Dr. PETAR KOLENDIĆ: ŠIBENSKA KATEDRALA PRE DOLASKA ORSINIJEVA (1430.-1441.)

7/26/2019 Dr. PETAR KOLENDI: IBENSKA KATEDRALA PRE DOLASKA ORSINIJEVA (1430.-1441.).

1/22

Dr. PETAR KOLENDI: IBENSKA KATEDRALA PREDOLASKA ORSINIJEVA (1430.-1441.).

Gde je sad ibenska katedrala, ipre je bila crkva, isto tako SvetogaJakova i isto tako katedrala. Bog bi znao otkad. Svakako, kad se zvaninoosnivalo ~bensku biskupiju, 1298., ~er je nekakvih neregularnih biskupaimao ibenik ipre te godine, ,doli tacije wene na njoj.Samo kako je ona izgledala?Kraa, razume se, ali i ua negoli sadaJnja, ito za ceH desni boni

brod ua. Odmah naJpomi:njemo, to se ,tie pojmova desno-Ievo, da ihraunamo s pozicije sve'tenika, koji se s glavnog oltaJra okrene k publici.

A mi znademo, da su sadanji desni z~dIgradiM,u!Zanj stubove postavljalipa ak ikapele zasvodili, a da je, pored 'SiVe,gatogp., jo -dugo vremenaunutra ostajllJla neporuena ran~ja !katedrala,


2/22

to je sve. Nego, sva je prilika jednobrodna, ta romanska graevina bila jebez kamenih .svodova, pod krovom, koji e unutra biti predstavljao kase-tirani 'plafon, to u gradu s brodogmdili,tem nij'e biJo nita neobina, ataj krov su kao troan 1419. opravljali neke iJbenske drvodelje6

Skulpturnih kamenih ,detalja nee biti nedostajalo. Istina manje eih biti bilo u unutranjosti, ali e ih zato biti bilo vie po spoljanjemzidu, razumese ponajvie iz fantastine faune F i z i o log a, jer se tocnda mnogo volelo.

Ceo vek bili su ibenani z


3/22

utvrivanje ibenika proti Mlei6ima, koji su im grad poeli opsedati8Opsada se ta vukJa dugo, pune tri godine. Tek 1412. uli su Mleii,

izdajom uglavnom, u glau ,srvan grad, a nj,ihov ,dolazak zbunio je vla-stelu. Neki su od rtrih postraaa1i, paLi su pod proskripciiu ,i morali su dakao veleizdajnici napuste svoja ognj,ita, u koliko nisu i ivotom pla,tili,a' drugi su zaposeli njihova imanja Ikao res nulIius iodmah kao personaegratae koa vlade uli u plemi6ko vee. Pri nesigurnom izmenjivanju go-spodara, uzurpatora ; pretendenata, kod !mase procesa zbog veleizdaje,kad je gotovo i1uzorna bila i lina i posedovna bezbe,dnost ne samo u oko-lini nego iu gradu ibeniku, razume se, da nije mo~o biti zadugo ni go-'Vora o sistematskoj, na iroko zas~ovanoj gradnji katedrale. Dugo je, ja-mano, trebalo ekati i .da se nastavi prostim kultiviranjem ratom opusto-enog tla, pa da tek ponu pristizati prihodi, kojim bi se moglo togod 1za katedralu preduzimati. Tek 1424. nalazimo zabeleeno, da ISU opetspremali neto kamenja za katedralu; Iste je godine, izgleda, i vlada,barem ,de1imice. regulkaJa posed onih nesrenika, koje je Silllatrala izdaji-cama, pa je iotud imalo da poneto ,dopane katedrali, a 3. februara 1426.uspeli su da za crkvu osi,guraju idobar deo oSltavtine majstora PribiJaKos


4/22

jeve ne nameravaju ni za to naputati, pa se moglo uzeti u oZJbiljniji'pre-tres i pitanje gradnje nove kate.drale, 23. aprila mletaJJciupravnik gradaknez Francesco Michiel sa svojom kurijom i sa etiJri plemia, k.oja je onsam birao, naa.o je, >dah[ katedTa!lu trebalo z:iid:art:'i,gde je sad crkva Sve-toga [vana, Onda se jo ta crkva zvala Svetom Trrojicom, novo je ime po-lako dobijala, davno poto se u nju preselilJo bratstvo Svetog Ivana, kojeje nju kroz :petnaest~ vek spolja, barrem na ~evom honom zidu, ukil"asilopom:po,mimskulptura!ffia Ivana Pr~bislavljia i NiIlmle Frentinca, Meutimmisao, da katedralu in ,grade, MIa 'je i vie nego srrena, Bilo je tu do-

voljno mesta za monumeIlJtalnu graevinu, ka!kva je u kontuTa!ffiaprijainevizije drakala munidpijski ponos starih i:benana, jer je ,tu jo uvek bilomalo kua, a grad! je i .onako bio upuo en,da ,se )pre ili posle :iri putistoka, a ne da se tpompozna kate,drala gradi stenjena u or-sokaku, za-duena k tome i kutlom brae Teodoevia, koja joj je za nevolju V'redilakao zvonik.

