Diplomski rad, Instrumenti platnog prometa sa osvrtom na bankarske garancije.docx

Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet u Subotici

Instrumenti platnog prometa sa osvrtom na bankarske garancije

Diplomski rad

Mentor: Student:

SADRŽAJUVOD................................................................................................................................3

1.Platni promet..................................................................................................................4

1.1.Pojam i funkcija platnog prometa...........................................................................4

1.2.Klasifikacija platnog prometa..................................................................................5

1.3.Načela funkcionisanja i ciljevi platnog prometa.....................................................7

1.4.Poslovi, nosioci i učesnici u platnom prometu........................................................9

1.5.Oblici i načini plaćanja............................................................................................9

1.5.1.Gotivinski oblik plaćanja..................................................................................9

1.5.2.Bezgotovinski oblik plaćanja.........................................................................10

1.5.3.Obračunska plaćanja.......................................................................................11

1.6.Transferi i transakcije plaćanja..............................................................................14

2.Instrumenti platnog prometa.........................................................................................17

2.1. Instrumenti unutrašnjeg platnog prometa............................................................17

2.2. Instrumenti medjunarodnog platnog prometa......................................................23

2.2.1.Osnovne karakteristike medjunarodnog platnog prometa.............................23

2.2.2.Vrste medjunarodnih plaćanja u MPP............................................................24

2.2.3.Korespodentski odnosi i kontokorektni računi...............................................25

2.2.4.Instrumenti medjunarodnog platnog prometa................................................26

3. Poseban osvrt na bankarske garancije.........................................................................29

3.1.Pojam i značaj bankarske garancije.......................................................................29

3.1.1.Pojam bankarske garancije.............................................................................29

3.1.2. Značaj bankarske garancije...........................................................................29

3.2. Pravni odnosi među učesnicima u bankarskoj garanciji.......................................30

3.3. Elementi i forma bankarske garancije..................................................................32

3.3.1.Bitni elementi bankarske garancije................................................................33

3.3.2.Nebitni elementi bankarske garancije............................................................35

3.3.3.Pravna forma bankarske garancije..................................................................36

3.4. Vrste bankarskih garancija...................................................................................36

3.5.Ugovori koji prate bankarske garancije.................................................................42

3.6.Praktičan primer bankarske garancije...................................................................44

3.7.Bankarska garancija u poredjenju sa drugim instrumentima obezbedjenja..........53

3.7.1.Razgraničenje od ugovora o jemstvu.............................................................53

3.7.2.Razgraničenje od meničnog avala..................................................................54

3.7.3. Razgraničenje od dokumentovanog akreditiva.............................................55

ZAKLJUČAK.................................................................................................................57

LITERATURA................................................................................................................58

1

UVOD

Platni promet obuhvata sva palaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica.Poslovi platnog prometa predstavljaju neutralan bankarski posao što ne znači da banka ne ostvaruje profit i na osnovu ovih poslova.Sa poslovima platnog promta ljudi se susreću svakodnevno i to nije nešto apstraktno i nepoznato. Kada želimo da podignemo platu, platimo račune, platimo naručunu robu ili naplatimo isporučenu, kad plaćamo i izmirujemo obaveze prema državi itd. Za obavljanje i funkcionisanje platnog prometa razvijeni su instrumenti koji nam omogućuju efikasno, brzo i praktično obavljanje transakcija platnog prometa. Kao što se i sam platni promet može podeliti na unutrašnji i medjunarodni tako i instrumente možemo podeliti na :

Instrumente unutrašnjeg i Instrumente međunarodnog platnog prometa.

Bez ovih instrumenata ne bi bilo moguće funkcionisanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu.Cilj ovog rada jeste upoznavanje pojma platnog prometa, razumevanja načela na kojima počiva promet, načina na koji funkcioniše, ali i ostvarivanje uvida u instrumenate koje možemo koristiti kako bi što efikasnije i brže obavljali polove platnog prometa. Važna stavka za razvoj svake ekonomije jeste modernizacija i postojanje razvijenog i jakog elektronskog sistema za obavljanje transakcija. Moderne tehnologije doprinose ubrzanju procesa, povećanju kvaliteta izvršenih usluga, doprinose većoj efikasnosti i produktivnosti u obavljanju poslova. Za platni promet je bitno funkcinisanje RTGS, Kliring i SWIFT sistema koji služe za obaračun plaćanja po bruto i neto principu. Problem koji se nameće jeste sigurnosti i diskreciji u baratanju sa podacima pošto je ovo polje izuzetno podložno zloupotrebi.Kao najveći problem u platnom prometu namećemo pouzdanost, sigurnost i zaštitu prilikom obavljanja transakcija. Postavlja se pitanje kako što brže da obradjujemo transakcije, a da pritom ne ugrozimo sigurnost i bezbednost učesnika platnog prometa. Predmet ovog rada jeste i jedan od instrumenata koji pomaže da se poveća sigurnost učesnika, kako bi se oni zaštitili jedni od drugih odnosno od neispunjenja ili delimičnog ispunjenja obaveza. Taj instrument je bankarska garancija. Razmotrićemo odnose koji se uspostavljaju između učesnika u istim, vrste garancija, razlike u odnosu na neke druge instrumente obezbeđenja, a videćemo i praktičan primer garancije. To je vrlo bitno jer neefikasan i nepouzdan platni promet može da proizvede veliki negativan uticaj na funkcionisanje privrede i ekonomije u celini. Svaka zemlja mora preko platnog prometa što pre da transferiše novčana sredstva u skladu sa nalozima učesnika u platnom prometu. Ukoliko tu postoje ograničenja ili sporost u prenošenju sredstava to se odražava na ekonomsku aktivnost, pre svega zbog kašnjenja u dobijanju novčanih sredstava, nemogućnosti da se nabave sirovine, organizuje proizvodnja ili zbog nemogućnosti da se ekonomska aktivnost unapred planira na zadovoljavajući način. To dalje može da poveća troškove proizvodnje, stvori nesiguran privredni ambijent i posledično smanji efikasnost privrede.Zbog važnosti efikasnog platnog prometa i njegovog uticaja na celokupan privredni sistem, na bankarski sektor kao i na celokupnu finansijsku stabilnost, sve ove tema će biti predmet opširnijeg naučnog razmatranja prilikom izrade ovog rada.

2

1.Platni promet

1.1.Pojam i funkcija platnog prometa

Platni promet obuhvata sva plaćanja koja se vrše između pravnih i fizičkih lica. Plaćanje je prenos novčanih sredstava sa jednog pravnog ili fizičkog lica na drugo u svrhu likvidiranja određenog dužničko poverilačkog odnosa. To je prenos novčanih sredstava od nalogodavca do korisnika(jednog pravnog ili fizičkog lica na drugo) koji su rezidenti u okviru iste zemlje i vrši se po propisima u konkretnoj zemlji.Poslovi platnog prometa predstavljaju neutralan bankarski posao što ne znači da banka ne ostvaruje profit i na osnovu ovih poslova. Ako je to plaćanje izraženo u novcu bez obzira ko ga je izvršio i na koji način i u koju svrhu, onda to i takvo plaćanje nazivamo opštim imenom- platni promet. Platilac i primalac mogu sami između sebe vršiti plaćanja, ali može između njih stojati i prosrednik.Ovi posrednici mogu biti:1

1. Banke2. Pošte 3. Poštanske štedionice4. Klirinške ustanove5. Biroi za obračune 6. Žiro centrale

Najosnovnija podela platnog prometa je na domaći(unutrašnji)i međunarodni platni promet.Ukoliko platni promet obuhvata bezgotovinska i gotovinska plaćanja između domaćih lica tj rezidenata jedne zemlje, reč je o unutrašnjem platnom prometu. Ukoliko platni promet obuhvata plaćanja između domaćih i stranih lica reč je o međunarodnom platnom prometu.Prenos sredstava se može vršiti preko posrednika ili neposredno i sa tim u vezi se p.p. može se posmatrati u užem i širem smislu. Posmatrano u širem smislu sva primanja i izdavanja tj plaćanja celokupnog stanovništva zemlje smatraju se domaćim platnim prometom u širem smislu. To su plaćanja ostvarena između fizičkih lica međusobno plaćanja građana pravnim licima plaćanja pravnih lica građanima i uzajamna plaćanja pravnih lica. Odnose između ovih lica karakteriše neposrednost u uzajamnom izmirivanju obaveza i naplati potraživanja. Sa druge strane, društveno organizovan platni promet u zemlji obuhvata samo ona novčana plaćanja između učesnika, koja se obavljaju preko računa koji se vode kod zakonom ovlašćenih institucija – nosilaca platnog promete u zemlji.Društveno organizovan platni promet obuhvata:2

Prijem naloga za plaćanjeKontrolu ispravnosti naloga za plaćanjeIzvršavanje naloga za plaćanje, odnosno tranfer sredstava sa računa na računObaveštavanje učesnika u platnom prometu o izvršenom plaćanju.

1 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 251.2ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 252.

3

Funkcija platnog prometa je uspešno izmirivanje dužničko-poverilačkih obaveza uz racionalno korišćenje novčane mase. Osnova funkcionisanja platnog prometa je dobro organizacija, uz istovremeno poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti. Ovako organizovan platni promet omogućava normalno odvijanje procesa reprodukcije, povećanje privredne aktivnosti, doprinosi stvaranju optimalnog broja obrta novčanih sredstava, povećava likvidnost privrede i doprinosi smanjenju korišćenja kredita.Savremeno ogranizovan platni promet pruža učesnicima u plaćanju mogućnost korišćenja savremenih i prikladno kreiranih instrumenata plaćanja kao i mogućnost izbora oblika i načina plaćanja.Osnova funkcionisanja platnog prometa je dobra organizacija, uz istovremeno poštovanje principa efikasnosti i ekonomičnosti. Zadovoljenje ovih principa platni promet pruža velike prednosti kako učesnicima u sistemu društvene reprodukcije, tako i privredi u celini. Neefikasan i napouzdan platni promet može da proizvede veliki negativan uticaj i na funkcionisanje privrede. Prema tome značaj funkcije platnog prometa manifestuje se kroz njegovu izuzetno važnu ulogu u tržisnoj privredi, jer je vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, neophodan kanal za uspešno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike.

Godina Datum Maksimala vrednost prometa

Datum Maksimalan broj plaćanja

2007. 28.12.2007.408894274865,01

28.12.2007.

1184995

2008. 30.04.2008.521955567471,99

29.12.2008.

1229377

2009. 31.12.2009.388233076891,40

30.11.2009.

1218483

2010. 20.01.2010.475363753247,59

16.02.2010.

1200512

2011. 21.12.2011.361813999354,98

28.02.2011.

1291491

2012. 18.01.2012.396384408556,56

20.02.2012.

1501908

Tabela br. 1 Rekordna vrednost prometa i broj naloga u RTGS i Kliring sistemu3

1.2.Klasifikacija platnog prometa

Osnovna podela platnog prometa može se napraviti na sledeći način:4

1. Na osnovu načina plaćanja2. Na osnovu vrste plaćanja3. Na osnovu mesta plaćanja

1. Na osnovu načina plaćanja razlikujemo neposredni i posredni platni promet. Osnovna razlika između njih sastoji se u uključivanju i ne uključivanju još jedne ili više strana u samom odvijanju platnog prometa. Tako neposredni platni promet podrazumeva, neposredno tj direktno plaćanje između platioca i

3Izvor: www.nbs.rs, Sektor za platni promet, datum preuzimanja: 26.09.2013. strana br. 4.4ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 255.

4

http://www.nbs.rs/

primaoca, dok kod posrednog platnog prometa u obavljanju platnog prometa uključene su još jedna ili više organizacija preko kojih i pomoću kojih se i vrši sama isplata, odnosno naplata.

2. Prema drugom gledištu tj prema vrsti plaćanja platni promet može biti gotovinski ili bezgotovinski. Gotovinski platni promet karakterističan je uglavnom za mala ili sitna plaćanja i to naročito između stanovništva, a vrši se u gotovom novcu. Za razliku od njega, bezgotovinski platni promet predstavlja takav vid platnog prometa u kome se plaćanje vrši prenosom određenog novčanog iznosta sa jednog na drugi račun, odnosno sa računa dužnnika na račun poverioca. Ovakav prenos sredstava zahteva i određene platne naloge koje nazivamo bezgotovinski platni nalozi. Bezgotovinski platni promet možemo razvrstati na:5

Žiro promet Čekovni Klirinški promet

a)Žiro promet je takav oblik platnog prometa kod koga se plaćanje u vezi sa dugovnim obavezama likvidiraju jednostavno knjigovodstvenim preknjižavanjem novčanog iznosa sa računa dužnika nalogodavac u korist poverioca tj korisnika u knjigama određene finansijske organizacija. Promet na žiro računima može biti direktan ukoliko se vrši između dva žiro-računa kod iste banke ili posredni ukoliko se obavlja između dva računa koja se vode kod različitih banaka u istom ili različitom mestu u zemlji. Sa gledišta organizacije kod koje se vodi žiro-račun je uvek pasivan, a u njemu se daje mogućnost plaćanja samo u okvirima raspoložiog potraživanja. U sistemu žiro prometa, obavezno je da svaki subjekat koji učestvuje raspolaže onlikkim iznosom sredstava koliko iznose njegove obaveze.Žiro promet manje doprinosi ubrzavanju cirkulacje novčanih sredstava u odnosu na sistem plaćanja putem kliringa.b)Čekovni platni promet predstvalja u osnovi promet čekovima. Naime, kod ovog vida bezgotovinskog platno prometa banka kao depozitar izdaje, a na osnovu deponovaih novčanih sredstava, deponentu knjižicu čekova pomoću kojih deponent ima mogućnost plaćanja po raznim osnovama i to ispunjavajući ćek u korist svog poverioca. Isti, dalje može primljeni ček nplatiti kod banke- depozitara ili pomoću njega plaćati svoje obaveze.c)Klirinški promet zasniva se na svakodnevnim izmirivanju novčanih obaveza prebijanjem potraživanja i dugovanja banaka i drugih finansijskih organizacija posredstvom posebne ustanove a obračun ili centralne banke.Potrebno je da se u sistemu plaćanja koriste instrumenti poput menice, čeka i sličnog.Rad klirinških centara sastoji se u tome što se svakog dana, jednom ili više puta u zakazano vreme sastaju predstavnici banaka i finansijskih organizacija.Na ovim sastancima dolazi do likvidacije dugovanja i potraživanja. Za iznos salda koji nije mogao da se likvidira dolazi do međusobne predaje hartija od vrednosti po kojima su banke, odnosno finansijske organizacije toga dana u obavezi da za račun svojih komitenata ili sopsteveni račun, izvše isplatu dugovanja iznosa.

3. Na osnovu mesta plaćanja razlikujemo unutrašnji i međunarodni platni promet, a kriterijum za ovakvu klasifikaciju je mesto gde se nalaze lica koja u njemu učestvuju. Na taj način, unutrašnji platni promet ili nacionalni podrazumeva plaćanja koja se obavlaju u granicama jedne zemlje, putem domaće valute,

5STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd,2012, str. 108.

5

međunarodni platni promet podrazumeva sva plaćanja koja se obavljaju između lica koja se nalaze u dve ili više država i to u stranoj valuti.Takodje razlikujemo platni promet u užem i šriem smislu a s obzirom na učesnike međusobnih plaćanja. Domaća platni promet u širem smislu podrazumeva plaćanja koja se obavljaju izmedju samih građana i pravnih lica i između samih pravnih lica.Ali ako se posmatraju plaćanja koja se obavljaju samo izmedju pravnih lica unutar zemlje i to uz pomoć određenih institucija, onda govorimo o unutrašnjem platnom prometu u užem smislu reči.

1.3.Načela funkcionisanja i ciljevi platnog prometa

Obavljanje platnog prometa zasniva se na sledećim načelima: 6

1. Jedinstvenoj i racionalnoj tehnologiji obavljanja platnog prometa;2. Racionalnoj mreži organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa;3. Primeni međunarodnih i domaćih finansijkskih standarda i obrada podataka u

platnom promet;4. Jedinstvenoj komunikacionoj mreži za prenos sredstava i obradu podataka u

platnom prometu;5. Brzom, sigurnom i racionlanom prenosu sredstava između učesnika u platnom

prometu;6. Slobodnom raspolaganju sredstvima na računu;7. Obezbedjivanju finasijkih podataka i njihovoj obradi.

1. Tehnologija obavljanja platnog prometa zasnovana je na povezanim bazama podataka. Baze podataka su značajan deo sistemskih i programskih alata koji se koriste u izradi programskih sistema namenjenih obradi podataka i njihovom upravljanju. Da bi se one formirale potrebno je definisati sve podatke koje su relevantni u platnom prometu, opisati svojstva tih podataka, kao i sve postupke i procedure koji se koriste u platnom prometu. Svi nosioci platnog prometa moraju ispoštovati utvrđeno organizovanje i upravljanje podacima na principima baze podataka, jer se na samo taj način može ostvariti visoka interisanost pojedinačnih informacionih sistema nosioca platnog prometa u jedinstveni finansijski informacioni sistem.

2. Mreža organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa da bi bila racionalna mora biti tako organizovana da na optmalan način zadovoljava potrebe svih učesnika u platnom prometu. Pri tome treba imati u vidu pre svega vrstu i frekvenciju usluga koje zahtevaju učesnici prometa kao i to koliko je razionalno postojanje konkretne organizacione jedinice. Shodno tome, neophodno je izbegavati dupliranje istorodnih organizacionih jedinica posebno u manjim mestima.

3. Primena međunarodnih i domaćih bankarskih standarda u izvršavanju poslova platnog prometa je neophodno kako bi se formirali uslovi koje nosioci platnog prometa moraju zadovoljiti da bi moglli da obavljaju platni promet, način upotrebe instrumenata platnog prometa, vrstu, numeričku oznaku i sadržaj računa na kojima se evidentira stanje i promene na sredstvima učesnika u

6ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 259.

6

plantom prometu i niz drugih. Svi ovi standardi su zakonom propisani i obavljaju se u službenim glasilima zemalja.

4. Jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka je jedan od najbitnijih faktora efikasnosti funksionisanja platnog prometa. Zbog toga svi nosioci platnog prometa koji obavljaju ove poslove moraju da zadovoljavaju ovaj uslov koji se ogleda u postojanju jedinstvene računarsko-komunikacione mreže za primanje, procesiranje i prenos podataka u platnom prometu.Pod računarsko-komunikacionom mrežom sa stanovišta potreba platnog prometa podrazumeva se skup tehničkih elemenata koje čine računari za obradu podataka koji su prostorno dislocirani, telekomunikacioni kanali koji međusobno povezuju računare, komunikacioni i periferni uredjaji vezani za računare, sistemski softver, mrežni softver koji upravlja radom mreže i aplikativni softver koji korišćenjem navedene infrastrukture procesira odredjene aktivnosti u platnom prometu.

