8. april 2016. godine

Dinar u blagom padu: Kurs 122,7890

Dinar je danas oslabio za 0,1 odsto prema evru, odnosno za 11 para, i zvanični srednji kurs iznosi 122,7890

dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Nacionalna valuta je prema jedinstvenoj valuti evrozone jača za 0,5 odsto na mesečnom nivou, dok je na

godišnjem slabija za 2,3 odsto.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je juče oslabio za 0,6 procenata na 108,1460 dinara za jedan dolar.

Prema američkoj valuti, dinar je na mesečnom nivou jači za 3,5 odsto, a na godišnjem za 2,3 procenta.

Centralna banka je od početka godine ukupno prodala 565 miliona evra i kupila 10 miliona evra na

medjubankarskom deviznom tržištu kako bi ublažila dnevne oscilacije kursa.

Najviša vrednost dinara prema evru u ovoj godini bila je 4. januara, 121,5141 dinara, a najniža 25. februara,

123,5329 dinara za evro.

Kamen temeljac za Ikeu u Beogradu 14. aprila

Kompanija najavila je da će 14. aprila položiti kamen temeljac za prvu robnu kuću u Srbiji, koja će

biti na lokaciji Bubanj potok

BEOGRAD - Kompanija Ikea najavila je da će u četvrtak,

14. aprila položiti kamen temeljac za prvu robnu kuću u

Srbiji, koja će biti na lokaciji Bubanj potok u Beogradu.

Ta kompanija će u izgradnju robne kuće investirati 70

miliona evra, a otvaranje je planirano na leto sledeće

godine.

Robna kuća će imati preko 30.000 kvadratnih metara i u

njoj će raditi 300 ljudi.

Za izvođača radova izabrana je austrijska kompanija

Štrabag. Ikea je dobila građevinsku dozvolu za izgradnju

prve robne kuće u Srbiji u junu prošle godine.

Memorandum o saradnji Ministarstva građevinarstva Srbije, grada Beograda i kompanije Ikea potpisan je

oktobra 2014. godine. Ikea je ranije najavila da će uložiti oko 300 miliona evra u izgradnju pet robnih kuća u

Srbiji.

Srbija uvezla čak 15.000 tona pasulja

Godišnje za povrće i razni zeleniš koji možemo sami da gajimo, izdvajamo na desetine miliona deviza

SRBIJA, zemlja koja, kako često volimo da kažemo "pola Evrope može da hrani" u inostranstvu je prošle

godine, između ostalog, nabavila 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, kao i

više od 6.000 tona krastavaca... pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Rano povrće, mladi krompir,

paradajz, krastavci, stižu gotovo sa svih kontinenata, uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da

imamo napretek.

Godišnje za povrće, koje možemo sami da gajimo "damo" više desetina miliona dolara. Samo za pasulj u

toku 2015. platili smo 11 miliona dolara, na krompir je "otišlo" još devet, na paradajz 15,5 a krastavce 3,8

miliona dolara...

- Ukupan uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dolara, dok je

izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara - kaže za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženje za

poljoprivredu, prehrambenu industriju.

Najzastupljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171

milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i bezalkoholna pića

plaćeno oko 35 miliona "zelenih" novčanica.

Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi

na domaćem tržištu. Mladi krompir stiže nam iz Grčke, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz

Makedonije, pasulj iz Kirgistana...

- Gde god je moguće sarađujemo sa domaćim proizvođačima, pogotovo u kategoriji voća i povrća - tvrdi

Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univereksporta". - Naravno, postoje kategorije gde je to nemoguće, kao

kod tropskog voća, ali i tamo gde se pored domaće skuplje nudi i uvozna jeftinija roba, kao recimo za beli

luk, pasulj...

Stručnjaci upozoravaju da je naš problem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog,

koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju

Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže, za "Novosti", da je više razloga za povećan uvoz

povrća i voća.

- Najpre, naša nedovoljna proizvodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i

cene, recimo iz Turske - ističe Ševarlić. - Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u

Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne, i

Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visokosubvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na

naše potpuno liberalizovano tržište.

PONUDE TRGOVCI kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš.

Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba. Uvozi se u periodu kada te robe

nema na domaćem tržištu.

Grčka nam sve bliže

Završeni radovi na južnom kraku Koridora 10 od Grabovnice do Grdelice. Gotov deo od 5,6

kilometara, radi se još 34,1. Rok godinu dana

RADOVI na deonici od Grabovnice do Grdelice, u dužini od 5,6 kilometara su završeni, a ovaj put na

južnom kraku Koridora 10 u ponedeljak će otvoriti premijer Aleksandar Vučić. Radnici grčke kompanije

"Terna" su obavili posao mesec i po dana ranije, jer je ugovorom predviđeno da oni budu okončani do 31.

maja. Radove je finansirala Svetska banka.

Sektor Jug Koridora 10 od Grabovnice do Levosoja prostire se na 74,2 kilometra, što, zajedno sa ranije

započetom i završenom deonicom od Levosoja do Preševa, čini ukupno 95,7 kilometara auto-puta.

Do sada je asfaltirano 61,6 kilometara puta, dok su u toku radovi na još 34,1 kilometru. Svi majstori imaju

još tačno godinu da završe radove. Prema najavama iz "Koridora Srbije" planirani tempo trebalo bi da se

ispoštuje.

- U toku su radovi na deonici Grdelica - Caričina dolina, u dužini od 11,95 kilometara. Očekuje se probijanje

tunela "Predejane" - objašnjavaju u "Koridorima". - Radovi su podeljeni u tri lota, a finansiraju se iz kredita

EIB. Trasu i mostove Gornje polje do tunela "Predejane" gradi JV Azvi SA & Taddei SpA. Na Lotu 2 od

tunela "Predejane" do Caričine doline rade dve bugarske kompanije, JV Trace group hold plc i Mostovik llc.