Dve godine kasnije stvar je ve bila toHko ,sazrela, da su 21. maja1430, sklopiH iPogodbu s mletakim majstorom FTanjom Jakovlievim, daim on bude arhitektom ka'tec1rale. Biskup Bogdan sa ,diva:paenMaTavelia,jedan :je od njih b~o upravnik clikve, a drugi prokurista biskupov, pogodilisu se s tim majiStorom, umetnikom sigurno visoke rreputaoiJje,kad mu seodredilo za ono vreme veliku godinju !plau od punih stotinu i deset du-kata u iromesenim obrocima, ,da on za I~odinu dana, nunajui ba odtog dana, nadzire o i upraJViljarad oko ka:tedrale, pa da i Sa!ffilino radill,

Ko Je taj Mlei Franjo Jakovljev, Erance.sco di Giacomo, ikako seon, po ondanjoj praksi izostavljajJUi prezime, zvao u !SvojimMleoima?Odgovor na to pitanje imae da ,tek ,daJdeistorija talijanske ume'inosti, jasamo iz Paoleitijeva dela o rrenesansnoj arhi,tekturi i skulprf:uriu Maecima12

vadim, da se pod 7. augusta 1416, spominje teg.tamenat, ikoji je diktiralaMaricia, Uxor ser Frand,sci ,lapicidae, Hlia maglisrl:riJacohi Japicidae deconfinio Sancti Severi (I. 95), da se, ,dalje, 1427, spominje, kako je Fran-

1121. maj,j 1430. Aetwm Sibenici in episcopatu coram ser Helia Theodoseuichexaminatore, presentibus .ser Dobroj Johannis et .ser Tornaxio tMirs1ich testibus, Reue-rendl1s in Christo pater dominus Bogdanus, Dei et


5/22

cesco lapidda radio na raskonoj C a' d' o r o pa da je i on stanovaou parohiji S. Severo (I. 26), i najzad, ,da je jedan Francesco da Venezialapicida radio meu 1443. i 1444. godinom u Padovi u bazilici SvetogAntuna (J . 47). Razume se, da u svim tim ,imenima mi vidimo zaboravlienogprvog arhitekta ibenske katedrale, a njegova linost i analogije s njomu vezi isprsie se tek, poto se proui arhivski materijal Mletaka i P


6/22

sada, naikanom kramarskim drvenjarama, i biskupSka palata i kneevdvor, pa jo nedovrena crkva Svete Barbare, koja je onda jo bila na-menjena Svetom Nikoli i Benedtiktu, i gradska kola, ako se ne varam,uza nju, a ne zaboravUmo i na grobove tu, i u katedrali i pred fronta,lnomfasadom njezinom, dakle i pijetet prema kostima otaca mogao je da i'gravrlo primetnu ulogu,

Ako j~ tana vest u jedn~j hronici ibenanina Franja Vrania, te-meljni kamen katedrale, verovatno desni ugaoni kamen na frontalu nje-zinu, postavljen je 9. aprua 143p5, a onda se naS'l:avilo velikom brzinom,

koju shvatamo jedino, ako zamislimo, da je mnogo materijala bilo i odranije i kroz 1430, godinu spremljeno; vidi se, da Francesco di Giacomanije lenarno, .

Odmah su izaslali u Mletke jednu deputaciju, ,da pored reguHsanjadrugih municipijskih pitanja, isposluju dozvolu, da novu crkvu mogu radititako, da bude dulja nego dotadanja i tim, to e jo~glavni oltar doi vrh

presvoene ulice, koja je onda tekla ba kroz sadanje apside, od trgapred kurijom pa na more. A to im je dukalom od 6. januara 1432, bUo idozvoljeno16,

Nego i inae, ovako ili onako, gledalo se osigurati to vee prihode.da se ne zapne gradnjom katedrale, 27. jula 1432. primljeno je u plemikomveu, a posle je to uvrteno kao 223. lan !'efo'1"macijapa tim dobilo za-konsku mo, odreenje, da svaki belemik, piri pisanju testamenta, ima

podsetiti testatora, kako bi bilo dobro, da to ostavi i za gradnju kate-drale17, Ibelenici su to vrlo save,slIlovrili; jo duboko u osamnaestomveku, prosto u svaJwm testamentu redom, i u ibeniku i u selima njegoveokoline, nalazimo zavebno crkvi barem po kOljusitnicu. 10. aprila 1432.uspeli su ibenani dobHi ,dukalu, kojom se za gradnju kate.drale osigL1.ralo lepu svotu od etiri stotine dukata iz fonda veleizdajnikih poseda,te se 10m prilikom dobila dozvola, li ,da legat pokojnog umetnika Bonina

15 Adi 3 Decembre 1536 lu m~s.sa ultima man alIa fabrica de S. Jacobo Cie-saCatedral de Se:benico, la qual .fu comenzada del 1431 adi 9 April A. G. F o sc o. LaCattedrale di Sebeni,co ed il suo architetto Giorgio Grsini dettoD al mat i C 02, Seb


7/22

iz Milana, koji je bio namenjen nekoj drugoj crkvi, i'zgleda izvan i:benika,mogu da unove pa da primljena svotu upotrebe na korisi katedralels.

