DRUTVO U POKRETUNovi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas

Izdava:

CENZURANovi Sad

Produkcija:

Alternativna kulturna organizacija AKONovi Sad

enski informaciono-dokumentacioni centar - INDOKBeograd

Urednici:ore Tomi

Petar Atanackovi

Dizajn i priprema za tampu:Mirjana Popovi

tampa:ZOLA tampa, Novi Sad

Projekat podrao:

ROSA LUXEMBURG STIFTUNG(Berlin Nemaka)

Novi Sad, 2009

DRUTVO U POKRETU

Novi drutveni pokret i u Jugoslavi j i od 1968. do danas

CENZURANovi Sad, 2009

SADRAJ

Predgovor................................................................................................................... 7

Uvod: Istraivanje drutvenih pokreta

ore Tomi

DRUTVENI POKRETI: PITANJA, POJMOVI, TEORIJE, METODE .............................. 12

Studentski pokreti vs. crvena buroazija: 1968. u Jugoslaviji

Boris Kanzleiter

1968. U JUGOSLAVIJI

TEMA KOJA EKA ISTRAIVANJE ........................................................................... 30Milivoj Belin

UTICAJI JUNA '68. NA POLITIKU SITUACIJU U JUGOSLAVIJI .............................. 49

Umetnost protesta: Uticaji 1968. na umetniku/kulturnu produkciju u Jugoslaviji

Krunoslav Stojakovi

TEATAR POD UTJECAJEM FILOZOFIJE

KAZALITE I STUDENTSKI PROTESTI U JUGOSLAVIJI 1960-IH GODINA .................. 66Branka uri

NOVOSADSKA NEOVANGARDNA SCENA, TRIBINA MLADIH I UTICAJI

1968. GODINE ....................................................................................................... 74Natalija Kyaw

RAUNAJTE NA NAS. PANK I NOVI TALAS / NOVI VAL U SOCIJALISTIKOJ

JUGOSLAVIJI .......................................................................................................... 81Vladan Jeremi

POLITIKE VIZUELNIH REPREZENTACIJA I INTERPRETACIJA ARHIVA

JUGOSLOVENSKOG PANKA I NOVOG TALASA (1979-1984) ................................. 103

Sestrinstvo i jedinstvo? Feminizam u Jugoslaviji

Marijana Stoji

PROLETERI SVIH ZEMALJA - KO VAM PERE ARAPE?

FEMINISTIKI POKRET U JUGOSLAVIJI 1978-1989 .............................................. 108Lidija Vasiljevi

ENE I PROFESIONALNI I KLASNI IDENTITET ....................................................... 122Adrijana Zaharijevi

WOMEN'S LIBERATION, ETRDESET GODINA KASNIJE ....................................... 141

Pet do dvanaest: (Novi) drutveni pokreti i poetak kraja Jugoslavije

Goran Musi

JUGOSLOVENSKI RADNIKI POKRET 1981-1991 ................................................. 160Krunoslav Stojakovi

PREUENA POVIJEST

UJDI I ANTIRATNA OPOZICIJA U JUGOSLAVIJI ...................................................... 169

Sasvim novi protesti? Postjugoslovenski drutveni pokreti u doba politike,

ekonomske i dravne transformacije

ore Tomi

ULINE STUDIJE - ODSEK: PROTESTI!

STUDENTSKI PROTESTI TOKOM ERE MILOEVO ............................................ 184Petar Atanackovi

NOVI SOCIJALNI POKRETI U SRBIJI IZMEU APATIJE I PROTESTA ........................ 232

Summaries ............................................................................................................. 245

O autorkama i autorima ........................................................................................ 257

7Drutvo u pokretu Predgovor

PREDGOVOR

Raspad Jugoslavije do pre nekoliko godina u zemljama nastalim usled tog procesa

tumaen je uglavnom kao neophodnost, koja je bila uslovljena navodnom vekovnom

mrnjom razliitih naroda na ovom prostoru. Dominacijom ovakvih (pseudo)naunih

tumaenja, raspad Jugoslavije konano je (uspeno) dovren.

Problem analize krize i kraja jugoslovenske drave nije, meutim, samo

pojednostavljen i uzgred, netaan prikaz uzroka te krize. Osim to je bio posledica,

a ne uzrok krvavog raspada Jugoslavije, nacionalizam je ujedno bio i skoro jedina

tema naunog istraivanja vezanog za ovaj period. Teze proizale iz ovog, naalost

vrlo uticajnog, diskurzivnog pomeranja, do danas utiu i na tumaenje prilika u

jugoslovenskom drutvu u vreme postojanja jugoslovenske drave. tavie, nauni

prikazi drutvene transformacije u postjugoslovenskom periodu esto su postavljani

u kontekst (novih) nacionalnih (ili pre nacionalistikih) politikih i istorijskih projekata.

Jugoslavija i uopte sve to je iole podsealo ili moglo da podsea na jugoslovensku

dravu ili drutvo, svesno je preutkivano. Tvrdnje da se u sluaju Jugoslavije radilo o

vetakoj tvorevini bez obzira na injenicu da su sve nacionalne drave isto toliko

vetaki stvarane, koliko su i prirodne dovele su do toga, da se danas malo ko

uopte i bavi istorijom jugoslovenskog drutva u periodu od 1945. do 1990. godine, a

kamoli dovodi u pitanje navodni vetaki karakter ondanjeg drutva.

Ako socijalistika jugoslovenska drava zaista nije imala nikakav stvaran drutveni

legitimet, postavlja se pitanje kako onda objasniti postojanje brojnih pokuaja

promene stanja u tom drutvu, koje su artikulisali drutveni pokreti tokom celog ovog

perioda, pritom se ne pozivajui na tzv. nacionalne interese. Poevi od pokreta iz

1968. godine, kao prvog masovnog drutvenog pokreta, koji je nastao i bio usmeravan

nezavisno od zvaninih politikih centara, sve ee se postavljalo pitanje pravca

budueg razvoja jugoslovenskog drutva. Pritom tzv. nacionalni problem nije igrao

znaajnu ulogu, budui da, prema uverenjima najveeg broja savremenika, centralno

pitanje u jugoslovenskom drutvu tog vremena nije bilo nacionalno, ve socijalno

pitanje.

Raznovrsnost drutvenih pokreta, koji su, uprkos jasnoj kritici razliitih problema,

njihovo reenje uglavnom traili upravo u tom jugoslovenskom kontekstu, do sada

nije naila na vee interesovanje ni u naunim istraivanjima, ni u iroj javnosti

na prostoru bive Jugoslavije. Deo ovih (novih) drutvenih pokreta, pre svega oni

8Predgovor Drutvo u pokretu

znaajniji tema su ovog zbornika.

Osnovni cilj zbornika jeste usmeravanje panje italaca na postojanje ovih pokreta,

opisujui i objanjavajui njihove ciljeve i zahteve, uzroke za njihovo nastajanje,

zatim njihov razvoj i konano, posledice njihovog delovanja. Isticanjem prisustva

ovih pokreta u jugoslovenskom drutvu i analizom njihovih aktivnosti moe se uoiti

koji su bili (kljuni) problemi ondanjeg drutva, ali i drutava nastalih raspadom

Jugoslavije.

Na razliitim nivoima i iz razliitih teorijskih i disciplinarnih perspektiva, prilozi

u zborniku bave se ovim pitanjima, kao i problemima koji iz njih proizilaze, dajui

pritom prikaz jedne slike drutvene dinamike, delom razliite od ondanjih zvaninih

(dravnih) interpretacija.

Struktura zbornika odgovara hronolokom toku razvoja prikazanih pokreta.

Istovremeno, pojedinani prilozi tematski grupisani su u nekoliko celina.

Prva celina predstavlja uvod u istraivanje drutvenih pokreta, namenjen kako naunoj javnosti, tako i aktivistkinjama i aktivistima razliitih drutvenih i politikih

pokreta na postjugoslovenskom prostoru.

Drugo poglavlje posveeno je studentskom pokretu i protestima 1968. godine, koji predstavljaju istorijski dogaaj od svetskog znaaja, istovremeno markirajui (jedan)

vrhunac jednog novog razvoja drutvene kritike, iji uticaj je prisutan u izvesnoj meri

sve do danas.

Uticajima 1968. godine na umetniku / kulturnu produkciju bavi se tree poglavlje

zbornika. Na osnovu kritikih ideja i novih impulsa u oblasti pozorita, filma,

knjievnosti i muzike, obraenim u pojedinanim prilozima u ovom delu, skicirani

su kontinuiteti, odnosno diskontinuiteti protestne prakse, iji razvoj je i posredno i

neposredno podstaknut studentskim protestima 1968. godine.

Drutvena kritika razliitih pokreta u Jugoslaviji imala je bar jednu zajedniku

crtu. Skoro svi drutveni pokreti nakon 1968. isticali su velike razlike izmeu teorije

i prakse u jugoslovenskom socijalistikom sistemu. U etvrtom delu predstavljen je

razvoj feministike kritike (jugoslovenskog) drutva od poetaka feminizma na ovim

prostorima do danas.

U petom poglavlju prikazani su drutveni pokreti koji su delovali u periodu neposredno pred raspad jugoslovenske drave. Ovi pokreti predstavljali su znak

drutvenog nezadovoljstva pre svega ekonomskom krizom u Jugoslaviji i pokuaj

9Drutvo u pokretu Predgovor

borbe za reenje kljunih drutvenih problema. Promene koje su drutveni pokreti

zahtevali, meutim, odnosile su se sve do sredine osamdesetih godina i dalje na celokupno jugoslovensko drutvo. Tek krajem osamdesetih godina dolazi do jasnog

prekodiranja socijalnog pitanja u razna nacionalna pitanja, ime dolazi do eksplicitne zloupotrebe socijalnog nezadovoljstva i nesigurnosti. Ova manipulacija konano vodi

ka masovnom prihvatanju nacionalistikih istina, a jaanje nacionalistikih aktera

do ratova tokom devedesetih godina i istovremenog etabliranja nacionalistikog

diskursa, koji u toku svog razvoja u potpunosti negira kako prvobitno socijalno pitanje,

tako i jugoslovenska reenja datih problema.

estim i poslednjim poglavljem, na primeru studentskih protesta devedesetih

godina u Srbiji, ilustruje se jedna nova aktivistika praksa, nastala u kontekstu

politike, ekonomske i dravne transformacije na postjugoslovenskom prostoru. U

opoziciji prema reimu Slobodana Miloevia, studenti o kojima je re u jednog od

priloga su u ovom periodu artikulisali razliite zahteve, bar deklarativno borei se u

skladu sa pomenutim diskurzivnim pomeranjem u periodu tranzicije za demokratiju.

Koja znaenja su toj demokratiji pripisavana, koje konkretne ciljeve su studentkinje

i studenti u ovom periodu imali, odnosno koje novine je ovaj pokret doneo, deo su

pitanja, koja se u ovom kontekstu postavljaju. Poslednji prilog ovog dela, a time i

celog zbornika daje analizu, ali i (ne ba optimistinu) prognozu aktuelnog stanja

i mogueg daljeg razvoja levice i leve drutvene kritike u Srbiji, otvarajui pitanje

mogunosti drutvenih promena u eri demokratizacije i demokratske konsolidacije

postjugoslovenskog prostora s jedne, i neoliberalne globalizacije s druge strane.

Istovremeno, polazei od pretpostavke da su upravo drutveni pokreti posebno u

liberalnim demokratijama glavni nosioci drutvenih promena, ovime se postavlja i

moda najvanije pitanje: Koje su perspektive delovanja aktuelnih drutvenih pokreta na prostoru bive Jugoslavije?