U toku su i radovi na deonici Caričina dolina - Vladičin Han, dužine 14,33 kilometra, koji se finansiraju iz

kredita EIB. To će biti poslednja etapa izgradnje južnog kraka, a očekivani rok za završetak radova je 9.

april 2017. godine.

Preostalih osam kilometara koji

će spojiti Srpsku Kuću i Levosoje

trebalo bi da bude završeno do

kraja decembra.

ASFALTIRALI 61,6

KILOMETARA ASFALT je do sada postavljen na

61,6 kilometara, a okončani su

radovi na deonicama od

Vladičinog Hana do Donjeg

Neradovca, od Donjeg Neradovca

do Srpske Kuće, kao i od

Levosoja do Preševa.

Deonica od Vladičinog Hana do

Donjeg Neradovca u dužini od

26,3 kilometra otvorena je za

saobraćaj u novembru prošle

godine. Izgrađena su 24 mosta,

šest nadvožnjaka, i petlja

"Vranje", kao i novi alternativni nekomercijalni put koji je paralelan auto-putu u dužini od 19,5 kilometara.

"Pogledajte Rumu, uskoro bez nezaposlenih"

Beograd -- Sajam zapošljavanja "Top džob" održava se i danas u Belekspocentru u Beogradu

Na sajmu, koji je počeo juče i završava se danas, 20-ak kompanija traži različite profile, među kojima su

prodavci, poslovodje, računovodje, programeri, praktikanti u reviziji, savetnici za prodaju osiguranja...

Sajam je otvorio zamenik direktora Nacionalne službe za zaspošljavanje (NSZ) Dragan Sikimić koji je rekao

da je to prilika da zaposleni i poslodavci ostvare direktan kontakt. Kako je kazao, efekti sajmi "traju" i

kasnije, tri do šest meseci nakon završetka sajma.

Primetili smo da se još veći broj ljudi zaposli nakon završetka sajma, rekao je Sikimić na otvaranju sajma.

On je podsetio da je NSZ ove godine za realizaciju programa koji imaju direktne efekte na zapošljavanje u

Srbiji opredelila sredstva od 2, 8 miljardi dinara, plus još 550 miliona za osobe sa invaliditetom.

Sikimić je podsetio i da je 2016. godina proglašena za godinu preduzetništva i da je za te namene

opredeljeno 16 mlrd dinara.

Za projekte transfera tehnologija u saradnji privrede i obrazovnih institucija namenjeno je 6, 9 miliona evra,

od čega EU učestvuje sa 4, 9 miliona, Srbija izdvaja milion, a isto toliko i privatni sektor.

"Cilj projekta transfer tehnologija je povezivanje visoko obrazovnih institucija sa realnom privredom.

Paralelno sa time ide koncept transfera znanja, jer sam transfer tehnologija bez transfera znanja nema mnogo

efekata", rekao je Sikimić.

On je kazao da razvoj realne privrede ide toliko brzo da se nada da će to pratiti sistem obrazovanja. Sikimić

je kazao da je primetno da postoji neuskladjenost u sistemu obrazovanja i realnih potreba privrede.

Najlakše do posla dolaze stručnjaci iz oblasti IKT, a najteže u oblastima gde su grane industrije urušene,

poput tekstilne, zatim u oblasti prozivodnje, naročito u metalskoj industriji.

"Imamo problem da nađemo zanimanje u oblasti metalske industrije, problem da nađemo varioce i najteže je

u industrijama koje je pregazilo vreme", rekao je Sikimić.

On je naveo da je stopa nezaposlenosti među mladima od 25 do 35 godina oko 25 odsto.

"Što se mladih tiče, to zavisi i od grada do grada i razvijenosti privrede", rekao je navodeći da postoje i

pozitivni primeri i da je jedan od njih opština Ruma. "Oni skoro da neće imati nezaposlene uopšte, imali su

nekoliko velikih investicija i investitori fazno napreduju i traže još više da zapošljavaju", rekao je Sikimić.

Što se tiče zanimanja, kompanije će na sajmu tražiti različite profile među kojima su prodavci poslovođe,

prodavace u maloprodaji, računovođe, programere, praktikante u reviziji, savetnike za prodaju osiguranja...

Rakija "ljuća" za skoro 200 RSD

Približavanje Srbije Evropskoj uniji neminovno znači i harminizaciju propisa s onima koji tamo

vladaju.

Jedan od prvih artikala koji će se naći na tapetu usaglašavanja su domaća žestoka alkoholna pića. Akcize na

njih se do kraja godine moraju izjednačiti s onima koje se primenjuju kod uvoznih alkoholnih pića. To znači

da domaćoj žestini sledi poresko poskupljenje.

Domaće rakije moraće da poskupe 192 dinara. Sadašnja akciza za

šljivovicu ili viljamovku je 124 dinara, dok je za viski 316 dinara.

Domaća žestoka pića ne mogu više biti akcizno povlašćena. Kod

harmonizacije propisa u toj oblasti Srbija bi mogla sniziti cene za

uvoznu "žestinu”, ali radi prikupljanja poreza i punjenja državne

kase ipak će pre akciza za domaće rakije ići naviše nego što će ona

za viski ići naniže.

O tome šta nas u okviru usaglašavanja naših akciza s evropskim

čeka u Ministarstvu finansija Srbije za "Dnevnik” su odgovorili da

će se u narednom periodu Zakon o akcizama izmeniti u smislu daljeg usaglašavanja sa standardima EU.

"To uključuje i oporezivanje akcizom alkoholnih pića po stepenu alkohola. Ta izmena podrazumeva veće

opterećenje akcizom alkoholnih pića koja imaju veći stepen alkohola, kao što su rakije”, objasnili su iz

Ministarstva.

