I . DOBA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE 1918-1941

etvorogodinji rat voen do kraja oktobra 1918. godine oznaio je kraj A u strougarske monarhije, kada se dualistika tvorevina, koja je do tada smatrana vrlo stabilnom, raspala na svoje sastavne delove. Za nastojanja nacionalnih manjina da se osamostale povoljne prilike su nastale u prolee 1918. godine, a sve drave lanice Antant su zauzele stav za podelu Dvojne monarhije. Slovaci, esi, Rumuni, Srbi i Hrvati su u prvoj polovini oktobra osnovali svoje narodne odbore, koji su predstavljali venike, upravljake i vladajue organe. U noi izmeu 23. i 24. oktobra je osnovano Maarsko nacionalno vee. Mada je Karlo IV jo 16. oktobra Monarhiju proglasio saveznom dravom, pokuaj njene reforme bio je samo jalov eksperiment. Privremena nacionalna skuptina, sazvana na brzinu 21 . oktobra, proglasila je osnivanje Nemake Austrije. Svi nacionalni saveti su ve na kraju meseca obelodanili otcepljenje od Austrougarske i prikljuenje svojim nacionalnim dravama. Zagrebako narodno vjee (Narodno vjee Slovenaca, Hrvata i Srba), koje je ranije preuzeo vlast od Hrvatskog sabora, proglasio je otcepljenje od Austrougarske i osnivanje Drave Slovenaca, Hrvata i Srba.

Situacija je bila posebno sloena u junim delovima Ugarske. Prvi znaajan korak Karoljijeve vlade bio je zakljuenje Beogradske vojne konvencije i odluka o komandi francuskih snaga na Balkanu, na ijem elu je bio general Frane d'Epere. Ova vojna konvencija (13. novembar 1918) bila je , u sutini, primena padovskog primirja u Maarskoj . Poslednjom takom ove konvencije prokla-movan je kraj neprijateljstva izmeu Maarske i saveznika. Tako je Karoljiveja vlada morala da povue svoje trupe sa teritorije istono od gornjeg toka reke Samo i banatske teritorije j uno od reke Mori. Maarske trupe morale su da napuste i teritorije juno od linije Segedin -Peuj- Varadin, odnosno teritoriju Bake i Meudravlja. Prema Konvenciji, a na osnovu primirja, civilna uprava u vojno zaposednutim junim oblastima ostala je u lokalnim, odnosno maarskim rukama. Pored toga, Maarska je , po Konvenciji, koju je inilo 18 taaka, trebala da odredi strateke take koje je Francuska mogla da zaposedne. Ovom konvencijom je , takoe, propisano razoruanje maarske vojske (6 peadijskih konjikih

Maari u vreme politike obespravljenosti 1918-1922

divizija i 2 konjike divizije), kao i obaveza Maarske da razorua i internira trupe nemakog generala Augusta fon Makenzena pril ikom njihovog povlaenja iz Ukrajine ako u roku od 15 dana od sklapanja primirja u Padovi ne napuste teritoriju Maarske. Trupe Antant su, na osnovu Konvencije, dobile pravo prolaza i zadravanja u Maarskoj , a drava je bila obavezna da im pomae u ishrani i transportu. Prema odredbama navedene konvencije, Budimpeta je bila primorana da Srbiji ustupi elezniko, drumsko i telegrafsko osoblje, tj 3.000 lica koja su bila obavezna da pomognu u osposobljavanju eleznikih pruga, telefonskih i telegrafskih veza.1

Vojvoda ivojin Mii, glavni zapovednik srpske vojske, naredbu o prebacivanju svojih trupa na june teritorije Austrougarske spremno je ekao ve od 30. oktobra, t j . pre poetka pregovora. Jedinice vojvode Miia su, uz saglasnost komandanta istonog krila trupa Antant Frana dTiperea, ve 5. novembra poele da zaposcdaju teritorije do Moria, Subotice, Baje i Peuja. To znai daje pre dolaska delegacije pod vodstvom Karolj ija u Beograd zapoeto zauzimanje Vojvodine. Srpske trupe su 5. novembra ule u Zemun i Panevo; Belu Crkvu su zauzele 6, a Novi Sad 9. novembra. Suboticu i Baju su zauzele ve 13. novembra, a nakon potpisivanja Konvencije zaposele su Bar, Sigetvar, Peuj i na kraju Pevarad. Beogradski sporazum nije rezultirao srpskim zaposedanjem pomenu-tih junih teritorija, ve ih je samo aminovao. Vojna konvencija se nije odnosila na Pomurje koje nije pripadalo Hrvatskoj, ve je bilo pod maarskom upravom (Pomurje i l i Vendska teritorija nalazi se na levoj obali reke Mure, a inili su je srezovi Murska Sobota i Sentgothard, upanija Va, srez Donja Lendava, upanija Zala). Bez obzira na to, srpske jedinice su 25. decembra 1918. godine ule u Donju Lendavu, odakle su ubrzo, ve 13. januara, morale da se povuku. Ta teritorija je na Parikoj mirovnoj konferenciji, za nekoliko meseci dodeljena Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tako je jugoslovenska armija 12. avgusta ula na teritoriju Pomurja, odnosno na teritoriju nekadanjih upanija Va i Zala. Mcumurje, odnosno podruje izmeu reka Mure i Drave (srezove Perlak i akovec, maarsku upaniju Zala) ve decembra 1918. godine je zaposela jedna posebna hrvatska jedinica.

Srpska vojna komanda je vlast u Banatu uspela da preuzme tek 20. februara 1919. godine. Tamo jc vlast od kraja oktobra 1918. godine bila u rukama Ba-

1 Tekst o Vojnoj konvenciji videti u: Zapisnici sa sednica delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919-1920, priredili Bogdan Krizman, Bogumil Hrabak, Beograd, 1960, 311-312. Francia diplomciai iratok a Krpt-medence trtnetrl 1918-1919, szerk. dm Magda s Ormos Mria. Akadmiai Kiad, Budapest, 1999, 16-18. Problem razmotren u: Mria Ormos, A belgrdi katonai konvencirl. Trtnelmi Szemle, 1. sz. 1979, 12-38. Ormos Mria, Padovtl Trianonig 1918-1920. Kossuth Knyvkiad, Budapest, 1983, 60-74. O istorijskom periodu videti u: Romsics Ignc, Magyarorszg trtnete a XX. szzadban. Osiris Kiad, Budapest, 1999, 102-130.

natskog nacionalnog vea - pod vodstvom socijaldemokrate dr Ota Rota, koje budunost Banata nije videlo u okviru Kraljevine SHS i l i Rumunije, ve u samostalnoj dravi pod kontrolom francuskih trupa. Jedan deo Peuja i Baranje, kao i Baja i njena okolina su, po beogradskom sporazumu, takoe okupirali Srbi. Na osnovu mirovnog sporazuma, Srbi su ove teritorije napustili 24. avgusta 1920.2

Pored promene imperije, veliku brigu kako stanovnitvu, tako i organima vlasti zadavao je zeleni kadar" -dezerteri austrougarske armije, uglavnom jugoslo-venskog porekla, koji su, okupljajui se u bande, iveli od razbojnitva i kraa ne priznajui nikakvu pravnu vlast. 3 Opta nesigurnost, socijalne tenzije, trajkovi, manji ustanci, pokreti, zauzimanje poseda i lokalne republike" kratkog veka, bile su pratee pojave smene imperija u junim delovima drave.

Dok je maarska vlada inicirala pregovore sa voom Slovaka Milanom Hodom, Sekeljska divizija je nastojala da onemogui rumunsku vojsku koja je nameravala da pree demarkacionu liniju. Sa Srbima vlada nije pokuala ni da pregovara, a nije dolo ni do spontanog otpora, kao to je to bio sluaj sa Felvidekom (Gornjom Ugarskom). Karoljijeva vlada je, u sutini, ve priznala nezavisnost Hrvatske. Francuska nije bila sposobna za sprovoenje kontrole nad realizacijom Beogradske vojne konvencije, tako da nije kontrolisala ni osnovnu i znaajnu taku za Maare u junim delovima drave, koja je , pored srpskog zaposedanja teritorije, javnu upravu poveravla lokalnim vlastima".

Maarska je tada proivljavala jedan od najburnijih perioda svoje istorije 20. veka, ije su glavne smernice bile: jedan izgubljen rat, Revolucija jesenjih rua, Republika sovjeta posle koje je sledila kontrarevolucija, a zatim radikalno saka-enje istorijske teritorije Ugarske. Kada je 6. januara 1920. godine maarska mi rovna delegacija predvoena grofom Albertom Aponjijem stigla u Pariz, pitanje maarsko-jugoslovenske granice je, kao i u sluaju drugih maarskih graninih linija, ve bilo reeno. Stanoje Stanojevi, jedan od eksperata jugoslovenske delegacije, u svojim memoarima je s pravom zapisao: Mi smo Vojvodinu lako, bez veih tekoa i borbi dobili . Rasprave je bilo samo oko veliine njenih pojedinih delova." 4 Teritorije koje je srpska vojska pr ivremeno" zaposela omogui le su Kraljevini SHS da na Parikoj mirovnoj konferenciji od Maarske trai samo

2 O istoriji zaposednutih teritorija Baranje-Baje od 1918. do 1920. opirnije u: 1. Gergely Ferenc - Khegyi Mihly, Pcs-Baranya-Baja hromszg trtnelmi problmi 1918-1920 kztt, Baja, 1974. Szts Emil, Az elmerlt sziget. A baranyai szerb magyar kztrsasg. Pannnia Knyvek, Pcs, 1991. Za Podmurje videti: Gncz Lszl, Sajtos esemnyek a Mura mentn 1919-ben. Hornyk rpd, A magyar-jugoszlv hatr kialakulsa az els vilghbor utn klns tekintettel a Muravidkre. In: A Mara mente s a trianoni bkeszerzds. Lendvai fzetek 17. Szerk. Gncz Lszl, Lendva, 2000, 33-36, 80-94.

3 Bogumil Hrabak, Dezerterstvo, zeleni kadar i prevratna anarhija u jugoslovenskim zemljama 1914-1918. Novi Sad, 1990, 218-328.

4 Stanoje Stanojevi, Vojvodina na konferenciji mira". Letopis Matice srpske, knj. 300, 1914 -1921, 83.

promenu graninih linija. Jugoslovenska delegacija je , zbog rasprava izmeu srpskih i hrvatskih delegata, svoje teritorijalne zahteve uspela da formulie tek za 18. februar. Osnovu tih zahteva inio je Paiev plan, osmiljen u toku rata, prema kojem se jugoslovensko-maarska granica protezala od Lipe, tokom Moria do ua - neposredno ispod Segedina, odnosno 15 kilometara severno od Subotice, a tu su spadali Baja, Peuj, Sigetvar, kao i Pomurje i Meumurje . Nakon due rasprave, reenje je prihvaeno 18. februara i bilo je povoljnije za Maare. Naime, Segedin, Baja, Sigetvar i Peuj ostali su u Maarskoj , dok je Moha i dalje pripadao Jugoslaviji. U Rumunsko-jugoslovenskoj komisiji , koja je raspravljala o maarsko-jugoslovenskim graninim pitanjima, najvie rasprava izazivalo je pitanje Banata. Meut im, tada uopte nije pominjana mogunost da, na osnovu esto pominjanog etnikog principa, pojedini delovi Banata, osim Rumuniji i Jugoslaviji, pripadnu Maarskoj . 5 (Severne granice Maarske razmatrane su u e-hoslovakoj komisij i ; maarske i austrijske komisije nije bilo. Odluka je doneta na Glavnom veu Mirovne konferencije.)

Potpisivanjem Trijanonskog ugovora (4. juna 1920), Maarska je stekla punu nezavisnost, ali je od drave srednje veliine postala mala drava. Njena teritorija je, bez Hrvatske, sa 282.000 k m 2 smanjena na 92.963 k m 2 , odnosno na 1/3, dok jo j se broj stanovnika sa 18,2 miliona smanjio na 7,6 miliona, to znai daje bila manja za 43%. Kraljevini SHS pripao je 20.551 k m 2 (bez Hrvatske i Slavonije), odnosno 1.509.295 stanovnika, od ega je 30,3% stanovnitva bilo maarsko . 6

Prema popisu stanovnitva iz 1910. godine, od 91.436 stanovnika u jugozapadnom delu Maarske Pomurju i Prekomurju (940 km 2 ) , na teritoriji nekadanjih upanija Va i Zala - Maara je bilo 22,3% (20.346), a vendskog (slovena-kog) stanovnitva 73 ,1% (66.790), dok je u Meumurju (795 k m 2 ) bilo 91 ,1% hrvatskog stanovnitva, odnosno 93.837 stanovnika.

Od jugois tonog dela Baranje, koja se prostirala izmeu Dunava i Drave, Kraljevini SHS pripao je takozvani Baranjski trougao, odnosno 1.213 kvadratnih kilometara. Na toj teritoriji (50.797 stanovnika) bilo je 19,6% Maara (20.134), 27,5% Nemaca, 19,6% Hrvata, 11,9% Srba.

