DIZAJN ŠTAMPE

Predavanje 6:Papir: vrste i formati

Pripremila: Mr Zorica Čolić

Sadržaj:

• kratka istorija papira• kako se pravi papir• vrste papira• specifikacija papira• formati papira

DIZAJN ŠTAMPEPapir: vrste i formati

PapirPapir i boja su dve osnovne sirovine u štamparskom procesu, a skoro najveći deo štampanog materijala štampa se na papiru. Danas postoji toliko vrsta papira i boja kao i štamparskih procesa, da je važno da klijent, dizajner i štampar poznaju ovu materiju kako bi napravili dobar izbor.

Papir

Kratka istorija papira

Rani Egipćani su pisali na papirusu koji pravljen od biljke koja se tako zove. Tako je i nastalo ime papir. Upotreba papirusa datira još iz 3000 godine pre nove ere.

U Evropi se pisalo na velumu – finoj vrsti pergamenta, napravljenom od obrađene kože teleta ili ovce.

U Kini, u skladu sa podnebljem, koristio se bambus ili svila, gde se takođe otkrila i tehnika pravljenja papira u kojoj se kaosirovina koristio pamuk u vidu starih krpa.

Bilo je potrebno puno vremena da se tehnika papira raširi po ostatku sveta.

Tako se u Evropi pojavila veoma kasno, u Španiji u 12. a u Italiji u 13. Veku (Fabriano papiri 1282. godine). Papir se i dalje pravio ručno pa je bio jako skup za masovnu proizvodnju. Do promene je došlo tek u 19. veku za vreme industrijske revolucije, kada je izmišljena mašina za pravljenje papira koja je radila na paru.

Kada se drvo pojavilo kao jeftin i široko raspoloživ materijal za pravljene papira, došlo je do do njegove masovne prozivodnje. To dovodi do ekspanzije u štampanom svetu -pojava knjiga, novina, publikacija koje su bila svima dostupne.

Pulpa / Kaša

Papir se u osnovi sastoji od biljnih vlakana (celuloze) kojima su dodati različiti aditivi koji kontrolišu fizičke karakteristike papira i zbor tih vlakana je veoma važan.

Danas se visoko kvalitetni papiri izrađuju od pamuka, platna, konoplje – veoma jakih i trajnih materijala. Sirovine daju zapravo izdržljivost i tvrdoću / jačinu papiru. Najveći deo papirne industrije koristi drvenu kašu za pravljenje papira i to najviše od mekog drevća kao što su četinari: omorika i bor.

Kako se pravi papir

Hemijski proces pravljenja kaše

Hemijski proces pravljenja kaše se sastoji u tome da se rastvori lepljiva smolasta celulozna materija iz drveta tako da se mogu izdvojiti vlakna iz drveta koja će se koristiti za dalju proizvodnju papira.

Drvo se seče u male delove / strugotinu da bi se oni kasnije kuvali na visokoj temperaturi koristeći se različitim kašastim tečnostima u zavsinosti od vrste drveta i raspoloživih procesa. Izdvojena vlakna se potom peru i izbeljuju pre nego što krenu u dalji proces proizvodnje.

Mehanički proces pravljenja kaše

Hemijskim procesom dobijena vlakna imaju celu dužinu vlakna podloge iz koje je izdvojena. U mehaničkom precesu pravljenja kaše svežanj vlakna je izdeljan iz debla te se tako u njoj zadržavaju i čitava vlakna, i polomljena vlakna, necelulozni delovi drveta kao i smola drveta.

Papiri dobijeni ovim putem su mekani, voluminozni, dobro upijajući i neprozirni ali vemo slabi i kratkog veka trajanja. Vremenom postaju krti i izgube boju naročito ako su izloženi suncu.

Papir se formira na situ papir mašine u obliku trake odvodnjavanem papirne mase. Papirno tkivo nastaje ravnomernim taloženjem, a zatim se traka cedi, suši i glača.