O tome koliko je najavljena mera opravdana stručnjak za tu oblast dr Milojko Arsić kaže: – Domaća

alkholna pića su dosta skupa i bez povećanja akcize i često prelaze cenu uvoznih ili su tu negde oko viskija –

navodi on. – Zato bi domaći proizviđači morali da razmisle o snižavanja cene jer prostora za to očigledno

ima. Uostalom, treba da se navikavaju da postanu konkurentni. Harminizacija s porezima u EU je

neminovnost.

Što se tiče cena u domaćim trgovačkim lancima, za sedam decilitara viljamovke, sa sve akcizama, treba

izdvojiti između 1.500 i 1.800 dinara. Tolika je i cena viskija "balantajn” ili "yoni voker red lejbel”. Cena za

domaće rakije je znatno skromnija: za istu količinu "manastirke” je tek oko 600 dinara. Od prirodnih a

skupljih rakija tu je još samo "loza”: cena je 1.500 dinara za sedam decilitara.

Metalac prebacio plan, posrće samo u Zagrebu

Beograd -- Gornjomilanovački Metalac je od januara do marta ove godine ostvario plan ukupne

realizacije sa 114 odsto, uz čak 27 odsto rasta u odnosu na isti period lane.

Pet proizvodnih društava učestvuju u ukupnoj realizaciji sa 8,6 miliona evra, odnosno 47 odsto i skoro sva

beleže rast, a najviše glavna proizvodna kompanija Metalac posuđe sa oko 32 odsto boljom realizacijom

nego u prvom kvartalu 2015.

Pet trgovačkih preduzeća na domaćem tržištu ostvarilo je skoro 7,5 miliona evra prometa, što predstavlja 41

odsto ukupne realizacije Metalac grupe, i takođe su sva zabeležila rast koji na nivou cele "domaće trgovine"

iznosi skoro 19 odsto.

Rast postoji i na nivou ukupnog prometa četiri trgovinska preduzeća u inostranstvu i to za prosečnih 24

odsto, ali njihovo ukupno učešće u realizaciji Metalac grupe je palo na oko 11,5 odsto.

Naime, treba imati u vidu da ruski Metrot i Metalac Ukrajina pomake realno prave u odnosu na značajno

niža ostvarenja u prethodnih par godina, kada je došlo do velikog pada prodaje zbog poznatih dešavanja na

tom tržištu.

Jedino Promometal iz Zagreba beleži pad veći od 20 odsto u odnosu na prvi kvartal 2015, saopšteno je iz

kompanije.

Akcije Metalca su zahvaljujući uzlaznom trendu u drugoj polovini godine u 2015. dobile na vrednosti 11,4

odsto, dok u prvom kvartalu ove godine registruju skok od 3,7 odsto. Na poslednjoj ceni od 2.550 dinara

tržišna vrednost Metalca iznosi 2,6 milijardi dinara (21,2 miliona evra).

Banke u sred krize velikodušne - u čijem interesu?

Frankfurt -- Banke evrozone i dalje isplaćuju velikodušne dividende, uprkos krizi u tom regionu, na

štetu kreditiranja u krajnjoj instance.

Dobro kapitalizovne banke su u mogućnosti pruže povoljnije uslove kredita, rekao je Hjun Song Šin

predstavljajući rezultate istraživanja koje je sprovela Banka za međunarodna poravnanja, na konferenciji u

Frankfurtu, u organizaciji Evropske centralne banke.

Međutim, kako je naveo, banke evrozone se u poslednjih nekoliko godina opredeljuju za isplate znatnih

sredstava akcionarima, umesto da taj novac koriste za jačanje svog kapitala čime bi poboljšale svoje pozicije

za povećanje kreditne aktivnosti, prenosi agencija Frans pres.

"Banke isplaćuju značajne iznose dividendi, čak i u onim regionima

gde možda kreditiranje banka nije dovoljno da podrži oporavak

privredne aktivnosti nakon krize", rekao je Šin prema transkriptu koji

je obezbedio BIS.

Šin je istražio odnos zadržane dobiti i isplaćenih dividendi u 90

banaka evrozone od 2007. do 2014. godine, i ustanovio da je u tom

periodu iznos zadržanih profita (iznos koji ostaje bankama posle

isplate dividendi) dostigao 261 milijardu evra, dok su akcionarima na

ime dividendi isplatili 196 milijardi evra.

"To znači da bi zadržana dobit tih banaka bila za 75 odsto veća u 2014. godini da su banke izabrale da ta

sredstva usmere u vlastite fondove, a ne da ih isplate kao dividende", rekao je Šin.

U nekim zemljama poput Španije, Francuske i Italije, zadržana dobit je ustvari mogla da bude na dvostruko

većem nivou na kraju 2014. godine da banke nisu isplatile dividende akcionarima.

Francuske banke su isplatile 45 milijardi evra deoničarima u tom periodu, zadržavši samo 26 milijardi evra

dobiti.

"Tim problemom bi trebalo da se pozabave guverneri centralnih banaka", naveo je Šin, čije je istraživanje

pokazalo da veća vlastita sredstva banaka smanjuju njihove troškove pozajmljivanja sredstava i ubrzavaju

rast kreditiranja, čime se potencijalno generišu viši prihodi.

Mlaka kreditna aktivnost banaka se smatra jednim od ključnih faktora koji koče ekonomski oporavak

evrozone, a Evropska centralna banka je preduzela niz mera kako bi podstakla bankare da odobravaju što

više kredita, navodi francuska agencija.

Šin je ukazao na moguće približavanje interesa između akcionara i menadžera banaka kao razlog zbog kog

banke evrozone nisu bile sklone da zadržavaju dobit.

Kako je objasnio, dividende su kratkoročna mera za akcionare kako bi oni "otkrili" vrednost svojih ulaganja,

dok manji kapital olakšava menadžerima da ispune ciljani povrat na kapital.

"Ovi privatni motivi su rezonski i lako razumljivi, ali ako je ishod nagrizanje kapitala koji služi kao bančina

osnova za kreditiranje realne privrede, onda može doći do raskoraka izmedju privatnih interesa pojedinih

grupa akcionara banaka i šireg javnog interesa", rekao je Šin.