5. Brzina i racionalnost funksionisanja platnog prometa mora biti na nivou koji obezbeđuje brz transfer sredstava sa računa na račun učesnika u platnom prometu čime se nastoji izvršiti potpuna eliminacija sredstava iz kanala platnog prometa. Sigurnost i pouzdanost u izvršavaju ovih poslova podrazumeva izgradnju određenih elemenata zaštite, a pre svega zaštitu podataka u cilju sprečavanje neovlašćenog menjanja njihovog sadržaja. Ekonomičnost mora biti dominirajući kriterijum u izvršavanju platnog prometa što se može postići putem eliminisanja živog rada u precedurama kontrole, unosa i obrade podataka sa naloga za plaćanje eliminisanjem obimne dokumentacije, izgradnjom baze poataka kao i osavremenjivanje obrade podataka njihovim čuvanjem i arhiviranjem na savremen način.

6. Slobodno raspolaganje sredstvima sa više računa kod banak je neophodno da bi se obezbedilo zadovoljavanje potreba i interesa učesnika u platnom proemtu pod jednakim uslovimanjihov ravnopravan položđaj u plaćanjima na teritoriji cele zemlje i dosledna primena propisa o redosledu izvršavanja naloga z aplaćanje kod nelikvidnih banaka. Obada i publikovanje podataka dovodi do prikupljanja inforamacijia o platnom prometu čime se stvara osnova za dokumentacionuo-statističku osnovu za vodjenje ekonomske politike zemlje.

Uspešnost platnog prometa takođe zavisi i od sledećih devet načela:7

1. Načelo platnog prometa što predstavlja osnovni oblik plaćanja;2. Načeolo obezbeđivanja potreba i interesa učesnika platnog prometa pod

jednakim uslovima;3. Načelo brzog, sigurnog ekonomičnog i racionalnog prenosa novčanih sredstava

izmedju učesnika u platnom prometu;4. Načelo prilagodjavanja radnog vremena nosilaca platnog prometa učesnicima u

platnom prometu;5. Načelo jedinstvene računko komunikacione mreže za prenos i obradu podataka

u platnom prometu;6. Načeo jedinstvene i racionalne tehnologije obavljanja platnog prometa koja je

ujedno zasnovana i na korišćenju standardnih i povezanih baza podataka za opštu namenu;

7. Načelo racionalno oraganizovane mreže organizacionih jedinica nosilaca platnog prometa;

7 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str. 113.

7

8. Načelo primene domaćih i medjunarodnih finansijskih standarda u izvršavanju platnog prometa;

9. Načelo obezbedjenja finansijsko statističkih podataka o obimu i efikasnosti izvršenog platnog prometa na osnovu jedinstvenih standarda;

Ova plaćanja zajedno sa jedinstvenim planom računa i jedinstvenim instrumentima platnog prometa imaju za cilj povečanje uspešnosti i efikasnosti obaljanja nacionalnog platnog prometa.8

1.4.Poslovi, nosioci i učesnici u platnom prometu

Da bismo pisali o poslovima platog prometa neophodno je prvo definisati institucije koje se bave istim. Tu spadaju pre svega Centralna banka jedne zemlje, poslovne banke i druge finansijske organizacije, ovlašćeni agenti i pošte dok su učesnici pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja vrše plaćanja preko računa kod nosilaca platnog prometa. Da bi nosilac platnog prometa dobio ovlašćenje za obavljanje platnog prometa na teritoriji naše zemlje on mora da ispunjava nekoliko uslova i to:9

Da ima otvoren žiro račun kod NBS; da vodi svoje poslovanje u skladu sa saveznim zakonima i drugim aktima NBS; da održava svoju likvidnost i da vodi uspešno poslovanje; da ima ažurno i uredno knjigovodstvo računa deponenata kao i pozitivno

mišljenje ravizora; da raspolaže standardizovanim sistemskim komunikacionim i aplikativnim

programom za obavljanje platnog prometa sa mogućnošću povezivanja sa aplikativnim sistemom NBS i da

raspolaže menadzmentom i osobljem za obavljanje platnog prometa.

Preuzimanje platnog prometa za banke i druge nosioce je veoma složen i odgovoran posao jer podrazumeva:10

Otvaranje, vodjenje i ukidanje računa za obavljanje platnog prometa klijentima banaka;

ispostavljanje i dostavljanje naloga za plaćanje nosiocu platnog prometa; prijem i kontrolu naloga za plaćanje od strane nosioca platnog prometa; izvršavanje i evidentiranje podataka sa naloga za plaćanje kod nosioca platnog

prometa; izveštavanje učesnika u platnom prometu o izvršenim nalozima za plaćanje; praćenje likvidnosti učesnika u platnom prometu i nosilaca platnog prometa; medjubankarski i klirinški obračun; reklamacije i ispravke eventualnih grešaka; arhiviranje građe i obavljanje sličnih poslova u vezi sa platnim prometom;

Za obavljanje platnog prometa pored nosilaca su neophodni i učesnici koje čine svi ekonomski subjekti jedne zemlje:11

Sva pravna lica(preduzeća kapitala, preduzecća lica, drušvena preduzeća, javna

8STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 113.9 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 262.10ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 263.11ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 263.

8

preduzeća, zadruge, banke, berze, organizacije osiguranja gradjana i države, uprave, sudstva, tužilaštva, ustanove); svi privatni preduzetnici(vlasnici i osnivači radnji:tregovinskih, ugostiteljskih

uslužnih i zanatskih radnji apoteka knjižara servisa biroa; sva fizička lica,pri čemu ona moraju pored pravne i delikate sposobnosti da

poseduju i potpunu i delimičnu poslovnu sposobnost pri otvaranju računa kod nosioca platnog prometa.

1.5.Oblici i načini plaćanja

1.5.1.Gotivinski oblik plaćanja

Pod gotovinskim oblikom plaćanja podrazumevaju se svi oni oblici plaćanja koji se vrše posredstvom gotovog novca(novčanica ili kovani novac). Postaje dva osnovna oblika gotovinskog plaćanja:

Uplata sredstava na račun Isplata sredstava sa računa

Uplata gotovog novca na račun može se izvršiti kod svake organizacione jedinice nosioca platnog prometa s tima da se umesto gotvog novca sa uplatnim dokumentom može predati ček tekućeg računa građana kojeg su dužni da prime svi nosioci platnog prometa. Za uplatu gotovog novca na račun potrebno je popuniti odgovarajući instrument platnog prometa i uz taj instrumenti priložiti tačan iznos gotovog novca upisan na njemu. Na iznos uplaćenog novca vrši se obračun i naplata provizije za izvršenu uslugu koja je različita u zavisnosti od nosioca platnog prometa.Isplata sredstava sa računa se može vršiti kod organizacione jedinice gde se vodi taj račun kod organizacione jedinice drugog nosioca ili neposrednim donošenjem gotovine na adresu lica kome se isplata vrši što sve zavisi od vrste isplate. Odnosno instrumenta platnog prometa kojim se vrši isplata. Za isplatu sredstava sa računa ptrebno je popuniti odgovarajući instrument platnog prometa.Gotovinski platni promet se koristi za mala i sitna plaćanja i to naročito izmedju stanovništva, a vrši se kako sam naziv govori u gotovom novcu.12

Uspešnost platnog prometa jedne zemlje zavisi od učešća gotovinskog platnog prometa u odnosu na bezgotovinski platni promet, pri čemu je ta zavisnost obrnuto proporcionalna. Što je veće učešće bezgotovinskog platnog prometa u ukupnom platnom prometu time je uspešnost platnog prometa veća. Kada je reč o nerazvijenim zemljama sveta možemo slobodno reći da se kod njih sa razvojem savremenog vida poslovanja tj elektronskog bankarstva i elektronskog plaćanja zapaža tendencija porasta učešća bezgotoviskih transakcija stanovništva.

1.5.2.Bezgotovinski oblik plaćanja

Bezgotovinski način plaćanja se obavlja virmanski, prenos sredstava sa računa jednog na račun drugog korisnika sredstava.Za razliku od gotovinskog, bezgotovinski platni promet predstavlja takav vid platnog prometa po kome se plaćanje vrši prenosom određenog novčanog iznosa sa jednog na drugi račun odnosno sa računa dužnika na račun poverioca. To su sve transakcije sa

12 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 256.

9

žiralnim novcem, ali i sa novčanim surogatima izraženim u nacionalnom novcu(čekovi menice). Bezgotovinski platni promet je onaj koji danas čini više od 90% ukupnog prometa jer se javlja tendencija da se što je mogu će manje koristi gotovinaRazlikujemo sledće načine bezgotovinskog plaćanja:

Prenos sredstava sa računaNaplata sa računa

Prenos sredstava sa računa se koristi u slučajevima kada sredstva sa računa jednog učesnika u platnom prometu treba preneti na račun drugog učesnika ili na drugi račun istog učesnika. Prenos sredstava sa računa vrši se nalogom vlasnika računa i ti se nalozi podnose kod organizacione jedinice nosioca platnog prometa gde se vodi. Naplata sredstava sa računa koristi se u onim slučajevima kada se prenos sredstava sa računa na račun ne vrši nalozima vlasnika računa već nalogom poverioca ili drugih zakonom ovlašćenih lica po osnovu:

Otvorenog akreditivaIzdatih čekova, menica, akceptnih nalogaNaloga nosioca platnog prometa za isplaćene instrumente platnog prometa drugog nosioca.

Bezgotovinski platni promet se smatra osnovnim krvotokom svake savremene i uspešno organicovane nacionalne ekonomije. Tri su razloga za to:13

1. On omogućava brzo, sigruno ekonomično, racionalno, jeftino plaćanje i naplatu bez upotrebe skupog i nesigurnog gotovog novca.

2. Nosiocima platnog prometa omogućava mobilizaciju slobodnih novčanih sredstava, time se povećava kreditni potencijal bilo banaka bilo drugih finansijskih organizacija i smanjuje potreba za držanjem velikog iznosa novčanih rezervi. To omogućuje i stvaranje dodatnih prihoda u vidu kamate provizije itd.

3. Bezgotovinski nacionalni promet smanjuje učešće gotovine, smanjuje gubitke gotovog novca koji mogu nastati po raznim osnovama ali povećava i koeficijent obrta novca i utiče na ukupnu likvidnost zemlje . Zato zemlje treba da teze da bezgotovinski nadvlada gotovinski promet, a to se naročito odnosi na zemlje u tranziciji.

1.5.3.Obračunska plaćanja

U kategoriju obračunskih plaćanja spadaju izmirivanje međusobnih dužničko-poverilačkih odnosa učesnika u platom prometu putem:14

1. Prebijanje, poravnanje ili kompenzacija2. Ustupanja potraživanja ili cesija3. Upućivanje ili asignacija4. Indosiranje tj prenos hartija od vrednosti

1. Kompenzacija predstavlja jedan od načina gašenja obligacija tj prestanakuzajamnih obaveza putem poravnanja jedne drugom. Ona se može sprovoditi kada dve strane imaju jedna prema drugoj u isto vreme i položaj dužnika i položaj poverioca.Tako umesto da svaka od njih izvrši prema onoj

13 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 114.14 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 295.

10

drugoj svoju obavezu vrši se poravnanje dugova i to u iznosu koji je manji. Manja obaveza se u celini gasi dok se iznos veće obaveze smanjuje za poravnati deo i samo ta razlika se izmiruje redovnim procesom plaćanja.Ako kompenzaciju posmatramo sa pravnog aspekta ona može biti:15

a) Zakonska b) Sudskac) Ugovorna Međutim ukoliko posmatramo sa aspekata broja klijenata ona može biti:d)Biletaralna f)Multilateralna

a)Zakonska kompenzacija je kompenzacija koja je utvrđena zakonom, koja nastaje u slučajevima koji su propisani zakonom i to kada se steknu zakonom propisani uslovi. Dejstvo ove kompenzacije nastaje upućivanjem kompenzacione izjave od jedne strane drugoj, ali od dana kada su stečeni uslovi za njeno sprovodjenje.b)Sudska kompenzacija nastaje na osnovu sudske odluke tj kada se tužilac obrati sudu protiv dužnika koji može istaći prigovor u kome navodi da i on prema tužiocu ima odredjena potraživanja. Sud svojom odlukom utvrdjuje postojanje uzajamnosti potraživanja i vrši njihovo prebijanje a tuženi zahtev smanjuje do iznosa moguće kompenzacije.c)Ugovorna kompenzacija nastaje ugovorom o kompenzaciji uz saglasnost obe strane. Ovom kompenzacijom mogu se poravnati sva potraživanja tj obaveze koje su:16

Istorodna potraživanja Raznorodne potraživanja Dospela potraživanja Nedospela potraživanja Zastarela potraživanjaJedino na ovaj način možemo kompenzovati dugovanja i potraživanja koja su zakonom zabranjena.d)Biletaralna kompenzacija je kompenzacija u kojoj učestvuju dva klijenta a to znači da jedna strana ima obaveze prema drugoj strani uz istovremeno potraživanje od te druge strane.Putem bileteralne kompenzacije gase se dve uzajamne obaveze prebijanjem jedne drugom.f)Multilateralne podrazumevaju učešće više klijenata u kompenzaciji.

2. Asignacije predstavlja je obračunsko plaćanje kojim jedno lice,uplutilac(asignant) ovlašćuje drugo lice upućenika(asignata) da za njegov račun izmiri obaveze trećem licu primaocu uputa(asignataru).17

Da bi bila pravosnažna moraju da pristanu sva tri klijenta. Asignatar stiče pravo da zahteva od asignata izmirenje obaveza tek kada on izjavi da prihavta uput. Tada nastaje novi obligacioni odnos izmedju asiggnata i asignatara koji je nezavisan od odnosa između asignatara i asignanta.Znači da asignacija proizvodi dejstvo prema svim licima između kojih nastaje.

15 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 295.16 ĐUROVIĆ S., ĐUROVIĆ J., ĐUROVIĆ M., „Bankarsko poslovanje i platni promet“, Novi Sad, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski menadzment, 2010. str. 343.17ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 299.

11

Upućujući asignata da izvrši određenu bavezu asignant ga u isto vreme ovlašćuje da to učini. Asignacija ne može da se izvši ukoliko je račun asignanta blokiran i ako banka utvrdi da asignant ima neizmirenih obaveza.Ako se desi da asignatar ne uspe da naplati svoje potraživanje od asignata on ima pravo da zahteva naplatu od asignanta. Odnos izmedju asignanta i asignatara naziva se valutni odnos jer se isplata koju prima asignatar obično sastoji u odredjenoj sumi novca te je to razlog takvog imena.Odnos izmedju asignata i asignatara nastaje u trenutku kada asignat da izjavu da prihavata da izvrši isplatu po osnovu asignacije. Gde asignat ima pravo da odbije uput ali ukoliko je uput izdat na osnovu njegovog duga asignatu.Izvršenje asignacije izaziva dve obaveze:Asignanta prema asignataruAsignata prema asignantuNalogom za prenos asignat nalaže prenos sredstava sa svog računa na račun asigntara a asignant zadužuje i istovremeno odobrava svoj račun.Nalogom za prenos aisgnat može da podnese tek posle izvršenog plaćanja od strane asignata s obzirom na to da tada prestaje njegova obaveza prema asignataru.

3. Cesija je ustupanje potraživanja odnosno prenos prava poraživanja sa poverioca na drugo lice. Ona nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca prava potraživanja i lica na koje se prenosi pravo potraživanja.Za punovažnost cesije neophodan je saglasnost i starog i novog poverioca. Medjutim dužnik treba da bude obavešten o cesiji da bi znao kome da izmiri svoje obaveze. To treba da učini stari poverilac dostavljanjem družniku primerka ugovora ili pismenog obaveštenja. Od momenta obaveštavanja dužnika, cesija proizvodi svoje pravno dejstvo prema njemu. Ukoliko dužnik nije obavešten o cesiji i izvrši svoju obavezu prema ranijem poveriocu, on se oslobađa obaveze a novi poverilac se tada može obratiti samo starom poveriocu ali i dužniku.U cesiji učestvuju tri strane:18

1. Poverilac koji ustupša svoja potraživanja- cedent ili ustupilac2. Novi poverilac na koga se prenosi potraživanje- cesionar ili prijemnik3. Dužnik po potražvivanju-cesusZnači, cesijom cedent prenosi svoje potraživanje od cesusa na cesionara. Pri tome, ugovorom se mora precizno odrediti koje potraživanje, od kojeg dužnika i koji iznos se prenosi. Ustupilac je dužan da preda prijemniku dokaz o postojanju ustupljenog potraživanja. Ako uz potraživanje koje se prenosi cesijom postoje i sporedna prava ona takođe prelaze na cesionara.Prenosom potraživanja ustupilac gubi pravo da zahteva od dužnika ispunjenje obaveza a prijemnim zauzima njegovo mesto i stiče sva prava koja je imao stari poverilac. Odnos izmedju cedenta i cesionara zavisi od toga da li je ugovor o cesiji teretan ili dobročin.Cesija je taretna ako poverilac ustupi svoje potraživanje prijemniku uz naknadu ili time plati neki raniji dug koji ima prema njemu, a ukoliko to nije slučaj, cesija je dobročin. U slučaju teretne cesije cedent odgovara cesionaru samo za postojanje potraživanja u momentu ustupanja, ali ne i za naplativost tog potraživanja, sem kada je to posebno ugovoreno.Ali ako je cesija dobročina onda nema ovih odgovornosti ustupioca.Cesijom se mogu prenositi u principu sva potraživanja. Postoje medjutim izuzeci tako da se ne mogu cedirati:19

Potraživanja čije je prenošenje zabranjeno zakonom


12

Potraživnja koja potišu iz zabranjenih ugovora Spredne tražbine ukoliko se ne prenesu zajedno sa glavnim potraživanjem Potraživanja koja su vezana za ličnost poverioca Potraživanja koja potiču iz ugovora iz čije prirode proizilazi da nisu prenosiva.Svojim plaćanje dužnik u cesiji ispunjava svoju obavezu. On podnosi banci nalog za prenos kojim nalaža prenos sredstava sa svog računa na račun novog poverioca- cesionara. Cedent takođe izdaje nalog za prenos kojim se evidentria odrešeni iznos sedstava na teret i u korist njegovog računa. Izvršenjemcesije zatvaraju se dva dužničko-poverilačka odnosa: cesus prema cedentu i cedent prema cesionaru.

1.6.Transferi i transakcije plaćanja

Instrumenti platnog prometa kao unapred utvrđeni i oštampani obrasci, popunjavanjem postaju nalozi za plaćanje čijim se podnošenjem banci inicira transakcija plaćanja.Učesnik u platnom prometu može dostavljati naloge za plaćanje nosiocu platnog prometa na različite načine: 20

Na obrascima Na magnetnim nosiocima Računarskim komunikacijam Usmenim putem.