Nakon ovog procesa (presovanje, sušenje, glačanje) i dodatnog oplemenjivanja (satiniranje, premazivanje, oslojavanje) papirna traka se seče iz rolne u tabake, standardne DIN formate, sortita i pakuje u risove od 100, 250 ili 500 tabaka.

Prema kvalitetu sirovina iz kojih se papir dobija i prema načinu izrade postoji veliki broj različitih vrsta papira.

Većina ljudi razlikuje papire prema vrsti namene, pa ih tako nazivaju papirom za pisanje, papirom za laserske štampače ili ink jet štampače i sl. Za budući izgled publikacije osim samog dizajna veoma je važan i odabir papira zbog čega je za svakog dizajnera veoma značajno da poznaje vrste papira i njegove karakteristike.

Vrste papira

Alkalni papir

Papiri koji nemaju kiselina u sebi su papiri koji imaju pH vrednost 7 i više, tj. bazni su. Ovakvi papiri imaju mnogo duži vek trajanja u poređenju sa papirima čija pH vrednost daje rezultate kiselosti.

Zato se i koriste u prozivodnji knjiga i drugih publikacija za koje se smatra da će imati veoma dugačak vek trajanja i biti u širokoj upotrebi.

Vrste papira

Novinska hartija

Ovo je vrsta papira dobijena mehaničkim putem napravljena obično od recikliranog papira. Nižeg je kvaliteta i koristi se uglavnom za štampu novina i drugih jeftinijih publikacija. Veoma brzo gubi boju i svoje prvobitne karakteristike.

Vrste papira

Mehanički papiri

Mehanički papiri, papiri dobijeni mehaničkim putem, u sebi ipak imaju mali procenat hemijski obrađene kaše kako bi se poboljšao njihov kvalitet. Obično se koriste za jeftine reklame i časopise.

Vrste papira

Bezdrvni papiri (ofsetni papiri)

Bezdrvni papir je vrsta papira dobijena hemijskim a ne mehaničkim putem. Da bi mogli da ga nazovemo bezdrvnim potrebno je da sadržaj hemijske kaše drveta bude najmanje 90%.

Ovo su veoma jaki papiri, izražene beline. Koriste za pisanje, kopiranje i neke časopise.

Vrste papira

Kartoni

Ova vrsta papira se uglavnom koristi za korice kataloga i knjiga mekog poveza. On može biti i premazan samo sa jedne strane (kunstdruk i bindakot). Težina ovakve vrste papira počinje od 150 gr pa naviše.

Voluminozni

Ovo su papiri koji imaju grubu doradu pa samim tim i neku vrstu teksture. Uglavnom se korsite za proizvodnju knjiga.

Vrste papira

Premazni papiri (sjajni papiri)

Sjajni papiri su premazani sa obe strane kineskom glinom. Pravljeni su tako da daju finoću, mekoću, boju i sjaj. Koristi se za štampu polutonova i boja, samim tim kvalitetnih časopisa i promotivnog materijala. Pored visoko sjajnih papira postoje i mat premazni papiri koji se proizvode na isti način samo što im je finalizacija drugačija. Među ovim papirima postoji više podvrsta.

Vrste papira

Plastični papiri Ovi papiri se prave od plastike ili sa plastikom koja se nanosi preko drvene osnove papira. Od njega se prave i knjige za najmlađu decu, koje mogu da se koriste i kao igračke u vodi. Zbog svih ovih karakteristika za njih je potrebna i posebna vrsta štampe.

Vrste papira

Papiri za digitalnu štampu

Trenutno se za digitalnu štampu proizvode papiri specijalizovani za mastila koja se koriste. Ovde se za razliku od štamparske boje koriste toneri koji reaguju na toplotu kako se slika pojavi na papiru. Papiri za digitalnu štampu su uglavnom premazni papiri iako imaju veliku moć upijanja, pa veoma često boje ispadnu bleđe nego u ofsetnoj štampi.