Zašto je zatvoren prvi novosadski hab?

Beograd -- Prvi hab za tehnološko preduzetništvo “Apolo” u Novom Sadu zatvoren je zbog

nemogućnosti plaćanja enormnih troškova i nezainteresovanosti gradske vlasti.

Dragan Antonić, osnivač udruženja e-Front koje je pokrenulo hab, za B92 je objasnio da su osnivači bili

opterećeni nerealnim i neopravdanim zajedničkim troškovima javnog preduzeća “Poslovni prostor”, koje im

je izdalo proctor na korišćenje, kao i nespremnosti i nezainteresovanosti gradske vlasti da taj problem reši.

Antonić kaže da su se kao zakupci poslovnog prostora od javnog gradskog preduzeća “Poslovni prostor”

suočili sa nerazumno visokim troškovima koje su odbijali da plate jer je JP PP uporno odbijalo da ih

transparentno obrazloži, kao i sa problemom neulaganja u održavanje prilično devastiranog prostora, što im

je nanosilo dodatnu štetu.

Antonić kaže da su odmah po useljenju u januaru prošle godine počeli da stižu ogromni računi, faktura za

zajedničke troškove iznosila je 84.000 za prostor koji su iznajmili od 168 kvadratnih metara. Zajednički

troškovi obuhvataju grejanje, zajedničku struju, vodu, obezbeđenje celog objekta i održavanje higijene

zajedničkih prostorija.

(Izgled prostora pre renoviranja)

S obzirom na niz nelogičnosti traženo je objašnjenje

tolikog iznosa, ali ono nikada nije stiglo. Fakture,

međutim, jesu. Ređale su se mesecima i to u iznosu od

45.000 do 80.000 dinara. Objašnjenja nije bilo ni posle

sastanka sa odgovornima iz preduzeća “Poslovni prostor”,

računi su ostali neplaćeni.

“Nekoliko puta smo tražili sastanak sa gradonačelnikom

kako bi nam pomogao u rešavanju problema sa JP

“Poslovni prostor” ali sve što smo dobili je prebacivanje odgovornosti između gradonačelnika, člana

gradskog veća zaduženog za ovo javno preduzeće, i samog direktora JP “Poslovni prostor”. Jednostavno

niko nije želeo da pomogne i na neki način reši naš problem sa enormnim zajedničkim troškovima za koje

nas je JP “Poslovni prostor” zaduživalo iz meseca u mesec”, kaže Antonić.

(Trenutni izgled haba Apolo)

Zbog nagomilanih zaduženja, aktivirana je menica

Udruženja i naš račun je dospeo u blokadu.

“Pošto sam ja lično jemac za uredno plaćanje troškova

zakupa, nakon bezbroj neuspelih pokušaja da obezbedim

konkretniju podršku grada radi smanjenja mesečnih

obaveza ili pokrenem javno-privatno partnerstvo između

grada i Udruženja “e-Front”, kako bi grad preuzeo na

sebe pokrivanje troškova zakupa, na samom kraju 2015.

godine rešio sam da raskinem Ugovor o zakupu i

zatvorim Hub & Coworking “Apolo”, kaže Antonić.

Prema njegovim rečima, poslovni centar “Apolo” je u

stanju raspada, krov prokišanjava, grejanje u pojedinim delovima uopšte ne radi (iako se uredno naplaćuje) a

praznih lokala je sve više. Ono što je veoma bitno kako za sam objekat tako i za njegove zakupce je da nije

etažiran i da za njega ne postoji upotrebna dozvola. Tako se pouzdano ne može znati ni tačan broj

kvadratnih metara svakog lokala i poslovnog centra ukupno a to je najbitnija stavka za obračun svih

zajedničkih troškova.

Da li će biti novog haba i da li ćemo nastaviti naše aktivnosti, u velikoj meri zavisi od podrške gradske vlasti

u pronalaženju adekvatnog prostora za ovu veoma bitnu ali neprofitnu delatnost i pomoći u razrešenju

situacije sa JP “Poslovni prostor” koje nam je blokiralo račun i onemogućilo naše dalje aktivnosti, kaže

Antonić.

"Prete i kritikuju, a Srbija ispred članica EU"

Beograd -- Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da je vlada uspela da popravi

"krvnu sliku" javnih preduzeća u oblasti energetike.

Kako je rekao, ona su danas u solidnom stanju, i istakao da od njih u velikoj meri i zavisi budućnost

domaćeg energetskog sistema.

"Na današnji dan su sva ključna preduzeća u energetici u solidnom stanju, dobroj kondiciji. Prošla godina

je prva u kojoj su sve četiri energetske kompanije poslovale pozitivno - EPS, EMS, NIS, Srbijagas. Popravili

smo im krvnu sliku", naglasio je Antić na konferenciji „Energetska budućnost Balkan".

On je rekao da se u ovom trenutku, kada je niska cena energenata, nastoji da se reorganizuje Srbijagas, da se

ta kompanij finansijski stabilizuje i pripremi za nove utakmice koje će, primetio je, biti oštre.

"Utakmice će biti oštre kao posledica trzišta koje smo otvorili i gde naše kompanije moraju biti na nivou da

tu utakmicu izdrže", rekao je ministar.

Govoreći o EPS-u, Antić je rekao da, kada cena dođe na

nivo tržišne, i kada drugi igrači budu ušli na tržište, biće

važno da ova kompanija može to da izdrži.

"Srbija se kada je energetika u pitanju, kreće pravim

putem, odlično sarađuje u regionu, i deo je svih ozbiljnih

projekata. Verujem da ćemo moći da kažemo da je naš

energetski sistem u budućnosti u potpunosti stabilan",

rezimirao je Antić.

Antić se osvrnuo i na nedvnu polemiku sa Energetskom

zajednicom (EZ) oko Srbijagasa, za koju je kazao da

nema prostora za previše kritike.