U skaladu sa time postoje tri forme naloga za plaćanje:21

Nalog u pisanoj formi Elektronski nalog Usmeni nalog.

Pod transakcijom plaćanja podrazumeva se prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca, kao i prenos novčanih sredstava sa računa dužnika poveriocu- isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu. Transakcija plaćanja inicira nalogodavac podnošenjem banci naloga da izvrši određenu transakciju. Banka koja prima ovaj nalog za plaćanje kojim se inicira transakcija plaćanja naziva se inicijalna banka. Prijemna banka je svaka banka koja primi nalog za plaćanje pošiljaoca, dok ona banka koja je identifikovana u nalogu za plaćanje, u kojoj se izvršava transakcija za plaćanje jeodredišna banka. U zavistnosti od toga ko inicira transakciju, dužni ili poverilac, transakcija plaćanja može biti:22

transfer odobrenja ili transfer zaduženja.

U zavisnosti od toga da li se računi dužnika i poverioca nalaze u istoj ili različitimbankama:

interni transfer ili mđubankarski transfer

Transfer odobrenja podrazumeva transakciju koju inicira dužnik odnosno on izdaje nalog za plaćanje svojoj banci i daje joj instrukcije za transfer sredstava sa njegovog računa poveriocu, ili na račun poverioca. Primalac je pravno ili fizičko lice čija banka

19 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 298.20 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 286.21 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 123.22 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 123.

13

treba da primi nalog za plaćanje. U transferu odobrenja,nalogodavac je dužnik, primalac je poverilac, inicijalna banka je banka dužnika, dok jebanka poverioca- odredišna banka. Za prenos novčanih sredstava sa svog računa na računpoverioca, dužnik podnosi svojoj banci nalog za prenos.Transfer odobrenja je izvršen kada se izvrši plaćanje odredišnoj banci poverioca.Odredišna banka je dužna da poveriocu (primaocu) odmah odobri iznos koji je primila,osim u slučaju da se iz naloga ne može identifikovati primalac, a najkasnije narednogbankarskog dana posle dana izvršenja transfera. Isplata primaocu je neopoziva i konačna kada je odredišna banka izvršila isplatu ili ukoliko je preuzelaobavezu da to učini.23

Transfer zaduženja je tarnsakcija plaćanja koju inicira poverilac na osnovu ovlašćenjakoje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu. U transferu odobrenja nalogodavac jepoverilac, a primalac je dužnik. Inicijalna banka je banka poverioca, dok je banakadužnika odredišna banka. Ovde poverilac daje instrukcije svojoj banci da naplati sredstva sa računa dužnika što znači da u transferu zaduženja instrukcije i novac imaju suprotan smer.24

Transfer zaduženja je izvršen kada odredišna banka zaduži dužnikov račun u skladu sainstrukcijama primljenim u nalogu za plaćanje. U transakciji plaćanja, računi dužnika i poverioca mogu biti u istoj banci, ili u različitimbankama i u zavisnosti od toga, razlikuju se interni i međubankarski transferi.

Međubankarski transfer predstavlja plaćanje između računa dužnika u jednoj banci iračuna poverioca u drugoj banci. Putem ovog transfera izvršavaju se plaćanja između računa koji se nalaze u različitim bankama. Za razliku od postupka koji je važio u prethodnom sistemu, u novom sistemu platnog prometa predviđena je obaveza banaka da se pre izvršenja odobrenja na račun klijenta koji prima sredstva, prethodno međusobno poravnjaju.25

Učesnici u međubankarskom transferu su:26

Nalogodavac Inicijalna banka Odredišna banka Primalac banka a može biti uključena jedna ili više posredničkih banaka.

Kada inicijalna banka vrši obračun direktno sa odredišnom bankom, transakcija plaćanja se obavlja preko bar jedne posredničke banke. S obzirom da se u ovom transferu obavezno pojavljuje najmanje još jedan ''treći učesnik'', međubankarski transfer podrazumeva izdavanje najmanje dva naloga za plaćanje. Banka koja izvršava nalog za plaćanje pošiljaoca, izdaje odgovarajući nalog posredničkoj banci, a poslednji nalog za plaćanje šalje se odredišnij banci. Što je više posrednika, pojavljuje se i više naloga za plaćanje,jer svaka strana učesnik drugoj strani učesnici u transferu izdaje svoj nalog i za njega snosi odgovornost.Međubankarski obračun obavlja Narodna banka Srbije. Putem ovih transfera izvršavaju se plaćanja između računa koji se nalaze u različitim bankama .Ona prima od banaka naloge za plaćanje koje zavodi u evidenciju, tzv. lista čekanja prema datumu dospeća i redosledu prijema. Suština medjubankarskog obračuna svodi se da obračuna dugovanja

23 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str124.24 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str124.25 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str125.26 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str126.

14

jedne banke prema drugoj banci u prebijenom iznosu na osnovu individualnih naloga za plaćanje koji se doznačavaju na račune koji se vode kod drugih banaka.Klirinško obračunski sistem u sebi integriše sledeće podsisteme:27

Sistem računa banaka Sistem za bruto obračun u realnom vremenu Sistem za neto obračun Komunikacioni podsistem

Interni transfer predstavlja prenos sredstava izmedju računa dužnika i poverioca koji se vode u istoj banci. Osnovna karakteristika ovih plaćanja je da se njihovim izvršavanjem ne manja potencijal banke kod koje se vade ovi računi. U internom transferu izdaje se samo jedan nalog za plaćanje s obzirom na to da je inicijalna banka istovremeno i odredišna.28

To znači da su učesnici u internom transferu:29

Nalogodavac Banka u ulozi inicijalne i odredišne banke Primalac.

Prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca mora se izvršavati odmah, tj najkasnije u toku istog dana.Za privredne subjekte najbitnije pitanje predstavlja utvrđivanje momenta kada se smatra da je dužnik izvršio svoju obavezu. U internom tranferu, plćanje se smatra izvršenim kada banka zaduži račun dužnika. Istovremeno se zaduženjem računa dužnika banka odobrava sredstva poveriocu čiji se račun nalazi u istoj banci odnosn o poverilac odmah dobija sredstva na svom računu. Brzina kojom će banke staviti sredstva na raspolaganje poveriocu zavisi od same banke, njene spremnosti i mogućnosti što je bitan faktor konkurencije banaka.

Naziv banke Vrednost medjub. p.p.

Vrednost internogp.p.

Ukupno

ALPHA BANKA 25.694.999.986,15 17.888.592.863,85 43.583.592.850,00BANCA INTESA 285.643.538.758,14 237.038.883.215,87 522.682.421.974,01ERSTE BANKA AD

29.691.378.504,22 47.058.259.909,26 76.749.638.413,48

HYPO ALPE-ADRIA-BANK

72.284.927.871,83 55.652.520.449,99 127.937.448.321,82

JUGOBANKA JUGOBANKA

260.697.700 55.652.520.449,99 127.937.448.321,82

KBC BANKA 19.090.437.064,13 9.821.027.893,62 28.911.464.957,75KOMERCIJALNA BANKA

296.303.566.387,59 123.456.362.259,95 419.759.928.647,54

KOSOVSKO METOHIJSKA BANKA

1.936.154.328,69 1.274.473.054,55 3.210.627.383,24

MARFIN BANK 6.415.715.820 1.715.082.777 8.130.798.597,00MERIDIAN BANK 34.315.067.029,91 9.289.962.965,37 43.605.029.995,28METALS -BANKA 18.279.439.431,96 34.490.923.764,84 52.770.363.196,80MOSKOVSKA 284.478.472,76 298.711.574,74 583.190.047,50

27 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 126.28 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 125.29 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 125.

15

BANKAOPPORTUNITY BANKA

445.483.614,96 179.679.961,28 625.163.576,24

PRIVREDNA BANKA

15.408.983.926 17.795.379.984 33.204.363.910,00

PRIVREDNA BANKA

2.855.581.829,83 3.414.560.267,77 6.270.142.097,60

PRO CREDIT BANK

172.688.660.901,45 57.118.376.522,56 229.807.037.424,01

RAIFFEISEN BANKA

137.935.165.038,27 366.945.243.884,43 504.880.408.922,70

SRPSKA BANKA 7.232.795.891,48 5.328.666.773,48 12.561.462.664,96UNICREDIT BANK SRBIJA

113.041.650.315,75 67.246.723.920,76 180.288.374.236,51

VOJVOĐANSKA BANKA

70.425.675.294 136.093.558.468 206.519.233.762,00

ČAČANSKA BANKA

31.984.305.175,34 29.143.664.281,36 61.127.969.456,70

Tabela br.2 Vrednost medjubankarskog i internog platnog prometa1.04.2009.-30.06.2009.30

2.Instrumenti platnog prometa

2.1. Instrumenti unutrašnjeg platnog prometa

Pod instrumentima unutrašnjeg platnog prometa podrazumevaju se obrasci koji se koriste u novčanim transakcijama u korist ili na teret računa deponenata. U širem smislu, pojam instrumenata platnog prometa uključuje i obrasce koji za određenu novčanu transakciju koriste prethodne instrumente tj uključuje one obrasce koji imaju svoj materijalni i vrednosni iskaz, a kojima se omogućava deponentima da raspolaže novčanim sredstvima na svojim računima.31

Svaki instrument platnog prometa ima naziv, brojčanu oznaku i svrstan je u dekadnu grupu. Raspored elemenata na svim instrumentima unutrašnjeg platnog prometa je istovetan. Instrumenti u pisanoj formi su obrasci pravougaonog oblika i jednostavnih dimenzija(99x120), veličine 1/3 papira formata A4. Podaci se ispisuju opisno i numeričkim znakovima, koji su rasporedjeni prema karakteru tih znakova. Instrumenti se izdaju popunjeni na srpskom jeziku ćiriličnim, odnosno latiničnim pismom. Instrumente platnog prometa možemo podeliti na:Gotovinske instrumente platnog prometa

-Nalog za uplatu -Nalog za isplatu

Bezgotovinske instrumente platnog prometa-Nalog za prenos-Nalog za naplatu

30 Izvor: www.nbs.rs, Sektor za platni promet, Datum preuzimanja 24.09.2013. Strana br. 15.31 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 270.

16

http://www.nbs.rs/

Nalog za uplatu predstavlja gotovinski instrument koji se koristi za uplatu u gotovom novcu u korist računa, kao što su uplate dnevnog pazara, plaćanje obaveza u gotovom novcu i druge uplate u korist računa.

Slika br. 1Nalog za uplatu32

Nalog za isplatu predstavlja gotovinski instrument sa kojim pravno ili fizičko lice podiže sa svog računa sredstva u gotovom novcu ili kojim na teret svog računa nalaže isplatu u gotovom novcu primaocu koji nema račun kod banke. Nalog za isplatu se štampa na samokopirajućem papiru bele boje sa crvenim liinijama.

Slka br.2 Nalog za isplatu33

Nalog za prenos sredstava predstavlja bezgotovinski instrumnt platnog prometa koji se koristi kada dužnik nalaže banci da na teret njegovog računa prenese sredstva u korist računa poverioca. Ovim nalogom se mogu prenositi sredstva između dva raču istog klijenta kao i za evidentiranje istog iznosa sredstava na teret i u korist istog računa po osnovu izmirenja međusobnih novčanih obaveza. Nalog za prenos se štampa na belom papiru sa crvenim linijama.

Slika br.3 Nalog za prenos34

Nalog za naplatu predstavlja bezgotovinski instrument platnog prometa koji se koristi kada poverilac u skladu sa ovlašćenjima dobijenim od dužnika inicira da se izvrši naplata sredstava sa računa dužnika.32 Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.33 Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.34 Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.

17

http://elektronskiobrazac.com/



Dužnik obično daje pismeno ovlašćenje svojoj banci i svom poveriocu o naplati dospelih hartija od vrednosti, otvorenih akreditiva i drugih instrumenta obezbeđenja plaćanja. Ukoliko je posebnim propisima predvidjeno da se uz instrument dostavi i neka dodatna dokumentacija, banka će instrument izvršiti samo ako je klijent podneo dokumentaciju uz instrument plaćanja. Nalgo za naplatu štampa se na samokoprajućem papiru bele boje sa crvenim linijama.

Slika br.4Nalog za naplatu35

Naloge za plaćanje potpisuju lica čiji su potpisi denovani kod ovlašćene organizacije, odnosno druga ovlašćena lica koja postupaju po odgovarajućim ovlašćenjima.Od instrumenata platnog prometa razlikujemo instrumente plaćanja u koje spadaju:36

Ček; Platne kartice; Akreditivi.

Ček, platna kartica i akreditiv predstavljaju instrumente plaćanja i instrumente za raspolaganje sredstvima sa računa, na osnovu kojih se ispostavljaju instrumenti plaćanja. Ček se koriste fizička i pravna lica za isplatu gotovog novca na teret računa izdavaoca čeka, kao i za bezgotovinska plaćanja. Platna kartica se koristi za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice, kao i za bezgotovinska plaćanja. Oblik, sadržina kartice i upotreba kartice definisana je od strane banke emitenta kartice, a u skladu sa njenim potrebama i medjunarodnim standardima.Akreditiv se koristi kao instrument plaćanja, kada klijent nalaže banci(kod koje klijent ima otvoren račun) da određena sredstva, uz određene uslove, stavi na raspolaganje pravnim ili fizičkim licima kod dotične ili kod neke druge banke. Vrste akreditiva uslove otvaranja i način korišćenja utvrđuje banka i klijent.(nalogodavac otvaranja akreditiva)Neki autori navode i specijalne instrumente domicilnog platnog prometa u koje spadaju:

Menica Ček Garancija

Pojasnićemo karakteristike menice :

Menica – HOV po naredbi na osnovu zakona, kojom se njen izdavalac-trasant obavezuje da će sam ili po nalogu, određenom trećem licu – remitentu biti isplaćen menični iznos na određenom mestu od samog trasanta ili lica kome je upućena naredba

35 Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.36 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009. str.548.

18


za isplatu – trasat. Menica je vrednosni papir izdata u zakonom propisanom obliku, kojim je izražena obaveza isplate određene svote novca.37

Dve osnovne privredne menice f-je: • kreditno sredstvo • sredstvo obezbeđenja potraživanja

Postoje 2 paralelna sistema pravnog regulisanja menice 1. ženevski 2. anglosaksonski

Karakteristike menice u evropskom pravnom sistemu:38 HOV koja glasi na određenu sumu novca, čiji su instrumenti, forma, prenos i

isplata propisani normama meničnog prava pravo koje je inkorporirano u njoj ne može se preneti na drugog ni ostvariti bez

pismene isprave obligaciona HOV, jer su potraživanja uvek novčana prezentaciona HOV, pošto imalac treba da je prezentira dužniku u vreme njene

dospelosti formalna HOV menična obaveza je apstraktna obaveza menična obaveza svakog meničnog potpisnika je samostalna obaveza meničnog dužnika obavezuje ono što je uneto u meničnu ispravu menicom se zasniva obaveza dužnika

Menična načela: 39

1. načelo pismenosti ili formalnosti 2. načelo inkorporacije 3. načelo fiskne menične obaveze 4. načelo menične strogosti 5. načelo menične solidarnosti 6. načelo menične neposrednosti 7. načelo menične samostalnosti

Menični elementi:40 1. bitni 2. pretpostavljeno bitni 3. nebitni – fakultativni

Bitni elementi: 41

- označenje isprave kao menice - bezuslovni nalog da se plati određena suma novca- ime onog koji treba da plati – trasat - označenje dospelosti menice - označenje mesta plaćanja - ime onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti – remitent

37 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 353. 38 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 354.39 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str 550.40 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str 551.41 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str 551.

19

- označenje datuma i mesta izdavanja - potpis izdavaoca menice – trasanta

Elementi koji se sami po sebi smatraju bitnim:42 - naznačenje dospelosti - mesto plaćanja - mesto izdanja menice

Nebitni:43 - tiču se subjekata menično pravnog odnosa - odnose se na fakultativne klauzule

Menične radnje: 44

Izdavanje menice je prva menična radnja. Izdaje je trasant stavljajući svojeručni potpis i tako uspostavlja pravni odnos između trasanta i remitenta. Predaje je remitentu jer je prethodno od njega primio neku protivvrednost. U momentu izdanja trasant postaje remitentov dužnik i dužnik svih budućih imaoca menice.

Akceptiranje menice – pravna radnja kojom se neko lice – trasat, obavezuje potpisom da prihvata meničnu obavezu i da će je isplatiti onako kako ona glasi. Značaj akcepta je što se od tog momenta menja glavni dužnik po menici i to postaje trasat.

Akcept može biti: potpisani- ako se prihvata obaveza za ukupnu sumu delimični- ako se prihvata obaveza za deo menične svote

Prema formi može biti: pun - akceptant na menicu stavi izjavu o akceptiranju i potpis blanko - kada akceptant stavi samo svoj potpis

Menični aval – izjava kojom neko lice svojim potpisom na menicu jemči da će menični dužnik ispuniti svoju obavezu. Tako nastaje pravni odnos između imaoca menice ilica koje je dalo aval.Avalista – jemac može biti svako lice koje je sposobno da preuzme meničnu obavezu. Aval je sredstvo obezbeđenja jer se njime štiti imalac menice od rizika da njegovo potraživanje ostane neplaćeno.

Vrste avala: pun - sadrži ime lica za koje se daje aval i potpis avaliste blanko - sadrži samo potpis avaliste

Intervencija – radnja kojom se neko lice – intervenijent akceptira, ili isplaćuje menični iznos umesto nekog potpisnika menice – honorat.

Dve vrste intervencije: pozivne - naznačen je adresat po potrebi i imalac menice je dužan da se

njemu obrati spontane - intervenijent se sam javlja da bi zaštitio kreditni ugled trasanta

ili nekog drugog meničnog dužnika. Nastaje iz 2 razloga:

intervencija zbog neakceptiranja intervencija zbog neisplate

Prenos – indosiranje menice – putem određene izjave – indosamenta, menica se prenosi sa jednog lica na drugo. Tu izjavu imalac menice ispisuje na poleđini

42 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009, str 552.43 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009, str 552.44 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009, str 552.

20

menice i tako svoja prava prenosi na drugo lice. Lice koje prenosi menicu – indosant, a lice na koje se vrši prenos – indosatar.

Prema formi indosament može biti: puni - naznačeno ime indosatara uz klauzulu i potpis indosanta blanko - samo potpis indosanta rekta - ako se u izjavi unese klauzula „ne po potrebi“, znači da se

zabranjuje indosiranje Prema sadržini indosament može biti:

vlasnički - za prenošenje svojine na menici punomoćnički - sadrže ovlašećenje za naplatu založeni - njime se menica zalaže

Prezentacija menice – imalac menice je dužan da u određenom roku prezentira menicu dužniku.

