Orah

PROGRAM

proizvodnja sadnog materijalai podizanje zasada domaeg oraha

1. uvod

Domai (obian, persijski ili grki) orah je u Srbiji autohtona vrsta drvea. Od prirode se javlja u umskim sastojanama Kine, Indije, Avganistana, Irana, podruja Kavkaza i Krima, Turske i Balkanskog poluostrva. Kao kultivisana vrsta zbog kvalitetnih plodova gajio se jo u antiko vreme. Orah je poeo prvo da se gaji u Kini, zatim u Japanu i Indiji, a zatim i u podruju Mediterana.

Kod nas se orah gaji do 1.000 metara nadmorske visine.

Iako ima izuzetno veliki znaaj u voarstvu i proizvodnji visokorodnog drveta izuzetno cenjenog u proizvodnji furnira, njegovo gajenje je vrlo ogranieno, tako da se ne zadovoljavaju ni potrebe domaeg trita.

Podizanje zasada oraha moe da se vri kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti ili sadnicama proizvedenim generativnim putem iz semena selekcionisanih sorti.

Pri izboru sorti prednost treba dati "kasnim" sortama koje ispoljavaju veu otpornost na pozne mrazeve.

Unapreenjem proizvodnje domaeg oraha mogu da se ostvare znaajni ekonomski rezultati, ukljuujui i znaajne mogunosti deviznog prihoda, imajui u vidu da je i svetsko trite nedovono snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktino neograniene mogunosti izvoza.

2. Upotrebna vrednost vrste

Orah je veoma, ali ipak nedovoljno, rasprostranjena vrsta drveta u Jugoslaviji. Velikog je znaaja kao vrsta to proizilazi iz njegove vienamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (5080%), belanevinama (1225%), a kaloriniji je od goveeg mesa vie od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi meu najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omota, kao i list i kora oraha. Plantae oraha daju 1.5002.000 kg orahovog jezgra po hektaru, to njegovo gajenje ini veoma rentabilnim.

3. Ekologija vrste

a) Zahtevi prema zemljitu. Najpogodnija zemljita za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljita s dobrim vodno-vazdunim reimom kao to su ernozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljita nije veliki probira, pa raste na zemljitima iji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 77,5). Dovoljno plodno zemljite je ono koje sadri preko 3% humusa, 250300 ppm lakousvojivog kalijuma, 80100 ppm fosfora i 68 ppm lakousvojivog gvoa. Alkalne soli ne podosi. Koren orha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljitu prodire znatno dublje nego u plodnom (glavna masa korena u plodnom zemljitu razvija se u sloju izmeu 1060 cm (80%). Glavni koren prodire u dubinu od 36 m i vie (jednogodinji sejanci imaju 4,4 dui koren od visine stabla). Treba voditi rauna i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna ubriva moemo u zemljite unositi ve u martu mesecu.

b) Zahtevi prema klimi. Toplota, svetlost, vlanost i strujanje vazduha su faktori koji odreuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha.

Temperatura. Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno vea suma godinjih temperatura nego drugim vonim vrstama (za otvaranje pupoljaka 229,8C, za cvetanje 435,C za desetogodinji period). U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najvie utiu mrazevi, a manje visoke temperature (kasni proleni mrazevi unitavaju mlade plodove ve na 1C, mladare u prvoj fazi porasta na 2C, a otvorene muke cvetove na 3C, polen izdrava temperaturu do 8C). Izmrzavanje debala mladih stabala moe se spreiti privrivanjem kolca sa june strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i kreenjem u kasnijim godinama.

Svetlost. Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izduuje i orah vie raste u visinu (to je sa umarskog aspekta korisna injenica).

Voda. Sa manjkom vlage u zemljitu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijranje cvetnih zaetaka (posebno je nezgodno ako se sua javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250300 mm vode (tj. 2.5003.000 m3 vode/ha) u vreme sue. Takoe su tetne visoke pidzemne vode i stajae vode. Optimalna vlanost vazduha za orah je 5060%.

Vetar. Orahu odgovaraju promajna mesta (radi opraivanja i spreavanja gljivinih i drugih oboljenja.

Od prirode se orah javlja u zajednicama Juglando-Platanetum orientalis (u Makedoniji) i Celto-Juglandetum (na podruju erdapa).

4. Fenologija vrste

Vegetacija, u zavisnosti od ekolokih uslova, tipova i sorti oraha, poinje u martu (kod veine u aprilu ili poetkom maja), a zavrava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduivanja i otvaranja resa (mukih cvetova), poinje u toku aprila (poetkom maja) i traje 57 dana (za muke cvetove), tj. 710 dana (za enske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 23 nedelje (dobar urod je omoguen ako je opraeno enskih cvetova). Oplodnja nastaje 24 dana nakon opraivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon ega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa ak i u junu, i da je jako izraena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kraom vegetacijom (zbog mraza) i one koje se meusobno dobro oprauju.

