1
Драга Дејановић -Димитријевић, књижевница Стара Кањижа, 18. 08. 1840 - Стари Бечеј, 26. 06. 1871) Драга (Димитријевић) Дејановић рођена је 18. Августа 1840. године у Старој Кањижи од оца Живојина Димитријевић, адвоката и мајке Софије. Школовала се у Винчиковој школи у Темишвару. Њено школовање је било прекинуто због нарушеног здравља као и селидбом у Бечеј. Ту је упознала и удала се за Михајла Де јановића, учитеља. Наставила је школовање у Пешти и припадала кругу српских студената - Лаза Костић, Гига Гершић и др.. „Жена са дубоким осећањем", како је називао Светозар Марковић, припадала је годинама, својим идејама и својим радом, Уједињеној омладини српској. УОС је основана током уједињења Италије, пот утицајем Мацинија и његових идеја. Циљ је био просвећивање Срба кроз културу и образовање. Издавали су и лист „Млада србадија" и били први који су уопште и покренули еманципацију жена. Наилазили су на жесток отпор конзервативаца и цркве јер су између осталог тражили да се и српске девојчице образују под истим условима као и дечаци „Списи Драге Дејановић", који су садржавали збирку кратких лирских песама пуних родољубивог заноса, изашли су у Новом Саду 1869. само годину дана пре преране песникињине смрти. Имала је и породичну трагедију када јој је син умро 1867. Умрла је на порођају 1871. Међутим, њен рад се није исцрпљивао само писањем поезије. Иако девојка из имућне куће, отишла је у глумице, јер јој се чинило да ће тако више до принети свом народу и његовој бољој будућности, пре свега „просвећивању Српства. Темпераментна и енергична, до фанатизма се залагала на свим пољима, играла на позорници, преводиле комаде, писала комаде. Њене драме ни до дан данас нису објављиване. Певала песме, писала у „Застави" чланке о изборима и полемичке дописе, претресала питања о уређењу српских школа, а нарочито се, више него ико други, залагала за женско образовање и за женска права, па се тако може сматрати и првом српском феминисткињом. Њене „Две три речи Српкињама" и мисли „О еманципацији Српкиња" су текстови који су привукли пажњу ондашње јавности. Њен поклич „Српским мајкама" и „Младој Србадији" сматра се важнијим производима српског феминизма.

Draga Dimitrijevic

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Draga Dimitrijevic

Citation preview

Page 1: Draga Dimitrijevic

Драга Дејановић -Димитријевић, књижевницаСтара Кањижа, 18. 08. 1840 - Стари Бечеј, 26. 06. 1871)

Драга (Димитријевић) Дејановић рођена је 18. Августа 1840. године у Старој Кањижи од оца Живојина Димитријевић, адвоката и мајке Софије. Школовала се у Винчиковој школи у Темишвару. Њено школовање је било прекинуто због нарушеног здравља као и селидбом у Бечеј. Ту је упознала и удала се за Михајла Дејановића, учитеља. Наставила је школовање у Пешти и припадала кругу српских студената - Лаза Костић, Гига Гершић и др..„Жена са дубоким осећањем", како је називао Светозар Марковић, припадала је годинама, својим идејама и својим радом, Уједињеној омладини српској. УОС је основана током уједињења Италије, пот утицајем Мацинија и његових идеја. Циљ је био просвећивање Срба кроз културу и образовање. Издавали су и лист „Млада србадија" и били први који су уопште и покренули еманципацију жена. Наилазили су на жесток отпор конзервативаца и цркве јер су између осталог тражили да се и српске девојчице образују под истим условима као и дечаци„Списи Драге Дејановић", који су садржавали збирку кратких лирских песама пуних родољубивог заноса, изашли су у Новом Саду 1869. само годину дана пре преране песникињине смрти. Имала је и породичну трагедију када јој је син умро 1867. Умрла је на порођају 1871.Међутим, њен рад се није исцрпљивао само писањем поезије. Иако девојка из имућне куће, отишла је у глумице, јер јој се чинило да ће тако више до принети свом народу и његовој бољој будућности, пре свега „просвећивању Српства. Темпераментна и енергична, до фанатизма се залагала на свим пољима, играла на позорници, преводиле комаде, писала комаде. Њене драме ни до дан данас нису објављиване.Певала песме, писала у „Застави" чланке о изборима и полемичке дописе, претресала питања о уређењу српских школа, а нарочито се, више него ико други, залагала за женско образовање и за женска права, па се тако може сматрати и првом српском феминисткињом. Њене „Две три речи Српкињама" и мисли „О еманципацији Српкиња" су текстови који су привукли пажњу ондашње јавности. Њен поклич „Српским мајкама" и „Младој Србадији" сматра се важнијим производима српског феминизма.