Vrste papira

Reciklažni papir

Reciklažni papir se sastoji jednim delom od vlakana iskorištenog papira (stara hartija) ili „upropaštenog” papira (neiskorištenog, ali otpadnog papira iz štamparija). Ovaj način proizvodnje papira omogućava manje otpada, a i manju upotrebu drveća. Ujedno je i mnogo manja potrošnja energije i vode. Da bi se napravio papir od stare hartije on se rastapa u vodi, potom se čisti i ponovo farba. Može se i izbeljivati da bi dobili što belji papir. Ova vlakna mogu da se kombinuju sa novim vlaknima dobijena klasičnim izdvajanjem ili se mogu koristiti takva, što nam onda daje 100% reciklirani papir. Kada se dodaje čista kaša to se radi da bi se pojačala čvrstina i belina papira jer su reciklirana vlakna mnogo kraća pa samim tim i lomljivija. Novinska hartija je uglavnom 100% reciklažna hartija.

Specifične vrste papira

Ručno pravljen papir Mali broj papira pravi se još uvek ručno i to uglavnom za neka specifična i prestižna izdanja, kao što su knjige sa malim tiražima (bibliofilska izdanja) i umetnički papiri. Kod takvih potreba izbor vlakana je veoma važan. Svaki od papira pravi se jedan po jedan ručno, za razliku od masovne mašinske proizvodnje. Ovaj način je i veoma spor te je i to jedan od razloga zašto je skup. Uobičajeno je da se ovakve vrste papira ne obrezuju i to je jedan od pokazatelja da je pravljen ručno.

Specifične vrste papira

Tehnički papiri

Postoji mnogo vrsta specijalizovanog papira koji se dobija modifikovanjem u procesu pravljenja osnovnog papira. Takvi su papiri za novčanice, fotografije, samolepljivi, oni koji služe za poštanske marke i sl.

Specifične vrste papira

Pored toga što ćemo papir odabrati po njegovom izgledu i vrsti potrebno je da znamo i neke druge njegove karakteristike koje moramo uzeti u obzir: težinu, veličinu, pravac vlakna, voluminoznost, boju, sjaj i providnost.

Specifikacija papira

Težina Težina papira je vaoma važan podatak, jer će nam odrediti i veličinu publikacije. Određuje se u gramima po kvadratnom metru.

Veličina Veličina je izražena uglavnom izvođenjem iz standardnih formata. Za neke veće tiraže moguće je napraviti papir određenih dimenzija ali se za manje tiraže uglavnom štampa iz standardnih formata. Mere su izražene u milimetrima.

Specifikacija papira

Pravac vlakna

Pravac vlakna je pravac u kojem mreža papira ide kroz mašinu za pravljenja papira tako da se vlakna ređaju i leže u pravcu kretanja kroz tu mašinu.

Kod povezivanja, ako su vlakna paralelna sa povezom, onda se strane mnogo lakše listaju i otvaraju.

Specifikacija papira

Boja

Boja papira je možda jedna od najlakše uočljivih karakteristika papira. Bela je naravno najpopularnija boja i po pravilu se koristi za sve vrste štampe. No, nisu sve bele jednake – belina se kreće od izrazito belih pa sve do sivkastih ili žućkastih nijansi. Fotografski beli papir koristi se kako bi maksimalno istakao kontrast između svetlih i tamnih nijansi.

Papiri koji nisu toliko beli proizvode manje refleksije i najčešće se koriste za publikacije poput knjiga, tehničkih uputstava i ostalih štampi koje traže dugotrajnu i neprekinutu pažnju čitaoca. Kada upoređujete boju, papir uvek analizirajte pod standardnim uslovima rasvete i s minimumom atmosferskih smetnji.

Specifikacija papira

Svetlina ili sjaj papira

Svetlina ili sjaj papira meri postotak svetla koji se reflektujes površine papira. Većina papira reflektuje otprilike 60 do 90% svetla.

