1. Drutvena Mrea

Drutvena mrea je drustvena stuktura sastavljena iz vie vorova koju ine pojedinci i organizacije povezani jednom ili veem broju meuzavisnosti- finansijski interesi, sporstka interesovanja, konflikt, slinost, razliitost, prenos bolesti. vorovi su akteri unutar mree, a relacije su veze izmeu vorova i tako drutvena mrea funkcionie. Istraivanje je pokazalo da mree funkcioniu na vie nivoa- od nivoa pojedinca pa do nivoa nacije, reava mnoge probleme, utie na to kako ce se akteri ponaati u mnogim situacijama. Drutvena mrea se prikazuje u vidu dijagrama, gde su linije veze, a vorovi velike krupne tacke.

Ona slui kao merilo za individualni drutveni kapital. Analiza drutvenih mrea postala je jako bitna u informatikim naukama, sociologiji, geografiji, biologiji, ekonomiji.

Pored najveih, svima poznatih globalnih drutvenih mrea, javljaju se i manje mree lokalnog ili nacionalnog karaktera. Takve su one koje u osnovi imaju muzike sadraje kao to je last.fm; namenjene odravanju poslovnih kontakata kao to je LinkedIn; one koje nisu usko profilisane, do onih namenjenih iskljuivo objavljivanju kratkih poruka, gde korisnici piu o emu trenutno misle, ta rade ili oseaju.Ono to ljudi esto rade na drutvenim mreama je pisanje i menjanje statusa. O promenama statusa, osim na sajtu, obavetenje je mogue dobiti i korienjem pojedinih desktop aplikacija, ali i putem SMS-a. Compete.com blog u februaru ove godine rangirao je Twitter na treu poziciju najpopularnijih svetskih drutvenih mrea, posle Facebook-a i Myspace-a, sa oko est miliona jedinstvenih poseta meseno. Ovu opciju podravaju i sajtovi koji nisu striktno tome namenjeni, kao to je trenutno najpopularniji Facebook, kojeg, prema istraivanju kompanije Nielsen, koristi tri od deset korisnika interneta.Sve popularniji je i Friendfeed, svojevrsni agregator, koji nalik klasinim RSS itaima, objedinjuje aktivnosti kontakata sa razliitih drutvenih mrea, blogova i mikro-blogova. Putem ovog naina komunikacije korisnik, bez posebnog adresiranja odreenom ili odreenim prijateljima sa liste, alje poruku ili obavetenje svima. Prednost nad slanjem mejlova neki vide u tome da ranije slanjem imejla nekoj osobi, nisu bili potpuno sigurni u to da osobu zanima ono o emu joj piemo, ovako ono to elimo - objavimo svima, a oni kojima to bude zanimljivo sami e se javiti. I starosna struktura korisnika drutvenih mrea se menja, pa je vie ne ine uglavnom mladi, ve im se prikljuuje i starija populacija, a masovna upotreba je posebno zabeleena meu osobama starosti izmeu 35 do 49 godina.Drutvene mree sve su popularniji nain za komunikaciju putem interneta, i u sve veoj meri zamenjuju pisanje imejlova. Amerika kompanija Nielsen obavila je istraivanje na ovu temu, a rezultati govore da 67 odsto korisnika interneta redovno poseuje drutvene mree, dok redovnu razmenu imejlova ima 65,1 odsto njih.Otvorenost standarda su problemi koji potencijalno mogu koiti razvoj ovih servisa i preuzimanje primata nad klasinim imejl porukama. Ukoliko elimo na jednom mestu povezati sve kontakte sa razliitih mrea, kao to mejlove moete razmenjivati sa korisnicima razliitih servisa (yahoo, gmail, hotmail i drugi) i budemo bolje i bre obaveteni, neki protokoli bi morali biti standardizovani, to sada nije sluaj. Socijalne mree su novi oblik komunikacije, one su neto vie, bolje i jednostavnije nego elektronska pota, smatra jedan od dizajnera Gmail-a.Razvoj drutvenih mrea usko je povezan i sa razvojem Interneta i Web 2.0 servisa to se najbolje vidi na slici:

