostavljanje finansijske discipline (vrsto budetsko ogranienje na makro i mikro nivou) kao i eksplicitan i kodifikovan poreski sistem.15Zakonom o privatizaciji ( Slubeni glasnik RS br. 38/2001 i 18/2003) propisano je ( lan 19.) da je subjekt privatizacije duan da sprovede postupak restrukturiranja, ukoliko Agencija za privatizaciju proceni da kapital ili imovine ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije, bez prethodnog restrukturiranja. Cilj tog postupka je da preduzee, odnosno njegovi delovi postanu aktivni za privatizaciju, to bi u krajnjem sluaju dovelo do uspeha ukupnog poslovanja privrednog subjekta ( ili novonastalih privrednih subjekata). 16Zakonom o privatizaciji predviene su kao metode privatizacije prodaja javnim tenderom i javnom aukcijom. Pored toga predvien je i postupak restrukturiranja koje predhodi privatizaciji preduzea jednim od navedenih metoda. Do sada je identifikovano oko 40 preduzea u Srbiji ija privatizacija nije izvodljiva putem tendera i aukcije, jer kao takva nisu dovoljno atraktivna za kupce. Postupak restrukturiranja ureen je ZAKONOM O PRIVATIZACIJI i UREDBOM O POSTUPKU I NAINU RESTRUKTURIRANJA PREDUZEA I DRUGIH PRAVNIH LICA- Sl.gl.RS 1/02, a sprovodi ga centar za restrukturiranje pri Agenciji za privatizaciju.17

Poznato je da su strateki investitori najvie zainteresovani za delatnosti u kojima je rok povraaja uloenih investicionih sredstava bri, bez regulatornog rizika, visoka likvidnost plasmana i gde postoje mogunosti dobre zarade. injenica je da nedostatak znanja u domenu tehnologije, marketinga, voenja finansija, unutranje organizacije preduzea, kupovina kapitala dala bi potsticaj za transfer

15 wwww.kombeg.org.yu

16 Rajnovi Lj., Ekonomski Anali, Beograd, 2004.


neophodnih znanja, to podrazumeva poslovne efikasnosti i privredni rast. Zato je razumljiva liberalizacija zakonskih propisa kao garancije stranim ulagaima to je uinjeno usvajanjem novog Zakona o stranim ulaganjima (Slubeni list SRJbr. 3/2002).18 Priliv sveeg kapitala za investiranje u privredu Srbije je bitan (moda i kljuni) operativni cilj privatizacije. Prilagoavanje novim zahtevima trita i strogim ekolokim standardima, razvijanje finansijskog trita, bre ukljuivanje u meunarodne integracione tokove, zahtevaju intezivno investiranje i celokupno restrukturiranje i modernizaciju privrede (zamenu zastarele a dobrim delom i otpisane opreme). Razvojni prioritet Srbije i nasleeno stanje, uslovljavaju potrebu za velikim investicijama kako bi se obezbedio ubrzani razvoj. Oekuje se da privatizacija putem propisanih metoda, uz obavezu kupca da investira u preduzee (kontrola Agencije za privatizaciju zakljuenih ugovora traje 2-5 godina nakon zakljuenog ugovora), direktno generie sve, pre svega strani kapital. Pored toga privatizacijom bi se stvorili preduslovi za laki budui pristup meunarodnom tritu kapitala, tj. uveale bi se mogunosti za dobijanje meunarodnih kredita.

Restrukturiranju se pristupa kada Agencija za privatizaciju proceni da se kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije, bez predhodnog restrukturiranja. Pored ovlaenja za donoenje odluke o restrukturiranju, Agencija ima pravo da neposredno sprovede sam postupak i da donese sve akte i dokumenta za postupak restrukturiranja.Kao subjekti u pojedinim fazama restrukturiranja javljaju se Ministarstvo za privredu i privatizaciju, kao strateg, Agencija za privatizaciju kao operativac i kontrolor, preduzee koje odgovara za tanost prezentiranih informacija i sindikat preduzea koji treba da aktivno uestvuje u koncipiranju socijalnog programa, poverioci daju ili ne daju saglasnost na program restrukturiranja, a znaajna je i saradnja sa savetnicima Agencije, dravnim institucijama i meunarodnim konsultantskim institucijama.19

Razlozi zbog kojih preduzea koja podleu restrukturiranju nisu privlana potencijalnim kupcima su: prezaduenost-negativan kapital, veliki tehnoloki vikovi radnika u kombinaciji sa niskom produktivnou, neadekvatna mikro i makro organizacija preduzea sa nedovoljno integrisanim pogonima i delatnostima, tehniko-tehnoloka i fizika zastarelost sredstava.20 U restrukturiranju preduzea u postupku privatizacije, zavisno od faze procesa, donose odluke sledei uesnici:

Ministarstvo privrede (strategija i razvoj)




Agencija za privatizaciju (priprema i sprovoenje)preduzeeangaovani savetnicipoveriocidruga ministarstva, sudovi i druge institucijemeunarodne finansijske institucije (koje pruaju finansijsku i

konsultantsku podrku).

