Drumska vozilaDrumska voziladeodeo

Eksploatacija i održavanjeEksploatacija i održavanje

dr Dragan Ruži ćdr Dragan Ruži ć

Plan radaPlan rada

1. Radni vek motornog vozila

2. Održavanje motornog vozila

3. Tehnički pregled vozila

4. Osnovni postupci dijagnostike i reparacije sistema i elemenata motornog vozila

5. Eksploatacione tečnosti

6. Osnovi tribologije

7. Bezbednosni i ekološki aspekti održavanja motornih vozila

NAPOMENA: nastavni materijal se nalazi na

http://mehanizacija.ftn.uns.ac.rs/index.php/materijali-za-nastavu/drumska-vozila/

SN – saobraćajna nezgodaMŠ – materijalna štetaNAS – nastradaliPOG – poginuliPOV – povređeniTTP – teške telesne povredeLTP – lake telesne povrede

Radni vek motornog vozilaRadni vek motornog vozila

Radna sposobnost motornog vozila, njegovih sistema i elemenata je stanje u kojem su sposobni da izvršavaju zadatu funkciju.

Parametri funkcionisanja:• eksploatacioni pokazatelji (npr. potrošnja goriva, transportni

kapacitet, snaga...)• ekonomski pokazatelji (troškovi po pređenom km, godišnji troškovi...)• ekološki pokazatelji,...• ekološki pokazatelji,...

Otkaz - događaj koji za posledicu ima gubitak radne sposobnosti.

→ obnovljivi i neobnovljivi (potrošni) elementi i sistemi

Radni vek vozila - period do trenutka kada je dalja eksploatacija vozilaneopravdana (najčešće ekonomski). Koliko je to?

Radni vek motornog vozilaRadni vek motornog vozilaVreme zastoja vozila - vreme kada vozilo ne radi usled otkaza ili održavanja• otkrivanje otkaza• organizacija radova• dostavljanje materijala i rezervnih delova• odstranjivanje otkaza – opravka

Vreme čekanja – vreme kada se vozilo ne koristi (kada je ispravno)

Amortizacioni period motornog vozila - vremenski period potreban za njegovu otplatu.

Garantni period: Period u kojem proizvođač prihvata na sebe otklanjanje nastalih neispravnosti usled fabričke greške

Sistemi i komponente motornog vozila prema karakteristikama pouzdanosti mogu biti:•u rednoj vezi (otkaz jednog elementa vodi ka otkazu celog sistema)•u paralelnoj vezi (pri otkazu nekog elementa radna sposobnost može ostati nepromenjena) i • nezavisni

Klasifikacija otkazaKlasifikacija otkaza

Prema vremenu nastanka otkaza:• tokom uhodavanja• u normalnoj eksploataciji• istek radnog veka

Broj otkaza u jedinici vremena (intenzitet otkaza) u toku radnog veka

Klasifikacija otkazaKlasifikacija otkaza

Prema mogu ćnosti koriš ćenja:• delimični• potpuni

Prema karakteru i toku procesa koji dovodi do otkaza:

• postepeni• trenutni

Klasifikacija otkazaKlasifikacija otkaza

Prema mogu ćnosti koriš ćenja:• delimični• potpuni

Prema karakteru i toku procesa koji dovodi do otkaza:

• postepeni• trenutni

Klasifikacija otkazaKlasifikacija otkaza

Prema uzroku:• eksploatacija - uslovi okoline• nepravilno održavanje ili njegov izostanak• greška konstruisanja• tehnološka greška - u materijalu, izradi...

Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu otkazaotkaza

Način eksploatacije i ljudski faktorKorisnik vozila - vozač - sa aspekta eksploatacije motornog vozila treba da zna sledeće:- kakvo gorivo treba da sipa u rezervoar,- gde, kad i kako da kontroliše nivoe eksploatacionih tečnosti,- kako se vozilo koristi u zavisnosti od uslova i kako se koriste resursi vozila,- šta znače signali na komandnoj tabli,- kakva je razlika između normalnog i nepravilnog rada vozila,- koje su posledice nepravilne eksploatacije vozila,- kada je potrebno održavanje motornog vozila...- kada je potrebno održavanje motornog vozila...

Preopterećivanje teretnih vozila je tipičan primer nepravilne eksploatacije.

Posledice na radni vek komponenti vozila ne moraju odmah biti vidljive, ali su dinamičke karakteristike (kočenje i stabilnost vozila) narušeni.