Vrste prezentacija: prezentacija menice na akcept - poziv trasatu da prihvati meničnu

ispravu. Mora se izvršiti do roka do kog menica dospeva za naplatu. Ako je izdata „po viđenju“ trasat ima pravo da zahteva da mu se menica prezentira još jednom posle prve prezentacije – deliberacioni rok.

prezentacija menice na isplatu - mora se izvršiti o dospelosti, tj. mora se prezentirati najranije na dan dospelosti ili u jednom od sledeća dva radna dana. Ako se to ne uradi menica apostaje prejudicirana.

Isplata menice – vrši se o dospelosti. Menicu je dužan da isplati glavni dužnik – akceptant ako je akceptirana, trasant ako nije. Kada se izvrši isplata, to se konstatuje na poleđini menice i dužnik tada oduzima menicu od imaoca. Ako je isplatu izvršio akceptant ili trasant, obaveza se gasi. Ako je menicu isplatio jedan od indosanata ili njihov avalista, oni imaju pravo regresa od svih lica koja imaju viši rang u menici.

Umnožavanje men. – zbog obezbeđenja meničnog poverioca ako dođe do gubitka ili uništenja iste.

Umnožavanje se vrši: izdavanjem duplikata menice - svaki primerak mora da nosi svoj redni

broj. Ovo može da vrši samo trasant koji ne bi smeo da akceptira više od jednog primerka menice.

izdavanjem kopije menice - može da vrši svaki imaoc menice, jer se kopijom ne može dobiti ni akcept ni isplata, ali može da se zahteva original menice.

Mere za očuvanje meničnih prava: 45

Protest – cilj je očuvanje meničnih prava. To je postupak kojim se obezbeđuje zaštita meničnih prava imaoca menice kada glavni dužnik nije ispunio svoju obavezu. Imalac menice mora da je podnese na protest u zakonski propisanom roku. Protest može biti podignut zbog: neakceptiranja, neisplate, nedatiranja, neizdavanja duplikata ili kopije i zbog neisplate protestnih troškova. Notifikacija – njom se obaveštavaju menični dužnici od strane imaoca menice da je podignut protest. Neizvršavanje notifikacije nema za posledicu gubitak meničnih prava, jedino je imalac dužan da nadoknadi štetu najviše do visine menične sume. Regres – zahtev kojim imalac menice traži od nekog regresnog meničnog dužnika da ovaj isplati menicu u slučaju kada je akceptant ili trasat odbio. Regresni dužnici se smatraju indosanti, akceptanti, trasanti i avalisti. Regres se može istaći zbog


21

neakceptiranja, platežne sposobnosti trasanta, trasata ili akceptanta, zbog neisplate ili delimične isplate.

Razlozi prestanka meničnih prava i obaveza: 46

• ispunjenje menične obaveze • zastarelost • prenos menične obaveze • poništenje menice • oproštaj duga • kompenzacija • nestanak menice • konfuzija • propuštanje obaveznih meničnih radnji

Opšta karakteristika anglosaksonskog meničnog prava je sloboda forme, oblika i sadržine menice. U ovom pravu ona nije potpuno apstraktna HOV i nije obavezan protest da bi se sačuvala prava. VB i SAD ne priznaju pravo međunarodno meničnog prava- Jednoobrazni zakon menica, već primenjuju domaće menično pravo.Vrste menice u anglosaksonskom pravu:47

1. bil of exchange – slična vučenoj menici u međunarodnom meničnom pravu 2. Promissory note – slična sa sopstvenom menicom u istom pravu

Vste menica: 48

1. domicilirana 2. trasirana – vučena 3. sopstvena 4. trasirana po sopstvenoj naredbi 5. potpuna 6. blanko

Trasirana – vučena menica – izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu), da korisniku (remitentu), iz svog pokrića kod te banke, isplati novčani iznos na koji glasi menica.

Sopstvena menica – trasant se obavezuje da će u vreme dopelosti menice isplatiti meničnu sumu remitentu.

Trasirana menica po sopstvenoj naredbi – podvrsta trasirane menice gde trasant izdaje menicu i označava sebe kao remitenta.

Potpuna menica – trasant u trenutku izdavanja menice unese u menicu sve bitne elemente zakonski propisane.

Blanko menica – u času njenog izdanja nedostaje jedan ili više bitnih elemenata menice.

46 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 360.47 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 361.48 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 361.

22

Slika br. 5 Menica49

2.2. Instrumenti medjunarodnog platnog prometa

2.2.1.Osnovne karakteristike medjunarodnog platnog prometa

Medjunarodni platni promet podrazumeva sve oblike plaćanja van teritorije jedne zemlje tj plaćanja izmedju privrednih subjekata različitih zemalja. Medjunarodni platni promet javlja se kao posledica medjunarodnih poslovnih odnosa u kojima dolazi do prometa i razmene robe, novca i usluga na različitim geografskim prostorima.Ove transakcije se najčešće obavljaju bezgotovinski u manjem broja u efektivnom novcu jer je brže efikasnije sigurnije, zbog korišćenja SWIFT mreže.Plaćanja izmedju subjekata koji učestvuju u medjunarodnom platnom prometuvrše se po osnovu plaćanja obaveza u vezi: 50

Prometa proizvida Izvršenja odredjenih usluga i radova Plaćnja u vezi dužničko-poverilačkih odnosa Plaćanja obaveza koje proizilaze iz finsijskih odnosa.

Poslovna praksa je stvorila posebne instrumente plaćanja koji služe što efikasnijem i što sigurnijem izvršenju ugovorenih obaveza plaćanja.

U instrumente medjunarodnog platnog prometa spadaju: 51

medjunarodni dokumentirni akreditiv, medjunarodni i dokumentirni inkaso, bankarske doznake, medjunarodno kreditno pismo, kreditne karte, menice,ček, bankarska garancija.

Instrumenti platnog prometa ubrzavaju međunarodni promet roba i usluga, utiču na brži i efikasniji promet robe i usluga, a time i plaćanja.

49 Izvor: www.google.rs http://www.papirnisvet.com/photos/products/1529/1529_IMG_8389-01.jpg, datum preuzimanja 27.09.2013.50 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet “, Beograd, 2012, str 325.51 www.megatrend-info.com, IPP skripta za ispit, str 20.

23

http://www.megatrend-info.com/

http://www.papirnisvet.com/photos/products/1529/1529_IMG_8389-01.jpg

http://www.google.rs/

Koje instrumente će upotrebiti zavisi od interesa samih stranaka, a drugim delom normama nacionalnih propisa, kao i od faktora rizika, različitosti pravnih sistema, trgovačkih običaja, državnih mera, nestabilnosti valute. U ovakvim uslovima neizvesnosti važno je izabrati način plaćanja koji u najvećoj meri pruža sigurnost partnerima svodeći na minimum dejstvo rizika.Zato je najvažnija karakteristika ovih poslova, postojanje kontrole obavljanja platnog prometa. Ovi poslovi se obavljaju pod posebnim tehničkim, organizacionim i sistemskim uslovima, a sve je pod nadzorim Medjunarodne trgovinske komore (aktivnosti komore usmerene su na uspostavljanje boljih odnosa izmedju razvijenih i zemalja u razvoju, ali i na rešavanju problema koji se javljaju u svetkoj trgovini, u tokovima medjunarodne razmene, uskladjivanju propisa).Intervencija države u domenu medjunarodnog platnog prometa je danas posebno izražena jer je platni promet sa inostranstvom do životnog značaja za ekonomiju svake zemlje.

2.2.2.Vrste medjunarodnih plaćanja u MPP

Sistemi međunarodnih plaćanja:52

1) slobodno devizna plaćanja ( konvertibilan sistem plaćanja)2) klirinška plaćanja3) plaćanja putem kompenzacija

1)Slobodno devizna plaćanja su takva plaćanja kod kojih se potraživanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ostvaruju se preko tekućih računa koje banka jedne zemlje drži kod inostrane banke – svog korespondenta.Najraprostranjeniji sistem plaćanja je konvertibilan sistem koji podrazumeva da dužnička strana izmiruje svoje novčane obaveze u konvertibilnoj valuti. Ovo znači da se slobodna devizna sredstva ne moraju utrošiti tamo gde su dobijena u nekom poslu. Ovaj sistem omogućava da se roba nabavi i plati tamo gde je najjefitinija i pod najpovoljnijim uslovima.Ovaj sistem plaćanja negativno utiče na robni promet sa onim zemlmjama koje imaju deficit deviznih sredstava. One imaju tada poteškoće u izmirenju obaveza prema stranim partnerima,a tada se javlja i problemi deviznih kurseva.

2)Klirinška plaćanja se korist između dve ili više zemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u domaćim valutama, bez upotrebe deviza. Ovo znači da izvoznici i uvoznici vrše obračun i naplatu svojih potraživanja kod centralne banke svoje zeemlje, a ugovorom o kliringu predvidja se valuta u kojoj će se vršiti obračun uvoza i izvoza. Kod klirinških plaćanja dolazi do sklapanja ugovora između dve zemlje pri čemu se utvrđuju robne liste i količine roba koje se mogu kupovati, odnosno prodavati u tim zemljama. Kliring može biti bilateralan (između dve zemlje) i multilateralan ( učešće više zemalja).Prema broja država koje učestvuju u liringu razlikujemo:53

Jednostrani kliring Dvostrani Višestrani.


24

Negativna strana kliringa:1. potraživanja stečena u jednoj zemlji, ne mogu se koristiti u nekoj trećoj zemlji

gde su uslovi nabavke povoljniji,2. potrebno je da se uzajamna plaćanja poklapaju, što je u praksi teško ostvarljivo,3. robne liste često sadrže pojedine robe u odreženoj srazmeri, tako da je kupac

prinuđen da kupi robu koja mu nije potrebna

2.2.3.Korespodentski odnosi i kontokorektni računi

Korespodentski odnosi

Međunarodno bankarstvo podrazumeva sistem međunarodnih, korespondentskih odnosa. Međubankarski korespondentski odnosi su kičma pp, a posebno MPP.Velike svetske banke se sve više udružuju i kao rezultat toga one raspolažu sa ogromnim sredstvima, mrežom filijala i najsavremenijom tehnologijom. Njihovim povezivanjem nastaju korespodentski odnosi. Ovim odnosima dolazi do njihovog bližeg poslovnog povezivnanja, boljeg upoznavanja, stvaranja uslova za medjusobno poverenje. Potrebno je da svaka banka ima bar jednu korespodentsku banku u svakoj zemlji sa kojom redovno obavlja poslove međunarodnog prometa za potrebe svojih komitenata.Vrlo je bitan pravilan izbor banke korespodenta jer je bitno da se radi o banci koja ima dobar bonitet.Korespondentski odnos je uspostavljen kada ponuđena banka pozitivno odgovori na oredlog banke predlagača.Načini na koje banke mogu da izvršavaju svoja međusobna plaćanja:54

1) da jedna od dveju banaka ovlasti onu drugu banku da ona u svojim knjigama otvori tekući račun na ime prve banke, i da sva buduća međusobna plaćanja izvrši u korist odnosno na teret tog računa. U ovom slučaju nastaje kontokorektni korespondentski odnos između tih banka, koje se tada nazivaju direktnim korespondentima.

2) Rešenje za međusobna plaćanja , ako nije dogovoreno otvaranje tekućeg računa, sastoji se u tome da banke svoja međusobna plaćanja izvršavaju putem svojih tekućih računa kod trećih banaka, dajući tim bankam nalog ili ovlašćenje za izvršavanje potrebnih plaćanja u korist druge korespondentske banke. Banke sa kojima su dogovoreni takvi odnosi nazivaju se indirektnim (nekontokorentnim) korespondentima.

Kontokorektni tekući računi banaka

Tekući račun koji jedna banka otvara kod svoje ino-korespondentske banke predstavlja za nju nostro račun. Za banku kod koje je račun otvoren to je loro račun.Sredstva jedne banke na tekućim računima kod druge banke u inostranstvu predstavljaju njeno devizno potrazivanje sa kojim ona može u svakom momeentu da raspolaže slobodno i da koristi za plaćanja.55


25

Na nostro računima banka uvek drži izvestan iznos sredstava radi održavanja likvidnosti i da na ta sredstva ne dobija kamatu zato se svaka domaća banka zalaže za otvaranje dekućeg računa svog korespodenta.Pored otvorenih tekućih nostro računa kod inostranih korespodenata, banke nalogodavci vode analogne račune u svom knjigovodstvu na kojima knjiže sva plaćanja i naplate putem tih računa.Banke su obavezne da održavaju zdrave odnose u medjunarodnim plaćanjima koja se ogleda kroz ažurnostu u poslovanju banaka.

2.2.4.Instrument medjunarodnog platnog prometa

U instrumente medjunarodnog platnog prometa spadaju:56 medjunarodni dokumentirni akreditiv, medjunarodni i dokumentirni inkaso, bankarske doznake, medjunarodno kreditno pismo, kreditne karte, menice,ček, bankarska garancija.

Od svih instrumenta medjunarodnog platnog prometa pažnju posvećujemo dokumentiranom akreditivu kao jednom od najzastupljenijih u medjunarodnom poslovanju.

Akreditiv je instrument plaćanja kojim klijent daje nalog banci kod koje ima otvorenračun da određena sredstva, uz određene uslove, stavi na raspolaganje određenompravnom ili fizičkom licu kod iste ili druge banke. Akreditiv kao instrument plaćanja uzemlji može biti :57

običan, dokumentirani ili robni, opozivi, neopozivi(permanentni) ili trajni.

Pri otvaranju dokumetovanog akreditiva pojavljuju se tri učesnika:1. Kupac-uvoznik, koji banci daje nalog za otvaranje akreditiva2. Akreditivna banka, koja na zahtev kupca otvara akreditiv3. Prodavac-izvoznik, korisnik akreditiva.

Ukoliko se akreditiv pojavljuje u složenoj formi tada imamo četri učesnika:58

1. Nalogodavac akreditiva(kupac-uvoznik)2. Korisnik akreditiva(prodavac-izvoznik)3. Akreditivna banka(po nalogu kupca otvara akreditiv)4. Negocirajuća banka(banka prodavca-izvoznika)

Obični akreditivi su karakteristični po tome što isplata sume na koju glase nije uslovljena ispunjenjem određenih uslova.Za razliku od njih, dokumentarni akreditivi su takvi, kod kojih korisnik akreditiva mora podneti banci odgovarajuću dokumentaciju da bi mogaoda raspolaže njima. Znači da je

56 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009, str 565.57 STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje “,Beograd, 2012., str 183.58 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str. 567.

26

ispunjenje akreditivne obaveze u ovom slučaju vezano za prezentaciju akreditivnih dokumenata. Njima korisnik akreditiva dokazuje da je postupio po dogovorenim uslovima. Koja dokumenta je dužan da podnese banci, određuje se u samom nalogu za otvaranje akreditiva. To mogu biti trgovačke fakture, razna otpremna dokumenta kao što su tovarni list, konosman, taloni otpremnica kojima se dokazuje izvršenje isporuke robe, kao i dokumenta o osiguranju i druga dokumenta koja se predvide u akreditivu.Opzivi akreditiv je karakterističan po tome što se mogu izmeniti uslovi njegovogkorišćenja i može biti poništen bez prethodnog obaveštavanja i saglasnosti korisnikaakreditiva. Međutim, ako je akreditiv neopoziv, nalogodavac ga ne može opozvati nitimenjati dogovorene uslove bez prethodnog pristanka korisnika. Medjutim to ne znači da ovi mogu neograničeno dugo trajati. Naime, na svakom akreditivu mora biti naznačen rok trajanja. On se kod opozivog akreditiva može označiti određenim datumom ili akreditiv važi ''do opoziva'', dok se neopozivi akreditiv ne može otvoriti sa rokom važenja do opoziva. Akreditiv se može otvoriti sa najdužim rokom važenja od jedne godine ukoliko je u pitanju opozivi, dok rok neopozivog akreditiva može biti i duži od jedne godine.Permanentni (trajni) akreditiv se obnavlja dnevno, nedeljno ili mesečno do isteka rokatrajanja. On je karakterističan po tome što se po iscrpljvanju akreditivnog iznosa ne gasi,već se automacki obnavlja tj. vraća na prvobitan iznos svakog dana, nedelje ili meseca.

Izveštaj o otvaranju

Nalog za otvaranje Aviziranje, konformiranjeakreditiva akreditiva

Kupoprodajni ugovor

Slika br. 6 Otvaranje dokumentarnog akreditiva59

Otvaranje akreditiva treba da ima sledeću dinamiku:60

59 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str. 567.60 VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str. 568.

27

Akreditivna banka u domaćoj zemlji

Negocirajuća(korespodentna) banka u inostranoj zemlji

Nalogodavac akreditiva(kupac-uvoznik)

Korisnik akreditiva(prodavac-izvoznik)

1. Između kupca-uvoznika i prodavca-izvoznika, sklapa se kupoprodajni ugovor o nekom zajedničkom poslu.

2. Kupac-uvoznik daje nalog akreditivnoj banci da otvori akreditiv u korist prodavca-izvoznika. Nalogodavac akreditiva je dužan da pored detaljno opisanih uslova u sadržini naloga o otvaranju akreditiva dostavi i odgovarajuće pokriće iz sredstava sa svog tekućeg računa.

3. Akreditivna banka obaveštava negocirajuću banku da je otvoren akreditiv za račun prodavca-izvoznika.

4. Prodavac izvoznik otprema ugovorenu količinu i kvalitet robe te dostavlja dokumenta negocirajućoj banci.

5. Negocirajuća banka dostavlja dokumente akreditivnoj banci pri čemu dotična bnka isplaćuje, akceptira ili negocira menice vučene od strane korisnika akreditiva.

6. Akreditivna banka dostavlja propisana dokumenta kupcu-uvozniku sa ciljem da kupac- uvoznik izvrši preuzimanje robe.

7. Kupac-uvoznik plaća akreditivnoj banci za izvršene usluge proviziju8. Po prezentaciji robnih dokumenata od strane prodavca-izvoznika vrši isplatu

protivvrednosti izvozne robe kako je i utvrđeno u akreditivu.9. Za obavljanje bankarske usluge negocirajuća banka naplaćuje proviziju od

prodavca-izvoznika.

