SPECIJALNI PRILOG 32

DR@AVNI

I VOJNI

PRAZNICI

Kalendar dr`avnih i vojnih praznika i obele`avawa

zna~ajnih istorijskih doga|aja zasniva se na Zakonuo dr`avnim i drugim praznicima u Republici Srbiji,Zakonu o Vo jsci Srbi je , odluci predsednikaRepublike i Programu Ministarstva rada isocijalnepolitike Republike Srbije za obele`avawezna~ajnih istorijskih doga|aja oslobodila~kihratova Srbije, koje je nadle`no, na dr`avnom nivou,

za oblast tradicija. Namewen je organizacionim

jedinicama Ministarstva odbrane i komandama,

jedinicama i ustanovama Vo jske Srbi je i ima

karakter op{tih smernica, za obele`avawe

dr`avnih i vojnih praznika i zna~ajnih istorijskih

doga|aja.

24

DR@AVNI PRAZNICI

D

REPUBLIKE

SRBIJE

1. maj 2008.

r`avni praznici Republike Srbije su: Sretewe -

Dan dr`avnosti Republike Srbije 15. februar;

Nova godina - 1. i 2. januar; Praznik rada - 1. i 2.

maj; Dan pobede - 9. maj (radni dan).

URepublici Srbiji praznuju se verski praznici:

prvi dan Bo`i}a (7. januar) i uskr{wi praznici po~ev

od Velikog petka zakqu~no sa drugim danom Uskrsa.

U dane dr`avnih i verskih praznika koji se praznuju u

Republici Srbiji ne rade dr`avni i drugi organi,

privredna dru{tva i drugi oblici organizovawa za

obavqawe delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede

koji se praznuje radno.

Dr`avni i drugi organi, privredna dru{tva i drugi

oblici organizovawa za obavqawe delatnosti ili us-

luga du`ni su da, u skladu sa zakonom i propisima done-

senim na osnovu zakona, obezbede neprekidno

obavqawe delatnosti, odnosno usluga i u dane dr`avnih

i verskih praznika, ukoliko bi zbog prekida obavqawa

delatnosti, odnosno usluga, nastale {tetne posledice

za gra|ane i dr`avu.

Privredna dru{tva i drugi oblici organizovawa

za obavqawe delatnosti ili usluga ~ija priroda delat-

nosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva

neprekidan rad, mogu da rade i u dane dr`avnih i ver-

skih praznika.

Ako jedan od datuma kada se praznuju dr`avni

praznici Republike Srbije padne u nedequ, ne radi se

prvog narednog dana.

Zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane slede}ih

verskih praznika i to: pravoslavci - na prvi dan krsne

slave; katolici i pripadnici drugih hri{}anskih ver-

skih zajednica - na prvi dan Bo`i}a i u dane uskr{wih

praznika po~ev od Velikog petka zakqu~no sa drugim

danom Uskrsa, prema wihovom kalendaru;

pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazan-

skog bajrama i prvi dan Kurban-bajrama; pripadnici

jevrejske zajednice - na prvi dan Jom Kipura.

Radno se praznuju:

Sveti Sava - Dan duhovnosti (27. januar) i

Vidovdan - spomen na Kosovsku bitku (28. jun).

25

VOJNI PRAZNICI

DAN VOJSKE SRBIJEDan Vojske Srbije - 15. februar - Sretewe, pred-

stavqa prekretnicu izme|u predmoderne i moderne srpske

dr`ave. Simbolizuje dr`avotvornost Prvog srpskog ustanka,

a vojni uspesi su upravo vodili ka stvarawu srpske vojske i

dr`ave. U Prvom srpskom ustanku javqaju se prvi organizo-

vani oblici oru`ane sile budu}e srpske dr`ave, bez obzi-

ra na to {to imaju vi{e milicijski, nego vojni karakter.

Praznovawe Sretewa kao Dana Vojske Srbije objediwuje

identitet Vojske i dr`ave, jer ovo je ujedno i Dan dr`avnos-

ti Republike Srbije.

DANI VIDOVADan Kopnene vojske - 16. novembar - Po~etak jedne

od najzna~ajnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, Kolubarske

bitke, 1914. godine. Nosioci borbenih dejstava srpske vo-

jske u toku ove bitke bile su jedanaest pe{adijskih i jedna

kowi~ka divizija, podr`ane sa 426 artiqerijskih oru|a.

Dan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane - 24. decembar - Na osnovu Odluke srpskog Vo-

jnog ministarstva i Glavnog |eneral{taba, vojvoda Radomir

Putnik doneo je Re{ewe o formirawu Vazduhoplovne ko-

mande sa sedi{tem u Ni{u, 1912. godine. U sastav komande

u{li su Aeroplansko i Balonsko odeqewe, Vodoni~ka cen-

trala i Golubija po{ta (svi segmenti tada{weg vazduho-

plovstva). U to vreme Srbije je bila jedna od 15 zemaqa u

svetu koja je imala vojno vazduhoplovstvo i jedna me|u prvih

pet zemaqa u svetu koja je tokom opsade Skadra 1913. godine

upotrebila vazduhoplove u borbenim dejstvima.

DANI RODOVA Dan avijacije - 2. avgust - Nare|ewem kraqa Srbije

Aleksandra Prvog Obrenovi}a, predvi|eno je da se u svakoj

diviziji obrazuju vazduhoplovna odeqewa, a to su bile prve

vazduhoplovne jedinice u srpskoj vojsci 1893. godine. Do

1941. godine taj dan je tradicionalno proslavqan kao sla-

va svih pilota i leta~a.

Dan re~nih jedinica - 6. avgust - Na ^ukarici kod

Beograda porinut je prvi srpski re~ni ratni brod „Jadar”,

~ime je zvani~no otpo~elo formirawe srpske re~ne flotile

1915. godine.

Dan artiqerije - 14. septembar - Po~ela je ar-

tiqerijska priprema proboja Solunskog fronta, koja je tra-

jala do po~etka proboja - 15. septembra u 5.30 ~asova 1918.

godine. Blizu 2.000 artiqerijskih cevi oglasilo je po~etak

dugoo~ekivanog napada savezni~kih armija na Solunskom

frontu.

Dan artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvazduho-

plovna dejstva - 30. septembar - Grupa nema~kih aviona bom-

bardovala je Kragujevac 1915. godine. Tada je artiqerac

Radomir-Raka Qutovac vatrom iz topa oborio nema~ki

avion. Bilo je to prvo obarawe neprijateqskog aviona pro-

tivavionskim topom u Srbiji.

Dan oklopnih jedinica - 31. oktobar - Ustani~ki

vod od dva tenka prvi put je dejstvovao u toku borbe za oslo-

ba|awe Kraqeva 1941. godine

Dan in`iwerije - 6. novembar - U Kne`evini Srbi-

ji donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o ure|ivawu vo-jske iz 1864. godine, kojim su pontoniri i pioniri izdvojeni

iz artiqerije i obrazuju poseban rod - rod in`iwerije,

1865. godine.

Dan jedinica za elektronska dejstva - 11. no-

vembar - U Ni{u je formirana prva jedinica za radio-

izvi|awe i protivelektronska dejstva, 1946. godine.