Agencija za privatizaciju pokree postupak restrukturiranja preduzea svojom odlukom naroito u sledeim sluajevima:

Nemogunost postupka privatizacije zbog postojeeg statusnog, odnosno organizacionog oblika preduzea,

Nemogunost postupka privatizacije sa postojeom strukturom kapitala,Nepostojanje potencijalnih kupaca u razumnom roku,Kada obaveze preduzea prevazilaze ukupnu vrednost aktive umanjene

za iznos gubitaka tekue i ranijih godina iU drugim sluajevima.21

Faze postupka restrukturitanja:

Pokretanje inicijative za privatizacijuDostava prospekataAgencija oglaava prospektZainteresovani kupci alju Agenciji pisma o zainteresovanostiAgencija donosi odluku o metodu restrukturiranja i alje preduzeuPreduzee dostavlja Agenciji program restrukturiranjaVerifikacija programa od srane AgencijePreduzee otklanja primedbePrimena programa restrukturiranjaPrivatizacija delova ili celine preduzea22

Program restrukturiranja sadri:

Podaci o preduzeu i njegovom poslovanju: adresni podaci, podaci o upravi i organizovanju, povezanost sa drugim pravnim licima, stanje sredstava i obaveza, podaci o zaposlenima, o proizvodima i uslugama, struktura trokova i prihoda, vrednost kapitala i imovine, ocena mogunosti uspenog restrukturiranja.

Program statusno-organizacionih promena: spajanje, podela, promena oblika, poveanje ili smanjenje kapitala, prodaju dela ili celine preduzea, prenos imovine na drugi pravni subjekt, sporazumno ili prinudno poravnanje sa poveriocima, sanaciku putem preuzimanja duga, konverziju duga u osnovni kapital, naputanje neprotafibilnih poslova, promena broja zaposlenih.



Program regulisanja duniko povrilakih odnosa: o poetku restrukturiranja se obavetava Trgovinski sud, a poverioci se javno obavetavaju da prijave svoja potraivanja preduzeu u roku od 30 dana. Prezaduenost preduzea, neaurnost knjigovodstva i neusaglaeni duniko poverilaki odnosi nalau postupke usaglaavanja stanja potraivanja sa svim poveriocima. Ako doe do spora on se reava u redovnom postupku pred sudom ali treba uiniti sve da se parnienje izbegne zbog visokih trokova.

Kada pristignu prijave potraivanja one se uparuju sa evidencijom preduzea, eventualna neslaganja se otklanjaju i formira se preliminarna lista poverioca. Kada se izvri usaglaavanje potraivanja se klasifikuju na obezbeena i neobezbeena, dospela i nedospela. Zavisno od stepena prezaduenosti neophodno je izvriti manji ili vei otpis potraivanja. Na program saglasnosti daje veinski poverilac ili vie njih ako im vrednost potraivanja prelazi 50% ukupnog duga, tada se smatra da je program usvojen. Ako se ne postigne saglasnost Agencija moe da naloi drugi postupak restrukturiranja, predloi izmenu programa, pokrene steaj ili samostalno sprovede restrukturiranje.

Socijalni program: Agencija nadgleda izradu socijalnog programa od strane preduzea, Republikog zavoda za tite rada, Ministarstva za privredu i privatizaciju, i ministarstva za rad i zapoljavanje. Preduzee treba da oceni koje njegove celine je jo mogue realizovati i da da realnu procenu potreba za radnicima. Za radnike koji ostaju bez posla treba sagledati starosnu i kvalifikacionu strukturu radi izbora pravih mera za reavanje statusa, definisati tehnoloke vikove koji e se javiti u budunosti kao rezultat modernizacije proizvodnje.23

Vlada Srbije je usvojila Socijalni program za zbrinjavanje tehnolokog vika koji ini oko 35% zaposlenih u preduzeima koja se restrukturiraju. Za njih je predviena:

Otpremnina u iznosu 6.000 din. po godini radnog staaAko se odlue za samostalni biznis dobie jo 30.000 dinAko se budu udruivali i osnivali mala preduzea bie stimulisani sa

300.000 dinRadnici koji ostanu bez posla primae novanu nadoknadu u trajanju

24 mesecaProgram novog zapoljavanjaProgram javnih radova (usluge, lokalna samouprava, radno-intezivne

oblasti)Priprema za zapoljavanje-prekvalifikacija, obuka...24



Reenje o prihvatanju programa donosi Agencija 30 dana od dana dostavljanja programa.

Restrukturiranje u smislu l. 19. Zakona o privatizaciji i l. 1. Uredbe o postupku i nainu restrukturiranja preduzea i drugih pravnih lica (Slubeni glasnik RS br. 1/2002) podrazumeva:

Statusne ili organizacione promene:spajanje zavisnih preduzea u okviru povezanog preduzea

(spajanje preuzimanjem ili spajanje novim osnovanjem),podelu preduzea na vie pravnih subjekata,prodaju delova preduzea,prenos imovine ili dela imovine na drugi pravni subjekt,promenu oblika preduzea, odnosno promenu oblika

zavisnih preduzea,promenu unutranjie organizacije preduzea ukidanjem

neprofitabilnih poslovnih jedinica.25

Poravnanje duniko-poverilakih odnosa:odlaganje plaanja ili reprogramiranje duga preduzea, uz

saglasnost veinskih poverilacaprenos obaveza sa jednog zavisnog preduzea na drugo

zavisno preduzee u okviru povezanih preduzea, uz saglasnost veinskih poverilaca,

otpis glavnice duga, pripadajue kamate ili drugih potraivanja, u potpunosti ili delimino, uz saglasnost veinskih poverilaca,

konverzija novanih potraivanja poverilaca sa dravnim kapitalom u kapital tog preduzea.26

Postupak restrukturiranja primenom:

poveanje kapitala u preduzeu,smanjenje ili poveanje broja zaposlenihdruge promene koje omoguavaju prodaju kapitala ili

imovine preduzea.27




2.3. USLOVI ZA POKRETANJE I CILJEVI RESTRUKTURIRANJA

Agencija za privatizaciju pokree postupak restruktuiranja i to prema Uredbi (lan 5.), u sledeim sluajevima:28

nemogunost sprovoenja postupka privatizacije preduzea u postojeem statusnom, odnosno organizacionom obliku;

nemogunost sprovoenja postupka privatizacije preduzea sa postojeom strukturom kapitala;

nepostojanje potencijalnih kapaca za preduzee u razumnom roku;kad obaveze preduzea prevazilaze ukupnu vrednost aktive umanjenu za

iznos gubitaka tekue i ranijih godina;u drugim sluajevima.