Vojvodinom (Vajdasg), na osnovu uspomene na srpsku autonomiju, koja je postojala od kraja 1849. godine do 1860. godine, nazivale teritorije otcepljene od Maarske, a to su - ve pomenuti baranjski delovi, Banat (9.344 k m 2 ) i Baka (8.669 k m 2 ) - u novoj jugoslovenskoj dravi (Srem je 1945. godine pripao

5 Andrej Mitrovi, Jugoslavija na konferenciji mira 1919-1920. Beograd, 1969, 6-7. 6 Magyar Statisztikai Zsebknyv 1940, Budapest, 1940. Magyar Kirlyi Statisztikai

Hivatal. Rumunija je od Ugarske dobila 22. po veliini teritoriju - 103.093 km 2 , 5.257.467 stanovnika; Maari su inili 31,6% tog stanovnitva. ehoslovakoj je pripojeno 61.633 km 2 , odnosno 3.517.568 stanovnika; Maari su inili 30,3% tog stanovnitva. Austriji je pripalo 4.020 km 2 i 291.618 stanovnika. Manje teritorije pripale su Italiji (21 km 2) i Poljskoj (589 km 2). O tom pitanju videti u: Romsics Ignc, A trianoni bkeszerzds. Osiris Kiad, Budapest, 2001

Vojvodini, odnosno Autonomnoj Pokrajini Vojvodini). U maarskoj istorijskoj literaturi i jezikoj upotrebi se pod pojmom Dlvidk-juni delovi Ugarske - p o -drazumevaju sve teritorije koje su nekada pripadale Ugarskoj, izuzev Hrvatske. U tekstu koji sledi upotrebljavau nazive Vojvodina i Dlvidk u tom smislu.

Od 572.771 stanovnika Banata, koji je pripao Jugoslaviji, Srbi i Juni Slove-ni su inili 43,9%, a Nemci i Rumuni 54,3%. U Banatu su 1910. godine ivela 109.343 Maara.

U Bakoj je, najvie bilo Maara. Od 697.101 stanovnika Maara je bilo 41,8% (291.433), a Nemaca 23,3%. Srbi i Hrvati inili su 27,5% stanovnitva.

Po popisu iz 1921. godine, od 11.984.911 stanovnika Kraljevine SHS Maara je bilo 467.658 ija je veina ivela u Vojvodini 378.107 lica. (U Srbiji su ivela 2.532 Maara, u Crnoj Gori 17, u Bosni i Hercegovini 2.557, u Dalmaciji 68, u Hrvatskoj 71.928, u Sloveniji 14.429.) Polovina Maara sa cele teritorije Jugoslavije nalazila se u Bakoj . Mada rezultati popisa stanovnitva koji se odnosio na manjine zvanino nisu objavljeni, u dnevnom listu Politika od 16. maja 1933. godine objavljeni su delimini rezultati. Na osnovu ovog popisa, u Jugoslaviji je bilo 465.800 Maara, to znai da se za vreme desetogodinjeg postojanja i trajanja jugoslovenske imperije, t j . izmeu 1921. i 1931. godine broj Maara smanjio za 1.858. Vredno je napomenuti i to da se, prema podacima iz 1910. godine, do 1921. godine broj Maara koji su iveli u Vojvodini, to jest u Baranji, Bakoj i Banatu umanjio sa 420.910 na 378.107, a do 1931. godine na 368.646. 7

Teritorije prikljuene Jugoslaviji su, u sutini, imale agrarni karakter; inile su ih kvalitetne oranice, na kojima su, pre svega, uzgajane ratarske kulture, uglavnom penica i kukuruz, ali je vanom kulturom smatrana i kudelja. O raslojavanju stanovnitva po nacionalnoj pripadnosti nemamo podatke, osim za otcepljeni Dlvidk. Prema jugoslovenskim podacima iz 1931. godine, u poljoprivredi je bilo zaposleno 71,2% stanovnitva. Broj zaposlenih u privredi iznosio je svega 8.224. Tako su, na primer, kudeljare zapoljavale 1.000, ciglane 800, a parni mlinovi i svilare po 700 lica. U graevinarstvu, za izgradnju eleznice i odvodnjavanje angaovano je jo 1.200 lica. Samostalnih zanatlija bilo je 44.705, a trgovaca 14.472.8

Za Dlvidk pre Prvog svetskog rata nije bez razloga vezivan pojam bezbrinog, dobrog ivota i bogatstva. Zemlja koja je bogato raala, penica, konji, dobro raspoloeni zemljoposednici bili su olienje maarskog naboba. U seanju krugova koji su vladali pre 1914. godine ta virtualna slika je potisnula sliku realnog ivota, punog drutvenih problema, kao i injenicu daje Dlvidk odavno bio teritorija na kojoj su iveli razliiti narodi. Uprkos tome, njegovi stanovnici su odvajkada bili sigurni glasai vladine stranke. Kod njih je opozicionarstvo na etrdesetosmakim osnovama ubrzo zamenjeno podrkom ezdesetsedmakoj politici. Veliki zemljini

7 Promenu broja maarskog stanovnitva videti u: Magyar Orszgos Levltr (u daljem tekstu MOL), Klgyminisztrium Bkeelkszt osztly iratai. XIX-J-l-j-2.t.-jugo-szlv-szovjet-1946; XIX-J-l-j-lV-107-1945-46; 47.

8 MOLXIX-J- l -a - IV. 107-1945-46.

poscdi Delvideka bili su u vlasnitvu porodica Kotck, Vojni, Dunerski, Fern-bah i Lclbah, a grana nadvojvode Fridriha Habzburkog je posedovala dva velika gospodarstva u Baranji. Srednji posed bio je u nemakim, srpskim i bunjevakim rukama dok jc veliki deo sitnih parcela pripadao Maarima, a veliki broj sluga na veleposedima, radnika u industriji i poljoprivrednika je bio maarske nacionalnosti. U duhovnom smislu, Maari su ovu teritoriju doivljavali kao vgvidk (krajinu): Novi Sad nije bio centar maarskog, ve srpskog duhovnog ivota. Paralelno sa poetkom raspada Monarhije - u jesen 1918. godine, na toj teritoriji je zapoeto organizovanje pojedinih narodnosti, pre svega Junih Slovena. Od prvih dana novembra novosadski Srpski narodni odbor je radio na tome da Srbi u Maarskoj budu od pomoi ostalim Junim Slovenima, kako bi se domogli svojih prava vezanih za samoopredeljivanje naroda, koje je celi kulturni svet priznavao". 9

Voa novosadskog Narodnog vea Jaa Tomi, jedan od osnivaa i ideologa Radikalne stranke u Ugarskoj i vatreni pristalica autonomije Vojvodine u Ugarskoj, ulazak regularne srpske vojske 9. novembra nazvao je ispunjenjem davnanjeg srpskog sna".

Krajem oktobra i poetkom novembra 1918. godine u Delvideku je formirana nova maarska uprava, jer Karoljijeva vlada nije mogla da zadri staru upravu, uprkos odredbama Beogradske konvencije.

Dva dana nakon ulaska srpske vojske u Novi Sad, t j . 11. novembra, nekoliko uglednih vojvoanskih i zagrebakih politiara je u Beogradu odralo tajne pregovore sa predstavnicima srpske vlade. Srpska vlada, a naroito premijer Nikola Pai, podrala je predlog Jae Tomia o sazivanju Narodne skuptine koja bi proglasila prisajedinjenje Vojvodine Kraljevini Srbiji. Zbog rasprave sa Zagrebom oko naina ujedinjenja, novosadski Srpski narodni odbor delovao je samostalno, odnosno nezavisno od Hrvata.

Uprkos tome stoje 24. novembra 1918. godine Narodno vijee u Zagrebu proglasilo ujedinjenje jugoslovenskih zemalja i u ime Vojvodine, Velika narodna skuptina u Novom Sadu je dan kasnije, t j . 25. novembra prihvatila predlog Jae Tomia i proglasila otcepljenje Banata, Bake i Baranje od Ugarske i prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Skuptina je tada zamolila srpsku vladu da njene interese zastupa na Parikoj mirovnoj konferenciji. Na Tomiev predlog, ona je donela odluku o obez-beivanju svakog prava kojim bi manjine ouvale i razvile svoje b i e" . 1 0

Od 757 izaslanika Skuptine Slovena je bilo 750 (578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 3 okca, 2 Hrvata). Nemce je predstavljalo 6 izaslanika, a Maare svega 1 izaslanik.

9 Lazar Raki, Jaa Tomi (1856-1922). Novi Sad, 1986, 269. O lom pitanju opirnije u: Kvg Lszl, A magyarorszgi dlszlvok 1918-1919. Budapest. 1965

1 0 Arhiv Vojvodine (u daljem tekstu AV), Narodna uprava za Banat, Baku i Baranju, F. 76. 22/1918. O tom pitanju opirno u: Ljubomirka Judin, 0 radu Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju 1918-1919". Zbornik za drutvene nauke Matice srpske, br. 51, Novi Sad, 1968, 14-15.

Veliki narodni odbor, koji je izabrala Velika skuptina, doneo je odluku o formiranju Narodne uprave za Banat, Baku i Baranju, sa zadatkom upravljanja. Njen predsednik postao je Joca Laloevi. Ministarske dunosti obavljalo je 11 poverenika.

Po odluci Velike narodne skuptine od 4. decembra, Narodna uprava je preuzela svaku upravnu funkciju, imenovala nove velike upane, i u skladu sa zahtevom nove vlasti, dala zakletvu na vernost. Uprkos zahtevu prvog predsednika vlade Kraljevine SHS - Stojana Protia, koji je ve 20. decembra traio ostavku regionalne vojvoanske vlade i Narodne uprave, regionalna vlada je nastavila sa radom sve do 19. marta 1919. godine. Nakon toga, uprava teritorija otcepljenih od Ugarske premetena je u Beograd, pod nadlenost Uprave za Baku, Banat i Baranju.

Do potpisivanja mirovnog ugovora maarska vlada je zauzimala nedvojben stav o teritorijalnoj i pravnoj pripadnosti junih teritorija koje su Srbi okupirali. Vlada je i dalje polagala pravo na odravanje i upravljanje, odnosno na dravnu upravu, sudstva, kolstva, ubiranje poreza i regrutovanje vojske, iako je ve tada bila jalova nada da se, ne raunajui Hrvatsku, june teritorije nee otcepiti od Ugarske. Do kraja septembra 1919. godine ona je inovnike u junim delovima podsticala na to da se ne povinuju zahtevu novih vlasti i polau zakletvu na vernost te da i dalje sluaju samo uputstva iz Budimpete. Fridrihova vlada je od kraja septembra toliko modifikovala svoje uputstvo da je javni otpor bio poeljan samo na teritoriji Erdelja, dok je u Gornjoj i Junoj Ugarskoj za inovnitvo bilo uputno prividno uklapanje". Na sastanku prezidijuma odranom 3. januara 1920. godine Husarova vlada je, pre pristizanja maarske delegacije na Mirovnu konferenciju, na inicijativu Jakaba Blejera ministra za manjine, donela odluku o tome da inovnici sa otcepljenih teritorija mogu poloiti zakletvu na vernost, ali je mogu odbiti kada im to savest nalae. Donoenje takve odluke obrazloeno je potrebom Maara da njihovo inovnitvo ostane na svom mestu, naroito zbog toga, kako je rekao: to finansije drave nisu obezbeivale opstanak naih otcepljenih sunarodnika na teritoriji krnje Ugarske." Prezidijum je smatrao da inovnici koji su poloili zakletvu vernosti ne mogu biti izloeni drutvenom bojkotu, niti im se to kasnije moe spoitavat i" . 1 1

Na osnovu odluke Narodne uprave od 26. novembra, nastava je i dalje mogla biti odravana na maternjem jeziku manjina. Meu prvim odlukama Narodne uprave bila je i zabrana svakog sastanka i zborovanja, koja je, po njenom miljenju, delovala u cilju integriteta Ugarske". 1 2 Pozivajui se na infiltriranje Jevreja iz seoskih naselja u gradove, Uprava im je zabranila naputanje mesta stanovanja. U decembru je zapoeto smenjivanje maarskog inovnitva. Prvo su smenjeni maarski veliki upani, gradonaelnici i javni belenici, a na njihova mesta su postavljani iskljuivo Sloveni, uglavnom Srbi. Veliku brigu kako stanovnitvu,

1 1 MOL K-27. Minisztertancsi jegyzknyvek (Zapisnici prezidijuma), 3. jan. 1920. U daljem tekstu Mt. jkv.

1?- AV, Narodna uprava za BBB., F. 76. 23/1918.

tako i novoj vlasti zadavala je injenica da su, na osnovu uputstva iz Budimpete, zaposleni u pravosuu odbili polaganje zakletve na vernost i nisu priznali Narodnu upravu, stoje mesccima paralisalo rad tih organa. Jezik pravosua je u poetku ostao jezik parninih stranaka, a sami procesi su voeni na osnovu ugarskog prava. Zbog neposluha sudova i tuilatva, za voenje graanskih parnica su uspostavljeni vojni sudovi. Za ubistva izvrena u toku krae, razbojnitva, paljevine i prouzrokovanje poplave" je 21. oktobra 1919. godine uveden preki sud. 1 3

Nesigurnost inovnika iz junih delova poveavale su kontradiktorne vesti i uputstva koja su pristizala iz glavnog grada Maarske. Dogaalo se daje M i n i starstvo za prosvetu i unutranje poslove izdavalo razliita uputstva za istu stvar, a srpski okupatori su inovnike koji su traili vezu sa Budimpetom smatrali izdajnicima.

