Univerzitet u Beogradu,

Poljoprivredni fakultet,

SEMINARSKI RAD

Predmet: Obrada mesa

Tema: Regulativa u oblasti dobrobiti životinja za klanje

Mentor: Igor Tomašević Student: Milica Cvetković

TA 10/339

Beograd, 2013 god.

SADRŽAJ

Prepišite boldirana poglavlja i podpoglavlja iz teksta

Obično je 1 strana, pa smanjite prored ako treba

POGLEDAJTE DO KRAJA PA ISPRAVLJAJTE

1.UVOD

Veliki broj stoke za klanje u nekom delu svog života prevozi se bilo do mesta

gde je bolja i dostupnija hrana, drugačiji način čuvanja, a najčešće na klanje. Postupanje

sa životinjama - utovar, tok prevoza i istovar, bitne su stvari koje se tiču dobrobiti

životinja. Dobrobit jedinke jeste stanje u kom se ona nalazi usled uticaja okoline na nju.

Pojam dobrobit je jako širok pojam i podrazumeva kako fizičko, tako i psihičko stanje

životinja. Još 1993. godine predstavnici puno ime (FAWC) utvrdili su pet postulate

(postulata, postavki,zahteva) dobrobiti životinja:

osloboditi životinje od žeđi, gladi, tj. obezbediti svežu vodu i hranu,

pružiti životinjama adekvatni smeštaj,

osloboditi životinje boli, povreda i bolesti (prevencija, dijagnoza, brza terapija),

osloboditi životinje straha i stresa, bilo kakve mentalne patnje.

Dobrobit životinja jeste obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da

ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i

napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost,

ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste,

odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede;

Dobrobit životinja pri klanju obuhvata zakone zaštite životinja uzgajanih i

držanih za proizvodnju mesa, kože, krzna ili drugih proizvoda, tokom njihovog

premeštanj, smeštanja u depou, omamljivanja, klanja i usmrćivanja, ukljućujući i

usmrćivanje životinja u cilju kontrole bolesti.

2. DOBROBIT ŽIVOTINJA

Dobrobit životinja je stanje u kojem su zadovoljene osnovne potrebe životinje

(fizičke, psihičke i potrebe u ponašanju): od hrane, vode i skloništa, veterinarske nege

do potrebe za ispoljavanjem prirodnih oblika ponašanja. Dobrobit životinja - bilo da se

radi o kravi na farmi, kućnom ljubimcu, laboratorijskom mišu ili medvedu u zoo vrtu -

može se proceniti na osnovu međunarodno prihvaćenog koncepta „Pet

sloboda“.Koncept pet sloboda je u Evropskoj uniji i drugim zemljama ugrađen u osnove

svih međunarodnih i nacionalnih propisa iz ove oblasti.

“Dobrobit životinje je ostvarena kada je životinja zdrava, uhranjena, bezbedna,

u stanju da ispolji prirodno ponašanje, ako joj je udobno i kada ne pati usled neprijatnih

stanja kakva su bol, strah i stres.” (Terrestrial Animal Health Code, OIE 2009).L

Legalni okvir za dobrobit životinja mora biti obezbeđen uz uvažavanje propisa

Evropske unije koji se odnose na zaštitu dobrobiti životinja. Legislativa mora obuhvatiti

oblasti očuvanja evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, zaštite dobrobiti kućnih

ljubimaca, životinja koje se koriste u poljoprivredi i eksperimentima. Posebno je

potrebno istaknuti da postupanje u suprotnosti sa propisima EU u ovoj oblasti ima za

posledicu kasniju zabranu prodaje životinje, odnosno sirovina i proizvoda od životinja

koje se drže, odnosno reprodukuju na ovaj način.

Držaoci životinja prihvataju obaveze brige o životinjama, a naročito o

životinjama čiji opstanak zavisi od njih. Vlasnik životinje dužan je da životinji obezbedi

takve životne uslove koji odgovaraju njenoj vrsti, rasi, polu, starosti kao i fizičkim,

biološkim, proizvodnim specifičnostima, osobinama u ponašanju, odnosno

zdravstvenom stanju životinje. Odgovoran je i za život i dobrobit svoje životinje, kao i za

eventualnu štetu koju ona može naneti drugim licima i životinjama.

Opšti principi nalažu da se životinja može lišiti života samo iz opravdanih

razloga i pod određenim okolnostima - ako je neizlečivo bolesna, odnosno povređena,

radi obezbeđivanja proizvoda životinjskog porekla za ishranu ljudi, u naučno-

istraživačke svrhe pod jasno definisanim uslovima i ako se sprečava širenje, suzbijaju i

iskorenjuju zarazne bolesti.

