20. april 2016. godine

Dinar miruje uz podršku NBS: Kurs danas 122,90

Dinar je danas zadržao gotovo istu vrednost prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 122,9064 dinara

za jedan evro, a Narodna banka Srbije je juče prodala na međubankarskom deviznom tržištu 35

miliona evra kako bi ublažila dnevne oscilacije kursa, objavila je NBS.

Nacionalna valuta je prema jedinstvenoj valuti evrozone jača za 0,1 odsto na mesečnom nivou, a na

godišnjem slabija za 2,3 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je ojačao za 0,5 odsto na 108,0021 dinar za jedan dolar.

Prema američkoj valuti, dinar je na mesečnom nivou jači za 0,7 odsto, a na godišnjem za 3,2 procenta.

Od početka godine NBS je prodala ukupno 680 miliona evra, uključujući i jučerašnju intervenciju, i kupila

10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi sprečila veće oscilacije dnevne oscilacije

kursa.

Najviša vrednost dinara prema evru u ovoj godini bila je 4. januara, 121,5141 dinara, a najniža 25. februara,

123,5329 dinara za evro.

LOU KOST KOMPANIJA U SRBIJI Stiže "Rajaner",

najjeftiniji avio prevoznik na svetu

Irska avio-kompanija “Rajaner”, najjeftinija na svetu, potpisiće danas ugovor sa niškim aerodromom

“Konstantin Veliki”.

To je šesta lou kost kompanija koja leti iz Srbije,

a pored “Vizera”, druga koja će ubuduće leteti sa

niškog aerodroma. “Vizer” sada leti ka Bazelu i

Malmeu, a uskoro će i ka Dortmundu u

Nemačkoj. Osim njih, sa beogradskog aerodroma

lete i “Izidžet” za Ženevu, “Er Kairo” za

Hurgadu, “Pegazus” za Istanbul i “Norvedžijan”

za Oslo.

Međutim, još se ne zna gde ova kompanija želi

da prevozi putnike. Prema saznanjima “Blica”, u

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo još nije

stigao spisak destinacija za koje je “Rajaner”

zainteresovan. I kada to budu uradili, za željene destinacije će morati prvo da dobiju dozvolu od Direktorata.

Ova kompanija je inače poznata kao najjeftiniji avio-prevoznik na svetu i njene karte mogu da se kupe i za

samo nekoliko evra, dok se u promotivnim kampanjama mogu naći i besplatno uz plaćanje avio-taksa.

Ono što, međutim, često zameraju ovom avio-pevozniku, ali i svim ostalim lou kost je nizak kvalitet usluge i

skriveni troškovi, tako da često uz kartu koja košta 40 evra doplatite još 60 za prtljag.

Po pravilu avioni niskotarifnih kompanija isključivo koriste periferne, manje aerodrome. Lou kost

prevoznici ne zarađuju puno od prodatih avio-karata po cenama od nekoliko evra, ali zato to nadoknađuju

prodajom hrane, pića i razne djuti fri robe.

Sve što se nudi u avionu putnici dodatno plaćaju. Hrana i piće su skuplji od uobičajenih “zemaljskih” cena.

Predati prtljag kod lou kost prevoznika nije besplatan i on se uvek plaća dodatno, ali i tu postoje različite

tarife. Tako je, na primer, jedna torba 15 evra ako se plaća onlajn, 20 evra ako se plaća kasnije preko kol-

centra ili sajta, a 30 evra ako se plaća pred poletanje na aerodromu.

Od danas isplata naknade nezaposlenima za mart

Nacionalna služba za zapošljavanje saopštila je da će danas izvršiti isplatu redovne novčane naknade

nezaposlenim licima za mesec mart.

Kako je saopštila NZS, isplata se vrši preko Poštanske štedionice.

"HESTIL" ŠIRI BIZNIS U SRBIJI Kinezi hoće još tri

fabrike

Kineski “Hestil” kupio je Železaru Smederevo za 46 miliona i planira da u nju uloži više stotina miliona

evra. „Hestil“ želi još tri posrnule fabrike u Srbiji.

- “Hestil” planira da još ulaže u Srbiju i pregovori sa

njima o privatizaciji nekih metalskih giganata su

započeli. Predstavnici “Hestila” su u razgovoru sa

srpskim vlastima pokazali veliko interesovanje za

ulaganje u metalski sektor. Njih ne brinu trenutni

problemi u ovoj industriji jer razmišljaju dugoročno.

Zato su zainteresovani za “Prvu petoletku”, Fabriku

kablova u Jagodini, kruševački “14. oktobar”, ali i za

druge srpske posrnule gigante. Pored toga, pokazali su

interesovanje i za RTB „Bor“, gde bi mogli da budu

strateški partner, kao i za FAP - kaže naš izvor iz

Vlade Srbije.

Ugovor o prodaji Železare Kinezima potpisan je juče u

Smederevu u prisustvu premijera Aleksandra Vučića, skoro cele Vlade, otpravnika poslova Kineske

ambasade, predstavnika kineske kompanije i više hiljada radnika. Ugovor su potpisali ministar privrede

Željko Sertić i predsednik kineske kompanije Ju Jong.

Sertić je nakon potpisivanja knjigu sa tekstom ugovora podigao iznad glave da je vide radnici, da bi je onda

poljubio.

- Poljubio sam ugovor jer je ovo jedna od najvažnijih stvari za Srbiju. Ponele su me emocije - kazao je

ministar.

Čestitajući radnicima, premijer Vučić je podsetio na četiri godine neizvesnosti, od odlaska “Ju-es stila”

2012, kada je u više navrata bilo govora da Železara bude zatvorena zbog gubitaka.

- Nije novac uvek najvažniji, važno je da se

borimo, da ne odustajemo. Borili smo se do

kraja i uspeli, svi zajedno. Mi kao mala

zemlja ne bismo mogli da sačuvamo

Železaru. Uspeli smo zahvaljujući našim

kineskim prijateljima - rekao je Vučić i

najavio da će predsednik Kine Si Đinping

doći u junu u Smederevo.

Ju Jong je kazao da “Hestil” ima

najnapredniju tehnologiju i ponosi se

najčistijim zelenim procesom proizvodnje

gvožđa i čelika.

Gradonačelnica Smedereva Jasna

Avramović zahvalila se premijeru Vučiću,

koji, kako je rekla, “hiljade noći nije spavao kako bi ispunio obećanje da će rešiti problem Železare i

sačuvati 5.000 radnih mesta”.

Godišnji kapacitet proizvodnje Hestila je 50 miliona tona čelika, prihod u 2015. iznosio je 43

milijarde dolara.