"Imali skoro malu polemiku sa Sekretarijatom EZ, sa kojim se generalno jako dobro slažemo. Mi smo u tom

delu gde nas EZ kritikuje, u odnosu na druge članice za korak ili dva ispred, a čak i ispred nekih država

članica EU", podvukao je Antić.

Prostora za kritike, ističe on, nema, već ga ima samo za saradnju i sinergiju u iznalaženju zajedničkih

rešenja, kako bi se ubrzali procesi, a ne za prepucavanje preko medija i pretnji sankcijama koje nisu

mehanizam EZ.

Prema njegovim rečima, Srbija je u okviru EZ ostvarila dobru saradnju sa svim zemljama u fazi pristupanja

EU i to je dobra vest.

Antić je naveo da je Srbija, u ovom trenutku, u ovom delu zapadnog Balkana lider u energetici, pa zato,

kazao je, ima obavezu da bude lokomotiva koja će pre svega usmeravati procese u samom regionu, nametati

određene standarde, koji treba da budu na nivou standarda država članice EU.

Ministar je ocenio da je pred nama sada nekoliko osetljivih pitanja koja treba da budu rešena podzakonskim

aktima, a tu pre svega, kako je rekao, misli na ona vezana za obnovljive izvore energije, kao i prateće uredbe

koje treba da obezbede razvoj velikih projekata iz te oblasti i dovedu do izgradnje velikih vetroparkova

snage do 100 megavata.

Srbija, prema njegovim rečima, ima ozbiljnu strategiju za razvoj energetike, odlične zakone, koji su među

najsavremenijim i u skladu sa svim evropskim i svetskim trendovima, a strategija je takva da možemo da

kažemo da znamo šta radimo i da država dugoročno može biti stabilna i bezbedna.

Govoreći o elektroenergetici, Antić je naglasio da imamo jasno definisane kapacitete, potrebe, projekcije za

budućnost do 2025-2030 godine.

"Znamo da će potrošnja električne energije da raste ,i s druge strane, da je potrebno da naše

termokapacitete modernizujemo i uskladimo sa svim direktivama i elementima zaštite životne sredine", rekao

je on i dodao da je svestan da će od 2023. godine morati da se radi na zamenskim kapacitetima.

Antić je ukazao da je Kostolac B3, projekat koji je već otpočet, jedna od tih zamenskih kapaciteta, a do

2025. će, rekao je, morati još jedan termokapacitet da bude izgrađen.

Dosta je, navodi on, urađeno i iz oblasti obnovljivih izvora, a samo u poslednje dve godine - 57 malih

hidroelektrana, 97 solarnih elektrana, prošle godine prvi vetropark, pet elektrana na biogas.

"Sa tim nastavljamo. Imamo u našoj strategiji izgradnju gasnih elektrana i kada to sve saberemo i

oduzmemo to nam daje sliku pune energetske bezbednosti i potpunu izbilansiranu situaciju do 2030. za

proizvodnju električne energije", uveren je Antić.

Ministar je rekao i da je ponosan, kada je reč o fosilnoj energiji, na činjenicu da je Srbija postala članica

mehanizma CSLF, u kojoj je 25 država širom sveta, među kojima SAD, Rusija, Kina, Kanada, sve najveći

proizvođači gasa i nafte.

"„Imali smo veliku podršku Minstarstva energetike SAD da postanemo deo tog mehanizma koji ima za cilj

da obezbedi dugoročno koriščhenje fosilnih goriva u skladu sa standardima zaštite životne sredine. Sve to

radimo sa ciljem da obezbedimo da naša država ima mogućnosti, tehnologiju i podršku Evrope i svih koji

utiču na globalne stavove u energetici, da iskoriti svoje glavne resurse uglja", naglasio je Antić.

OGORČENI INVESTITORI: Opština nam sabotira posao

za 500 radnika!

U fabriku košulja uložili smo tri miliona evra, a gradonačelnik Loznice čini sve da ona 20. aprila ne proradi,

poručuje Milan Gatarić

BEOGRAD - Dok 18.000 nezaposlenih čeka na birou u lozničkoj opštini, investitori u fabriku košulja u

Banji Koviljači tvrde da je gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović sabotirao otvaranje pogona „SGN

Camicie“ za 500 radnika, a on im odgovara da su to sve gluposti i da je reč o prljavoj kampanji.

Investitori Milan Gatarić i Skarlet Đokić, nekadašnja direktorka „Javora“ iz Ivanjice, kao i Nedžet Tajan iz

Turske, već osam meseci u Bani Koviljači pripremaju ulaganje vredno tri miliona evra. Turski investitor je

vlasnik „Mintaja“, kompanije koja proizvodi košulje za „Armani“, „Dolče i Gabanu“, „Dizel“, „Riplej“,

„Pal Zileri“, „Barberi“, a vlasnik je i 50 odsto akcija „SGN Camiciea“, dok po 25 odsto imaju Gatarić i

Đokićeva.

Gatarić za Kurir tvrdi da gradonačelnik neće

uspeti da zaustavi otvaranje fabrike, koje je

planirano za 20. april, a da od danas, 8. aprila, svi

zainteresovani mogu da konkurišu za posao.

- Neverovatno je da gradonačelnik opštine koja

samo na birou za nezaposlene ima 18.000 ljudi ne

želi da pomogne otvaranje pogona koji bi odmah

obezbedio posao za 250 radnika, a posle obuke od

osam meseci za još toliko. Gradonačelnik je samo

želeo ličnu promociju, a ne da pomogne

građanima. Sve je počelo kada smo osujetili

njegovu nameru da preko biroa napravi pritisak na

nas investitore kako bi u fabrici zaposlio ljude

koje on odredi - navodi Gatarić.

On ističe da je posle saznanja da se preko Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljuju radnici odmah

poručio da svi mogu da konkurišu.