1. maja 1435. dua celog pokreta, biskupi 'Bogdan, ustupio je za gradnjuikatedrale isvoje etini stotine dukata, koje je prema dukali od 3. no-vembra 142'1. imao da dobije iz zaplenjenih dobara izdajnika1". Tad je,

jamano, crkvi osiguraO' kod mletake vlasti i osamdeset dukata za njenokamenje, to su li vreme opsade bili razneli20 A i !inae' kao da se na svestrane obraao, tek da za C!rkvu izvue to brojnije prihode; usrpevao biponekad da izmeni i po koji legat, drugde namenjen, samo da dopane zagradnju njegove katedrale, kao to je 1433. bio sluaj s ostavtinom ka-sapina Stojana Kuia21 Ostavio ovek, da se gradi oHar Svetog ora u

18.~rancisc~s F~scari, Dei gratia dux Venetiarum et cetera. Nobilibus et sapienti-bus VlrIS Moysl Gnmano, de suo mandato comiti Sibenica, et succesoribus. _ Intercetera nobis exposita per fidelissimos ciues - S~benici Dessam Jaco.bi, RadichiumSisgoric? Michae1em Tauilich et IndriC'um de Indrico, oralores - supp1icatum fuil pro

parte dlele communitatis ac reuerendissimi patris domini episcopi, quod cum alias con-cesserimus, quod de bonis rebellium darentur ecclesi~ calhedrali ad summam ducato-rum quadrigentorum, sic


8/22

161

1. Pincinov svod kapele Dee Jakovljeva u ibenskoj katedrali (1435.).

crkvi Svetog Kuzme i Damjana, ali biskup Bogdan kod njegove udoviceuspeo. da se lega:t prene'se na katedr,alu, samo kad je ona umda, raspo-lomo je nek se novac od naslednika svakako odmah p1'idi.gne,a da eoltar ve uradiH, kad doe red na gradnju oHaTa u novoj kate.draH, to su

p0sle biskupovi naslednici u stvari i zaboravili uradHi.A bie bHo i privatnih priloga, naroito posle kuge, koja je u julu i

augu')tu 1435. hara:la ibenikom. Tako je biskup Bogdan sa svojim kapi-tu10m 7. oktobra 1435. dopustio plemiu Dei Jakovljevu, da moe nasvoj troak u desnom uglu, do ~avnih vrata katedrale, zasvoditi kapelu

aHaTis et pro alits necessarijs~psius altal"is Hoodj nomine Sancti Georgij Martirls, penesvnam colwnnam in dicta ecclesia - eo tunc, quando fa!bricabuntur noua altaria in

dicta ecclesia. Not. Michael Archid. 1433. 104.8. N. S. lIl. 11.


9/22

u ast Svetog Marka i Nikole pa imati u njoj jm,patronat i sagrClJditiza ~egrobnicl1?z. Odmah 3. novembra Dea se na:godio s glavnim majstoromkatedrale Lorenzom Pincinom, da mu on do narednog Uskrsa za pedesetdukata unakrsnim svodom zasvede tu ka:pelu23 (Slika 1). A i Deina kiMarija, ena Jurja Teodoevia, sertHa se tesltamentom od 25. januara1438. obilatom svotom katedrale2\ pa su verovatno tim novcem, 27. juna,

kupo.li u senjskoj ernovnici izvesnu koliinu greda potrebnih pri gmdnjicrkve"".

Da moemo pratiti gradnju katedrale i datirati pojedine pa.rrtije nje-zine, lepo nam za stariju periodu mogu pO'sluiti grbovi uzida:ni u nju. Obi-avalo se naime, kao spomen na pojedinog mletakog upravnika grada, dase njegov grb namesti na kate,dralL Sudei po analO'gnim primeriJma 11Trogiru li11 Zadru kao da j,eto bio obian sluaj. SamO'to jo nije fiksirano,je li se to deavalo prili~om njegova dolaska Hi, verovatnije, prilikom nje-

22 7. oetobris 1435. Aetum Si:benici in catedrali ecclesia Saneti Jacobj. Ibiquer~uerendus - dominus Bo,gdanus, - episcopus Sibenici, cum consensu - ca,pitul;dlcles'ue catedralis ecclesie - conceslsit noblli viro ser De'sse Jacohj de Sibenico, _posse sibj ~t suis heredi:bus et succelssoribus bcere et construere in dieta ec,desiaSancli Jacohj vnam c


10/22

2. Lavska vrata na ibenskoj katedrali (1432.-1434.)

gava adlaska iz ibenika, tek takava bi se upravniJka, kneza i kapetana(conte e capitano), kako se onda govarila, menjalo obino svake treegadine. Ianda, kad grb nekag takog kneza naemo. na izvesnam mestu, taadmah znamo., da su da tag mesta u ta daba bili daprli s gradn.jom kate-drale. Medjutim :iz",remena pt'e dalaska Or,SIinijevasauvana SIUetiri taka~rba.

Na desnam fraIlltalnom ugaanom Gwntrafartu, visoka gore, admah podfrizom oSauvan ~e Itaka najsta'1'iji grb MajISija Grimanija, pod kqjw se i

paelo graditi katedralu. Bio. je an knezam u ibeniku ad sredine maja

163


11/22

3. Glavna vrata na ibenskoj katedrali. (1435.-1438.)

1430. pa negde do maja 14322., reit, dakle, dokaz, kako se na tom mestuubrzo visoko doprlo.

Drugi je po vremenu onaj S>itnigrb, to ga meu kraticama JA. GA.dri aneo u sredini horizontalnog nadvratnika lavskih vrata (Slika 2).

26 Vreme vlad.avine pojedinih knezova dao je F. A. Gal van i, C o n t ioRe 1-tor idiS eb e n i c ode t 1i p o i Co n t i e Cap ita n i, I 1 N u ovoe hr o n i s t adiS e b e n ic o V-VI, Tri est il1898. 72.