Do poetka 1920. godine eleznica je predstavljala pravi corpus separatiim na podruju subotike eleznike uprave. U skladu sa odredbama primirja, zaposleni su do januara 1920. godine ostali slubenici maarske drave, te su od nje i dobijali platu, to su, u sutini, priznavale srpske vlasti, a prihodi su uplaivani u maarsku dravnu kasu; o imenovanjima, unapreenjima i dalje je odluivala Maarska dravna eleznica. Ovdanji elezniari su predstavljali vaan centar odravanja veze sa Delvidekom.

Na trajkovima mesnih organizacija Socijaldemokratske partije ne samo u Banatu nego i u Bakoj, kao i na onima koje su organizovali sindikati nisu isticani iskljuivo socijalni zahtevi nego se na njima kao to se pokazalo 21 . februara 1919. godine u Subotici, Temivaru i Peuju, kada je Savez elezniara i Savez dravnih slubenika organizovao trajkove zalagalo i za maarske nacionalne ciljeve. Tada je zahtevano ponovno uspostavljanje maarske uprave, ukidanje cenzure koja je pogaala i maarsku tampu, povlaenje uredbe o zabrani maarskih pozorinih i bioskopskih predstava, ukidanje esto upranjavane kazne batinanja, oslobaanje maarskih i nemakih talaca privedenih zbog trajkova, ukidanje zakletve na vernost, vraanje na posao otputenih maarskih inovnika i t d . 1 4 Zbog mobilizacije zakazane za 5. decembar, u nemakim, pa i maarskim optinama Delvideka razvio se spontani otpor, koji je u pojedinim sluajevima eskalirao i do oruanih sukoba. Radi spreavanja maarske agitacije", jugoslo-vensko Ministarstvo unutranjih poslova je 14. marta 1920. godine donelo odluku o oduzimanju oruja neslovenskom stanovnitvu, o policijskom nadzoru nad bivim oficirima austrougarske vojske, ograniavanju putovanja u Maarsku, zabrani okupljanja nepoverljivih elemenata" stoje podrazumevalo i porodina okupljanja, masovnoj deportaciji preko granice slubenika koji nisu bi l i pore-klom iz ovih krajeva" i policijskom nadzoru nad ostalim slubenicima, uvoenju zabrane izlaska i policijskom asu, kao i o uzimanju talaca iz optina u kojima su

1 1 Isto, 14/1919. 1 4 Danilo Keci, Forradalmi munksmozgalom Vajdasgban 1917-1921 kztt. Forum

Knyvkiad, jvidk, 1980, Szts Emil, n. d. 31-39.

Nemei i Maari bi l i u ve in i . 1 5 Taoci su se slobodno kretali u svom naselju, ali su ivotima odgovarali za svaki nered". U banatskoj Beloj Crkvi je, na primer, gradonaelnik obavezao 46 nemakih talaca da sakupe potpise svih glava porodica kojim e garantovati da lanovi njihovih porodica nee uestvovati ni u kakvoj antidravnoj delatnosti, kao i da ne skrivaju o ru je . 1 6 U pojedinim mestima -Starom Sivcu (Eimannsruh), Kul i (Kula), Veprovcu (Veprd, Krui), Crvenki (Cservenka), Somboru (Zombor) i Subotici (Szabadka) - Maari i Nemci su u martu 1920. godine masovno odbijali regrutaciju. Masa od 4-5 hiljada ljudi, naoruana kosama i motikama, sukobila se sa srpskom vojskom, a u tom sukobu je, po savremenim izvorima, bilo oko" deset mrtvih i etrdeset ranjenih. U Bakom Dobrom Polju (Kiskr, Pribievievo, Kleinwiesen) uhapeno je 120 mukaraca koji su se suprotstavili regrutaciji. Porodica ih je mogla otkupiti, i l i su pak bi l i zatvarani ,,u podrum gde su do lanaka stajali u vodi i svakog dana prebijani na smrt". U sukobu andarma i stanovnitva u Savinom Selu (Torza, Torzsa, Tor-schau) bilo je 15 mrtvih i oko 20 ranjenih. U K u l i su batinali roditelje ako im se sinovi nisu odazvali pozivu. 1 7

U ovakvom raspoloenju su zapoeta prva hapenja i procesi, odnosno optube za uznemiravanje i veleizdaju, uprkos tome stoje ta teritorija pravno jo pripadala Ugarskoj.

Generalnom trajku jugoslovenskih elezniara, zapoetom 16. aprila 1920. godine, prikljuili su se i maarski elezniari subotike uprave, a u njemu su uestvovali i maarski elezniari sa teritorije pod rumunskom okupacijom. Maarski elezniari su pripremili trajk zbog nepravednog mirovnog ugovora, koji je bio u nastajanju. Generalni trajk je, po odluci regenta Aleksandra, prekinut za par dana, i to tako to su elezniari vojni obveznici pozvani na dvomesenu vojnu vebu. Na teritoriji subotike eleznike uprave se ta odluka odnosila na oko dve hiljade elezniara, od kojih je otputeno 1.500 osoba. Srpska tampa je ovaj trajk jednom okarakterisala kao iredentistiki, a drugi put kao komunistiki.

1 5 AV, Torontalsko-temivarska upanija 1918-1927. .17. 93/1920. Zastava, 21. jan. 1919,30.

1 6 Ministar odbrane Milivoj Zeevi dobio je otre kritike zbog vojnih poziva 1921. godine. On je zbog drugog kraljevskog pua Karoljija, u zimsko vreme, po izuzetno surovom vremenu, odredio regrutaciju, a veliki broj regrutovanih se razboleo i umro. Opozicija je zahtevala da se ministar izvede pred sud. ivko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji^, Godinji izvetaji Britanskogposlansfta u Beogradu 1921-1938. i . knj. (1921-1930), Arhiv Jugoslavije, Globus, Zagreb, 1986. Izvetajza 1921. godinu, 84.

1 7 MOL K-26. A miniszterelnk kzpontilag iktatott s irattrozott iratai 1867-1944. 1920, XL-994. Dokumenta objavljena u: A Magyar Miniszterelnksg Nemzetisgi s Kisebbsgi Osztlynak vlogatott iratai, 1919-1944. Ur. Bn Andrs, Diszegi Lszl, Fejs Zoltn, Romsics Ignc (fszerkeszt) s Vinnai Gyz. Teleki Lszl Alaptvny, Budapest, 1995, 421-425. U daljem tekstu: Magyarok kisebbsgben s szrvnyban.

Specifinost subotikih dogaaja bio je i napad na mesnu policijsku stanicu, koji je imao za posledicu rtvovanje dvojice policajaca. Prema prijavi biveg suboti-kog maarskog policijskog komandanta upuenoj ministru unutranjih poslova, napad je izazvan postavljanjem srpsko-bunjevakog nepismenog oloa" umesto starog policijskog kadra, koji je bez ikakvog razloga hapsio i zlostavljao Maare, a esto ih i prebijao na mrtvo". U Subotici koju su okupirali Srbi postepeno se pogoravao poloaj Maara. Slovenske gradske vlasti, koje su kreirale okupacione trupe i Srbi, i njihova svesno izraena nasrtljivost postali su neizdrivi u aprilu te godine (1921), tako daje zavladao nekontrolisani teror. Udruenje sokola, koje su subotiki Sloveni formirali uz podrku vojnih snaga, organizovalo je protestne povorke, na kojima su se uli uzvici Neka se gube Maari i lupani izlozi maarskih trgovaca, a trgovci i gostioniari su prisiljavani da istaknu table sa natpisom na srpskom jeziku: Govorite na jezik. Ti natpisi isticani su i u tramvajima. Na kraju su unitavane maarske table sa nazivima ulica, a umesto njih su postavljane srpske table, sa srpskim nazivima. Tako je tih dana Koutova ulica preimenovana u Ulicu regenta Aleksandra. Slika grada se sasvim promeni-la: nijedan maarski natpis se nije mogao videti. Grad je predstavljao vernu sliku balkanskih okupatora - svugde su bi l i prljavtina i nered. Tako je Subotica vie liila na Skoplje (szkb) nego na jedan provincijski maarski grad u razvoju", pisao je glavni kapetan. 1 8 Nekoliko stotina Maara je uhapeno zbog napada na policijsku kasarnu. Neki od njih nisu izdrali batine pril ikom sasluanja. Tako je, na primer, mesni zemljoposednik Bela Ba skoio kroz prozor gradske kue. Oevidac tog skoka u smrt bio je kapetan koji je pisao izvetaj.

Od 1919. godine, odnosno od mirovnih pregovora u Parizu zapoeto je masovno otputanje maarskih inovnika, koje je najee obrazlagano time to nisu poloili zakletvu na vernost. Zbog toga je otputen i pominjani policijski kapetan. U Kraljevini SHS je u dva navrata zahtevano polaganje zakletve na vernost: prvi put u novembru 1918. godine za Narodnu upravu, a drugi put 1921. godine za novi ustav. Na osnovu Uredbe Narodne uprave od 2. januara 1919. godine, polaganje zakletve nije zadiralo u pitanje dravljanstva inovnika, ali je njeno odbijanje povlailo trenutno otputanje. Narodna uprava nije, to se moe proitati u Uredbi, postavljala prepreku" preseljenju otputenih u Maarsku, ali nije mogla garantovati da e vojna komanda, zbog vojnih razloga, pozivajui se na probleme u transportu, dozvoliti prevoz za line potrebe". 1 9 To je znailo da oni koji su prebaeni preko granice, kao i u sluaju 58 somborskih upanijskih inovnika, nisu mogli da ponesu svoje najosnovnije pokretne stvari. Maarska vlada je uzaludno protestovala kod saveznike vojne komande; masovna deporta-

1 8 MOL K-26. 1920-XLI-994, 4209, 5859. O tzv. subotikom ustanku i trajku elezni-ara opirnije u: andor Mesaro, Poloaj Madara u Vojvodini 1918-1929. Novi Sad, 1981,83-84.

1 9 AV, Narodna uprava za BBB., F. 76. 21/1919.

cija postala je svakodnevna pojava. 2 0 Hapenja zbog iredentizma i antidravnog ponaanja i deportacija bilo je sve vie, i to ne samo inovnika. Zbog otputanja, u administraciji June Ugarske dolo je do velikih poremeaja. Nova drava nije mogla zameniti staru dravu, odnosno upravne, nastavnike, pravosudne, policijske i andarmerijske snage, nije mogla zameniti obrazovanim jugoslovenskim inovnicima. Jedini kriterijum imenovanja bilo je slovensko poreklo i politiko poverenje -- naroito u prvim godinama, stoje u velikoj meri slabilo i onako k l i mavi ugled nove politike elite, koji je dodatno podrivan korupcionakim aferama. Jedna od najpoznatijih afera vezivana je za Mojsija Stojkova, bakog podupana. Stojkov, koji je ranije bio pravoslavni svetenik, pril ikom srpske evakuacije Bajskog trougla proneverio je novac dobijen trgovinom ukradenih goveda.

Prihvat 350.000-400.000 izbeglica iz Erdelja, Gornje i June Ugarske stavio je maarske vlasti pred sve vee, skoro nepremostive tekoe. Betlenova vlada je 23. jula 1921. godine, nakon brojnih ograniavajuih uputstava, donela privremenu zabranu useljavanja izbeglica, pa je rok za stupanje na snagu ove zabrane, nakon viestrukih pomeranja, produila do 31 . marta 1922. godine. 2 1

Nakon potpisivanja Trijanonskog mirovnog ugovora (4. juna 1920. godine) rasprila se svaka nada Maara iz junih delova Ugarske u vezi sa teritorijalnom pripadnou. Oni su se od tog trenutka morali suoiti sa injenicom daje srpska okupacija, iako smatrana privremenom i prolaznom, dobila meunarodnu potvrdu, i to ne samo sa jugoslovenske ve i sa maarske strane, te se na takvu odluku moralo dugorono raunati. Kao stoje poznato, utvrivanje granica je mirovnim ugovorima povereno odgovarajuim komisijama, sa lanovima iz dotinih zemalja i predstavnicima saveznikih sila, koje su mogle donositi samo neke manje znaajne odluke. Komisija za utvrivanje maarsko-jugoslovenske granice radila je od avgusta 1921. godine do maja 1922. godine. U odnosu na demarkacionu liniju Maarska je na jun im granicama dobila 34.000 katastarskih jutara veu teritoriju. Osim toga, ova komisija je Savezu naroda predloila da se Maarskoj pripoji 26 optina Vendskog podruja, sa Donjom Lendvom. 2 2 Meutim, do ponovnog prikljuenja ove teritorije od 37.000 katastarskih jutara sa 17.000 stanovnika nije dolo.