Centar za restrukturiranje u sastavu Agencije za privatizaciju identifikovao je preduzea u veinsko drutvenoj svojini koja ne mogu biti privatizovana u njihovom trenutnom stanju, a imaju sledee karakteristike:

diversifikovanu organizacionu strukturunemogunost servisiranja obavezaregionalni znaajviak zaposlenih.

U poetku procesa restrukturiranja navedeni kriterijumi selekcije su rigidno primenjivali. Protokom vremena lista za restrukturiranje je proirena, na primer preduzeima koja se nisu uspela prodati ni posle druge tenderske prodaje. Podlonost promenama liste za restrukturiranje potvruje injenica da je u toku ovog istraivanja jedno preduzee procenilo da svom preduzeu nije potrebno restrukturiranje, ve su pristupili prodaji metodom tendera.

Istraivanje je realizovano putem upitnika koji su poslati na adrese 48 preduzea koja su se u decembru 2003.godine nalazila na listi za restrukturiranje Agencije za privatizaciju. Ispitanici su bii menaderi u preduzeima. Pitanja su podeljena u tri vee celine.29

Prvi set pitanja odnosio se na praktinu primenu zakonske regulative. Ispitivane su injenice vezane za fazu restrukturiranja u kojima se nalaze preduzea, nain njihove organizacije pre poetka restruktuiranja i organizacione i finansijske promene predviene programom restruktuiranja. Koriena su zatvorena pitanja, a ponueno je vie odgovora koji su usaglaeni sa Uredbom o postupku i nainu restruktuiranja preduzea i drugih pravnih lica. Ponueni vremenski rokovi za privatizaciju su bili rasporeeni na skali od jednog meseca do vie od godinu dana.28 Rajnovi Lj., Ekonomski Anali, Beograd, 2004.

29 Konti Lj., Restrukturiranje i privatizacija preduzea u Srbiji, Poslovna politika, Beograd, 2004.

Drugi set pitanja obuhvatio je ispitivanje uzroka, faze krize i strategije ozdravljenja preduzea. Kao osnovni razlozi za ulazak upreduzea u krizu bili su ponueni: gubitak trita, zastarelost tehnologije, prezaduenost, kriza upravljanja i neadekvatna organizaciona struktura. Od menadera se oekivalo da rangiraju ponuene razloge na skali od 1 do 10 (gde je 1-3 oznaavalo slab uticaj, 4-7 srednji, 8-10 jak uticaj). Da bi se uvaile specifinosti preduzea ponuena je mogunost imenovanja dodatnih uzroka za ulazak u krizu. Za odreivanje faze u razvoju krize koriena je Fink-ova klasifikacija koja obuhvata: poetnu, akutnu, hroninu i fazu izlaska iza krize. Od menadera se oekivalo da rangiraju predloene strategije ozdravljenja (na sklai od 1-6, gde 1 oznaava najjai uticaj).

Trei set pitanja odnosi se na opravdanost procesa restrukturiranja i uea relevantnih aktera. Ispitivani su stavovi menadera u kojoj meri predloene promene mogu ubrzati privatizaciju preduzea i u kom vremenskom periodu je oekuju. Za ocenu uea znaajnih aktera, drave, stranog partnera i menadmenta preduzea u procesu njegovog ozdravljenja, menaderima su ponueni odgovori na skali od nije potrebno do potrebno je u potpunosti. Poto privatizacija nee reiti sve probleme od menadera se oekivalo da identifikuju probleme u preduzeu sa kojima e se suoiti novi vlasnik. Od menadera se oekivalo da odrede vremenski period potreban za potpunu konsolidaciju preduzea na skali od jedne do vie od pet godina.

Osnovni cilj restruktuiranja je uspena privatizacija prodaja preduzea, odnosno njegovih delova. Program restrukturiranja je dokument koji predstavlja plan reavanja finansijskih, organizacionih, socijalnih i ekolokih prepreka za sprovoenje postupka privatizacije preduzea. Smatra se da je program uspeno sproveden kad je:

preduzee, odnosno to vei broj njegovih samostalnih jedinica, postali trino odrive poslovne jedinice;

poznati delovi preduzea, odnosno njegova imovina, koja se moe prodati samo pojedinano, izvan poslovne celine i

utvrena i prihvaena reenja za viak zaposlenih.

2.4. FAZE PROCESA RESTRUKTURIRANJA

Zakonska regulativa predvia da se restrukturiranje odvija u tri faze:30

pretprivatizacione aktivnosti identifikuju preduzea koja se restruktuiraju, izbor konsultanata i izradu dijagnostikog izvetaja.


izrada i usvajanje programa restrukturiranja pokree se inicijativa za privatizaciju i priprema i usvaju se program restrukturiranja u roku od 90 dana.

implementacija programa restruktuiranja i postupak preodaje privatizacija u kojoj se implementira program restrukturiranja i vri prodaja kapitala/imovine javnim tenderom ili javnom aukcijom.