Obavezna je pošteda i zabrana zlostavljanja životinja, što znači da niko ne

sme da prouzrokuje bol, patnju, strah i stres, povredu i bolest, odnosno smrt životinja,

da narušava fizičku, psihičku, odnosno genetsku celovitost životinja, zanemarivanje

životinje lišavanjem osnovnih životnih potreba, fizičko, psihičko zlostavljanje životinje i

svaki postupak sa životinjom kojim joj se nanose negativni telesni, odnosno emocionalni

osećaji. Nedopustivo je organizovanje borbi između životinja, doping životinja i

napuštanje životinja.

3. ZNAČAJ BRIGE O DOBROBITI ŽIVOTINJA

Dobrobit životinja utiče na:

1. Privredni i ekonomski razvoj i povećanje zaposlenosti – proizvodnjom i izvozom

prehrambenih proizvoda koji sa aspekta dobrobiti životinja zadovoljaju visoke

zahteve evropskih potrošača.

2. Ruralni razvoj – postizanjem visokih standarda dobrobiti životinja što, kroz

plasman proizvoda i razvoj seoskog turizma, utiče na uvećavanje prihoda seoskih

domaćinastva, unapređuje položaj žena na selu, kao i zaštitu životne sredine.

3. Obezbeđivanje kvaliteta i bezbednosti hrane životinjskog porekla - gajenjem

farmskih životinja u održivim sistemima u kojima im je dobrobit zadovoljena, čime

se proizvodi zdrava i bezbedna hrana i štite prava potrošača.

4. Obezbeđivanje bezbednih i efikasnih lekova i drugih proizvoda različitih

industrijskih grana – ostvarivanjem dobrobiti oglednih životinja čime se garantuje

bezbednost ovih proizvoda.

5. Smanjenje nasilja u društvu - prepoznavanjem naučno utvrđene činjenice da je

zlostavljanje životinja tesno povezano sa nasiljem prema ljudima.

6. Unapređenje javnog zdravlja - pravilnom brigom o životinjama kojom se smanjuje

rizik za prenošenje bolesti zajedničkih za ljude i životinje.

7. Očuvanje lične sigurnosti - primenom strogih propisa za neodgovorne vlasnike i

kontrolom populacije napuštenih životinja

8. Izgradnju humanog društva – kroz brigu o dobrobiti životinja direktno se utiče na

razvijanje svesti o potrebama drugih, značaju saosećajnosti, tolerancije,

poštovanja i odgovornosti prema ljudima i životnoj sredini.

9. Zaštitu životne sredine – odgovornim korišćenjem i gajenjem životinja čime se

umanjuju štetne posledice aktivnosti koje dovode do zagađenja životne sredine,

klimatskih promena, neodrživog korišćenja zemljišta i vodnih resursa, kao i

ugrožavanja divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih prirodnih staništa.

10.Menadžment vanrednih situacija – jer su životinje važne za život ljudi i njihovo

blagostanje, pa je briga o njihovoj dobrobiti važan faktor u odgovoru na vanredne

situacije (prirodne katastrofe, ratovi i slično).

Ovo su razlozi zbog kojih dobrobit životinja zaokuplja sve više pažnju

potrošača, proizvođača i zakonodavaca koji intenzivno rade na obezbeđivanju proizvoda

koji su proizvedeni u skladu sa visokim standardima dobrobiti životinja. 

Prema rečima Endija Batervorta (Andy Butterworth) sa Univerziteta u Bristolu

uspešni farmeri znaju da ako životinjama obezbede sve što im je potrebno - dobro

okruženje, negu, mogućnost da ispolje različite oblike ponašanja, onda će te životinje

pružiti farmeru ono što je njemu potrebno – rast produktivnosti, a takođe i profit.

Praksa farmera širom evropskih zemalja pokazala je da je koncept dobrobiti

životinja na farmama ekonomski isplativ. “Dostizanje visokih standarda u oblasti

dobrobiti životinja pozitivno utiče na jačanje konkurentnosti proizvoda životinjskog

porekla na domaćem i evropskom tržištu, a samim tim i na održiv ruralni razvoj”

(Nacionalni program ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2011-2013).

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbiji su se otvorila

vrata za izvoz proizvoda na tržište Evropske Unije, koje snabdeva preko 500 miliona

potrošača. Međutim, evropske firme koje uvoze proizvode iz vanevropskih zemalja,

zahtevaju da oni budu proizvedeni u skladu sa standardima dobre poljoprivredne prakse

(GLOBAL GAP standardima) u kojima dobrobit životinja zauzima posebno mesto. Stoga,

ispunjavanje standarda dobrobiti životinja predstavlja neophodan korak za naše

odgajivače koji žele da svoje proizvode plasiraju na tržište EU.