Fabrika za preradu krompira do kraja godine u Titelu

Član predsedništva Srpske napredne stranke Miloš Vučević i predsednik opštine Titel Dragan Božić obišli

su danas gradilište fabrike za preradu krompira kompanije "Kelvnis potito", koja bi trebalo da počne sa

proizvodnjom krajem godine.

Vučević je rekao da se u Titelu, posle dugo vremena, otvaraju fabrike što je drastična promena u odnosu na

period od pre 2012. godine kada su u toj opštini fabrike isključivo

zatvarane.

- Dokaz lošeg projekta privatizacije imamo upravo na ovom mestu

gde je bila hladnjača koja je privatizovana i koja je pravi primer loše

privatizacije, ali srećom rukovodstvo opštine na čelu sa

predsednikom Božićem uspelo je da obezbedi investitora i da se

umesto te hladnjače sada gradi fabrika čija je vrednost investicije

između 12,5 i 13 miliona evra - rekao je Vučević.

On je istakao da će u toj fabrici biti zaposleno 30-tak ljudi što je,

kako je kazao, ekvivalentno tome da se u Novom Sadu zaposli oko 1.000 ljudi.

Direktor kompanije "Kelvins potitos" Dragan Đurić rekao je da će proizvodnja u toj fabrici početi do kraja

godine, a da je plan da se godišnje preradi 30.000 tona krompira.

Pored toga, kako je rekao Đurić, kompanija planira i gajenje krompira kako bi obezbedila sirovinu za

sopstvenu proizvodnju.

Predsednik opštine Titel je istakao da ta investicija za opštinu znači izuzetno mnogo i da je to druga fabrika

koja će u kratkom vremenskom roku biti otvorena u Titelu jer je pre nekoliko dana otvorena mlekara u

Mošorinu.

- Ispunili smo obećanje da ćemo potpuno zamrlu ekonomiju Titela probuditi i pokazali smo da nastavljamo

putem koji je zacrtala Vlada Srbije na privlačenju investicija i otvaranju novih radnih mesta- naglasio je

Božić.

BOGIĆEVIĆU DVA MILIONA EVRA Kako je država

častila tajkuna novcem iz EU

Vlada će izdvojiti 248 miliona dinara za saniranje zagađenja Kostajničke reke, Korenite i Jadra zbog

izlivanja jalovine sa flotacije rudnika Miroslava Bogićevića „Stolice“.

Kako saznaje „Blic“, to je definisano

državnim programom koji je usvojen

15. aprila, a novac će biti obezbeđen

iz Fonda solidarnosti EU. Naime,

država je u aprilu 2015. iz pomenutog

Fonda dobila 60,2 miliona evra,

bespovratno, za sanaciju objekata i

infrastrukture od poplava. Dva

miliona evra od tih para država je

rešila da da za ispravljanje ekološke

brljotine Bogićevića, iako on otkada

je kupio rudnik antimona 2006. nije

uložio ni dinar da zaštiti deponiju

jalovišta od spoljnih voda.

Kako je 2014. tokom poplava došlo

do izlivanja opasnog otpada iz rudnika

u reke, a Bogićević nema para da

uništenu sredinu sanira, država je rešila da preuzme njegove obaveze, kaže naš izvor iz Vlade.

- Inspekcije godinama nisu reagovale na nezaštićeno jalovište. Zbog ovakvog nemarnog odnosa Bogićevića,

rečna korita su u dužini od 27 kilometra zagađena iznad granica dozvoljenih vrednosti. Teškim metalima je

uništeno i 360 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ipak, najveće žrtve njegovog nemara su građani ovog kraja

- kaže naš sagovornik.

Bogićevićev rudnik zlata Lece kontroliše kompanija Life Stone

Capital iz Dubaija koja ima samo jednog zaposlenog i osnivački

ulog od jednog evra

Bogićević nije odgovarao na pozive, a ranije je rekao da su

„finansijske mogućnosti njegove kompanije male za saniranje

ovako velikog problema“. Ni u Ministarstvu poljoprivrede i

zaštite životne sredine nisu bili pričljiviji jer je, kažu, uredbu

donela „vlada kako bi se prevazišao decenijski problem“.

U Vladi niko nije želeo da kaže zašto propuste Bogićevića

ispravlja država, kao ni to da li će dva miliona evra, koliko će

koštati saniranje jalovišta, moći da se naplati iz stečajne mase kompanije „Farmakom“.

- Sanacija će biti urađena u dve faze u toku 2016. Projekat je važan zbog zaštite životne sredine i zdravlja

građana. Sada je na 3,5 hektara deponovano 220.000 kubika otpada, a projektom je predviđeno da se izgradi

prostor za odlaganje ovih štetnih materija - piše u uredbi.

NEDOPUSTIVO

Za stručnjake je ovakva odluka da se na opšti trošak ispravljaju tuđi privatni promašaji - nedopustiva.

- Nedopustivo je da Bogićevićeve greške država ispravlja. Novac je indirektno uzet iz džepova građana

Srbije jer su sredstva iz Fonda solidarnosti EU mogla biti upotrebljena za rešavanje nekog drugog ekološkog

problema, a ne za saniranje u privatnom rudniku - kaže profesor ekonomije Mlađen Kovačević.

Otvoren 42. međunarodni sajam građevinarstva

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović na otvaranju sajamske manifestacije. Učestvuje više od 500

izlagača iz 24 zemlje

NAPRAVILI smo određene pomake u građevinarstvu u protekle dve godine i ovaj sektor pokazuje odlične

rezultate. Prošle godine je uticao na povećanje BDP za 1,8 odsto, dok je vrednost građevinskih radova

povećana za više od 25 odsto. To je u utorak izjavila ministarka građevine Zorana Mihajlović, na otvaranju

42. međunarodnog sajma građevinarstva u Beogradu.

Mihajlovićeva je istakla da statistika pokazuje da se polako uvodi red i da je ambijent za ulaganje poboljšan,

kao i da svi koji žele da grade u Srbiji znaju da to moraju da rade na legalan način.

- Broj izdatih građevinskih dozvola od marta 2015. do

kraja prošle godine bio je za 29 odsto veći od proseka

u prethodnih sedam godina - rekla je ministarka. -

Smanjili smo broj povreda na radu, uveli crne i bele

liste u građevinskoj industiji. Za ove dve godine se

povećao broj kompanija koje postoje na toj listi, ali

istovremeno se povećava i broj onih koji su na beloj

listi, koji plaćaju obaveze prema državi i radnicima.

Na sajmu učestvuje više od 500 izlagača, proizvođača

i distributera i predstavnika građevinske industrije iz

24 zemlje. Oni koji žele da grade ili renoviraju stan ili

kuću, kod većine proizvođača mogu računati na

popuste od pet do 30 odsto.