Dan pe{adije - 16. novembar - Po~ela je Kolubars-

ka bitka 1914. godine. Nosilac borbenih dejstava srpske

vojske u toku ove bitke su jedanaest pe{adijskih i jedna

kowi~ka divizija, podr`ane sa 426 artiqerijskih oru|a.

DANI SLU@BI

Dan geodetske slu`be - 5. februar - Kwaz Milan

Obrenovi} doneo je odluku o formirawu \eneral{taba

srpske vojske, koji je u svom sastavu imao tri odeqewa, od

kojih je drugo odeqewe bilo Geografsko, nameweno za pre-

mer Srbije za vojne potrebe, 1876. godine.

Dan informati~ke slu`be - 21. februar -

Formirana je VI uprava (Naredba DSNO, pov. br. 56)

1963. godine. Ovoj upravi pot~iwen je Centar za obradu

podataka (COP), koji je 1964. godine opremqen prvim

ra~unarskim sistemom UNIVAC-1004. Kasnije su ra~unars-

ki centri bili sledbenici COP kako tehni~ki, tako i orga-

nizaciono i kadrovski. Zato se ovaj dan vezuje za po~etak

uvo|ewa ra~unarske tehnike u Vojsku i razne segmente poslo-

vawa.

Dan obave{tajne slu`be - 6. maj - Stupila je na

snagu Uredba o Glavnom |eneral{tabu i |eneral{tabnoj

struci Kraqevine SHS, kojom je obrazovano Obave -

{tajno odeqewe Glavnog |eneral{taba i prvi

put od nastanka moderne vojske na na{im

prostorima obave{tajna funkcija izdvoje-

na u posebnu organizacionu celinu,

1920. godine.

Dan pravne slu`be -

10. maj - U Srbiji je donet Vo-

jni sudski zakonik, kojim su

bili ure|eni organizacija i

postupak vojnih sudova u re-

dovnom i vanrednom stawu,

1864. godine. Vojni pra -

vosudni organi prestali

su sa radom 31. maja

2004. Za navedeni da-

tum vezane su tradi-

cije pravne slu`be u

Vojsci Srbije i Min-

istarstvu odbra ne. Ve-

liki deo poslova iz na-

dle`nosti biv{ih vojnih

pravosudnih organa preu -

zeli su vojni disciplinski

sudovi.

Dan slu`be vaz-

du{nog osmatrawa i

javqawa - 18. jun - Srps-

ka Vrhovna komanda izdala

je Nare|ewe da se oforme

stalne osmatra~ke sig-

nalne stanice, radi oz-

na~avawa pravca leta

neprijateqskih aviona,

1915. godine. Na osnovu to-

ga samo u tada{woj Tre}oj

VOJNI PRAZNICI

armiji formirano je vi{e stanica na rejonima

Drinske, Timo~ke i Kombinovane divizije.

Dan sanitetske slu`be - 30. jul - Ukazom je

postavqen prvi {tabni doktor (po sada{woj termi-

nologiji na~elnik saniteta), {to je prvi zvani~ni

dokument o radu vojne sanitetske slu`be, a datira iz

1839. godine.

Dan kadrovske slu`be - 1. septembar -

Na osnovu dosada{weg iskustva u radu personalnih

organa - kadrovske slu`be u Vojsci i iskustava

stranih oru`anih snaga (npr. Francuska) - 1. sep-

tembra po~iwe takozvana „personalna godina”. Naj-

va`nije aktivnosti u ovoj oblasti (javqawe na

du`nost novoproizvedenih oficira i podoficira,

upu}ivawe na {kolovawe, analize kadra...) sprovode

se i sumiraju do ovog datuma.

Dan bezbednosne slu`be - 14. septembar

- Nare|ewem vrhovnog komandanta oru`anih snaga

FNRJ, broj 31, formirana

je vojna policija u Jugosloven-

skoj narodnoj armiji 1955. go-

dine. Osim za vojnu policiju, taj

datum vezuje se i za bezbednosnu

slu`bu.

Dan intendantske slu`be -

14. septembar Ministar vojni |en-

eral{tabni pukovnik Jovan Petrovi}

izdao je naredbu, broj 1494, o Glavnom

intendantstvu i administraciji

Vrhovnog {taba 1885. godine.

Dan vojne policije

- 14. septembar - Nare|ewem vrhovnog komandan-

ta oru`anih snaga FNRJ, broj 31, formirana je voj-

na policija u Jugoslovenskoj narodnoj armiji 1955.

godine.

Dan tehni~ke slu`be - 15. septembar - U

barutani "Obili}evo" kod Kru{evca zapo~ela je

proizvodwa nitroceluloznog (bezdimnog) baruta,

1891. godine, {to je omogu}ilo da kragujeva~ki Zavod

do 1901. godine osvoji proizvodwu municije 7x57 mm

za pu{ke "mauzer" M 1899. Tokom 1908. godine lini-

ja za izradu pe{adijske municije je obnovqena. Zah-

vaquju}i razvoju i osavremewavawu vojne industrije,

Srbija se ubrzano pripremala za pobede u balkan-

skim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Dan saobra}ajne slu`be - 15. septembar

- Kraq Petar Prvi Kara|or|evi} izdao je Ukaz o

formirawu saobra}ajne slu`be 1908. godine.

Dan slu`be telekomunikacije - 20. sep-

tembar - Na predlog ministra vojnog prestolo -

naslednik Aleksandar Kara|or|evi} odobrio je

1. maj 2008.26

27

DANI JEDINICA I USTANOVA U VOJCI SRBIJE

^etvrta brigada Kopnene vojske - 31. januar

- Obele`ava se Dan oslobo|ewa Vrawa od Turaka, a to je

i Dan Prvog pe{adijskog puka kwaza Milo{a velikog, koji

je bio sme{ten u kasarni Vrawe, koja i danas nosi wegovo

ime. Ovaj puk je postojao vi{e od pet decenija i u~estvovao

u pet ratova. Pored dana oslobo|ewa grada, 31. januar

bio je i gradska slava Vrawa (Sveti Atanasije Veliki). Ove

praznike obele`avali su i pripadnici Prvog pe{adijskog

puka kwaza Milo{a velikog, jer je 31. januar bio pukovska

slava. Pripadnici biv{e 78. mtbr, koja je u{la u sastav

^etvrte brigade KoV, ovaj dan obele`avali su kao Dan je-

dinice.

Dan Tehni~kog opitnog centra - 22. mart -

Na osnovu Re{ewa saveznog sekretara za narodnu

odbranu, Tehni~ki opitni centar Kopnene vojske po~eo

je sa izvr{avawem zadataka u oblasti ispitivawa

sredstava naoru`awa i vojne opreme 1973. godine.

Centar za obuku logistike - 4. maj - Nared-

bom ministra odbrane Republike Srbije formiran je

Centar za obuku logistike 2007. godine.

Garda - 6. maj - Nare|ewem kneza Milo{a

Obrenovi}a formirana je Gvardija 1830. godine.

126. centar vazdu{nog osmatrawa, javqawa i

navo|ewa - 18. jun - Srpska Vrhovna komanda iz-

dala je Nare|ewe da se oforme stalne osmatra~ke sig-

nalne stanice, zbog ozna~avawa pravca leta nepri-

jateqskih aviona, 1915. godine. Samo u tada{woj

Tre}oj armiji formirano je vi{e stanica na rejonima

Drinske, Timo~ke i Kombinovane divizije. Dan Centra

obele`ava se kada i Dan slu`be vazdu{nog osmatrawa

i javqawa.