Mirovni ugovori sklopljeni sa poraenim dravama sadravali su odrednice o zatiti manjina, a pobednike snage su novoformirane drave obavezale, i to svaku posebno, na potpisivanje sporazuma o zatiti manjina. Jugoslavija je nakon

2 0 MOL K-26. 1920-XLI-4209; 8202. 2 1 MOL K-26. 1920-XLI11-11 206,9140. 2 2 Vassel Kroly, A dli vgek elhatrolsa a trianoni szerzds szerint a magyar-jugo

szlv hatrrendez bizottsg ltal (sszefoglal bizalmas jelleg jelents.). Szeged, 1922, 29. Vassel je bio pukovnik generaltaba i voa maarske delegacije. Komisiju

je predvodio Dejvid Kri (Cree), engleski pukovnik. Pored francuskih, italijanskih i japanskih lanova, Kraljevinu SHS predstavljao je pukovnik Vojin olak Anti.

podueg oklevanja. t j . nakon potpisivanja mirovnog ugovora sa Austrijom (5. decembra 1919. godine) deklarisala da e bez. ikakvih rezervi prihvatiti Ugovor o zatiti manjina sklopljen izmeu Kraljevine SHS i pobednikih si la. 2 3 Taj ugovor se odnosio na celu teritoriju jugoslovenske drave, izuzev njegovog 9. odeljka, koji je bio vezan samo za teritorije dobijene nakon 1. januara 1913. godine, to znai da se nije odnosio na Albance i Makedonce. Ova alineja obavezivala je vladu na obezbeivanje obrazovanja manjina na maternjem jeziku, kao i na to da iz dravnog budeta obezbedi sredstva za realizaciju navedenog prava verskim, rasnim i jezikim manjinama. Ugovori o zatiti manjina sadrali su i pravo na op taciju, to znai daje pojedinac odluivao o tome da li e uzeti dravljanstvo nove drave, i l i e zadrati staro, odnosno nove drave nisu odluivale o tome da li e nekom dati dravljanstvo. Od novoformiran ih vlada je jedino beogradska vlada, zbog optacionog prava, koje je bilo na snazi do 26. jula 1922. godine, Maarima zabranila svako politiko i kulturno organ izovanje, a uskraeno im je i birako pravo. Prema Jugoslavenskoj uredbi o optaciji, koju je potpisao ministar unutranjih poslova Svetozar Pribievi, oni koji su 1 .januara 1910. iveli na teritorijalna Austrougarske monarhije koje su ule u sastav Kraljevine SHS postali su punopravni graani nove drave. Oni koji su kasnije dobili pravo boravka morali su traiti dravljanstvo. Uredba je ureivala i poloaj Junih Slovena u Ugarskoj koji su optirali za Kraljevinu SHS. 2 4 Raznim zlostavljanjima bi l i su izloeni oni koji su optirali i za Maarsku i za Kraljevinu SHS. Optanti iz June Ugarske esto su otputani sa svojih radnih mesta; mnogi od njih su, zbog izmiljenih razloga, otputani pre isteka optacionog roka, dok su na elo njihovih advokatskih kancelarija postavljani tutori slovenskog porekla. Prijem nije bio prijatniji ni u matinoj dravi: esto je teko bilo pronai posao; javljali su se egzistencijalni problemi; njihovi vagoni su esto tamo-amo gurani na granici. Nakon 1924. godine optanti su mogli da se presele u Maarsku samo ako su se odrekli svih svojih potraivanja od matine drave. Sudbina onih koji su optirali u Jugoslaviju, uglavnom pravoslavnih Srba, nije bila bolja. Najvei broj je naseljen u Makedoniju i na Kosovo. Oni nisu mogli da se naviknu na novu sredinu, kulturno i ekonomski razliitu od stare sredine, i ugroenu bezbednost, te su masovno naputali mesta u koja su bi l i naseljeni. 2 5 Zbog sve veih problema usled izbeglikog talasa i ouvanja maarske etnike slike, maarska vlada je podravala ostanak Maara u junim oblastima. Podaci o broju izbeglih, proteranih i optiranih Maara iz Jugoslavije vrlo su razliiti. Prema nekima od njih, izmeu 1918, i 1921. godine

2 3 O tom pitanju opirno u: Galntai Jzsef. Trianon s a kisebbsgvdelem. Maecenas. Budapest, 1989. O zatiti manjina u Jugoslaviji vidi str. 94-98.

2 4 MOL K-26. I922-XLI-854. 25 Hrlap, 26. szept. 1924, 26. MOL K-26. 1922. XL1-8320. Iz Maarske je u Jugoslaviju

optiralo 14.500 Srba, iz okoline Baje 1.731 osoba, iz Batanje 984 osoba itd. O zloj sudbini batanjskih Srba naseljenih u istonu Makedoniju vidi u: Milan Mici, Odiseja batanjskih Srba. Zrenjanin, 2003.

u Maarsku su izbegla, i l i su se preselila 39.272 l ica . 2 6 Po podacima Zemaljske slube za izbeglice, izmeu 1918. i 1924. godine Jugoslaviju su napustila 44.903 lica. Najvei broj lica izbegaoje 1919. godine (19.239) i 1920 (10.551), a 1924. je jugoslovensku teritoriju napustilo samo 385 l ica . 2 7 O drutvenoj strukturi izbeg-lih, proteranih i optiranih nemamo tane podatke. Postoje izvori koji govore o tome daje meu njima bilo 8.511 inovnika, ali i mnogo profesora, nastavnika i slobodnih intelektualaca, takoe pripadnika srednjeg s ta lea . 2 8

Rok iseljenja optanata je, nakon vie korekcija obeju drava, produen do 1. novembra 1930. godine. 2 9

Osnivanje i delovanje Maarske partije 1922-1929

Kada su 3. novembra 1918. godine Austrougarska i poverenici Antant potpisali primirje, Narodno vijee u Zagrebu (osnovano 5-6. novembra) ve je proglasilo Dravu SHS (19. oktobra) i izjasnilo se o nameri ujedinjena sa Srbijom i Crnom Gorom. Deset dana kasnije je i Hrvatski sabor proglasio otcepljenje od Austrougarske, odnosno prikljuenje dravi koju je proglasilo Narodno vee.

U Narodnom vijeu - koje su inili Slovenaka narodna stranka, Hrvatska stranka prava i Srpsko-hrvatska koalicija - postojala su razliita miljenja o nainu ujedinjenja. Srpsko-hrvatska koalicija, pod vodstvom Svetozara Pribievi-a, zagovarala je brzo centralistiko ujedinjenje po srpskom predlogu, dok su hrvatski i slovenaki politiari bi l i naklonjeni federalistikom ujedinjenju dveju drava. Poetkom novembra je delovalo da ima nade za priznavanje hrvatske dravnosti. U enevi je 9. novembra sklopljen sporazum izmeu Jugoslovenskog odbora, koji je okupljao June Slovene iz Monarhije, i srpskog predsednika vlade Nikole Paia. Tada je odlueno da se do zavretka ustavno-pravnih rasprava u vezi sa stvaranjem nove drave formira jedna prelazna dravna struktura sa dualnim ureenjem, u kojoj e spoljna, odbrambena i pomorska pitanja zajedniki reavati pojedine dravotvorne jedinice (Srbija i Drava SHS), dok e druga

2 6 MOL Filmtr. A bkeelkszt iratai, 12.486.211 cm. 14. f. Rekord u proterivanju dri jedan umarski savetnik iz Martonoa - Kazmer Hos, koga su 26 puta proterali, a maarske vlasti su ga 26 puta vraale u Jugoslaviju.

2 7 Thirring Lajos, Magyarorszg Trianontl napjainkig. Magyar Statisztikai Szemle, 4. sz. 1938, 390.

7 8 MOL Filmtr 12.486.210 cm. 21. f. A. Sajti Enik, Az impriumvlts hatsa a dlvidki magyarok trsadalomszerkezetre. Limes, 2. sz. 2002, 41-50.

2 9 AV, Banska uprava Dunavske banovine, II upravno odeljenje 1928-1941, F. 126. I I . 77. 334/1930. Torontalsko-tamika upanija 1918-1927, F. 77. 1256/1923.

pitanja one resavati samostalno. Hrvatska, odnosno slovenako hrvatsko-srpska drava bila bi federativna. Meutim, Beograd nije prihvatio ovaj sporazum. Pai jc bio primoran da da ostavku, a zagrebako Narodno vijee, koje se borilo sa unutranjim problemima i bilo u strahu za svoje nacionalne ciljeve ugroene od Italije, na kraju je prihvatilo zamisao ujedinjenja pod vodstvom dinastije Kara-ordevi, odnosno uslove centralistikog ujedinjenja. Tome se, pored Vojvodine, prikljuilo i cetinjsko Narodno vjee (Crna Gora), detronizirajui crnogorskog kralja Nikolu Petrovia.

Ujedinjenu jugoslovenskii dravu (do 1921. Drava SHS, 1921 1929. godine Kraljevina SHS, 1929 1941. godine Kraljevina Jugoslavija) danas, odnosno nakon raspada druge Jugoslavije mnogi smatraju vetakom tvorevinom" i kreacijom Antant". Smatramo da jc ovakav stav rezultat vrlo uproenog suda o istorijskim dogaajima, koji je donet tako to nisu uzete u obzir vrlo vane savre-mene istorijske injenice i procesi.

Medu JLinoslovenskim narodima su se razvile dve istorijske teorije o nacionalnom pitanju: jugoslovenizam i teorija o samostalnom nacionalnom razvoju jugoslovenskih naroda. Jugoslovenske ideologije i nacionalizmi sa tenjama nezavisnog razvoja jugoslovenskih naroda (hrvatski ilirizam i srpski jugoslavizam

koji je integrisao velikosrpski program) zasnivali su se na postojeem, a zatim svesno potenciranom jezikom i etnikom srodstvu, ali su ve od samog poetka razliito zamiljali (federalizam versiis centralizam) dravno i politiko ujedinjenje jugoslovenskih naroda. Nacionalni pokret Slovenaca, koji je do kraja Prvog svetskog rata iao drugim putevima, prihvatio je svejugoslovensku varijantu re-enja nacionalnog pitanja Slovenaca. Usled specifinog razvoja istorijskih dogaaja, deoba Monarhije i samoopredeljenje jugoslovenskih naroda nije traeno na osnovu samostalnog nacionalnog (hrvatskog, srpskog, s lovenakog itd.), ve je ono potisnuto u drugi plan. Vladajua misao tog perioda, odnosno samooprede-1jenja je, u jugoslovcnskom smislu, dobilo specifino kolektivno tumaenje (vidi jedinstvenu ehoslovaku ideju), koje nisu podravali samo kreatori meunarodne politike nego i vei deo politike i kulturne elite jugoslovenskih naroda.

Jugoslavija nije bila jedna vetaka. versajska tvorevina*', kako je danas prikazuju srpske, slovenake i druge jugoslovenske istoriografijc, nego jc bila drava u kojoj je svako jugoslovensko pleme* 1 narod zamiljao razvoj svog plemena" u zajednikoj dravi, u kojoj e stei svoj nacionalni izraaj. Demokratski jugoslavizam, koji je zagovarao integraciju i homogenizaciju nacija, fe-deralistika varijanta ,jedne trojedne nacije", u novoj dravi nije doao u poziciju dominantne politike opcije, ve i zbog toga to j c nasuprot monarhistikoj imala nedvosmisleno narodni'", pa ak i hrvatske republikanske odlike. Duboko ukorcnjena srpska varijanta jugoslovcnizma, koja je nastala kao rezultat srpske nacionalne spoljne politike 40-ih godina 19. veka, podrazumevao jc okupljanje" teritorija nastanjenih Srbima (re je o Naertaniju Ilije Garaanina, ministra spoljnih poslova Srbije). Vodei krugovi srpske drave u nastajanju bil i su roja-listi. Priznavanje dinastije Karadorevi bio je vaan segment njihovog nacio-

nalnog razmiljanja. Ideja republikanizma potisnuta je u krugove srpske levice. Srpski jugoslovenizam isticao je ulogu centralizovane drave. Vodei krugovi drave u nastajanju nisu se pogaali o unutranjem ureenju drave. Jedini sporazum takvog tipa (novembar 1918. godine, eneva) , kao to smo videli , doiveo je brodolom usled otpora srpskih vladajuih krugova. I danas vai konstatacija daje strah od unutranje anarhije koja bi usledila nakon raspada Monarhije kao i od drutvene revolucije oterala slovenake, a naroito hrvatske politike krugove pod zatitna krila srpske vojske, birokratije i dinastije.

Sporna dravnopravna pitanja poverena su ustavotvornoj skuptini. Hrvatske i slovenake politike snage nisu bez osnova polagale nadu u to da e u okviru najdemokratinije srpske institucije, a na osnovu opteg (mukog) prava glasa, po proporcionalnoj zastupljenosti zauzeti odgovarajua mesta u novoj skuptini i da e imati pril iku da u duhu federalizma utiu na unutranju strukturu drave. Ubrzo su doiveli veliko razoarenju. Unutranjopolitiki dogaaji vezani za provizori-jum nagovetavali su vodeu politiku i upravnu poziciju Srba, kao i rasprostranjenu intoleranciju u dravnom ivotu. Na osnovu Vidovdanskog ustava, Srbi su a zanemarujui odnos snaga dobijen na izborima u novembru 1920. godine, pomou politikog pogaanja, bez hrvatskih predstavnika prihvaena je centralistika struktura nove drave. Od tog trenutka se istorija Jugoslavije moe opisati kao borba centralizma i l i federalizma i borba jugoslovenskih naroda za prevlast.

Diferencijaciju polit ikog ivota odlikovala je nacionalna pripadnost stranaka, a ne programska orijentacija, a njihov radijus uticaja se uglavnom poklapao sa pojedinim nacijama. To je bilo tako i kada su se pojedine stranke srpskog porekla, kao to su bile Radikalna i Demokratska stranka, predstavljale u optejugoslo-venskoj ulozi.

