MAŠINSKI FAKULTET ISTOČNO SARAJEVODizajn mašina Prof. dr Milosav Ognjanovi! II – Kolokvijum 1. Pogodnost oblika livenih mašinskih delova za izradu kalupa

Uslovi: Površine upravne na ravan razdvajanja pod nagibom radi lakšeg vadjenja iz peska

2. Pogodnost oblika livenih mašinskih delova za ravnomerno hladjenje

s

0,8s

(0,5

...0,

6)s s

ss

s

3. Pogodnost oblika livenih mašinskih delova za isticanje nemetalnih i gasovitih sastojaka

4. Tehnologi!nost oblika kovanih mašinskih delova

h

!d

"

#h

/3

Nepogodan Pogodan

a) b)

5. Tehnologi!nost oblika zavarenih mašinskih delova

A

Presek A-A

A

la)

f)e)

d)c)

b)

l

l

6. Tehnologi!nost oblika rezanih mašinskih delova Prethodno oblikovanje: Oblik trepa da se što manje razlikuje od polaznog oblika-pripremka kako bi koli"ina skinute strugotine bila što manja. Strugotina je izgubljeni materijal "ije skidanje je potrebna energija, mašine, alati, rad ljudi, a od nje koristi nema.

a) c)b)

a)

b)

c)

d) e)

Završno oblikovanje rezanjem, rezanih, zavarenih, kovanih ili livenih delova: Pravilo-razviti oblik koji !e stvoriti potrebu za što manje podešavanja alata. Što više površina obraditi u istom prolazu alata, zaštititi alate od ošte!enja.

$10

0H8

$10

0H8

N8

7. Tehnologi!nost oblika sa aspekta pogodnosti za sklapanje Pogodnost oblika za sklapanje:

- Na proizvodnoj liniji - U procesu održavanja

Bazna kompon.

Komp. Predmon-

taža Komp.

Komp.

Komp. Predmon-

taža Bazna

kompon.

Komponenta

Komp. Predmon-

taža Bazna kompon.

Predmon- taža

Proizvod

Komponenta

Završna montaža

8. Uskladjivanje geometrijskih parametara mašinskih delova u sklopovima – merni lanci Merni lanci: Konstrukcioni i Tehnološki

B x

m

n

L

A4

A5

A1A

3

A2

Bx

m

Ln

a) A

5

A1

A2

A3

A4

b) Rešavanje: direktno i inverzno (nadomeštanje)

Rg

Rd

Dd

Dd

dmax

Rg

Dd /2

dmax

Dd /2

Rd

022 max %&'&' gdd

d RD

dD

R

gdd RRDd &'%max

b c

a

c

b

a

dgg bac &% ; c gdd ba &%

b ggd ca ; ddg cab &% &%

9. Mesto, uloga i vrste estetskih svojstava tehni!kih rešenja

Efekti na okolinu

ESTETSKA SVOJSTVA

Efekti na radnu sredinu

Efekti na životnu sredinu

Pozitivne emocije

Podsticaj na rad

Podsticaj kreativnosti

Pove!ana bezbednost

Efekti na korisnika

Osnovna uloga: harmonizacija prirodne okoline, tehni"kih sistema, emocija pojedinaca i grupa, a s ciljem da se ostvare što intenzivniji pozitivni emocionalni efekti. Estetska svojstva se mogu realizovati na elementarnom nivou i na kompleksnim sistemima Mogu biti spoljašnja koja "ine relaciju tehni"kog sistema i okoline i unutrašnja koja "ine relaciju "oveka u tehni"kom rešenju i tehni"kog rešenja.

10. Korelacija estetskih svojstava i okruženja (ergonomsko, bioni!ko,....) Relacije, direktne i indirektne, ergonomskih potreba i estetskih svojstava Relacije, direktne i indirektne, bioni"kih svojstava i potreba i estetskih svojstava

a)

b)

a) b)

11. Elementi estetskih svojstava (oblik, boja,...) Ta"ke, linije i površine Tela i površine

Boja

12. Razvoj estetskih svojstava

F

B P

F

S BP

F

S BP

BP

F

S

S

Koncipiranje

Dokumentacija

Detail Design Konstrukcijska razrada

Sklopni crtež

Embodiment Design Razvoj oblika i dimenzija

Koncepcija

13. Klasi ne metode za razvoj oblika i ose!aja za estetska svojstva proizvoda

Skiciranje Vajanje oblika Izrada modela u radionici

14. Kompjuterski sistemi za interaktivnu vizuelizaciju

Modeliranje

) p u(

z

y

x

Virtuelna realnost

Emiter za magnetno pokretanje

Ogledalo

Projektor

Ekran

Emiter za nao are (za pokretanje pokretom

nao ara)Virtuelni 3D model

Rukavica za unos podataka

Stereo nao are i pokretanje modela pokretom l

3D štampanje 3D skeniranje