3. Poseban osvrt na bankarske garancije

3.1.Pojam i značaj bankarske garancije

3.1.1.Pojam bankarske garancije

Prema članu 1083 Zakona o ogligacionim odnosima bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeniu garanciji.61

Bankarska garancija ima uvek neku ekonomsko – finansijsku podlogu u nekom drugom ugovoru, kao što su ugovor o isporuci investicione opreme, ugovor ozajedničkom ulaganju, ugovor o izgradnji investicionog objekta, ugovor o finansijkomkreditu, ugovor o konsignaciji. U takovom ugovoru je sadržana garantna ili finansijskaklauzula prema kojoj se obavezuje dužnik da će u korist svog poverioca pribavitibankarsku garanciju.Miljko Trifunović kaže da je bakarska garancija pismena obaveza banke, da na način i prema uslovima predviđenim u samom tekstu garancije, ona isplati iznos u naznačenom roku.Po ovom autoru garancija predstavlja određeno jemstvo.Prema Predragu Kaporu bankarska garancija predstavlja jednu posebnu vrstu jemstva kojim banka preuzima odgovornost u predvidjenoj bankarskoj formi za pravilno i uredno izvršavanje obaveza svog komitenta prema njegovom ugovorenom partneru.Jelisaveta Vasilić definiše garanciju kao jednostrani obavezni ugovor kojim se banka garant obavezuje da korisniku garancije isplati iznos iz garancije, uslovno ili bezuslovno, ukoliko dužnik iz osnovnog posla ne ispuni tj neuredno ispuni svoje ugovorene obaveze.62

61 Ustav Repblike Srbije, Zakon o obligacionim odnosima62 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “,

28

Iz ove zakonske definicije proizilazi prvo, da u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica, između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa i, drugo, da je banka dužna da isplati garantni iznos, ako dužnik iz osnovnog ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu obavezu, a ostvare se za to i ostali uslovi navedeni u samoj garanciji.Sve prethodno navedene definicije bankarske garancije kao i definicije koje ovde nisu pomenute idu u prilog tome da pravna nauka sa svoje strane jos uvek nije definisala bankarske garancije iako je činjenica da u pravnoj teoriji i bankarskoj praksi postoje mnoge pojedinačne definicije bankarskegarancije.Pravila o poslovanju sa bankarskim garancijama uredjena su kroz sledeće zakonske i podzakonske akte:63

Zakon o obligacionim odnosima; Zakon o bankama ; Pravilnik o obaveznim elementima konkursnedokumentacije u postupcima

javnih nabavki kao i primenom Računovodstvenih pravila.

3.1.2. Značaj bankarske garancije

Bankarska garancija posmatrana kao samostalni posao dobija poslednjih sve više na značaju. Otuda ne iznenađuje činjenica što je ona danas u veoma širokoj upotrebi pre svega u poslovima međunarodne trgovine.64

Međutim bankarska garancija se danas kao sredstvo obezbeđenja koristi sve više i u unutrašnjoj trgovini, s obzirom da predstavlja najsigurniji instrument obezbedjenja da će se ugovorena obaveza ostvariti na način i pod uslovima kako je to predvidjeno samim tekstom ugovora.Bankarska garancija dobila je posle Drugog svetskog rata značajno mesto uposlovima međunarodne trgovine iz više razloga. Prvo, privredne krize i monetarni poremećaji u međunarodnoj zajednici imali suza posledicu da su mnoge zemlje, zbog zaštite domaće privrede, bile prinuđene daadministrativnim intervencijama zabranjuju ili ograničavaju i uvoz i izvoz određenihroba, što je dovodilo do toga da inostrani partneri nisu mogli da ispunjavaju ranijepreuzete ugovorene obaveze. Stoga su domaći izvoznici zahtevali da im inostrani partneri pribave bankarsku garanciju, kako bi se zaštitili od ove vrste rizika. Ekonomska kriza je prisutna i danas i upravo iz ovih razloga postoji stalna potreba da se potraživanja poslovnoh partnera iz različitih ugovornih odnosa obezbede bankarskom garancijom ili nekim drugim sredstvom obezbedjenja(menični aval). Na taj način u savremenim uslovima bankarske garancije dobijaju izuzetan privrdni značaj zbog širine njene upotrebe vezano za obezbeđenje realizacije poslova.65

Drugo, velika upotreba bankarske garancije u međunarodnom prometu objašnjavase i okolnošću da se poslovi zaključuju između partnera koji se međusobno ne poznaju,niti imaju uvid u međusobne finansijske prilike i moralnu sigurnost, tako da se rizikneizvršenja ugovora pokriva bankarskom garancijom.

Treće, široko korišćenje bankarske garancije u poslovima međunarodne trgovine

Beograd,2012,str 118.63 TOMIĆ M., Bankarska garancija: Istrument obezbeđivanja plaćanja i kreditiranja, Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2009. str. 28.64 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd,2012,str 115.65 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd,2012,str 116.

29

može se, takođe, objasniti i određenim prednostima koje ima bankarska garancija uodnosu na druga sredstva obezbeđenja građanskog i privrednog prava.Tako, na primer,stvarna obezbeđenja (ručna zaloga i hipoteka) mogu biti nedovoljna da bi se iz njihovevrednosti mogao namiriti poverilac za svoje potraživanje koje ima prema dužniku.

Četvrto, bankarska organizacija se masovno koristi u međunarodnoj trgovini izbog toga što iza obaveze dužnika stoji banka čija je finansijska pouzdanost ubedljiva.Ovome treba dodati i to da bankarska garancija omogućuje njenom korisniku dabrzo i bez spora realizuje svoje potraživanje, naročito kad se izvršenje ugovoraobezbeđuje samostalnom i bezuslovnom garancijom.

3.2. Pravni odnosi među učesnicima u bankarskoj garanciji

Kao što smo ranije rekli u garancijskom poslu učestvuju najmanje tri lica, između kojih se zasnivaju tri pravna odnosa. Ta lica su sledeća:66

Nalogodavac garancije – dužnik – je preduzeće koje se obavezuje svompartneru da će izvršiti ugovorene obaveze i za koje će garantovati banka.

Banka garant - korisniku garancije garantuje da će u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvršiti svoje preuzete obaveze navedene ugaranciji, te da će izvršenje preuzeti banka ukoliko to ne učini nalogodavac.

Korisnik garancije – poverilac – koji stiče pravo potraživanja prema bancigarantu ukoliko dužnik ne odgovori obavezama.

Dakle, bankarska garancija u svom najjednostavnijem obliku funkcioniše na tajnačin, što dužnik daje nalog svojoj banci da neposredno, ili uz posredovanje neke drugebanke, izda u svoje ime i za njegov račun, garanciju trećem licu, budućem korisnikugarancije. To znači da se u vezi sa davanjem garancije zasniva više pravnih odnosaizmeđu lica koja u garancijskom poslu učestvuje. Pravni odnos između poverioca i dužnika nastaje po osnovu osnovnog ugovora,prema kome je dužnik u obavezi da u korist poverioca pribavi garanciju od neke banke.Osnovni ugovor može biti: ugovor o kupovini i prodaji robe, ugovor o delu, ugovor onovčanom kreditu ili bilo koji ugovor sa odloženim rokom plaćanja ili trajnim izvršenjem činidbe.67

Dužnikova obaveza u pogledu pribavljanja garancije gasi se u trenutku kada je banka izdala garanciju njenom korisniku.Ovde se, isto tako, može postaviti pitanje: ko će snositi rizik ukoliko banka koja jedala garanciju u međuvremenu postane insolventna ili padne pod stečaj. Odogovor naovakvo postavljeno pitanje zavisi od toga ko je vršio izbor banke. Ako je prema tomebanku garanta izabrao poverilac iz osnovnog ugovora, tada će on snositi rizik sopstvenogizbora. I obrnuto, ako je banku izabrao dužnik iz osnovnog zgovora u tom slučaju rizik izbora pada na njega.68

Ako u osnovnom ugovoru nije određena banka koja će izdati garanciju, nju će izabrati dužnik, s tim što poverilac nema prava da stavlja prigovor u pogledu izbora ako je garanciju dala banka koja se u poslovnom svetu smatra solventnom.69

Pravni odnos između banke i nalogodavca nastaje zaključenjem ugovora o izdavanju bankarske garancije. Nalogodavac izdaje nalog za davanje garancije, a banka 66 ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet“, Beograd, 2012., str 371.67 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 30768 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 308.69 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 298.

30

ga prihvata ćutanjem, pri čemu se smatra da je nalog prihvaćen ili u ostavljenom roku odbijen.70

Banka izdaje garanciju u svoje ime, a za račun nalogodavca i to pod onim uslovima kakvi su određeni u nalogu i instrukcijama. Ako je, međutim, nalog nepotpun,nejasan i protivrečan ili ako nalogodavac nije položio novčano pokriće koje je bio dužan da položi, banka ima pravo da odbije davanje garancije trećem licu (korisniku garancije). Banka nije ovlašćena da po sopstvenoj dispoziciji odstupa od primljenog naloga, izuzev kad to posebne okolnosti nalažu, niti da na drugu banku prenosi obaveze u pogledu izdavanja garancije, jer se davanje garancije vezuje za personalitet određene banke.71

Sa svoje strane i nalogodavac je dužan da ispuni svoje obaveze. On je u prvom redu dužan da za izdatu garanciju i preuzeti rizik isplati banci određenu naknadu(proviziju), čija se visina utvrđuje ugovorom, bankarskom tarifom i običajem. Ali, ako banka iz sopstvenih sredstava isplati garanciju, ima pravo da traži povraćaj isplaćenih sredstava sa kamatom koja se obračunava prema tarifi ili ugovoru o izdavanju bankarske garancije. Pored toga, banci garantu pripada i naknada troškova i izdataka koje je imala uvezi sa davanjem garancije.

U teoriji ne postoji saglasnost o tome kakva je pravna priroda odnosa koji se uspostavljaju između banke i korisnika garancije,odnosno da li je bankarska garancija ugovor ili jednostrani pravni posao. Postoje dva gledišta:72

1. Prema jednom gledištu, sa većim brojem pristalica, bankarska garancija je ugovor koji nastaje tako što banka čini ponudu, a korisnik garancije je prihvata ćutanjem.

2. Po drugom gledištu, bankarska garancija nije ugovor već jednostrani pravni posao koji nastaje izjavom volje banke upućenom korisniku garancije.

Obaveza banke iz bankarske garancije – Osnovna obaveza, koju je banka preuzela izdavanjem garancije, jeste da njenom korisniku isplati garantni iznos, kad se zato ispune uslovi navedeni u samoj garanciji.73

Čim je izdata garancija, za banku je stvorena obaveza da izvrši isplatu garantnogiznosa, ako dužnik povredi svoje ugovorne obaveze. U stvari, neispunjenje ili neurednoispunjenje obaveze iz osnovnog ugovora predstavlja pravnu činjenicu od čijeg nastupanja ili ne nastupanja zavisi da li će banka biti dužna da ispuni svoju obavezu. Sve dok ne nastupi ovaj dogadjaj, za koji se vezuje aktiviranje garancije, njen korisnik nije ovlašćenda zahteva isplatu, niti je banka obavezna da je izvrši. Štaviše, banka nije ni ovlašćena da izvrši plaćanje pre nego što nastupi pomenuti dogadjaj, inače bi to učinila na sopstveni rizik, tj. za isplaćeno ne bi mogla da se regresira od nalogodavca. 74

Dakle, banka je dužna da garancijsku obavezu izvrši čim korisnik garancije podnese zahtev za isplatu, pod pretpostavkom da su za realizaciju garancije ispunjeni svi potrebni uslovi. Ako banka odbije da ispuni obavezu garancije, biće odgovorna i dužna da korisniku garancije naknadi celokupnu štetu koju ovaj bude imao, i ova se šteta ne bi mogla prevaliti na nalogodavca.Pošto odbijanje isplate škodi dobrom glasu banke, postavlja se pitanje da linalogodavac može da zabrani banci da izvrši isplatu garancije. Na ovako postavljenopitanje odgovor može biti samo negativan.

Do učešća više banaka u poslu garancije dolazi u slučajevima kada poverilac

70 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 29871 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 308.72 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 309.73 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 309.74 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 310.

31

zahteva da mu domaća banka izda garanciju na bazi kontragarancije inostrane banke ili kad u zemlji poverioca prinudnim propisima naređeno da garanciju mora da izda domaća banka.75

Ovde se, dakle, nalogodavac nalazi u jednoj zemlji, a korisnik garancije u drugoj.Banka čije se sedište nalazi u zemlji nalogodavca stupa u ugovorni odnos sa bankom uzemlji korisnika garancije na osnovu koga banka u zemlji korisnika izdaje po nalogu i za račun banke u zemlji nalogodavca garanciju u korist domaćeg korisnika. Prema tome, u ovom garancijskom poslu učestvuju četiri lica: nalogodavac (dužnik iz osnovnogugovora), njegova banka, inostrana banka i korisnik garancije. Na odnose između ovih učesnika u garancijskom poslu primeniće se različita prava. Tako za regulisanje forme isadržine prava i obaveza između nalogodavca i banke primeniće se jedno, za regulisanje odnosa između banke u zemlji nalogodavca i banke u zemlji korisnika garancije drugo pravo, a za regulisanje forme i sadržine bankarske garancije biće merodavno pravo treće zemlje.76

3.3. Elementi i forma bankarske garancije

3.3.1.Bitni elementi bankarske garancije

Bankarska garancija se redovno izdaje u pismenom obliku, a samo izuzetno u usmenom, telefonski ili telegrafski.Forma i sadržina kod ovog instrumenta nisu propisani već su uslovljeni dugogodišnjom praksom.Zakon ne određuje bitne elemente bankarske garancije, prepuštajući ugovornimstranama da ih predvide saglasnošću svojih volja. Ipak, u bankarskoj praksi iskristalisalisu se određeni bitni elementi, zajednički za svaki oblik bankarske garancije. Oni sunajčešće određeni u samom obrascu garancije, a mogu biti određeni i u finansijskoj iligarantnoj klauzuli ugovora.Bitni elementi bankarske garancije su:77

1. naziv i sedište banke davaoca garancije, 2. naziv(firma) i sedište primaoca garancije, 3. naznačenje posla čije se ispunjenje obezbedjuje garancijom, kao i iznos

bankarske garancije,4. novčani iznos na koji glasi,5. rok važenja bankarske garancije (obično 15-30 duži od roka izvršenja obaveza

za koju se daje garancija),6. mesto i datum izdavanja garancije,7. potpisi ovlašćenih lica.

1. U tekstu bankarske garancije mora da bude naveden naziv (firma) davaocagarancije. Bez ovog elementa ne bi, po prirodi stvari, mogla da nastane punovažnagarancijska obaveza, jer ne bi bilo poznato ko se obavezao garancijom.Prema mestu sedišta garancije određuju se uslovi za davanje garancije, naročito u onim zemljama u kojima su prinudnim propisima regulisani postupak i uslovi za davanje

75 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 299.76 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 310.77 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 311.

32

bankarskih garancija.78 2. Isto tako, naziv (firma) i sedište primaoca ili korisnika garancije čini bitni

Element svakog oblika bankarske garancije. Ako taj elemenat ne bi bio unesen u bankarsku garanciju, korisnik garancije ne bi mogao da se kod banke garanta legitimiše, i da zahteva isplatu garantnog iznosa. Pored toga, značaj unošenja ovih podataka u tekst garancije sastoji se i u tome što u nekim zemljama je propisano da garancije mogu da daju isključivo domaće banke.79

3. Tekst bankarske garancije uvek sadrži osnovni posao čije se izvršenjeObezbeđuje garancijom. Najčešće se o osnovnom poslu unose sledeći podaci: ugovorene strane,predmet ugovora ili drugog pravnog posla, rok njegovog izvršenja, cena ili naknada zaisporučenu robu ili izvršenje usluga, kao i svi ostali podaci koji mogu biti značajni zapreuzetu garancijsku obavezu.80

Kad u tekst garancije ne bi bili uneseni podaci o osnovnom poslu, moglo bi se postaviti pitanje da li je to bankarska garancija ili neki drugi pravni posao.

4. Novčani iznos na koji garancija glasi mora biti određena svota novca koju jebanka dužna da isplati korisniku ako dužnik iz osnovnog ugovora o roku ne izvrši svojuugovorenu obavezu. Banka svoju obavezu iz garancije može jedino izvršiti u novcu, bezobzira da li se garancijom obezbeđuje izvršenje neke novčane ili nenovčane obaveze.81

Visina novčane obaveze iz garancije obezbeđuje se ili u fiksnom iznosu ili uodređenom procentu od vrednosti obaveze čije se ispunjenje obezbeđuje garancijom.Načelo fiksnosti novčane obaveze iz bankarkse garancije predviđeno je i uJednoobraznim pravilima za ugovorne garancije. Prema tom načelu banka nije dužna daplati ni više ni manje od onog što je navedeno u garanciji.82

Pošto je obaveza koja proizilazi iz bankarske garancije po svom karakterunovčana obaveza, banka je dužna da isplati onoliki broj novčanih jedinica koliki je fiksnu garanciji, nezavisno od toga da li je u međuvremenu kupovna moć novca porasla ili opala. Zato se unose zlatne ili valutne klauzule kojima se podjednako štiti i banka I korisnik garancije od mogućih promena vrednosti valute.Za razliku od drugih novčanih obaveza, banka garant nije ovlašćena da svojuobavezu iz garancije izvrši pre roka koji je određen u garanciji.

5. Pod rokom važenja bankarske garancije se podrazumeva određeni protokVremena do koga je korisnik garancije ovlašćen da zahteva isplatu novčanog iznosa na koji garancija glasi, a banka garanti obavezna da tu isplatu izvrši.Rok važenja bankarske garancije može biti određen na različite načine. U bankarskoj praksi je uobičajeno da se rok fiksira za određeni datum ili za nastupanje određenog događaja ili za protok vremena od dana izdavanja garancije. Naime, banka je zainteresovana ne samo da rok garancije bude unapred određen, nego da i taj rok bude što je moguće kraći. 83

6. Mesto izdavanja bankarske garancije je ono mesto u kome se nalazi sedištaBanke ili njene poslovne jedinice koja je dala garanciju.78 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 311.79Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 311.80 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 312.81 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 312.82 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 300.83 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 314.