Ljudski faktor je takođe bitan faktor u održavanju i remontu vozila.

Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu otkazaotkaza

Preopterećivanje teretnih vozila je tipičan primer nepravilne eksploatacije.

Posledice na radni vek komponenti vozila ne moraju odmah biti vidljive, ali su dinamičke karakteristike (kočenje i stabilnost vozila) narušeni.

Ljudski faktor je takođe bitan faktor u održavanju i remontu vozila.

Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu otkazaotkaza

Uslovi okoline

Radni uslovi i okolina su veoma uticajni faktori na radni vek i učinak vozila:

- temperaturu i vlažnost vazduha i njihove promene,- sadržaj nečistoća u vazduhu,-karakteristike podloge, mikro i makroprofil puta...

Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu Osnovni faktori od uticaja na stanje vozila i pojavu otkazaotkaza

Uslovi okoline

Vozila namenjena radu u prašnjavoj sredini (npr. građevinska lokacija, poljoprivreda) imaju složenije sisteme prečišćavanja vazduha i drugačije režimeodržavanja nego što su kod vozila namenjenih eksploataciji u dugolinijskom prevozu ili u gradskim uslovima.

Vozilo mora biti usklađeno sa podlogom na kojoj se koristi: teretna vozila namenjena kretanju i van tvrdih puteva (npr. kiperi) imaju odgovarajuće pneumatike, izvođenje pogona, zaštitu donjeg postroja i sl.pneumatike, izvođenje pogona, zaštitu donjeg postroja i sl.

Pokazatelji tehni čkog održavanjaPokazatelji tehni čkog održavanjaVreme zastoja vozila:

• otkrivanje otkaza• remont i zamena delova• organizacija radova• dostavljanje delova i materijala

Idealna organizacija remonta i održavanja VREME ZASTOJA = VREME REMONTA

Intervencije na motornom vozilu:1. preventivne (periodično i prema potrebi)2. korektivne (otklanjanje neočekivanog otkaza)

Intervencije na MVIntervencije na MVPrednosti preventivnog održavanja1. Kvalitetnije upravljanje procesom transportaPreventivno održavanje se planira unapred, sprečava se pojava otkaza i zastoja u procesu transporta.2. Veće iskorišćenje raspoloživih resursa i održanje željenog kvaliteta transporta, povećanje efikasnosti i produktivnostiPreraspodela radnih zadataka na raspoložive resurse... Minimiziraju se problemi vezani za trenutak pojave otkaza i vreme trajanja zastoja.3. Normiranje poslova4. Smanjenje prekovremenog rada4. Smanjenje prekovremenog rada...jer se smanjuje učestanost pojave iznenadnih otkaza.5. Racionalno planiranje rezervnih delovaLakše se mogu planirati rezervni delovi i potrošni materijal, potrebna manja zaliha rezervnih delova6. Povećanje bezbednosti i smanjenje zagađenja okoline zbog sprečavanja pogoršanja stanja vozila.

Karakteristike proaktivnog održavanja (vo đenje “zdravog života” MV)Proaktivno održavanje se bazira na stalnom praćenju i proveri potencijalnih uzročnika otkaza, uz sprovođenje aktivnosti na njihovom eleminisanju. Osnovni cilj je da se ni ne stvore uslovi koji omogućavaju nastanak pojave uzroka otkaza.

Organizacija servisnoOrganizacija servisno --remontnih remontnih preduze ćapreduze ća

Metod univerzalnih radnih mestaMetod specijalizovanih radnih mestaMetod agregatne zamene

Tehnička dokumentacija:• Račun + Garantni list• Uputstvo za rukovanje i

održavanje• Radionički (servisni) priručnik• Katalog rezervnih delova• Katalog specijalnih alata• Katalozi potrošnih delova i

opreme (svećice, prečistači, remeni...)

Organizacija SRP Organizacija SRP –– rezervni delovirezervni deloviOsnovni zahtevi koje treba upravljanje rezervnim delovima treba da obezbedi:•doprineti povećanju eksploatacijske pouzdanosti motornog vozila,•obezbeđenje rezervnih delova prema potrebama, a u cilju smanjenja vremenskih gubitaka nastalih zbog otkaza i•smanjenje troškova nabavke i količine rezervnih delova u magacinu.