Istraživanja Eurobarometra, pokazala su da u Evropskoj uniji (u zavisnonosti

od zemlje) od 33 do 81% potrošača je spremno da plati dodatnu cenu za kokošija jaja

proizvedena u skladu sa standardima dobrobiti životinja (Eurobarometar, 2006) L, dok u

Srbiji ovaj procenat iznosi 63% (Ipsos Strategic Marketing, 2010)L.

Manje od 1% jaja u Srbiji proizvedeno je u skladu sa najnovijim propisima o

gajenju koka nosilja u EU. To je jedan od razloga zašto jaja nisu na listi proizvoda za

izvoz u EU (Medijski instraživački centar, 2012)L. Sve veća zainteresovanost potrošača

za proizvode dobijene u skladu sa standardima dobrobiti životinja podstiče proizvođače i

otkupljivače proizvoda životinjskog porekla u Evropskoj uniji da im ovakve proizvode

ponude.

Dobrobit životinja je u vezi sa kvalitetom života ljudi jer predstavlja značajan

faktor ekonomskog razvoja, društvenog blagostanja i zaštite životne sredine.

Mnogi društveni problemi sa kojima je dobrobit životinja usko povezana

(kvalitet namirnica životinjskog porekla, postojanje napuštenih životinja, mogućnost

prenošenja zaraznih bolesti, ugrožavanje bezbednosti građana, nasilje) se mogu rešiti

kroz rešavanje pitanja zaštite dobrobiti životinja.

Dobrobit životinja privlači sve veće interesovanje ljudi širom sveta, imajući u

vidu veliki značaj ostvarivanja dobrobiti životinja za podizanje standarda i kvaliteta života

ljudi. Evropska unija već preko 30 godina kontinuirano unapređuje propise i njihovu

primenu u oblasti dobrobiti životinja. Lisabonskim sporazumom, član 13., Evropska unija

prepoznaje da su životinje osećajna bića i obavezuje zemlje članice EU da obrate punu

pažnju na zaštitu dobrobiti životinja pri donošenju zakonskih propisa i izradi strategija u

oblasti poljoprivrede, transporta, međunarodne trgovine i istraživanja. U toku je i

priprema novog Akcionog plana EU za dobrobit životinja (2011-2015) koje se

usredsređuju na dalje unapređivanje propisa i politika u oblasti dobrobiti životinja,

jačanje njihove primene kroz izgradnju i jačanje kapaciteta institucija, promovisanje veze

između dobrobiti i zdravlja životinja i značaja koje imaju za ljudsko društvo, kao i razvoj

istraživanja i indikatora u ovoj oblasti. Tokom protekle decenije, zaštita dobrobiti životinja

je postala standard kome teži i većina zemalja u tranziciji. Zemlje centralne i istočne

Evrope donele su nacionalne zakone koji se tiču zaštite dobrobiti životinja i već su

počele sa praksom njihovog sprovođenja, što je zahtevalo osnivanje novih institucija,

obuku zaposlenih, ali i velike napore u pravcu menjanja dugogodišnjih navika građana i

prakse u pojedinim strukama (stočarstvu, veterinarstvu itd). Razlog za ovakvo

vrednovanje ove oblasti je povezanost dobrobiti životinja sa sigurnošću i kvalitetom

prehrambenih proizvoda životinjskog porekla, ruralnim razvojem, borbom protiv nasilja u

društvu, javnim zdravljem, bezbednošću i zaštitom životne sredine. Razvoj dobrobiti

životinja je deo procesa integracije Srbije u Evropsku uniju, kao pitanje koje je od

značaja za ekonomki razvoj, društveno blagostanje i zaštitu životne sredine. Dobrobit

životinja značajno doprinosi stvaranju uslova za održivi razvoj i evropeizaciju društvenog

prostora Srbije. Zbog toga je značajno razvijati reformske javne politike i propise u ovoj

oblasti, uskladiti ih sa standardima Evropske unije, kao i ojačati kapacitete institucija za

primenu politika i propisa u ovoj oblasti.