Glavni problem dveju stranaka, koje su jedna drugoj bile konkurencija, i srpskog dvora bio j e kako onemoguit i Hrvatsku (republikansku) seljaku stranku u tome da na dravnom nivou postane stoer opozicionih stranaka.

Srpska narodna radikalna stranka, osnovana 1881. godine, izgubila je svoj seljaki karakter do osnivanja jugoslovenske drave, mada je najvei broj srpskih seljaka jo uvek glasao za nju. Ona je poetkom 20. veka postala stranka srpske elite i srednjih slojeva vezanih za srpsku dravu, koja je unutar jugoslovenske drave markantno zastupala stavove velikosrpskog nacionalnog programa. Njeni seljaki patrijarhalni koreni su beznadno zakrljali, t e je zastupala ideju jake centralizovane monarhije. Istovremeno pored nacionalnog unitarizma - koji je oslikavao i Vidovdanski ustav - iroku upravnu autonomiju (a ne nacionalnu!) smatrala je potrebnom. Demokratska stranka nastala je od Radikalne stranke otce-pljene starosrbijanske opozicije, kojoj su se 1919. godine prikljuili tzv. preani, odnosno Srbi koji su iveli u Hrvatskoj, preko Save i Dunava. Oni su uglavnom bili vie Jugosloveni" i vei centralisti od Nikole P a i a - v o e Radikalne stranke, te nisu podravali ni regionalnu upravnu autonomiju. Nijedna od tih stranaka nije imala iskustva ni u ivljenju sa manjinama, ni u reavanju pitanja vezanih za manjine. U polit ikom smislu, one nisu imale ta rei ni Maar ima, ni Nemcima,

a naroito ne Albancima. U bitkama koje su, radi postizanja vlastitih ciljeva, vodile jedna protiv druge upotrebile su vojvoanske manjine, naroito tokom estih parlamentarnih i lokalnih izbora, ali vladajue jugoslovenske stranke, u elom periodu postojanja prve Jugoslavije nisu bile sposobne za ozbiljnije akcije.

Najvea opoziciona stranka u Hrvatskoj, odnosno njen pravi vladar bila je Hrvatska republikanska seljaka stranka, koja je osnovana 1904. godine pod vodstvom Stjepana Radia. Kao to njeno ime govori, ova stranka je, sjedne strane, bila protiv dravnog ureenja -- monarhije (do 1925. godine), a, sa druge, bila je veliki protivnik centralizma i gaenja hrvatskih dravnih prava. Specifian seljaki socijalizam, pacifizam, a ni ma kako to zvualo paradoksno - internacionalizam, pa ni zamisao referendumske seljake republike nije izgubila ni u dvadesetim godinama. Zajedniko zastupanje nacionalnog i seljakog pitanja omoguavalo je Radiu da zaista bude nekrunisani kralj Hrvatske i um" hrvatskog naroda.

Anton Koroec i Slovenaka narodna stranka, koja je u jugoslovenskom politikom ivotu znaila jeziak na vagi, takode su uivali puno poverenje slove-nakog naroda. Meut im, panja ove stranke nije bila usmerena samo na dravnopravna pitanja. Koroec je smatrao daje to drugorazredno pitanje sve dok Slovenci predstavljaju jednu administrativnu celinu i u Sloveniji zauzimaju pozicije u upravi, kulturi i privredi. U sutini, on je samo zato uestvovao u upravljanju dravom i zato je saradivao sa Beogradom.

Najjaa bosanska stranka bila je Jugoslovenska muslimanska organizacija, dok je interese muslimana i Albanaca i zatitu turskog jezika kao maternjeg zastupala stranka Demijet.

Kao to smo videli , svaka stranka je bila vrsto vezana za odreenu naciju. Stoga nije udno to se i u vienacionalnoj Vojvodini susreemo sa nacionalnim, manjinskim strankama: Nemakom strankom u Jugoslaviji, Maarskom strankom u Jugoslaviji i okako-bunjevakom strankom. Ove stranke su, kao i Maarska stranka - koju emo detaljno analizirati, te emo se osvrnuti na svojstva jugoslo-venskog unutranjopolitikog ivota --, smatrale daje njihov najvaniji zadatak zastupanje manjinskih interesa i borba za ostvarivanje prava koja su ugroena.

Komunist ika partija je bila jedina jugoslovenska stranka koja nacionalna i dravnopravna pitanja nije postavila u centar svog programa i delovanja, a njen uticaj je prevazilazio unutranje nacionalne granice.

Stranka je nastala kao specifina kombinacija bosanskih istinskih marksista, hrvatskih i slovenakih unitaristikih, filoboljevistiko- radikalskih socijalista, teje, pored svoje heterogenosti, postala trea stranka po broju mandata osvojenih u parlamentu nove drave na prvim izborima - u novembru 1920. godine. Naroito veliki uticaj je postigla na teritorijalna koje su u Jugosloviji smatrane perifernim, odnosno tamo gde nije bilo stranke koja bi zastupala nacionalne interese. Komunis t ika partija koja je do 1921. godine, zalaui se za ravnopravnost svake narodnosti, imala veliki politiki uticaj, a zatim je oterana u ilegalu i bila veoma umanjena -- ipak je prihvatila tezu jedna nacija tri plemena", ali

sa jednom vanom napomenom: nacionalno pitanje je stvar buroazije i jedna proleterska stranka ne treba njime da se bavi, , jer ono samo smeta klasnoj borbi". Nakon dugotrajnih unutranjih rasprava, Komunist ika partija je tek 30-ih godina spoznala znaaj nacionalnog pitanja u unutranjem ivotu Jugoslavije i istakla potrebu federativnog dravnog ureenja.

Prelazni period u dravnoj upravi regulisan je kraljevskom uredbom od 7. januara 1919. godine. Nacionalne vlade koje su ujesen 1918. godine osnovane na teritorijama bive Monarhije su rasputene, a umesto njih su organizovane ue oblasne vlade. Osam oblasti drave organizovano je na osnovu nacionalnih teritorija, i l i pak na osnovama istorijskih regiona. Tih osam oblasti su: Srbija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Vojvodina. 3 0

Prilagoavajui se datim uslovima, ekonomski i kulturno oslabljeni Maari (na to u se kasnije jo osvrnuti) nakon dugotrajne politike obespravljenosti su, prvi put u svojoj istoriji, poeli artikulaciju moguih modusa nacionalnog opstanka i ouvanja nacionalnog identiteta. Njihova perspektiva nije bila omeena samo znaajem etnike zajednice unutar zemlje, borbenim nacionalizmom nove vlasti, ogranienim mogunost ima maarske vlade u vezi sa davanjem politikih saveta i pruanjem materijalne pomoi nego i specifinom prolou regiona. Juni delovi drave uvek su tretirani kao periferne oblasti Ugarske, bez specifine maarske lokalne samosvesti i kulturne tradicije. Novi Sad nije sluajno nazivan Srpskom Atinom. Za razliku od banatskih Nemaca, Maari nisu raspolagali jakim seljako-graanskim staleom. Politiki aktivnu srednju klasu, koju je znaajno oslabila promena imperije i koja je, pre svega, bila vezana za staru dravnu upravu, inili su veleposednici vezani za slobodne profesije. 60 do 70% maarskog drutva predstavljalo je seljatvo, a 10% tog seljatva su, prema nekim proce-nama, inili bezemljai. Pripadnici ovog sloja bil i su zaposleni u prehrambenoj industriji i maloj privredi. Poetkom 20-ih godina oni nisu bi l i osetljivi prema nacionalnim partijskim programima, nego su bi l i orijentisani ka ciljevima socijalnog izjednaavanja komunist ikog i sindikalnog pokreta. Uee u atentatima protiv regenta Aleksandra i Milorada Drakovia, koji su izvreni pre donoenja Zakona o zatiti drave, a u kojima su uestvovali i Maari (Lajo aki i Joef Juhas), samo je j o vie pojaalo sumnju zvaninih organa pored ve postojee optube za antidravni iredentizam.

itaoca upuujemo samo na nekoliko vanijih dela o istoriji Jugoslavije izmeu dva svetska rata: Ferdo ulinovi, Jugoslavija izmeu ava rata I-1I. Zagreb, 1961. Branko Petranovi, /storija Jugoslavije, knj. IIII, 1918-1941. Beograd, 1988. John R. Lampe, Yugoslavia as History. Columbia University Press, New York, 1996. ime Dodan, Hrvatsko pitanje. Zagreb, 1991. Juhsz Jzsef, Volt egyszer egy Jugoszlvia. Aula Kiad, Budapest, 1999. Branko Petranovi - Momilo Zeevi, Agonija dve Jugoslavije. Beograd, 1991

Stare nesuglasice iz perioda Nezavisnjake stranke i Stranke rada - pojavile su se kao oteavajui faktori pri organizovanju Maarske stranke, ali ni maarsko-jugoslovenske suprotnosti dualistikog perioda nisu j o sasvim iezle. 3 1 Novi sloj koja je poela da se bavi politikom, koji se uglavnom sastojao od pravnika, advokata, srednjih posednika i lekara, nije imao nikakvog istorijskog iskustva u voenju dijaloga sa sopstvenim seljakim i radnikim slojevima, a ni od matine drave u tom pogledu nije mogao dobiti nikakav savet.

Centri politike i kulturne organizacije Maara bi l i su Veliki Bekerek, Subo-tica, Sombor i Senta. U Velikom Bekereku je iveo dr lmre Varadi, koji je imao istaknutu ulogu i u politikom ivotu Torontalske upanije, a bio je i zastupnik u dravnom Ugarskom saboru. On je spadao meu one malobrojne politiare Delvideka koji su odlino govorili srpski i imali izuzetno dobre veze sa lokalnom srpskom i nemakom inteligencijom. Banatski Maari imali su i dobar dnevni list Toronta!, koji je dugo izlazio. Bekerek je , meutim, bio daleko od etnikog centra Maara u Junoj Ugarskoj, a Varadi je mnogima postao sumnjiv zbog svojih pokuaja pregovaranja sa beogradskim krugovima. U Somboru se moglo raunati na dva biva politiara vladajuih stranaka (Stranke rada): dr Edena Palstija, nekadanjeg zastupnika u Ugarskom saboru, i dr Arpada Falcionea. U Subotici je organizovanje bilo oteano zbog sukoba izmeu Gazdaker i Nepkera (ranije Nezavisnjaki krug), ali se, pored toga, najvanijim centrom ipak moe smatrati Subotica. Kao organizatori mogu se navesti Balint Terlei, veleposednik i kasniji maarski dravni sekretar, dr Karolj Biro, poslednji maarski gradonaelnik Su-botice, Jano Janiga, nekadanji zastupnik Stranke rada, a moemo jo spomenuti i dr Lukaa Pleskovia. Organizaciju Maara u Potisju usmeravali su Adam oti i dr Jano etle, advokat iz Sente.

Nakon dueg planiranja, uglavnom u privatnim kuama, subotiki list Hirlap, koji je kasnije postao list Maarske stranke, prvi put je 17. januara 1921. godine objavio ideju o mogunosti formiranja jedne maarske stranke. U toku njenog or-ganizovanja su se iskristalisale dve opcije. Potrebu iskoraka iz trepeljive pasivnosti" niko nije poricao. Meutim, stavovi su se u velikoj meri razlikovali kada je bio u pitanju metod. Pasivisti", koje su uglavnom inili oktobristi prebegli iz Baranje u Jugoslaviju, zastupali su stanovite da jo nije dolo vreme za organizovanje samostalne politike stranke i da Maari svoju panju moraju usmeriti na pitanja kulture i ekonomije. Takav stav je proklamovao i dr Luka Pleskovi, voa subotikog Nepkera, koja je raspolagala sa dugogodinjom tradicijom, koji je i u ovom udruivanju imao ozbiljnu ulogu. Po miljenju Pleskovia, posled-njeg velikog upana grada Subotice, narodnostima u Vojvodini bila je potrebnija jedna organizacija koja bi preuzela ulogu stoera vojvoanske autonomije. Osnivanje takve jedne maarske stranke podrali bi i Bunjevci. Aktivis t i su se zalagali

1 Csuka Jnos, A dlvidki magyarsg trtnete 1918-1941. Pski Kiad, Budapest, 1995. 47-^18. O radu stranaka u junim delovima Ugarske videti u: Arpad Lebl, Graanske politike stranke u Vojvodini 1887-1814. Novi Sad, 1979.

za osnivanje samostalne maarske stranke. Po njihovom miljenju, ta stranka bi trebalo da se bavi kulturnim i ekonomskim interesima Maara. Oni su smatrali da je tako neto bilo potrebno i zato to se velikim strankama nije moglo verova-t i " , a plaili su se da bi, bez samostalne stranke, Maari bi se ratrkali u velikim slovenskim strankama. 3 2 Taj stav su zastupali i ve pomenuti Arpad Falcione, dr Eden Palsti, dr Imre Varadi - kasniji jugoslovenski poslanik i senator, dr Laslo Graber - bivi politiar Nezavisnjake stranke, subotiki lekar i hirurg, dr er Santa i drugi.