Prema statusu, rezervni delovi se mogu podeliti na:•rezervni delovi sa niskim koeficijentom obrta, tj. zanemarljivo malim brojem otkaza u toku godine (delovi izloženi stohastičkim oštećenjima i slučajnim otkazima) i•rezervni delovi sa normalnim koeficijentom obrta, tj. srednjim i visokim brojem zamena (na •rezervni delovi sa normalnim koeficijentom obrta, tj. srednjim i visokim brojem zamena (na prvom mestu potrošni delovi namenjeni periodičnom održavanju).

Rezervni delovi mogu biti:•namenski tj. samo za određeni tip vozila, i•standardni, mogu se primenjivati kod različitih modela, pa i marki vozila (potrošni delovi)

Upravljanje i optimizacija zaliha se bazira na kriterijumima za ocenu značaja rezervnih delova:•cena delova,•troškovi zbog otkaza,•vreme potrebno za nabavku i•prosečna godišnja potrošnja delova.

Održavanje motornog vozilaOdržavanje motornog vozila

Periodične = preventivne intervencije: održavanje/servisiranje

• Nulti servis• "Svakodnevno" održavanje• Prvo tehničko održavanje TO1• Drugo tehničko održavanje TO2• ...

Održavanje motornog vozilaOdržavanje motornog vozila

Teorijski, interval održavanja bi trebao biti u funkciji radnog veka nekog elementa, sklopa ili fluida, što u zavisnosti od procesa koji se odvijaju u konkretnom sistemu, može biti izraženo:•pređenim kilometrima, •radnim časovima (RČ),•potrošenom količinom goriva,•vremenskim periodom u mesecima ili godinama...•vremenskim periodom u mesecima ili godinama...

Intervali održavanja i zamene potrošnih delova mogu biti: •statistički određeni:

a) propisani od strane proizvođača vozila (km, RČ, vremenski period),b) propisani od strane proizvođača potrošnih elemenata i radnih fluida (km,

RČ, vremenski period),•određeni prema stanju,•u pogodnom trenutku (kada se vozilo može povući iz eksploatacije ili kada je servisna stanica na raspolaganju i sl.).

Tehnički pregled vozilaTehnički pregled vozilaProvera tehničke ispravnosti vozila• identifikacija vozila,• ispravnost karoserije,• ispravnost pneumatika,• provera veze sistema za oslanjanje sa nosećom konstrukcijom,• provera motora i izduvnog sistema, • sastav izduvnih gasova,• sistem za upravljanje,• usmerenost prednjih točkova,• stanje kočne instalacije (oštećenja, zaptivenost...),• efikasnost kočnog sistema na uređaju sa obrtnim valjcima,• ispravnost uređaja za obezbeđivanje normalne vidljivosti,• ispravnost uređaja za osvetljavanje puta i označavanje vozila i davanje

svetlosnih i zvučnih znakova,• ostali uređaji od značaja za bezbednost saobraćaja (za spajanje sa priključnim

vozilom, vrata, brave,...),• kontrola obavezne opreme vozila.

Tehnički pregled vozilaTehnički pregled vozilaRadi utvrđivanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila obavlja se tehnički pregled.

Tehnički pregledi vozila: redovni (godišnji i šestomesečni), vanredni i kontrolni.

• Redovnom šestomese čnom tehni čkom pregledu se moraju podvrgavati:1) motorna i priključna vozila kojima se obavlja javni prevoz,2) autobusi,3) motorna i priključna vozila za prevoz opasnih materija,3) motorna i priključna vozila za prevoz opasnih materija,4) motorna i priključna vozila koja se koriste za obuku kandidata za vozače,5) motorna vozila koja imaju ugrađene uređaje za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih

znakova ili npr. vozila pod pratnjom i vozila sa pravom prvenstva prolaza,6) motorna i priključna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg,7) rent -a – car.

Tehnički pregled vozilaTehnički pregled vozila

• Vanredni tehni čki pregled obavlja se nakon popravke i pre puštanja u saobraćaj vozila, kod kojeg su u saobraćanoj nezgodi ili na drugi način oštećeni vitalni sklopovi i uređaji bitni za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju, odnosno koje nakon toga nije bilo u voznom stanju, kao i vozila koje je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke neispravnosti utvrđene na kontrolnom tehničkom pregledu.