U proteklim godinama, naša zemlja je uložila značajne napore u oblasti

unapređivanja dobrobiti životinja na nacionalnom i globalnom nivou. Okvir za razvoj

dobrobiti životinja u Republici Srbiji je postavila Prva rezolucija o zaštiti životinja (ORCA,

2005)L. Rezolucija je dobila široku podršku stručne i političke javnosti, uključujući i

predsednika Republike Srbije i Srpsku akademiju nauka u umetnosti. Od 2005. godine,

do danas, usvojen je veći broj zakona koji se odnose na životinje, čime je pravna zaštita

životinja značajno unapređena. Dobrobit životinja je integrisana u važna strateška

dokumenta Republike Srbije, a potvrđeno je i svih pet konvencija Saveta Evrope koje se

odnose na dobrobit životinja. Krajem 2009. godine, Vlada Republike Srbije je posebnim

Zaključkom podržala usvajanje Univerzalne deklaracije o dobrobiti životinja pri

Ujedinjenim nacijama. Time je naša zemlja doprinela ovoj važnoj globalnoj inicijativi,

opredelivši se za kontinuiran rad na izgradnji sistema dobrobiti životinja. Zlostavljanje

životinja je u našoj zemlji, nažalost, veoma prisutno, o čemu govore podaci Pravnog

savetovališta ORCA. Poslednjih godina, međutim, primetan je pomak u oblasti

sprovođenja propisa. Krivični zakonik, koji je 2006. godine stupio na snagu, u svom

članu 269. inkriminiše ubijanje i mučenje životinja. 2009. godine, borbe životinja su

postale krivično delo, a kazne za ubijanje i mučenje životinja su pooštrene. Iz ovoga se

vidi nesumnjiv izraz promene odnosa države prema društvenoj pojavi zlostavljanja

životinja i jasnom izjašnjavanju da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo u našem drušvu.

Sve više pažnje se u našoj zemlji posvećuje obrazovanju o dobrobiti životinja. U

proteklim godinama, ORCA je započla proces uključivanja Obrazovanja i vaspitanja o

dobrobiti životinja u nastavne programe svih ciklusa obrazovanja u našoj zemlji. Učeći o

potrebama životinja i značaju njihove zaštite, deca istovremeno usvajaju vrednosti poput

saosećajnosti, individualne odgovornosti i altruizma. Takav proces razvoja empatije kod

dece i mladih je istovremeno snažan podstrek za razvoj i negovanje saosećajnog stava i

odgovornosti prema ljudima uopšte, prirodi i životnoj sredini.

3.1. Dobrobit životinja – uticaj na produktivnost

Naučna istraživanja pokazala su da životinje koje su lošeg fizičkog i

mentalnog zdravlja mogu imati nižu stopu reprodukcije, rasta i proizvodnosti.

Smatra se da će produktivnost biti bolja ako se krava oseća dobro, ima dobro

okruženje i dobru hranu. Daju nam više kada su zdrave, a i lakše je raditi sa zdravim

kravama.

Ako okruženje u kome je životinja smeštena nije u potpunosti prilagođeno

njenim potrebama, ona će biti izložena stresu. Njen organizam će se boriti da se

prilagodi neodgovarajućim uslovima u kojima se nalazi, a energija koju dobija iz hrane

trošiće se, umesto na rast i produkciju, na proces prilagođavanja ovim uslovima života.

Zbog toga loše stanje dobrobiti životinja vodi gubicima u rastu, produkciji i

razmnožavanju.

Neadekvatan odnos prema životinjama može kod njih prouzrokovati strah od

ljudi, čime se narušava dobrobit, a time i rast i reprodukcija životinje. Naučna istraživanja

su pokazala da povišen nivo straha od ljudi kod svinja smanjuje rast za 6%, odnosno

reprodukciju za 7% „Dobrobit životinja za odgajivače stoke“, RSPCA, Australija

Dobrobit životinja je način ophođenja nas prema životinjama i njihov život koji

im pružamo. Po meni, kao držaocu živine, što im pružimo kvalitetnije uslove života, to će

se i nama vratiti više kroz ekonomske efekte.

3.2. Dobrobit životinja – uticaj na bezbednost i kvalitet

„Mnogi faktori doprinose proizvodnji sigurne i zdrave hrane, ali zdravlje i

dobrobit životinja su od najvećeg značaja.“ Svetska organizacija za zdravlje životinja -

OIE, 2004. Pfuu

Dobrobit životinja je ključni faktor u proizvodnji bezbedne i kvalitetne hrane

životinjskog porekla. Naučna istraživanja su pokazala da ishrana krava muzara

izbalansiranom hranom doprinosi održavanju hranljive vrednosti mleka. Takođe, pažljivo

postupanje sa životinjama pre i tokom klanja doprinosi sprečavanju smanjenja kvaliteta

mesa.