Druga brigada Kopnene vojske - 12. jul -

\or|e Petrovi} Kara|or|e, vo|a Prvog srpskog ustan-

ka, sa 6.000 ustanika, knezovima i najvi|enijim srp-

skim vojvodama tog vremena, izvojevao je pobedu nad

Turcima, u oslobo|ewu tada{weg Karanovca, a

dana{weg grada Kraqeva sa okolinom, 1805. godine.

U istoriji je ovaj datum poznat kao Boj na Kara-

novcu. Potpuna pobeda i osloba|awe Karanovca

od turske vlasti izvojevana je uspe{nim koman-

dovawem, ali i pregovara~kim sposobnos-

tima Kara|or|a.

Re~na flotila - 6. avgust

- Na ^ukarici kod Beograda porinut

je prvi srpski re~ni ratni brod

„Jadar”, ~ime je zvani~no otpo~elo

formirawe srpske re~ne flotile

1915. godine. Dan jedinice

obele`ava se isto kada i Dan re~nih

jedinica.

Uredbu o vojnom telegrafu, na osnovu koje su jedinice

veze izdvojene iz sastava roda in`iwerije, prerasle u

jedinice ranga bataqon-puk i veza je postala samosta-

lan rod vojske 1916. godine. To {to je nekada bila veza,

danas su telekomunikacije..

Dan atomsko-biolo{ko-hemijske slu`be - 28.

septembar - Na osnovu Uredbe ministra vojske i

mornarice Kraqevine Jugoslavije, u Kru{evcu je po~elo

formirawe barutanskog bataqona u okviru Zavoda

„Obili}evo” 1932. godine. Bila je to prva regularna jedini-

ca protivhemijske za{tite.

Dan veterinarske slu`be - 1. novembar - Na

predlog dr`avnog saveta, Ukazom kneza Aleksandar

Kara|or|evi}, postavqen je prvi na~elnik veterinarske

slu`be 1851. godine.

Dan meteorolo{ke i navigacijske slu`be - 1.

novembar - U Petrovaradinu je osnovana meteorolo{ka

sekcija Prve vazduhoplovne komande 1923. godine. Zadatak

sekcije bio je da se stara o organizaciji vazduhoplovne mete-

orolo{ke slu`be i popuni qudstvom i opremom.

Dan finansijske slu`be - 8. novembar - Formi-

rano je Finansijsko odeqewe pri Povereni{tvu narodne

odbrane, koje je postalo rukovode}i organ finansijske

slu`be za celu NOVJ 1944. godine. Istovremeno, u svim ko-

mandama formirani su organi finansijske slu`be. Na taj

na~in je finansijska slu`ba, prvi put u organizaciji vojske,

pravno konstituisana kao posebna slu`ba.

Dan gra|evinske slu`be - 8. novembar

- Me|unarodni dan urbanizma

Republika Srbija zvani~no je prihvatila

kao Dan urbanizma. Uloga urbanizma u vojnom

gra|evinarstvu vidi se u definisawu i uskla|ivawu uzajam-

nih potreba sistema odbrane. Poseban zna~aj i ulogu ova

oblast ima u organizaciji prostora unutar vojnih baza,

preko definisawa osnovnih elemenata infrastrukture

odbrane, sa aspekta funkcije, ekonomije, estetike.

Me{ovita artiqerijska brigada - 14. sep-

tembar - Na taj datum po~ela je artiqerijska

priprema proboja Solunskog fronta, koja je trajala do

po~etka proboja - 15. septembra u 5.30 ~asova, 1918.

godine. Oko 2.000 artiqerijskih cevi oglasilo je

po~etak dugoo~ekivanog napada savezni~kih armija na

Solunskom frontu. Dan jedinice obele`ava se isto ka-

da i Dan artiqerije.

Brigada veze - 20. septembar - Na predlog

ministra vojnog, prestolonaslednik Aleksandar

Kara|or|evi} odobrio je Uredbu o vojnom telegrafu,

1916. godine. Baza nastavqa tradicije jedinica veze

Vrhovne komande, odnosno \eneral{taba srpske vo-

jske, nastalih nakon dono{ewa ove uredbe. Dan

brigade obele`ava se isto kada i Dan slu`be teleko-

munikacije.

Specijalna brigada - 29. septembar -

Naredbom ministra odbrane Republike Srbije briga-

da je formirana 2006. godine.

Tre}a brigada Kopnene vojske - 7. oktobar

- U Prvom balkanskom ratu, Drugi pe{adijski puk

„Kwaz Mihailo”, prvog poziva Moravske divizije,

krenuo je u rat. Ovaj puk je vojevao u Kumanovskoj,

Prilepskoj i Bitoqskoj bici. U Drugom balkanskom

ratu, u Bregalni~koj bici, zbog energi~nosti, siline i

neprobojnosti odbrane, od protivnika dobija epitet

„gvozdeni”. U Prvom svetskom ratu u~estvuje u Cerskoj

bici, a wegovom tre}em komandantu, pukovniku Milivo-

ju Stojanovi}u, Stanislav Bini~ki posve}uje kom-

poziciju „Mar{ na Drinu”. Prilikom

povla~ewa srpske vojske preko

Albanije {titio je odstup-

nicu i 1916. godine

u~estvovao u bici

na Gorni~evu, a

1918. aktivno

u~estvuje u

oslobo|ewu

Ni{a. Borbeni

put vodi ga sve do

T e m i { v a r a .

„Gvozdeni

puk” je

jedna od naj~uvenijih jedinica srpske vojske, koju je

Vrhovna komanda upotrebqavala u presudnim bitkama.

Sedmi centar za obuku - 7. oktobar - Srps-

ka vojska ulazi u Leskovac, 1918. godine.

^etvrti centar za obuku - 15. oktobar -

Ulaskom srpske vojske oslobo|eno je Vaqevo 1918. go-

dine.

Peti centar za obuku - 19. oktobar -

Oslobo|en je Zaje~ar, 1918. godine.

[esti centar za obuku - 19. oktobar - Srp-

ska vojska osloba|a Kru{evac 1918. godine.

Tre}i centar za obuku - 1. novembar

- Prva srpska armija, pod komandom vojvode

Petra Bojovi}a, osloba|a Beograd, 1918. go-

dine. Bila je to kruna velike savezni~ke

ofanzive, zapo~ete mesec i po ranije, probojem

Solunskog fronta.

Prva brigada Kopnene vojske - 9.

novembar - Jedinica srpske vojske, pred-

vo|ena majorom Vojislavom

Bugarskim, 1918. godine,

u{la je u

VOJNI PRAZNICI

28 1. maj 2008.

Novi Sad - centar politi~kog pokreta za otcepqewe

Srema, Banata, Ba~ke i Barawe od Ugarske i wihovo

prisajediwavawe Srbiji, {to se i dogodilo 25. novem-

bra na Velikoj narodnoj skup{tini. Ta i druge jedinice

srpske vojske, koje su zaposele nazna~enu teritoriju,

omogu}ile su sprovo|ewe izbora za Skup{tinu.

Drugi centar za obuku - 9. novembar - Dru-

gi pe{adijski puk Moravske divizije ulazi u Pan~evo i

osloba|a ga od austrougarske okupacije, 1918. godine.