• Kontrolni tehni čki pregled se obavlja po nalogu ovlašćenog lica MUP, odnosno inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila: samo vozilo inspektora za drumski saobraćaj, radi kontrole tehničke ispravnosti vozila: samo vozilo koje je u voznom stanju, odnosno vozilo kod kojeg u saobraćajnoj nezgodi nije došlo do mehaničkih oštećenja uređaja i sklopova od presudnog značaja za bezbedno upravljanje vozilom.

Tehnički pregled vozilaTehnički pregled vozila

KANAL

PROSTOR ZAISPITIVANJEVOZILA

6 m

0.8

m2

m

2 m 7 m 3 m

1 - kompresor za vazduh sa manometrom za merenje i podešavanje pritiska vazduha u pneumaticima2 - uređaj za kontrolu sastava izduvnih gasova benzinskih motora3 - uređaj za merenje dimnosti izduvnih gasova dizel motora4 - pokazna skala ma5 - kanalska dizalica6 - orman sa sitnim alatom7 - orman za odlaganje sitnih merno-kontrolnih uređaja8 – regloskop9 - uređaj za kontrolu kočnica (valjci)10 - pokazna skala uređaja za kontrolu kočnica

2 m0

Uređaj za kontrolu ispravnostisistema za radno i parkirno kočenje (valjci): 1 – smer obrtanja točka i valjka, 2 – sila kočenja na valjku, 3 – valjak, 4 – elektro-motor,

Tehnički pregled vozilaTehnički pregled vozila

4 – elektro-motor, 5 – prenosna poluga, 6 – davač sile, 7 – prenos signala, 8 – displej, 9 – valjak za praćenje obrtanja

lanac

točak vozila

valjak valjak

valjak – senzor obrtanja

Provera ispravnosti sistema za radno i pomo ćno ko čenje• Kočni koeficijent vozila izračunava se kao odnos zbira svih kočnihsila Fk ostvarenih tokom merenja na uređaju za merenje kočnih sila iukupne mase vozila Mu pomnožene sa 10 m/s2.

• Propisane najmanje vrednosti kočnog koeficijenta, moraju seostvariti pri dejstvu sile na komandu kočnog sistema koja ne sme prećipropisanu silu aktiviranja.

• Normativi kočnog koeficijenta moraju se ostvariti u svimdozvoljenim uslovima opterećenja vozila, bez obzira da li se ispitivanjevrši uređajem za merenje usporenja na putu kada je vozilo u pokretu iliuređajem za merenje sila kočenja sa obrtnim valjcima.

Najveća dozvoljena razlika sila kočenja za radnu kočnicu natočkovima iste osovine iznosi 30 %. Za izračunavanje razlike sile kočenjana točkovima iste osovine uzimaju se najveće izmerene sile kočenja. Zaosnovicu izračunavanja procenta razlike sile kočenja točkova na istojosovini uzima se veća ostvarena sila kočenja.

Parkirna kočnica motornog vozila, odnosno priključnog vozila kad jeono odvojeno od vučnog vozila, mora obezbediti kočenje sa kočnimkoeficijentom od 15%.

Neujednačenost sile kočenja po obrtu točka ne sme biti veća od 20%.Neujednačenost sile kočenja po obrtu točka ne sme biti veća od 20%.Procenat neujednačenosti sile kočenja izračunava se na približno polovininajveće sile kočenja. Za osnovicu izračunavanja procenta neujednačenostisile kočenja uzima se najveća sila kočenja izmerena pri tome.

Sistem radnog kočenja, na vozilima sa nožnom komandom kočenja,mora da izdrži silu na komandi kočenja od 100 daN.

Tačka ključanja tečnosti u kočnom sistemu ne sme da bude niža od155°C, odnosno kočna tečnost ne sme da ima više od 4% vlage.

Uređaji za osvetljavanje puta – glavna svetla (farovi)

Domet glavnih svetala:•oborena svetla 40 - 80m•dugačka svetla minimum 100m

Tehnički pregledTehnički pregledDijagram sila ko čenja

Tehnički pregledTehnički pregledDijagram sila ko čenja - nejednake sile ko čenja

Tehnički pregledTehnički pregledDijagram sila ko čenja - neravnomernost porasta sile ko čenja na jednom to čku

Tehnički pregledTehnički pregledDijagram sila ko čenja - nejednakost porasta sile ko čenja na jednom to čku

Tehnički pregledTehnički pregledPrimer ispravnog stanja: putni čko terensko vozilo

Primer neispravnosti: 3-osovinska poluprikolica

Posle otklanjanja neispravnosti: 3-osovinska poluprikolica