Čest način inficiranja bakterijom E. coli MIKROORGANIZMI UVEK ITALIKOM

kod ljudi jeste zagađenje mesa životinjskim izmetom što se dešava usled držanja stoke

u uslovima prenaseljenosti. Takođe, infekcija bakterijom Salmonella, koja se prenosi od

živine i jaja na ljude, povezana je sa lošim načinom gajenja živine, odnosno narušenom

dobrobiti ovih životinja.

Sve veća zainteresovanost potrošača za proizvode dobijene u skladu sa

standardima dobrobiti životinja podstiče proizvođače i otkupljivače proizvoda

životinjskog porekla u Evropskoj uniji da im ovakve proizvode ponude.

Potrošači su se naročito zainteresovali za dobrobit životinja nakon niza

„skandala“ u proizvodnji hrane, kao što su bolest ludih krava, slinavka i šap i druge.

4. PROJEKAT ZA POBOLJŠANJE BEZBEDNOSTI HRANE I DOBROBITI

ŽIVOTINJA U SRBIJI.

Cilj Projekata za poboljšanje bezbednosti hrane i dobrobiti životinja u

Republici Srbiji je usklađivanje svih procedura u Srbiji sa evropskim propisima i praksom

od izuzetne je važnosti za nastavljanje pozitivnog trenda u izvozu hrane iz Srbije i

njegovog povećanja. Srbija je prošle godine ostvarila izvoz hrane vredan 2,7 milijardi

dolara, Evropska unija tokom poslednje decenije donirala je oko 20 miliona evra za

projekte jačanja Uprave za veterinu, a u toku je procedura za odobravanje za još 10

miliona evra.

U Srbiji je u toku i realizacija projekta za koji je EU izdvojila četiri miliona evra,

a koji se odnosi na iskorenjivanje besnila i svinjske kuge, što je veoma značajno u

ostvarivanju cilja da se naša zemlja kvalifikuje kao izvoznik svinjskog mesa,

5. ZAKON O DOBROBITI ŽIVOTINJA

5.1 Osnovne odredbe

5.1.1. Član 1

Ovim zakonom uređuje se dobrobit životinja, prava, obaveze i odgovornosti

pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika, za dobrobit životinja, postupanje sa

životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zaštita dobrobiti životinja pri lišavanju

života, držanju, uzgoju, prometu, prevozu, klanju i sprovođenju ogleda na životinjama,

kao i druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti.

5.1.2. Član 2

Dobrobit životinja, koja se uređuje ovim zakonom, odnosi se na životinje koje

mogu da osete bol, patnju, strah i stres, i to naročito na:

1) životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;

2) životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;

3) životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog

prikazivanja;

4) životinje za rad i službene životinje;

5) kućne ljubimce;

6) napuštene i izgubljene životinje;

7) divlje životinje u zatočeništvu.

5.1.3. Član 3

Državni organi, naučnoistraţivačke organizacije, ustanove u oblasti

obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge

ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju

delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju

i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja (član 3).

Dužnost svakog građanina Republike Srbije jeste da spreči i prijavi ministarstvu

nadležnom za poslove ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, sve oblike

zlostavljanja životinja i ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.

5.1.4. Član 4

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

1) načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju,

stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti

života i dobrobiti svake jedinke;

2) načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da

poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od

njega;

3) načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne

samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja

sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa;

4) načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim

aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva,

prometa, istraţivanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način

odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti žvotinja;

5) načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u

direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da

predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se

na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na

korišćenju najboljih raspoloţivih tehnologija, sredstava i opreme;

6) načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja

odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja

životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara

o njima.

6.2. OPŠTA ZAŠTITA DOBROBITI ŽIVOTINJA ??

6.2.1. Prava i obaveze

6.2.1.1. Član 6

Pravo da drži i uzgaja životinje imaju pravno i fizičko lice, odnosno

preduzetnik, koji ispunjavaju uslove za držanje i uzgoj životinja u skladu sa ovim

zakonom.

Obaveza svakog lica je da brine o životinjama, a naročito o životinjama čiji

opstanak zavisi neposredno od njega.

Obaveza svakog lica koje povredi životinju je da joj pruži prvu pomoć, kao i da

obezbedi pružanje pomoći od strane stručnog lica.

Vlasnik, odnosno držalac životinje je dužan da:

1) prema životinji postupa sa pažnjom dobrog domaćina i da obezbedi uslove za držanje

i negu životinja koji odgovaraju vrsti, rasi, polu, starosti, kao i fizičkim, biološkim i

proizvodnim specifičnostima i osobinama u ponašanju i zdravstvenom stanju životinje;

2) blagovremeno obezbedi pomoć veterinara ako je životinja obolela, pri porođaju

životinje, kao i zbrinjavanje bolesne, povređene i iznemogle životinje.

