dru[tvo sveti sava · Dru{tvo АSveti Sava„ je tokom prole}a 2005. godine organizovalo Tribinu posve}enu stotoj godi{wici od osnivawa Beogradskog univerziteta

dru[tvo „sveti sava“

Bratstvo

IX

dru[tvo „sveti sava“

Beograd, 2005.

bratstvo

âsopis Dru{tva АSveti Sava„

Ure|iva~ki odborBojovi} dr Zlata

Vlahovi} dr PetarGavrilovi} Mladen

@ivojinovi} dr DragoqubZupan Du{an

Mr{evi}-Radovi} dr Dragana

Glavni i odgovorni urednikprof. dr Zlata Bojovi}

Tehni~ki uredniciOlivera Jeli}Bojan \or|evi}

KorektorBojan \or|evi}

Izdava~Dru{tvo АSveti Sava„

www.sveti-sava.org.yu, e-mail: [email protected]

Ovaj broj АBratstva„ {tampan je uz pomo} Ministarstva vera Republike Srbije

Copyright 2005. by Dru{tvo ÀSveti Sava�

[tampaАPegaz„ - Bijelo Poqe

tira`300 primeraka

Dru{tvo АSveti Sava„ je tokom prole}a 2005. godine organizovalo Tribinu posve}enu stotoj godi{wici od osnivawa Beogradskog univerziteta. Predavawa su odràna u prostorijama Dru{tva АSveti Sava„.

Nizom predavawa obuhva}ene su najva`nije etape iz istorije Beogradskog univerziteta: od zasnivawa prve {kole 1808. u Beogradu u kojoj je bila klica budu}ih visoko{kolskih studija, preko osnivawa Liceja 1838. u Kragujevcu koji je potom pre{ao u Beograd i wegovog prerastawa 1863. u Veliku {kolu do stvarawa Beograd-skog univerziteta 1905. godine. Pored predstavqawa fundamentalnih fakulteta i disciplina, posebna pa`wa je posve}ena granawu fakulteta i zasnivawu novih katedara za mnoge nau~ne oblasti {to pokazuje da je Beogradski univerzitet i{ao ukorak sa najboqim evropskim univerzitetima.

U prvom delu ovoga broja objavquje se nekoliko predavawa odrànih na Tribini Dru{tva АSveti Sava„ i na taj na~in Dru{tvo АSveti Sava„ daje svoj doprinos obeleàvawu jednog od najva`nijih datuma u novijoj srpskoj istoriji.

Ure|iva~ki odbor

SADR@AJ

Kristina Jockovi}: SLOVO SVETOM SAVI . . . . . . . . . . . . . . . .9

Sneàna Bojovi}: OSNIVAWE BEOGRADSKOG .UNIVERZITETA 1905. GODINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Arsen \urovi}: SVETOMIR NIKOLAJEVI] — REKTOR VELIKE [KOLE I PREDSEDNIK .DRU[TVA АSVETI SAVA„ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Petar Vlahovi}: ETNOLOGIJA NA UNIVERZITETU .U BEOGRADU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Predrag Puzovi}: BOGOSLOVSKE [KOLE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE PRE OTVARAWA BOGOSLOVSKOG FAKULTETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Irena Arsi}: MATIJA BAN I POKU[AJ OSNIVAWA DRU[TVA SVETOG SAVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Vladimir Stojan~evi}: [VAJCARAC DR ADOLF FI[ER O SRBIMA U SVOJOJ KWIZI AN DER SERBISCHEN FRONT, U BALKANSKOM RATU 1912. GODINE . . . . . . . . 73

Dragoqub @ivojinovi}: ADMIRAL ERNEST ^. T. TRUBRIX: DNEVNIK IZ SRBIJE 1915. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