Podaci istraivanja pokazali su da je proces restrukturiranja dugotrajan i ne napreduje eljenim tempom, jer se veina preduzea nalazi u prve dve faze. Treba istai da je maksimalno vremensko trajanje prve faze 6 meseci, druge 90 dana, a trea se sprovodi prema Programu restrukturiranja.

3. RESTRUKTURIRANJE PREDUZEA U USLOVIMA KRIZE

Prelazak iz jednog u drugi ekonomski sistem, trinog tipa, podrazumeva restrukturiranje ekonomskih subjekata u svim segmentima njihove delatnosti. Polazite tih promena su principi i metode trinog naina poslovanja, to u prvi plan istie potrebu ovladavanja neophodnim znanjima i vetinama, kao osnova efikasnog ostvarivanja menaderske i izvrnih funkcija.

Jedan od estih razloga za preduzimanje aktivnosti restrukturiranja je stanje krize u kome se preduzee moe nai. Kako kriza i krizna stanja imaju svoja ishodita tako se ona mogu identifikovati na podruiju: vlasnikih odnosa, upravljake (menaderske) funkcije, razvoja, trita, kadrova, finansija, proizvodnje itd. Otklanjanje krize i kriznih stanja zahteva planski i kordinirani pristup uticaja na pojedine segmente poslovnog sistema i tokova u njemu.

Postoji veliki broj uzroka i simptoma krize. Neki od najtipinijih su: gubitak trita, pad prodaje, pad profita, nepoverenje potroaa, finansijski gubitak, pad prinosa na investicije, pad morala zaposlenih itd. Stanje krize je usko povezano sa neuspehom u upravljanju i poslovanju preduzea.

Saznanja i iskustva u oblast restrukturiranja preduzea su od velike vanosti za definisanje pravca koje treba slediti da bi se smanjio gep izmeu svetske i domae prakse. Izuavanje krize i strategija za njeno prevazilaenje u oblasti upravljanja je novijeg datuma. Razmatranje problematike restrukturiranja u razvijenim trinim ekonomijama su neto drugaija nego od zemalja u tranziciji. Ono to je zajedniko je injenica da su neuspeh, problemi u poslovanju, kriza i bolest sastavni deo ivota preduzea u svim delovima sveta. Broj preduzea koja su neuspena i prodaju je mnogo vei od onih uspenih.31

Problematika restrukturiranja i ozdravljenja predmet je brojnih teorijskih i empirijskih istraivanja u razvijenim zemljama zapada. Tako, rezultati jednog opsenog empirijskog istraivanja krajem osamdesetih godina povodom radikalne transformacije u preduzeima razvijene trine privrede (SAD i Zapadna Evropa) ukazuju da je najvei broj preduzea pokuao da savlada tekoe kroz finansijsko restrukturiranje i radikalne izmene strategije preduzea. Razmatranje problematike finansijskog restrukturiranja preduzea u zemljama u tranziciji usmerena su u neto drugaijem smeru. U tranzicionim uslovima koje karakterie nerazvijeno trite kapitala, preduzea, menadera i sl. Insistira se na sveobuhvatnim i radikalnim promenama koje premauju samo finansijsko i strategijsko restrukturiranje. Restrukturiranje u ovim privredama obuhvata sve pore poslovanja preduzea sa ciljem da dovede do strukturnih promena naina poslovanja i poslovne stabilnosti preduzea.32

Za izlazak iz ekonomske krize neophodne su velike promene na globalnom planu i promene unutar preduzea. Uoavanjem stanja akutne krize, upravljanjem krizom i primenom i primenom adekvatnih strategija restrukturiranja, mogue je obezbediti adekvatna reenja za prevazilaenje krize.

3.1. UOAVANJE AKUTNE KRIZE

Kriza je fenomen razvojnog karaktera, nastaje u uslovima dispoporcija, kada su tini zahtevi iznad mogunosti, ili ipak, stvarnog ponaanja sistema. Otuda, kriza oznaava stanje usporenog ili zaustavljenog razvoja, ime se otvara niz pitanja iz domena razvoja, marketinga, novanih tokova, itd. Otuda, strategija za antikrizno upravljanje odnosno reavanja kriznih stanja i kriza, zahteva

31 Kasio V., Odgovorno restrukturiranje, Beograd, 2003.

32 Cvetkovi N., lanak iz magazina Poslovna politika, Beograd, 2003.

sveobuhvatan pristup u uzrono-posledinom identifikovanju nosilaca i uzronika kriznog stanja. U osnovi, uzroci kriza prevashodno se nalaze u sistemu, dok se drugi segment odnosi na okruenje i procese na koje se ne moe, ili vrlo malo moe uticati. Unutranji i Eksterni uzronici krize nalaze se u meusobnom uzrono posledinom odnosu, te je precizna dijagnostika stanja na ovim podrujima uslov uspene realizacije projekta izlaska iz krize.33

Uzroci krize predstavljaju konkretne faktore ili inioce koji dovode do nastanka krize preduzea. Mogu biti brojni, razliiti i vieslojni. Mogu poticati iz samog preduzea i/ili iz okruenja. Uzroci krize koji potiu iz samog preduzea mogu biti locirani u svim funkcionalnim podrujima poslovnih aktivnosti. Nadalje, kriza preduzea teko da moe biti izazvana samo jednim uzrokom, ve uglavno delovanjem vie povezanih inilaca razliitog inteziteta. Konano, mogue su i situacije kod kojih su identini sporazumi, uzroci i posledice krize. Sve ovo ukazuje na sloenost identifikovanja i analize uzroka krize preduzea.34

Razumljivo, uzroci krize mogu poticati iz samog raunovodstva, odnosno raunovodstvenog informacionog sistema. Re je svakako o specifinim, indirektno-informacionim uzrocima krize, o kojima, kao indikatorima nastajanja odrenih kriznih stanja, kretanja i pojava, menadment raunovodstva treba da informie odgovarajue druge menaderske strukture.