Pojedinci i firme na štandovima mogu pronaći svu građevinsku opremu i materijale za rekonstrukciju i

izgradnju objekata. Predstavljene su i najsavremenije mašine za obradu stakla i stolarije, mehanizacija,

najsavremeniji materijali i razni alati. Jedan segment posvećen je i proizvođačima materijala za opremanje

enterijera, uređaja za klimatizaciju i grejanje. Predstavilo se i nekoliko proizvođača montažnih objekata.

- Za kuću od 150 kvadrata dovoljno je pet dana da se namontira, a kvadrat u sivoj fazi košta od 170 evra -

rekla je Andrijana Jaćimović, iz ivanjičkog "Montera". - Vlasnik treba da obezbedi plac i izlije temelj po

našem nacrtu. Za tu sumu, ostaje mu samo da sprovede struju, vodu, keramiku i podove. Ukoliko želi da mi

to sve postavimo, cena po kvadratu je oko 340 evra, ali to je "ključ u ruke".

PRODAJU MAŠINE I NEMCIMA

MEĐU izlagačima su i vodeće domaće i međunarodne kompanije koje se bave istraživanjem,

eksploatacijom i preradom kamena i proizvodnjom mašina. Jedna od tih firmi je i "Galeks", čiji je vlasnik,

Aleksandar Grabovac, osmislio CNC mašinu za graviranje kamena.

- Najčešće je koriste kamenoresci, ali i vinarije za graviranje flaša - rekao je Grabovac. - Mašina košta 4.200

evra, a izvozimo je u Italiju, Poljsku i čak je prodajemo i Nemcima.

Šverc vrti 10 milijardi €

Stručnjaci o uticaju sive ekonomije i utaja na privredu

U SRBIJI imamo vodopad robe koja ulazi nelegalno, a hoćemo da Poreska uprava to sakuplja kapaljkom.

Ovako je stanje u sivoj ekonomiji prokomentarisao privrednik Milan Knežević, poručujući da nije problem

sivo, već crno, kriminalno tržište, koje u našoj zemlji godišnje obrne 10 milijardi evra prometa, kao i da je

suština u kontroli porekla robe.

Na okruglom stolu održanom u utorak u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i "Biznis info-grupe" -

"Argumenti: Siva ekonomija i poreske utaje - uticaj na privredu", svoje stavove, osim privrednika, izneli su i

predstavnici Poreske uprave, Fiskalnog saveta, organizacija NALED i GIZ, ali i ekonomisti.

- Svako zna da je angažovanje u sivoj ekonomiji rizična stvar, a alternativa, odnosno neulazak u sivu

ekonomiju, još je lošija, jer u nju se upuštaju ljudi koji nemaju normalan dohodak i da bi preživeli

pribegavaju rizičnim merama - rekao je profesor ekonomije Ljubomir Madžar...

Otvoren Nacionalni distributivni dispečerski centar:

Upravljanje mrežom EPS

Kompletna elektrodistributivna mreža "EPS distribucije" kontroliše se iz Novog Sada. U savremenu

opremu uloženo 180 miliona dinara

KOMPLETNA elektrodistributivna mreža "EPS distribucije" od utorka se kontroliše iz Novog Sada, iz

novootovorenog Nacionalnog distributivnog dispečerskog centra, u čije je opremanje uloženo gotovo 180

miliona dinara.

Centar, koji modernizuje celokupni distributivni upravljački

sistem na području Srbije, i koji će omogućiti kvalitetniju

isporuku električne energije i efikasnije informisanje kupaca,

prema standardima savremenog tržišta, otvorio je Milorad Grčić,

v. d. direktora "Elektroprivrede Srbije".

Otvaranju ovog centra, koji će se, kako je naglašeno, nalaziti na

vrhu hijerarhijske strukture poslovnog procesa upravljanja,

prisustvovali su i Mirjana Filipović, državni sekretar Ministarstva

rudarstva i energetike, kao i Miloš Vučević, gradonačelnik

Novog Sada, a njegovim otvaranjem Novi Sad postaje centar

upravljanja distributivnim sistemom.

- To je potvrda da organizacija "Elektroprivrede Srbije" nije usmerena ka beogradizaciji, već naprotiv, ka

funkcionalnom upravljanju - istakao je Grčić.

Centar će, naveo je Grčić, takođe unaprediti koordinaciju upravljanja, imaćemo veću pouzdanost sistema,

kao i efikasnije delovanje u vanrednim situacijama.

Državni sekretar Filipovićeva, ocenila je kako je otvaranje ovog centra posledica sveobuhvatnih reformi

EPS-a koje je počela Vlada Srbije.

- Želim da EPS nastavi da ulaže u ovakve objekte u distributivnom i u proizvodnom sektoru, i tako zadrži

lidersku poziciju u regionu - navela je Filipovićeva.

Gradonačelnik Vučević, u ime Novog Sada, zahvalio se na ispunjenju obećanja.

- Zahvaljujem se što je obećano i ispunjeno, zato što je Novi Sad važan deo EPS-a - rekao je Vučević. -

"Elektroprivreda Srbije" i Ministarstvo rudarstva i energetike će i dalje imati našu podršku.

NOVI SERVISI

OTVARANjEM Centra, kako je naglašeno na otvaranju, obezbediće se i preduslovi za promenu i

unapređenje poslovnog modela elektrodistributivne kompanije, u kome se kupcima električne energije nude

novi servisi, koji će povećati prihode i podići nivo zadovoljstva korisnika.

Zarada za 4,9 odsto viša nego lane

Zaposleni "Delte holding" mogu da se pohvale dobrim rezultatima poslovanja ove godine

ZAPOSLENI "Delte holding" mogu da se pohvale dobrim

rezultatima poslovanja ove godine. Njihovi ukupni prihodi u

prvom tromesečju 2016. iznosili su 14,36 milijardi dinara, što je

4,8 odsto više nego u istom periodu lane, a zarada pre oporezivanja je bila 1,64 milijarde, odnosno 4,9 odsto

više.

"Delta agrar" ostvario je čak 60 odsto ukupnih prihoda. Za najveći deo profita pre oporezivanja, zaslužni su

"Delta agrar" sa 50 odsto i "Delta real estejt" sa 39 odsto učešća. Za prva tri meseca 2016. godine, "Delta

holding" je u budžet Srbije uplatio 2,6 milijardi.

- I ove godine nastavljamo sa svojom poslovnom strategijom - stvaranjem i razvijanjem sopstvenih biznisa i

prodajom određenih poslova u trenutku koji se oceni tržišno pogodnim - kažu u "Delta holdingu". -

Nastavljena je izgradnja hotela "Interkontinental" u Ljubljani, a ova investicija je vredna 40 miliona evra. U

toku je proširenje zasada voćnjaka u Čelarevu i podizanje zasada na novim lokacijama. Radimo i dalje na

razvoju maloprodajnog lanca "Juhor dućan" i do sada smo otvorili 26 radnji. U toku su pregovori sa novim

inostranim partnerima.