- Sa svakim radnikom će biti obavljen razgovor. Ništa neće ići preko Nacionalne službe za zapošljavanje,

niti preko bilo koje druge institucije - naglašava Gatarić.

On navodi da je primer ponašanja opštinske vlasti to što nije dozvoljeno priključenje fabrike na postojeću

trafo-stanicu, koja je udaljena 20 metara, već je traženo da se izgradi nova.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović odgovara da su Gatarićeve optužbe „gluposti“, a nas je upitao „da li

znamo šta je Loznica“.

- Loznica je jedan od tri grada u Srbiji koji su dobili sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju! Svaki

investitor je dobrodošao, kao i svaki čovek, svako ima podršku, ne treba mu veza... Otvaranje fabrike

košulja smo podržali. Ne da ih ja nisam sabotirao, nego niko to nije radio! To su takve gluposti, prljava

kampanja... - naveo je Petrović i negirao da je hteo da zaposli svoje ljude“ u fabrici.

Imidž

VUČIĆ: PETROVIĆ PLAČE ZA OPŠTINU

Pre nekoliko dana gradonačelnik Loznice takođe je bio jedna od glavnih vesti u Srbiji. Premijer Aleksandar

Vučić je posetio Loznicu i slikovito objasnio kako se njihov gradonačelnik bori za njih.

- Strašno je dosadan čovek, zove me svaki dan i traži nešto za vaš grad. Kad mu kažete da nema novca, onda

počne da plače i kuka. On je dobar gradonačelnik jer se bori za svoje građane - pohvalio ga je Vučić.

MIHAJLOVIĆ: Auto-put Niš-Merdare gradiće srpske firme

Gradnja autoputa Niš-Merdare-Priština, koji će prolaziti kroz Kuršumliju, počeće 2017. godine, izjavila je

danas potpredsednica SNS Zorana Mihajlović, ističući da će taj posao raditi srpske firme.

"Jedan od novih infrastrukturnih projekata je Niš-Merdare-

Priština, koji će prolaziti kroz Kuršumliju, što znači da ćemo

otvarati više novih radnih mesta", poručila je Mihajlović.

Mihajlović, koja je ministarka građevine, saobraćaja i

infrastruktre, rekla je da će domaće firme raditi i pozvala ih da se

na vreme organizuju kako bi mogle da dobiju taj posao vredan

više od pola milijarde evra. Ona je rekla da se trenutno radi

zajedno sa EU na izradi projektno-tehničke dokumentacije.

"Autoput Niš-Meredare prolazi kroz Prokuplje i Kuršumliju i

doprineće razvoju tog dela Srbije” ", navela je Mihajlović.

Autoput Niš -Merdare biće dug 77 kilometara, a ukupna dužina od Niša preko Prištine do Drača u Albaniji

je 384 km.

Ona je kazala da će biti završena i projekat za izgradnju brane u Selovi na Toplici, dodajući da je obezbeđen

novac za tu namenu. Kako je rekla, u periodu 2015-2016. biće izdvojeno ukupno 156 miliona dinara samo u

puteve na teritoriji Kuršumlije, a za ceo taj Toplički okrug za dve godine oko pola miliajarde dinara.

UGOSTITELJI ZBLANUTI: Poslastičarnica je zabranjena

reč, a kafići više ne smeju da se zovu kafići?!

Kafići, hoteli, restorani, barovi i drugi ugostiteljski i smeštajni objekti u svom nazivu od 15. aprila

neće smeti da koriste ove reči, propisuju izmene Zakona o turizmu, usvojene pre pola godine.

To znači da "Bar Marija" može da se zove samo "Marija", a "Kafe poslastičarnica Una" mora da iz imena

izbaci i reči "kafe" i "poslastičarnica". "Hotel Park" može da bude samo "Park", a nije jasno šta će raditi

"Kafanica kod Bore" ili ugostiteljski objekat "Bistro".

Član 67. Zakona o turizmu propisuje da "poslovno ime, firma i drugi naziv, naziv ogranka, prostor van

poslovnog sedišta ili odgovarajuća organizaciona jedinica kao i oznaka pružaoca ugostiteljskih usluga ne

može da sadrži reči koje ukazuju na vrstu ugostiteljskog objekta", što je dovelo do nesporazuma među

ugostiteljima i hotelijerima.

Naime, nije jasno koje sve reči spadaju u grupu "nedozvoljenih" u poslovnom imenu, a kako se 021 uverio

na ulicama Novog Sada, ni viđeniji ugostitelji ne znaju da pomenuti član zakona postoji, te da zbog njega

moraju da menjaju ime.

Predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada Dragan Stanojević upoznat je sa ovim članom zakona. Kako

kaže, nije siguran šta će raditi sa svojim objektom, koje bi trebalo da izbaci reči "kafe" i "poslastičarnica" iz

naziva, a čime će gubiti na bonitetu. "Ja ću podneti zahtev za promene koje traže. Ostali ugostitelji nisu ni

znali jer nisu ni hteli da znaju. Ovo je dodatni trošak nama, nije u preduzetničkom duhu, a morate sve živo

da menjate - pečat, račun u banci, depo-karton, naziv u fiskalnim kasama, štampačima. Gubite bonitet,

plaćate takse, a to je neko u ministarstvu i smislio da bi se skupile pare od naplate taksi, bez ikakvog

poznavanja ove oblasti", tvrdi on.

Kako dodaje, građani će ovim članom zakona biti pogođeni jer više neće znati u koji objekat ulaze - biće

neprepoznatljivi i gubi se na ugledu koji su ugostitelji gradili desetinama godina. "Ni u ministarstvu ne znaju

šta se dešava. Ovo je samo uzimanje para na ime taksi. Mene će usaglašavanje sa zakonom koštati oko 150

evra", kaže Stanojević.