164


12/22

4. Kapiteli na arkadama biskupske palate u Sibeniku. (1439.-1441.)

To je grb neposrednog Grimanijeva nasJednika Jakova Gabriela, to znai,da su i s tim raskonim vratima bili gotovi vrlo brzo: izmeu jula 1432. iapdla 1434., kad je taj ovek hitou iJbeniku na vIa'sti.

Na treem kont~afortu desno,g bonog zida, visoko gore, kao sastavnideo dOiIlljegfm'Z'a,upleten je grb Gahrielova naslednika Marka Erizza, kojij~ go~o:dorv.ao1benikormod jula 1434. pa do poetka 1436; znai" dolose u to dOlbaeto na t()1lIlllIlestu~ do ruba, gde je nad bonim brooovirma pozamisli prvog arhitekta imao da zapone krov, a.to je bilo potrebno prostoi zbog ,statinih razloga, jer su, kako smo videli, ve pod konac 1435. po-eli da zasvoduju prvu kapelu tu u bli.zini.

Poslednji pak sauvani grb iz ove periode rada na katedrali nalaziSI e illa kontrarforlu levo od glavnih vrata. Od pri1ike u visini portala sme-ten je grb Andrije Loredana, koji je preuzeo vlast u ibeniku 31..decembra1438, ali je umro ve negde na koncu maja 143927, znai, da se tad ve

bilo svri:1oi s bogatim delwraciiama ,i.skulpturama g,lavnih vrata (Slika 3),pa ,da se tu mirmougao naSlt,av.1JaI1o\S gndnj.om z~da.1evebone las,ade, 'sve ukonstruktivnoj organski komponovanoj vezi iS novom ibiskupslk'Ompala-tom, koju su ba tad radili, a koja se dvama ,bonim krilima (ne, a1cle,cela) naslanlala na katedralu.

Kako je, eto, videti, .samo od jedno,g kneza, AJlVzaVeniera, od ,slfediine1436. pa do sredine 1438, nemamo grba na katedTaI


13/22

5. Kip Sv. Mihajla na biskupskoj palati u Sibeniku (1439.-1441.).

gov grb nije nikad ni bio na katedrali. Pre svega ba u to vreme padaismrt biskupa Bogdana Pulia. Taan datum njegove smrti nije nampoznat, biroje iv jo 2. marta 1437, kad je regulisao neke svoje obaveze28,

28 U>ffi. F. Pesaro 1441.-1443. 269.

166


14/22

a ve 26. aprila te godine spomenut je kao mrtav29 Nikud prirodnije, negosad pomisliti, da je n


15/22

Prema tome u maju 1433. radili su na njoj majstori Lorenza Pincino,Andrija Budi i Grubia Slafi, :tako qe naime prezime ovom posljednjem.

Svi oni bili su, verovatno, uposleni ve od poetka gradnje katedrale.Glavni je od njih, razume se, Lorenzo Pincino. Mlei rodom. Nije jo

reeno pitanje, je li ba on mastro Pecino da Bergamo, koji je odkraja 14. veka bio ininjer mletake republike3l pa sve do konca 1450.i koji je 1420. dao svoje miljenje prigodom gradnje jedne tvrave tl 1'ro-giru34 Ja mislim, da ,ta dva oveka nisu isto lice. Inae po dokumentimaprvi put spomenut je on u ibeniku 20. marta 1432. Uzeo je tad na naukuStefana Vukasovi-Arasa za osam Roruna35, to znai, da Ra je mislwdrati kod sebe do 1440. godine, iz ega nije teko zakljuiti, da je i njegakatedrala uzela rt a r3Jd do te godine, verovatno ve od 1430. Na veze skatE:dralom upuuje i to, to je 6. septembra 1433. kupio jedan vinogradu Tribunju zasaen na zemljitu biskupije36, a i inae jo od augusta 1432.imao je od crkve neki posed, iju je isplatu 14. januara 1435. definitivnouredi037 Sem vesti o zasvoenju kapele Dee Jakovljeva imamo iz ovogdoba jo samo podatak, da je 8. augusta 1434. uzeo u najam prihode kano-nika Zilijevia38, ali nema \spora, da je on i posle Uskrsa 1436, ,svriv onukapelu, ostao na katedrali i na gradnji biskupske palate sve do -dolaskaarhitekta Orsinija, koji je, posle kratkog vremena, opet uzeo starog i isku-snog Pincina, da ga zadugo ne pusti iz ibenika, iji je i zvanino priznatigraanin ,bio postao.

Drugi majstor, Andrija Budi (Budcich, Butcich, Bucich, Budcouich,Butchouich) je ibenanin rodom. I posIle sluaja, o kom smo govorili, spo-

chael Sarsen venit ad suprascriptum Andream I~icidam. Magister Laurentius Pincinode VeneJtijs, l