IZ PUTNE BELE@NICE

Mladen Gavrilovi}: MANASTIRI LALIBELE – SVETIWE PRAVOSLAVACA SA ROGA AFRIKE . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Qubinko Radenkovi}: VODENICA U KULTURI SRBA . . . . . . 113

bratstvo�

Sa{a Nedeqkovi}: IZ PRO[LOSTI SOKOLSTVA . . . . . . . . 121

SRBI U SVETU

Dragan Nedeqkovi}: VETO NA NESLOGU . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

IZ STAROG АBRASTVA„

Radoslav Perovi}: DNEVNIK JEREMIJE GAGI]A . . . . . . . . . 143

Jasna Jani}ijevi}: GODI[WI IZVE[TAJ O RADU .DRU[TVA АSVETI SAVA„ 2004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA АBRATSTVA„ . . . . . . . . . . . . . 171

* Pesma je nagra|ena posebnom Velikom nagradom Dru{tva АSveti Sava„ na konkursu za kwièvne radove na temu o svetom Savi za u~enike osnovnih i sred-wih {kola 2005. godine. Nagra|eni autor je Kristina Jockovi}, u~enica 3. razreda Saobra}ajno-tehni~ke {kole u Zemunu.

SLOVO SVETOM SAVI*

Sveti Savo Srpski, spasi svet samouk,samrtnike, samotnike,saslu{aj.

Strpqivo sagledajsagnute sagovornike,saberi sabra}u,samilost spomeni.

Svadqiva sabra}a sazida{esmutwu. Sotonu sateraj saslika, svetlost, svitawesvesrdno slij slepima.

Svemilostivi Savo,snivamo snove samotvorne,Sokoli snu`dene, sebi~nesagubi, samoprezir satri,smeh slo`nima satkaj.

bratstvo10

Spomeni su`we, sa~ekajsvanu}e, sazdaj sazvu~jesaputnika, svemo}svemudrih skru{enimSrbima skrasi.

Skloni srebroqupce,samoìve sti{aj,surove strasti smiri,stazama sej sre}u.

Saose}aj spasi samoìvima,sabqom svojom saseci samovoqu,sagnaj sujetu,slavi slobodu.

Sne`ne smetove skloni sastaza suseda samo}omslomqenih.

Svevi{wi sine srpski,svemogu}i Svetitequ, spasisrca slugu svojih, spasewemsazdaj sudwi sat.

Kristina Jockovi}

* Predavawe odràno u Dru{tvu „Sv. Sava„ u Beogradu, aprila 2005. godi-ne.

1 Boìdar \or|evi}, Univerzitet u Beogradu 1863-1963, Godi{wak grada Beograda, IX-X, 1962 (daqe: B. \or|evi}, Univerzitet); Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd, 1963; Sre}ko \unkovi}, [kolstvo i prosveta u Srbiji u 19. veku, Pedago{ki muzej u Beogradu, Beograd, 1971; S. Bojovi}, Reforme Liceja i Veli-

bratstvo12

OSNIVAWE BEOGRADSKOG UNIVERZI-TETA 1905. GODINE*

Sto godina jedne institucije je solidna zrelost za mladu dràvu nastalu u 19. veku. Beogradski univerzitet, koji se razvijao uporedo sa srpskom dràvom, zapravo je i stariji od jednog veka: kako se dràva {irila, rasla, mewala nazive i organizaciju, tako je i najvi{a prosvetna ustanova u Srbiji od malog Liceja iz 1838. godine i Velike {kole (1963) narasla po~etkom 20. veka u sloènu nastavno-nau~nu ustanovu koja je zasluèno ponela naziv Beograd-skog univerziteta.