Da bi se pronali odgovori na ovo pitanje, potrebno je pre svega razumevanje

naina delovanja drutvenih pokreta. Da bi se ti mehanizmi delovanja bolje razumeli,

potrebno je poznavanje iskustava prethodnih pokreta. Kako su iskustva drutvenih

pokreta u bivoj Jugoslaviji mahom zanemarivana, podseanje na njih, kao i njihovo

istraivanje predstavljaju vaan zadatak. Jedan dalji korak u tom smeru predstavlja

upravo ovaj zbornik.

ore Tomi

Petar Atanackovi

Berlin / Novi Sad, oktobar 2009

Uvod: Istra ivanje drutvenih pokreta

12

Uvod Drutvo u pokretu

ore Tomi

DRUTVENI POKRETI: PITANJA, POJMOVI, TEORIJE I METODE

UVOD

Ukoliko bi pojedincu bilo mogue da u toku jednog dana samo prelista celokupnu

svetsku dnevnu tampu, sasvim izvesno bi, pored raznih drugih saznanja, uvideo da

se na celoj planeti deavaju brojni protesti najrazliitijih grupa i to iz najrazliitijih

razloga. Protesti kao fenomeni modernog (svetskog) drutva predstavljaju (poslednji)

pokuaj ljudi grupa i/ili pojedinaca da direktno utiu na svoju ivotnu sredinu.

U tom smislu, protesti se mogu sresti u svim drutvima od liberalnih demokratija

zapadnog tipa do drutava koja se iz perspektive ovih prvih mogu okarakterisati kao

nedemokratska. U svakom sluaju, protesti predstavljaju glavne proizvode grupa

koje ih organizuju i u njima uestvuju. Kakve su, meutim, te grupe, kako se one

mogu opisati, odnosno ispitivati? Da li je re o spontanim okupljanjima ljudi ili iza

protesta stoji odreena organizacija? Da li se uzroci razliitih protesta mogu svesti

na opte nezadovoljstvo ili depriviranost grupa ljudi ili pojedinaca? Ovo su samo

neka od pitanja o kojima e biti rei u tekstu, a koja ujedno predstavljaju i neka od

osnovnih pitanja vezana za istraivanje protestvujuih grupa drutvenih pokreta.

ORGANIZACIJA ILI POKRET?

Pre nego to se upustimo u razmatranje pojma drutvenih pokreta, valjalo bi posvetiti

malo panje naelnoj diferencijaciji izmeu organizacije i pokreta. Pojednostavljeno

razlikovanje organizacije i pokreta vodi bez sumnje ka uverenju da se radi o dihotomiji

formalno-neformalno, tj. da organizacije imaju formalan karakter, dok se drutveni

pokreti teko mogu definisati.1 Zajedniko i organizacijama i pokretima je pritom

jedino injenica da se shvataju i analitiki tretiraju kao kolektivni akter, to je kako

1 Starija istraivanja na (post)jugoslovenskim prostorima o politikim pokretima pokret shvataju jednostavno kao iru pojavu od organizacije, pri emu se uglavnom posmatra ideoloka pozadina pokreta, dok se formi pokreta ne pridaje vea panja; za razliku od pokreta organizaciju odlikuju: pravni status (radi se zvanino registrovanoj grupi), set vrstih pravila unutar organizacije (statut, pravilnici i sl.), vrsta upravna struktura (upravni organi), registrovano lanstvo, kao i niz drugih formalnih elemenata. Tako se jo osamdesetih godina u bivoj Jugoslaviji pokret definisao putem razgranienja od organizacija:

13

Drutvo u pokretu Uvod

odlika modernog (svetskog) drutva tako i jedna od vanih promena koje je donelo

stvaranje modernih naunih disciplina.

Fenomen masa koji je zanimao razliite autore od Kanetija, Le Bona, pa sve

do Sloterdajka 2 nije nezanimljivo uporediti sa (marksistikom) idejom o klasnoj

svesti radnika, ije nepostojanje je levica na zapadu uz veliko iznenaenje (!)

ustanovila ezdesetih godina dvadesetog veka. Sreom, te ezdesete donele su

i jedan novi transnacionalni pokret (uz to bi se moglo rei globalnih pretenzija)

poznat i kao ezdesetosmaki pokret, pa je sledei praksu, od tog trenutka manje

ili vie sistematski razvijana i teorija drutvenih pokreta. Interesantno je, meutim,

da se ta teorija razvijala bez veih direktnih uticaja (neo)marksistikih ideja. Radi se,

naime, o pokuajima analize (novih)3 drutvenih pokreta amerike i zapadnoevropske

sociologije i u manjoj meri psihologije koji e u poslednjih vie od etrdeset godina

dovesti do stvaranja jedne, po mnogima, samostalne naune discipline nauke o drutvenim pokretima. Razvojem nekih starijih, ali pre svega novih pokreta u

zapadnim zemljama tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka,

poput enskih, odnosno feministikih, ekolokih, odnosno antinuklearnih ili mirovnih

pokreta, stvara se novi empirijski materijal koji rezultira sve veim brojem studija

o drutvenim pokretima, a stvaranjem razliitih pokreta kao reakcije na promene,

nastale usled procesa globalizacije, ovaj trend e se vrlo izvesno nastaviti.4

Da se vratimo na razlike izmeu drutvenih pokreta i organizacija. Naputanje

pogrenog i danas ve zastarelog shvatanja drutvenih pokreta i protesta kao njihove

Da bismo mogli pokret razlikovati od politikih partija, odnosno drutveno-politikih organizacija druge vrste, s pokretima obino povezujemo predstave o znaajnoj mjeri spontanosti u djelovanju i o relativnoj organizacijskoj fleksibilnosti. U: Anton Bebler (1985): Suvremena kretanja u mirovnim pokretima. U: Pogledi. asopis za drutvena pitanja, god. 15, br. 2, str. 64. Vidi i: Stjepan Gredelj (1988): Rasprave o novim / alternativnim pokretima u Jugoslaviji. U: Revija za sociologiju, izd. 19, br. 4, str. 441453. 2 Up. Peter Sloterdijk (2000): Die Verachtung der Massen. Versuch ber Kulturkmpfe in der modernen Gesellschaft. Frankfurt am Main: Suhrkamp. 3 Pojam novi drutveni pokreti (Neue soziale Bewegungen) koristi se pre svega u evropskoj teoriji drutvenih pokreta i treba da ukae na razliku pokreta nastalih nakon kraja ezdesetih godina, pre svega sedamdesetih i osamdesetih godina kao novih u odnosu na (stari) radniki pokret. Up. Milan Mesi (1998): Teorija drutvenih pokreta - amerike perspektive. U: Drutvena istraivanja, god. 7, br. 4-5 (36-37), str. 701. Postoji, meutim, i korienje pojma novih drutvenih pokreta sa ciljem distanciranja od nemakog pokreta nacional-socijalizma. Kljuno jeste to da se novi drutveni pokreti odvajaju od ideje i konceptualizuju prema drugim kriterijuma, a ne prema ideji za koju se ti pokreti bore.4 Inae, recepcija ovih novih amerikih i zapadnoevropskih teorija u Jugoslaviji, kasnije na postjugoslovenskom prostoru, do koje u veoj meri dolazi tek krajem osamdesetih godina nije dovela do znaajnijih razvoja tih pristupa, ak je i sama njihova primena izostavljena u svim vanijim istraivanjima protesta iz npr. perioda devedesetih godina. Od naunih priloga domaih autora sinteza ovih teorija vredi istai svega nekoliko kao npr. Mesi (1998), Pavlovi (2006).

14

Uvod Drutvo u pokretu

centralne odlike kao spontanih, tavie iracionalnih fenomena, ne vodi nuno ka

jasnom razlikovanju organizacija od drutvenih pokreta. Osim toga razlikovanje

pokreta od organizacija koje se jo ezdesetih svodilo, recimo, na manju ili veu

irinu ili postojanje ili nepostojanje upravnih odbora porastom uticaja NGO-

diskursa poetkom devedesetih godina 20. veka dobija nov kvalitet.

Diskusije o uticaju nevladinih organizacija, zatim o civilnom drutvu, kao i donekle

debata o globalizaciji i/ili transnacionalizaciji drutvenog prostora u poslednje dve

decenije stvorile su jedan diskurzivni orsokak u domenu analize drutvenih promena. Tako odreene naune discipline esto nailaze na probleme u analizi koje

svojim u prvom redu normativnim konceptima (npr. konceptima civilnog drutva5)

ne mogu da ree. Odgovori na odreena pitanja u vezi sa uzrocima i posledicama

drutvenih promena trae se stoga tako, to se na osnovu empirijskih podataka

kroje teorije za jednokratnu upotrebu, pri emu se esto previa to, da odreene

korelacije ne predstavljaju nuno i kauzalne odnose. Paralelno sa ovakvim mora se

priznati veoma uproeno prikazanim razvojem, recimo, politikih nauka upravo

istraivanja vezana za drutvene pokrete donose niz zanimljivih odgovora na neka od

istih tih pitanja. Razlika izmeu drutvenih pokreta i npr. nevladinih organizacija6 nije

dakle samo razlika u definiciji, odnosno u sadrinskom smislu razlika u formalnom,

odnosno neformalnom karakteru, vrstoj i stabilnoj, odnosno dinaminoj strukturi;

razlika se ogleda i u analitikim konceptima. Dok jedni drutvo vide kao celinu koja se

po svaku cenu mora regulisati u smislu drutvene integracije, pa to onda pokuavaju

teorijski da osmisle, drugi drutvu prilaze iz perspektive posmatraa i drutvene

pokrete npr. posmatraju pre svega analitiki, a drutvo kao dinaminu celinu, koja se

uprkos svim pokuajima regulacije razvija esto i u neoekivanom smeru.

Kakav je dakle odnos izmeu drutvenih pokreta i (nevladinih) organizacija? Da

nije re o istom fenomenu je jasno. Ono to nije jasno je njihov meusobni odnos,

posebno ne onda, kada ustanovimo da odreene nevladine organizacije mogu biti

deo drutvenog pokreta, a i da drutveni pokreti uvek imaju odreenu organizacionu

strukturu. Ukoliko drutvene pokrete definiemo npr. kao sisteme delovanja

mobilisanih mrea grupa i organizacija, postavljene na izvestan (dui) rok i oslonjene

5 O analitikim nedostacima pojma i koncepta civilnog drutva up.: Volker Heins (2002): Das Andere der Zivilgesellschaft. Zur Archologie eines Begriffs. Bielefeld: transcript.6 Zanimljiv prikaz odnosa izmeu nevladinih organizacija i drutvenih pokreta u globalnom kontekstu daje se u: Armin Stickler (2005): Nichtregierungsorganisationen, soziale Bewegungen und Global Governance. Eine kritische Bestandsaufnahme. Bielefeld: transcript.

15

Drutvo u pokretu Uvod

na kolektivni identitet, koje putem javnih protesta ele da dovedu do drutvene

promene, spree je ili vrate unazad7, postavlja se pitanje koji su to sastavni delovi

te mree mrea, tj. pitanje vezano za organizacionu strukturu pokreta.

Pri odreivanju te strukture, a samim tim i tane forme neke drutveno ili politiki

angaovane grupe jedan velik problem je kako odrediti da li se radi o nevladinoj organizaciji (NGO)8, organizaciji drutvenog pokreta (SMO)9 ili samo o drutvenom pokretu. Ova diferencijacija nije samo pojmovna, poto je u mnogim sluajevima vezana za samu strategiju drutvenog pokreta, pa samim tim i za ishod njegovih

aktivnosti, a esto se u formi pokreta ogleda i njegovo sopstveno shvatanje kolektivne

akcije. Zato bi bar ukratko trebalo razjasniti ove pojmove, koji se esto (ak i u strunoj

literaturi) vrlo uopteno koriste.