U ovoj kompaniji podsećaju da su ove godine prodali svoja dva tržna centra "Delta siti", u Beogradu i u

Podgorici, naglašavajući da je reč o jednoj od najuspešnijih transakcija u regionu.

Novi Niš na 106.000 m2

Počela izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa, Amerikanci grade u nekadašnjoj kasarni

"Bubanjski heroji"

ZAKOPAVANjEM vremenske kapsule ispod stepenika prve stambene zgrade koja će se graditi unutar

nekadašnje kasarne "Bubanjski heroji" označen je početak izgradnje kompleksa "Novi Niš". Na ovoj

lokacija američka kompanija "Klin ert kapital Srbija" planira da izgradi 106.000 kvadrata stambenog i

poslovnog prostora.

- Neka "Novi Niš" građanima donese jedan novi početak. Neka "Novi Niš" pokaže jednu novu sliku juga

Srbije i neka bude lice uspešne i moderne Srbije, poruka je ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović

koja se zajedno sa porukama ostalih zvanica našla u vremenskoj kapsuli. Pored ministarke Mihajlović,

kapsulu u obliku staklene lopte simbolično su zatrpali peskom direktor američke kompanije Filip Bej,

američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nenadić i

gradonačelnik Niša Zorana Perišić.Prvi stanovi u "Novom Nišu" biće završeni 2018. godine, a prvi stanari

biće pripadnici Vojske Srbije kojima se američki investitor obavezao da ustupi 21.000 kvadrata.

- Ovaj kompleks nisu samo stanovi i poslovni prostor već on predstavlja novi moderan koncept života -

kazala je ministarka i naglasila da će pomno pratiti kako napreduju radovi.

Iako je na početak izgradnje, odnosno dobijanje dozvole za prvu fazu Filip Bej čekao pet godina, kaže da se

nije pokajao što je za 1,5 miliona evra kupio kasarnu.

- Već dve decenije radim na Balkanu i odlično poznajem prilike tako da sam znao šta mogu da očekujem.

Važno je da krećemo sa izgradnjom i ne treba se osvrtati šta je bilo u prošlosti, kazao je Filip Bej koji se u

američkom stilu najpre zahvalio supruzi Kalini i deci Leji, Noi i Sofiji, a zatim i svima koji su pomogli da se

projekat realizuje.

Ovako će izgledati kompleks

AMERIČKA PAMET I SRPSKA RADNA SNAGA

AMERIČKI ambasador Kajl Skot je istakao da je

"Novi Niš" primer kako Vlada Srbije i privatni

investitori mogu zajedno da rade na projektu od

značaja za Niš i celu Srbiju. - Ovde će do izražaja

doći američka pamet i srpska radna snaga i sirovine.

U izgradnji će u narednih 10 godina biti otvoreno

1.200 radnih mesta, a po završetku radova 100

radnika će raditi na održavanju kompleksa, 500 u

prodajnim objektima i još stotinu na Američkom

politehničkom univerzitetu - kazao je Skot.

BG obilaznica: Posle 25 godina u 2 trake do mosta

Beograd -- Obilaznica oko Beograda od mosta kod Ostružnice do Dobanovačke petlje konačno u punom

profilu. Kasne radovi na novom savskom mostu. Neki objekti zreli za obnovu

Na deonici od Ostružnice do Dobanovaca završena je i leva traka auto-puta, tako da je deo Obilaznice oko

Beograda sa surčinske strane sada kompletan.

Asfalt je postavljen na 17 kilometara puta i otvaranje se očekuje narednih dana. Vozači će konačno

moći da koriste auto-put u punom profilu u oba smera.

Horizontalna signalizacija između Dobanovaca i Ostružnice je obeležena, a putari su u ponedeljak

postavljali saobraćajne znake i zaštitnu razdelnu ogradu.

Radovi na levoj traci mosta kod Ostružnice, međutim, nisu odmakli dalje od početka, iako je pre

tačno tri meseca gradilište zvanično otvoreno. Na vidiku nema nijednog putara, a kamoli

mehanizacije.

“U toku su finalni radovi koji će omogućiti uključenje u saobraćaj novoizgrađene leve strane

deonice. Priprema se izgradnja druge faze Obilaznice oko Beograda, odnosno mosta preko Save kod

Ostružnice. Izvođač radova "Štrabag" obavlja pripreme prema ugovornim procedurama. Preostalo je da

dostave dokumentaciju oko formiranja gradilišta, program i metodologiju izvođenja radova”, kažu u

Putevima Srbije.

Osim najavljenih radova na mostu iznad Save, ostalo je još mnogo posla za neimare kako bi ovaj pravac

konačno dobio izgled auto-puta.

Vožnju postojećom deonicom između Dobanovaca i Ostružnica neprijatnijom čini i neprestano

truckanje koje izazivaju neravnine na kolovozu. Ova traka koridora završena je krajem devedesetih

i već je zrela za rekonstrukciju, pa će, kad uskoro bude otvoren smer prema Dobanovcima, vozači

uživati u putovanju po novom i glatkom putu, dok će onima u suprotnom smeru vožnja biti mnogo

manje prijatna. Na Obilaznici u zoni Surčina postavljena je i zaštitna ograda od buke. Metalne table,

bahati navijači već su uspeli da naruže. Po njima su ispisani grafiti.

Od pravog koridora deli ga izgradnja leve trake od mosta kod Ostružnice do Bubanj potoka, kao i

nastavak izgradnje desne trake od Straževice do Bubanj potoka. Osim trase, ostalo je da se opreme i

cevi na levoj strani tunela "Lipak", "Železnik" i da se dovrši leva strana tunela "Straževica".

Da bi Obilaznica bila kompletna, posle spajanja sa auto-putem E75 kod Bubanj potoka, neimarima tek

predstoji izazov - trasiranje saobraćajnice do Pančeva, koja podrazumeva i izgradnju još jednog mosta na

Dunavu, kod Vinče.

Četvrt veka traje izgradnja obilaznice oko Beograda, a kraj radova se još ne nazire. Izgradnja je počela

novembra 1990, ali je ubrzo i obustavljena. Zavisila je od priliva sredstava i bila je prekidana zbog sankcija,

bombardovanja, hiperinflacije... Neki objekti, već izgrađeni, bili su tokom bombardovanja 1999. znatno

oštećeni, pa je bilo potrebno da se saniraju.

"Ko kupi nelegalno, kriv je što nema vrtića"

Beograd -- Građani moraju da imaju svest koliko je štetna siva ekonomija, te da kupovinom takvih

proizvoda saučestvuju, poručio je Miroslav Djinović iz Poreske uprave.