Zvanini jugoslovenski krugovi nisu bil i zadovoljni samostalnim politikim organizovanjem Maara, te su nastojali da spree taj proces i asimiliraju Maare u velike, za ivot sposobne" jugoslovenske stranke. Osnivanje manjinske stranke sa Bunjevcima i Nemcima je, takoe, bila jedna od ideja. Na razreenje te dileme je u velikoj meri uticao i stav maarske vlade. Budimpeta je podravala aktiviste", odnosno organizovanje na nacionalnoj bazi. Ukoliko im to ne bi bio ci l j , nagovestila je obustavljanje novane pomoi i bojkot uesnika u antipatri-otskoj akc i j i " . 3 3 S obzirom na meunarodni poloaj drave i na postojee vrlo zategnute odnose sa jugoslovenskom dravom, odnosno Beogradom, koji je bio ubeen u to da su Maari Delvideka antidravna i iredentistika manjina, t j . posluni realizatori maarskog revizionizma - maarska vlada je, preko tajnih veza, odravala kontakt sa vojvoanskim Maarima. Ministarstvo spoljnih poslova je Maarskoj ambasadi u Beogradu izriito zabranilo da odrava neposredne veze sa Maarima, a u konspirativne veze su ukljueni i saradnici u izaslanstvu.

Andra Hori , koji je 1924-1927. godine bio ambasador u Beogradu, u svojim memoarima se toga priseao na sledei nain: Veoma malo vesti o ivotu maarske manjine je dopiralo do mene. Voe tamonjih Maara nisam poznavao i nisam bio ni u kakvoj vezi sa njima. Nisu traili kontakt sa mnom, a j a - naroito u poetku, teko bi mogao posetiti Dlvidk - gde nisam imao nikakve veze. Na Disteru (Paradnom trgu) (u Ministarstvu spoljnih poslova - E. .) smatrali su da maarski poslanik ne treba da ima kontakte sa voama Maara u Vojvodini, koji su, inae, imali drugog naina da svoje pritube i zahteve upute Budimpeti [...] Stanovite Paradnog trga po tom pitanju nije uvek bilo sasvim logino, jer, kad su mi zabranili neposredne kontakte sa Maar ima u Vojvodini, Kanja (Kalman Kanja, ministar spoljnih poslova - E. .) me je direktno uputio na to da vrlo prijateljski primim ljude ORJM-a i da odravam sa njima vezu. Kao legitimaciju su

3 2 MOL K-64. Km res. pol. 1925-16-260. 3 3 MOL K-64. Km. res. pol. 1925-16-432. A. Sajti Enik, A jugoszlviai magyar Prt

megalakulsa s rszvtele az 1925-s vlasztsokon. In: Nemzettudat, jugoszlvizmus, magyarsg. Szeged, 1991,91-92. O delatnosti Maarske stranke videti u: A. Sajti Enik, A jugoszlviai magyarok politikai szervezkedsnek lehetsgei s korltai (1918-1941). Regio, Kisebbsgi Szemle, 2. sz. 1997, 3-30.

mi pokazali deo pocepane note srpske narodne pesme. Drugi deo rascepljene note doneo sam sa sobom iz Pe t e . " 3 4

U sluaju Maara koji su se nali van granica Maarske, vlada je usredsredila panju na t r i oblasti: sakupljala je podatke o manjinskom ivotu, o krenju prava manjina; materijalno, moralno i politiki je podupirala manjine, ak je i upravljala novim politikim, kulturnim i verskim organizacijama maarske manjine u Felvi-deku, Rumuniji i Jugoslaviji, ali je pitanje manjine ugradila i u spoljnu politiku, koju je vodila prema susednim dravama. U prvom periodu posle sloma, koji je nastao nakon revolucionarnog i kontrarevolucionarnog doba, veze su odravane bez zajednikih ciljeva, razasuto i posredstvom sluajne komunikacije. Kontakt sa delom odcepljene nacije, koja se nala preko demarkacione linije, pa tako i sa Maarima u Vojvodini, odravanje pomou privremenih veza. Glavni cilj tih veza bilo je kontrolisanje primene prava manjina (zato su i dalje iz Budimpete plaani dravni inovnici i nastavnici), te su sakupljani podaci o krenju prava od strane okupatora. Te zadatke su, nezavisno jedni od drugih, obavljali elezniari, vojni komandanti, srani aci i upanijski nametenici koji su ostali na svojim mestima.

Cilj ovog rada nije detaljna analiza politike maarskih vlada prema Maar ima koji su iveli u inostranstvu, ali smatramo daje, zbog teme, potrebno u kratkim crtama skicirati institucionalnu strukturu i svojstva te politike.

Pre Prvog svetskog rata je pitanje Maara koji su iveli u inostranstvu (iseljenici i Maari u rasejanju) bilo povereno premijeru. Vlada ve tada nije neposredno pomagala institucije Maara u inostranstvu, nego preko specijalizovanih drutvenih organizacija, a esto i putem posebno organizovanih akcija. Negu nacionalnog identiteta Maara u Slavoniji i Bosni vrilo je Julijansko drutvo, osnovano 1904. godine. Nakon sloma Monarhije ujesen 1918. godine decentra-lizovano je bavljenje pitanjima okupiranih teritorija; zadaci su podeljeni izmeu ministarstava spoljnih poslova, propagande i narodnosti, koji su posao esto obavljali meusobno se nadmeui . Od tog trenutka je pitanje teritorija koje su zaposele susedne zemlje bilo povezano sa tokom mirovnih pregovora i situacij om u kojoj su se nalazile maarske izbeglice iz Felvideka, Vojvodine i Erdelja. Ovo pitanje je postalo jedna od kljunih tema vladine politike. Bi lo je oito da su, zbog obima zadatka, dotadanji institucionalni okviri postali nedovoljni, a daje koordinisanje rada i strunosti institucija za vezu izmeu Maara iza demarkacione linije i vlade postalo neophodno.

Inicijatori i racionalizacija tog posla potekla je od izbeglih i isteranih voa Maara iz Erdelja (grofa Itvana Betlena, grofa Pala Telekija, Benedeka Jana,

3 4 Hory Andrs, Bukaresttl Varsig. Sajt al rendezte, a bevezet tanulmnyt rta, magyarz jegyzettel elltta Pritz Pl. Gondolat Kiad, Budapest, 1987, 184. ORIM je skraenica za francusku Unutranju makedonsku revolucionarnu organizaciju (Orga-nisation Revolutionnaire Intereure Macedonienne). Organizacija je imala nameru da Makedoniju ujedini sa Bugarskom teroristikim akcijama.

Denea ebea i drugih) . 3 5 O znaaju pojedinih otcepljenih teritorija govori i injenica daje premijer Itvan Fridrih imenovao grofa Itvana Betlena za tajnog ministra, koji je bio zaduen samo za pitanja Erdelja, dok su se pitanjem Felvide-ka i Vojvodine bavila ministarstva propagande, spoljnih poslova i narodnosti. 3 6

Tajno ministarstvo za Transilvaniju ukinuto je pri l ikom osnivanja Husarove vlade (24. novembra 1919. godine), te je njegove radnike i saradnike preuzelo Odeljenje B Kancelarije za pripremu mirovnih ugovora. Iz te kancelarije je nastala Direkcija za izbegla lica, pod iju ingerenciju su potpala sva tri otcepljena dela, te tako i Juna Ugarska, ali su ostala, ve spomenuta, ministarstva nastavila da rade na reavanju navedenih pitanja.

Nakon potpisivanja mirovnog ugovora, premijer Betlen je 11. maja 1921. godine sazvao vaan sastanak u vezi sa unutranjom i spoljnom konsolidacijom drave. Tom sastanku su prisustvovali: Miklo Banfi - ministar spoljnih poslova, Gedeon Radai - ministar unutranjih poslova, i andor B e l i k a - ministar odbrane. Generaltab su predstavljali Reder i imenfalvi - general-pukovnici, drutvene organizacije predsednik Maarskog narodnog saveza igmond Perenji, a vladu erdeljski politiar velikog ugleda Benedek Jano i savetnik Pal Petri.

Cilj dogovora bilo je ukidanje vojnog i iredentistikog organizovanja na otcepljenim teritorijama, odnosno preusmeravanje zvanine maarske politike i odgovarajue usklaivanje sa zvaninim interesom i mogunost ima spoljne politike Maarske. Betlen je sastanak otvorio naglaavajui sledeu injenicu: Naim sunarodnicima sa novoosvojenih teritorija veliku opasnost priinjava to to se odavde alju poruke, to voe naih sunarodnika kontaktiraju vojni povere-nici, kompromitujui ih i tako izlaui estim hapenjima i zlostavljanjima". Na sastanku je zakljueno d a j e na zaposednutim teritorijama zavreno vojno orga-nizovanje. Ako se neko takvom delatnou bavi i upadne u nevolje, ne moe da rauna na podrku." Maarskim vojnim organima je bilo zabranjeno odravanje veze sa organizacijama i pojedincima, a o drugim kontaktima su morali obavestiti Pala Telekija. Na sastanku je bilo vano istaknuti i to d a j e obavetajna sluba odvojena od vojnih organizacija". Miklo Banfi, ministar spoljnih poslova, predloio je da se ne vri samo obina revizija iredentistikih organizacija nego da se najopasnije organizacije raspuste, jer svojim nepromiljenim izjavama predstavljaju diplomatsku opasnost i pre i l i kasnije e dovesti dravu u opasnost".3 7

Nakon savetovanja je , zaista, zapoeta konsolidacija politike vlade prema oblastima van granica Maarske, i to u duhu vaeeg meunarodnog i domaeg

3 5 O tom pitanju, a posebno o delatnosti Saveza drutvenih organizacija u Erdelju videti u: Brdi Nndor, A Keleti Akci. Regio, Kisebbsgi Szemle, 3. sz. 1995, 89-134. Csti Csaba, A meneklt kztisztviselk trsadalmi integrcijnak keretei 1918-1924. L i mes, 2. sz., 2002, 25-39.

3 6Romsics Ignc, Grf Bethlen Istvn politikai plyja 1901-1921. Magvet Kiad, Budapest, 1987, 208-211.

3 7 MOL K-26. ME 1921-XXX Vll-3581.

pravnog poretka. Glavni napori maarske spoljne politike bi l i su usmereni ka izlaenju iz meunarodne izolacije; zahtevi za revizijom vie nisu bil i aktuelni i skinuti su sa dnevnog reda, pa su tako podrka Maar ima van granica i veze koje su uspostavljane sa njima bile podreene ovakvoj ire definisanoj spoljnoj politici. Vrlo energina domaa podrka revizionizmu je ujedinjena i kanalisana je u okvire koje je bilo mogue kontrolisati, a zvanini i drutveni rad u vezi s tim pitanjem je odluno razdvojeno. U ovom duhu je , pod koordinacijom Pala Telekija, u avgustu 1921. godine osnovan Centar saveza drutvenih organizacija (Trsadalmi Egyesletek Szvetsgnek Kzpontja).

Betlenova vlada je podrku i zatitu interesa Maara u Vojvodini, kao i onih u Felvideku i Erdelju, od tog momenta pruala u okviru Centra saveza drutvenih organizacija, odnosno preko Drutva svetog Gelerta (Szent Gellrt Trsasg). Ministarski savetje usvojio sledea naela rada organizacije:

1. Rakocijev savez - zaduen za teritoriju Felvideka, Drutvo narodnjake knjievnosti - koje je podravalo rad istonih delova Ugarske, prikljuenih Ru-muniji (izuzev Banata), i Drutvo svetog Gelerta - zadueno za Junu Ugarsku i delove Banata prikljuene Rumuniji, mogli su odravati vezu sa Maar ima na spomenutim teritorijama samo preko Centra saveza drutvenih organizacija.

2. Centralni aparat organizacije je neposredno podreen predsedniku vlade It-vanu Betlenu, koji je ovu dunost obavljao preko nadlenog I I odeljenja vlade.

3. Organizacija je svoj budet mogla da pripremi preko I I odeljenja vlade -zaduenog za pitanja manjina, zaobilazei parlament, ali uz predlog predsednika vlade i odobrenjem vlade.

4. Na kraju j e odreen i nain finansiranja organizacije. 3 8

Predsednik Drutva svetog Gelerta bio je pisac Ferenc Herceg, poreklom iz Delvideka. Izvrni direktor je, dodue kratko, bio Oliver Etvenji - penzionisani veliki upan Lugoa i voa prethodnice Drutva svetog Gelerta- rasputene Lige za Dlvidk, a zatim Tibor Tuban - redovnik milosrdnih, koji u kontrarevolucio-narnoj segedinskoj vladi bio savetnik za pitanja vere i obrazovanja. Sekretarske poslove je obavljao Endre Fal, nekadanji direktor gradskog internata u Temiva-ru. Delatnost organizacije obavljana je u strogoj tajnosti.

Centar saveza drutvenih organizacija inilo je j o mnogo organizacija, kao stoje, na primer, Maarski nacionalni savez, koji se, pre svega, bavio inostranom propagandom, ali je bio i nevidljiva ruka", odnosno protivtea pojaanoj pijunskoj delatnosti" susednih d rava . 3 9 Betlen je drutvima koja su pripadala Centru zabranio da odravaju neposrednu vezu sa ministarskim savetom i ministarstvima. Reavanje problema teklo je direktno preko rukovodioca centrale Pala Telekija i njegovog zamenika, dravnog sekretara Antala Papa. Vezu sa voama Maara van granica mogli su odravati samo direktor Centra Pal Teleki, bivi

3 8 MOL K-27. Mt jkv. 1921. aug. 21. kgyk.; MOL K-437. Trsadalmi Egyesletek Szvetsge Kzpontjnak iratai (a tovbbiakban TESZK) 1921-10-7.