Prva misao o Univerzitetu mora biti da je postojala u Kara-|or|evoj Srbiji i Dositejevoj {koli iz 1808. godine. U ovoj neobi-~noj {koli, za koju se na{lo nekoliko pismenih |aka, u~ili su se i slede}i predmeti: nema~ki jezik, statistika savremene Srbije, statistika, narodno pravo, dràvno pravo, na~in su|ewa krimi-nalnog. Sami nazivi predmeta govore o ambicioznosti nastavnog programa i èqi wenih tvoraca da |aci koji zavr{e {kolu mogu da se ukqu~e u najvi{e funkcije dràve, ~iji je ~itav narod bio nepi-smen.1

Slomom ustanka 1813. godine ne samo da je zatvorena {kola nego je zadugo ugu{ena svaka pomisao o nekoj sli~noj prosvetnoj ustanovi. Odmah po dobijawu autonomije i izvesnih povlastica osnovana je 1830, odnosno 1833. godine prva gimnazija u Kragujevcu. I samo posle nekoliko godina rada ove prve i jedine gimnazije javila se smela misao o otvarawu najvi{e {kole. U Kragujevcu je

osnivawe beogradskog univerziteta 1905. godine 13

2 S. Bojovi}, Reforme, str. 70; D. Barali}, Zbornik zakona i uredaba o Lice-ju, Velikoj {koli i Univerzitetu u Beogradu, Nau~na kwiga, Beograd 1967 (daqe: Zbornik).

3 S. Bojovi}, Reforme, str. 74; B. Gavrilovi}, Evolucija vi{e nastave u Srbi-ji i Velike {kole, Spomenica o otvarawu UniverАiteta, Beograd 1906.

osnovan Licej 1838. godine uz èqu kneza Milo{a da se u wemu predaju nauke Аkoje se predaju i na evropskim takvim {kolama„. Osnivawem Liceja po~eo je razvoj Univerziteta.

Licej je osnovan iz potrebe da se spremaju slu`benici i sudije za kojima je dràva, tek u izgradwi, imala preku potrebu. Najpre je osnovano Filozofsko odeqewe, op{teobrazovnog karakte-ra, nu`no potrebno da popuni nedovoqno gimnazijsko obrazovawe. Odmah potom ustanovqeno je Pravno odeqewe – budu}i Pravni fakultet – na kome su od po~etka predavani stru~ni predmeti

Prvih godina najve}i problem u radu Liceja bio je nedosta-tak profesora. U Srbiji nije bilo obrazovanih qudi, a jedini koji su imali hrabrosti da do|u u zemqu bez zakona, sudova i dràvnih ustanova bili su vojvo|anski Srbi, dobro obrazovani ali ne i odgovaraju}ih struka. Pod uticajem tih prvih profesora nastava na Liceju organizovana je po ugledu na ma|arske akademije. Ve}ina pro-fesora nije se dugo zadràvala na Liceju, tako da je za ~etvrt veka kroz Licej pro{lo skoro pedeset profesora.

U prvih desetak godina razvijalo se samo Pravno odeqewe, dok je Filozofsko odeqewe sluìlo za dopuwavawe op{teg obrazo-vawa i pripremawe |aka za slu{awe pravnih nauka. Krajem ~etrde-setih i po~etkom pedesetih godina stvoreni su uslovi za krupnije promene u nastavi. Pored ostalog, revolucija iz 1848. godine, koja je uzdrmala Evropu, uticala je i u Srbiji na dru{tveno-politi~ke prilike, kao i na stvarawe novih pogleda na obrazovawe i prosve-tu. Za Licej su izdvajana ve}a sredstva, kupovane su kwige i ~aso-pisi i po~iwali su se {tampati uxbenici. U zemqi se ve} na{ao jedan broj obrazovanih qudi koji su zavr{ili Licej ili se vratili sa {kolovawa iz inostranstva. Oni su sa Zapada donosili duh pri-rodno-tehni~kog napretka i nove ideje.