On je, ilustrujući koliko je stanje alarmantno, naveo da u Srbiji oko 130.000 potencijalnih poresekih

obveznika posluje u sivoj zoni.

"U Srbiji posluje oko 470.000 registrovanih obveznika, a procene NALEDA su da ih je oko 30 odsto u sivoj

zoni. To znači da Poreska uprava mora da kontroliše njih više od 600.000", naveo je Đinović na konferenciji

u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer i Biznis info grupe.

Za toliki broj obveznika, dodao je, nedostaju inspektori, i na terenu i u kancelariji.

"Imamo nedovoljne kapacitete, ali i materijalna sredstava", rekao je on, istakavši da su od početka godine

poreznici rešili 70-ak slučajeva neregistrovanioh delatnosti.

"Ali ne rešavamo ih tako što ih masakriramo, da ne mogu da obavljaju delatnost, nego ih uterujemo u

legalne tokove", naveo je i dodao da je krajnje vreme da Poreska uprava zauzme mesto u sistemu državne

uprave, jer je bez poreznika dobro funkcionisanje države nezamislivo.

S druge strane, pored represije,Đinović je poručio da je veoma važno podizanje društvene svesti o tome da

bi trebalo učestvovati u suzbijanju sive ekonomije.

"Svest koja po pitanju aktivnog učestvovanja mora biti na višem nivou. Morate da znate da, ako kupujete

proizvode iz sive zone, vi ste saučesnik, bez obzira da li ste preduzetnik. Tim pre što ti proizvodi često nisu

jeftiniji, već je samo budžet na gubitku, i cela populacija", ocenio je Đinović.

Objasnio je da, ako građani nemaju svest o sivoj ekonomiji, ne može da čudi ni što nema dovoljno puteva,

niti vrtića, "pa se ljutimo zašto čekamo po nekoliko godina da bi dete krenulo u vrtić".

Đinović je naglasio da je Poresku upravu Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji obavezao da

aktivno učestvuje u borbi protiv sive ekonomije, koja će se, prema njegovim rečima, intenzivirati kad i

Zakon o inspekcijskom nadzoru u punom obimu skupi na snagu krajem ovog meseca.

Vlast krije važne podatke o sanaciji Srpske banke

Ministarstvo finansija i dalje ćuti o detaljima "spasavanja" poslednje u nizu propalih državnih

banaka

Madžar: Prikrivanje ugovora je vrsta sive ekonomije u najvišim slojevima vlasti * Savić: Politički kadrovi u

bankama ili nesposobni, ili neodgovorni ili tu da preliju deo novca u svoje džepove

Beograd - Zašto je država spasila Srpsku banku po ceni od 140 miliona evra novcem poreskih obveznika i

zašto je to sakrila od građana, proglasivši ceo postupak strogo poverljivim? Da li je 10 milijardi dinara,

koliko je Vlada Srbije dala za dokapitalizaciju Srpske uzet od sredstava namenjenih kapitalnim

investicijama?

Zašto je uopšte ta banka spasena umesto da bude zatvorena i na čijim računima je na kraju završilo 15,2

milijarde nenaplativih kredita, koje je Srpska odobravala raznim anonimnim firmama i poznatim tajkunima?

Na sva ova pitanja i dalje nemamo odgovor, a s obzirom da Ministarstvo finansija ni juče nije odgovorilo na

pitanja u vezi ove sanacije, čini se da ga ni nećemo dobiti. Stručnjaci, međutim, smatraju da je razlog za

sakrivanje svih detalja oko ove banke jasan: država je, kako za Danas kaže profesor Ekonomskog fakulteta

LJubomir Madžar, to držala u tajnosti, "jer je znala da se time ne može ponositi

- Sakrivanje ugovora i ovog, kao i onog o Fijatu recimo, predstavlja sivu ekonomiju u najvišim slojevima

vlasti. Javnost treba da ima uvid u to na šta se troše pare poreskih obveznika - smatra ovaj stručnjak.

Podsećajući da Srpska banka nije prva koju je država spasila budžetskim sredstvima, Madžar ocenjuje da su

"državne banke prava katastrofa za srpsku privredu".

- Neuporedivo su manje efikasne od privatnih, jer daju kredite na osnovu političkih sugestija ili impulsa. Sve

je to deo šire priče, koja nas mnogo košta - dodaje ovaj ekonomista.

I njegov kolega LJubodrag Savić, takođe sa Ekonomskog fakulteta, smatra da se sa Srpskom bankom

"nastavlja loša priča oko domaćih banaka, koje su nas koštale milijardu evra, što je za siromašnu zemlju

poput Srbije, jako mnogo".

- Činjenica je da je osobenost finansijskog sektora takva da nekoliko banaka može da ugrozi ceo sektor. Zato

i zemlje koje su i više tržišne od naše pomažu svojim ugroženim bankama, za šta je najbolji primer SAD,

koja je pustila da neke banke propadnu, da bi posle neke druge spasavala. To se radi zbog depozita građana i

privrede. Teško je reći, 'neka ide banka na doboš', jer bi se onda moglo dogoditi da građani izgube poverenje

i u ostale banke pa da počnu da povlače novac. Ali, to ne znači da neki ljudi u bankama smeju da rade to što

rade. U Srpskoj banci do tolikih gubitaka nije moglo da dođe preko noći, već je to trajalo duže vremena. To

znači da su Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija morali mnogo ranije da reaguju. Najlakše je ovako

pokriti gubitke novcem poreskih obveznika - kaže Savić.

Prema njegovim rečima, najveća odgovornost leži na državnim predstavnicima u Upravnom i Nadzornom

odboru u Srpskoj banci, koja je bila u državnom vlasništvu, a koji "svoj posao nisu uradili kako treba".

- Zato vlast više ne sme da u banke postavlja ljude kao nagradu za partijski angažman, jer tako dolaze ljudi

koji su ili nestručni ili neodgovorni ili su tu da bi se deo novca prelio u njihove džepove. Ne želim nikoga da

optužujem, ali ne mogu da se otmem utisku da nije moguće da toliko godina nisu znali kako se, kome i pod

kojim uslovima u njihovoj banci odobravaju krediti - zaključuje Savić.

Ekonomsko osnaživanje žena

Četrdeset osam žena iz 22 opštine sa jugoistoka i jugozapada Srbije pokrenuće svoja preduzeća uz podršku

Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Srbije koji su, preko razvojnog programa Evropski Progres,

obezbedili 368.000 evra za sprovođenje aktivnosti koje doprinose ekonomskom osnaživanju žena.

Nove preduzetnice koje se, između ostalih delatnosti, bave stomatologijom, proizvodnjom odeće, nakita,

krojenjem, preradom i konzervisanjem voća i povrća, dobile su opremu kako bi počele poslovanje.

Pored toga, one su kroz aktivnosti Evropskog Progresa ovladale i znanjima o marketingu, prodaji, porezima

i pravnim aspektima poslovanja.