Nema sumnje da je kriza velikog broja preduzea u naoj zemlji izazvana faktorima eksterne i interne prirode, ali i koji su brojniji i koji se specifino manifestuju. Dominiraju eksterni faktori tj. faktori iz ireg ekonomskog i politikog okruenja. U okviru grupe internih uzroka krize preduzea u Srbiji, mogu se jasno uoiti uzroci koji ukazuju na: nedostatak i gubitak sopstvenog kapitala, poveanja stepena zaduenosti, nedovoljno korienje kapaciteta, pad poslovnih prihoda, postojanje i trend rasta gubitaka, porast kratkoronih obaveza u odnosu na kratkorona potraivanja, istroenost i zastarelost postrojenske imovine, a to sve ima odraz na pogoranje rentabilnog i finansijskog poloaja naih preduzea, odnosno privrede Srbije.35

Aktivnosti kriznog menadmenta se odvijaju kroz planiranje, organizovanje, motivaciju, kontrolu i komuniciranje, ali sa osnovnim ciljem da se kriza savlada i preduzee uini dugorono sposobnim za opstanak na konkurentskoj trinoj sceni. Re je, dakle o posebnoj formi upravljanja preduzeem od najvieg prioriteta, iji bi zadatak bio da izbegne ili savlada sve one procese preduzea, koji bi inae bili u stanju da supstancijalno ugroze ili ak onemogue dalji opstanak preduzea.

33 Cvetkovi N, lanak iz magazina Poslovna politika, Beograd, 2003.



3.2. UPRAVLJANJE KRIZOM

Preporuka privrednika, na osnovu ankete sprovedene od strane Instituta za trina istraivanja, su da je uspeno poslovanje, pored regulisanja ekonomske politike, potrbno izvriti u celosti procesa trinog, organizacionog, tehnolokog, finansijskog i svojinskog restrukturiranja. Stoga je, potreban organizovan i planski pristup ozdravljenju preduzea, usmeren prevashodno ka privrednim subjektima koji ispoljavaju znake bolestii krize, a indirektno ka njihovim poslovnim i stratekim partnerima. Rezultati strategije trba da omogue zdravu poslovnu klimu, kroz razradu i primenu konzistentnih programa, ime e se prevazii postojei poslovni i razvojni problemi i stvoriti uslovi za ukljuivanje u svetske trine i razvojne tokove. Istovremeno, poslovnim i stratekim partnerima, kao indirektnim korisnicima rezultata projekta, se obezbeuje mogunost razvoja poslovne i strateke saradnje sa domaim proizvoaima.36

Za izlazak iz ekonomske krize neophodne su velike promene na globalnom planu (restrukturiranje privrede) i promene unutar preduzea (restrukturiranje preduzea).37

Restrukturiranje privrede se zasniva na izmeni uea odreenih aktivnosti (na nivou nacionalne ekonomije) i promeni organizacionih oblika privrednih subjekata. U tom kontekstu restrukturiranje podrazumeva poveanje uloge i znaaja malih i srednjih preduzea u privatnom i srednjem vlasnitvu, u odnosu na velike dravne korporacije. Takoe, na znaaju dobijaju usluge sektor usluga se razvija, posebno u domenu visoke tehnologije i stvaranju i fokusiranju fleksibilnih malih i srednjih preduzea koja se bave pruanjem usluga.38

Pravne procedure su ekonomski neopravdane i tako postavljene da se u njima do kraja istopi preostali kapital firme koja je ula u steaj, pa ceo ovaj proces gubi na svrsishodnosti, jer poverioci na kraju ostaju kraih rukava.

Strunjaci pravne profesije bi mogli da stave ozbiljne primedbe na ovakav nain izlaganja ove materije stojei na pozicijama da se imovinski odnosi u steajnoj proceduri moraju raistiti, a to nije lak posao posebno u nesreenim firmama kakve su najee one koje ulaze u steaj. Rad na brzinu u ovim poslovima nije mogu. Toga smo naravno svesni, ali smo isto tako svesni injenice da je procedura steaja u naim uslovima tako postavljena da je firma koja ulazi u steaj praktino osuena na nestanak, a njeni poverioci i vlasnici zbog neracionalnosti steaja osueni na konfiskaciju imovine.


37 Lajovi D., Restrukturiranje preduzea imperativ vremena, Beograd, 2004.


Kada se najvei broj firmi koje ulaze u steaj bude osposobio za dalji rad smatraemo da je ovaj proces uveden u red. Konana poruka svih zakljuaka je da ma kako se stvari odvijale, one moraju biti efikasne. Fiksni trokovi firmi koje ulaze u steaj su suvie veliki da bi steajni procesi smeli da se vode neracionalno dugo.

Restrukturiranje preduzea u postupku privatizacije je u nadlenosti drave odnosno Republike Agencije za restrukturiranje. Ona je osnovana sa ciljem da preduzee od stratekog znaaja za ovu zemlju osposobi za uspeno poslovanje i nastavak ili zavretak procesa privatizacije.