Godine 1853. iz temeqa je izmewen dotada{wi na~in {kolo-vawa. Pored Filozofskog (sada Op{teg odeqewa) i Pravnog ode-qewa uvedeno je Prirodno-tehni~ko odeqewe na kome su predavane prirodne i tehni~ke nauke. Me|u novouvedenim predmetima nala-zili su se fizi~ka geografija i meteorologija, prirodna istorija,

bratstvo14

4 Zakon o ustrojewu Velike {kole (Akademije), Zbornik, str. 39; Sto godina Filozofskog fakulteta, str. 54.

5 S. Bojovi}, Reforme, str. 73-74; Ivan Boì}, Postanak i raАvoj Beograd-skog univerАiteta, Godi{wak grada Beograda, XXII, 1975, str. 142 (daqe: I. Boì}, Postanak i razvoj)

mineralogija s geognozijom, botanika, hemija, hemijska tehnologija. Bilo je vi{e disciplina s podru~ja prirodnih nego tehni~kih nau-ka, tako da se moè re}i da je to Odeqewe prete~a Prirodno-mate-mati~kog fakulteta. Za profesora je postavqen Josif Pan~i} koji je osnovao prve kabinete prirodnih nauka.2

Pored napretka koji je donela reforma iz 1853. godine, i same ~iwenice da su u nastavu uvedene prirodne nauke, {kola nije bila dobro organizovana. Broj nastavnika u ~itavoj {koli zako-nom je bio ograni~en na 14, tako da je svaki profesor predavao po nekoliko predmeta. I daqe se razvijalo Pravno odeqewe, dok je Filozofsko odeqewe jo{ imalo op{teobrazovni karakter, a na Prirodno-tehni~kom odeqewu predavan je veliki broj predmeta od kojih su mnogi bili op{teobrazovni. Za tri godine, koliko je tra-jalo u~ewe, nije se mogla ste}i prava stru~nost i na to Odeqewe upisivalo se sve mawe |aka. Zato se ve} posle nekoliko godina po~e-

lo misliti o reorganizaciji tog Odeqewa i Liceja uop{te. Isto-vremeno se govorilo i o osnivawu univerziteta pod imenom Kraqa Aleksandra I i o tome je 1859. godine pisano i u dnevnoj {tampi. Dinastijska promena osujetila je planove oko otvarawa univerzite-ta .3

Kraj pete decenije 19. veka doneo je krupne promene u dru{-tvenom, a posebno u kulturnom ìvotu. Mladi qudi {kolovani na


6 S. Bojovi}, Reforme, str. 74.7 B. \or|evi}, Univerzitet, str. 12.

nema~kim, {vajcarskim i francuskim univezitetima, koji su upo-znali prvoklasne {kole i dobro organizovanu nastavu, svoje znawe donosili su i ugra|ivali u srpsku prosvetu i kulturu. Polako su potiskivani vojvo|anski Srbi, s wima i duh austrougarske {kole i usvajani su novi pravci u razvoju nastave, po ugledu na Zapadnu Evropu.

Godine 1863. izvr{ena je jedna od najzna~ajnijih i najradi-kalnijih reformi u razvitku nastave. Licej je prerastao u Veliku {kolu s tri samostalna fakulteta, Filozofskim (tri godine), Pravnim i Tehni~kim (po ~etiri godine studija). Ta tri fakulteta imao je i Univerzitet 1905. godine. Filozofski fakultet prestao je da bude op{teobrazovni, na Tehni~kom fakultetu predavane su prirodne nauke, na Pravnom fakultetu zadràni su, naravno, stru-~ni predmeti.4 .

Nova {kola odmah se uselila u novu zgradu – Kapetan-Mi{ino zdawe (danas zgrada rektorata na Studentskom trgu). Ovo zdawe, zapo~eto da se gradi 1857. godine, upravo je zavr{eno kada ga je Mi{a Anastasijevi} (1803-1885), jedan od najbogatijih qudi u Srbiji, 1863. godine poklonio Аu~ebnim zavodima„, tako da je na vreme moglo da se preuredi za potrebe prosvetnih ustanova. Po èqi kapetan-Mi{e, a i dràvnim potrebama, u zgradu su se, pored Velike {kole, uselili Narodna biblioteka, Narodni muzej, Srp-sko u~eno dru{tvo i Ministarstvo prosvete, kasnije i Gimnazija. Velika [kola je u po~etku sme{tena u delu desnog krila zgrade, ali kako su se pojedina nadle{tva iseqavala a [kola {irila, vre-menom je zaposela celu zgradu; krajem veka u zgradi je ostala samo Narodna biblioteka.