2. Uticaj drutvenih mrea na poslovno okruenje

Drutvene mree koriste se najee za druenje, ali u poslednje vreme nalaze svoju upotrebu i u poslovnom, ali i obrazovnom okruenju. Ako su drutvene mree okruenje koje dobrovoljno i rado bira znaajan broj pojedinaca, onda e i biznis i obrazovanje nai nain i sredstvo da im se uine dostupnim u tom, uslovno govorei, novom prostoru. Naime, ako viemilionska grupa najee obrazovanijih pojedinaca bira da znaajan deo svog slobodnog vremena provede u virtuelnom okruenju svakako e makar dobiti priliku da tokom tog vremena pohaa neki poetni kurs stranog jezika ili unapredi svoje znanje iz oblasti menadmenta ljudskih resura. Istovremeno ako je isti broj pojedinca u virtuelnom okruenju, kompanije e im upravo tu nuditi svoje proizvode i preselie vei deo marketinkih kampanja sa ulica i autoputeva na internet. Zahvaljujui internetu, marketinka kompanija e precizno targetirati grupu i prikazivae samo reklame za proizvode koje bih kupili, ne na primer i slune aparate ili pelene. Mo ovog naizgled predvianja plaena je privatnou linih podataka, ali bar neete sluati o ponudi letovanja koje moete platiti ekom od penzije.

3. Najpoznatije drutvene mree

Pre nekoliko godina, tanije 2002. i 2004. godine, nastale su trenutno najpoznatije i najpopularnije drutvene mree - MySpace i Facebook. Redovni korisnici globalne mree, iznenaujue brzo su prihvatili nain funkcionisanja ovih sajtova, i drutvenih mrea uopte. Najbolja potvrda je injenica da je Facebook stigao do milionskog broja lanova za manje od godinu dana, a danas oko 200 miliona ljudi ima profil na ovom sajtu. Socijalne mree svakog dana belee rast, a samo tokom prole godine Twitter je zabeleio rast od 664 odsto.

3.1. Facebook

Facebook je najvea i najpopularnija drutvena mrea. Sa svojih 200 miliona korisnika, bio bi esta drava po broju stanovnika na planeti. Veinu ine oni sa manje od 30 godina, mada se demografija ubrzano menja u korist ak i duplo starijih.Facebook je nastao pre pet godina kada ga je, tada 19-godinji student Mark Zukerberg, sada glavni izvrni rukovodilac najposeenijeg drutvenog sajta na svetu, formirao zajedno sa jo dva studenta s univerziteta Harvard, kako bi mogao da kontaktira sa svojim prijateljima. Nazvao ga je Facebook, po godinjaku koji je dobijao svaki bruco na univerzitetu. Pet godina kasnije, Zukerberg je najmlai milijarder na svetu, a Facebook globalni fenomen. Facebook ima sedite u Palu Altu, u Kaliforniji, oko 800 zaposlenih i prednjai nad svojim glavnim konkurentom, MySpace-om, poveavi poseenost u 2008. godini za 127 odsto, objavile su svetske novinske agencije. Otkako je zapoeo pohod, Facebook stalno unapreuje svoje mogunosti. Od rudimentarnih foto-albuma, meusobnog druenja korisnika, ostavljanja poruka i slinih osnovnih mogunosti, Facebook je prerastao u impresivnu platformu koja korisnicima nudi nebrojene mogunosti i iz meseca u mesec rui vlastite rekorde poseenosti.

3.2. MySpace

Myspace, druga mrea po popularnosti, je besplatna drutvena mrea, koja je poela gubiti na popularnosti nakon pojave Facebook mree. Omoguuje korisnicima razmjenu poruka, razmjenu multimedijalnih sadraja, uslugu trenutnog prenosa poruka (eng. instant messaging), te mnoge druge sline usluge. Najpopularnija je bila 2006. godine u Americi, ali 2008. godine pretekao ju je Facebook. 2006. godine upisali su svog 100 milionitog korisnika, a 2009. godine 305 od hiljadu zaposlenih je dobilo otkaz.esti su napadi poznatih korisnika kako bi se zarazili ostali korisnici. MySpace je imao sline propuste kao i Facebook.

3.3. Twitter

Twiter je zamiljen kao drutveno mreni antitrend. Ovaj sajt je odlian za sve koji ele biti informisani u kratkim crtama od osoba koje poznaju ili potuju. Registrovanom korisniku se daje mogunost druenja i izmjenjivanja poruka iji sadraj ima najvie 140 znakova. Na Twitteru nalazimo bazino tri grupe korisnika. Folowere ljude koji prate sve ivo i neivo i nemaju nikakav utjecaj, marketingae koji svojim uzaludnim tweetovima pokuavaju skrenuti panju na svoje ime ili brand, te superkorisnike koji u svojim tweetovima daju korisne informacije i imaju veliki broj followera. Twiter je nenametljiv i ponekad poprilino koristan.Korisnik moe zaraziti vlastiti profil jednostavno pregledavajui profil drugog korisnika koji je zaraen zlonamjernim programom.

