Priroda je sve ono to nas okruuje,a sto nije delo ljudskih
ruku.Prirodu delimo na zivu i nezivu. Zivu prirodu cine
biljke,zivotinje i covek. Nezivu prirodu cine vazduh,zemljiste,voda
i Sunce.Vazno je znati da su ziva I neziva priroda usko povezane.Da
bi ziveli sva ziva bica moraju da disu,hrane se,uzimaju vodu,a
takodje je neophodna I Sunceva svetlost I toplota.Za suncevu
svetlost I toplotu,vazduh ,zemljiste I vodu kazemo da su uslovi za
zivot jer ziva bica bez njih ne bi mogla da zive I opstanu.Ziva
bica uzimaju iz prirode sve sto im je potrebno I neophodno I tako
menjaju prirodu.Od svih zivih bica covek je taj koji najvise menja
prirodu.Tim promenama se nazalost ugrozava opstanak mnogih drugih
zivih bica,ali I covekov zivot. , , , . , , , , , , .
, . , , , , .
, . , , .
, . . , . .Pribliiti deci prirodu na zanimljiv, kreativan i
edukativan nain kako bi je bolje razumeli, vie voleli i cenili i
kako bi iveli u skladu sa njom. Razviti kreativne sposobnosti,
istraivaki i stvaralaki duh, kritiko razmiljanje i zdrave navike
dece. Razviti fukcionalnu pismenost dece.Cilj ovih aktivnosti je da
se deca upoznaju sa prirodnom i drustvenom sredinom koja ih okruuje
i da usvoje odreena znanja o prirodnim pojavama i drutvenim
prilikama, prvo u svojoj neposrednoj okolini, a potom i u
svetu.
Da deca upoznaju prirodu biljni i ivotinjski svet u njoj, kao i
prirodne pojave zakonitosti koje vladaju u prirodi.
Da u neposrednom kontaktu sa prirodom (izlasci u dvorite, posete
batama, njivama, vonjacima, izleti i slicno) deca bogate svoja
saznanja i doivljaje lepog u prirodi, to predstavlja osnovu za
izgraivanje pozitivnih stavova za ouvanje prirode i ivotne
sredine.
Da se putem praktinih postupaka posmatranja, eksperimentisanja,
predvianja, proveravanja i dokazivanja, izgrauje osnova za kasniji
razvoj naunog miljenja u daljem obrazovanju.
Da se deci omogui da proiruju i sreuju svoje socijalno iskustvo
i tako formiraju osnovna znanja o ljudima, njihovoj delatnosti,
ivotu i optim drutvenim odnosima.
Da se podstie radoznalost dece za drutveni ivot i zbivanja u
iroj okolini, za upoznavanje drugih naroda, drava i rasa, njihove
kulture i obiaja.
Da se kod dece razvije potpunije razumevanje i prihvatanje
pravila ponaanja u saobracaju i sticanje osnova saobraajne
kulture.
sa ciljem da deci omogui blii kontakt sa prirodom, da im prui
priliku da na zanimljiv nain naue brojne stvari u vezi sa prirodom
koja ih okruuje, da im omogui da aktivno i smisleno provedu
slobodno vreme daleko od televizora i kompjutera, da razvije deiju
svest o vanosti ouvanja prirode.
Ciljevi
Neki od ishoda naeg edukativno-kreativnog rada sa decom su
sledei:
Dete dobro poznaje svoju neposrednu okolinu.
Dete dobro poznaje biljne i ivotinjske vrste.
Detetu su poznati uzrono-posledini odnosi u prirodi.
Dete ume kritiki da razmilja u vezi sa prirodom i njenim
zakonitostima.
Dete ume da donosi valjane zakljuke u vezi sa prirodom i dobro
ih argumentuje.
Dete ume da se snae i krae boravi u prirodi koristei njene
resurse.
Dete ima razvijenu kreativnost i ume da izradi predmete i
umetnika dela od prirodnih materijala.
Dete ume da sprovede i objasni eksperimente u vezi sa prirodnim
pojavama i zakonitostima.
Dete ima izgraene zdrave navike.
Dete odgovorno preuzima i obavlja svoju ulogu u timu.
Dete ima razvijenu ekoloku svest - odgovorno se ponaa prema
svojoj okolini i prirodi koje ga okruuju.
Dete ima razvijen istraivaki i kreativni duh.
Dete je osloboeno straha od prirode.
Dete e usvojiti i odreeni fond rei na engleskom jeziku.
Vrh obrasca
HTMLCONTROL Forms.HTML:Password.1
Omoguavanje deci da ue na neformalan i zabavan nain u direktnom
kontaktu sa prirodom je u svetu prepoznat kao jedan od vanih oblika
uenja.
Dno obrasca
Omoguavanje deci da ue na neformalan i zabavan nain u direktnom
kontaktu sa prirodom je u svetu prepoznat kao jedan od vanih oblika
uenja.Dobro postavljenim pitanjima vaspita e izazvati deiju
radoznalost i oni e poeti da misle. Cilj je razvijati istrazivaki
duh i nain dolaenja do odgovora, a ne sam odgovor. Meutim, od
deteta se esto traetani verbalni odgovori iako ih dete ne shvata.