224. centar za elektronska dejstva - 11.

novembar - U Ni{u je formirana prva jedinica za

radio-izvi|awe i pro-

29

tivelektronska dejstva, 1946. godine. Dan Centra

obele`ava se isto kada i Dan jedinica za elektronska

dejstva.

Prvi centar za obuku - 13. novembar - Srp-

ska vojska je u{la u Sombor 1918. godine, a istog dana

2006. godine, naredbom ministra odbrane Republike

Srbije, formiran je Prvi centar za obuku.

Centar za obuku Kopnene vojske - 16. no-

vembar - Po~ela je Kolubarska bitka 1914. godine.

Nosilac borbenih dejstava srpske vojske u toku ove

bitke su jedanaest pe{adijskih i jedna kowi~ka divizi-

ja, podr`ane sa 426 artiqerijskih oru|a. Dan Centra

obele`ava se isto kada i Dan pe{adije.

Centralna logisti~ka baza - 16. novem-

bar - Formirana je 608. PoB, 1992. godine, a

wene tradicije nastavqa CloB.

250. raketna brigada protivvaz-

duhoplovne odbrane - 24. novembar -

Ova brigada formirana je 1962. godine.

98. avijacijska baza - 28. novem-

bar - Formiran je 98. lova~ko-bom-

barderski avijacijski puk, 1949. godine,

i on ima najdu`u tradiciju od svih je-

dinica, koje su u{le u sastav sada{we

baze. On je najstarija formirana je-

dinica u nekada{wem RV i PVO.

204. avijacijska baza - 2.

decembar - Formiran je 204.

lap, 1949. godine, koji od svih je-

dinica, koje su u{le u sastav sa-

da{we baze, ima najdu`u tradici-

ju, jer je nastavqa~ tradicije

[estog lova~kog puka, koji se is-

takao u odbrani Beograda 1941.

godine.

Centar za obuku Vaz-

duhoplovstva i protivvaz-

duhoplovne odbrane - 24. de-

cembar - Na osnovu Odluke srpskog

Vojnog ministarstva i Glavnog |ener-

al{taba, vojvoda Radomir Putnik do-

neo je Re{ewe o formirawu Vazdu -

hoplovne komande sa sedi{tem u Ni -

{u, 1912. godine. Imaju}i u vidu da

je osnovna namena Centra obuka i

osposobqavawe vojnika i stare {ina

za potrebe V i PVO, Dan Centra

obele`ava se isto kada i Dan Vaz-

duhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane.

Dan Vojnoobave{tajne agencije - 6. maj - Stupila je na

snagu Uredba o Glavnom |eneral{tabu i |eneral{tabnoj

struci Kraqevine SHS, kojom je obrazovano Obave{tajno

odeqewe Glavnog |eneral{taba i prvi put od nastanka mod-

erne vojske na na{im prostorima obave{tajna funkcija

izdvojena u posebnu organizacionu celinu, 1920. godine.

30

DANI ORGANIZACIONIH

.CELINA I USTANOVA MO

Dan Vojne bolnice Ni{ - 22. januar - Na predlog na~el-

nika saniteta, ministar vojni donosi ukaz da po~ne sa

radom Vojna bolnica za hiqadu bolesnika i rawenika u

Ni{u, 1878. godine.

Dan Novinskog centra „Odbrana” - 24. januar - Ob-

javqen je prvi broj ~asopisa "Ratnik", 1879. godine. Cen-

tar nastavqa tu tradiciju.

Dan Vojnogeografskog instituta - 5.

februar - Kwaz Milan Obrenovi} do-

neo je odluku o formirawu \ener-

al{taba srpske vojske, koji je u svom

sastavu imao tri odeqewa, od ko-

jih je drugo odeqewe bilo Ge-

ografsko, nameweno za premer

Srbije za vojne potrebe,

1876. godine.

Dan Vojnomedicinske

akademije - 2. mart - Na os-

novu saglasnosti Sovjeta

Kne`evine Srbije, knez

Aleksandar Kara|or|evi}

doneo je akt o osnivawu

bolnice Centralne vojske,

~ime su postavqeni temeqi

Glavne vojne bolnice,

prete~e dana{we Vo-

jnomedicinske akademije,

1844. godine.

Dan Vojne akademije -

18. mart - Knez Aleksan-

dar Kara|or|evi}

odobrio je Projekat us-

trojavawa Artiqerijske

{kole, koja je

osposobqavala oficirs-

ki kadar svih rodova ta-

da{we Srpske vojske,

1850. godine. Wenom re-

organizacijom 1880. godine

obrazovana je Vojna

akademija sa Ni`om i Vi{om

{kolom.

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

31

Dan Instituta za strategijska istra`ivawa - 10. maj -

Odlukom ministra odbrane, preformiran je i preimeno-

van Institut ratne ve{tine, a Vojnoistorijski institut

u{ao je u sastav Instituta, kao Odeqewe za vojnu istoriju,

2006. godine.

Dan Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd - 9.

jun - Formiran je CVMU Beograd, 1922. godine.

Dan Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlovi}” - 1.

jul - Naredbom [taba Vrhovne komande, br. 13186, formi-

rana je Aeroplanska radionica na aerodromu Mikra kraj

Soluna, 1916. godine. Ova radionica je u toku svog posto-

jawa mewala lokacije, a od 1. januara 1973. locirana je u

Batajnici. Naredbom SSNO, pov. br. 20-18 od 13. decem-

bra 1976, dobija ime Vazduhoplovni zavod "Moma Stano-

jlovi}".

Dan Vojnog muzeja - 22. avgust - Ukazom kneza Milana

Obrenovi}a osnovan je Vojni muzej, 1878. godine.

Dan Tehni~kog remontnog zavoda Kragujevac - 26. sep-

tembar - Osnovana je vojna radionica, kao specijalizo-

vana vojna ustanova tehni~ke slu`be, 1950. godine. Nared-

bom za formirawe propisana je i unutra{wa organizacija

radionice.

Dan Umetni~kog ansambla Vojske Srbije „Stanislav

Bini~ki” - 26. septembar - Nare|ewem ministra vojnog

Kraqevine Srbije, u Beogradu je formirana vojna muzika

pod nazivom „Beogradski vojni orkestar”, 1899. godine.

Umetni~ki ansambl nastavqa tradicije tog orkestra.

Dan Tehni~kog remontnog zavoda ^a~ak - 30. septem-

bar - Re{ewem Dr`avnog saveta Kraqevine SHS, us-

tupqeno je nepovratno imawe Op{tine ̂ a~ak Ministarstvu

Vojske i Mornarici, radi podizawa In`iwerijsko-

tehni~kog zavoda, 1925. godine.

Dan Vojnotehni~kog instituta - 3. novembar - Min-

istarstvo narodne odbrane FNRJ pokrenulo je formirawe

Vojnotehni~kog instituta.

Dan Centralnog doma Vojske Srbije - 8. novembar -

Formirana je Oficirska ~itaonica sa kasinom, 1881. go-

dine, sa ciqem da oficiri beogradskog garnizona imaju

priliku i mogu}nosti da prate savremeni razvoj vojne lit-

erature, stru~ne rasprave o kwi`evnosti, kao i da se javn-

im udru`ivawem uzajamno obave{tavaju o raznim vojnim

pitawima. Kasnije je ova ~itaonica prerasla u Oficirski

dom.