Vlasnik, odnosno držalac životinje odgovoran je za život, zdravlje i dobrobit

životinje i mora da preduzima sve neophodne mere kako bi obezbedio da se životinji ne

nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres, odnosno povreda.

6.2.1.2. Član 7

Zabranjeno je:

1) zlostavljati životinju;

2) lišavati životinju života, osim u slučajevima i na način propisan ovim zakonom;

3) drţati i reprodukovati životinju na način kojim joj se nanosi bol, patnja, strah i stres;

4) koristiti tehničke uređaje ili druga sredstva kojima se životinja kažnjava i kojima se

utiče na njeno ponašanje, uključujući bodljikave ogrlice ili sredstva za obuku ili gonjenje

upotrebom električne energije ili hemijskih materija, osim u obuci službenih pasa;

5) koristiti doping, stimulanse i druge supstance koje se koriste radi brţeg razvoja

životinje i poboljšanja proizvodnih i fizičkih osobina;

6) izlagati životinju direktnom uticaju nepovoljnih vremenskih prilika ili nedostatku

kiseonika;

7) omamljivati, klati, odnosno lišavati životinju života suprotno odredbama ovog zakona;

6.2.1.3. Član 12

Korišćenje životinja za rad mora biti primereno vrsti, rasi, polu, starosti i

zdravstvenom stanju životinja. Bolesne, povređene i iznemogle životinje, kao i

bremenite životinje počev od trećine graviditeta, ne mogu se koristiti za rad.

6.2.2. Uzgajanje I promet

Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet u proizvodne svrhe u

objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje,

prostorija i opreme, u skladu sa ovim zakonom.

6.2.2.1. Član 20

Vlasnik, odnosno držalac životinje duţan je da obezbedi:

1) odgovarajući i siguran smeštaj životinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu,

dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti

i fizičkim, biološkim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponašanju životinje;

2) zaštitu životinja od štetnog uticaja vremenskih prilika, kao i od prirodnih neprijatelja;

3) odvojeno drţanje ţivotinja koje uznemiravaju jedna drugu ili predstavljaju opasnost za

druge životinje i ljude;

4) odvojeno drţanje bolesnih, povređenih i iznemoglih životinja;

5) da o životinjama brine potreban broj obučenih lica.

Vlasnik, odnosno drţalac životinje dužan je da spreči nastanak tehnopatija ZNATE LI

STA OVO ZNAČI, JA NAGADJAM

6.2.2.2. Član 21

Vlasnik, odnosno držalac životinje mora životinji kojoj je uskraćena sloboda

kretanja obezbediti prostor za smeštaj u kojem bez teškoće može da legne i ustane,

ispruži prednje, odnosno zadnje noge, kao i da se na istoj površini i u istom prostoru bez

savijanja trupa i glave slobodno okrene u stajaćem i u ležećem položaju. Vlasnik,

odnosno držalac životinje dužan je da životinji koja se stalno drži u zatvorenim objektima

obezbedi odgovarajuću površinu za kretanje. Vlasnik, odnosno držalac životinje dužan

je da životinji koja se džţi vezana obezbedi u toku dana period u kome neće biti vezana i

u kome će moći slobodno da se kreće u skladu sa njenim fiziološkim potrebama i

potrebama u ponašanju. Divlje životinje se ne smeju držati vezane, osim iz veterinarsko-

zdravstvenih razloga, a iz sigurnosnih razloga se mogu držati samo privremeno vezane.

6.2.2.3. Član 22

Prevoz životinja mogu obavljati pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji

su upisani u Registar prevoznika životinja, koji vodi Ministarstvo i koja su od strane

Ministarstva ovlašćena za prevoz životinja. Ministarstvo, posle upisa u Registar

prevoznika životinja, izdaje pravnom i fizičkom licu, odnosno preduzetniku, koji vrše

prevoz životinja ovlašćenje za duži ili kraći prevoz životinja. Izuzetno od stava 1. ovog

člana, upis u Registar prevoznika životinja i ovlašćenje za prevoz životinja nije potrebno:

1) ako prevoz životinje vrši fizičko lice za lične potrebe do udaljenosti od 65 km,

računajući od mesta utovara do mesta istovara;

2) u slučaju prevoza kućnih ljubimaca za lične potrebe, osim kada je u pitanju

komercijalni prevoz;

3) u slučaju sezonskog preseljenja ţivotinja na ispašu.

Ministar propisuje sadrţinu ovlašćenja za prevoz i elemente za odreivanje dužeg i

kraćeg prevoza životinja.