3 9 MOL K-437. TESZK 1922-12/12-980, 12/14-1043.

predsednik Saveta ministara i l i njegov zamenik. Delatnost ovog udruenja bila je najintenzivnija od 1921. do 1925. godine. Nakon 1925. godine ono je obavljalo samo poslove vezane za organizovanje pomoi. Njegovu ulogu su poetkom 30-ih godina preuzeli Liga za reviziju i Institut za dravnu nauku, koji j e osnovao Pal Teleki.

U delokrug rada Drutva svetog Gelerta nije spadala samo briga o Maar ima koji su iveli van junih granica. Ono je, na primer, u Segedinu osnovalo Internat svetog Gelerta za srednjokolce iz Delvideka. Ova organizacija je podravala i nadzirala Univerzitetsko i visokokolsko udruenje (DEFHE), kao i funkcioni-sanje Doma Dlvidk", koji je osnovan u avgustu 1921. godine i bio drutvena organizacija prognanih i l i optiranih Maara iz Delvideka a nastanjenih u Maarskoj. Dom Dlvidk" je - na predlog maarske vlade - postao lan Unije Lige narodnog saveza, a na minhenskoj, prakoj i bekoj konferenciji j e bio glavni propagator krenja prava Maara iz Delvideka. 4 0 Mada ne nameravamo da podrobno razmotrimo nain finansiranja Centra drutvenih organizacija, vredno je napomenuti i to, daje 1921/22. godine njegov ukupni budet iznosio 251 milion kruna. Od toga je za centralnu i inostranu propagandu predvieno 16 miliona, za tajne vojne organizacije van granica 25 miliona, za Felvidk 48.054.000 kruna. Erdelj je dobio 110 miliona, a Dlvidk 37.322.166 miliona. Drutvo svetog Gelerta je iz ovih sredstava finansiralo julijanska udruenja i internat u Peuju - za Maare iz Slavonije i Bosne koji su u rasejanju, kao i akciju Sveopteg konventa refor-mata u Slavoniji 4 1 Po evidenciji Centrale, glavne stavke potpore su 20-ih godina inile protestantske i katolike crkve, razne kole u Delvideku, tampa, kulturna i gazdinska udruenja, zatim maarski studenti u Zagrebu. 4 2 elnici TESZK-a su ustanovama, listovima i udruenjima zabranjivali objavljivanje porekla upuene pomoi . Organ Maarske stranke Hirlap je, na primer, dobijao redovnu pomo, ali gaje Budimpeta uslovila time da ni urednitvo ni njegovo izdavako pre-duzee ne smeju znati poreklo p o m o i " . 4 3 Meut im, politike voe Maara bile su naisto sa poreklom potpore. Iz budeta TESZK-a je, iako uz tendenciju ka

4 0 Izvetaj opetogodinjem radu Doma Delvidek'\ sainio Endre Fal (direktor, generalni sekretar Doma), Budapest, 1926, 6, 29-30.

4 1 O podsticanju Maara u Slavoniji i Bosni videti opirnije u: Bernics Ferenc, Julinakci: (Egy magyarsg ment egyeslet" tevkenysge Horvtorszgban s Bosznia-Hercegovinban s a jelen 1904-1992). Pannnia Knyvek, Pcs, 1994. Makkai Bla, Magyar szrvny gondoz s Bosznia-Hercegovinban. Regio, Kisebbsgi Szemle, 3. sz. 1995,65-88.

4 2 MOL K-437. TESZK 1921/ 22-11-sz. N. , 1922-10 570, 1922-30-10 (8). I I I . 1929-9 Vegyes sz. n. O budetu TESZK videti opirnije u: Brdi Nndor, nav. delo, 114-123. Objavljeni podaci se neto razlikuju od ovde navedenih. U avgustu 1919. godine 100 maarskih kruna vredelo je 11,6 vajcarskih franaka, 1922. godine samo 0,47 - zbog sve vee inflacije. Rast inflacije u Maarskoj usporenje do kraja 1924. godine, ali nova moneta pengje uvedena tek 1927. godine.

4 3 MOL K-437. TESZK 1922.1930-10/8.1V.

smanjivanju, najvei deo odvajan za Erdelj, a zatim za Felvidk, dok je najmanju pomo dobijao Dlvidk. Tako je, na primer, budet TESZK-a za 1921-22. godinu iznosio 0,4% dravnog budeta, ali je bilo godina kada taj procenat nije iznosio ni 0,2%. Meut im, ako budet TESZK-a uporedimo sa budetom drugih ministarstava, onda moemo zakljuiti dafinansijske mogunost i Telekijeve vlade" nisu bile ni tako male. Naspram budeta Ministarstva spoljnih poslova, ta potpora se kretala 10-35%. 4 4 Mesne vlasti i vladajui krugovi su zabranama, represivnim merama i l i pak obeanjima pokuali spreiti organizovanje Maarske stranke, zapoeto od januara 1922. godine, i to u velikom zamahu. Predsednik vlade Nikola Pai je 19. aprila pozvao neke od osnivaa Stranke. Delegacija predvoena dr erom Santom i Imre Varadijem je predsednika vlade prvo upoznala sa nacrtom stranakog programa. Vaan deo tog programa inilo je nedvosmisleno ograivanje od optube iredentizma, kao i isticanje elje Maara da postanu lojalni graani Kraljevine SHS, a svoju delatnost obavljaju iskljuivo u saglasnosti sa ustavom. Paievo kratko obraanje odraavalo je stav daje stvaranje posebne politike organizacije nepotrebno, jer je vlada u ustavu i njima obez-bedila punopravno dravljanstvo i slobode, kao i pravo na osnovno obrazovanje na maternjem jeziku. Reagujui na albu o ponaanju mesnih organa vlasti, on je odgovorio da te sitne i beznaajne rasprave" ne treba generalizovati, a naroito poistoveivati sa politikom vlade. Nastavljajui, Pai je istakao da su Maari pod tekim okolnostima dospeli u ovu dravu, pa se zato ne treba uditi to su pojedini sluajevi nelojalnosti bi l i spreeni". Na kraju ih je zamolio da mu dostave podatke o uvredama Maara, koje e nastojati da resi. 4 5 Predsednik Demokratske stranke i ministar unutranjih poslova Stojan Proti je , preko Hirlapa, poruio Maarima da se nada daje tadanje organizovanje samo poetak one evolucije koja e dovesti do ujedinjenja sa nekom od postojeih politikih stranaka". Anton Koroec, slovenaki politiki voa, koji je povodom izbora boravio u Somboru, zastupao je tezu o tri stranke - maarske, nemake i rumunske manjine. Po miljenju Koroeca, te stranke bi trebalo da se zalau za autonomiju Vojvodine. 4 6

Memorandum koji je Pai traio sainjen je do kraja maja. Uprkos datom obeanju, predsednik vlade nije imao vremena da primi maarsku delegaciju, te mu je memorandum poslat potom, a upuen je i svim jugoslovenskim politikim strankama, kao i brojnim predstavnicima maarskog polit ikog ivota. U Maarskoj je objavljen preko Drutva svetog Gelerta. 4 7 U njemu su, u 15 taaka, nabrojane ekonomske, politike, pravne, kulturne, obrazovne i druge povrede prava Maara u Jugoslaviji, a takoe je bilo rei o politiki aktivnim prognanim Maar ima koji su pr imil i jugoslovensko dravljanstvo, estim policijskim uznemiravanjima, kao

4 4 Brdi Nndor, nav. delo, 120-121. 4 5 MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R. Zastava, 23. april 1922. 4 6 Hrlap, 22. februr 1922. MOL K-26. ME 1922-111. biz. 21. 47 Memorandum Paiu Maarske stranke u Jugoslaviji. Az elszaktott Dlvidk sorsa

I I I . Kiadja a Szent Gellrt Trsasg Irodalmi Egyeslete, Budapest, 1922.

i o tome da Beograd nije bio kadar da obezbedi sprovodenje zakona na lokalnom nivou. Izostavljanje Maara iz birakog spiska i agrarne reforme smatrano je uvredom itd. Na taj memorandum nikada nije dobijen valjan odgovor. O raspoloenju u dravi verno svedoi sluaj jednog od lanova delegacije koja je bila kod Paia, koga je policijski kapetan podsticao na odlazak iz drave jer je , , i on jedan od onih kukavica koji su bi l i da se tuakaju Paiu" 4 8

Prema prvobitnom planu, zemaljska osnivaka konferencija je trebalo da bude odrana u Subotici, ali za njeno odravanje nije dobijena dozvola od gradonaelnika Subotice Pavla Dobanovakog , , j e r ne bi bilo dolino da se osnivaka konferencija odri kao demonstracija u krajnjem gradu drave, blizu maarske granice". U Somboru su vodstvu Stranke pretili proterivanjem iz drave 4 9 Tako je, nakon osnivanja mesnih organizacija i osnivanja okako-bunjevake i Nemake stranke, osnivaka skuptina Maarske stranke odrana je kao poslednja u svim dravama naslednicama Ugarske 17. septembra u Senti, pred oko 3.000 delegata.

Tada usvojen program Maarske stranke striktno se drao ustava Kraljevine SHS. U njemu je istaknuto da Maari ele da budu verni podanici Kraljevine. Vodstvo Stranke na to nije nagnao samo oseaj za realnost ve i intencije iz Budimpete. Kao to smo napomenuli, Maarska je nakon potpisivanja mirovnog sporazuma nastojala da izbegne meunarodnu izolaciju. Na to upuuje proirivanje maarsko-jugoslovenskih diplomatskih odnosa do nivoa ambasadora, a prvi maarski ambasador u Beogradu postao je Ferenc Koa, dotadanji voa poslanstva. 5 0 Ministar spoljnih poslova Momilo Nini je , ne bez osnova, maar-sko-jugoslovenske odnose ocenio kao loe. Kako je rekao, to e ostati tako dok maarskom vladom gospodari jedna velika i tajna organizacija" - Organizacija probuenih Maara (sic!). Betlenovu vladu je nazvao aristokratskom, despotskom i evropskom opasnou", koja nastoji da poremeti postignuti status kvo . 5 1

Od jeseni 1919. godine maarska spoljna politika je raunala na organizovanje drava gubitnica, i to pod vodstvom Nemake , ak i po cenu oruanog razaranja postignutog statusa kvo. Meut im, tu mogunost Betlenova vlada nije uzimala u obzir od 1922. godine, te je proklamovala politiku pomirenja i ukljuenja" i zatraila meunarodne kredite. Ona je priznala trijanonske granice, garantovala spreavanje eventualnog povratka Habzburgovaca na maarski presto i ak obe-

4 8 Hrlap, 7. maj 1922. 4 9 Hrlap, 31. mart 1922. MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1926-R-85. 5 0 MOL K-27. Mt jkv. 5. maj. 1922. Maarska je odravala vezu sa jugoslovenskom

dravom od jeseni 1918. godine. Major Mihailo Bodi je kao lan Viksove misije predstavljao srpsku vladu, dok je prvi nezvanino delegirani predstavnik Budimpete pri Narodnom vijeu u Zagrebu bio Aladar Bala, nekadanji baki glavni upan. Beograd je u Budimpetu delegirao dr Lazara Bajia, a mesto otpravnika poslova obavljao je Andor Vodianer. Vuk Vinaver, Jugoslavija i Maarska 1918-1933. Beograd, 1932,32.

5 1 MOL K-28. ME Kisebbsgi o. 1923-R-19.

ala da e nastojati izgraditi prijateljske odnose sa dravama Male antant, odnosno sa Cehoslovakom, Jugoslavijom i Rumunijom. Dovoenje beogradskog poslanstva na ambasadorski nivo je , zaelo, bio znak takvog stava, kao i sklapanje trgovinskog Ugovora opopravci lokomotiva i eleznikih vagona 1922. godine.

Maarska vlada, koja je imala relativno usko manevarsko polje, sa ozbiljnijim pribliavanjem Jugoslaviji mogla je da eksperimentie tek od kraja 1925. godine. Cil j pribliavanja Jugoslaviji bio je donoenje uzajamnog sporazuma o neutralnosti u sluaju konflikta sa treom dravom. Taj eksperiment maarske diploma-tije je, meutim, doiveo neuspeh.

Promena u spoljnoj politici Budimpete jedva je bila primetna u jugosloven-skoj manjinskoj polit ici .