Zakon iz 1863. godine, pored dobrih strana, imao je i krup-nih nedostataka. [kola je izgubila dotada{wu autonomiju, profe-sore nije vi{e birao {kolski savet nego ih je postavqao knez na predlog ministra prosvete. Ministar prosvete mogao je da postav-qa honorarne nastavnike bez pitawa i mi{qewa Akademskog saveta [kole. Na sva tri fakulteta predavan je i veliki broj op{teobra-zovnih predmeta, {to je zna~ilo da je Velika {kola nastavila da sprema |ake op{teg obrazovawa, podobne za sve struke.

bratstvo16

8 S. Bojovi}, Hemija u Srbiji u 19. veku, Nau~na kwiga, Beograd, 1989, str. 41 (daqe: S. Bojovi}, Hemija u Srbiji)

9 S. Bojovi}, Reforme, str. 75.

Gubitak samostalnosti [kole i optere}enost fakulteta pred-metima koji nisu bili stru~ni bio je glavni razlog {to je ve} po stupawu na snagu zakona iz 1863. do{lo do negodovawa me|u nastav-nim kadrom i intelektualcima uop{te i {to se pomi{qalo na wegovu izmenu.5 Do ve}ih izmena u zakonu moglo je do}i tek posle 1868. godine, kada su namesni~kim reìmom stvoreni povoqniji uslovi za daqi razvoj nastave.

Godine 1868. ponovo je planirano osnivawe univerziteta. O tome svedo~i projekat koji su sa~inili profesori Velike {kole juna meseca 1868. godine. Tim projektom trebalo je da se na Veliku {kolu uvedu ~etiri fakulteta, filozofski, pravni, dràvni~ki i tehni~ki, a eventualno bogoslovski i medicinski. Treba ista}i da je taj projekat, iako samo na papiru, prete~a Zakona o Univerzitetu donetog skoro ~etiri decenije kasnije. [kola je nastavila da radi prema starom ustrojstvu, ali su povremeno vr{ene izmene koje su osavremewivale nastavu i davale joj vi{i i stru~niji karakter.6

Godine 1871. [kola je ponovo stekla samostalnost oduzetu 1863. godine. Istovremeno je doneta uredba o profesorskim kvali-fikacijama ~ime je omogu}ena prava stru~nost u nastavnom kadru.

Broj diplomiranih na Velikoj {koli nije bio visok i tre-balo je daqe unapre|ivati nastavu kako bi se privuklo vi{e |aka, pre svega na Filozofski i Tehni~ki fakultet jer, mada je u zemqi ve} bilo dosta pravnika, jo{ uvek se najvi{e |aka upisivalo na Pravni fakultet.

Broj diplomiranih |aka Velike {kole u periodu 1864-1973. godine7

Sedamdesetih godina 19. veka ekonomski oja~ala Srbija po~e-la je, ne samo privredno i politi~ki, ve} i kulturno da se povezuje sa Evropom. Nepismeni qudi na vlasti postepeno su zamewivani {kolovanim mladim qudima, na Veliku {kolu dolazili su stru~wa-ci, a pojedinci su ve} po~iwali da objavquju nau~ne radove. Tako su se postepeno stvarali uslovi za osnivawe najvi{e {kole koja bi negovala i nau~ni rad. I sve slede}e reforme vodile su u tom pravcu i imale su za ciq otvarawe univerziteta. Najpre je 1873. godine izvr{eno pregrupisavawe predmeta po fakultetima. Filo-zofski fkaultet podeqen je na dva odseka, Prirodno-matemati~ki


10 S. Bojovi}, Reforme, 75.11 B. \or|evi}, Univerzitet, str. 13.12 S. Bojovi}, Reforme, str. 76.

i Filozofsko-istorijski. S Filozofskog fakulteta izba~eni su pravni predmeti, a unesene prirodne nauke koje su dotle izu~ava-ne na Tehni~kom fakultetu.8 Tako su na Filozofskom fakultetu predavane osnovne nau~ne discipline, kao i na drugim evropskim fakultetima.