5. karakteristike semena (ploda) i manipulacija

Plod je kotunica (okrugla do eliptina), egzokarpa tamnosmee boje, po sazrevanju se odvaja od drvenastog endokarpa.

Plodovi se sabiraju na vie naina: sakupljanjem sa tla nakon opadanja, treenjem sa stabla motkama (prethodni nain je skup i uestvuje sa 2030% u trokovima proizvodnje), ili top-atomizerima (to je znatno rentabilnije).

Nakon branja, plodovi se peru jakim mlazom vode, vri se beljenje (ako se prodaju u ljusci) i suenje (smanjuje se vlanost sa 3045% vode na 812%) u sunicama na temperaturi do 38C, ili mainama sa ventilatorima; za potrebe umarstva dovoljno ih je prostrti u slojeve debljine do 10 cm da se sue na suncu (ili dobro aerisanim prostorijama) uz svakodnevno pregrtanje (23 puta dnevno) u trajanju 34 nedelje.

Plodovi se mogu sobro uvati u hladnjaama, na temperaturi 14C uz vlanost vazduha od oko 60%, i do 2 godine; prosueni orasi se mogu uvati do 6 meseci u sanducima (u slojevima ili pomeani sa peskom, tresetom ili slamom) u dobro provetrenim prostorijala na temperaturi izmeu 15C; preko zime se mogu uvati na otvorenom, u rupama pomeanim sa peskom (vlanost ploda u ovom sluaju ne sme da prelazi 35%).

Klijanje je podzemno, ali oteano zbog dormantnosti embriona (ali i neporopusne semenjae). Dormantnost se savladava prethodnom stratifikacijom, odnosno nakon kvaenja ploda u trajanju od 23 dana u svakodnevno promenjenoj vodi, pre prolene setve orahe drati u vlanom stratifikatu sa peskom, tresetom (peskovitom ilovaom) 60120 dana na temperaturi od 5C.

U 1 kg istog semena ima proseno 140 plodova.

6. Proizvodnja sadnog materijala

Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vri na dva naina: generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem radi dobujanja sortnih sadnica, a u reim sluajevima izdancima i kulturom tkiva).

a) Generativno razmnoavanje

Ovim putem proizvode se sadnice za poumljavanje, ili se porizvode podloge za kalemljenje sorti oraha. Ovaj nain razmnoavanja se koristi i u sluaju kada elimo da stvorimo nove sorte.

Sredinom marta, u zavisnosti od vremenskih prilaka, orahe treba razastrti na zaravnjenu leju i prekriti slojem zemlje debljine 68 cm. kada proe opasnost od mraza (druga polovina aprila ili poetak maja), proklijali orasi se prenose do mesta gde se obavlja setva (direktno na teren ili u rasadnik). Neproklijali orasi se ostavljaju dok ne proklijaju i zatim se prenose na mesto setve. Pri tome se pazi da se klica ne prelomi. Prilikom vaenja jednogodinjih sadnica iz sejalita nema veih opasnosti od oteenja korena (ovo se ne odnosi na starije sadnice). Dubina setve je 56 (8) cm pri razmaku u redu od oko 20 cm (56 komada po dunom metru) i meu redovima od 2030 cm. Ovako proizvedene sadnice kao jednogodinje slue za poumljavanje (ili 2-godinje sa prikraenom sranicom nakon prve godine na dubinu od 2030 cm), a koluju se ako ih proizvodimo kao parkovske. Kora, M. (1986) predlae da se nad proklijalim semenom radi dobijanja razgranatog korena, bez srane ile, izvri pinsiranje korenka (odbacivanjem vrha korenka makazama ili iletom). Prema istom autoru, generativnim putem proizvedene sadnice (bez prikraivanja) imaju loiji korenov sistem (zbog izraene sranice sa malo ilica), slabiji im je prijem na terenu, a kod njih kasnije poinje rodnost (nakon 68 godina). Za sunije terene preporuuju se sadnice sa sranicom, a za vlanije s podseenim korenom.

Proizvodnja podloga. Kao podloge za kalemljenje oraha mogu posluiti sejanci domaeg oraha (Juglans regia), crnog oraha (J. nigra), manxurskog oraha (J. hindsii) i razni meuvrsni hibridi. U uslovima kontinentalne klime najbolje su se pokazali sejanci domaeg oraha. Za uspeno kalemljenje potrebne su podloge sa dobro razvijenim korenovim sistemom i debljinom u korenovom vratu 1015 mm.