Nevladine organizacije osnivaju se na osnovu inicijativa poteklih iz civilnog drutva, odnosno predstavljaju nedravne organizacije i tee ka primarno nematerijalnim

(dakle neprofitnim) ciljevima.10 Njih ne osnivaju vlade, niti su podlone njihovoj

kontroli.11 Osim toga nevladine organizacije nemaju zvanine dravne lanove i ne

tee ka osvajanju dravne vlasti.12 Pritom nevladine organizacije moraju raspolagati

odreenom organizacijskom strukturom, i to moraju imati svoje sedite, stalnu

grupu saradnica i saradnika kao i zvanian statut.13

Organizacije drutvenog pokreta (SMO) su organizacije unutar jednog drutvenog pokreta, koje vode rauna o koordinaciji protestnih akcija, izboru strategija i

neophodnim resursima. Poto su protesti proizvodi drutvenih pokreta, mobilizacija

pristalica je glavni cilj svih ovih aktivnosti. Unutar jedne takve mobilizacijske

7 Dieter Rucht (1994): ffentlichkeit als Mobilisierungsfaktor fr soziale Bewegungen. U: Friedhelm Neidhardt (ur.): ffentlichkeit, ffentliche Meinung, soziale Bewegungen. Opladen: Westdeutscher Verlag (Klner Zeitschrift fr Soziologie und Sozialpsychologie: Sonderhefte), str. 337. (Radi boljeg razumevanja, prilikom citiranja izbegava se transkripcija, tj. bie zadrana originalni navodi (pre svega imena autora i naslovi) sekundarne literature. Prevode naslova vidi u spisku literature na kraju. prim. aut.).8 NGO je skraenica uveliko rairene (engleske) rei non-governmental organization.9 SMO je skraenica pojma social movement organization. SMOs ili organizacije drutvenog pokreta predstavljaju operativno jezgro pokreta. One su zaduene za organizacije pojedinanih protesta i funkcioniu, osim manjeg ili veeg nedostatka formalnih karakteristika, poput uobiajenih politikih ili kulturnih organizacija, tj. imaju u zavisnosti od stupnja profesionalizacije jasnu strukturu i podelu zadataka. 10 Tanja Brhl (2007): Nichtregierungsorganisationen. Einfhrung. Hoffnungstrger in Zeiten der Globalisierung?. U: Heinrich Geiselberger (ur.): Und jetzt? Politik, Protest und Propaganda. Frankfurt am Main: Suhrkamp, str. 133.11 Ibid.12 Ibid.13 Ibid.

16

Uvod Drutvo u pokretu

strukture drutvenog pokreta organizacije drutvenog pokreta predstavljaju

najvaniju komponentu.14 Njih moemo dakle definisati kao neku vrstu operativnog

jezgra drutvenog pokreta.

Dok SMO nuno predstavlja jezgro jednog pokreta, nevladine organizacije mogu,

ali ne moraju biti deo odreenog drutvenog pokreta.15 Najvanija razlika u odnosu

na nevladine organizacije nije, meutim, samo formalni karakter organizacije, nego

sam nain delovanja. Nevladine organizacije imaju manje ili vie stalan broj lanova

i pokuavaju da svoje ciljeve ostvare kako putem protesta, tj. javne kolektivne akcije,

tako i putem lobiranja u meunarodnim konferencijskim salama.16 Nasuprot njima

SMO zavise iskljuivo od kolektivne akcije odnosno od mobilizacije, koja ujedno

predstavlja i njihovu osnovnu aktivnost.17 S druge strane, formalne granice izmeu

ova dva oblika organizacije esto su nejasne. Tako se manje formalne organizacije

vremenom mogu profesionalizovati. A to, da li se te formalne organizacije (NGO)

kao proizvod raspada razvijaju iz drutvenog pokreta, ili obrnuto drutveni pokreti

nastaju okupljanjem oko neke takve organizacije kao njegovog jezgra, ostaje predmet

naune rasprave, koja i dalje traje.18 Uglavnom se iz konkretnih primera najee moe

zakljuiti da se oblik organizacije nekog pokreta vremenom menja i da se upravo zbog

te dinamike esto teko moe odrediti. Tako je recimo, iz ekolokog pokreta nastao

niz organizacija kao to je npr. Greenpeace, koja istovremeno predstavlja i NGO, ali u odreenim protestima funkcionie kao SMO u okviru jednog pokreta koji iako

nipoto nije aktivan u onoj meri u kojoj je bio jo osamdesetih godina jo postoji.

14 Hanspeter Kriesi (2005): The organizational structure of new social movements in a political context. U: Doug McAdam; John D. McCarthy; Mayer N. Zald (ur.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str. 152. 15 Heike Walk; Nele Boehme (ur.) (2002): Globaler Widerstand. Internationale Netzwerke auf der Suche nach Alternativen im globalen Kapitalismus. Mnster: Westflisches Dampfboot, str. 15.16 Ibid.17 Protesti kao nain delovanja aktera civilnog drutva ujedno predstavljaju razliku u odnosu na (opozicione) partije. Dok drutveni pokreti svoje ciljeve mogu ostvarivati samo pomou protesta, (opozicione) partije samo ponekad mobiliu svoje lanove, jer su izbori njihov osnovni nain delovanja. Up: Dieter Rucht (2005): National contexts and movement structures. U: Doug McAdam; John D. McCarthy; Mayer N. Zald (Hg.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str. 187. 18 Walk; Boehme, str. 15.

17

Drutvo u pokretu Uvod

POJAM I DEFINICIJA DRUTVENIH POKRETA

Nakon to smo odredili pojmovne i sutinske razlike izmeu organizacija i drutvenih

pokreta, konkretnije odredili njihovu meusobnu vezu i zatim ukazali na organizacionu

komponentu drutvenih pokreta organizacije drutvenih pokreta (SMOs), moemo

se posvetiti definisanju samih drutvenih pokreta i teorijskim konceptima koji istiu

njihove osnovne aspekte.

Iako razliiti politiki i drutveni konteksti imaju svoje specifine karakteristike,

protestni pokreti predstavljaju svetski fenomen. Zato su drutveni pokreti pokretaka

snaga drutvene promene,19 pitanje je koje se postavlja u brojnim studijama, koje su

od poetka ezdesetih godina dvadesetog veka nastale u amerikoj i zapadnoevropskoj

sociologiji i psihologiji. Rezultati tih istraivanja vodili su ka stvaranju jedne nove

naune discipline (po nekima ak i sopstvene nauke), nauke o drutvenim pokretima

(social movement research, Bewegungsforschung), ali pre svega do niza teorijskih

koncepata i metoda uz pomo kojih se drutveni pokreti mogu istraivati. I pored

estog ograivanja pojedinih autorki i autora, koji istiu da ovi koncepti nisu nikakvo

uputstvo za upotrebu za shvatanje razliitih dinamika drutvenih pokreta, oni

predstavljaju solidnu teorijsku osnovu za njihovo istraivanje, odnosno mogu sluiti

kao dopuna, recimo i istorijskim radovima o drutvenim pokretima.

Poto jedna definicija nikada ne moe biti pogrena ili tana, ve samo manje

ili vie korisna, moda bi jedna od najkorisnijih definicija drutvenih pokreta

bila sledea: Drutveni pokreti mogu se zamisliti kao kolektiviteti koji sa izvesnim

stepenom organizacije i kontinuiteta, sa ciljem izazivanja ili odbrane postojeeg

autoriteta, bez obzira da li je on zasnovan institucionalno ili kulturno, deluju van

institucionalnih ili organizacionih kanala u grupi, organizaciji, drutvu, kulturi ili

svetskom poretku iji su deo.20 Aspekti jednog drutvenog pokreta koje sadri ova

definicija otpornost, kolektivna akcija, karakter mree, zajednika interpretacija

problema samog pokreta, izazivanje monih protivnika, kontinuitet predstavljaju

polaznu taku za odgovarajua konkretna pitanja.

19 Thomas Kern (2008): Soziale Bewegungen. Ursachen, Wirkungen, Mechanismen. Wiesbaden: Verlag fr Sozialwissenschaften, str. 9. 20 Social movements can be thought of as collectivities acting with some degree of organization and continuity outside of institutional or organizational channels for the purpose of challenging or defending extant authority, whether it is institutionally or culturally based, in the group, organization, society, culture, or world order of which they are a part. U: David A. Snow; Sarah A. Soule; Hanspeter Kriesi (2007): Mapping the Terrain. In: David A. Snow; Sarah A. Soule; Hanspeter Kriesi (ur.): The Blackwell Companion to Social Movements. Malden, Oxford, Victoria: Blackwell, str. 11.

18

Uvod Drutvo u pokretu

Jedna druga, ali ne i mnogo drugaija definicija drutvenih pokreta bila bi

sledea: [drutveni pokreti su] one sekvence politike konflikta koje se zasnivaju na

postojeim drutvenim mreama i rezonantnim frejmovima kolektivne akcije i koje

razvijaju sposobnost da odre trajne izazove za mone protivnike21. Za razliku od

prve definicije, ova istie element sukoba, tj. tzv. konfliktne politike (contentious

politics) u drutvenim pokretima, a zanemaruje kontekst u kome pokret nastaje i

menja se. Bez obzira na redukciju drutvenog pokreta na odnos pokret-autoritet, tj.

odnos protesta prema nekom personifikovanom protivniku, forma pokreta definie

se kao mrea, dok se istovremeno isticanje procesa frejminga podvlai konstrukcija

kao odlika sadraja pokreta.

Uprkos razliitim naglaavanjem odreenih osobina drutvenih pokreta,22 pomenuti

aspekti zajedniki su veini definicija i zapravo sami odreuju konkretnu postavku

pitanja, koja se mogu obraditi uz pomo razliitih teorijskih koncepata nauke o

drutvenim pokretima.

TEORIJE DRUTVENIH POKRETA

Uprkos mnotvu razliitih teorija drutvenih pokreta, kao tri paradigmatska

pristupa mogu se izdvojiti sledei: (1) koncept struktura politikih oportuniteta23 (npr.

TARROW 2005), (2) koncept mobilizacije resursa (npr. MCCARTHY/ZALD 1977) i (3)

koncept frejminga (framing) (npr. BENFORD/SNOW 2000). Sva tri koncepta u osnovi

pokuavaju da otkriju mehanizme funkcionisanja drutvenih pokreta, s tim da istiu

razliite faktore koji objanjavaju samo odreene aspekte tih pokreta.

(1) Koncept strukture politikih oportuniteta (political opportunity structure)

fokusira se na konkretne eksterne uslove iz politikog, drutvenog ili kulturnog

21 [Social movements are] those sequences of contentious politics that are based on underlying social networks and resonant collective action frames, and which develop the capacity to maintain sustained challenges against powerful opponents. U: Sydney Tarrow (2006): Power in Movement. Social Movements and Contentious Politics. Cambridge: Cambridge University Press, str. 2.22 Pored ovih osobina, potrebno je pomenuti i razliite pokuaje tipologija drutvenih pokreta, koje u zavisnosti od kolektivnog identiteta tih pokreta razlikuju, recimo, zatvorene od otvorenih pokreta. Tako je npr. manje verovatno da mukarci budu deo feministikih pokreta (mada u praksi itekako postoje i feministi!), dok za pripadnice i pripadnike nekih drugih pokreta pripadnost nije ograniena na taj nain ogranienim identitetima i interesima. Up.: Kriesi. 23 Pojam opportunity bi se sa engleskog doslovno preveo kao prilika. Radi jasne distinkcije u tekstu se uvodi pojam oportunitet.