16/22

miI1ljese u ibeI1lik!139,tek ~za do~as:ka Orsiniieva nije radilO v,iJena kate-drali, aHj,e ostao ti ibeniku sve do 'smrti, !koja ga je zatekla na Badnji dan146440. BU!dia trebashva-titi, ,da je uglavnom spremao tesanik za kate-dnl!lu, ali je ponekad taj maj'stoll"radio t i dekontivne detalj,e. Za nj ie s'va-kako po jednom na:knadnom 'Obraunu utweno, da je na biskupskoi pa-lati radio !portal, Dd koga su i sad sa'uvani barem boni dovratnici s lepostilizimnim kapitelima41 5. januara 1447. on je u drutvu ,s Pincinom s1clo'"'

pio ugovor s bmom DraganiiJma, da e im po O~sinijeV'unaCl'tu ,oklelsatiza C1"kvuSvetoga Franje jedan sarkofag, koji izgleda da je sllJd's fijalama

is reljefom Bogorrodice ouvan u ibenskim Zloseli:ma42. Nai'zad! negde upoetku 1459. radio je on najrpre s Ratkom Pokrajiem, a posle i s Mat-kom Stajs.Iafliem kapelu Svetag Andrije uz cl1kvu daminikanaca u ~be-niku43, sama to od te kape,le nema sad ni traga.

A i trei majstar, Gruhia Slafi, biO' je i:benanm, pa o ' njemu bamoemo Mti uvereni da Ij~e ,SaJmaIs:prema:o pa'trelban tesanik, jerrnema .padata'ka, ,da je kad' preduzimaO' kakav finiii rad. Na:meJl:en,ve-rovatna, ve od paetkagrradnje katedrale ,srpaminj,ese u ibeniku esta".Meutim izgleda, da je s godinam 1438. napustiO' mesta na katedrali, jer jetad, 7. januara, obeaO' ibenskam plemiu Tolimeriu, koji se pa acuMri prezivaa i Mri, da' e mu spremiJti oveu Kaliinu tesanika45, akako je Ikatedll"ala,ba tada, trebala mnaga kamenjia, na:la mu je 10. marta1438. za:menika u maj'storu Jakavu TeH-M~lurtiniu46, k'Oga ISUuzeli zatri godine, jamanO' da sprema tesanik i a;a kate,drraJu,iza biskupsku pala tu.

Meutim su naknadnO' daveli ija jednog pdlina daba-og ma:j'stora.B iO ' je to Mlei Antun Busato {Antonio di Pier Paolo Busato). Vrlo zani-mljiva Ji:nost uostalom.

Nekad bez sumnje dru,g prvog arhitekta katedrale Franeska di Gia-como, jer je i on od 1425. radio na mletakoj Ca' d'o r 047.

39 Kroz 1433. '5IPominj'ese 31. deeembra (Not. J. Vuki 1434. 3), kroz 1434. vieputa, 2. .januara, 7. iSi. marta, 27. juna, 29, a~usta li25. septembra ~Not. J. Vuki1434. 3. 39., 40., 100., 110., 117.) i taiko dalje.

40 Not. C. Vidali, iLIwent. !l451.-1:467. 294.41 Not. C. Viali ,1455. 38.42 Not. A. CampoloDIgo 1447. ,lO, V. Mi a g o s t o vi,eih, I] sa r e .ofa(go '" Z 10-

sella, Il Nuovo Cronista di S'~,benieQ V-W, Tries,te 1898.274 .., Frey 13'84328. marCoij,1459. Ma,gister Mat.eho Stoislaf1ich, laplicida ha:bitator Si:bemici,conue-

nit - se ,0ibHgandemaJgistl10RaJdith.o Pocraideh, la'P~ci.dede Siibenieo, nune halbitatorjPagi, - eOIlliPlere veralII1.medietatem eapeUe Saneti Andree, po:site in ecclesia Sancti

Dominki >de S]benieo, de al!bi.s lapic1'iJbus,quam capelIam ,d]etus' magis,ter Ra>ditlhustenetur tacere eum ma,gisltro Andrea Budcich, lapidda de S]benice, eU1U'SeapeUe iamest ,bona Ipars ediHeata, - IPTopreei.o - septua,ginta HbraTUJffi.Net. E. Banvari 1~57.-1459.153.

4~ 10. jUlIla1431. (Not. Michael Archid. 1430.-1431. 61.), 22. ~anuara 1435. ~Not. B.Arnulius 1434.-1435. 28.) i t .d.

45 7.. j.anuarij 1438. Grubissa, ,lapicida de Si:benico, - eonfessU's fuit se dar~ delbereser T'omasie Mirsk!h - ibarehosios oeto de lapidibus, plancastris smaratis - in insulaOrut. uJbi illas lapides .prepara:bit, - et hoc pro quadam ,bal'Cha. Not. Chr. Lovato1436.---11438. 70.

46 10. .ma~dj 1438.. lbique de Heentia - Lodeuid Veneri.o, ,honora:bilis eomitis Si-benici, Jaedbus, fi1ius iMilulini Thetieh, - se locauit - !procurator]bus eedesie eathe-draHs Saneti JaJeOlbi,- ,Mne ad annos tre.s - ineCJptuI'OSdie primO'jnstantis die opedbuset seruicio, lapicide fa:briee dide ecdesie, - haJe eondictione, quod d:ieti proeuratores- dare delbeant - d:icto Jacobo - pro 'sua mereede primo anno li'bras octuagintapamorwm, 's,eenndo anno Hbra's ,eentum lParuorum et tercio anno 1ibras eentum vi~i:otiparuorum. Not. B. de, Ponte ,1438.59.

47 Pa 00 1e t ti 1. 2'1.

169


17/22

Prvi put spominje se u ibeniku 25. februClJra 1434. Kae se tu, daAntun pokojnog Petra Pavla Busato duguje neto nekom Nofrieviu48,a isti dan, kod istog bele,nika, registiTirano je, da je !kupio jedan vinogradu ibenskim Vodicama49, to znai, da se on ve dulje vremena zacka-vao u ibeniku, klJdmu dolazi na pamet da vinograd kupuje.