6.2.2.4. Član 25

Životinji se prilikom gonjenja, utovara, pretovara, istovara, kao i u toku

prevoza ne sme nanositi bol, patnja, povrede, odnosno ne sme se lišavati osnovnih

fizioloških potreba, niti prouzrokovati njena smrt. Životinja se moţe prevoziti samo ako je

sposobna da izdrži putovanje. Istovar životinje mora se obaviti bez odlaganja po

prispeću u mesto odredišta. Mesta na kojima se vrši utovar, pretovar i istovar životinje

mesta za odmor i kontrolne stanice moraju ispunjavati uslove za dobrobit životinja u

pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme. Ministar propisuje bliže uslove koje

moraju da ispunjavaju mesta za utovar, pretovar i istovar životinja, mesta za odmor I

kontrolne stanice.

6.2.10. Član 26

Zabranjeno je prevoziti:

1) visokobremenite ženke u periodu od poslednjih 10% vremena od ukupnog trajanja

bremenitosti, ženke prvih sedam dana posle donošenja mladih na svet, novorođene

životinje kod kojih pupčana vrpca nije sasvim zarasla, bolesne ili povređene životinje,

osim ako je prevoz životinja neophodan radi lečenja, prinudnog klanja, odnosno

prinudnog lišavanja života;

2) životinje u nepokrivenim prevoznim sredstvima, boksevima, kontejnerima i drugoj

opremi u kojoj nisu zaštićene od štetnog uticaja vremenskih prilika i razlika u klimatskim

uslovima;

3) životinje u toplim mesecima u zatvorenim prevoznim sredstvima, boksevima,

kontejnerima i drugoj opremi, ako u toku prevoza nije obezbeđeno odgovarajuće

provetravanje;

6.2.2.5. Član 27

1) Životinje koje su osetljive na razlike u temperaturi ako u toku prevoza nije

obezbeđena stalna temperatura;

2) životinje ako prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove;

3)životinje ako je smeštaj takav da su moguće povrede ili ispadanje životinje iz

prevoznog sredstva;

4) životinje ako se u toku prevoza ne moţe obezbediti napajanje i hranjenje, prva pomoć

i veterinarsko zbrinjavanje bolesnih i povređenih životinja;

5) vodene životinje ako nije obezbeđena dovoljna količina vode odgovarajuće

temperature i koncentracije kiseonika;

6) životinje ako se sa njima zajedno prevoze materije koje su štetne po njihovo zdravlje,

kao i zajedno sa leševima životinja;

7) životinje poštom;

8) životinje ako prevoznik ne poseduje prateću dokumentaciju u skladu sa ovim

zakonom.

6.2.2.6. Član 28

Pre klanja životinja se mora omamiti na način kojim se prouzrokuje trenutni

gubitak svesti životinje. Prilikom omamljivanja ţivotinje se ne smeju obuzdavati

sredstvima koja prouzrokuju bol i patnju, ne smeju se vezivati za zadnje noge, kačiti pre

omamljivanja, odnosno pre iskrvarenja. Živina i kunići mogu se okačiti pre omamljivanja

radi klanja, pod uslovom da se odmah posle toga omame. Ministar propisuje način

postupanja sa životinjama neposredno pre klanja i način omamljivanja i iskrvavljenja

životinja. Životinje se ne smeju klati bez stručnog i na propisan način izvedenog

omamljivanja pre klanja.

U cilju omamljivanja životinja pre klanja ne sme se koristiti bodež, čekić, sekira

ili druga sredstva koja nisu predviđena za te namene u skladu sa ovim zakonom.

Obrada zaklanih životinja ne sme se nastaviti, ako iskrvarenje ivotinje nije u potpunosti

završeno.

6.2.2.7. Član 30

Životinje se mogu klati bez prethodnog omamljivanja u slučaju:

1) klanja živine i kunića u domaćinstvu za sopstvene potrebe na način i sredstvima koji

dovode do trenutne smrti;

2) prinudnog klanja radi prekida patološkog stanja životinje koje moţe dovesti do

uginuća zbog teških povreda nastalih usled nesreće ili iz drugih zdravstvenih razloga,

ako nema uslova za omamljivanje;

3) religioznog klanja koje se obavlja prema propisima verske zajednice registrovane u

Republici Srbiji.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana životinje se pre klanja moraju obuzdati na prikladan

način, iskrvariti brzo i stručno kako bi se bol i patnja sveli na najmanju moguću meru.

6.2.2.8. Član 79

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na

osnovu njega vrši Ministarstvo preko veterinarskih inspektora. Inspekcijski nadzor nad

sprovođenjem ovog zakona obavlja se na osnovu analize rizika, slučajnim odabirom

mesta kontrole i po saznanju o postupanju suprotno odredbama ovog zakona.