Zapošljavanje žena i njihovo uključivanje na tržište rada jedan je od prioriteta Vlade Srbije i zato smo mi

aktivni partneri u aktivnostima koje finansiraju Evropska unija i Vlada Švajcarske preko Evropskog

Progresa, koje imaju za cilj unapređenje društvenog i ekonomskog položaja žena i rodne ravnopravnosti,

istakla je ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, prilikom dodele sertifikata

novim preduzetnicama u Raškoj.

Čestitajući novim preduzetnicama, ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh rekao je da više od decenije

Vlada Švajcarske i Evropska unija, zajedno sa Vladom Srbije, podržavaju uspostavljanje institucionalnog i

pravnog okvira za rodnu ravnopravnost.

Na ovaj način promovišemo žensko preduzetništvo, ali i rodnu ravnopravnost. Vi predstavljate pravi uzor za

druge žene a koje žele da se osamostale i započnu svoj posao, a Evropski Progres je tu da vam pruži

podršku, rekao je Ruh.

Evropski Progres će budućim preduzetnicama pružiti mentorsku podršku i stručnu pomoć u vođenju posla,

kako bi se obezbedila održivost poslovanja i očekuje se da će do kraja 2017. godine doprineti otvaranju

najmanje 80 novih radnih mesta u opštinama obuhvaćenim programom.

Kada 48 žena stupa na put da osnuje svoj vlastiti posao sa izgledima da otvore još novih radnih mesta, to

odmah znači bolji život za njihove porodice, a pozitivno utiče na lokalnu ekonomiju i bolji životni standard

građana i građanki, rekao je menadžer programa Evropski Progres Grem Tindal.

Ćuprija: Doktori štrajkuju jer ne mogu da overe zdravstvene

knjižice

Zaposleni u ćuprijskom domu zdravlja leče sugrađane, ali oni sami ne mogu da se leče zbog neoverenih

zdravstvenih knjižica.

Zato će treći put za poslednjih nekoliko godina započeti štrajk. Dok zaposleni kažu da lokalna samouprava

nema volje da pomogne, ćuprijski čelnici kažu da su zaposleni doveli do propasti doma zdravlja i da su

štrajkači politički instruirani.

U ćuprijskom domu zdravlja od oko dve stotine zaposlenih oko stotinak će stupiti u štrajk. Bez overenih

dravstvenih knjižica moraju da se snalaze.

"Neki plaćaju zdravstvene usluge, neki odu pa zamole kolege da ih pregledaju kako ne bi platili, a neki se

jednostavno ne leče. Dve i po godine držati zdravstvene radnike bez overenih zdravstvenih knjižica i bez

prava na lečenje, ja to kao čovek više ne mogu da razumem", kaže Zaim Sijarić iz Dom zdravlja Ćuprija.

Kao invalid rada Milka Anđelković se oseća ugroženo.

"Šta da vam kažem? Pošto sam invalid druge kategorije koliko je meni potrebno zdravstveno osiguranje i

koliko mi je potrebna zdravstvena knjižica koju naravno nemam", kaže Milka Anđelković, medicinska sestra

Doma zdravlja Ćuprija.

Lekari će po treći put u poslednjih

nekoliko godina stupiti u štrajk

Ćuprijska vlast se čvrsto drži stava da

su štrajkači ispolitizovani. Radi se o

predizbornim političkim igrama, a za

sve je krivo prethodno rukovodstvo,

objašnjavaju čelnici.

"Razlog zašto knjižice nisu overene je

taj što su poslednjih deset godina SPS i

JS vodili dom zdravlja, dug doma

zdravlja je preko tri i po miliona evra,

da je trenutna blokada preko stotinu

pedeset miliona dinara. Kada napravite toliki dug i dugovanja vrlo je teško da se to reši brzo", kaže Ninoslav

Erić, predsednik opštine Ćuprija.

Zdravstveni radnici kažu da politika nema veze sa štrajkom.

"Ne postoji, ne postoji partija iza ovoga. Zato nismo ni otišli tamo ispred opštine. On savršeno zna, nego

izučio se verovatno u skorije vreme da takve izjave daje jer to je sada podobno vreme", kaže Milica

Miljković, somatoped dečjeg dispanzera.

Račun ćurpijskog doma zdravlja je u blokadi zbog dugovanja raznim dobavljačima. Na štrajku upozorenja

zaposleni su odlučili da ukoliko zdravstvene knjižice ubrzo ne budu overene, radikalizovaće štrajk

obustavom rada.

Pajtić: Iza kvazistranih investitora kriju se ljudi iz okruženja

Aleksandra Vučića i SNS-a

Bojan Pajtić, predsednik DS-a rekao je da ukoliko vlast ne padne sada, pašće na predsedničkim izborima.

On je naveo da se na ovim izborima glasa protiv vladavine jednog čoveka kakva nije primerena jednoj

evropskoj zemlji.

"Izbori nisu ni fer ni demokratski", kazao je Pajtić.

Kako je naveo, narod živi sve gore i gore i ne može da živi bolje kada je vladajući režim odabrao najgori

način štednje a to je smanjenje plata i penzija:

"Svetskoj banci i MMF-u je važno da se štedi na nivou budžeta. Ovaj režim je izabrao najgori način", rekao

je on.

Po njemu, režim Aleksandra Vučića uživa podršku određenih slojeva u međunarodnoj zajednici zbog

pregovora s Prištinom. Ali, sam Fiskalni savet, koji je državna institucija, kaže da nema povećanja

zaposlenosti.

"Imate 500 miliona evra stranih investicija manje, i to je podatak zastrašujući. Ne samo da ne znaju da

dovedu strane investitore, već dovode one strane investitore koji su bliski režimu, koji su kvazistrani

investitori, a iza kojih se kriju ljudi iz okruženja Aleksandra Vučića i SNS... Pa, onda daju 28.000 evra

subvencija po radnom mestu, da bi radnici radili za 200 evra mesečno... To je rasipnička politika... Da su

samo za trećinu smanjili sredstva za te i takve rasipničke subvencije, ne bi bilo potrebe da se smanje plate i

penzije", kaže lider demokrata.

Bojan Pajtić, lider Demokrata izjavio je da Srbija danas

liči na Severnu Koreju

Vučić se slika na onim investicijama koje je dovela DS,

navodi Pajtić.

"Za tu Železaru čuli smo i pre nekoliko meseci kako će

dovesti najbolji menadžement na svetu, kome je

isplaćivana zarada od 300.000 evra mesečno, a koji je

doveo Železaru u mnogo goru situaciju nego pre.

Građani treba da znaju da su ti ljudi plaćeni od njihovih

smanjenih plata i penzija", dodao je.