Od sredine 2001. godine, sa primenom novog modela privatizacije preduzea i drugih pravnih lica, restrukturiranje preduzea dobija na znaaju kao mogui preduslov uspenog sprovoenja postupka privatizacije. Cilj restrukturiranja je omoguavanje prodaje preduzea.

Restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva aktivno angaovanje: preduzea koje se restrukturira, poverilaca preduzea koje se restrukturira i Agencije za privatizaciju. Ona je ve preliminarno identifikovala oko 40 drutvenih preduzea ije ekonomske i stausno-organizacione performanse, kao i veliki broj zaposlenih ukazuje na neizbenost restrukturiranja u postupku privatizacije.39

Uspenost restrukturiranja privatizovanih preduzea u velikoj meri zavisi od sposobnosti menadmenta da inicira i sprovede program predvienih promena. Re je dakle, o elementu strategije restrukturiranja koji je tesno povezan sa obezbeenjem finansijskih sredstava. Oekuje se da e sa razvojem procesa privatizacije i njemu svojstvenih institucija, kao i finansijskih trita, na znaaju dobiti novi nain finansiranja koji uveliko funkcionie u svim zemljama tranzicije i razvijenim zemljama zapada poput fondova privatnog akcijskog kapitala itd.40

Problemi sa kojima se suoavaju domaa preduzea, a koji mogu dovesti do stanja krize, iako mnogobrojni, grupisani su u par najznaajnijih:

problem nedovoljnog investiranja preduzea.institucionalne specifinost:

regulative steaja i likvidacijebankarski sistem i njegova ulogaemployeesm situacija u kojoj zaposleni u preduzeu

zapoetoj privatizaciji zadravaju nesrazmerno veliki uticaj, sa krupnim implikacijama na poslovanje. 41




Preduzee ne moe iz svih kriznih situacija uspeno da izae. Neuspeh moe dovesti preduzee u dve osnovne grupe situacije: situacije u kojima postoji mogunost za obezbeivanje opstanka tj. preivljavanja preduzea, ili situacije u kojima je mogue potpuno ozdravljenje i situacije u kojima nema nade za preduzee. Strategije ozdravljenja su specifine, jedinstvene i neponovljive to oteava posao ka njihovom grupisanju. U zavisnosti od dubine krize i obima preduzetih mera ozdravljenja potrebno je izvriti selekciju strategijskih opcija ozdravljenja. Radi se o istraivanju uslova za korienje strategija koje su usmerene u pravcu smanjenja trokova, smanjivanja aktive, poveanja prihoda ili njihovim kombinacijama uz nastojanje da se pobolja Cash-Flow.

4. ODGOVORNO RESTRUKTURIRANJE

Trenutno je u modi da se otputaju radnici kako bi kompanija postala konkurentija, ali neke kompanije su izabrale drugaiji nain. Po njihovom miljenju, postoji vrlina u stabilnosti i pruanju bezbednosti radnog mesta.

Ugradite plan restukturiranja u ukupni ekonomski plan svog poslovanja.Budite svesni da e tokom dugoronog razvoja vaeg preduzea biti ekonomskih uspona i padova, kao i promena u nainu poslovanju tehonologija. Preventivno planiranje je glavna razlika izmeu organizacija koje takve promene doekuju sistematskim i urenim merama, za razliku od refleksnih reakcija drugih preduzea (esto masovnim otputanjem).42

Paljivo razmotrite razloge restrukturiranja. Investirajte u analize i razmotrite uticaj na one koji ostanu, one koji odu i sposobnost preduzea da odgovori svojim muterijama. Imate li dugoroni strateki plan koji odreuje buduu misiju i viziju organizacije, kao i njene glavne odlike i sposobnosti?


Razmotrite vrline stabilnosti. Odluka o izbegavanju otputanja nosi mnoge koristi. U mnogim sluajevima preduzea mogu da odre svoju efikasnost samo ako prue radnicima jedinstven skup sposobnosti i oseanje da su deo celine. Ekipe najbolje funkcioniu ako svaki lan poznaje ostale i veruje im i ako svaki lan ekipe vlada dovoljno irokim rasponom sposobnosti kako bi mogao da odmeni odsutnog kolegu. Osim toga, podela profita kao nain nagraivanja ima smisla samo ako su radnici jo tu kada se profit deli. Ponekad vrlina stabilnosti nadjaava mogue koristi od promene.43

Pre donoenja konane odluke o restrukturiranju, rukovodioci treba da izloe probleme radnicima i zatrae njihov doprinos. Ponekad radnici imaju odline ideje koje ine otputanje nepotrebnim. Ipak, ak i ako su otputanja neophodna, to to ste traili miljenje radnika stvorie oseanje uestvovanja, pripadanja i line kontrole. Da bi bili to sigurniji, traenje miljenja najboljih radnika kada se radi o pitanjima koja ih se direktno tiu trebalo bi da bude redovan deo menadmenta. Potrudite se da dobijete miljenja najboljih radnika ili onih na koje se radnici ugledaju, jer e oni moi da prenesu razloge i strategiju restrukturiranja svojim kolegama i time e pomoi stvaranje poverenja u program restrukturiranja.

Ne koristite otputanje kao brz lek za postizanje kratkoronih ciljeva ako ste suoeni sa dugoronim problemima. Prvo razmotrite druge alternative i postarajte se da rukovodioci na svim nivoima podele trud i uestvuju u svim rtvama koje zahtevate od radnika. Neka vam otputanje bude poslednji korak a ne prvi.