19

Drutvo u pokretu Uvod

konteksta, koji pomau ili spreavaju nastajanje drutvenih pokreta. Ograniavanjem

okruenja (drutvenog konteksta) na specifine push i pull faktore kljune za

nastajanje odreenog drutvenog pokreta, ono se moe bolje objasniti. Osim toga

preciznost odreivanja faktora prua bolji uvid u sposobnost pokreta da sam stvori

politike oportunitete, dakle da utie na okruenje. Tako odreene aktere npr. koji su

u poetku samo potencijalni saveznici pokreta, pokret moe svesno pridobiti.

Strukture politikih oportuniteta mogu se definisati kao konzistentni mada

ne neophodno i formalni, trajni ili ogranieni na datu nacionalnu dravu signali

drutvenim ili politikim akterima koji ih ili ohrabruju ili obeshrabruju da (is)koriste

svoje interne resurse kako bi stvorili drutvene pokrete.24 Strukture politikih

oportuniteta su dakle setovi uticajnih faktora iz datog politikog konteksta koji

nastanak i razvoj jednog drutvenog pokreta mogu pokrenuti ili spreiti. Ti spoljanji

uslovi (oportuniteti) mogu naravno biti razliiti. Dravna represija, pre svega u

obliku policijske intervencije (prilikom protesta) je jedan primer za negativne ili

spreavajue politike oportunitete za nastanak drutvenog pokreta. Obrnuto, uticajni

saveznici kao, recimo, meunarodni donatori bili bi primer za pozitivan politiki

oportunitet. Razliiti faktori dakle ine pomenutu strukturu politikih oportuniteta, koja u zavisnosti od primera moe biti manje ili vie pozitivna ili negativna (za nastanak

i razvoj nekog drutvenog pokreta).

U okviru same strukture politikih oportuniteta Sidni Terou npr. odreuje sledee

faktore ili signale: (1) politiki pristup onih koji se suprotstavljaju vlasti, (2) stabilnost

ili nestabilnost vlasti, (3) uticajni saveznici i (4) konflikti unutar vladajue elite.25 U zavisnosti od konkretnog primera struktura oportuniteta izgledae drugaije, ali e

veina pomenutih pojedinanih faktora sasvim izvesno imati odreen znaaj.

(2) Koncept mobilizacije resursa (resource mobilization) nastajanje i razvoj jednog

drutvenog pokreta procenjuje na osnovu spremnosti organizacija drutvenog

pokreta (SMOs) da uloe sopstvene resurse (novac, kvalifikacije, vreme) ili resurse

iz svog okruenja (mediji, prava participacije) u svrhe pokreta. Za razliku od starijih

pristupa kolektivnog ponaanja (collective behavior approach), koji danas skoro da i

nemaju zagovornika, a koji su proteste posmatrali tendencijalno kao nestrukturirane

i iracionalne fenomene,26 koncept mobilizacije resursa istie upravo organizovano i

strateko korienje materijalnih i nematerijalnih usluga pristalica pokreta.

24 Tarrow, str. 54.25 Ibid.26 Rucht, 1994, str. 340.

20

Uvod Drutvo u pokretu

Sami eksterni faktori nisu ipak dovoljni da ljude pokrenu na protest. Ni bilo kakav oblik

pogoenosti ni materijalne drai ne mogu dovoljno dobro da objasne mobilizacijsku

snagu jednog drutvenog pokreta. Konkretni problemi npr. mogu postojati neko due

vreme, a da ne doe do protesta onih koji su njima pogoeni. Kljuna je zato pre svega

interpretacija tih problema. Kako, meutim, nastaje ta interpretacija i u kakvoj vezi je

ona mobilizacijom? Pretpostavka da se pojedinci sa istom ili slinom interpretacijom

nekog problema meusobno pronau i zatim zajedno demonstriraju je nedovoljna.

Zajednika interpretacija problema jednog drutvenog pokreta ne sastoji se dakle

iz sabranih pojedinanih stavova, nego se generie na osnovu interakcije unutar

pokreta. Na osnovu ovog procesa formuliu se ili dogovaraju zajedniki ciljevi, ak i

ako pojedinci ili voe pritom mogu imati manje ili vie kljunu ulogu.

Proces nastanka takvih interpretacija, tj. nain na koji se subjektivna iskustva

pojedinanih pristalica kolektivno uokviruju, u nauci o drutvenim pokretima

oznaava se kao frejming (framing). Pojam okvira (frame) odnosi se na granice

interpretacije odnosno upuuje na to da pri interpretaciji odreeni problemi tu

spadaju, a drugi ne. (3) Koncept frejminga objanjava kako se ti okviri ili frejmovi

konstruiu i kombinuju, odnosno kako se pomou njih u okviru drutvenih pokreta

definiu problemi, razvijaju strategije za njihovo reavanje i konano kako se postojee

ili potencijalne pristalice mobiliu. Pripisivanje sopstvenog znaenja odreenim

problemima, tj. njihovo tumaenje i isticanje moe istovremeno dovesti do nastajanja

i jaanja kolektivnog identiteta drutvenog pokreta i time voditi ka mobilizaciji.

Mada ciljevi jednog drutvenog pokreta mogu biti formulisani u programskim

spisima, oni se ipak razlikuju od programa politikih stranaka ili statuta razliitih

nevladinih organizacija. Drutveni pokreti takoe tee ka drutvenoj promeni, svoje

konkretne zahteve, meutim, iznose u obliku protesta. Ti protesti odnose se na

pojedinane probleme, koji se u jednom odreenom trenutku smatraju relevantnim.

Za razliku od partijskih programa, zahtevi jednog drutvenog pokreta odnose se

dakle uglavnom na konkretne problematine situacije. U zavisnosti od toga koji se

konkretni problemi identifikuju i kako se mogua reenja artikuliu, menjaju se i

kratkoroni ciljevi pokreta. Tumaenje odreenih drutvenih problema oznaava

se pojmom frejming (framing); rezultat ovog procesa su frejmovi (frames) ili okviri

koji se mogu definisati kao: grupe uverenja i znaenja orijentisanih ka akciji, koje

inspiriu i legitimiu aktivnosti i kampanje jednog drutvenog pokreta27. Proces

27 Robert D. Benford; David A. Snow (2000): Framing Processes and Social Movements. An Overview and Assessment. U: Annual Review of Sociology, Vol. 26, str. 614.

21

Drutvo u pokretu Uvod

frejminga ima odluujuu ulogu u mobilizacijskim kampanjama drutvenih pokreta.

Zato analiza pojedinanih frejmova omoguava kako uvid u konkretne ciljeve tako i u

procenu uspeha mobilizacije jednog drutvenog pokreta.

Sposobnost javnog iznoenja sopstvene interpretacije drutvenih problema

ubeivanja drugih da uestvuju u protestu nije samo jedan od mnogih sastavnih

delova jedne protestne kampanje, o kome se pri analizi drutvenih pokreta mora voditi

rauna. Naprotiv, sposobnost uticanja na spoljanji kontekst pomou mobilizacije

javnosti jeste kljuni faktor uspeha drutvenih pokreta, posebno poto oni esto

ne raspolau skoro nikakvim drugim resursima poput novca, veza sa odluujuim

akterima i sl.28

Koncept frejminga zasniva se na saznanju da drutveni pokreti nisu samo nosioci

odreenih ideja, ve da te ideje mogu i sami generisati.29 Frejmovi pritom imaju

funkciju da pomou jedne pojednostavljene i saete interpretacije spoljnog sveta

mobiliu pristalice, pridobiju podrku simpatizera i demobiliu protivnike.30 U biti,

frejmovi se konstruiu tako to pristalice pokreta razvijaju zajedniko shvatanje

jedne problematine situacije. Pritom se navode problemi, definie se potreba za

promenom i ustanovljava se, ko je kriv za taj problem. Zatim se predlau jedno ili vie

moguih reenja, da bi konano dolo do obraanja ostalima (drutvu) i njihovom

motivisanju da se prikljue tom stavu, kako bi se zajedno izdejstvovala odreena

promena.31 Proces frejminga obuhvata ukupno tri dela ili osnovna zadatka32: (1)

dijagnostiki frejming, (2) prognostiki frejming i (3) motivacioni frejming.33 Prvi deo obuhvata definisanje nekog problema, pri emu se pre svega odreuje uzrok

problema. Osim toga u ovom delu se imenuje krivac. U drugom delu artikuliu se

mogua reenja, a trei deo predstavlja poziv na kolektivnu akciju.

Ali zato su ovi procesi uopte toliko znaajni? Ako se drutveni pokret definie kao

mrea, koja se sastoji iz razliitih organizacija i pojedinaca, onda su rezultati procesa

frejminga, frejmovi, u stvari odraz zajednikih ciljeva mnogih aktera, koji pojedinano

mogu biti vrlo razliiti. Na osnovu frejmova moe se dakle zakljuiti, zato razliite

28 Jrgen Gerhards; Dieter Rucht (1992): Mesomobilization. Organizing and Framing in Two Protest Campaigns in West Germany. U: The American Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 572. 29 Up. Kern, str. 141.30 Benford; Snow, str. 614.31 Ibid., str. 615.32 Kern, str. 142.33 Benford; Snow, str. 615.

22

Uvod Drutvo u pokretu

grupe uestvuju u protestima.34 Pritom se jasno moe utvrditi sa kojim argumentima

unutar tog frejma su te grupe bile saglasne, odnosno koji su argumenti doveli do

njihove mobilizacije.35

Pomou kvalitativne frejm-analize ispituje se sistem znaenja (pisanih) tekstova. Za

razliku od kvalitativnih analiza sadraja, koje tekst rastavljaju u izolovane elemente

(teme, izjave, argumente) i gube iz vida kontekst kod frejm-analize vani su upravo

smisao i kontekst.36 Da bi se izbeglo pitanje, da li se kod analize teksta radi iskljuivo o

subjektivnoj interpretaciji u prilogu rada se mogu prikazati i sami primarni tekstovi.

Frejm-analiza obuhvata kako sistematski opis pojedinanih argumenata ugraenih

u frejm tako i ocenu veze izmeu sadraja i mobilizacijskog potencijala frejma.37 Najee jedan tekst (programski spis, flajer, deklaracija, manifest i sl.) predstavlja

skup nekoliko razliitih frejmova, koji pojedinano sadre razliite argumente. Taj

skup frejmova moe se nazvati master-frejmom.

Analiza se odvija u nekoliko koraka: prvo sledi odreivanje pojedinanih frejmova

i njihovih argumenata prema tri dela procesa frejminga (diagnostiki, prognostiki

i motivacioni frejming). U drugom koraku odreuju se veze izmeu pojedinanih

argumenata. Ova unutranja struktura frejma zatim se, u treem koraku vrednuje

prema mobilizacijskoj sposobnosti. Pritom se objanjavaju odnosi izmeu argumenata.

Na osnovu logine povezanosti pojedinanih argumenata, a pre svega na osnovu

kombinacije razliitih frejmova mogu se dobiti saznjanja o mobilizacijskoj snazi teksta

koji se analizira. Nain dakle, na koji su pojedinani argumenti meusobno povezani,

odnosno obim navedenih argumenata omoguava zakljuak u vezi spremnou

drugih grupa ili pojedinaca da se prikljue stavovima koje definie master-frejm. Radi

boljeg razumevanja unutranja struktura master-frejma moe se grafiki prikazati.