Dan Vojnomedicinskog centra Novi Sad - 11. novem-

bar - Postavqen je upravnik Stalne vojne bolnice Potiske

divizijske oblasti i ustanova. Bolnica u Petrovaradinu

po~ela je da radi 1919. godine.

Dan Vojnobezbednosne agencije - 12. novembar - Donet

je Vojni zakon, koji je prvi pravni akt u kome se na celovit

na~in defini{u pitawa bezbednosne i kontraobave{tajne

za{tite vojske Kne`evine Srbije, 1839. godine. Ovim za-

konom detaqno su razra|eni oblici ugro`avawa bezbed-

nosti vojske, predvi|ena su dela i sankcije zbog izdaje, bek-

stva, pobune i drugih oblika pojedina~nog ili kolektivnog

delovawa. Tako|e, obra|eni su blud i nasiqe, a

posebno su razra|ena dela {pijuna`e, ali i dela

protiv ustava i "slobode naroda".

Dan Vojnofilmskog centra „Zastava film”

- 14. novembar - Zamenik na~elnika Politi~ke

uprave saop{tio je da je formirana nova organi-

zacijska jedinica, Odeqewe za filmove Ju-

goslovenske armije. Na osnovu se}awa prvog

na~elnika tog odeqewa, majora Marijana

Marinca, 1948. godine.

32

JANUARDR@AVNI PRAZNICINova godina - 1. i 2. januar

Bo`i} - 7. januar

Sveti Sava - Dan duhovnosti - 27. januar

VOJNI PRAZNICIDan Vojne bolnice Ni{ - 22. januar

Dan Novinskog centra „Odbrana” - 24. januar

Dan ^etvrte brigade Kopnene vojske - 31. januar

FEBRUARDR@AVNI PRAZNICISretewe - Dan dr`avnosti Republike Srbije

- 15. februar

VOJNI PRAZNICIDan geodetske slu`be - 5. februar

Dan Vojnogeografskog instituta - 5. februar

Dan Vojske Srbije - 15. februar

Dan informati~ke slu`be - 21. februar

KALENDAR DR@AVNIH I VOJN

MART

VOJNI PRAZNICIDan Vojnomedicinske akademije - 2. mart

Dan Vojne akademije - 18. mart

Dan Tehni~kog opitnog centra - 22. mart

APRIL

DR@AVNI PRAZNICIVaskr{wi praznici - od 25. do 28. aprila

MAJDR@AVNI PRAZNICIPraznik rada - 1. i 2. maj

Dan pobede - 9. maj

VOJNI PRAZNICIDan Centra za obuku logistike - 4. maj

Dan obave{tajne slu`be - 6. maj

Dan Vojnoobave{tajne agencije - 6. maj

Dan Garde - 6. maj

Dan pravne slu`be - 10. maj

Dan Instituta za strategijska istra`ivawa - 10. maj

JUNDR@AVNI PRAZNICIVidovdan - spomen na Kosovsku bitku - 28. jun

VOJNI PRAZNICIDan Centra vojnomedicinskih ustanova

Beograd - 9. jun

Dan slu`be vazdu{nog osmatrawa i javqawa - 18. jun

Dan 126. centra vazdu{nog osmatrawa,

javqawa i navo|ewa - 18. jun

JULVOJNI PRAZNICIDan Vazduhoplovnog zavoda

„Moma Stanojlovi}” - 1. jul

Dan Druge brigade Kopnene vojske - 12. jul

Dan sanitetske slu`be - 30. jul

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

33

AVGUSTVOJNI PRAZNICI

Dan avijacije - 2. avgust

Dan re~nih jedinica - 6. avgust

Dan Re~ne flotile - 6. avgust

Dan Vojnog muzeja - 22. avgust

SEPTEMBARVOJNI PRAZNICIDan kadrovske slu`be - 1. septembar

Dan artiqerije - 14. septembar

Dan bezbednosne slu`be - 14. septembar

Dan intendantske slu`be - 14. septembar

Dan vojne policije - 14. septembar

Dan Me{ovite artiqerijske brigade - 14. septem-

bar

Dan tehni~ke slu`be - 15. septembar

Dan saobra}ajne slu`be - 15. septembar

Dan slu`be telekomunikacije - 20. septembar

Dan Brigade veze - 20. septembar

Dan Tehni~kog remontnog zavoda Kragujevac - 26.

septembar

Dan Umetni~kog ansambla Vojske Srbije „Stani s -

lav Bini~ki” - 26. septembar

Dan atomsko-biolo{ko-hemijske slu`be - 28. sep-

tembar

Dan Specijalne brigade - 29. septembar

Dan artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvaz-

duhoplovna dejstva - 30. septembar

Dan Tehni~kog remontnog zavoda ^a~ak - 30. sep-

tembar

OKTOBARVOJNI PRAZNICIDan Tre}e brigade Kopnene vojske - 7. oktobar

Dan Sedmog centra za obuku - 7. oktobar

Dan ^etvrtog centra za obuku Vaqevo - 15. okto-

bar

Dan Petog centra za obuku - 19. oktobar

Dan [estog centra za obuku - 19. oktobar

Dan oklopnih jedinica - 31. oktobar

NOVEMBARVOJNI PRAZNICI

Dan veterinarske slu`be - 1. novembar

Dan meteorolo{ke i navigacijske slu`be - 1. novem-

bar

Dan Tre}eg centra za obuku - 1. novembar

Dan Vojnotehni~kog instituta - 3. novembar

Dan in`iwerije - 6. novembar

Dan finansijske slu`be - 8. novembar

Dan gra|evinske slu`be - 8. novembar

Dan Centralnog doma Vojske Srbije - 8. novembar

Dan Prve brigade Kopnene vojske - 9. novembar

Dan Drugog centra za obuku - 9. novembar

Dan jedinica za elektronska dejstva - 11. novembar

Dan 224. centra za elektronska dejstva - 11. novem-

bar

Dan Vojnomedicinskog centra Novi Sad - 11. novem-

bar

Dan Vojnobezbednosne agencije - 12. novembar

Dan Prvog centra za obuku - 13. novembar

Dan Vojnofilmskog centra „Zastava film” - 14. no-

vembar

Dan Kopnene vojske - 16. novembar

Dan pe{adije - 16. novembar

Dan Centra za obuku Kopnene vojske - 16. novembar

Dan Centralne logisti~ke baze - 16. novembar

Dan 250. raketne brigade protivvazduhoplovne

odbrane - 24. novembar

Dan 98. avijacijske baze - 28. novembar

DECEMBAR

VOJNI PRAZNICIDan 204. avijacijske baze - 2. decembar

Dan Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne

odbrane - 24. decembar

Dan Centra za obuku Vazduhoplovstva i protiv-

vazduhoplovne odbrane - 24. decembar

IH PRAZNIKA 2008

34

P R V I S R P S K I U S T A N A K - 15. FEBRUAR 1804. GODINE

Prvi srpski ustanak vezuje se za po~etak obnove

srpske dr`avnosti posle vi{evekovnog ropstva. Na zboru

stare{ina u Ora{cu, 14. februara 1804, za vo|u ustanka

izabran je \or|e Petrovi}, ~ime je ustanak dobio organi-

zovan karakter.