Pazite na emu tedite. Kada se trokovi moraju smanjiti, povlastice kao to su besplatna kafa, doruak i kurirska sluba unutar zgrade esto su prvi na redu za ukidanje. To je pogreno. Objasnite radnicima razloge i prirodu tednje. Saoptite kolike su svote u pitanju. Zatraite od radnika da sami odlue koja povlastica im je najvanija. tedni fondovi unutar preduzea kao to je medicinsko i zubarsko osiguranje, uvanje dece i klizno radno vreme obino su nedodirljivi po miljenju radnika. Pokuajte da smanjite povlastice umesto da ih ukinete.44

Ako su otputanja neophodna, pazite da proces odreivanja suvinih radnih mesta bude pravedan i da se odluke donose na dosledan nain. Potrudite se da zadrite najbolje i najpametnije, a radnicima koji su viak najavite to to ranije moete.

Redovno komunicirajte na razliite naine kako bi svi bili obaveteni o razvoju dogaaja. Koristite biltene, e-mail, video i video sastanke sa radnicima. Saoptavanje poverljivih finansijskih i trinih informacija radnicima stvara



atmosferu iskrenosti i poverenja. Visoki rukovodioci treba da budu vidljivi, aktivni uesnici u ovom postupku, a nii rukovodioci moraju biti obueni kako da reaguju na brige rtava otputanja, kao i preivelih.

Dajte preivelima razlog da ostanu, a potencijalnim novim snagama razlog da vam pristupe. Jedna grupa autora je primetila : Ljudima je potrebno da veruju organizaciji kako bi ona funkcionisala, ali isto moraju videti da organizacija funkcionie kako bi verovali u nju.45 Budite svesni da su preostali radnici definitivno ljudi od kojih su vam potrebne inovacije, dobra usluga prema muterijama i zdrava organizaciona kultura koja e privui mlade snage. Uinite sve to moete da osigurate njihovu posveenost i poverenje.

Obuite radnike i rukovodioce za nove naine funkcionisanja. Restrukturiranje znai promenu i radnicima na svim nivoima potrbna je pomo da bi se prilagodili kao to su nain podnoenja izvetaja, novi organizacioni sistemi i preureen proces rada. injenice pokazuju da preduzea iji se budet za obuku poveao posle restrukturiranja imaju veu verovatnou realizacije poveane produktivnosti, profita i kvaliteta.

Paljivo ispitajte sve sisteme menadmenta ljudskih resursa u svetu promene strategije ili okruenja sa kojima se preduzee suoava. Obuka radnika za nove naine funkcionisanja jeste vana, ali vani su i ostali postupci sa ljudskim resursima. Radi se o planiranju radne snage na osnovu promena u poslovnoj strategiji, tritu, muterijama i oekivanim ekonomskim uslovima; angaovanju i selekciji novih ljudi na osnovu potrebe za promenom broja i tipa sposobnosti novih radnika; nagraivanju za produktivnost na osnovu promena koje treba uneti u posao; kompezacijom na osnovu promena u potrebnim zanimanjima i odgovornostima; radnim odnosima na osnovu potrebe ukljuenja radnika i njihovih sindikata u procesu restrukturiranja.46

Najvanije od svega: ako se odluite na restrukturiranje, uinite to odgovorno i koristite ga kao priliku da se jo vie usmerite na one oblasti poslovanja koje su najvea prednost vaeg preduzea u odnosu na konkurenciju.Ako ste spremni da promenite svoju perspektivu tako da svoje radnike vidite kao prednost koju treba relizovati, a ne kao troak koji treba smanjiti, imaete nekoliko prednosti. Prvo imaete dugoronije shvatanje odnosa prema radnicima i manje ete posezat za otputanjem na prvi znak nevolja. Drugo, videete vezu izmeu ponaanja uprave koja potuje ljude na svim nivoima, deluje dosledno i pokazuje etiku u donoenju odluka i tri odlike organizacionih uspeha. Te odlike su briga za muterije, stalne inovacije i posveeni radnici.



DESET GREAKA KOJE TREBA IZBEGAVATI PRI RESTRUKTURIRANJU

1. Ne objasniti jasno dugorone i kratkorone ciljeve. Uvek se upitajte: ta od nas oekuju muterije, kako moemo bolje da ih usluimo, i kako e restrukturiranje uticati na nau sposobnost da ispunimo njihova oekivanja i zahteve? 2. Koristiti otputanje kao prvo sredstvo,a ne kao poslednje. U nekim sluajevima firme otputaju radnike jer vide da to radi konkurencija. To je reakcija kopiranja: rukovodioci u razliitim preduzeima, poto su nesigurni, kopiraju jedni druge, ali ne razmatraju alternativne pristupe smanjenju trokova.

3. Koristiti neselektivno otputanje. Gaenje itavih odeljenja ne reava problem. Niti ga reavaju reenja tipa otpustiemo one koji su poslednji doli(jer tada preduzee gubi pametne mlade ljude), niti otputanje srednjih rukovodilaca ( jer preduzee gubi bogatstvo njihovog iskustva i veza) Da li su preduzeu jednako vana sva odeljenja i svi sektori? Verovatno nisu. Kada se radi o rdnicima, razmislite o produktivnosti i zamenjivosti. Radnici sa najboljom produktivnou, koji dobro sarauju i koje je teko zameniti, svakako su najvredniji. To je izvor talenata od kojeg zavise inovacije, stvaranje novih trita i sticanje novih muterija. Uinite sve to moete da zadrite talente.