Nije li, moda, on ve od druge polovine 1433. nameten na kate-drali?

Ja bih rekao, da nije. A da to ustvrdim, navodi me injenica, to jeon jo pod konac 1434. radio privatno, pt'eduzimao je radnje u svojoj re-

iji U ibenskom selu Grebatici, koje se onda zvalo Grebac, poredcrkve Gospe od Zaea, ima tako jedna mala zaputena kapela SvetogPetra. U timpanonu te klJpele ima jedan kip tog sveca s natpisom:]v1.CCCC.XXXV. ADl XXV DE DEZEMBRIO MATI O QVALIZAVICH ESO MOIER SVILA A F ATO QVEST A CIESIA DE SEN PIERO E DEISOl REDI M. ANTONIO BOSATO TAIAPJERA A FATO. Znai, da je tucr'k,vucu izradio na Busato pod


18/22

drali. U prVDm on je konano Cvitanu Petr-oviu prodao jedan vinogradu selu Srimi~3, ,a u >drugom konstatill"a, da mu Cvitan duguje 25 la-aH.

Je li ikroz 1437. radio na katedrali, nema .podataka. To je, naime,godina smrti biskupa Bogdana, kad je, moda, koji majstor i otpao. Pa &te godine imamo samo akt od 18. maja, u kome on, pod punim prezime-nom Busato, priznaje, da mu je Cvitan Petrovi vratio ono 25 lira duga,o emu je bilo pomena pod 9. I1ktobra 143655, to je belodan dokaz, da jeAntcnio di Pier Paolo isto lice t,o i Antonio di Pier Paolo Busato.

Ni dalje, za ovu periodu, nema dokaza, da je radio na katedrali. 10.januara 1438. spominje se kao 'sluajni svedok na jednom aktu56 1. febru-ara 1438. uzeo je kao a:ka na nauku Nikolu Berojkajia57, da ga 2. sep-tembra i opet naemo kao svedoka58

31. maja 1439. Busato je na:platio iizvesnu svotu za neke radove, kojeje u privatnoj reiji izveo na vrlo '8'ta:r.ojcrkvid Svetog Krevana (lat.Chrysogonus. taI. Gt-i,sogono,'sad orkvica Svetolg Antuna Opata). B!,oje tostepenik s vratima i s balustradom, to je ~ ulice vodio u pevnicu te crkve,ne3to dakle, samoskromnije, kao na crkvi Svetog Ivana. Platilo je to

bratstvo Nove Crkve5'. koje se u Svetom Krevanu kroz ceo petnaesti'vek zadravaio (Fratalea Sanc,te Marie de CaSltro reduota ir I ecclesiaSaneti Grisogoni). Meutim bie skoro pedeset godina, da su taj stepenikuklonili, a i vrata su na pevnici zazidali; dogodilo se to, kad su zbog do-

laska Franja Josipa i proirivali ulice i sklanjali ruevine po ibeniku, pagde su svrili barem .dekorauvni fragmenti otud, nisam uspeo obaznati,samo nadvratnik pevnice s lepim reljefom dvaju lanova bratstva NoveCrkve, kako u harakteristinim togama klee pred monogramom Gos


19/22

6. Busa/ov nadvratnik na Sv. Krevanu, (1439.)

Za nj su oni 30. novembra 1441. naplatili izvesnu svotuGO,samo to susad od tog ciborija sauvana jedva etiri Istupca sa zanimljivim bazama is lepim, naroito prednjim, il. jour kapitelima, sve to ne vie kao glavnioltar, nego kao potpirai i~pod pevnice te crkve. A gde su boni svodii iskulpturni detalji kupole tog ciborija, neemo, sva je prilika, nikad ni oba-znati. Nije iskljueno uostalom, da je poneka dekoracija s tog ciborija ipaksauvana meu onim fragmentima, to su uzidani po zidovima dvoritamanastira Svetoga Franje.

Najzanimljivije je pak, ,da je ovaj skromni majstor, magister, a nepr-othomagister, slinou imena izazvao sasvim pogreno prianje, da jepTvi arhitekt katedrale bio jedan fiktivni mletaki umetnik, Antonio diPier Paolo dalle Masegne.

Do toga je dolo ovako. Ona dva-tri podatka ia; 1435. i 1436., u kojimase, kako smo videli, spominje Antonius quondam Petri Pauli, lapicida deVenetijs, kao magiSJl:erecclesie Sancti Jacobi, zapazio je ve jedan ibenskibelenik, F. A. Galvani, i on je pr-vi, koji je od jednostavnog majstora ka-tedrale, od tog prema njegovim podacima anonimnog Antuna, uinionjezina arhitekta61 Dotine dokumente pokazao je Galvani, 1885, i En-glesu Jacksonu, koji je odmah uza nj pTistao62 Za njih dvojicu je, dakle,neki Antonio q.m Pietro Paolo da Venezia bio prvim arhitektom kate-drale.