U narednih nekoliko godina ustani~ka vojska, pod

vo|stvom Kara|or|a, u ~uvenim bitkama kod Ivankovca,

Deligrada, Mi{ara, u Beogradu, na Suvodolu i drugim mesti-

ma, razbila je turske snage i oslobodila gotovo celu teri-

toriju tada{weg Beogradskog pa{aluka. Time su Srbi otpo~eli

oslobodila~ku borbu protiv turske vlasti i proces stvarawa

svoje novovekovne dr`ave. Svi kasniji uspesi postignuti

izme|u 1815. i 1833. godine imaju svoje izvori{te u Prvom

ustanku, koji je razvio borbene i organizatorske sposobnosti

srpskog naroda.

D A N S E ] A W A N A B O M B A R D O V A W E N A T O A - 24. MART 1999. GODINE

Odlukom Vlade Savezne Republike Jugoslavije od 15.

marta 2001, 24. mart progla{en je za Dan se}awa na ubijene

i nastradale u bombardovawu Natoa. Tog dana 1999. godine

Nato je po~eo bombardovawe Savezne Republike Jugoslavije.

[ E S T O A P R I L S K O B O M B A R D O V A W E( P O ^ E T A K D R U G O G S V E T S K O G R A T A )- 6. APRIL 1941. GODINE

Na podru~ju Kraqevine Jugoslavije Drugi svetski rat ot-

po~eo je bombardovawem Beograda, 6. aprila 1941. godine.

Takozvani aprilski rat potrajao je svega nekoliko dana, da

bi, sredinom istog meseca, pora`ena od daleko nadmo}nijeg

neprijateqa, kraqevska vojska polo`ila oru`je. Tokom tog pe-

rioda, a pre svega za vreme masovnih bombardovawa gradova,

stradalo je mnogo qudi, a bilo je i velikih materijalnih

razarawa. Tada je uni{teno zdawe Narodne biblioteke Sr-

bije na Kosan~i}evom vencu (jedine nacionalne bib-

lioteke, koja je stradala u Drugom svetskom ratu).

P R O B O J S R E M S K O G F R O N T A- 12. APRIL 1945. GODINE

Sremski front je trajao 175 dana - od 21. ok-

tobra 1944. do 12. aprila 1945. Na ravnicama

Srema vo|ena je najdu`a i najte`a bitka u Ju-

goslaviji, u kojoj je u~estvovalo vi{e od 250.000

vojnika, sa obe strane. U tim borbama poginulo je

oko 14.000 boraca Jugoslovenske armije. Front

je kona~no probijen 12. aprila 1945. i za dva

dana jedinice Jugoslovenske armije izbile su na

liniju Vinkovci–Vukovar, a zatim nastavile de-

jstvo kroz Slavoniju ka zapadnim granicama

biv{e Jugoslavije.

I S K R C A V A W E N A K R F U- 18. APRIL 1916. GODINE

Posle neuspelog poku{aja da

se srpska vojska povu~e dolinom

Vardara, zbog prodora bugarske

armije, presecawa komunikacija i

izostanka planiranog prodora

saveznika iz Soluna u susret srpskoj

vojsci, Vrhovna komanda je 24. novem-

bra 1915. odlu~ila da se trupe povuku

preko Crne Gore i Albanije na Jadran-

sko primorje. Posle vi{e od mesec

dana te{kih mar{eva po najte`em vre-

menu i bespu}u, srpska vojska prikupila

se kod Skadra, Dra~a i Valone, odakle se

povukla na Krf na kome je do aprila

pristiglo 151.828 vojnika, u Bizertu oko 13.000,

a na Korziku i u Francusku oko 5.000 vojnika. Na~el-

nik Vrhovne komande general Petar Bojovi} na Krf je

stigao me|u posledwim e{alonima 6. februara 1916. go-

dine.

D A N S E ] A W A N A @ R T V E G E N O C I D A U D R U -G O M S V E T S K O M R A T U - 22. APRIL 1945. GODINE

Ovaj datum obele`ava se u znak se}awa na proboj logora{a

Koncentracionog logora "Jasenovac", a odre|en je kao takav

~lanom 2. Zakona o osnivawu Muzeja ̀ rtava genocida („Slu`beni

glasnik Republike Srbije”, br. 49/92).

ZNA^AJNI ISTORIJSKI

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

35

D R U G I S R P S K I U S T A N A K- 23. APRIL 1815. GODINE

U Takovu, 23. aprila 1815, Milo{ Obrenovi} je na

skupu stare{ina objavio po~etak novog ustanka za

oslobo|ewe Srbije od turske vlasti. Posle dvomese~nih

borbi Turci su se zadr`ali samo u Beogradu i u nekoliko

utvr|enih gradova.

Ve{tim diplomatskim pregovorima Milo{ Obrenovi} je do

kraja 1815. godine zakqu~io usmeni mir sa Mara{li Ali-

pa{om i priznat je za vrhovnog srpskog kneza. On je punih

petnaest godina, mirnim putem, postepeno izgra|ivao au-

tonomni polo`aj Srbije u okviru Turskog carstva i svoju

vlast u Srbiji.

Hati{erifom od 1830. godine Srbiji je priznata au-

tonomija.

D A N P O B E D E- 9. MAJ 1945. GODINE

Tog dana kona~no je kapitulirala fa{isti~ka Nema~ka

i time je u Evropi zavr{en Drugi svetski rat, osim u zapad-

nim delovima biv{e Jugoslavije. Jugoslovenske trupe nas-

tavi}e borbu sve do 15. maja, kada su kapitulirale pre-

ostale grupacije nema~ko-usta{kih snaga u podru~ju Kara-

vanki.

B O J N A ^ E G R U- 31. MAJ 1809. GODINE

Boj na ^egru predstavqao je jedan od posledwih

poku{aja Kara|or|evih ustanika da zaustave prodor turskih

snaga sa juga. U znamenitoj bici, u kojoj je srpske snage pred-

vodio vojvoda Stevan Sin|eli}, ustanici su pretrpeli svoj

najve}i poraz od 1804. godine, a Turci su nakon ostvarene

pobede od nekoliko stotina odse~enih glava svojih protivni-

ka u obli`wem Ni{u podigli ]ele-kulu.

V I D O V D A N- 28. JUN 1389. GODINE

U svesti je srpskog naroda kao simbol slobode, otpora

tu|inu, negovawa patriotizma, nacionalnog bi}a, vite{tva i

herojstva. Taj dan je prekretnica u daqem `ivotu Srba posle pe-

rioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemawi}. U vekovnoj

borbi za slobodu, Vidovdan, odnosno Kosovska bitka, pomiwe

se u mnogim dr`avnim proglasima, deklaracijama i porukama.

B O J N A M I [ A R U- 13. AVGUST 1806. GODINE

Na Mi{aru su 13. avgusta 1806. godine ustanici (7.000

pe{aka i 2.000 kowanika) pod komandom Kara|or|a sa~ekali

i porazili turske snage iz Bosne (oko 40.000 vojnika), pod ko-

mandom Sulejman-pa{e Skopqaka. Turci su pretrpeli velike

gubitke i u panici se povukli. Pobeda na Mi{aru imala je

pored vojni~kog i veliki politi~ki i moralni zna~aj. Turska je

prisiqena da popusti. Srpskom delegatu Petru I~ku obe}an je

mir (I~kov mir).