Treba imati u vidu da svetlina i boja nisu ista stvar. Za razliku od boje (čiji je osećaj jako subjektivan i neprecizan), svetlina se može meriti i odrediti. Svetlina je važna jer utiče na čitljivost – papir velike svetline (sjaja) prouzrokuje napor oka, dok papir niskoga sjaja odaje utisak neoštroga.

Specifikacija papira

Voluminoznost papira

Volumenom se opisuje debljina papira i ona je uglavnom važna kod pravljenja knjiga. Postoje tipovi papira koji knjigu čine veoma debelom, ali koje su u suštini veoma lagane.

Specifikacija papira

Mikrometar – sprava za merenje debljine papira

Providnost papira

Veoma je važno obratiti pažnju na providnost papira kod tanjih papira. Naime kod providnih papira veoma lako može da probije štampa sa druge strane što će rasturiti kompoziciju i funkciju strane.

Specifikacija papira

Problemi sa papirom

Papir je u procesu štampe podložan veoma velikim promenama i samim tim otežava taj isti proces. Najveći broj problema ogleda se u promeni temperature i promeni vlažnosti. Nakon procesa štampe mogu se javiti i problemi u samom povezu papira u zavisnosti od prostiranja vlakana u štampi.

Specifikacija papira

Katalozi papira

Danas postoji veliki broj proizvođača papira. Kod nas se uglavnom nalaze distributeri tih velikih prozivođača, kod kojih uvek možete dobiti uzorke svih papira koje imaju tako da se prilikom realizacije posla možete lako odlučiti o izboru papira.

Specifikacija papira

Pod formatom papira podrazumeva se veličina i međusobni odnos stranica – kraće prema dužoj – određenog tabaka.

Osnovni format je A0 a i potom dopunski B0 i C0. Svaki sledeći format je izveden polovljenjem formata po dužoj liniji.

Formati papira

Standardni DIN formati papira

U standardnom DIN sistemu za format papira, odnos širine i visine svih stranica jeste uvek koren iz dva (1.4142 : 1).

Tabak A0 / osnovni format / podeljen u sve njegove osnovne podele.

Kod B formata visina i širina stranice odgovara geometrijskoj sredini (geometrijska sredina je koren između umnoška dva broja) između istovetnog A formata i An-1 (tako su stranice B1 formata geometrijska sredina stranica A1 i A0 formata). To takođe znači kako faktor povećanja s A1 na B1 format je istovetan faktoru povećanja s B1 na A0 format.

Poput B formata, C formati su određeni geometrijskom sredinom između A i B formata. Zato list papira A4 stajeu C4 kovertu, a ova će lagano stati u B4 kovertu.

Standardni DIN formati papira

Tablea svih formata

Izbor pravog formata

Kada započnemo rad na jednoj publikaciji uvek prvo počnemo od njenog formata. Veoma je važno da saznamo iz kog formata će se publikacija koju oblikujemo štampati (što zavisi i od mašina koje štampar koristi i od vrste papira koje smo izabrali). Na osnovu formata postepeno počinjemo da izvlačimo format strane koja bi nam najviše odgovarala i po veličini i po obliku, uvek imajući u vidu maksimalnu iskorišćenost materijala. Naravno, moguće je praviti i oblike i formate gde je otpad po tabaku velik ako su potrebe izgleda publikacije u skladu sa posebnim zahtevima i idejama.

Obrezani formati

Da bismo tačno znali koji je format odgovarajući za publikaciju na kojoj radimo, ako za tu publikaciju želimo maksimalno da iskoristimo format papira na kojem se štampa, potrebno je da znamo koliki je format obrezan a koliki ne obrezan. Broj štamparskih stranica na tabaku zavisi od veličine tih stranica ili obrnuto – od veličine zavisi koliko strana staje na tabak.

U grafičkoj i štamparskoj delatnosti pod tabakom se podrazumeva obrezani format papira u određenoj veličini i debljini (A, B, C i neki specijalni formati u gramaturama od 70 do 300gr). Iz svih tih formata oblikujemo / izračunavamo format buduće publikacije.

Tabak