Meutim, ba u to doba, zanimao se ibenskom katedralom i Nemac

Johann Gram;6E.Ion je imao Galvanijeve dokumente u rukama pa videi,da taj Mlei Antun ima oca Petr-a Pavla, pomislio je, da se tu krije velikimletaki umetnik Pier Paolo dalle Masegne, koji je s br-atom Jacobel1omznao u kamen rezati suptilne motive nordikih rezbarija u drvu. NaegBusata on je, dakle, pClwiproglas,io sinom 'tog umetniJka iprema ondan1emstanju nauke jednog sasvim iJzmiljenog oveka, Antonia di Pier Paolodalle Masegne, stvorio prvim ar-hitektom ibenske katedrale.

60 Not. J. Serenis 1441.-1443. 20, V. Mol e , U r k u n den u n d R e g est e nzur Gas ehi c Ihted e r da 1mat i n i seh en K u n s tau s dem N o tar i a t s-arc h iv von S e b e n i co (Ja h r b u c h des k un s t h i s t. In s tit u t ~sj W i e n1912. 142.

61 F. A. Galvani. Il re d' armi di Se,benico II, Venezia 1884.51.62 F. G. Ja c k s o n., Da 1mat i a, the Qua r ner o and Istr i a w i t h

Cet t i gn e i n Mo iIl t " neg roa n d the i s 1and of G rad o I, Oxford 1887. 381.63 J. G rau s, Der Dom von S e b e n i c o, Der Kir c han seh muc k

XVII. Graz 1886. Talijanslci prevod Il D u o mod i S e b e n i c 'o profesora F. Pastrellau lIN u o voe r o n i s tad i S e b e n i co V-VI, Tries,te 1898.

172


20/22

I to su svi primili. Pogotovo, kad je Paoletti, 1893. godine, naao te-stamenat majstora Pier Paola dalle Masegne iz 1403, a u tom testamentustari majstor imenuje naslednikom svoga sina, koji tu, crno na belom, nosiime - Antun 4

Istina, po dosle objavljenim dokumentima ne bi ,se mo~lo ustvrditi,da je taj Antun bio kakav umetnik, nigde se to ne kae, ali ko bi pomislio,da Grausove identMioiranlje nije isrp!l."avno!I godine, iimena, ist!J1skapo-dudaranja ak sve 'je rto govorilo, da su njegova na,sluivanja vrlo bliskais,tini. A ipak \s dokumentima u ,ruci lIlIismo dokaza;li, da ~e prvi a:rhiJtektkatedrale bio Francesco di Giacomo, a Antonio di Pier Paolo, u kom sehtelo VJiJdetip!l."V'ogl!!l."hilteiklta,:ii,to !izkue dalJe MaJseigne,,da ,je iedan manjimajstor katedra;le, Arntonio di P~e["'Paolo Busato.

Ima io takav jedan ovek, koji je udnim kombinacijama esto unaunim delima predstavljen kao majstor katedrale. To je Bonm iz Milana(B0n11lCJda Milano), uveni umetnilk, ilglovaje velianstvena grobnicaCansignoria della Scala uz Santa Maria Antica u Veron1. O njemu jeodavna poznato da je u novembru 1427. s,VTiou srplitskoj katedrali pom-

pozni dborij s oItarom Svetog Dujma, to je plaHla Ursa Grizogono, zaru-tnica splitskog plemia A,lbertija65 Inae izgleda, ,da je on mnogo ranijedopa() na nae obale. Zna se, tako, saJd,da je dubrovaki senat reio udecembru 1422., da na majstor izradi kameni balatorij na palati, koju jeDubrovnik mislio pokloniti vojvodi Sandalju68

Nego Nemac Meyer video je Boninovo dleto na glavnim vratima i-benske katedrale naroito u kosama i u naborima odela apostola67, pa suto drugi mahom rprimiHkao utvrenu istinu, ali mi smo na osnovu doku-menata mogli ustv't1diti,.da je Boninzhi:lja bio u ibeniku, doao je zboggradnje sadanje crkvice Svete Ba,r!bare, ali je naskoro iza dolaska, tuu ibeniku, u maju 1429, umro od kuge68, pa, eto, n~je ni mogao raditi nakatedrali, a u ibeniku najvie da je njegov onaj lepi prozor na bonojfasad!i Svete Bar'bare.

Je ,JiIsamo FranceSlco di Giacomo ostao sve t.o vreme kao arhiJtektkatedrale?

Rei bi da nije.Uzet je 21. maja 1430, kako smo videli, ali samo za godinu dana.

Nema razloga, da ne verujemo, da je on tu godinu ji izvrio, da je ba on:spremi:o sve potrebne skice i da je ,on ak i poeo s gradnjom, ali da je,

naVJ:tnjegova, da ga kroz jedianae'srtgodina iu timfragmentiJma meu iMljla,.damaimena ne bi .zatekli. Belenici su prosto'nasrt1j,ivo za svaki svoj akt trebali po dva-tri S1vedoka,a vrlo su se esto

64 P. P a o12 t ti!. 4.65 D. Far1ati. Il1yrid sacri tom. ILI, Venetiis 1765.368.66 Dr. V. {) r o vi , Pal a aS and al ja Hr a n i a uD uih r o v n i k u,

Narodna Starina, IL 264.67 A. G. Me y er, S t u ,d1e n rz ulr G e s cIhieh ted er {)b e rit a li e n i 'sc Ilen

PIa ~ tik im T r e c e !Il t 'O, R e IP e rt o ri u m f iir K u n IS tw i 'S I &e!ll seh af t XVII.Berlin 1'894. 36.