7. DOBROBIT ŽIVOTINJA U PRAKSI

Ovo su samo neki od zakona koji se bave drobrobitom životinja. Kroz njih smo

mogli uvideti kako je dobrobit izuzetno vazna kako za samu životinju tako i za

poboljšanja profita prilikom proizvodnje mesa i proizvoda od mesa. Na nasu veliku

žalost u nasoj zemlji ovi zakoni se i ne primenjiju u praksi. Životinje često trpe nasilje, na

farmama ali i pre samog klanja. Radnici nervozni i nemotivIsani. zbog niskih plata. često

udaraju životinje. Udaraju ih metalnim i drvenim šipkama, šutiraju. Udarci koje životinje

pretrpe. gotovo uvek. izazivaju modrice i podlive koje se kasnije post mortem ne mogu

ukloniti, to predtstavlja problem jer je taj deo potrebno odrezati i baciti, samim tim se

povećava konfiskat i smanjuje profit. Prilikom ovakve situacije životinje su pod izuzenim

stresom, stres kod životinja može izazvati promenu na mesu a poneka može izazvati i

smrt. Promene koje se javljaju usled izgladnjivanja i maltretiranja životinje su pun naziv u

zagradi skraćenice BMV I TČS. Takodje prilikom transporta životinje mogu biti ugrožene,

često se prevozniku ne isplati da svakoj životinji obezbedi dovoljno prostora jer bi to

značilo da mora više puta prelaziti isti put ukoliko tog dana ima veći broj životinja da

preveze. Iz tog razloga prevoznici s često odlučuju na to da životinje bukvalno samo

potrpaju u kamion. Životinje skaču jedna na drugu, rikari ?? itd. Prilikom takvog prevoza

životinje se često povrede. Naravno, lomovi nastaju opet na najvrednijim partijama.

Zbog loše postavljenih istovarnih rampi često može doći do lomova nogu životinje,

takodje i do stresa koji mogu prouzrokovati radnici svojom vikom, lupnjavom, jer oni

najčešće misle da ako budu vikali i lupli šipkama o metalnu ogradu kamiona i ponekad o

leđa same životinje da će se ona kretati brže. Prilikom kretanja životinje kroz koridor ka

omamljivanju dešava se identična stvar. Kada životinja konačno stigne do omamljivanja

radnici često nisu u mogučnosti da je omame iz prvog puta pa životinja umesto da ima

bezbolnu smrt ima jak bolove.

8. ZAKLJUČAK

Dobrobit životinja utiče ne samo na životinje već i na proizvodnju mesa. Sa

tehnološke tačke gledišta životinje koje nisu pretrpele psihičko ili fizičko maltretiranje

imaju bolji kvalitet mesa. Smanjen je kofiskat. Smanjenjem konfiskata povećava se

profit, takođe je sve više ljudi koji su zainteresovani i koji žele da kupuju meso životinja

koje nisu maltretirane ni u jednom pogledu.

8. SPISAK LITERATURE

1. Rede R., Petrović Ljiljana (godina): NASLOV, IZDAVAČ, MESTO IZDAVANJA

2. Vuković I. (godina): NASLOV, IZDAVAČ, MESTO IZDAVANJA

3. www.dobrobit.com preuzeto 29.04.2013

4. www.transportstoke.com preuzeto 29.04.2013.

5. www.HACCP.rs preuzeto 30.04.2013.

6. www.blic.com preuzeto 05.05.2013

7. www.ministarstvopoljoprivrede.com preuzeto 05.05.2013.

Redjamo po abecedi, www. po datumu preuzimanja, pa po abecedi

Ali u tekstu ove literature nema, ali ima Svetska organizacija za zdravlje životinja -

OIE, 2004., Eurobarometar, 2006, Ipsos Strategic Marketing, 2010 i dr. a toga

nema u SPISKU LITERATURE i naravno gde je sam ZAKON I PRAVILNIK O

TRANSPORTU

U TEKSTU CRVENO+L BI MORALO DA BUDE U SPIS.LIT,

DA I VI I JA IMAMO VISE VREMENA OVO BI SE POPRAVLJALO. OVAKO, NADAM

SE, DA ĆETE GRESKE ISPRAVITI U BUDUCIM SEM, RADOVIMA. NIKAD I NIKAD

SE NE PISE U PRVOM LICU I DIREKTNO CITIRA (SA NAVODNICIMA).

LITERATURE U TEKSTU NIGDE NEMA. GRAMATIKU OSTAVLJAM PO STRANI.