Godine 1880. pitawe univerziteta ponovo je postalo aktuel-no. Jednom uredbom data je mogu}nost fakultetima da, po sporazu-mu s ministrom prosvete, otvaraju po potrebi nove katedre, ~ime je omogu}eno {irewe {kole i unapre|ivawe nastave. Nastava na Filozofskom fakultetu produèna je na ~etiri godine.9 .

Pored svega toga, stru~no obrazovawe nije bilo na visini koja bi bila poterbna univerzitetu. Ni Tehni~ki ni Pravni fakultet nisu imali odseke, a |aci Filozofskog fakulteta, mada su u~ili na dva odseka, bili su optere}eni velikim brojem pred-meta. Nisu postojala seminarska ve`bawa ni mnogi neophodni instituti. Profesori su ~esto napu{tali Veliku {kolu i odla-zili na druge du`nosti, obi~no ne dobrovoqno ve} silom vlasti ili politi~kih prilika. Mnoga poznata imena u nauci povremeno su zauzimala ministarske i poslani~ke poloàje ili su postajali dràvni savetnici. Ova pojava lo{e se odraàvala na nastavu i rad [kole. Ipak, veliki broj darovitih mladih qudi, koji se vra}ao sa diplomama najboqih evropskih {kola, stvarao je novu intelek-tualnu klimu, osnivane su nau~ne, stru~ne i kulturne institucije, otvarane su nove katedre na Velikoj {koli, razvijane nove nau~ne discipline, formirani zavodi i seminari, oboga}ivane bibliote-ke. Oskudna sredstva izdvajana za Veliku {kolu osetno su porasla, a kraq Milan je 1889. godine Velikoj {koli poklonio svoje imawe na kome je osnovana Botani~ka ba{ta.

Sve to uticalo je da od 1890. godine pitawe univerziteta postane stalno prisutno u srpskoj javnosti i da se ~itavih 15 godi-na sastavqaju projekti i vode rasprave oko osnivawa univerziteta. Ipak, politi~ka zbivawa, u kojima su u~estvovali i profesori Velike {kole, ometali su smireno, akademsko sazrevawe i re{a-vawe pitawa univerziteta.

Oktobra meseca 1890. godine rektor Velike {kole Sima Lozani} obavestio je ministra prosvete da je akademski savet na sednici odrànoj po~etkom oktobra odlu~io da je potrebno da se

bratstvo1�

13 S. Bojovi}, Reforme, str. 76; Zbornik, str. 77.

Velika {kola {to pre preustroji u univerzitet i da se ve} na slede-}oj Narodnoj skup{tini donese zakon o pretvarawu Velike {kole u univerzitet. Na istoj sednici obrazovan je Odbor sa zadatkom da izradi projekt o pretvarawu Velike {kole u univerzitet sa izmena-ma i dopunama ustrojstva Velike {kole, kao i da izradi definiti-van projekat ure|ewa univerziteta.10 Prethodni rektor Jovan Bo{-kovi} izradio je jo{ 1886. godine projekat Zakona o Univerzitetu i taj je projekt uveo u program liberalne vlade 1892. godine.11

U me|uvremenu [kola je dobijala sve ve}u stru~nost i pre-rastala u nau~nu ustanovu. Na Filozofskom fakultetu 1893. godine osnovan je Geografski zavod, 1894. Matemati~ki seminar, 1895. Francuski seminar, 1901. Srpski seminar. Na Tehni~kom fakulte-tu jo{ 1887. godine osnovan je Geodetski zavod, 1894. Hidrotehni~-ki, a 1898. Elektrotehni~ki zavod. Iz Pan~i}evog jestastveni~kog kabineta iznikla su ~etiri velika zavoda: Zoolo{ki, Botani~ki, Mineralo{ki i Geolo{ki.12