U ovoj kampanji se razvila jedna industrija kamena temeljaca iz koje neće nići ništa, osim tv-priloga i

spotova, naveo je Pajtić.

Upitan da prokomentariše 24 sporne privatizacije, Pajtić je rekao da su od njih čak 23 urađene za vreme

vlade Vojislava Koštunice, a samo jedna kad je DS bila vlast.

"Ali, ako postoji greška u procesu privatizacije, ta greška je postojala na nivou donošenja zakona. DS nije

sprovodila pljačkaške privatizacije, ali napravljena je greška pri donošenju zakona", navodi Pajtić,

naglašavajući da je, prema njegovom mišljenju, zakon bio previše liberalan i nije vodio računa o zaštiti

radnika niti je vodio dovoljno računa o poreklu kapitala.

"Privatizacija je bila neophodna, ne postoji savršena i sigurno da je bilo zloupotreba", naveo je Pajtić i dodao

da su one bile izvršene kad je DS bila u opoziciji, odnosno kad je Vlada Vojislava Koštunice bila na vlasti.

Na pitanje o aferi sa Fondom za razvoj i milionima evra koji su potrošeni, negirao je da su postojali sporni

krediti i dodao da je u pitanju "besprekorna institucija" i da nije bilo kontroverzi. On navodi da s tim u vezi

nema krivičnih postupaka, već samo u vezi s Razvojnom bankom. A kaže da je ona ugašena iz političkih

razloga, jer su deponenti prozivani u skupštini, nakon čega su povukli sredstva. Tvrdi da je mnogo kleveta i

laži izrečeno u vezi s Razvojnom bankom.

Pajtić je upitan i o slučaju dvorca "Heterlend", odnosno o izgradnji doma za decu ometenu u razvoju kod

Novog Bečeja, gde je 50 odsto novca isplaćeno unapred, bez ikakvih bankarskih garancija, za restauraciju

dvorca koja nikad nije završena, a novac nikad nije vraćen.

"Fond za kapitalno ulaganje je finansirao Heterlend i to je jedan od 1.500 projekata tog fonda. Ideja je da sve

što se ikada u Vojvodini dogodilo - a da je sporno - jeste krivica Bojana Pajtića i to je kampanja SNS", tvrdi

lider DS, koji je predsednik vojvođanske Vlade.

On je objasnio da su kasnili radovi.

"Postoje sredstva, izvođač čeka da nastavi radove, a opština ne dozvoljava da nastavi radove... Javno se

obratio direktor Fonda i javno su se obratili potencijalni korisnici... Ne nastavljaju se radovi da bi se DS

optuživala da krade novac od dece sa smetnjama u razvoju. Mi smo zbog tih prljavih kleveta tužili

gospodina Jovičića i SNS", rekao je i najavio d aće tužiti svakoga ko spomene bilo kakvu zloupotrebu u

kontekstu njegovog imena:

"Tužiću zato što nikad nisam uzeo ni jedan jedini dinar... Bio bih odavno u zatvoru da sam napravio i

saobraćajni prekršaj - jer je mržnja režima prema meni takva da za to nema dileme", navodi lider demokrata.

Istakao je da je osetljiv na tu priču, jer se vezuje za decu, i da je u pitanju veoma "prljava" i "prostačka"

kampanja naprednjaka.

STOČNE PIJACE NA INTERNETU: Prodaju petlove za

borbu i menjaju krave za skuter!

Iako je borba petlova nelegalna, prodavci ih nude u poljoprivrednim oglasima, dok stoku trampe za različite

mašine, stočnu hranu, pa čak i ogrev

BEOGRAD - Stočne pijace u Srbiji preselile su se na internet, gde se, pored prodaje i kupovine domaćih

životinja, obavlja i zamena krava za skuter, bikova za automobil, ali se i prodaju specijalne rase petlova za

borbu.

Sporno... Oglas za prodaju petlića

Iako borbe životinja u Srbiji zabranjuju Zakon o dobrobiti

životinja i član 269. Krivičnog zakonika, u oglasima na

internetu za 30 do 100 evra nude se petlovi rase tuzo, ko-

šamo i madagaskarski borac, koji se u svetu koriste za

ovaj krvavi „sport“.

Da ih pojedinci ne gaje iz hobija, već za borbe kažnjive

zakonom smatra Milica Ranković, predsednik udruženja

za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti Feniks.

- Čim neko gaji te petliće, borbe postoje, ali nisu toliko

rasprostranjene kao borbe pasa. Oni koji organizuju borbe

znaju za zabranu i zato ih organizuju tajno, pa teško može da im se uđe u trag. Problem je što se zakon ne

poštuje, a da bismo ih prijavili inspekciji, morali bismo da znamo tačno lokaciju na kojoj se borba održava -

kaže Ranković.

Ipak, većina farmera koristi internet da bi brže, lakše i povoljnije prodali ili kupili životinje ili ih trampili za

robu. Trguje se svim vrstama životinja - od japanskih prepelica, preko ponija, koza i ovaca s mladuncima do

pastuva.

- Imali smo zahteve za zamenu krava i bikova za skuter ili automobil uz doplatu. Jedni su tražili da zamene

svinje za koze i jariće, a drugi su hteli da zamene koze za košnice pčela. Pored toga što menjaju jedne

životinje za druge farmeri ih trampe i za poljoprivredne mašine, stočnu hranu, kukuruz, ječam, odnosno za

nešto što će im i dalje služiti - objašnjava Bojana Slavković iz portala Farmija i dodaje da farmeri životinje

menjaju čak i za ogrev.

Sporno... Oglas za prodaju petlića Proleće i jesen udarna su godišnja doba za trgovinu stokom, a stočari onlajn najviše trguju kozama, ovcama,

govedima i prasićima.

- Najviše oglasa postavi se kad je loše vreme, pa ljudi sede u kući umesto da rade napolju. Cene variraju od

mesta do mesta, pa je internet prodaja dobar način da se životinje prodaju povoljnije. Dosta ljudi navodi da

ne mogu da prodaju prasiće jer kupci nude malo para. Slično je i s govedima. Na našem portalu u ponudi je

80.000 životinja - kaže Slavkovićeva i dodaje da sve više mladih na internetu traži savet kako da naprave

farmu.