3.4. LinkedIn

LinkedIn je najvea svjetska drutvena mrea koja okuplja ljude koji trae posao i kompanije koje trae zaposlene. Jedan od glavnih razloga pridruivanja ovoj mrei je u principu menadment nae karijere. Izradom profila, na LinkedIn, napravili smo autoritativni resurs koji nam omoguuje da nas ljudi pronau dok pretrauju Internet. Pretragom naeg imena preko najvee Web trailice Google, poslodavci e dobiti poveznicu na va LinkedIn profil.

Danas LinkedIn broji preko 270 miliona lanova, tako da se mogunosti ove drutvene stranice poveavaju svakoga dana. Danas Indija broji najvei rast korisnika, ali je i dalje najvei broj korisnika iz USA.

4. Hronologija drutvenih mrea

1. 1971. godine je poslata prva imejl poruka. Dva raunara izmeu kojih je razmenjen imejl bili su jedan pored drugog.2. 1978. godine je BBS Bulletin Board System razmenio informacije preko telefonskih linija sa drugim korisnicima. Iste godine se preko Juzneta distribuiraju prvi web-brauzeri. 3. 1994. godine je pokrenut jedan od prvih sajtova za drutveno umreavanje Geocities. Ideja vodilja je bila da korisnici kreiraju vlastite veb-sajtove u jednoj od 6 kategorija. Kategorije su nosile naziv jednog od est gradova poznatih po odreenim karakteristikama (Holivud, Volstrit,).4. 1995. godine theglobe.com je korisnicima dao slobodu da personalizuju svoje onlajn iskustvo tako to im je omoguio objavljivanje vlastitog sadraja i interakciju sa drugima koji imaju slina interesovanja.5. 1997. godine je lansiran AOL Instant Messenger koji je popularizovao razmenu instant poruka. Iste godine se lansira i Sixdegrees.com koji omoguava kreiranje profila i dodavanje prijatelja.6. 2000. godina - Razvoj i rast Interneta je uslovio pojavu Dot-Com Bubble to dovodi do pada trita akcija i propasti mnogih Internet preduzetnika.7. 2002. godine je lansiran Friendster (izgovara se Frendster) koji omoguava onlajn povezivanje prijatelja. Baza korisnika ove drutvene mree je porasla na tri miliona u toku prva tri meseca. To znai da je 1 od 126 tadanjih Internet korisnika imao nalog na Friendsteru.8. 2003. godine je lansiran Myspace, koji je u poetku smatran Friendsterovim klonom. Myspace je pokrenula kompanija za Internet marketing i prva verzija je kodirana navrat nanos za samo 10 dana.9. Tokom narednih godina pokrenuti su mnogi sajtovi za drutveno umreavanje, kao to su LinkedIn, Tribe.com, Classmates.com, Jaiku, Netlog.10. 2004. godine je lansiran Fejsbuk, prvobitno kao mrea za povezivanje studenata sa amerikih fakulteta. Fejsbuk je najpre lansiran na Harvardu, gde je vie od polovine od ukupno 19,500 studenata otvorilo Fejsbuk nalog u toku prvog meseca.11. 2006. godine je lansiran Twitter. Pred kraj fudbalskog mea izmeu Japana i Danske za svetski kup u fudbalu 2010.godine, korisnici Tvitera su objavljivali 3,283 tvita u sekundi.12. godine Fejsbuk je pretekao Myspace po broju jedinstvenih posetilaca u toku jednog meseca. Oba sajta su mnogo popularnija od originalnog Friendstera. Friendster ima najvie uspeha u Aziji, odakle dobija 90% posetilaca.Danas Friendster ima 90 miliona korisnika, Myspace 260 miliona, Fejsbuk 600 miliona, a Tviter 190 miliona korisnika. Zainteresovanost za drutvene mree svakim danom sve vie raste. Ljudi esto u ali kau da e jednoga dana biti imperativ imati on-line nalog na nekoj od popularnih drutvenih mrea, jer e to biti nova, savremena lina karta svakog oveka.

5