I u Udruženju hotelijera i ugostitelja Srbije kažu da je član 67 nedorečen i konfuzan. Predsednik ovog

udruženja Georgi Genov kaže za 021 da je juče u Ministarstvu turizma održan sastanak radne grupe i

hotelijera, na kojem je odlučeno da se pomenuti član ne odnosi na hotelijere. "Ministar je juče dao uputstvo

turističkoj inspekciji da se ovaj član zakona ne odnosi na sve kategorisane objekte. Konkretno, u Novom

Sadu bi direktnom primenom zakona 'Hotel Park' morao da briše 'hotel', ali prema novim uputstvima, koja se

odnose na sve kategorisane objekte, to najverovatnije neće morati.

Uputstvo ministra odnosi se na hotele, motele, apartmane, turistička naselja, pansione, privatni smeštaj, sobe

i stanove na izdavanju", objašnjava on. Međutim, mnogo veće pitanje ugostitelja i dalje nije rešeno. Ono će,

saznaje 021, biti na dnevnom redu današnjeg vanrednog sastanka ministarstva i ugostitelja. "Pitanje

ugostiteljskih objekata, restorana, kafića i barova biće razrešeno danas na sastanku u Ministarstvu. Problem

uglavnom kod ugostitelja je što ne prate zakonsku regulativu, a kada nastane problem - kao sada, onda zovu

udruženje da rešava problem", kaže Genov.

Kako saznajemo, na današnjem sastanku bi turistička inspekcija trebalo da dobije informaciju da ne

kontroliše ove objekte do formiranja nove skupštine i hitne izmene člana ovog zakona. U Ministarstvu

turizma za 021 danima ne odgovaraju na pitanja u vezi sa statusom i tumačenjem člana 67. Odgovore nismo

dobili ni u turističkoj inspekciji Novog Sada, koja kontroliše objekte u skladu sa Zakonom o turizmu. U

međuvremenu, pojedini objekti ušli su u proceduru izmene poslovnog imena, što će dovesti do "brisanja"

brojnih poznatih lokala u Novom Sadu i Srbiji.

Najbolji mladi matematičari predstavljaće Srbiju u Hong

kongu

Na predstojećoj Balkanijadi u Albaniji i Matematičkoj olimpijadi u Hong Kongu Srbiju će predstavljati

petoro učenika Matematičke gimnazije iz Beograda i jedan učenik novosadske gimazije Jovan Jovanović

Zmaj. Oni su postigli najbolje rezultate na upravo završenoj Srpskoj matematičkoj olimpijadi i tako postali

članovi našeg nacionalnog tima.

Takmičilo se trideset i troje srednjoškolaca. Trojica najboljih se odmah izdvojilo, dok se za preostala tri

mesta u reprezentaciji vodila žestoka borba.

"Nas petorica smo otišli na dodatno, izborno - tamo se takmičili i tek tu se napravila razlika", kaže Ognjen

Tošić, učenik Matematičke gimnazije koji je osvojio drugu nagradu.

Prvonagrađeni Igor Medvedev, takođe iz Matematičke gimnazije, kaže da nije bilo lako.

"Uspeo sam da se izborim do prvog mesta i zadovoljan sam. Tajna uspeha je rad bez prestanka i da date sve

od sebe, i da verujete u to što radite", kaže Igor Medvedev.

"Dosta sam radio pred srpsku olimpijadu, i drago mi je što se taj rad isplatio tako što sam na kraju ušao u

tim. Potrudiću se da se najbolje spremim za Hong Kong. Strategija je samo radno do jula, pa ćemo videti

kako ćemo proći", rekao je Aleksa Milojević.

Novosađanin Nikola Pavlović je prvi put u nacionalnom timu.

"Prvog dana sam radio dosta solidno, i drugi dan sam uradio dobro jedan zadatak i mislim da je to bilo

dovoljno", kaže Nikola Pavlović iz gimanzije Jovan Jovanović Zmaj.

Nikola Raičević, rodom Crnogorac, učenik Matematičke gimnazije, takođe je oprobao svoje znanje na ovom

takmičenju i boriće se za tim Crne Gore, kojem je prošle godine doneo i prvu medalju.

"Ja sam se plasirao kroz sva takmičenja na Srpsku matematičku olimpijadu, ali kasnije sam se takmičio

manje više u nekoj nezvaničnoj konkurenciji, zbog toga što bih svakako išao za Crnu Goru", kaže Nikola.

Nagrade je najboljima uručio predsednik SANU Vladimir Kostić.

"Vaše prisustvo ovde je za nas nada da postoji neka generacija koja će biti pametnija i mudrija od nas.

Dozvolićete da vas mi koji polako odlazimo u poslednje krugove naših trka u Monci, budemo neko ko će

vas u toj trci posmatrati i navijati za vas", istakao je akademik Vladimir Kostić.

Atmosfera će u timu biti dobra, kažu takmičari, jer se već dobro poznaju. A profesori ističu da je za ulazak u

tim bilo potrebno 14 bodova, koliko je na međunarodnim takmičenjima dovoljno za treće mesto.

Austrija povezala 70 austrijskih kompanija sa Srbijom

Novi period političke stabilnosti i nastavak reformi ključan je za još bolje pozicioniranje Srbije na evropskoj

ekonomskoj mapi, poručio je Kristof Lajtl, prvi čovek Privredne komore Austrije u Beču u razgovoru sa

Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije.

Marko Čadež predsednik Privredne

komore Srbije u Privrednoj komori

Austrije

U tom cilju austrijska privredna komora

organizovala je susret sa 70 austrijskih

kompanija kojima je Marko Čadež

ukazao na prednosti Srbije kao

investicione destinacije, jačanje

kapaciteta domaće privrede da se kao

pouzdan partner uključi u njihove

dobavljačke lance, ali i na podršku

Privredne komore Srbije investitorima

zainteresovanim za ulaganja ili

proširenje poslovanja u Srbiji, saopštila je PKS.