Tako na najbitnije elemente redukovana informacija teksta omoguava bolji pregled

loginih veza izmeu pojedinanih argumenata.38 Time to stvara vezu izmeu znaenja i mobilizacije, teorijski koncept frejminga

(i s tim u vezi frejm-analiza kao metoda) analitiki dopunjuje prva dva navedena

34 O nainu na koji razliite grupe kombinuju razliite frejmove vidi: Benford; Snow, str. 627.35 Frejm u svakom sluaju sadri set argumenata koji su meusobno povezani i koji se meusobno dopunjuju. Up: Gerhards; Rucht, str. 575. 36 Ibid., str. 573.37 Moda i najbolji primer jedne kvalitativne frejm-analize predstavlja ve citirani tekst: Jrgen Gerhards; Dieter Rucht (1992): Mesomobilization. Organizing and Framing in Two Protest Campaigns in West Germany. U: The American Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 555596.38 Up. ibid., str. 574.

23

Drutvo u pokretu Uvod

koncepta. Na osnovu pitanja koja su u fokusu ovih teorija moda se najbolje mogu

formulisati pitanja u vezi sa nekim konkretnim primerom, a kombinacija ova tri

pristupa predstavlja pritom solidnu teorijsku i pojmovnu osnovu za ispitivanje

drutvenih pokreta.

PITANJA I METODE

Konkretna pitanja, koja se mogu izvesti iz ove i drugih definicija drutvenih pokreta

su sledea: kako i kada dolazi do nastanka jednog drutvenog pokreta, kako izgleda

njegova organizacija, kako interakcija sa drugim politikim akterima, koji ciljevi se na

koji nain ostvaruju i na koji nain uspeva mobilizacija veih grupa ljudi.

Konkretna pitanja koja se mogu postaviti u vezi sa nekim drutvenim pokretom

uglavnom su sledea: Kako izgleda drutveni i/ili politiki kontekst u kome pokret

nastaje? Da li su prethodno postojale neke organizacije sa odgovarajuim ciljevima

(i koje) i kakav je njihov uticaj na nastanak i razvoj pokreta? Koja je organizaciona

struktura pokreta? Koji su ciljevi i mobilizacijske strategije pokreta? Kako izgledaju

oblici protesta? Koji je uticaj drugih (eventualno meunarodnih) drutvenih i/ili

politikih aktera na pokret? Kako izgleda odnos izmeu vlasti, odnosno autoriteta koji

se izaziva i pokreta? Kako izgleda odnos izmeu potencijalnih ili stvarnih saveznika i

pokreta? Koja je ideoloka pozadina pokreta? Kakvo je interno tumaenje problema

pokreta, odnosno kakav je i na emu je zasnovan kolektivni identitet pokreta?

Da bi se na ova brojna pitanja odgovorilo, svakako ih treba na neki nain grupisati.

Jedan mogui nain jeste podela ispitivanja (datog drutvenog pokreta) prema

razliitim analitikim nivoima; tako se, recimo, moe izdvojiti (1) nastanak i razvoj

formalnih organizacija koje su deo pokreta, (2) sami protesti kao vana odlika pokreta

i (3) razvoj tumaenja i znaenja u okviru tog drutvenog pokreta.

(1) Formalne organizacije mogu se analizirati iz perspektive SMOs, ukoliko se

utvrdi da su one uestvovale u protestima ili ak bile njihovi pokretai. Pojedinane

organizacije opisuju se i objanjavaju na osnovu sledeih pitanja: (a) nastanak, (b)

ciljevi, (c) aktivnosti, (d) prostorna (eventualno regionalna) rairenost i odgovarajua

mrea, (e) struktura lanstva, (f) finansiranje i (g) politika pripadnost, odnosno

ideoloka pozicija u datom kontekstu.

(2) Pojedinani protesti kao osnovna odlika ili proizvod drutvenog pokreta ispituju

se na osnovu sledeih aspekata: (a) politiki i/ili drutveni kontekst i konkretan povod

24

Uvod Drutvo u pokretu

za protest, (b) trajanje i prostorna rairenost prostesta, (c) obim protesta odnosno broj

protestujuih (ili njegova procena), (d) drutvene karakteristike (pripisane odnosno

samoodreene) uesnica i uesnika u protestu, (e) uee i aktivnosti organizacija

drutvenog pokreta (SMO) ili organizacije protesta, (f) ciljevi i zahtevi protesta, (g)

forme protesta i mobilizacijske strategije, (h) finansiranje protesta, (i) saveznici i

protivnici, (j) reakcije vlasti i (k) uspesi ili neuspesi39 protesta.

(3) Konano treba ispitati razvoj interpretacije problema unutar samog pokreta.

Nain na koji pokret tumai drutvene probleme, moe pruiti zanimljiva saznanja

kako u vezi sa ideolokom pozadinom pokreta, tako i u vezi sa njegovom

sposobnou mobilizacije. Tumaenje odnosno pripisivanje znaenja odreenim

problemima samog pokreta moe se ispitivati korienjem razliitih naunih metoda,

pri emu su verovatno najkorisnije (a) kritika analiza diskursa (npr. Jger 2004 ili

Jger; Jger 2007) ili (b) ve pomenuta frejm-analiza (Gerhards; Rucht 1992). Izvori

koji se pritom mogu koristiti su zvanini ili interni programski dokumenti pokreta kao

npr. deklaracije, manifesti, izvetaji, izjave za tampu, kao i asopisi, bilteni, flajeri,

plakati i sl.

Pored ovih metoda,40 u cilju verifikacije, i ukoliko je to mogue, mogu se voditi

intervjui (razliitog tipa) sa pojedinanim akterima, koristiti upitnici i sl. Problem sa

ovim poslednjim metodama je taj to one zahtevaju ili prisustvo istraivaa, a time

i njegovo uee u odreenim dogaanjima (protestima), pa posledica toga moe

biti kako nedostatak vremena za solidnu pripremu istraivanja tako i mogunost

nedostatka objektivnosti, ili u sluaju metode usmene istorije (oral history)41

odreene potekoe vezane za ex post tumaenje (minulih) deavanja i razmiljanja

aktera koji se ispituju. Osim toga velik problem (mada ne i nereiv) intervjua ma o

kom tipu se radilo jeste pre svega odabir ispitanika, dok u sluaju ankete problem

moe biti reprezentativnost uzorka. Uprkos odreenim problemima, ove metode

svakako su vie nego korisne i u kombinaciji sa analizom (pisanog) teksta predstavljaju

siguran put ka fundiranim zakljucima.

39 Poto se uspeh odnosno neuspeh nekog protesta, a i celokupne aktivnosti jednog drutvenog pokreta teko moe meriti ve samo na osnovu razlike izmeu sopstvene procene ili stvarnog uinka u datom kontekstu neki autori predlau uvoenje kategorije ishoda (protesta) i na odgovarajui nain razrauju metode uz pomo kojih se oni mogu odrediti. Up. pre svega Felix Kolb (2007): Protest and Opportunities. The Political Outcomes of Social Movements. Frankfurt am Main, New York: Campus Verlag.40 Metode koje su u dosadanjem istraivanju drutvenih pokreta najee koriene opisane su u: Bert Klandermans; Suzanne Staggenborg (ur.) (2002): Methods of Social Movements Research. Minneapolis: University of Minnesota Press.41 Up. npr. Ute Daniel (2001): Kompendium Kulturgeschichte. Theorien, Praxis, Schlsselwrter. Frankfurt am Main: Suhrkamp.

25

Drutvo u pokretu Uvod

Bibliografija

Bebler, Anton (1985): Suvremena kretanja u mirovnim pokretima. U: Pogledi. asopis za drutvena pitanja, god. 15, br. 2, str. 6472.

Benford, Robert D.; Snow, David A. (2000): Framing Processes and Social Movements. An Overview and Assessment [Frejming procesi i drutveni pokreti]. U: Annual Review of Sociology, Vol. 26, str. 611639.

Brhl, Tanja (2007): Nichtregierungsorganisationen. Einfhrung. Hoffnungstrger in Zeiten der Globalisierung? [Nevladine organizacije. Uvod. Nosioci nade u vremenima globalizacije?] U: Heinrich Geiselberger (ur.): Und jetzt? Politik, Protest und Propaganda [A sad? Politika, protest i propaganda]. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 131149.

Daniel, Ute (2001): Kompendium Kulturgeschichte. Theorien, Praxis, Schlsselwrter [Zbornik kulturna istorija. Teorija, praksa, kljune rei]. Frankfurt am Main: Suhrkamp.

Gerhards, Jrgen; Rucht, Dieter (1992): Mesomobilization. Organizing and Framing in Two Protest Campaigns in West Germany [Mezomobilizacija. Organizovanje i frejming u dve protestne kampanje u zapadnoj Nemakoj]. U: The American Journal of Sociology, Vol. 98, No. 3, str. 555596.

Gredelj, Stjepan (1988): Rasprave o novim / alternativnim pokretima u Jugoslaviji. U: Revija za sociologiju, izd. 19, br. 4, str. 441453.

Heins, Volker (2002): Das Andere der Zivilgesellschaft. Zur Archologie eines Begriffs [Drugo u civilnom drutvu. O arheologiji jednog pojma]. Bielefeld: transcript.

Jger, Margarete; Jger, Siegfried (2007): Deutungskmpfe: Theorie und Praxis Kritischer Diskursanalyse [Borbe oko tumaenja. Teorija i praksa kritike analize diskursa]. Wiesbaden: Verlag fr Sozialwissenschaften.

Jger, Siegfried (2004): Kritische Diskursanalyse: Eine Einfhrung [Kritika analiza diskursa: Uvod]. Mnster: Unrast.

Kern, Thomas (2008): Soziale Bewegungen. Ursachen, Wirkungen, Mechanismen [Drutveni pokreti. Uzroci, dejstva, mehanizmi]. Wiesbaden: Verlag fr Sozialwissenschaften.

Klandermans, Bert; Staggenborg, Suzanne (ur.) (2002): Methods of Social Movements Research [Metode istraivanja drutvenih pokreta]. Minneapolis: University of Minnesota Press.

Kolb, Felix (2007): Protest and Opportunities. The Political Outcomes of Social Movements [Protest i oportuniteti. Politiki ishodi drutvenih pokreta]. Frankfurt am Main, New York: Campus Verlag.

26

Uvod Drutvo u pokretu

Kriesi, Hanspeter (2005): The organizational structure of new social movements in a political context [Organizaciona struktura novih drutvenih pokreta u politikom kontekstu]. U: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (ur.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne perspektive u vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti, mobilizacijske strukture i kulturni frejminzi]. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str. 152184.

McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (1977): Ressource Mobilization and Social Movements. A Partial Theory [Mobilizacija resursa i drutveni pokreti. Parcijalna teorija]. In: American Journal of Sociology, Vol. 82, No. 6, str. 12121241.

Mesi, Milan (1998): Teorija drutvenih pokreta - amerike perspektive. U: Drutvena istraivanja, god. 7, br. 4-5 (36-37), str. 699729.

Pavlovi, Vukain (2006): Drutveni pokreti i promene. Beograd: Slubeni glasnik.

Rucht, Dieter (2005): National contexts and movement structures [Nacionalni konteksti i strukture pokreta]. In: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (ur.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne perspektive u vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti, mobilizacijske strukture i kulturni frejminzi]. Cambridge et. al.: Cambridge University Press, str. 185204.

Rucht, Dieter (1994): ffentlichkeit als Mobilisierungsfaktor fr soziale Bewegungen [Javnost kao mobilizacijski faktor drutvenih pokreta]. U: Neidhardt, Friedhelm (ur.): ffentlichkeit, ffentliche Meinung, soziale Bewegungen [Javnost, javno mnjenje, drutveni pokreti]. Opladen: Westdeutscher Verlag (Klner Zeitschrift fr Soziologie und Sozialpsychologie: Sonderhefte), str. 337358.