Obezbeivanjem odgovarajuih sred-stava za rad, manipulisanjem njima,
razvijae se fziko saznanje koje je neophodnoza razvoj viih
mentalnih procesa. Voenjem, usmeravanjem i postavljanjem
pravihpitanja, vaspita razvija elju za saznanjem, podstie
sposobnost za razmiljanje i za-kljuivanje. Prema tome, aktivno
uenje podrazumeva dete kao subjekta koje istrauje,otkriva i
zakljuuje. U interakciji dece sa prirodnom sredinom, tj. kroz
neposredan ikonkretan dodir sa predmetom i pojavama, stvaraju se
iskustva o zikim svojstvimasveta, a ta iskustva su preduslov za
razvoj i obavljanje misaonih radnji ili logikogiskustva. Moemo
navesti sledee primere: klasikacija biljaka: plodova voa i povra na
osnovu spoljanjih ili drugihsvojstava (po mestu gde rastu, vrsti,
po boji, ukusu) klasikacija ivotinja: po pripadnosti vrsti, prema
nainu kretanja, nainuivota (jato, opor, par), po pokrivenosti tela
(perje, krljuti, krzno) Upoznavanje okoline, sa bogatstvom sadraja,
prua vaspitau velike mogu-nosti za organizovanje aktivnosti i
uticaj na spoljanju i unutranju motivaciju.
Prirodna sredina preko svojih sadraja vezanih za ivu i neivu
prirodu pruaneiscrpne izvore za upoznavanje okoline. Deca su u
stalnoj interakciji sa prirodnomsredinom i pokazuju veliko
interesovanje za pojave koje se deavaju oko njih. Za decusu uvek
interesantne ivotinje i biljke koje treba upoznavati na terenu, u
samoj priro-di. Deca treba da shvate da nisu jedina bia koja
zahtevaju odreene uslove za ivoti opstanak, nego uslove treba
podeliti i sa drugim ivim biima. Putem otkrivakihaktivnosti i
eksperimentalne metode do izraaja dolazi deja aktivnost i
samostalnost,a ono to urade uz pomo vaspitaa, najbolje e razumeti.
Pored toga to deca predkolskog uzrasta uivaju boravei u prirodi,
gde se nalicu mesta upoznaju sa okolinom koja ih okruuje, deca
takoe vole da eksperimentiui da se upoznaju sa prirodnim pojavama.
Dete je veoma zadovoljno kada samostalnoneto otkrije, to doprinosi
razvijanju novih saznanja i bogaenju pozitivnih emoci-ja. Dete
uoava zbog ega se neto deava, otkriva uzrono-posledine veze, a
timerazvija logiko miljenje. U svemu ovome veliku ulogu ima
vaspita, koji pravilnimizborom eksperimenata i pristupanim
sredstvima za rad ukljuuje decu u aktivnost.Dakle, putem
eksperimenata najbolje do izraaja dolazi interakcija izmeu vaspitaa
ideteta, kao i interakcija izmeu dece. Samo zajednikim aktivnim
radom i dobro orga-nizovanim saradnikim odnosom mogu se realizovati
postavljeni zadaci i ciljevi.Vaspita treba da obezbedi deci bogata,
raznovrsna, vie puta ponavljana iplodna ulna iskustva, dovodei ih u
dodir i organizujui posmatranje pojava, pred-meta i njihovih
svojstava, odreujui redosled posmatranja i njegovim usmeravanjem na
ono to je bitno, podsticanjem dece da opisuju ono to vide, tumae ga
i iz togaizvlae uoptenja i zakljuke (Kamenov, E. 1995). Detetu
trebamo pruiti mogunostza racionalno i problem-otkrivako ponaanje
bez straha od posledica kao i donoenjezakljuaka o razliitim
osobinama, pojavama i zakonitostima.Ve kod mlae grupe, moemo
ponuditi deci jednostavnije eksperimente, a kojisu prilagoeni dejim
sposobnostima i mogunostima. To mogu biti sledei primeri:prolivenu
vodu upie zemlja; bilo kako baeni kamen, vratie se na zemlju; ako
loptujae udarimo, vie e odskoiti; ako drimo okoladu na toplom, ona
e se istopiti i dr.Naravno, sa dejim odrastanjem eksperimenti e
postati sloeniji produbljujui njihovkognitivni razvoj. Mnoge
prirodne pojave, koje moemo zajedno sa decom uraditiprilikom
eksperimentisanja, deci mogu biti nejasne, imaginarne, a to su
naroito onekoje se odnose na elektricitet, magnetizam, ravnoteu,
vazduni pritisak. Kod oviheksperimenata esto dobijamo od dece
pogrene odgovore, to je naravno u vezi sanjihovim specinostima u
miljenju i zakljuivanju, saznanjima i iskustvu. Upravoiz ovog
razloga, te eksperimente treba ponavljati, pravilno postavljati
usmeravajuapitanja, kako bi se deca uverila u njihovu tanost i
istinitost.Postoji mnogo eksperimenata koji mogu da se koriste u
radu sa predkolskomdecom, a vezani su za okolinu koja ih okruuje.