Bojazan od maarskog iredentizma, pijunae, oruane organizacije i (tada ve) irealni strah doveli su do hapenja brojnih Maara iz Delvideka. Pojedini dogaaji u Maarskoj , kao stoje proleni i jesenji kraljevski pu 1921. godine, redovno su izazivali pijunsku histeriju u Jugoslaviji. Osnivanju Stranke je odmogao i subotiki sluaj tzv. pijunae Varga, koji je imao vel iki odjek. Dr er Varga i ula Ignac optueni su za neprekidnu" pijunau u korist Maarske. U optunici je navedeno daje Vargina grupa prikupljala podatke o jugoslovenskoj vojsci, eleznikim prugama i njihovoj opremljenosti, a podatke je upuivala u Budimpetu putem telegrafa subotike eleznike ispostave, i to preko poverlji-vih ljudi. U glavnom gradu Maarske imali su saznanja o tome daje Beograd nameravao da maarsku vladu strogim kaznama upozori zbog atentata na kralja, nego i daje pokua primorati na razmenu 27 zatvorenika, osuenih zbog pijunae. Mada je apelacioni sud oslobodio op tuene - Vargu i Ignaca, oni su umrli , to od zlostavljanja u toku istrage, to od neljudskih zatvorskih uslova. 5 2

Maarska stranka je, pored isticanja vernosti dravi i ustavnosti, zahtevala obezbeivanje i pridravanje odredbi o manjinskim pravima koje je garantovao ustav. Posebno je isticala potrebu borbe za pravo kolovanja na maternjem jeziku i slobodnu upotrebu maternjeg jezika; zahtevala je ukidanje zabrane rada maarskih drutava, korekciju odredaba izbornog zakona koje su bile tetne za manjine, kao i pravo na slobodno ekonomsko organizovanje. Takoe je zahtevala prome-nu poreskog sistema - koji je bio nepovoljan za Vojvodinu, korekciju agrarne reforme - koja je bila nepovoljna za Maare, korektnu upravu, ponovno zapoljavanje otputenih inovnika, priznavanje prava na penziju, slobodu radnikog organizovanja i priznavanje prava na trajk. Maarska stranka je kasnije potpuno zanemarila poslednju odredbu, kao i zahtev da se na dravnim univerzitetima usklada maarske katedre. Iz kruga aktivista" je izabran prcdsednik Stranke - dr

52 Hrlap, 1. septembar 1923. MOL K-26 ME 1922-XL-594. biz. U oktobru 1922. godine jugoslovenska vlada je maarskoj vladi predloila da, na osnovu sporazuma o razmeni zarobljenika sklopljenog sa Cehoslovakom i Rumunijom, sklope ugovor o razmeni politikih zatvorenika. To se, meutim, dogodilo mnogo kasnije - 1926. godine. MOL K-63. Km. pol. 1929-16/4-1519, 2052, 3867.

er Santa, lekar. Kopredsednici su postali dr Imre Varadi iz Bekereka, dr Laslo Graber iz Paneva, Arpad Falcione iz Sombora i Adam oti iz Sente. Na sastanku stranke je dr Santa posebno istakao injenicu da meunarodne forume Maari ne ele upotrebiti za ispunjenje svojih prava, ve da veruju u moderni svetonazor" srpsko-hrvatsko-slovenakog naroda i u politiku saradnju sa jugoslovenskom nacijom. To znai" , dodao je on, da Maari oekuju vie nego stoje propisano meunarodnim ugovorima". Naglasivi one delove programa koji su se odnosili na isticanje lojalnosti, uesnici sastanka poslali su pozdravni telegram kralju Aleksandru, pravednom i mudrom vladaru", u kojem su ga uveravali u svoju vernost i zatraili njegovu podrku . 5 3

Namera Maarske stranke bila je da postanejedini predstavnik Maara, bez obzira na njihovu drutvenu i versku pripadnost. Njeno delovanja je u poetku bilo usmereno ka ukljuivanju u politiki ivot drave, ueu na parlamentarnim i lokalnim izborima i pitanju kolstva.

U Baranji i Pomurju nije dolo do osnivanja ogranka Maarske stranke. Maarske novine u Osijeku, koje su bile duhovni centar Maara (kao subotiki Ba-meei napio), nisu se svidele Budimpeti , jer je najvei deo saradnika maarskih emigranata pripadao krugu levice, tzv. oktobristima (odnosno, pristalicama Mihalja Karoljija), a, s druge strane - kako je napomenuto u izvetaju Drutva svetog Gelerta od juna 1922. godine - kritika vlade i maarske albe koje su se u listu povremeno pojavljivale bile su samo mamac za zbunjivanje Maara". U tom izvetaju nije navedeno daje list zagovarao stvaranje stranke pod nazivom Ustavna stranka u zajednitvu maarske, nemake i slovake manjine. Takva stranka je, po miljenu budimpetanskih krugova, odvela baranjske Maare u beogradske vode". Inicijativu o stvaranju zajednike manjinske stranke - koju je, preko Drutva svetog Gelerta, zastupao krug oko Maar Ujaga- Budimpeta je onemoguila , kao i sva slina nastojanja bakih i banatskih M a a r a . 5 4 Otra konkurencija Radieve Seljake stranke i Slovenake narodne stranke nije ostavila mesto ostalim strankama u Pomurju. Zbog relativne udaljenosti, maarski poli t iari iz Vojvodine nisu imali snage za organizovanje politike stranke malobrojnih Maara u Pomurju, a ni Budimpeta nije istinski obraala panju na njih. Stoga je te malobrojne Maare koji su se politiki angaovali u svoje redove ukljuila Jedinstvena stranka Pomurja, koja se borila za lokalne interese i odraavala lokalni odnos snaga. Stranka je ubrzo prestala sa radom zbog preseljenja partijskih voa u Maa r sku . 5 5 Ovde je potrebno podsetiti na injenicu da ni u drugom gradu Vojvodine - Novom Sadu - tada jo nije osnovana mesna organizacija Maarske stranke. Oko lista Delbaka, koji je izlazio u organizaciji novosadske katolike upe i njegovog izdavaa opata - svetenika Ferenca Fata, organizovala se jed-

5 3 Hrlap, 19. szept. 1922. andor Mesaro, nav. delo, 155-157. Sajti Enik, nav. delo, 93-94. Csuka Jnos, nav. delo, 66-70.

5 4 MOL K-26. ME 1922-III. Biz-sstr. 8-104. 5 5 Gncz Lszl, A muravidki magyarsg 1918-1941. Lendva, 2001, 119-124.

na vrsta i borben stranka hrianske orijentacije, sa ciljem zatite manjinskih prava. Ova struja je imala nameru da negira status kvo i nije traila saradnju sa nosiocima nove vlasti. Ferenc Fat je, kao i konzervativna struja Maara iz Felvi-deka i Erdelja, bio zagovornik one politike koja je manjine videla u ulozi crva u stranom drvetu". 5 6

Zbog kratkog vremena i manjkavosti izborne liste, Maarska stranka nije uestvovala na parlamentarnim izborima zakazanim za 18. mart 1923. godine. To se prvi put dogodilo tek nakon dve godine, na parlamentarnim izborima odranim 8. februara 1925. godine.

Period izmeu 1923. i 1925. godine Stranka je iskoristila za korekciju spiska glasaa, kao i za uvrenje svoje institucionalne logistike i jaanje rada na zastupanju manjinskih interesa. U Somboru je ustanovljena kancelarija za generalnog sekretara - Imrea Prokopija, koji je bio poslednji maarski baki upan, dok je Dene Strelicki, koji je , na listi Maarske stranke, kasnije uao u jugoslovenski parlament, u Beogradu lobirao za reenje pitanja vezanog za penzije nekadanjih maarskih dravnih i optinskih inovnika. U sreditu borbe za zatitu manjinskih prava bilo je pitanje maarskog kolstva, na koje emo se kasnije detaljnije osvrnuti. Na znaaj korekcije birakog spiska ukazuje i injenica daje u nekim naseljima 95 % Maara izostavljeno sa birakih spiskova (npr. u Bakoj Topoli i Senti). Gradonaelnik Subotice Pavle Dobanovaki dao je ostavku na svoju funkciju zbog nezakonitosti u vezi sa birakim spiskovima.

Pre nego to preemo na tumaenje rezultata izbora iz 1925. godine, neophodno je detaljnije se osvrnuti na razloge zbog kojih Maarska stranka nije bila u mogunosti da kandiduje svoje predstavnike na parlamentarnim izborima 1923. godine. Stranka koja je osnovana par meseci pre izbora je pokuavala da se ukljui u politiki ivot zemlje, te je preduzela konkretne korake ka sklapanju koalicionog pakta sa radikalima. Poetkom 1923. godine je oformljena pregovaraka komisija. Neki njeni lanovi - Imre Varadi, Leo Deak i Laslo Graber - bi l i su zagovornici potpisivanja sporazuma sa radikalima. Deak je , ipak, prednost davao drugoj vladajuoj stranci, dok je Jano etle bio zagovornik samostalnog nastupa Stranke i dokazivanja sopstvene politike snage. Nesigurnost Maara je rasla i zbog rada velikog maarona Lukaa Pleskovia na osnivanju autonomistike stranke, kao i zbog njegove orijentacije prema Radievoj Seljakoj stranci. Ple-skovi je otvoreno rekao onima koji su ga bodrili u prihvatanju uloge u Maarskoj stranci da Beograd nikad ne bi pristao na to da voa Maarske stranke bude ovek slovenskog porekla i iz tog razloga se nee ulaniti u tu stranku.

U poetku su pregovori o koalicionom paktu delovali uspeno. Beograd je obeao da e svakog maarskog glasaa uvrstiti u biraki spisak i da e tako usmeravati kandidovanje, te da e Maarskoj stranci pripasti 8 mandata. Ma-

5 6 Ponaanje manjina detaljno analizirano u: Zeidler Mikls, A revzis gondolat. Osiris Zsebknyvtr, Osiris Kiad, Budapest, 2001, 191-207.

arska stranka bi mogla izabrati svoje predstavnike u okruzima Delvideka sa maarskom veinom. Zbog toga je odlueno da Maari glasaju za radikale tamo gde Stranka nije imala svog kandidata. Maarski predstavnici zadrali bi svoju samostalnost u skuptini, a izvan nje bi davali podrku radikalima. Predsednitvo je prihvatilo nacrt pakta, ali je tu vest u svom listu objavio Luka Vukov, novinar koji je bio prisutan na tajnom sastanku. Pukla je bruka. Radikali, koji su Hirlap s pravom doivljavali kao glasilo Maarske stranke, obelodanjivanje pakta smatrali su prekidom sporazuma i svakog daljeg pregovora. Meut im, oni su utali o tome da je, navodno, Pai jo pre izbijanja skandala vel ikim upanima dao instrukciju u vezi s t im da na liste uvrste samo Maare od poverenja", kao i da je nameravao da izbrie deo ve unetih imena u birake spiskove.

Zbog navedenog skandala, a pozivajui se na manjkavosti maarskih birakih spiskova, kojih je zaista bilo, Maarska stranka je morala da se povue na izborima 1923. godine. Vukov, koga je Karolj Hava, tadanji urednik lista Vajdasg, a kasnije lista Hirlap, optuio za to da, zbog njegove indiskrecije, Maari ne mogu dobiti svog predstavnika u skuptini, na javnom mestu je fiziki napao svog kolegu. U lanku napisanom povodom tog sluaja, Vukov je odbacio Havaeve optube o tome daje pakt obelodanio na sugestiju hrvatskog opozicionog bloka, mada je priznao da politiki stavovi Hirlapa odraavaju njegove stavove, a ne Maarske stranke. Posle toga je Vukov udaljen iz urednitva. Njegovo mesto preuzeo je Karolj H a v a . 5 7

Radikali su obelodanjivanje pakta upotrebili za to da unutar svoje stranke formiraju tzv. maarske stranake organizacije, dok su demokrati nastojali da pridobiju Maare, obeavajui podelu zemlje, pre svega po selima. Tadanju situacij u najbolje oslikava ono to je jedan publicista Hirlapa napisao povodom izbora 1923. godine: Maari su sad devojka sa bogatim mirazom." Pasivnost Maarske stranke dobro je dola radikalima. Njihov vojvoanski list Zastava je nakon izbora 1923. godine sa zadovoljstvom zakljuio: Od nacionalnih manjina Maari su opet dali najvie glasova Radikalnoj stranci." 5 8 Obe vladajue srbijanske partije - i Radikalna i Demokratska-Vojvodinu su smatrale svojim politikim terenom i dobro su procenile da, zbog odnosa snaga u parlamentu, nije svejedno kome e pripasti 34 mandata iz 5 izbornih okruga (ukupan broj poslanikih mesta bio je 315). 5 9

5 7 Csuka J., nav. delo, 107-114. Hrlap, 19. jun 1923. 5 8 Zastava, 13. april 1923. 5 9 U Kraljevini SHS su, po ustavu iz 1921. godine, poslanici birani na osnovu optih

(mukih) izbora, odnosno neposrednim, tajnim, sa pravom na zastupljenost manjina" izborima. Svaki mukarac koji je imao dravljanstvo, stalno mesto boravka i napunio 21. godinu imao je pravo glasa. Aktivni i rezervni oficiri, aktivni podoficiri i vojnici nisu imali pravo glasa, niti su mogli biti birani. Pored obeanja, ustav donet izmeu dva svetska rata nije imao odredbu o pravu ena. U ovom razdoblju je maarska Uredba o izborima iz 1922. godine znaajno smanjila krug osoba sa pravom glasa. Pravo da bira imao je mukarac koji je napunio 24 godine, imao maarsko dravljanstvo u traja-

Na izborima 1925. godine Maarska stranka nije ula u koaliciju ni sa jednom strankom. Privremeno je pobedio tabor onih koji su zastupali tezu o pokazivanju" sopstvene snage.

Vredi podsetiti se injenice da su u periodu parlamentarizma, odnosno do 1929. godine u Kraljevini SHS izbori odrani 4 puta, to znai da, zbog specifinog odnosa snaga, nijedan parlament nije preiveo 4 godine propisane u zakonu.

Opta politika situacija pre izbora 1925. godine nije nagovetavala mnogo dob