4. Ne promenite nain poslovanja. Neke firme pretpostavljaju da je otputanje univerzalan lek za druge probleme i mogu nastaviti sa proizvodnjom i uslugama na isti nain kao i pre otputanja. Ne sete se ak ni da razmisle o promeni naina poslovanja. Tako ista koliina posla pada na lea manjeg broja radnika.

5. Ne ukljuiti radnike u proces restrukturiranja. injenica je da e radnici najverovatnije podrati ono to su pomogli da se stvori, ali mnogi programi restrukturiranja zaboravljaju da ukljue radnike u donoenju odluka o postupku ili eljenom ishodu. Stoga se radnici oseaju bespomono i nemono i u preduzee se uvli opta nesigurnost. S druge strane, kada se od radnika zatrai da procene razliite faktore koji utiu na privlaenje, motivaciju i zadravanje najbolih radnika, najee pominjan faktor je bio mogunost uestvovanja u odluivanju.

6. Ne komunicirati otvoreno i iskreno. Ne dozvoliti da radnici uju o otputanjima preko treva. Izostanak redovnog obavetavanja ne samo to doprinosi nesigurnosti nego podstie glasine. Otvorena i iskrena objanjenja su veoma vana ako radnici trba da veruju onome to govori uprava, a poverenje je kluni element uspenog restrukturiranja. Ljudi veruju voama koji jasno iznose svoje stavove.

7. Loe postupati sa onima koji ostanu bez posla. Ako prema otputenim radnicima postupate bez potovanja i dostojanstva ( npr. Poaljete obezbeenje da ih isprati do izlaza), ako ne pruite rukovodiocima obuku kako da se ponaaju i ne pruite pomo otputenim radnicima (finansijsku, savetovanje, pomo u nalaenju posla, obuku, ponovno zapolavanjr) to moe da postane nepopravljiva greka.

8. Ne postupati efikasno prema preostalima. Moral radnika je esto prva rtva otputanja, jer preiveli postaju uskogrud, zatvoreni i plae se rizika. Mnoge firme ptcenjuju emocionalna oteenja koja pretrpe preiveli dok gledaju kolege kako ostaju bez posla.Zapravo, mnoga istraivanja pokazuju da preiveli esto pate od povienog nivoa stresa, pregovaranja, nesigurnosti o sopstvenoj u novoj organizaciji i ukupnog oseanja izneverenosti. U preduzeima gde postoji sindikat, otputanje moe biti uzrok poveanih pritubi, veeg odsustvovanja sa posla, konflikta na radnom mestu i pogoranje odnosa radnika i rukovodioca. Zapravo preiveli ele da dobiju odgovore na pitanja: Da li se prema otputenim postupalo pravedno, dostojanstveno i sa potovanjem? Zato bih ja ostao? Kakve mogunosti u imati ako ostanem? Postoji li nova poslovna strategija koja e nam pomoi da budemo konkurentniji na tritu?

9. Ignorisanje posledica po ostale pojedince. Osim rtava preivelih, vano je razmisliti i o moguim posledicama restrukturiranja po muterije, snabdevae, deoniare i lokalnu zajednicu. Dobar program ukljuuje obavetenje i praenje posledica i u ovim grupama.

10. Ne proceniti rezultate i ne uiti iz greaka. Restrukturiranje se u veini preduzea deava vie puta. Ako preduzee nije brutalno iskreno prema sebi kada se radi o postupcima i ishodima programa restrukturiranja, bie osueno na iste greke ponovo i ponovo. Nemojte se plaiti da upitate radnike i rukovodioce na svim nivoima: ta vam se dopalo, a ta nije u naem programu restrukturiranja? Nemojte se plaiti da upitate muterije da li preduzee sada efikasnije ispunjava njihove potrebe, i to bi se moglo uiniti da se pobolja.

5. REFORMSKI ZAHVATI U PERIDU TRANZICIJE

Tranzicija nae privrede i reforme koje su u toku, nuno izazivaju otputanje radnika koji su ekonomski i tehnoloki vikovi, ali je mnogo tee shvatiti zato se ne preduzimaju mere za njihovo ponovno zapoljavanje na slini ili drugim poslovima.

Nedostaje celina mera ne samo sociajalnog programa, ve nedostaje celina mera ekonomsko-socijalnog programa, koji moe biti jedina alternativa i pravi profesionalni pristup i odgovor na mnogobrojene probleme koje tranzicija i ekonomske, vlasnike i organiazcione promene donose u odnosu na radnu snagu, kako onu koja je ve nezaposlena tako i onu koja ostaje bez posla.

Ekonomsko-socijalni program reavanja problema radnika koji ostaju bez posla zbog ekonomskih, vlasnikih i organizacionih promena ili zbog steaja i likvidacije preduzea, predstavlja mnogo iri i delotvorniji skup aktivnosti i mera nego samo aktivnosti i mere socijalnog karaktera. Bitna razlika je u tome to mere socijalnog karaketra mogu privremeno da ublae materijalne probleme nezaposlenosti, ali ne vode reavanju samog problema nezaposlenosti.Ekonomsko-socijalni program omoguuje reavanje problema nezaposlenosti i istovremeno omoguuje potrebno trino prestrukturiranje radne snage.

Izmeu dve aktivnosti, oslobaanje preduzea v

Documents

Restrukturiranje preduzeca