Činjenice

ŠTA SE SVE NUDI NA INTERNETU

Stado ovaca 100 € po grlu

Krava 900 €

Vepar mangulan 4.000 dinara

Japanske prepelice250 dinara

Dva vranca 3.000 €

Tri teleta 1.500 €

Jarac 150 €

Pilići 120 dinara

Poni konji 550 €

KAZNE ZA ZLOSTAVLJANJE ŽIVOTINJA:

5.000-50.000 dinara za fizičko lice koje zlostavlja životinju

10.000-50.000 dinara za odgovorno lice u firmi koja radi na štetu životinja

100.000-1.000.000 dinara kazna za pravno lice koje postupa sa životinjama na nedozvoljen način

zatvor do jedne godine

Za 11 strateških preduzeća kraj maja sve bliži

U Ministarstvu privrede kažu da novih rokova, koji omogućavaju zaštitu od poverilaca, neće biti, dok

ekonomisti u to sumnjaju

Vreme curi za 11 strateških preduzeća za koja još uvek, do 28. maja, postoji zaštita od poverilaca. Šta će biti

s njima posle tog datuma? U Ministarstvu privrede uveravaju da neće biti nikakvog produženja roka,

odnosno da im se neće odobriti novo vreme u kojem će tražiti sebi strateškog partnera, već će biti prepušteni

poslovanju na tržištu. Podrazumeva se to da će poverioci moći da naplate svoja potraživanja prema njima.

Drugim rečima, dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom u tom delu biće poštovan.

Međutim, za neka od tih strateških preduzeća stižu različite informacije poput onih da se za RTB „Bor” ili

„PKB korporaciju” traži profesionalni menadžment kakav je godinu dana postojao u „Železari Smederevo”,

sve dok se ne steknu povoljniji uslovi da se nađe strateški partner. Ali, u kakvom će statusu do tada biti ta

preduzeća? Pre desetak dana ministar privrede Željko Sertić najavio je da će za RTB „Bor” biti napravljena

nova menadžment opcija koja će, zajedno sa MMF-om, da kreira izlazak iz krize tog metalskog kombinata.

U Ministarstvu privrede navode da se za RTB „Bor” i „Resavicu” prave posebni paketi održivog rada i

finansijske konsolidacije. FAM i „Ikarbus” su izradili unapred pripremljene planove reorganizacije. Za PKB

Ministarstvo privrede koordinira sa Gradom Beogradom u cilju definisanja budućeg koncepta regulisanja

dugova. Za „Jumko” je u toku izrada programa definisanja proizvodne imovine. FAM i „Politika”

preduzimaju aktivnosti na izradi UPPR. Za „Galeniku” je objavljen javni poziv za strateško partnerstvo.

A šta kažu stručnjaci? Ljubodrag Savić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu kaže da ga raduje

to što se PKB neće ponovo prodavati, jer je lično protiv privatizacije kombinata. Potraživanja države će se

konvertovati u kapital preduzeća, dok će deo imovine, kako on kaže, biti prodat za namirenje povelikih

dugova od 70 miliona evra.

– Koliko iz medija vidim razmišlja se da se, kao u slučaju železare, napravi profesionalni menadžment. Ali u

kom statusu će biti to preduzeće na čijem će čelu biti takav profesionalni menadžment? Da li je to unapred

pripremljeni plan reorganizacije? Bez obzira na to, PKB ne može da opstane samo na ratarskoj i stočarskoj

proizvodnji. Kombinatu su potrebni prerađivački kapaciteti poput mlekare

ili za preradu povrća. Strateška greška je bilo što su „Imlek”, „Frikom” i

„Imes” zasebno privatizovani. Propuštena je još jedna šansa, a to je da se za

PKB kupi posrnula Šabačka mlekara. Međutim, i ona je u međuvremenu

prodata iz stečaja. U svakom slučaju, PKB-u trebaju investicije – kaže

Savić.

Naš sagovornik podseća da u slučaju TRB „Bor” postoji problem što

sadašnja niska cena bakra ne omogućava ni rentabilno tekuće poslovanje, a

kamoli vraćanje dugova kombinata. Dodatno, postoji i socijalni problem,

jer od rada RTB „Bor” zavisi cela istočna Srbija. Savić dodaje da sličan,

ako ne i veći, socijalni problem postoji i sa pribojskim FAP-om. „Priboj je

kao grad napravljen za FAP.”

Prema Savićevom mišljenju problematično je šta će biti sa tri fabrike

hemijskog kompleksa – pančevačkom „Azotarom” i „Petrohemijom” i

„Metalsko-sirćetnim kombinatom” u Kikindi. Sve ove fabrike ne mogu da

opstanu bez strateškog partnera, a Rusi su jedini bili zainteresovani.

Pregovori nisu dali rezultate.

Zbog svega ovog Savić kaže da se može dogoditi da nova vlada odobri dodatne rokove, ali ne za sva

preduzeća, veća samo za neka.

Što se tiče „Galenike” raspisan je javni poziv za izbor strateškog partnera nekada najvećeg proizvođača

lekova. Nudi se 25 odsto vlasništva za sedam miliona evra. Međutim, i istorija „Galenikinih” privatizacija

nije baš pozitivna tako da je pitanje privatizacije ove fabrike još otvoreno.

Potpisani protokoli o izgradnji depoa i železničke pruge -

Servis za nove vozove biće u Zrenjaninu

Predstavnici Grada Zrenjanina, opština Novi Bečej i Sečanj potpisali su tri protokola sa "Železnicama

Srbije", "Srbijavozom" i "Infrastrukturom železnice Srbije", prenosi portal "IloveZrenjanin".

- Ovo je nešto na čemu mi radimo više od dve godine, a krajnji cilj ovog posla jeste rekonstrukcija pruge

kroz Banat kako bi se postigla prosečna brzina vozova od 100 kilometara na sat i osovinsko opterećenje od

22,5 tone. Prvi korak koji smo uradili jeste nabavka dva nova dizel voza koja saobraćaju prugama Banata,

drugi korak je potpisivanje protokola o saradnji naše tri opštine sa Železnicom, pa se tako jedan protokol

odnosi na subvencionisanje mesečnih karata za učenike i za radnike, a drugi se odnosi na izgradnju depoa -

rekao je načelnik Srednjebanatskog okruga Dušan Šijan.

- Uspeli smo da dobijemo ulogu jednog od ovlašćenih

servisera za nove vozove – jedan će biti u Zrenjaninu, drugi

u Lapovu. Treći protokol je potpisan za izradnju pruge

dužine 1.700 metara, od Fabrike-stanice do industrijske

zone i time ćemo našu jugoistočnu industrijsku zonu učiniti

još atraktivnijom za buduće investitore - dodao je on.

Generalni direktor "Želežnica Srbije" Jugoslav Jović kaže

da se "već nekoliko meseci intenzivno pregovara i došli

smo do konačne verzije protokola, koji je, kao što je

rečeno, napradak u saradnji Železnice i okruga, u vidu

izgradnje depoa i mi ćemo se truditi da svi naši dizel

motorni vozovi idu na vreme i da su u dobrom stanju. Ako

se pojave mogućnosti, planiramo da povećamo broj

garnitura koje će saobraćati ali ipak je najznačajnija izgradnja depoa radionice koja će moći da primi sva

vozna sredstva radi održavanja".