Daemo primere eksperimenata savodom i vazduhom, koji mogu
motivisati decu na aktivnost.Vazduh zauzima prostor okrenemo
naopako au i naglo je potopimo u vodu.ta se dogodilo? U au nije ula
voda jer je u njoj vazduh. Ako au malo nagnemo,vazduh e izai iz ae,
a na njegovo mesto ui e voda. (slika 1)Vazduh ima masu dva naduvana
balona okaimo na vealicu. Ako jedan pro-buimo, naduvani balon e
poremetiti ravnoteu. (slika 2)Vazduh vri pritisak vazduha ima svuda
oko nas i on vri pritisak na telasa svih strana. au napunimo vodom
i nakvasimo njene ivice, te debljom hartijompoklopimo au. Dlan leve
ruke stavimo na list hartije, a desnom rukom drimo au.Okrenemo au i
sklonimo dlan. Vazduh vri pritisak odozdo i dri hartiju. (slika
3)Vazduh se pri zagrevanju iri, a pri hlaenju skuplja balon se
navue na grloae i aa se stavi u sud sa toplom vodom. Balon e se
naduvati. Ako au izvadimoiz vode i stavimo na hladno, balon e se
izduvati. Vazduh se neprestano kree kada se vazduh zagreje, on se
iri, postaje lakii die se u vis. Na njegovo mesto dolazi hladniji
vazduh. Ovakvim kretanjem nastajevetar. Ovo moemo pokazati sa
sveama koje drimo pri dnu vrata, na sredini i privrhu. Na dnu
plamen se povija unutra, na sredini je uspravan, a na vrhu se
povija na-polje. (slika 5)Isparavanje vode ako zagrevamo morsku
vodu, iz nje e ispariti voda, a uposudi e ostati so. (slika
6)Uticaj temperature na promenu agregatnog stanja vode natoimo u au
voduiz vodovoda i izmerimo temperaturu vode. Ako ubacimo u au
nekoliko kockica leda,temperatura e se uskoro spustiti na 0
stepeni. (slika 7)Mehanika snaga i energija vode uzmemo tvri
karton, presavijemo ga napola i na kalem od konca zalepimo etiri
kvadrata. Kalem zalepimo na olovku i posta-vimo pod slavinu. Voda e
pokretati valjak. (slika 8) Voda kao rastvara u vie plastinih aa
ulijemo istu koliinu vode, a za-tim u njih dodamo istu koliinu
razliitih supstanci: so, eer, kvasac, brano, alevupapriku, kamenie
i dr. Primeujemo da je voda neke supstance rastvorila, neke
samodelimino, a neke uopte nije. Voda ne rastvara kamen, ve ga
svojom snagom kotrljai sitni. To moemo povezati sa nastankom peska
i ljunka.
Prirodna i drutvena sredina sa bogatstvom sadraja prua
neograniene mogu-nosti za organizovanje aktivnosti, a time velik
uticaj na unutranju i spoljanju motivaci- ju kod predkolske dece.
Motiv postignua, koji u sebi sadri niz spoljanjih i unutranjih
motiva, podloan je uticaju vaspitaa, odnosno vaspitnim uticajima.
Za decu predkol-skog uzrasta naroito su interesantni eksperimenti
prilikom kojih vaspita stvara kogni-tivno-koniktne situacije koje
su podstrekai intelektulnih aktivnosti. U
organizovanjueksperimenata vaspita mora ponuditi detetu dobro
organizovan prostor, zanimljivasredstva za rad kojima dete moe da
manipulise, mogunost posmatranja, prepoznavanjai isprobavanja. Na
taj nain dete se moe uveriti u istinitost i tanost ponuenog
eksperi-menta. Samo zajednikim aktivnim radom i dobro organizovanim
saradnikim odnosomizmeu vaspitaa i dece, kao i same dece, mogu se
uspeno realizovati postavljeni zadacii ciljevi. Eksperimenti ne
moraju zahtevati skupa i teko pristupana sredstva i
posebnuopremljenost. To mogu biti sredstva iz neposredne okoline, a
deci su uvek interesantnieksperimenti sa vazduhom i vodom, te
uvianje njihovih osobina. Putem otkrivakihaktivnosti i
eksperimenata dolazi do izraaja deja aktivnost i samostalnost, a
ono tourade uz pomo vaspitaa, najbolje e razumeti.
.
, , , , .
, .
- .
- .
- ;
- , ;
- .
, , .
, , .
, ,
, , , , , .
- ;
- ;
- .1.1.1.2. 1.1.1.3. 1.2.1.1. 1.2.1.2.
- 5
: .
: .
- 30
.
, , , . . . , . .
, , , .
, . (, , , , , , , ...)
.
: , , , .
?
, .
: - ? ( ).
, , , .
.
, , .
- 10
-.
: 62. .
- .
.
:
.
. , . .
. ----...
-.
, , .
_1493154202.unknown
_1493154201.unknown