Sloterdijk, Peter (2000): Die Verachtung der Massen. Versuch ber Kulturkmpfe in der modernen Gesellschaft [Preziranje masa. Ogled o kulturnim borbama u modernom drutvu]. Frankfurt am Main: Suhrkamp.

Snow, David A.; Soule, Sarah A.; Kriesi, Hanspeter (2007): Mapping the Terrain [Mapiranje terena]. U: Snow, David A.; Soule, Sarah A.; Kriesi, Hanspeter (ur.): The Blackwell Companion to Social Movements [Blekvelov pratei zbornik o drutvenim pokretima]. Malden, Oxford, Victoria: Blackwell, str. 316.

Stickler, Armin (2005): Nichtregierungsorganisationen, soziale Bewegungen und Global Governance. Eine kritische Bestandsaufnahme [Nevladine organizacija, drutveni pokreti i Global Governance. Kritiki pregled]. Bielefeld: transcript.

27

Drutvo u pokretu Uvod

Tarrow, Sydney (2006): Power in Movement. Social Movements and Contentious Politics [Snaga u pokretu. Drutveni pokreti i konfliktna politika]. Cambridge: Cambridge University Press.

Tarrow, Sidney (2005): States and opportunities. The political structuring of social movements [Drave i oportuniteti. Politiko strukturiranje drutvenih pokreta]. In: McAdam, Doug; McCarthy, John D.; Zald, Mayer N. (Hg.): Comparative Perspectives on Social Movements. Political Opportunities, Mobilizing Structures, and Cultural Framings [Komparativne perspektive u vezi sa drutvenim pokretima. Politiki oportuniteti, mobilizacijske strukture i kulturni frejminzi]. Cambridge: Cambridge University Press , S. 4161.

Walk, Heike; Boehme Nele (ur.) (2002): Globaler Widerstand. Internationale Netzwerke auf der Suche nach Alternativen im globalen Kapitalismus [Globalni otpor. Meunarodne mree u potrazi za alternativama u globalnom kapitalizmu]. Mnster: Westflisches Dampfboot.

Studentsk i pokret vs . crvena buroaz i ja: 1968. u Jugoslav i j i

30

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

Boris Kanzleiter

1968 U JUGOSLAVIJI - TEMA KOJA EKA ISTRAIVANJE

Obeleavanje etrdesetogodinjice studentskog pokreta 1968. protekle godine u

mnogim zemljama je bilo povod za intenzivne javne aktivnosti. To je prilino neobino

za podseanje na jedan istorijski dogaaj. Razlog za to je verovatno u tome to su

mnogi akteri iz 1968. i danas vrlo prisutni u javnosti kao politiari, intelektualci i/

ili umetnici, bar u zemljama kao to su Nemaka, Francuska i eka, gde 1968.

predstavlja jedan snaan iskorak iz uobiajenog toka u posleratnoj istoriji. Oigledno je

da su kod velikog broja aktera protesti pre 40 godina esto oblikovali jedan specifian

pogled na svet. Iskustvo iz 1968, u mnogim sluajevima, povezuje u meuvremenu

promenjene politike i line biografije. Mada su tadanji akteri esto menjali politika

opredeljenja, 1968. je i dalje jedan znaajan izvor za njihov politiki i lini identitet.

Aktivnosti u pokretu tokom 1968. godine za mnoge aktere predstavljaju neku vrstu

kulturnog kapitala (Pierre Bourdieu) i esto slue za legitimiranje njihove politike

ili intelektualne biografije.

Sa druge strane, 1968. je tema koja zanima i mnoge mlade ljude koji pre 40 godina

jo nisu bili ni roeni. Teme pokreta iz 1968, kao to su antiautoritarizam ili protest

protiv rata, oigledno su i danas vrlo relevantne. Tokom 2008. postalo je oigledno

da na meunarodnom nivou postoje snani napori za nauno prouavanje 1968.

godine. Postoji veliki broj naunih radova o razliitim aspektima ovog fenomena.

Prema jednoj listi na internet strani www.amazon.de samo na nemakom jeziku

u knjiarama trenutno ima 49 knjiga o 1968. Polovina njih je naunog karaktera.

Teme variraju od 1968. i autorski film, preko 1968. i Frankfurtska kola ili 1968.

i feminizam, do istraivanja o 1968. u pojedinim gradovima, globalnih pregleda ili

zbornika dokumenata itd.1

Rezultati istraivakog rada su zaista zanimljivi. Izmeu ostalog, oni potvruju tezu

o 1968. kao globalnom socijalnom pokretu koji predstavlja jednu vrstu pluralnog

jedinstva.2 To znai da su protesti bili globalni u smislu jednog iznenaujueg

1 Za jednu bibliografiju o radovima na nemakom jeziku vidi: Manfred Lauermann (2009): Vierzig Jahre 1968. Ein Literaturberblick. U: Berliner Debatte Initial, izd. 20, br. 1, str. 111149. 2 Angelika Ebbinghaus (ur.) (2008): Die 68er. Schlsseltexte der globalen Revolte. Wien: Promedia, str. 10.

31

Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija

sinhroniciteta protestnih dogaanja na zapadu, istoku i jugu planete i jedna vrsta

meunarodnog transfera ideja, simbola i protestnih praksi. Ali, istovremeno, vano

je naglasiti da je, naravno, svaki lokalni protest imao svoje posebne karakteristike.

Evidentno je i da se nigde nije radilo o jednom homogenom pokretu nego o mnotvu

pokreta koji su se povezali kao to su: studentski, radniki, antikolonijalistiki,

umetniki, enski, antiratni, black power, gay liberation itd.3

Postoji jo jedan vaan rezultat istorijskih istraivanja: pria o 1968. nema

smisla ako posmatramo samo kalendarsku 1968. godinu. U stvari, svugde se radi o

protestnim ciklusima koji traju mnogo vie godina i imaju razliite faze konstitucije,

radikalizacije, integracije ili represije. Ponekad klimaks dogaaja nije ni bio 1968.,

ve se negde pojavljivao ranije (Urugvaj, 1966), a negde kasnije (Italija, 1969). Uspon

i pad tzv. Nove levice odvija se izmeu 1956. (posle intervencije Sovjetskog Saveza

u Maarskoj) i sredine 70-tih godina, kada su pokreti nastali u kontekstu 1968. ili

ugueni represijom, kao u Junoj Americi, ili su se pretvarali u druge oblike socijalnih

pokreta.4

Ako poredimo istraivanja studentskog pokreta 1968. u zemljama bive Jugoslavije

sa istraivanjima u drugim zemljama, moramo da konstatujemo da je taj proces ovde

na alost vrlo slab. Pozitivno je ipak to se tema 1968. tokom 2008. i u zemljama

bive Jugoslavije prvi put javlja u medijima i u iroj javnosti. Na primer, u Beogradu su

odrane dve izlobe (u Gradskoj biblioteci i Istorijskom arhivu Beograda) i niz tribina

i slinih aktivnosti. I u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu 1968. je bila predmet razliitih

aktivnosti. Ali o 1968. u Jugoslaviji do danas praktino ne postoji ni jedna ozbiljna

nauna studija, osim Sukoba izazov sociologiji Neboje Popova, studije sluaja

koju je zavrio ve polovinom 70-tih.5 Prvi put je objavljen jedan prilino opsean

3 Nove preglede daju na primer: Martin Klimke; Joachim Scharloth (ur.) (2008): 1968 in Europe. A History of Protest and Activism, 1956 1977. New York; London: Palgrave Macmillan; Jens Kastner; David Meyer (ur.) (2008): Weltwende 1968? Ein Jahr aus globalgeschichtlicher Perspektive. Wien: Mandelbaum. 4 Meunarodna Nova levica se, kao heterogeno intelektualno-ideoloko i politiki-organizaciono strujanje, od poetka ezdesetih godina podjednako distancirala od socijaldemokratske i ortodoksno-komunistike (ka Sovjetskom Savezu okrenute) Stare levice, a profilisala se studentskim i omladinskim protestima 1968. godine. Pri tom je preuzela elemente kritike kako od sovjetskog marksizma koje su jo od dvadesetih godina XX veka razvili komunistiki disidenti, tako i od antikolonijalnih oslobodilakih pokreta od posle Drugog svetskog rata, kao i umetniko-filozofskih strujanja kao to su nadrealizam i egzistencijalizam, i preformulisala ih u skladu s duhom vremena. Up. Ingrid Gilcher-Holtey (2001): Die 68er Bewegung. Deutschland Westeuropa USA. Mnchen: Verlag C.H. Beck, str. 14. 5 Up. Neboja Popov (1990): Sukobi. Drutveni sukobi - izazov sociologiji (drugo izdanje). Beograd: Centar za filozofiju i drutvenu teoriju. Tree izdanje pod naslovom: Neboja Popov (2008): Drutveni sukobi - izazov sociologiji: Beogradski jun 1968, Beograd: Slubeni glasnik.

32

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

zbornik sa seanjima bivih aktera 1968 (uglavnom) iz Beograda.6

Zanimljivo pitanje je zato nema vie istraivanja. Mogui razlozi su: (1) tema je

u socijalistikoj Jugoslaviji bila neka vrsta tabua; (2) od 90-tih do danas materijalni

i drugi uslovi za istorijska istraivanja generalno su bili veoma loi jedan primer

bio bi nedostatak stipendija; (3) nema ni mnogo ozbiljnih istraivanja o socijalistikoj

Jugoslaviji, i dananji istoriari esto preskau period izmeu 1945. i 1991; u post-

jugoslovenskom periodu traenja novog nacionalnog identiteta veliki broj istoriara

radije se bavi periodom formiranja nacionalnog identiteta u 19. veku ili traenjem

korena nacije u srednjem veku ili jo ranije, pa studentskom pokretu u tom

kontekstu naravno nema mesta. Do danas ne postoji ni jedna ozbiljna sinteza o

ekstremno vanim temama kao to su, na primer, svakodnevni ivot u socijalistikoj

Jugoslaviji ili radniko samoupravljanje. (4) Studentski pokret 1968. je bio izrazito

leviarski i pro-jugoslovenski, a dananji su istoriari (bar na Balkanu) esto vrlo

konzervativno i nacionalistiki opredeljeni; naalost i strani istoriari koji se bave

bivom Jugoslavijom su preskakali ovu temu, i oni su se bavili uglavnom nacionalnim

pitanjem ili istraivanjem etnikih odnosa.7

Ja bih sada pokuao da objasnim zato mislim da je studentski pokret 1968. u

Jugoslaviji jedna veoma zanimljiva i vrlo znaajna i vana tema koja je relevantna

ne samo za istorijska istraivanja u Jugoslaviji nego i za naunu diskusiju na

meunarodnom nivou, pa ak i za jednu aktuelnu politiku raspravu. Naravno nije

mogue ulaziti u detalje. Ja bih promenio samo etiri dimenzije: (1) specifinosti

1968. u Jugoslaviji u meunarodnom kontekstu, (2) studentski pokret kao politiku

alternativu u Jugoslaviji, (3) periodizacije i (4) znaaj 1968.

