DREN

Zdrav kao dren, kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe. U našem narodu dobro je poznat značaj

biljke dren (Corpus mas), koja je popularna još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim,

sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do

oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa.

Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina

C. U drenjinama ima dvostruko više askorbinske kiseline nego u pomorandži. Plodovi se jedu u

svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voćni sok.

Međutim, uprkos tome, što se zna da je ovo šumsko voće ukusno, hranljivo i zdravo, u narodu se ne

koristi dovoljno.

U Francuskoj i Italiji se od drenjina masovno pravi vino i žele, a nedozreli plodovi konzerviraju se u

slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj se kuvaju sa šećerom i sirćetom, dodaju jelima od testa i

krompira. U Rusiji prave ukusne supe i koriste se kao začin za specijalitete od mesa i ribe. Ovi narodi

su istinski poštovaoci tradicionalne medicine i dobro znaju lekovita svojstva drena.

Svaki njegov deo je lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla,

malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana.

Ruski naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi poseduju antimikrobiološko svojstvo.

Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Sok, pekmez,

čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina pomažu kod dijareje i drugih oboljenja organa za varenje.

Ukoliko se uz poremećaj rada creva i dijareje javi i groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke.

SOK OD DRENJINA

Za pripremu je potrebno 4,5 litra vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. Drenjine se

operu, iseckaju i dodaju u tri litra provrele vode. Kuvaju se 20 minuta, zatim se sklone sa ringle, ostave

da se ohlade i na kraju se ispasiraju. Ova masa u presi ili gazi prelije se ostatkom vode, vrati se na

ringlu i kuva se još 15 minuta. Postupak sa hlađenjem i pasiranjem se ponavlja.

Nakon toga pomeša se sve, doda se šećer i na niskoj temperaturi, uz neprekidno mešanje, sačeka da

se šećer rastopi. Tek onda temperatura se pojača i sok kuva još 10 minuta. Zatim

se sipa u oprane i vruće flaše, koje se potom hermetički zatvaraju. Kada se jednom flaša otvori, trebalo bi je držati u frižideru. Zbog jake koncentracije razblažuje se običnom ili kiselom vodom.

PEKMEZ

Pravi se uvek u istoj razmeri - na kilogram pasiranih drenjina ide kilogram šećera. Zreli

plodovi se prvo operu, očiste od koštica, preliju vrelom vodom i ostave da odstoje pet minuta.

Potom se izvade iz vode, propasiraju, stave u šerpu i pospu šećerom. Sadržaj se kuva tri časa

na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje. Završeno je kada se masa zgusne. Vruć

pekmez sipa se u čiste i tople tegle, koje se otvorene stavljaju u rernu zagrejanu na 100

stepeni, da odstoje petnaestak minuta. Pošto se izvade, stavlja se celofan ili hermetički

zatvarač i odlažu se na suvo mesto.