Nakon dobro pripremljenog zemljita (obrade i ubrenja) setva 1515 kg semena sa stabla krae vegetacije (za proizvodnju 1.000 prvoklasnih podloga) obavlja se u jesen (druga polovina oktobra prva polovina novembra). Seme se prethodno dezinfikuje 3040 sati potapanjem u 0,3% rastvor Orthocid-a i 0,1% rastvor Benomil-a. Setva se obavlja runo, ili to je ekonominije, traktorom sa sadilicom za krompir. Razmak izmeu redova je 6080 cm, a u redu oko 12 cm na dubinu od 8 cm.

Nega sejanaca obuhvata 56 okopavanja, 13 prskanja smeom fungicida i insekticida i 23 navodnjavanja po potrebi. Po otpadanju lia, u jesen, sejanci se vade plugom za vaenje rua, klasiraju i trape. Za kalemljenje se upotrebljavaju samo podloge I klase. iste jeseni podloge se vade iz trapa, peru mlazom vode, skrauju im se ile (bone na 34 cm, sranica na 1520 cm), uklanjaju boni pupoljci i dezinfikuju rastvorom fungicida i insekticida.

b) Vegetativno razmoavanje

Koriste se dva naina vegetativnog razmnoavanja, i to: zagrtanjem (trajanje oiljavanja je 2 godine uz strangulaciju icom ili savijanjem uz mali prelom) i kalemljenjem (korienjem uglavnom 2 metoda: modifikovana kalifornijska okulacija koja se koristi u toplijim krajevima, i sobno kalemljenje u uslovima kontinentalne klime).

Proizvodnja kalem-granica. Za kalemljenje se koriste prvoklasne kalem-granice, tj. 70150 cm dugi letorasti, okruglog preseka i male sri, sa razvijenim i zdravim vegetativnim pupoljcima. Za proizvodnju kalem-granica osniva se matinjak od odabranih sorti i selekcija, a pri odabiru mesta treba voditi rauna da nije u pitanju mrazite. Nakon kvalitetne pripreme zemljita vri se sadnja sadnica odabranih sorti u razmaku 3,54 m izmeu redova i 2 m u redu. U jesen ili prolee svi letorasti se skrauju na 515 cm od osnove. Sa jednog dobro razvijenog stabla moe se uzeti 5070 kalem-granica za kalemljenje na budni pupoljak, 100 za modifikovano kalifornijsko, 150200 pri sobnom kalemljenju pomou maine.

7. Bolesti i tetoine oraha

Najpoznatije bolesti i tetoine oraha su u sledeoj tabali:

Tabela 19: bolesti i tetoine domaeg oraha

R.b.BOLESTIR.b.TETOINE

1.Gnomonia leptostylasiva pegavost lia1.Carpocapsa pomonellajabukin savija

2.Xsanthomonas juglandiscrna pegavost lia2.Laspeyresia amplanaorahov savija

3.Rhagoletis complettamoljac klapine

4.Huphantria cuneadudovac

5.Chromaphis juglandicolaorahova uta lisna va

6.Callipterus juglandisutomrka orahova lisna va

7.Eriophyes tristiatusorahova grinja

Tabela 20: Program zatite domaeg oraha

R.b.Vreme tretiranjaSREDSTVONaziv bolesti ili tetoine

Nazivkonc. (%)

1.Prvo proleno prskanje (stadijum bubrenja pupoljaka)Bakarni kre 251,2Siva pegavost lista oraha

Bakarni kre 500,6

Ciram0,3

Bordovska orba1,5Crna (bakteriozna) pegavost oraha

2.Drugo proleno prskanje (kad orah precveta)Bakarni kre 251,0Siva pegavost lista oraha

Bakarni kre 500,5

Benomil0,1

Bordovska orba1,0Crna (bakterozna) pegavost oraha

- insekticidDemekron 200,15Orahov savija

Metasistoks0,1

Ultracid0,1

Fosfamid E400,15

Gusation NJP0,2

3.Junsko prskanjeBenomil0,1Siva i crna pegavost oraha, jabukov savija, orahov savija, orahove lesne vai, dudovac, orahova grinja

+ neki od insekticida navede-nih za drugo prskanje i akari-cid po potrebi (npr. Antimert)0,15

8. Podizanje zasada

8.1. Osnovne koncepcije uzgoja oraha

Zasadi oraha se najee podiu kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti kvalitetnih polodva. Za podizanje zasada treba kombinovati sorte koje se dobro oprauju. U zasadima gde se kao osnovna proizvodnja planira proizvodnja drveta, a ploda kao sporednog proizvoda, zasadi se podiu sadnicama generativnog porekla, proizvdenim iz sortnog semena.

Savremena proizvodnja podrazumeva primenu intenzivnih agrotehikih i mera zatite.

U cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima oraha se kao meukultura sadi leska ili kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 1015 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonoenja u odnosu na orah, obezbeuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Pored navedenih, kao meukultura mogu da se koriste i druge vrste kao to su: breskva, vinja, malina, jagoda i druge. U ovom programu kao meukultura se predlae leska.