(1) SPECIFINOSTI 1968. U JUGOSLAVIJI U MEUNARODNOM KONTEKSTU

U kontekstu globalnog pluralnog jedinstva 1968. godine dogaaji u Jugoslaviji

predstavljaju jedan poseban sluaj. Jugoslavija je posle raskida sa staljinizmom 1948.

godine postala neka vrsta hibrida Istoka i Zapada. Ta hibridnost se vidi i u studentskom

pokretu 1968. Protesti u Jugoslaviji su istovremeno integrisali elemente protestnih

6 Up. ore Malavrazi (ur.) (2008): ezdeset osma line istorije. 80 svedoanstvo. Beograd: Slubeni glasnik.7 udno je na primer da u studiji Sabrine Ramet o istoriji Jugoslavije, koji se bavi uglavnom SFRJ-om na 817 stranica nema ni jedna re o studentskom pokretu. Praxis se spominje samo o kontekstu Hrvatskog prolea. Up. Sabrina P. Ramet (2006): The Three Yugoslavias. State-Building and Legitimation 1918-2005. Washington D.C.: Woodrow Wilson Center Press, str.250.

33

Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija

pokreta iz socijalistikog bloka (pre svega iz Poljske), kapitalistikog Zapada i, na

izvestan nain, iz post-kolonijalnih zemalja u tzv. Treem svetu. U tom smislu, mislim

da je studentski pokret u Jugoslaviji, bar na idejnom nivou, ak neka vrsta sinteze

globalnog pokreta 1968.

itajui dokumente o trajku na Beogradskom univerzitetu, zatim o protestima u

Zagrebu, Ljubljani i u Sarajevu tokom juna 1968, postaje oito da je jedan od glavnih

zahteva bila demokratizacija drutva. 1968. jeste protest protiv autoritarnog reima

u SFRJ. Ja u samo da kratko citiram Rezoluciju, koju su trajkai (na)pisali 3. juna

1968:

Postojanje jakih birokratskih snaga u naem drutvu zahteva:

- demokratizaciju svih drutveno-politikih organizacija a posebno Saveza

komunista,

- demokratizaciju svih sredstava informisanja i formiranja javnog mnenja,

- slobodu zbora i demonstracije8

Ovi zahtevi nisu bili samo retoriki, nego su proizilazili iz jednog univerzalnog

koncepta slobode imanentnog celom pokretu. Tzv. humanistiki marksizam i teorija

Nove levice, kao glavni idejni inspiratori studentskog pokreta, naglaavali su slobodu

i mogunosti subjekta u drutvu i u istorijskom procesu.9 Vidimo da su sloboda

individuuma i odnosi izmeu subjekta i kolektiva, odnosno oveka i drutva, glavna

tema kulturne produkcije oslonjene na studentski pokret. To je glavna tema tzv. novog

filma odnosno crnog talasa i mnogih pozorinih predstava koje su imale vaan

uticaj na formiranje studentskog pokreta kao to je, na primer, predstava Prljave

ruke Jean-Paul Sartrea u Jugoslovenskom dramskom pozoritu (JDP), 1966. u reiji

Jovana irilova.10

Ipak treba naglasiti: zahtevi za demokratizacijom i afirmacijom individuuma

i subjekta 1968. nisu podrazumevali tenju za viepartijskom demokratijom po

zapadnom modelu. Naprotiv: iz dokumenata i parola studentskog pokreta u Jugoslaviji

8 Up. (1971) Rezolucija studentskih demonstracija (3. jun 1968). U: Praxis: jun lipanj 1968. Dokumenti. Zagreb, str. 62.9 O humanistikom marksizmu Praxis grupa up. Gerson S. Sher (1977): Praxis - Marxist Criticism and Dissent in Socialist Yugoslavia. Bloomington: Indiana University Press.10 Up. Borka Pavievi (2008): ffentliches politisches Engagement ist ein Teil des Lebens. U: Boris Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi: 1968 in Jugoslawien. Studentenproteste und kulturelle Avantgarde zwischen 1960 und 1975. Gesprche und Dokumente. Bonn: Dietz, str. 238245.

34

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

vrlo jasno proizilazi da je protest naelno bio prosocijalistiki i prokomunistiki. To

najbolje pokazuju ove reenice iz jednog proglasa trajkaa u Beogradu, 4. juna 1968:

Mi smo za drutveno samoupravljanje od dna do vrha ili Mi smo za drutvenu

svojinu a protiv pokuaja da se uspostave akcionarsko-kapitalistika preduzea.11

Prosocijalistiki karakter vidi se jo bolje u drugim sloganima i simbolima koje

su studenti koristili. Posle demonstracija na Novom Beogradu 3. juna 1968, oni

su okupirali univerzitet i preimenovali ga u Crveni univerzitet Karl Marks. Meu

glavnim parolama bile su: Dole korupcija, Svima jednake uslove za kolovanje,

Dole crvena buroazija ili Dole kneevi socijalizma, Protiv sve veeg bogaenja

pojedinaca na raun radnike klase protiv akcionarskog socijalizma protiv

nezaposlenosti koja tera nae radnike u kapitalistike zemlje na rad ili Slobodna

kritika i istinsko samoupravljanje.12

Iz svih tih parola je jasno da se ovde ne negira socijalizam nego socijalna i

politika struktura moi kakva u socijalizmu, bar teorijski, ne bi trebalo da postoji.

Moemo da konstatujemo: radi se o jednom protestu u ime ideje socijalizma protiv

razoaravajueg realiteta socijalizma. U protestima u Jugoslaviji vidimo, dakle, dva

elementa. S jedne strane, afirmaciju prava individue i, sa druge, afirmaciju ideja

socijalne pravde i samoupravnog socijalizma. Ono to je specifino u Jugoslaviji jeste

da se ti zahtevi artikuliu u kontekstu jednog drutva i sistema koji imaju elemente

realnog socijalizma, ali i elemente kapitalizma. Kao u ogledalu, i studenti u Jugoslaviji

su integrisali elemente kritike i realnog socijalizma i kapitalizma. Zbog hibridnog

karaktera tzv. treeg puta, Jugoslavija je bila najbolje mesto za politiku konkretizaciju

jedne vrste idejne sinteze kritikog miljenja i sa Istoka i sa Zapada.

Ova povezanost Istoka i Zapada pokazivala se i kroz aktivistike recepcije protestnih

dogaaja u drugim zemljama i akcije solidarnosti. Od velikog znaaja u Beogradu i

drugim gradovima SFRJ su bili protesti protiv imperijalistike i neo-kolonijalistike

intervencije SAD u Vijetnamu. Prvi sukob izmeu studenata i milicije dogodio se

zapravo povodom jedne demonstracije protiv rata u Vijetnamu i ambivalentnog

karaktera spoljne politike SFRJ prema SAD, u decembru 1966. godine. Zatim, bili su

veoma znaajni i protesti protiv represije nad studentima i profesorima u Varavi u

martu i aprilu 1968. i protesti protiv represije nad studentima u Zapadnoj Nemakoj

11 Up. (1971): Drugovi radnici, graani i omladinci (4. jun 1968). U: Dokumenti, str. 83.12 Up. Popov (1990), str. 66.

35

Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija

u aprilu 1968. Jedna slika iz tog vremena13 pokazuje blokadu ambasade SR Nemake

u Beogradu tokom noi 10/11. maja 1968. u znak podrke demonstracijama u

Nemakoj protiv tzv. Nottandgezetcea (nem. Notstandsgesetze), svojevrsnog zakona

koji je omoguavao objavu poludiktatorskog vanrednog stanja. Naravno, i protesti

protiv okupacije ehoslovake u avgustu 1968. su bili veoma vani.

Recepcije kritikog miljenja sa Istoka i Zapada bile su vana aktivnost tzv. Praxis-

grupe u radu na asopisu Praxis, koji je osnovan u Zagrebu 1964. i koji je bio veoma

vana idejna inspiracija studentskog pokreta. To se vrlo konkretno pokazivalo tokom

Korulanske letnje kole izmeu 1963. i 1974, koju je Praxis organizovao. Uz prisustvo

mnogih kritikih studenata iz Jugoslavije, na Koruli su se u tom periodu svakog

avgusta okupljali poznati levi intelektualci iz celog sveta, ukljuujui i istone zemlje,

pre svih Maarsku, Poljsku i ehoslovaku. Lista uesnika - od Herberta Markuzea

preko Eriha Froma (Erich Fromm) do Zigmunta Baumana (Zygmunt Bauman) je

veoma duga. Zajednika tema je bila traenje alternative kapitalizmu i staljinizmu,

odnosno poststaljinizmu.

(2) STUDENTSKI POKRET KAO POLITIKA ALTERNATIVA U JUGOSLAVIJI

Ja bih sada pokuao da malo detaljnije analiziram konkretni politiki i istorijski

kontekst u kojem se pojavio protestni pokret 1968. u Jugoslaviji. Period od 1964. do

1971. je bio pun protivrenosti i konflikata. Ukratko, moemo da identifikujemo tri

dominantne tendencije:

(1) Sa VIII kongresom SKJ u decembru 1964. Partija poinje tzv. drutvenu reformu.

To je bio pokuaj da se intenziviranjem trinih mehanizama i integracija u svetsko

trite stvore uslovi za dinamiziranje ekonomije i, posebno, poveanja produktivnosti

rada. Neposredne posledice reforme su bili razoaravajue. Ve 1966. krenula je

diskusija o tzv. krizi reforme. Problemi su bili poveanje nezaposlenosti, poveanje

(radne) migracije u Zapadnu Evropu, najvie u Zapadnu Nemaku, i poveanje

socijalnih i regionalnih nejednakosti u Jugoslaviji.

13 Slika je koriena na pozivnici za konferenciju 1968. i novi drutveni pokreti u Jugoslaviji odranu u junu 2009. godine u Novom Sadu.

36

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

(2) Tzv. liberali u SKJ (i dravnom aparatu), koji su bili protagonisti reforme,

sukobljavali su se s tzv. konzervativcima. Posle pada Aleksandra Rankovia u julu 1966,

liberali su pobedili konzervativce. Poeli su period kontrolisane liberalizacije medija

i proces reorganizacije Partije, koji je vodio do vie samostalnosti partijskih organizacija

u republikama i autonomnim pokrajinama. I drutveno-politike organizacije kao to

su, na primer, sindikati ili Savez studenata, delovale su samostalnije. Normativno,

cilj procesa reorganizacije je bila dinamizacija drutvenog ivota, ali je u realnosti on

vodio pre svega do jaanja konflikata izmeu sve veeg broja relativno samostalnih

aktera.

(3) Kroz proces reorganizacije SKJ i ustavnih amandmana od 1966. do 1971.

dolazi i do znaajne federalizacije dravne i partijske strukture. U tom kontekstu,

prvi put posle 1945, javljaju se nacionalno pitanje i nacionalizam. Deo partijskog

rukovodstva, pojedine grupe intelektualaca i odreeni slojevi stanovita, pre svega u

Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i na Kosovu, traili su vie federalizacije i afirmacije

nacionalnog identiteta. Sa druge strane, delovale su i snage koje su bile protiv dalje

federalizacije i naglaavale jedinstvo naroda i narodnosti u Jugoslaviji. U Srbiji je

znaajan deo intelektualaca okrenuo borbu protiv decentralizacije u nacionalistiku

borbu za jedinstvo srpstva u Jugoslaviji.

Politiki i socijalni konflikt otvorio je sredinom 60-tih godina tzv. Political

opportunity structures (strukture politikih oportuniteta) koje su omoguile

artikulacije protesta.14 Ali studenti su se vrlo kritino odnosili prema reformi.

Studentski pokret nije bio na strani liberala, ali ni na strani konzervativaca. Studentski

pokret je formulisao treu opciju koja je spojila tenje ka demokratizaciji i tenje

ka socijalnoj pravdi. Na neki nain studenti su ak smatrali da su oni pravi uvari

revolucije i socijalizma u Jugoslaviji, koji su morali da budu uvani od destruktivne

politike Partije.