B O J N A I V A N K O V C U- 18. AVGUST 1805. GODINE

Na Ivankovcu, 18. avgusta 1805, turska pe{adija i kow-

ica napale su ustani~ke snage, pod komandom Milenka Sto-

jkovi}a i Petra Dobrwca. U boju, koji je trajao ceo dan, obe

strane pretrpele su ogromne gubitke. No}u 18/19. avgusta na

boji{te je stigao Kara|or|e s poja~awem i prisilio Turke na

povla~ewe ka Para}inu. Bio je to prvi sukob srpskih ustanika

sa carskim trupama i prva velika pobeda ustanika.

B I T K A N A C E R U - 24. AVGUST 1914. GODINE

Od 12. do 24. avgusta 1914, srpska vojska vodila je

borbe i porazila austrougarsku vojsku u Ma~vi, na Ceru

i prognala je preko Drine. Na Ceru je postignuta prva

zna~ajna pobeda savezni~ke vojske protiv Centralnih

sila u Prvom svetskom ratu. Ova pobeda oja~ala je u srp-

skoj vojsci i u narodu veru u sopstvene snage.

O S N I V A W E P R A V I T E Q S T V U J U [ ^ E G S O V J E T A S R P S K O G- 27. AVGUST 1805. GODINE

Praviteqstvuju{~i sovjet srpski, kao prvi organ izvr{ne

vlasti u Kara|or|evoj Srbiji i prete~a savremene Vlade Repu-

like Srbije, osnovan je 27. avgusta 1805. u ku}i kneza Sime

Markovi}a u selu Veliki Borak (op{tina Barajevo).

DOGA\AJI

Drine i iz Bugarske, armije Centralnih sila imale su

zadatak da okru`e i uni{te srpsku vojsku. Beograd su

napadali delovi nema~ke i austrougarske armije

veoma jakim snagama, uz sna`nu podr{ku artiqeri-

je sa kopna i reka. Trupe odbrane Beograda

pru`ale su `estok otpor, posebno na polo`ajima

koje su branile jedinice majora Dragutina

Gavrilovi}a, koji je svojom poznatom za-

pove{}u pozvao vojnike da ne `ale `ivote u

odbrani Beograda i poveo ih na juri{ protiv

neprijateqa.

K U M A N O V S K A B I T K A - OD 10. DO 11. OKTOBRA 1912. GODINE

Najzna~ajnija bitka Prvog balkan-

skog rata odigrala se u kumanovskoj

dolini izme|u 10. i 11. oktobra 1912.

godine. Srpska vojska pobedila je ta-

da nadmo}nije turske trupe i posle

vi{e od pet vekova donela slobodu

starim sredwovekovnim srpskim

oblastima.

M A S O V N A S T R E Q A W A U K R A Q E V U

- OD 15. DO 20. OKTOBRA 1941. GODINE

Nakon zajedni~kog napada parti-

zanskih i ~etni~kih snaga na Kraqevo

i osetnih gubitaka koje su nema~ke trupe

tom prilikom pretrpele, okupacione

vlasti naredile su masovna streqawa koja su

obavqena izme|u 15. i 20. oktobra 1941. godine.

Tom prilikom ubijeno je nekoliko hiqada nedu`nih

gra|ana Kraqeva i okoline. Taj doga|aj predstavqa

jedan od prvih masakara koji se tokom Drugog svetskog rata

odigrao na podru~ju Srbije. Komemoracije se odr`avaju

svakog 14. oktobra u spomen-kompleksu u Kraqevu.

O S L O B A \ A W E B E O G R A D A U D R U G O M S V E T S K O M R A T U

- 20. OKTOBRA 1944. GODINE

Oslobo|ewe Beograda i ve}eg dela Srbije, 20. okto-

bra 1944, ima vi{estruki zna~aj za daqi tok rata sve do

kona~ne pobede. Uspostavqen je kontakt sa delovima Cr-

vene armije ~ije su jedinice u~estvovale pri oslobo|ewu

isto~ne Srbije, [umadije i Beograda. Stvorena je ve-

lika slobodna teritorija a time i mogu}nost popune

36

B O J N A D E L I G R A D U- 4. SEPTEMBAR 1806. GODINEDeligrad, mesto na desnoj obali Ju`ne Morave zu

Aleksinca, u{ao je u istoriju po ~uvenoj odbrani utvr|enih

reduta. Ustanici su utvrdili sistem {an~eva od nekoliko

kilometara - polo`aja koji su zatvarali pravac

Ni{–Beograd. Ovi polo`aji bili su posednuti srpskim us-

tanicima ja~ine nekoliko hiqada qudi. Sredinom 1806. go-

dine, Turska je koncetri~nim napadom od Ni{a i iz Bosne

krenula u veliku ofanzivu protiv ustani~ke vojske, ka

Beogradu. Pod komandom Ibrahim-pa{e, oko 6.000 Turaka,

16. juna 1806, izbilo je pred bedeme deligradskih polo`aja,

koje su branili ustanici, pod komandom Petra Dobrwca,

ja~ine oko 5.000 qudi. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa.

Posada se herojski branila. Po{to je pobedio Turke kod

Mi{ara, Kara|or|e je brzo prebacio snage na front kod

Deligrada, uputio odred vojske, pod komandom Stanoja Gla-

va{a, u pozadinu i 4. septembra razbio turske snage,

odbaciv{i ih ka Ni{u.

P R O B O J S O L U N S K O G F R O N T A- 15. SEPTEMBAR 1918. GODINENa frontu snaga Antante (Solunski front) srpska vojska

probila je najte`i deo fronta na Kajmak~alanu. Od 15. do

29. septembra 1918, srpska vojska izbila je u dolinu Var-

dara, zauzela Prilep i Skopqe. Ovim je Bugarska prisiqe-

na na kapitulaciju, koju je potpisala 30. septembra. Zatim je

Prva armija nastavila gowewe austrijskih i nema~kih snaga

dolinom Morave, a Druga armija dolinom Ibra i pobedonos-

no su napredovale ka Beogradu.

B I T K A N A G O R N I ^ E V U- 15. SEPTEMBAR 1916. GODINEBitka na Gorni~evu (12-16. septembra 1916) obuhvata

dejstva Prve i Tre}e armije protiv Bugara. U toku petodnevnih

borbi srpska vojska je probila front bugarskih snaga kod

Gorni~eva i naterala ih na povla~ewe ka Bitoqu. Zbog

sporosti dejstva francuskih snaga, Bugari su stabilizovali

front u visini Starkovog groba severno od Florine. Srpska

vojska je pobedila i poboq{ala svoje polo`aje. Poginulo je

oko sedam hiqada srpskih vojnika.

O D B R A N A B E O G R A D A- 7. OKTOBAR 1915. GODINE

Oktobra 1915. godine, napadaju}i glavnim

snagama preko Save i Dunava, ka dolini Ve-

like Morave, a pomo}nim preko

VOJNI PRAZNICI

1. maj 2008.

37

oslobodila~kih jedinica qudstvom, materijalnim potrebama.

Tako|e, stvoreni su uslovi za organizovawe proizvodwe u

opusteloj i razorenoj zemqi. U borbama za oslobo|ewe

Beograda i okoline poginulo je oko 3.000 boraca NOVJ, 4.000

je raweno, a poginulo je i 960 vojnika Crvene armije.