68 II. ROJIeHtJ;Hh, Je JIH BOHHH Ha MHJIaHa patJ;HO Ha llH6eHCltoj ltaTetJ;paJIH1 BuIiev'Zbornik, Zagreib 1924. 467. . .. , . ,

173


21/22

i vrteli ba oko katedrale, pa kad ga nema zabeleena ni kao svedokanigde, to jednostavno znai, da njega ve od 1431. nije bilo u ibeniku, dasu dalje radili sami majstori bez arhitekta (videli smo, uostalom, da Pin-cin..>sam pogaa s Deom Jakovljevim, da e zasvodil1i prvu kapelu), a kaonadglednici rada da su se izmenjival.i pojedini upravnici crkve.

Ve u zakljuku od 10. apr~la 1402. videli smo, kako se odreivalopo dva lica, koja e se brinuti oko gradnje katedrale, ponajvema zbognovanih pitanja. Pod Jlazivom procurator ili operarius, razume se pre-

ma talijanskom pro cura tore i operario, jedan je bio svetenik a drugiplemi, birani svaki put na tri godine, pa u onom procesu iz maja 1433.zbilja smo mogli konstatirati. da je, podvlaimo bez arhitekta, tad nad-gledao radnju, vrteo se barem po zidovima crkve, ako nita drugo, plemIPetar Juri.

Razume se, da takav nadzor nije bio najsreniji. Bie usto bilo iupravnika, koji su bili nesavesni, kao na primer ,kanonik Jakov Zilijevi,koga srnu 11 ovo vreme sus,retali kao upravnika crkve, jer je on. mnogokasnije, pri smrti, sam priznao. da je fond za: gradnju katedrale potkradao"H.

Isvrilo je, da se 23. aprila 1441. sastalo ibensko plemiko vee ikomt,'ltiralo, kako se za gradnju katedrale potroio ve golem novac, a dasu se ipak potkrale take gre,ke, da je trebalo mnogo toga ak i ruiti,jer da gradjevina sama i delovi njeni, trave je naime, nisu bili ni sklopljenini izraeni, kako bi trebalo. Osea se, da su to pripisivali nedovoljnoj

kontroli i zato su odluili, da knez odmah izabere pet plemia, koje e se.mapred menjati svake pete godine, a zadatak e im biti, da skupa s ranijer-'omenuta dva prokuratora i sa biskupom rasprave svaki put sve, tose bude ticalo gradnje katedrale, pa da svoj obrazloen predlog podnesuknezu i njegovoj kuriji na prouavanje, a onda e svi skupa da definitivnoza,kljuujuo

Kao rezultat prvog oduevljenja tih njihovih dogovora treba shvatiti,da su odmah odaslali jednu deputaciju u Mletke, koja je molila, da imrIada zbog apsida dopusti trasirati novu ulicu i poruiti dvorite ispred

kneeve palate, s kancelarijama i sa stajama u njemu. A verovatno toiistoj deputaciji stavljeno je ujedno u dunost, da u Mlecima nae podesnalice, kome bi se moglo poveriti nastavak gradnje katedrale. Iti su iza-s!::l1lici uspeli; povrativ se doneli su sobom dukalu od 29. maja 1441,kojom im je sve, to su molili, bilo odobreno", i, to je jo znatnije, dovelisu sobom iz Mletaka Zadranina ora Orsinija, koji e odimah 2~. juna1441. da bude izabran za arhitekta katedrale.

A Orsini je tako, doavi u ,ibenik, zatekao staru dueentistiku ka-tedralu, da se u njoj jo slui. Od nove katedrale strila su samo tri ne-svrena zid.a s neko.l,ilkostupova u desnoj bonoj Ilai, dok je samo ugaonakapela Dee Jakovljeva bila zasvoena. Levi boni zid. dizao se naimetek, u koliko je na nj bila naslonjena biskupska palata, dok je desni zid

G~ 8. oetobris 1456. Quia in muHo tempore, quo ipse fuit pro


22/22

dopirao samo do lavskih vrata, uz koja nad Prvoroditeljima nisu bili jo~abernakO'li s divnim kipovima Svetog Petra o i Pavla, jer je to Orsini radionegde 1454, kad je vrh tih vrata uzidao i g1"lbupravnika Veniera i grbovedvcjice ibenskih hi:skupa: igoria i nj,egova na'slednika Vignaca, Tajzid bio je uostalom gore zaglavljen 'sadanjim donjim frizom profilO'vanihtorzija gde su po ugledu na romanske uzorke kao sitne konsolice svodiaupotrebljene naizmence ivotinjske i ljudske glave s vrlo simpatinimgrimasama Od prilike do te iste visine uzdizalo se i proelje crkve s

pompozni:m glavnim vratima, na kojima je po ugledlu na zapadna vrata

ondanjih gO't:skih hramova predstav,ljen Poslednji ,sud s apostolima,s Hristom, s Mojsijem is et'iri anela, koji e da trubljama na etiri vetra

bude mrtvace. Ni uz ta vrata nisu bili sadanji ta!bernakoli, njih e tek Jasmesti Nikola Firentinac negde izmeu 1486. i 1489. ne dOSlpeviuostalomda za njih izradi etki 'svetitelia, kao to nije lC1Io,speoni

Documents

Dr. PETAR KOLENDIĆ: ŠIBENSKA KATEDRALA PRE DOLASKA ORSINIJEVA (1430.-1441.)