I to se vrlo lepo vidi u dokumentima studentskog pokreta: element koji se esto

ponavlja jeste da studenti naglaavaju da deluju na osnovu ideologije drave i partije.

Na primer, 4. juna 1968, u toku trajka, pisali su: Mi nemamo nikakav poseban

program. Na program je program najprogresivnijih snaga naeg drutva - Program

SKJ i Ustav. Mi zahtevamo njihovo dosledno sprovoenje.15

14 O konceptu Political opportunity structures vidi prilog ora Tomia u ovoj knjizi.15 Up. (1971): Drugovi radnici, graani i omladinci (4. jun 1968). U: Dokumenti, str. 83.

37

Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija

Ta vrsta afirmacije idejnog osnova drutvenog poretka bio je izvor najotrije kritike

ponaanja partijske elite i formulacije zahteva za alternativni, drugi put ka reformi.

Najbolje je to formulisano u dokumentu pod naslovom 3000 rei, koji su studentski

aktivisti u Beogradu pisali godinu dana posle juna 1968, kao jednu vrstu bilansa

trajka. Ja u sada da citiram in extenso, jer mislim da je taj, naalost, gotovo nepoznati

dokument moda najznaajniji dokument celog studentskog pokreta u Jugoslaviji.

Pie: Nikakve odlune mere nisu bile preduzete, niti su na vidiku protiv

upropatavanja drutvene imovine, iroko rasprostranjene korupcije, mita, izigravanja

obaveza prema zajednici, zloupotrebe drutvenih fondova, pekulacija sa stanovima,

nacionalizovanim i eksproprisanim zemljitem itd. Pri tom se previa da ovakve

pojave, kojima drutvo ne prua gotovo nikakav organizovani otpor, nemaju samo

svoj ekonomski i socijalni znaaj ve i duboko demoraliu radnike i omladinu.16

O kulturi: U kulturi jo nita znaajno nije uinjeno da se prevaziu sve jae

i oigledne tendencije komercijalizma i unda. (...) Na taj nain se reprodukuju

primitivne potrebe zateene iz polururalnog sitnokapitalistikog drutva i stvaraju

nove potrebe i ukusi pod uplivom snane malograanske stihije koja prodire iz

dinovske industrije zabave razvijenog graanskog drutva.17

O nacionalnom pitanju: AKCIONO POLITIKI PROGRAM [iz Juna 1968] nije

postavljao nikakve zahteve u pogledu nacionalne politike u naem drutvu. Meutim,

studenti su u junu svojim ponaanjem jasno i ubedljivo pokazali koliko im je tu

svaki nacionalizam, svaka nacionalna netolerantnost i iskljuivost, svaki nacionalni,

republiki ili regionalni egoizam i partikularizam. U toku protekle godine dana

ispoljavanjem nacionalistikih tendencija su u svim republikama, vie ili manje ojaale

i dobile krajnje zabrinjavajue razmere. Studenti jednoduno podravaju svaki onaj

kurs, sve one mere koje vode jaanju solidarnosti i saradnje jugoslovenskih naroda

i narodnosti. Meutim, odgovornost za sadanje ozbiljno stanje i postojanje jakih

tendencija koje bi mogle ugroziti i sam opstanak Jugoslavije kao zajednice naroda,

lei nesumnjivo ne samo na onim knjievnicima, lingvistima, ekonomistima i drugim

kulturnim radnicima koji na kulturnom i ekonomskom planu poslednih godina sve

upornije unose duh zagrienosti, nacionale mrnje i separatizma, ve i na svim

onim birokratskim snagama koje svoje posebne interese identifikuju s interesima

pojedinih nacija i republika, koje se opiru svakom racionalnom reavanju otvorenih

meunacionalnih i meurepublikih pitanja, i koje otvoreno ili prikriveno podravaju

16 Up. (1971): 3000 rei. U: Dokumenti, str. 442447. Citat str. 444.17 Ibid., str. 446.

38

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

nacionalistike elemente u redovima inteligencije. Studenti su uvereni, prema

tome, da su najbitniji uslovi prevazilaenja nacionalizma, prevazilaenja razlika u

dostignutom nivou ekonomskog razvoja i birokratizma.18

O svom vienju reforme: Suprotno onom to su im prebacivali i prebacuju

malograanski neoliberali, studenti nisu zauzeli frontalni stav protiv privredne

reforme, ako pod njom treba podrazumevati prelaz ka modernijem, racionalnijem,

intenzivnijem privreivanju, uz briljivo sistematsko reavanje svih socijalnih i drugih

problema koji pri tom nuno nastaju, a ne stihijsko delovanje trita. Suprotno onome

za ta su ih optuivali i optuuje birokrati oni se nisu zalagali za pluralizam buroaske

demokratije, niti za anarhistiko razaranje svih postojeih institucija, niti za privredni

i politiki etatizam, mada se nedvosmisleno izjanjavaju za ukidanje svih centara

otuene politike moi. Jednom reju ideal studenata je demokratski socijalizam.

Oni su uvereni da je u naim istorijskim uslovima ostvarenje tog cilja realno mogue.

Meutim, zahvaljujui delatnosti razliitih konzervativnih snaga u naem drutvu

raskorak izmeu proklamovanog cilja i stvarnosti, izmeu teorije i prakse, suvie je

velik i suvie se sporo smanjuje. U tome je osnovni razlog studentskog nezadovoljstva

i revolta.19

Iz dokumenta 3000 rei prolazi jasno kritini odnos prema liberalima i

konzervativcima u SKJ. Kao alternativa formulie se jedna demokratsko-socijalistika

platforma. U tom kontekstu je vrlo zanimljivo da je u traenju iskrenog komunizma

postojala i jedna istorijska dimenzija. Kritiki odnos prema vladajuim komunistima

je bio povezan s traenjem autentinog komunistikog pokreta u prolosti. Tokom

trajka u junu 1968. ima estih pozitivnih referenci na antifaistiku partizansku

borbu i borbu komunistikog pokreta u vreme Kraljevine Jugoslavije. U jednoj vrsti

glorifikacije asketizma, iskrenosti i doslednosti komunistikog pokreta pre dolaska na

vlast vidi se i jedan kritiki odnos prema vladajuoj komunistikoj partiji na vlasti.

Indikativan je, na primer, jedan portret Tita, koji su studenti koristili. Pokaz(iv)an je

Tito kao partizanski komandant, a ne kao politiar.

Vrlo jasno se vidi ta vrsta traenja i u pokuaju otkria antistaljinistike tendencije

komunistikog pokreta u Jugoslaviji pre drugog svetskog rata. U kontekstu studentskog

pokreta dolazi do diskusije o nasleu leviarskih avantgardistikih pokreta u literaturi

i umetnosti, kao to su nadrealizam i zenitizam/dadaizam, pa tako tzv. sukob na

knjievnoj levici dobija novu recepciju. U studentskim asopisima ima elemenata

18 Ibid., str. 446-447.19 Ibid., str. 447.

39

Drutvo u pokretu Studentski pokret vs.: crvena buroazija

zenitistike/dadaistike estetike. Najbolji primer je, moda, asopis Rok, koji je

objavljivan 1969/70. u Beogradu. Verovatno nije sluajnost da dizajn Praxisa lii na

dizajn Peata koji je Miroslav Krlea ureivao 1939/1940. U filmovima kao to je

Zaseda ivojina Pavlovia vidimo kritiku tematizaciju staljinistikog naslea KPJ.

(3) PERIODIZACIJA20

trajk juna 1968. je bez sumnje bio vrhunac jugoslovenskog studentskog pokreta.

Meutim, iz istorijske perspektive trajk je predstavljao samo najvidljiviji dogaaj u

protestnom ciklusu koji je poeo sredinom ezdesetih i koji je trajao celu deceniju

do sredine sedamdesetih godina. Do prvog veeg nasilnog sukoba sa milicijom dolo

je u decembru 1966. u Beogradu. Rastui protestni pokret u SAD i zapadnoj Evropi

protiv eskalacije rata u Vijetnamu pobudio je simpatije jugoslovenske javnosti. U

jesen 1966. slubeni Savez studenata je organizovao seriju protestnih aktivnosti

koje su kulminirale demonstracijama u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu. Ali dinamika

protesta se otrgla kontroli. Studenti i kritiki intelektualci su pitali zato SKJ s jedne

strane osuuje rat u Vijetnamu, a s druge, sarauje sa vladom SAD.21 Na kraju jednog

antiratnog skupa na Univerzitetu u Beogradu 23. decembra 1966. grupa studenata

je pokuala povede protestnu etnju do oblinjeg Amerikog kulturnog centra i

Amerike ambasade. U tome su ih spreile milicijske snage uz upotrebu pendreka.

Sukob je eskalirao u nerede oko zgrade Univerziteta u centru Beograda.22

Nasilje je imalo dugorone posledice. U Savezu studenata i partijskoj organizaciji

Univerziteta jedna grupa kritikih lanova je protestovala to je milicija povredila

autonomiju Univerziteta, tako to je tokom svoje akcije prodrla u zgradu fakulteta.

Rukovodstvo SKJ je odbacilo kritiku. Predsednik partijske organizacije na Filozofskom

fakultetu Aleksandar Kron, oznaen je kao organizator protesta i kolovoa kritiara i

iskljuen iz SKJ. Sukob je istovremeno doveo do izgradnje mree studentskih aktivista,

koja je obuhvatala kljune linosti kao to su Vladimir Mijanovi i Alija Hodi, koji

e kasnije igrati vodeu ulogu u daljim protestima. Protesti protiv rata u Vijetnamu

20 Deo o periodizaciji sledi uglavnom iz: Boris Kanzleiter; Krunoslav Stojakovi (2008): 1968 u Jugoslaviji Studentski protest izmeu Istoka i Zapada. U: Radmila Radi (ur.): 1968 etrdeset godina posle. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, str. 453480.21 1965. godine jugoslovenska vlada je bila posrednik u pokuaju SAD-a da nae kompromisno reenje u Vijetnamu. Up. Dragan Bogeti (2007): Poetak vijetnamskog rata i jugoslovensko-ameriki odnosi. U: Istorija 20. veka, izd. 25, br. 1, str. 91116.22 Up. (1971): Izvetaj komisije izabrane na sastanku komunista Filozofskog fakulteta 19.12.1966. U: Dokumenti, str. 1322 i (1971): Izvetaj komisije UK SKS (6. mart 1967.). U: Dokumenti, str. 2233.

40

Studentski pokret vs.: crvena buroazija Drutvo u pokretu

iz decembra 1966. se mogu oznaiti kao prekretnica u razvoju studentskog pokreta

u Jugoslaviji. Zapoela je faza otvorenog aktivizma, koji e uskoro kulminirati

trajkakom akcijom u junu 1968.23

Druga faza protestnog pokreta poela je u junu 1968. U protestnim akcijama na

univerzitetima u Beogradu, Zgrebu, Ljubljani i Sarajevu uvrstile su se neformalne

organizacione mree izmeu grupa u razliitim gradovima. Istovremeno su Politikim

akcionim programom i brojnim drugim kasnijim proglasima razvijene programske

platforme. Tito i partijsko rukovodstvo su reagovali sa kombinovanom strategijom

ukljuivanja i represije. ef Partije je u televizijskom obraanju 9. juna izjavio da

studenti imaju valjane razloge za protest. Tito je rekao da podrava veinu zahteva

trajkaa, ali i da osuuje infiltraciju reakcionarnih elemenata. Pozvao je studente

da se vrate svom radu i obeao da e od