33

U teoriji se polazi od toga da je bankarska garancija nastala u onom mestu gde jenastupila poslednja činjenica značajna za nastanak punovažne građanske obaveze, a tačinjenica jeste jednostrana izjava volje banke koja se, po prirodi stvari, redovno daje umestu u kome se nalazi sedište banke garanta ili njene poslovne jedinice.84

Prema mestu izdavanja garancije cene se punovažnost i pravno dejstvo izjave opreuzimanju obaveze, forme te izjave, kurs konverzije ranije valute u novu valutu,dozvoljenost ugovaranja zaštitnih klauzula, nadležnost suda ili arbitraže, materijalnopravo koje će se primeniti na garanciju, ako o tome nije ništa rečeno u samoj garanciji.Ukoliko u garanciji nije navedeno mesto izdavanja garancije smatra se da jegarancija izdata u mestu gde se nalazi banka ili njena poslovna jedinica.Datum izdavanja bankarske garancije ima višestruki značaj. Od datuma izdavanja garancije počinje dateče rok u okviru koga korisnik garancije može da postavi zahtev za isplatu garantnogiznosa. Najzad, datum izdavanja garancije može biti značajan sa stanovišta promene deviznih i ostalih prinudnih propisa kojima se u zemlji sedišta banke reguliše platni promet sa inostranstvom, zastarelosti potraživanja itd.85

7. Za punovažnost garancijske obaveze potrebno je da garancija bude propisana odovlašćenog lica. Pošto je bankarska garancija jednostrani pravni posao gde nastajeobaveza samo na strani banke, ispravu o garanciji potpisuju lica koja zastupaju banku, ane korisnik garancije. Prilikom potpisivanja garancije, ovlašćeno lice stavlja svoje ime iprezime i pečat banke garanta. U bankarskoj praksi nije uobičajeno da se na garancijustavlja mehanički izrađen svojeručni potpis, jer svaka garancija ima svoja individualnaobeležja. Potpis se obično stavlja s desne strane isprave, ispod izjave o preuzimanjugarancijske obaveze.86

3.3.2.Nebitni elementi bankarske garancije

U nebitne elemente bankarske garancije spadaju:87

1. Klauzula o vraćanju bankarske garancije2. Klauzula o primeni merodavnog prava i rešavanja sporova3. Broj bankarske garancije4. Ostale klauzule

1. U praksi se obično u tekst garancije unosi klauzula po kojoj je korisnik garancijedužan da je po isteku roka njene važnosti vrati davaocu garancije. Ova kaluzula najčešće glasi:„... garancija ostaje na snazi do..., nakon isteka roka važenja, smatraćemo da smo oslobođeni svake obaveze po istoj.“88

Prema članu 6. Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije, određeno je dasvako zadržavanje garancije po isteku roka njene važnosti ne daje korisniku pravo i zatose garancija mora „bez odlaganja“ vratiti garantu.

2. U članu 10. Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije predviđeno je da se nagarancije primenjuje zakon koji je nadležan u mestu u kome garant obavlja svoje poslove,a ukoliko garant posluje na više mesta, primeniće se zakon koji je nadležan za

84 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 314.85 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 300.86 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 314.87 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 314.88

34

poslovnu jedinicu koja je izdala garanciju. Ostaje, međutim, nejasno šta se podrazumeva pod mesto poslovanja davaoca garancije, odnosno njegove poslovne jedinice koja je izdala garanciju. Zbog toga se preporučuje da su u tekst garancije unese klauzula o pravu kojeće se primeniti na bankarsku garanciju i pravne odnose koji iz nje nastaju.U članu 11. Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije predviđa se da svakispor koji se javi u vezi sa garancijom između davaoca garancije i njenog korisnika resave arbitražni sud Međunarodne trgovinske komore u Parizu, ako se o tome saglase davalac garancije i korisnik garancije. A ako se garant i korisnik ne sporazumeju o arbitraži ili sudskoj nadležnosti, tada bi se spor koji se odnosi na garanciju rešavao pred sudom mestau kome davalac garancije obavlja svoje poslovanje, ili, po izboru korisnika garancije,pred nadležnim sudom zemlje u kojoj se nalazi sedište jedinice koja je dala garanciju.89

3. Najčešće je bankarska garancija označena registarskim brojem koji isključivoima evidencioni značaj. To znači da će i garancija koja nema ovakav broj biti punovažna I moći da proizvede svoje pravno dejstvo. 90

4. Od ostalih klauzula koje se najčešće pojavljuju u praksi u prvom redu trebapomenuti zlatne ili valutne klauzule, kao i klauzule o kliznoj skali. Klauzule o kliznojskali unose se u tekst garancije kad se garancijom obezbeđuje potraživanje nastalo poosnovu izvođenja investicionih radova u inostranstvu ili ugovora o isporuci opreme idrugih tehničkih uređaja i naprava. Za razliku od ovih klauzula, klauzule o kamatnojstopi se najčešće koriste kad se garancijom obezbeđuje otplata kredita i vraćanjeavansa.91

3.3.3.Pravna forma bankarske garancije

Bankarska garancija je formalni pravni posao, tj. da bi nastala punovažnagarancijska obaveza potrebno je da garancija bude sastavljena u pismenoj formi.Odsustvo pismene forme lišava bankarsku garanciju pravnog dejstva. Šta više, i dazakonom nije propisana forma garancije, garancija bi, ipak, morala da bude sačinjena upismenom obliku, jer pismena forma garancije omogućuje da obaveza banke bude štojasnije i preciznije formulisana. Pismena forma garancije štiti interes ne samo učesnika u građanskom poslu, nego i šire društvene interese, pogotovu kad su u pitanju raznezakonske zabrane i ograničenja u vezi sa platnim prometom.U sadašnjim uslovima komuniciranja, često se čitav tekst garancije dajetelegrafskim putem. Na pitanje da li se garanciji datoj telegrafskim putem može datisudska zaštita – jer tako data garancija ispunjava uslov da je pisana – odgovor mora bitinegativan. Bankarska garancija poslata telegrafskim putem nema bitne elementegarancije, jer nema potpis ovlašćenog lica i pečat.Tekst garancije koji je poslat telegrafskim putem, predstavlja samo neku vrstuobećanja da će se naknadno dostaviti garantno pismo. Prema tome, tekst garancije dattelegrafskim putem mora se potvrditi garantnim pismom koje će se dostaviti preporučenom pošiljkom. Ukoliko se garantno pismo ne dostavi preporučenom pošiljkom, tekst garancije prenet telegrafskim putem ne predstavlja bankarsku garanciju ine može da uživa sudsku zaštitu.

89 Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 301.90 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 316.91 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 315

35

Međutim, sredstva komunikacije su izmenjena i danas stranke sve više u svojimodnosima primenjuju telefaks, tako da se rad banaka ne moze ni zamisliti bez telefaksa.Na pitanje da li se ovoj formi bankarske garancije, datoj pute telefaksa može dati sudskazaštita, mora se odgovoriti pozitivno, jer zadovoljava uslov pismenosti. Ova zaštita se,naravno, može dati ukoliko bankarska garancija data putem telefaksa poseduje sve bitneelemente. Stoji činjenica da tekst garancije kao i pečat nisu originalni, oni su samooslikani putem telefaksa, ali ako je odslikani potpis dalo ovlašćeno lice, ako tekstgarancije ispunjava sve bitne elemente, onda se pretpostavlja da takva bankarskagarancija proizvodi pravno dejstvo, sve dok se suprotno ne dokaže.

3.4. Vrste bankarskih garancija

Bankarske garancije mogu da se razvrstavaju i klasifikuju prema različitimkriterijumima, tako da se na temelju ovih kriterijuma dobijaju odgovarajuće vrstegarancija koje, opet, mogu da se dalje klasifikuju.Jedan od načina da se podele garancije je sledeći:92

1. Podela prema vrsti ugovora ili posla koji se obezbedjuje(prema predmetu garancije):

- Za dobro izvršenje posla,- Licitacione,- Avansne,- Za plaćanje obaveza,- Za vraćanje kredita,2. Podela prema uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi se isplatio garantni

iznos:- Uslovne, i- Bezuslovne.3. Podela prema broju banaka koje učestvuju u garantnom posli- Sueprgarancije- Kontragarancije 4. Podela prema zavisnosti od osnovnog ugovora- Samostalne- Akceptne5. Podela prema ostalim kriterijumima

Klasifikacija i razvrstavanje bankarskih garancija ne može da ide u beskonačnost. Granica do koje može da se ide u klasifikovanju jeste postojanje određenih obeležja po kojima se vrši ovo klasifikovanje i razvrstavanje bankarskih garancija.Narodna banka Srbije na osnovu klasifikacije aktive i vanbilasnih stavki razlikuje: - Činidbene garancije (za povraćaj avansa, dobro izvršenje posla, za otklan- janje nedostataka u garantnom roku, za učešće na licitacijama) - Plative garancija (za garantovanje plaćanja obaveza u ugovorenom roku).

Pored ovih podela postoji podela na nostro i loro (po ugledu na akreditive), direktne iindirektne, pokrivene i nepokrivene itd.

92 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd,str. 317.

36

Podela prema vrsti ugovora ili drugog pravnog posla čije se izvršenje obezbeđuje(predmetu ugovora)93

a) Licitacione garancijeLicitaciona garancija ili garancija za učešće na licitaciji predstavlja takvugaranciju kojom se banka garant obavezuje da će korisniku garancije (kupcu, naručiocu,investitoru) isplatiti garantnu sumu u slučaju da učesnik na licitaciji čija ponuda budeprihvaćena ne ispuni obaveze na koje se obavezao prilikom ponude.Kao što je poznato, u praksi međunarodne trgovine značajan broj ugovorazaključuje se na bazi održane javne licitacije ili, pak, prikupljanjem ponuda (ograničenalicitacija) od određenog broja izvođača ili isporučioca robe. Najčešće se ugovorizaključuju na ovaj način kada je u pitanju isporuka robe u velikim količinama ili kad jereč o izvođenju investicionih radova ili isporuci investicione opreme. U oba slučajainvestitori se pozivaju da učine ponudu, s tom razlikom što se javna licitacija oglašava usredstvima javnog informisanja i ima za cilj da se, s jedne strane, zaštiti javnost i obezbedi najbolji rezultat, a sa druge strane, da se otklone sve mogućnosti prevare. Kod prikupljanja ponuda naručilac (investitor) traži samo od određenog broja investitora da mu pošalju svoje ponude, na osnovu kojih on bira ponudu koja mu je najpovoljnija.94

Inače, licitaciona garancija razlikuje se od drugih oblika bankarskih garancija potome što se uslov za isplatu garancije ne vezuje za povredu ugovora od strane dužnika(nalogodavca), nego za ptvredu licitacionih uslova koje je učesnik na licitaciji prihvatiou momentu kada je predao ponudu sa odgovarajućom dokumentacijom. A ova ponudalicitacionih uslova sastoji se u tome što ponuđač kome je posao ustupljen odbije dazaključi ugovor u određenom roku sa investitorom (naručiocem) ili odbije da pribavigaranciju za dobro izvršenje posla.U poslovnoj i bankarskoj praksi najčešće su licitacione bezuslovne garancije, tj.takve garancije kod kojih se ne traži da korisnik garancije podnosi dokaze o tome daučesnik na licitaciji nije postupio prema licitacionim uslovima, nego je dovoljno da banci garantu podnese samo zahtev za isplatu, sa izjavom iz koje se vidi da je principalova ponuda prihvaćena i da ovaj nije potpisao ugovor ili pribavio garanciju za dobro izvršenje posla.Visina garantnog iznosa kod licitacione garancije najčešće se u praksi određuje nadva načina, i to u fiksnom iznosu ili, pak, u odeđenom procentu od ukupne predračunske vrednosti investicionog objekta ili u određenom procentu od vrednosti robe koja se ima isporučiti nakon izbora najpovoljnijeg ponuđača (isporučioca). Visina garantnog iznosa kreće se između 2% do 5% od ukupne predračunske vrednosti investicionog objekta ili vrednosti investicione opreme dok, međutim, kad su u pitanju manji objekti ovaj procentat može da se kreće i do 10%. U stvari, visina garantnog iznosa podešena je tako da može da pokrije troškove, izdatke i štete do kojih dolazi u slučaju da učesnik na licitaciji odbije da zaključi ugovor o izgradnji investicionog objekta ili isporuci investicione opreme ili ukoliko uopšte ne ispuni licitacione uslove.Rok važenja licitacione garancije poklapa se sa rokom kada je investitor (naručilac) prema licitacionim uslovima dužan da se izjasni o prihvatanju ili odbijanju ponuda koje su mu nakon raspisivanja licitacije prispele. Međutim, ako rok važenja licitacione garancije nije određen u samoj garanciji, u tom slučaju je rok važenja ove garancije šest meseci, računajući od dana kad je garancija izdata. Licitaciona garancija može da prestane i iz drugih razloga. Tako će licitaciona garancija prestati kad investitor (naručilac) prihvati ponudu i dodeli učesniku na licitaciji posao u vezi sa kojim je

93 Pavićević, B., Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Službeni list SRJ, Beograd, 1999, str.153.94 Pavićević, B., Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Službeni list SRJ, Beograd, 1999, str.154.

37

licitacija raspisana i sproveden licitacioni postupak. Zatim, licitaciona garancija prestajekad ponuđač cija je ponuda prihvaćena pribavi bankarsku garanciju za dobro izvršenjeposla ili kad se posao dodeli drugom ponuđaču.95

b) Garancija za dobro izvršenje poslaGarancija za dobro izvršenje posla je takva garancija kojom se banka obavezujeda će korisniku garancije (investitoru, naručiocu, kupcu) isplatiti određenu novčanu sumu ako dužnik (prodavac, davalac usluga) ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze.Pomoću garancije za dobro izvršenje posla obezbeđuje se izvršenje bilo kogugovora, uključujući tu i ugovor o kupovini i prodaji robe. Ako se ovom garancijomobezbeđuje ispunjenje ugovora iz oblasti investicione izgradnje, rizik koji preuzimabanka daleko je veći nego što je to slučaj sa ugovorom o kupovini i prodaji robe. Pa se garancijom za dobro izvršenje posla pokriva ne samo rizik neizvršenja ugovora, nego i rizik neurednog izvršenja, pod kojim se podrazumeva:nizvršenja ugovora o roku, neizvršenje ugovora sa stanovišta kompletnosti ifunkcionalnosti objekta ili opreme, kao i neizvršenje u pogledu izostanka obećanogproizvodnog učinka.Visina garantnog iznosa ili garantne sume određuje se na dva načina, i to ufiksnom iznosu ili u najvećem iznosu (tzv. „plafon“ garancije). U prvom slučaju bankagaranti je obavezna da isplati garantnu sumu, bez obzira da li je i u kojoj meri dužnik izosnovnog ugovora ispunio svoje ugovorne obaveze, a u drugom, visina obaveze bankegaranta zavisi od stepena ispunjenja obaveze iz osnovnog ugovora.U praksi se visina garantnog iznosa najčešće utvrđuje u određenom procentu odvrednosti ugovorenog posla koji obično iznosi 10%. U svakom slučaju visina garantnog iznosa trebalo bi da bude u visini pretpostavljene štete koja bi bila prouzrokovana korisniku garancije (poveriocu) za slučaj da dužnik izos novnog ugovora ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze.Koliki će biti rok važenja za dobro izvršenje posla treba da bude dovoljan da bi obaveza iz osnovnog ugovora mogla uredno da se ispuni. Zbog toga se u samoj garanciji predviđa mogućnost produženja roka njenog važenja koji je prvobitno bio određen. Klauzula o roku važenja garancije najčešće je formulisana nasledeći način: „garancija ostaje na snazi 30 dana nakon definitivne primopredaje, ali neduže od...“, s tim što se i ovaj rok sporazumom učesnika u garancijskom poslu možepromeniti za odgovarajući protek vremena.Prema članu 4. Jednoobraznih pravila,gde je predviđeno da ova garancija prestaje po isteku roka od šest meseci, računajući oddatuma koji je određen u osnovnom ugovoru ili od datuma predviđenog za izvršenjeugovora.96

c) Garancija za vraćanje avansaPod garancijom za vraćanje avansa podrazumeva se takva garancija kojom bankapreuzima obavezu da će korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za slučaj daisporučilac (izvođač radova, prodavac) ne ispuni svoje ugovorne obaveze za koje jepoložen avans ili ne vrati avans na drugi način.Garancija za vraćanje avansa daje se kod svih ugovora kod kojih se daje avans, a to su najčešće ugovori iz oblasti investicione izgradnje i isporuke investicione opreme, kao i

95 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 318.96 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 319.

38

ugovori koji za predmet imaju neku individualno odeđenu stvar ili stvar koja ima posebna svojstva i specijalne namene. Drugi razlog zbog čega se isplaćuje avans sastoji se u tome što na ovakav način naručilac beskamatno kreditira isporučioca, kako bi ovaj mogao da finansira izradu opreme ili izgradnju investicionog objekta.Može se reći da se davanjem avansa narušava ravnoteža između ugovornih stranana taj način što naručilac počinje da ispunjava svoju obavezu u pogledu plaćanja kupovne cene (naknade) dok se ispunjenje obaveze od strane isporučioca ili izvođača radova odlaže za vreme koje je potrebno da se proizvede oprema, odnosno izvedu predviđen iradovi. Za to vreme može se desiti da isporučilac ili izvođač radova ne izvrši svoju ugovornu obavezu ili je ne izvrši onako kako je to predviđeno ugovorom. Zbog toga naručilac zahteva da mu isporučilac opreme ili izvođač radova pribavi avansnu garanciju kojom se pokriva rizik nevraćanja avansa.Najčešće je visina garantnog iznosa jednaka vrednosti primljenog avansa, međutim, te dve visine ne moraju uvek da budu međusobno jednake. Banka garant može preuzeti obavezu koja je po svom obimu manja ili veća od primljenog avansa. Obaveza banke garanta biće uvek veća od pomenutog avansa kad je u garanciji predviđeno da jebanka garant obavezna da isplati garantni iznos sa pripadajućim kamatama i troškovimakoje je imala u vezi sa isplatom bankarske garancije. Nasuprot tome, obaveza bankegaranta biće manja od avansa u slučaju kad je u garanciji predviđeno da se obaveza banke garanta smanjuje srazmerno ispunjenju obaveze od strane dužnika iz osnovnog ugovora.97

Rok važenja garancije za vraćanje avansaI garancija za vraćanje avansa prestaje nakon isteka određenog roka važenja.U članu 4 Jednoobraznih pravila za ugovorne garancije određen je rok važenja avansne garancije u trajanju od šest meseci koji se računa od datuma koji je naznačen u osnovnom ugovoru iliod datuma predviđenog za okončanje predviđenih radova ili nakon bilo kog produženja pomenutih rokova.

Podela garancija prema uslovima koji moraju biti ispunjeni98

a) Uslovna garancijaUslovna garancija je takva garancija kod koje je naveden uslov koji treba da budeispunjen da bi korisnik garancije mogao da se obrati banci garantu sa zahtevom za isplatu garantnog iznosa. Pri tome treba imati u vidu da ovaj uslov nema karakter uslova u pravno tehničkom smislu, tj u smislu budućeg i neizvesnog događaja od čijeg nastupanja zavisi nastanak promena ili prestanak nekog pravnog odnosa, nego uslova u smislu pretpostavke (conditioiuris) koja mora biti ostvarena da bi došlo do isplate garantnog iznosa. Ako takav uslov nije naveden u garanciji, smatra se da je to bezuslovna garancija.Postavljanje uslova za isplatu garancije dokazuje se po pravilu robnim dokumentima koje podnosi korisnik garancije prilikom postavljanja zahteva za isplatu garantnog iznosa. Postojanje uslova može biti dokazivano i na drugi način. Na primer,korisnik može dokazivati postojanje uslova za isplatu podnošenjem nalaza nekog inženjering biroa kojim se utvrđuje da isporučena oprema nije bez nedostatka ili da građevinski radovi nisu izvedeni onako kako je to predviđeno ugovorom i tehničkom dokumentacijom.To znači da se postojanje uslova za isplatu garantnog iznosa dokazujuna dva načina: prvo, da je korisnik garancije ispunio svoje obaveze iz osnovnog

97 Pavićević, B., Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Službeni list SRJ, Beograd, 1999, str.168.98 Pavićević, B., Bankarska garancija: u teoriji i praksi, Službeni list SRJ, Beograd, 1999, str. 168.