Govoreći na poslovnom forumu Šansa za poslovanje u Srbiji i Crnoj Gori u procesu pristupanja Evropskoj

uniji kome su prisustvovali i predstavnici austrijskih kompanija, Čadež je podsetio na dosadašnje rezultate

ekonomskih reformi: od postignute makroekonomske stabilnosti, niske inflacije, stabilnog deviznog kursa,

smanjenog fiskalnog i trgovinskog deficita, rasta BDP i izvoza, do unapređenog regulatornog okvira,

poboljšanja poslovne klime i smanjenih rizika za poslovanje.

To je, prema rečima Čadeža, poboljšalo poziciju Srbije u izveštajima međunarodnih organizacija i na

listama rejting agencija, doprinelo da se otvore prva poglavlja u procesu pristupanja EU, ali i poboljšalo

percepciju međunarodne poslovne zajednice, što je rezultiralo većim prilivom stranih investicija u prošloj

godini za 46 odsto i odlukama o novim ulaganjima.

Razlog više da strane kompanije izaberu Srbiju kao investicionu destinaciju, po Čadežu su: podsticaji za

ulaganja i sporazumi o slobodnoj trgovini koji proizvođačima u Srbiji obezbeđuju privilegovan položaj na

tržištu od preko 1,1 milijardi potrošača.

Pogodnosti su i mogućnosti da se oslone na domaće proizvođače organizovane u klastere i mogućnosti

ulaganja u slobodne zone.

Dvodnevna radna poseta predsednika Privredne komore Srbije Beču bila je prilika za nastavak razgovora o

nastavku modernizacije komorskog sistema Srbije po uzoru na austrijski model.

Privredna komora Austrije nastaviće podršku reformi Privredne komore Srbije, uključivanjem većeg broja

eksperata koji će, prenošenjem znanja i veština, doprineti unapređenju kapaciteta jedinstvenog komorskog

sistema, istaknuto je na sastanku predsednika dve komore Čadeža i Lajtla.

Lajtl je pozitivno ocenio dosadašnje rezultate u modernizaciji komorskog sistema i istakao da će austrijski

partneri podršku nastaviti na glavnim reformskim tačkama - unapređenju usluga, internacionalizaciji

privrede i uvođenju dualnog sistema obrazovanja u školski sistem Srbije.

Predsednik PKS posetio je i Univerzitet za poslovno usavršavanje, jednu od najpoznatijih austrijskih

poslovnih škola koju je osnovala PK Beča.

Sa rukovodstvom Univerziteta razmotrene su mogućnosti razvijanja zajedničkih programa stručnog

usavršavanja.

Otvoreni pogoni dve fabrike u Vladičinom Hanu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će otvaranje novih radnih mesta biti spas ne

samo za Vladičin Han i za susednu opštinu Surdulica, već i veliki dan i za Pčinjski okrug i celu Srbiju.

Vučić je danas u Vladičinom Hanu otvorio pogone dve nove fabrike u industrijskoj zoni u tom gradu -

"Teklas automotiv", kompanije koja je u vlasništvu firme iz Turske i "Smelting d.o.o", kompanije čije je

sedište u Makedoniji.

Vučić je tim povodom rekao da u poslednjih trideset

godina Vladičin Han bio ostavljen na milost i nemilost,

kao propalo mesto u kome ni jedna fabrika nije radila i

koje je za to vreme izgubilo 25 odsto od svog

stanovništva.

"Danas Vladičin Han ponovo ustaje i ponovo postaje, ne

varošica, već grad u kome će ljudi da se zapošljavaju.

Grad koji ima energije", kazao je Vučić.

Premijer je rekao da je vlada sa 4,7 miliona evra

subvencija pomogla zapošljavanje novih ljudi u

Vladičinom Hanu.

Ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozaj rekao

je prilikom otvaranja fabrike "Teklas automotiv" da je pogon te kompanije u Vladičinom Hanu otvoren

nakon susreta i dogovora srpskog i turskog premijera Aleksandra Vučić i Ahmeta Davutoglua u decembru

prošle godine.

On se zahvalio Vladi Srbije na podršci u ostvarenju te zamisli.

"I Srbija i Turska su na putu da postanu članice EU i ovakva saradnja će unaprediti položaj obe zemlje na

tom putu. Poboljšaće život ljudi u Turskoj i Srbiji", kazao je Bozaj.

Predsednik i vlasnik kompanije "Teklas automotiv" Moris Dannon rekao je da se ta kompanija odlučila za

investiciju u Srbiji zbog konkurentnih troškova, geografskog položaja, kvalifikovane radne snage i podrške

Vlade Srbije.

Dannon je rekao da proizvode te kompanije koja proizvodi automobilske delove najpoznatijih brendova iz

svetske auto-industrije mogu da se nadju u jednom od četri automobila proizvedena EU i u jednom od tri

proizvedena u svetu.

"Već imamo obezbedjene poslove i za period 2016. do 2019. godine a naš cilj je da investicije u Srbiji u

narednih 5 godina završimo sa ulaganjem u proizvodnju i dostizanju 100 miliona evra prometa, kao i da

razvijemo fabriku koja će uposliti bar 1.200 radnika", naveo je on.

Dannon je rekao da je pogon "Teklas automotiva" u Srbiji bio spreman za proizvodnju nakon pet meseci od

početka pripremnih radova, što je rekord za tu kompaniju čije je sedište u Turskoj, a koja ima proizvodne

pogone u Kini i u Bugarskoj.

Aleksandar Vučić prethodno je obišao proizvodni pogon fabrike "Nektar" iz Bačke palanke , kao i

preduzeće "Belanova 2014" (iz Bugarske) koje se bavi proizvodnjom proizvoda na bazi biljnih masti i

obranog mleka.

Obilasku pogona prisustvovali su i ministri u Vladi Srbije Rasim Lajić i Željko Sertić.

Današnjim otvaranjem pogona zaposleno je 413 osoba, 13 u "Smeltingu", a 400 u "Teklas automotive".

"Teklas" planira da zaposli ukupno 1.200, a "Smelting" još 200.