Razmak sadnje oraha iznosi 11 m, u kom sluaju je potrebno 95 sadnica po hektaru. Preporuuje se sadnja oraha u temenima ravnostranog trougla stranice 11 m ), pri emu razmak redova iznosi 9,5 m. Sadnja leske se vri u redu izmeu stabala oraha na jednakom odstojanju od 3,67 m, a izmeu dva reda oraha ubacuje se po jedan red leske, kada se dobija rastojanje od 4,76 m (skica 1).

Skica 1: Raspored sadnje oraha i leske (prema Korau M., 1986)

8.2. Izbor terena i priprema zemljita

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljita na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljita. Treba izbegavati uske doline i mrazita koja su nepogodna za gajenje navedenih vrsta. Takoe treba izbegavati zabarena zemljita koja orah ne podnosi.

Priprema zemta obuhvata krenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija.

Pre dubokog oranja zemljita (50 cm) vri se agromeliorativno ubrenje, kako bi se u zemljitu obezbedio optimalni sadraj hranljivnih materija do nivoa sledee zastupljenosti: 2,53,0% humusa, 250300 ppm lako pristupanog K2O, 80100 ppm lakopristupanog forfora (P2O5), 68 ppm lakopristupanog gvoa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne koliine mikroelemenata.

Poorano zemljite se istanjira, a zatim se izvri obeleavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljitu ne treba kopati velike jame, ve samo tolike da moe dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasaena do dubine na kojoj je bila u rasadniku.

8.3. Obrada zemljita u zasadima

Zemljite u zasadima oraha moe da se odrava na vie naina, kao to je: obrada zemljita tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), unitavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr.

Najee se u mladim zasadima izmeu redova vri redovna obrada zemljita, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem.

8.4. Orezivanje

enski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, iji broj moe znatno da se povea pravilnim orezivanjem, a na taj nain se poveava i urod plodova.

Prvih godina se orezivanjem formira kronja. Sve sadnice se prekrauju u prolee (mart), bez obzira da li su posaene u jesen ili prolee. Prvim orezivanjem se odreuje visina debla, a to ima znaaja u njegovom korienju za proizvodnju furnira vilje deblo ima znatno veu vrednost. Pored toga, vilje deblo je poeljno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljita i mainskom branju plodova.

Previsoko deblo, pak, nepovoljno utie na poetak i obilnost plodonoenja.

9. Prinos i rentabilnost proizvodnje

Prinos i rentabilnost proizvodnje domaeg oraha prikazani su prema modelu prof. dr Milovana Koraa, preraunato na cene trokova i proizvoda u2002. godini, pri odnosu dinara :evro-din1prema60 Ove kalkulacije daju orijentacione odnose za prosene prinose.

U tabeli 1 data je kalkulacija trokova proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenja meukulture.

Tabela 1: Orijentaciona dinamika trokova vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonoenje

Starost zasada

(god.)Trokovi proizvodnje

(eura)Vrednost proizvodnje

(jezgra+drvo)Dobitak gubitakPrinos jezgra po stablu

(kg)

1.4200-4200

2.1687.5-1687.5

3.1350-1350

4.1504.8-1504.8

5.1749787.5-961.51

6.2075232525003

7.2387.545752187.56

8.27007537.54837.510

9.3012.5111758172.5015

10.3317.51487511522.520

Posle 15.595028112.502357540

Cena jezgra je raunata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez meukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uloena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti meukulture (leska, kajsija) i podkulture (povre).

Tabela 2: Orijentaciona dinamika trokova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa meukulturom

Starost zasada

(god.)Trokovi proizvodnje

(Eu.)Vrednost proizvodnje

(jezgra+drvo)Dobitak gubitak

1.5888-5888

2.2188-2188

3.1727489-1238

4.20172075-58

5.230056002300

posle 1558002900023200

Iz navedene tabele se vidi da se sva uloena sredstva u osnivanje zasada oraha sa meukulturom pokrivaju u estoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez meukulture.

Proseni godinji prihod je do 15-te godine znaajno vei u odnosu na zasad bez meukulture. U 15-oj godini prihodi se izjednauju, jer u to vreme prestaje korienje meukulture usled sklapanja kronji oraha.

10. Zakljuci

Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka poena ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima s meukulturom i 9 godina u zasadima bez meukulture.

U sluajevima kada uslovi stanita dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasade oraha sa meukulturom, to obezbeuje znatno povoljnije finansijske rezultate.

Osnivanje i gajenje domaeg oraha je od izuzetnog znaaja iz razloga to se istovremeno obezbeuje proizvodnja hrane i visokolvalitetnog i vrednog drveta.

_997682393.doc

orah

kajsija ili leska

3,67

3,67

3,67

11 m

4,76