39

ugovora ili, drugo, da je izostalo ispunjenje obaveze dužnika iz ovog ugovora.Uslovna garancija značajno doprinosi većoj sigurnosti u pravnom prometu poštose isplata garantnog iznosa uslovljava podnošenjem odgovarajućih dokaza.99

b) Bezuslovna garancija Za razliku od uslovne, kod bezuslovne garancije ne traži se da korisnik garancijepodnosi dokaze kojima se potvrđuje da je ispunjen uslov za isplatu garantnog iznosa.Dovoljno je samo da korisnik garancije podnese banci zahtev za isplatu sa izjavom dadužnik iz osnovnog ugovora nije o roku ispunio svoje ugovorne obaveze. Banka je uovom slučaju obavezna da izvrši plaćanje jer će u suprotnom biti odgovorna i dužna dakorisniku garanicije nadoknadi celokupnu štetu koju je ovaj zbog toga imao, pri čemu se ta šteta ne može prevaliti na nalogodavca.Bezuslovna garancija se obično prepoznaje po tome što je u njoj sadržana klauzula „na prvi poziv“ ili neka druga klauzula koja ima isto značenje. Ali to ne znači da garancija može biti bezuslovna i bez postojanja ovakve klauzule, o čemu se ponekad u praksi ne vodi dovoljno računa.Bezuslovna garancija ima izvesne prednosti u odnosu na uslovnu, ali i određenenedostatke. Osnovni nedostatak ove garancije je u tome što može biti lakozloupotrebljiva. Tako, na primer, korisnik garancije može naplatiti garantni iznos a daprethodno nije ispunio svoje obaveze iz osnovonog ugovora. Međutim, banka možeodbiti isplatu garantnog iznosa ako je zahtev za isplatu očigledno neosnovan.100

Podela prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu101

a) SupergarancijaPoverilac iz osnovnog ugovora može zahtevati da mu dužnik, pored garancije,pribavi i supergaranciju od neke treće banke. U praksi, do izdavanja supergarancije dolazi onda kad poverilac nema dovoljno poverenja u banku koja je prvobitno dala garanciju, pa zahteva da mu dužnik pribavi i supergaranciju neke sigurnije i poznatije banke. Pored toga, supergarancija se daje i u onim slučajevima kada se obezbeđuje izvršenje neke značajne poslovne operacije. U nekim zemljama je prinudnim propisima određeno da inostrani poslovni partner mora da pribavi supergaranciju od neke prvoklasne banke domaće ili strane banke radi obezbeđenja proslova iz oblasti investicija.102

b) KontragarancijaDo izdavanja kontragarancije najčešće dolazi onda kada propisi zemlje korisnika naređuju da garanciju izda banka koja ima sedište u zemlji korisnika, dok se nalogodavac za izdavanje garancije nalazi u drugoj zemlji. U tom slučaju angažuje svoju banku da ona stupi u vezu sa bankom u zemlji korisnika i da joj izda nalog za davanje garancije inostranom korisniku. Razume se, banka u zemlji korisnika daće garanciju jedino ako banka u zemlji nalogodavca izda u korist banke u zemlji korisnika kontragaranciju pod istim uslovima pod kojima je ova izdala svoju garanciju korisniku. Isplatom garantnog iznosa korisniku garancije banka u zemlji korisnika stiče pravo da se za isplaćeno regresira od inostrane banke (banke u zemlji nalogodavca) po osnovu izdate kontragarancije. U praksi se dešava da više banaka garantuju izvršenje neke

99 Hadžić, M., op. cit., str. 304.100Hadžić, M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007, str. 304.101Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 323.102 Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 323.

40

obaveze naročito kada je upitanju obezbeđenje neke krupnije poslovne operacije. Svaka od tih banaka garantuje daće izvršiti obavezu u onom delu koji pada na nju.103

Podela prema zavisnosti od osnovnog ugovora104

a) Samostalna garancijaSamostalna garancija ili garancija sa klauzulom „bez prigovora“ ili drugomklauzulom koja ima isto značenje, predstavlja pravi oblik garancije kakav se masovnokoristi u poslovima međunarodne trgovine. Ovom se garancijom pokriva ne samo rizikneispunjenja obaveza iz osnovnog ugovora, nego i rizik nepunovažnosti jedne takveobaveze.Pošto je samostalna garancija pravno odvojena kako od osnovnog ugovora, tako iod ugovora o izdavanju bankarske garancije, banka može prema korisniku da ističe samo prigovore koji se tiču same garancije, kao što su: prigovor u pogledu punovažnosti isadržine garancije, prigovor kompenzacije i sl.Dakle, samostalna garancija je daleko sigurnije i pouzdanije sredstvo obezbeđenjaod akcesorne garancije, jer kod akcesorne garancije banka može da ističe prigovore izosnovnog ugovora, i da na taj način osujeti ili uspori isplatu garantnog iznosa.Kada se uzmu u obzir navedene osobine samostalne bankarske garancije, može sezaključiti da je ova garancija jedan poseban oblik garancije. A imajući u vidu činjenicuda se samostalnom bankarskom garancijom pokriva i rizik nepunovažnosti osnovnogugovora, takva garancija može biti korišćena jedino za obezbeđenje potraživanja umeđunarodnom prometu.105

b) Akcesorna bankarska garancijaAkcesorna bankarska garancija je takav oblik personalnog obezbeđenja kod kogabanka može prema korisniku garancije da ističe sve prigovore koje može da ističe jemacprema glavnom dužniku. Zbog svoje akcesornosti ovakav oblik garancije retko se koristiu poslovima međunarodne trgovine.106

Podela prema ostalim kriterijumima107

Pored navedenih klasifikacija bankarskih garancija, bankarske garancije mogu dase dele i prema drugim kriterijumima.Tako, na primer, bankarske garancije mogu da se dele na konzorcijalne i individualne garancije. Pod konzorcijalnim garancijama se podrazumevaju bankarske garancije kod kojih više banaka (konzorcijum banaka) daju garanciju, dok se, nasuprot tome pod individualnom garancijom podrazumeva garancija koju daje jedna banka.Konzorcijalnim garancijama pokrivaju se rizici u složenijim poduhvatima.Dalje, bankarske garancije mogu da se dele na „pokrivene“ i „nepokrivene“garancije, s tim što kod pokrivenih garancija nalogodavac polaže pokriće kod banke iz koga banka isplaćuje garantni iznos korisniku garancije. Nasuprot tome, kod

103Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 323.104Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 323.105Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 324.106Barać S., Stakić B., Ivaniš M., op. cit., str. 324.107Barać S., Stakić B., Ivaniš M., Praktikum za bankarstvo i finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003, str. 323.

41

nepokrivenih garancija banka isplaćuje garanciju iz sopstvenih sredstava, a za računnalogodavca. Ova podela je značajna što se kod nepokrivenih garancija uspostavljakreditni odnos između banke garanta i nalogodavca u trenutku kad je izvršena isplatagarantnog iznosa.

3.5.Ugovori koji prate bankarske garancije

Bankarska garancija kod ugovora o kupoprodaji

Najčešće se bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja pojavljuje kod ugovorao kupoprodaji. Kada se radi o uvozu ili izvozu robe, bankarska garancija može služiti zaobezbeđenje i prodavca i kupca. U stvari, bankarska garancija se daje kada se radi oisplati kupoprodajne cene na otplatu ili sa plaćanjem kupoprodajne cene unapred. Kodkupoprodaje na otplatu radi se o vrsti ugovora kod koje se kupac obavezuje da isplatikupoprodajnu cenu u određenom broju.Bankarskom garancijom se kod ugovora o kupoprodaji može obezbeđivati i kupacza isporuku robe. Kod ugovora o kupovini i prodaji sa plaćanjem unapred, kupac sebankarskom garancijom obezbeđuje da će prodavac isporučiti unapred plaćenu robu.108

Bankarska garancija kod ugovora o građenju109

Ugovorom o građenju se stvara osnovna obaveza jedne ugovorne strane –izvođača radova, da izgradi građevinski objekat u određenom roku, a druga stana –investitor, obavezuje se da obavi sve radnje kojima se omogućuje izvršenje građevinskih radova i da plati cenu za izvedene radove.Investitor se bankarskom garancijom osigurava za rizik završetka izgradnje oroku, za dobro izvršenje posla, kao i kompletnost i funkcionalnost građevinskog objekta,tj. za tehnička svojstva objekta koja su posebno garantovana u ugovoru o građenju. Izvođač se može osiguravati bankarskom garancijom i to za blagovremeno plaćanje cene za izvedene radove, jer se kod ugovora o građenju cena plaća sukcesivno po privremenim situacijama.110

Bankarska garancija kod drugih ugovora

Bankarska garancija veoma često prati ugovor o isporuci investicione opreme,ugovor o finansijskom kreditu, ugovor o konsignaciji kao i ugovor o zajedničkomulaganju. Kod svih ovih ugovora garancija se daje ako se radi o odložnom plaćanju ivremenski dužem periodu izvršenja obaveze.111

108 Vasilić J., Bankarska garancija i akceptni nalog u praksi privrednih sudova, „Draganić“, Beograd, 1995, str. 20.109 Vasilić J., Bankarska garancija i akceptni nalog u praksi privrednih sudova, „Draganić“, Beograd, 1995, str. 20110 Vasilić J., Bankarska garancija i akceptni nalog u praksi privrednih sudova, „Draganić“, Beograd, 1995, str. 21.111 Vasilić J., Bankarska garancija i akceptni nalog u praksi privrednih sudova, „Draganić“, Beograd, 1995, str. 20.

42

3.6.Praktičan primer bankarske garancije

Efikasnost upotrebe bankarske garancije kao sredstva obezbeđenja plaćanja najboljese vidi na primeru izdavanja bankarske garancije.Primer polazi od sledećih pretpostavki: - Ministarstvo zdravlja Republike Srbije raspisalo je tender za javnu nabavku (JN br. 7/09) medicinskih sredstava u tri partije (tabela br.3): 1. Partija jedan hiruške maske, 2. Partija dva maske FFP2, 3. Partija tri zaštitne naočare

Naziv partije Hiruške maske

Maske FFP 2

Zaštitne naočare

Vrednost 52800000 11100000 1100000Iznos sa bankarsku garanciju(3% od vrednosti ponude)

1584000 33000 33000

Iznos za pismo o namerama za izdavanje garancije za dobro izvšenje posla (10% vrednosti ponude)

5280000 110000 110000

Tabela br.3 Javna nabavka medicinskih sredstava112

U javnom pozivu 7/09 (slika br.7), Ministarstvo zdravlja Republike Srbije navodipartije za koje je rapisalo javni poziv, njihove vrednosti rokove za preuzimanje tenderske dokumentacije i rokove za predaju tenderske dokumentacije. Javni poziv se objavljuje u Službenom glasniku. Na osnovu ovog poziva učesnici tendera preuzimaju od Ministarstva zdravlja tzv tendersku dokumentaciju u kojoj su detaljnije razrađeni uslovi učešća natenderu i zahtevi koje svaki učesnik mora da ipuni, načini bodovanja itd.Na osnovu tenderske dokumentacije svaki od učesnika sastavljaju sopstvenu ponuduvodeći računa o traženoj dokumentacije, ceni koja se nudi i sl. U konkretnom primeruodluka o isporučiocu traženih medicinskih sredstava donošena je na osnovu kriterijumanajniže ponuđene cene.U samoj tenderskoj dokumentaciji zahteva se i izdavanje bankarske garancije i pismao namerama banke za dobro izvršenje posla. Ovde je reč o tzv. licitacionoj garanciji koja se predaje zajedno sa dokumentacijom na tenderu u rokovima koje je objavio onaj koraspisuje tender.Licitacionom garancijom se u ovom primeru Ministarstvo zdravlja Republike Srbiještiti da onaj ko dobije tender nakon toga ne odustane od posla što bi uslovljavaloponovno raspisivanje tendera i troškove koje bi to raspisivanje prouzrokovalo.Licitaciona garancija pokazala se kao efikasno sredstvo eliminacije preduzeća čije jefinansijsko stanje nestabilno i čije bi izvršenje posla bilo dovedeno u pitanje.Odnos između banke davaoca garancije i preduzeća tražioca garancije započinjepodnošenjem zahteva. Preduzeće na osnovu tenderske dokumentacije i objavljene javnenabavke podnosi zahtev banci na memorandumu (slika 8.).U samom zahtevu preduzeće podnosioc zahteva u ovom primeru "Velefarm - VFB"d.o.o. daje osnovne podatke o preduzeću: Datum osnivanja, broj zaposlenih radnika,

112 Izvor: Službeni glasnik RS, broj116/03, Strana 43.

43

punnaziv preduzeća, delatnost, podacio o menadžmentu, opis samog zahteva gde se navodiza šta se traži bankarska garancija, iznos bankarske garancije....Na osnovu zahteva banka vrši proveru kreditne sposobnosti podnosioca zahteva,proveravajući njegove finansijske izveštaje, zaduženja koje ima po osnovu kredita,jemstava i sl., zahteva dodatne podatke o prometu na računima kod banaka, potraživanja, zaliha i sl.. Nakon analize ovih podataka banka donosi odluku da li će ili neće izdati bankarsku garanciju i pismo o namarama.Kada se donese pozitivna odluka o idavanju bankarske garancije sačinjava se ugovor izahteva se obično predaja određenih sredstava obezbeđenja, najčešće menica. Činompotpisivanja ugovora nastaje i formalno - pravno odnos između banke i podnosiocazahteva za garancijom.Po potpisivanju ugovora (slika br.9) o izdavanju bankarske garancije banka izdavalacuručuje bankarsku garanciju(slika br.10) podnosiocu zahteva. Sam postupak izdavanjebankarske garancije je očigledno dosta rigorozan i jako sličan podnošenju zahteva zadobijanje kredita. Na ovaj način samo preduzeća koja imaju dobru kreditnu sposobnost iuspešnu poslovnu prošlost mogu uvek očekivati dobijanje garancije od strane banke. Ovoje od izuzetne važnosti jer broj tendera na kojima jedno preduzeće može da učestvujetokom godine dostiže broj i od 2000.113

113 Interna dokumentacija Aik Banke

44

45

Slika br. 7 Javni poziv 7/09 za prikupljanje pisanih ponuda u otvorenom postupku za nabavku lične zaštitne opreme.114

114 Službeni glasnik RS, broj116/03, Javni poziv 7/09 za prikupljanje pisanih ponuda u otvorenom postupku za nabavku lične zaštitne opreme.

46

47

Slika br.8 Zahtev za izdavanje bankarske garancije115

115 Interna dokumentacija AIK banke, Zahtev za izdavanje bankarske garancije

48

49

Slika br. 9 Ugovor o izdavanju bankarske garancije.116

116 Interna dokumentacija AIK banke, Ugovor o izdavanju bankarske garancije

50

51

Slika br. 10 Bankarska garancija.117

U posmatranom primeru pored bankarske garancije zahtevalo se izdavanje i pisma onamerama za dobro izvršenje posla (slika br. 11). Reč je o pismu banke u kome se navodi da ukoliko podnosilac zahteva dobije posao na tenderu banka se obavezuje da će izdati bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. Na ovaj način se budući korisnik bankarske garancije još jednom štiti da iako je preduzeće koje je dobilo tender obezbedilo licitacionu garanciju, obezbedi nakon toga i garanciju za dobro izvršenje posla.

117 Interna dokumentacija AIK banke, Bankarska garancija

52

Slika br.11 Pismo o namerama za dobro izvršenje posla.118

Nakon dobijanja posla na tenderu u posmatranom primeru potrebno je da "Velefarm -VFB"d.o.o. kao preduzeće koje je dobilo posao obezbedi i garanciju za dobro izvršenjeposla u skladu sa ugovorom koji potpisuje sa "Ministarstvom zdravlja Republike Sbrije".Sama procedura izdavanja garancije za dobro izvršenje posla se ne razlikuje u odnosuna proceduru izdavanja licitacione garancije. Prvo se podnosi zahtev banci koja naosnovu finansijskih izveštaja i podataka koje ukazuju na kreditnu sposobnost preduzećadonosi odluku o izdavanju bankarske garancije. Sledi izrada i potpisivanje ugovora oizdavanju bankarske garancije i nakon izrade garancije banka predaje garancijupodnosiocu zahteva.Na ovaj način je u posmatranom primeru preduzeće "Velefarm - VFB"d.o.o. dobilo igaranciju za dobro izvršenje posla (slika br. 12).Očigledno je da upotreba bankarskih garancija obezbeđuje visok stepen zaštitekorisniku garancije, jer tokom samog postupka ugovaranja posla, omogućava dapreduzeće koje je budući izvršilac posla bude više puta provereno od strane banke saaspekta njegove poslovne i kreditne sposobnosti. Na kraju ukoliko preduzeće ne izvršipreuzete obaveze iz ugovora, banka će korisniku garancije isplatiti umesto izvršioca posla iznos naznačen na bankarskoj garanciji.