M A S O V N A S T R E Q A W A U K R A G U J E V C U- 21. OKTOBAR 1941. GODINEU znak odmazde zbog likvidacije i rawavawa nekolicine ne-

ma~kih vojnika, okupacione vlasti u Kragujevcu izvr{ile su maso-

van zlo~in protiv lokalnog stanovni{tva, narediv{i streqawa

gra|ana Kragujevca. Tom prilikom, pored nekoliko hiqada

odraslih osoba, ubijen je i ve}i broj |aka i profesora znamenite

kragujeva~ke gimnazije.

O S L O B O \ E W E B E O G R A D A U P R V O M S V E T S K O M R A T U- 1. NOVEMBAR 1918. GODINE

Zna~ajan datum u nacionalnoj istoriji novog veka je dan

oslobo|ewa Beograda qudstvom Prve armije pod komandom

vojvode Petra Bojovi}a i izbijawem wenih jedinica na Dunav

i Savu, prelazak ovih reka i prodor prema zapadnim grani-

cama biv{ih jugoslovenskih zemaqa, koji je zna~io i kona~an

raspad Austrougarske monarhije i oslobo|ewe ne samo Sr-

bije, ve} i podru~ja na kojima su `iveli Srbi severno i za-

padno od Dunava, Save i Drine.

D A N P R I M I R J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U- 11. NOVEMBAR 1918. GODINE

Tog dana potpisano je primirje, kojim su nakon ~etiri

godine okon~ana ratna dejstva u Prvom svetskom ratu. Oru`je

je kona~no utihnulo, a zara}ene strane pripremale su se za

u~e{}e na mirovnoj konferenciji, koja je odr`ana u Parizu.

Srbija je u ovom ratu izgubila veliki procenat svoje popu-

lacije i do`ivela te{ka materijalna razarawa od ~ega se

oporavqala u narednim decenijama.

B O R B E N A K A D I W A ^ I - 29. NOVEMBAR 1941. GODINE

U poku{aju da zaustave prodor nema~kih trupa na slo-

bodnu teritoriju, borci Radni~kog bataqona pru`ili su, 29.

novembra 1941, juna~ki otpor mnogo nadmo}nijem neprijate-

qu. [tite}i povla~ewe glavnine ustani~kih snaga i dela

stanovni{tva, `rtvuju}i svoje `ivote, oni su omogu}ili

spasavawe velikog broja qudi, rawenika i nastavak borbi

za oslobo|ewe zemqe.

B I T K A N A K O L U B A R I - 15. DECEMBAR 1914. GODINE

Kolubarska bitka trajala je od 16. novembra do 15. de-

cembra 1914. godine. Ova bitka ima dve faze: defanzivnu i

ofanzivnu. U prvoj fazi srpska vojska je bila prinu|ena na

povla~ewe iza Kolubare i Qiga, a zatim, krajem novembra

na liniju ka Varovnici, Kosmaju i Rudniku. Odvojiv{i se od

neprijateqa za svega tri dana, srpska vojska se odmorila i

donekle popunila.

Na predlog generala Mi{i}a, komandanta Prve armije,

doneta je odluka o protivofanzivi. Do 5. decembra slomqen

je neprijateqev otpor na Suvoboru, du` linije fronta, a

preduzeto je gowewe [este austrijske armije, koja je do 12.

decembra odba~ena preko Save u Srem. U isto vreme srpske

trupe razbile su i Petu neprijateqsku armiju i odbacili je

preko Save, tako da 15. decembra, osim zarobqenih, na tlu

Srbije nije bilo neprijateqskih vojnika. Ova bitka pred-

stavqa jedinstven primer u istoriji ratova, jer se vojska,

kojoj je predvi|an skori slom, za kratko vreme reorganizo-

vala i izvela protivofanzivu i porazila neprijateqa, ~ime

je porastao ugled Srbije i wene vojske.

G O D I [ W I C E S M R T I Z N A ^ A J N I H

L I ^ N O S T I V O J S K O V O \ A I V L A D A R A

Knez Mihailo Obrenovi} - 11. jun 1868.

Vo`d \or|e Petrovi} Kara|or|e - 26. jul 1817.

Kraq Petar Prvi - 16. avgust 1921.

Knez Milo{ Obrenovi} - 27. septembar 1860.

Kraq Aleksandar Prvi - 9. oktobar 1934.

Vojvoda Petar Bojovi} - 19. januar 1945.

(godi{wica se obele`ava 20. januara)

Vojvoda @ivojin Mi{i} - 20. januar 1921.

Vojvoda Stepa Stepanovi} - 27. april 1929.

Vojvoda Radomir Putnik - 17. maj 1917.

Major Milan Tepi} - 29. septembar 1991.

FEBRUARPrvi srpski ustanak - 15. februar

38

KALENDAR ZNA^AJNIH ISTORIJSKIH DOGAÐAJA

JANUARGodi{wica smrti vojvode

Petra Bojovi}a - 20. januar

Godi{wica smrti vojvode

@ivojina Mi{i}a- 20. januar

MARTDan se}awa na bombardovawe Natoa - 24. mart

APRIL[estoaprilsko bombardovawe (po~etak Drugog

svetskog rata) - 6. april

Proboj Sremskog fronta - 12. april

Iskrcavawe na Krfu - 18. april

Dan se}awa na `rtve genocida u Drugom

svetskom ratu - 22. april

Drugi srpski ustanak - 23. april

Godi{wica smrti vojvode

Stepe Stepanovi}a - 27. april

MAJGodi{wica smrti vojvode

Radomira Putnika - 17. maj

Boj na ^egru - 31. maj

JUNGodi{wica smrti kneza

Mihaila Obrenovi}a - 11. jun

JULGodi{wica smrti vo`da \or|a Petrovi}a

Kara|or|a - 26. jul

AVGUSTBoj na Mi{aru - 13. avgust

Godi{wica smrti kraqa

Petra Prvog - 16. avgust

Boj na Ivankovcu - 18. avgust

Bitka na Ceru - 24. avgust

Osnivawe Praviteqstvuju{~eg

sovjeta srpskog - 27. avgust

SEPTEMBARBoj na Deligradu - 4. septembar

Proboj Solunskog fronta - 15. septembar

Bitka na Gorni~evu - 15. septembar

Godi{wica smrti kneza Milo{a

Obrenovi}a - 27. septembar

Godi{wica smrti majora

Milana Tepi}a - 29. septembar

OKTOBAROdbrana Beograda - 7. oktobar

Godi{wica smrti kraqa Aleksandra

Prvog - 9. oktobar

Kumanovska bitka - od 10. do 11. oktobra

Masovna streqawa u Kraqevu

- od 15. do 20. oktobra

Osloba|awe Beograda uDrugom

svetskom ratu - 20. oktobar

Masovna streqawa u Kragujevcu - 21. oktobar

NOVEMBAROslobo|ewe Beograda u

Prvom svetskom ratu - 1. novembar

Dan primirja u Prvom

svetskom ratu - 11. novembar

Borbe na Kadiwa~i - 29. novembar

DECEMBARBitka na Kolubari - 15. decembar

1. maj 2008.

P R I L O G J E P R I P R E M Q E N U S A R A D W I S A U P R A V O M Z A Q U D S K ER E S U R S E G E N E R A L [ T A B A V O J S K E S R B I J E ( J - 1 )