118 Internna dokumentacija AIK banke, Pismo o namerama za dobro izvršenje posla

53

54

Slika br. 12 Garancija za dobro izvršenje posla.119

119 Interna dokumentacija AIK banke, Garancija za dobro izvršenje posla

55

3.7.Bankarska garancija u poredjenju sa drugim instrumentima obezbedjenja

3.7.1.Razgraničenje od ugovora o jemstvu

Sličnosti jemstva i garancije120

Sličnosti se ogledaju pre svega u privrednoj svrsi i karakteru činidbe. Oba posla služe kao personalna sredstva obezbeđenja poverioca iz osnovnog ugovora tj korisnika bankarske garancije od štetnih uticaja koje mogu nastati zbog neizvršavanja ili delimičnog izvršenja obaveza iz osnovnog posla.Takođe oba posla nastaju povodom nekog već ranije sklopljenog posla čijem obezbeđenju i služe. Karakter činidbe banke garanta kod bankarske garancije i činidbe jemca kod ugovora o jemstvu po svojoj suštini su isti. Obe činidbe predstavljaju naknadu poverioca za štetu koja je za njega nastala nerealizovanjem potraživanja, za koje je dato jemstvo tj garancija i obe predstavljaju po svojoj prirodi tzv činidbe naknade.Razlike izmedju jemstva i garancije121

Jemstvo se definiše kao ugovor koji se jedno lice-jemac obavezuje prema drugom licu-poveriocu da će mu ispuniti punovažnu i dosplu obavezu glavnog dužnika, ako ovaj to ne učini.Obaveza jemca nastaje i prestaje sa nastankom, postojanjem i prestankom punovažne dužnikove obaveze iz glavnog ugovora. Ugovorom o jemstvu jemac se obavezuje da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu glavnog dužnika dok se bankarskom garancijom obavezuje garant da će ispuniti sopstvenu obavezu tj obavezu koju je preuzela prilikom izdavanja garancije.Pri tome predmet ugovora o jemstvu je nenovčana obaveza, dok je predmet bankarske garancije novčana obaveza.U postupku naplate jemstva poverilac mora prvo da se obrati dužniku iz osnovnog posla sa zahtevom za ispunjenje pa tek ukoliko ne ostvari svoj zahtev od dužnika stiče pravo da se obrati jemcu. Poverilac je jedino obavezan da prekoredno zahteva ispunjenje obaveze od jemca ako je glavni dužnik pod stečajem tj ako je očigledno da iz sredstava glavnog dužnika ne može namiriti svoja potraživanja.Kod ugovora o jemstvu jemac je ovlašćen da protiv poveriočevog zahteva ističe sve prigovore glavnog dužnika.Kod bankarske garancije banka garant kao samostalni dužnik može isticati poveriocu samo one prigovore koji proizilaze iz bankarske garancije odnosno one prigovore koje on sam ima prema poveriocu iz ranijih odnosa. Banka garant ima pravo da ističe prigovore iz osnovnog posla.Razlika između jemstva i garancije postoji i u obimu jemčeve obaveze i obaveze banke garanta. Po svom obimu jemčeva obaveza jednaka je obavezi glavnog dužnika tj ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika ali može biti manja, ako se smanji usled više sile, oproštaja itd..Obaveza banke garanta po svom obimu najčešće je manja od obaveze dužnika iz osnovnog posla tj ona je fiksno određena u ispravi garanciji. Obim obaveza banke

120 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd, 2012, str 121. 121 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd, 2012, str 122.

56

garanta može biti smanjen u srazmeri sa ispunjenjem iz osnovnog posla, ali to je izuzetak i važi samo za neke vrste garancija.Jemčeva obaveza obuhvata i posledice ukoliko glavni dužnik ne isplatisvoju obavezu.Za razliku od jemca obaveza banke garanta ograničena je na posledice koje trpi poverilac iz osnovnog ugovora zbog neizvršenja tj neurednog izvršenja obaveza dužnika što predstavlja načelo fiksne obaveze garanta po osnovu izdate bankarske garancije.Na kraju postoji i razlika vezana za prestanak jemstva i garancije. Jemstvo automatski prestaje sa prestankom obaveze glavnog dužnika. Jemstvo može trajati najduže koliko i obaveza glavnog dužnika. Jemstvo može prestati i samostalno iz razloga koji su navedeni u ugovoru o jemstv. S druge strane kod bankarske garancije trajanje obaveza je isključivo određeno samom garancijomi prirodom tj vrstom garancije. Otuda se obaveza banke garanta gasi uvek samostalno.

3.7.2.Razgraničenje od meničnog avala

Aval je menično pravna radnja kojom avalista jemči da je menični potpisnik, za koga je dat aval, isplatitit meničnu sumu. Drugim rečima aval predstavlja menično jemstvo koje se sastoji u obavezi jednog lica avaliste koje svojim potpisom na menici garantuje da će menični dužnik (honorat) isplatiti menicu.122

Menični aval zasniva samostalni pravni odnos, a ne zavisni kao što je slučaj kod obligacionog jemsta. Izdavanjem samostalne bankarske garancije, banka garant se obavezuje da će isplatiti garantni iznos ako se ispune uslovi dati u samoj garanciji.Sličnosti Oba instrumenta obezbeđenja korisnicima omogućavaju brzu i sigurnu zaštitu u slučaju da dužnik iz osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze.Bankarska garancija je ipak univerzalno sredstvo obezbeđenja u odnosu na menični aval.To je sličnost avala i garancije jer i avalom i samostalnom bankarskom garancijom nastaje samostalni pravni odnos između imaoca menice i lica koje je dalo aval, tj između banke koja je dala garanciju i korisnika garancije. Obaveza avaliste je punovažna i onda kada je obaveza za koju je dao aval nepunovažna.Bankarska garancija je punovažna čak i u slučaju da je obaveza dužnika iz osnovnog ugovora nepunovažna iz bilo kojih razloga. Iz toga proizilazi da se bankarskom garancijom pokriva širi krug rizika u odnosu na menični aval što samostalnoj garanciji svakako daje prednost kao sredstvu obezbedjenja.Davanju avala obično prethodi poseban sporazum koji se zaključuje između avaliste i honorata .Kod bankarske garanije banka garant nikada ne izdaje garanciju ukoliko nije zaključila ugovor o izdavanju garancije sa svojim nalogodavcem. Obaveza avaliste podleže pravilima meničnog prava dok obaveza garanta podleže pravilima ugovornog odnosa tj van ugovornog prava.Osnov odgovornosti meničnog jemstva jeste jednostrana izjava volje, izražena potpisom na menici, a osnov odgovornosti banke garanta nalazi se u ugovoru o bankarskoj garanciji tj jednostrana izjava volje banke garanta.

122 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd, 2012, str. 124

57

Avalista je odgovoran unapred neodređenom broju lica, jer u momentu davanja meničnog jemstva nije mu poznato lice koje će se naći u ulozi imaoca menice, koja su ovlašćena po praivlima meničnog prava.Korisnik garancije je ovlašćen da isključivo da od banke garanta traži isplatu iznosa na koji garancija glasi.U ulozi avaliste je lice koje poseduje meničnu sposobost, a u ulozi izdavaoca garancije banke ili druge organiyacije ovlašćene za ovaj posao.Aval se daje za celokupan menični iznos ili samo jedan deo.Kod bankarske garancije garantni iznos je manji od novčane vrednosti obaveze glavnog dužnika iz osnovnog posla. Ne postoji mogućnost davanja blanko bankarske garancije.Prilikom isplate meničnog iznosa avalista ima pravo da se za isplaćeni novčani iznos zajedno sa troškovima ii taksama regresira od honorata kao i od meničnih dužnika koji su mu odgovorni. Kod bankarske garancije banka garant stiče pravo da se regresira za isplaćeni iznos garancije od svog nalogodavca, ali ne po osnovu zakona već na osnovu ugovora o izdavanje bankarske garancije.

3.7.3. Razgraničenje od dokumentovanog akreditiva

Nastanak dokumentarnog akreditiva u uslovima međunarodnog prometa vezuje se za pojavu promenljivih i nestabilnih ekonomskih i političkih odnosa posle prvog, odnosno drugog svetskog rata kao i određenih rizika koje su sa sobom nosila.Sa tim u vezi treba pomenuti da je i bankarska garancija kao sredstvo obezbedjenja takodje nastala i doživela svoju afirmaciju u isto vreme i pod istim okolnostima.Sličnosti između dok. akreditiva i bankarske garancije ogleda se u tome što oba pravna posla njihovim korisnicima služe kao instrument za ispunjnje obaveza iz osnovnog posla.123

Kod bankarske garancije to predstavlja njenu jednu i osnovnu funkciju. Međutim kod dokumentovanog akreditiva to nije slučaj jer dok akreditiv služi pre svega kao sredstvo plaćanja a tek zatim i kao sredstvo obezbeđenja.U funkciji obezbedjenja akreditiv obezbeđuje interese obe strane: poverioca i dužnik iz osnovnog posla tj kupca i prodavca.Prodavčeve interese štiti tako što ne može preuzeti robu ukoliko banka ne isplati akredtivni iznos kao cenu za isporučenu robu.S druge strane kupac se obezbedjuje na taj način što može biti siguran da će prodavac biti isplaćen tek onda kada banci podnese uredna dokumenta koja bi trebalo da potvrde da je zaista isporučena ugovorena roba.Međutim bankarska garancija štiti interse samo jedne strane- korisnika garancije. Pri tome korisnik garancije može biti poverilac ili dužnik iz osnovnog posla zavisno od vrste bankarske garancije.Dokumentovani akreditiv i bankarska garancije uvek nastaju sa istim povodom na osnovu nekog posla: ugovora o prodaji, isporuci, opreme i izvođenju investicionih radova, čijem obezbeđenju služi i sa kojim čini jedinstvenu ekonomsku celinu.Sličnost je i to što i dokumentovani akreditiv i bankarsku garanciju možemo posmatrati u užem i u širem smislu.Kod akreditiva, kao i kod garancije, se zasnivaju najmanje tri pravna odnosa između učesnika koji su samostalni i nezavisni jedan od drugog.

123 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd, 2012, str. 127

58

RazlikeAkreditiv predstavlja najznačajniji oblik plaćanja u spoljnoj trgovini, dok je bankarska garancija daleko najznačajniji i najčešći oblik obezbeđenja spoljnotrgovinske razmene.Razlika je takodje i na planu dokazivanja činjenice da li su ispunjeni uslovi za isplatu bankarske garancije.Razlika je u prirodi i svrsi podnetih dokumenata. Kod akreditiva dokumenta su dokaz da je kosrisnik izvršio obavezu iz osnovnog posla pa je svrha akreditiva da bude naplaćen.124

Kod bankarske garancije podnošenje zahteva upravo pokazuje negativno stanje osnovnog posla tj da druga strana nije ispunila tj neuredno je ispunila obaveze.Isplata akreditiva ima karakter isplate cene iz osnovnog posla dok isplata garancije ima karakter naknade štete koju isplaćuje banka garant korisniku i to za račun strane koja je povredila ugovor.Isplata bankarske garancije vezana je za nastupanje uslova u pravno-tehničkom smislu, budućeg neizvesnog dogadjaja.Kod dok akreditiva nema neizvesnosti u smislu nastupanja budućeg događaja, već postoji izvesnost da će se prodavac pojaviti kod banke nakon isporuke robe sa zahtevom za isplatu kupovne cene.Stand-by akreditiv je sličan bankarskoj garanciji, jer se kod ovog akreditiva banka obavezala prema korisniku da će po nalogu svog komitenta isplatiti određenu sumu novca u određenoj valuti, ako korisnik akreditiva u okviru određenog vremena podnese banci izjavu da dužnik nije o dospelosti izvršio svoju obavezu iz osnovnog ugovora.Kod ovog akrediiva uslov za isplatu nije prezentacija robnih dokumenata već zahtev za isplatu u kome je navedeno da dužnik iz osnovnog ugovora nije do određenog roka ispunio svoju obavezu. Kako uslov za isplatu nije prezentacija robnih dokumenata to znači da se stend-by akreditiv ne koristi kao sredstvo obezbedjenja već kao sredstvo za pokrivanje rizika neizvršenja osnovnog ugovora.

ZAKLJUČAK

124 IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom poslovanju “, Beograd, 2012., 129.

59

Platni promet u dobroj meri zavisi od toga kako se razvija jedna država u društveno-ekonomskom smisli. U Srbiji je osnovni generator razvoja platnog prometa NBS.Kada je platni promet dobro organizovan on pruža svojim učesnicima mogućnost da koriste savremene instrumente platnog prometa kao i savremena sredstva plaćanja.Za uspešno funkcionisanje čitavog finansijskog sistema zemlje platni promet je od velike važnosti jer je u svakoj ekonomiji cilj platnog prometa da efikasno i brzo izvrši dužničko-poverilačke odnose uz racionalno korišćenje novčane mase. Takodje dobro organizovan platni promet omogućava učesnicima da u pravo vreme dodju do relevantnih informacija o ostalim učesnicima što je bito prilikom donošenja poslovnih odluka.Sistem platnog prometa je vrlo bitna determinanta tražnje za novcem, jer on utiče na visinu potrebne količine novca. Zbog toga, ako je platni promet u zemlji neefikasan i usporen, to deluje u pravcu povećanja tražnje za novcem, odnosno, za normalno obavljanje plaćanja potrebno je obezbediti veću količinu novca. U takvim uslovima ni ponuda novca ne može biti stabilna kategorija jer se mora prilagođavati tražnji, što dovodi do teške procene novčane mase i do neoostvarivanja ciljeva monetarne politike. Platni promet ima značajan uticaj i na finansijku stabilnost zemlje.Ukoliko bi došlo do poremećaja u funkcionisanju platnog prometa to bi izazvalo prekid u plaćajima obaveza učesnika u platnom prometu. Posledica toga je gubitak poverenja na celom tržištu što se ispoljava svom snagom naročito na našem još nedovoljno razvijenom tržištu. Zbog toga mora postojati dobra koordinacija između kontole banaka, kontrole finansijskog tržišta i kontrole platnog prometa.Na usavršavanje i razvoj sistema platnog prometa veliki uticaj je imao upliv elektronskih tenologija. One dovode do ubrzavanja realizacije transakcija što podiže efikasnost izvršenja poslova na viši nivo, ali bitna mana bi mogla biti sigurnot učesnika i poverljivost njihovih podataka. Ukoliko sigurnosni sistemi nisu razvijeni može doći do raznih vrsta zloupotreba i propasti institucija platnog prometa.Jedan od načina da se učesnici u platnom prometu obezbede, u domaćem i medjunarodnom poslovanju, je upotreba bankarskih garancija. Turbulencije su prisutne na svim društvenim poljima pa tako i u ekonomiji. Poslednjih deset godina smenjuju se periodi turbulencija koje zahvataju čak i najbogatije zemlje sveta. Finansijska sigurnost i stabilnost su ozbiljno poljuljane i svaki instrument koji doprinnosi poboljšanju iste, a garancije su svakako jedan od njih, dobro je došao.Prilikom izrade ovog rada objasnili smo osnovne karakteristike bankarskih garancija, učesnike u garanciji i odnose medju njima, vrste garncija itd.Iz svega navedenog se može zakljuciti da je najvažnija karakteristika platnog prometa pouzdanost odnosno bezbednost i kontinuitet izvršenja transakcija. Da bi platni sistem funkcionisao neophodno je da se u skladu sa zakonom i pravilima koriste instrumenti kao i da učesnici korektno i pošteno vode poslovanje. Ukoliko to nije slučaj, bitno je prisustvo države i njenih mehanizam, a to znači da NBS mora intervenisati kao organ kontrole i nadzora koji će ispraviti nepravilnosti vratiti sistem u ravnotežu, kako ne bi doslo do kraha sistema platnog prometa koji sa sobom može povući ceo finansijski sektor i imati uticaj na ekonomiju u celini.

60

LITERATURA

1. BARAĆ, S., STAKIĆ, B., „Međunarodne finansije“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.

2. ĐUROVIĆ S., ĐUROVIĆ J., ĐUROVIĆ M., „Bankarsko poslovanje i platni promet“, Novi Sad, Fakultet za ekonomiju i inžinjerski menadzment, 2010.

3. HADŽIĆ, M., „Bankarstvo“, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.4. IVANIŠ M., IVANIŠ S., „Bankarska garancija kao sredstvo obezbeđenja u bankarskom

poslovanju “, Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje Beograd, 2012. 5. KAPOR P., MILIČIĆ S., LJUBIĆ M.,„Instrumenti platnog prometa i poslovni

dokumenti“, Megatrend, Beograd, 2010.6. KAPOR, P., „Međunarodne poslovne finansije“, Megatrend, Beograd, 20127. LAZIĆ V., „Međunarodni i unutrašnji platni promet “, Visoka škola za spoljnu trgovinu

Bijeljina, Beograd, 1998.8. LUČIĆ LJ., SUBIĆ V. , „Bankarsko poslovanje i platni promet“, Fakultet za ekonomiju

i inžinjerski menadzment, Novi Sad, 2012.9. PAVIĆEVIĆ B., Bankarska garancija u teoriji i praksi, Službeni list SRJ, Beograd,

1999.10. STANIVUKOVIĆ B., „Novčano poslovanje“, Saobraćajni fakultet, Beograd, 2012.11. TOMIĆ M., Bankarska garancija: Istrument obezbeđivanja plaćanja i kreditiranja,

Institut za ekonomiku i finansije, Beograd, 2009.12. VASILIĆ J., Bankarska garancija i akceptni nalog u praksi privrednih sudova,

„Draganić“, Beograd, 1995.13. VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet

Subotica, Subotica, 2009.14. ŽIVKOVIĆ A., KRSTIĆ B., STANKIĆ R., „Bankarsko poslovanje i platni promet“,

Beograd, 2012.15. Službeni glasnik 2002.16. Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik RS“ br. 98/200617. Zakon o platnom prometu, Službeni list SRJ, br. 3/200218. Interna dokumentacija AIK Banke19. www.google.rs 20. www.megatrend-info.com 21. www.nbs.rs

61

http://www.nbs.rs/

http://www.megatrend-info.com/

PRILOZI

1. Tabela br. 1 Rekordna vrednost prometa i broj naloga u RTGS i Kliring sistemu,Izvor: www.nbs.rs, Sektor za platni promet, datum preuzimanja: 26.09.2013. Strana br. 4.

2. Tabela br.2 Vrednost medjubankarskog i internog platnog prometa 1.04.2009.-30.06.2009, Izvor: www.nbs.rs, Sektor za platni promet, Datum preuzimanja 24.09.2013. Strana br. 15.

3. Tabela br.3 Javna nabavka medicinskih sredstava, Izvor: Službeni glasnik RS,broj116/03, Strana 43.

4. Slika br. 1 Nalog za uplatu, Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.

5. Slika br. 2 Nalog za isplatu, Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.

6. Slika br. 3 Nalog za prenos, Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.

7. Slika br. 4 Nalog za naplatu,Izvor, http://elektronskiobrazac.com/, Datum preuzimanja 27.09.2013.

8. Slika br. 5 Menica, Izvor: www.google.rs http://www.papirnisvet.com/photos/products/1529/1529_IMG_8389-01.jpg, Datum preuzimanja 27.09.2013.

9. Slika br. 6 Postupak otvaranja dokumentiranog akreditiva, Izvor: VUNJAK, N., KOVAČEVIĆ, LJ., „Bankarski menadzment“, Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 2009 str. 567.

10. Slika br. 7 , Službeni glasnik RS, broj116/03, Javni poziv 7/09 za prikupljanje pisanih ponuda u otvorenom postupku za nabavku lične zaštitne opreme.

11. Slika br. 8, Interna dokumentacija AIK banke, Zahtev za izdavanje bankarske garancije12. Slika br. 9, Interna dokumentacija AIK banke, Ugovor o izdavanju bankarske garancije.13. Slika br. 10, Interna dokumentacija AIK banke, Bankarska garancija.14. Slika br. 11, Internna dokumentacija AIK banke, Pismo o namerama za dobro izvršenje

posla.15. Slika br. 12, Interna dokumentacija AIK banke, Garancija za dobro izvršenje posla.

62

http://www.papirnisvet.com/photos/products/1529/1529_IMG_8389-01.jpg

http://www.google.rs/





http://www.nbs.rs/

http://www.nbs.rs/

Documents

Diplomski rad, Instrumenti platnog prometa sa osvrtom na bankarske garancije.docx