Godine 1895. Akademski savet Velike {kole sa~inio je pro-jekat o novom ustrojstvu [kole koji je, zbog politi~kih promena, stupio na snagu 1896. godine. Novim zakonom, pored Akademskog saveta, ustanovqeni su fakultetski saveti sa samostalnim unutra{-wim ure|ewem i sa punom slobodom u utvr|ivawu nastavnog plana. Time su date velike mogu}nosti daqem razvoju i usavr{avawu nauka, mogu}e je bilo ustanoviti nove zavode i nove katedre. Predavawa su mogli da drè i ~lanovi Akademije nauka i drugi nau~nici koji nisu imali profesorska zvawa (ministar vi{e nije imao mogu}no-sti da na nastavni~ka mesta dovodi svoje qude). Reìm u~ewa u pot-punosti je izmewen, nije to vi{e bilo samo Аslu{awe nauka„, ve} pravo studirawe. \aci su bili du`ni zbog Аspremawa samostalnih radnika na nau~nom poqu (...) da ve`baju u radu u laboratorijama, kabinetima, seminarima i drugim institutima„. Prema ranijem zakonu, izuzimaju}i Filozofski fakultet koji je imao dva odseka, |aci su uglavnom slu{ali sve predmete. Sada su predmeti svrstani u grupe a svako je izu~avao samo jednu grupu predmeta. Filozofski fakultet podeqen je na ~etiri odseka: Lingvisti~ko-literarni, Istorijsko-geografski, Matemati~ko-fizi~ki i Jestastveni~ko-


15 Zbornik, str. 125; S. Bojovi}, Reforme, str. 78.16 S. Bojovi}, Marko Leko (1853-1932), @ivot i delo srpskih nau~nika, 4,

SANU, 1998.17 B. \or|evi}, Univerzitet, str. 12.

hemijski. Tehni~ki fakultet podeqen je na tri odseka: Gra|evin-ski, Ma{insko-tehni~ki i Arhitektonski, a Pravni fakultet na dva odseka: Sudski i Politi~ko-ekonomski.13 Reforma iz 1896. godine zna~ila je prelom u razvitku Velike {kole jer je wom omo-gu}eno ne samo najvi{e stru~no osposobqavawe nego su stvoreni uslovi za nau~ni rad, {to je zapravo omogu}ilo prerastawe Velike {kole u univerzitet.

Prema jednom projektu iz 1894. godine univerzitet bi imao, pored postoje}a tri fakulteta, medicinski i teolo{ki fakultet. Na tom projektu radilo je deset profesora Velike {kole i akademi-ka. Projekat je ponovo postao aktuelan 1898. godine kada je, ne{to izmewen, podnet ministru prosvete da se iznese pred Skup{tinu. Ne{to kasnije, 1900. godine, ministar prosvete Andra \or|evi} izradio je poseban projekat zakona o univerzitetu. Nijedan nije usvojen. Novembra 1901. godine ministar prosvete Qubomir Kova-~evi}, sa jo{ nekolicinom profesora Velike {kole, izmenio je projekat iz 1894. godine utoliko {to je odbacio otvarawe medicin-skog i teolo{kog fakulteta. Ali, i to je ostalo neostvareno. Juna 1902. godine jo{ jedanput je ministar prosvete obrazovao komisiju za sastavqawe zakona o univerzitetu. Ta komisija, sastavqena od 13 profesora, imala je zadatak da za osnovu svog projekta uzme jedan od dotada{wih ili da sa~ini potpuno nov projekat. Ali, na otvarawe univerziteta moralo je da se sa~eka jo{ nekoliko godina.14

U me|uvremenu, 1900. godine, izvr{ena je jo{ jedna reforma nastave. Na Filozofskom fakultetu svi predmeti svrstani su u 11 grupa, ~ime su postavqeni temeqi modernom Filozofskom fakulte-tu. Predmeti u okviru jedne grupe podeqeni su na stru~ne – glavne (koji su polagani pismeno i usmeno na kraju posledweg semestra), pomo}ne (koji su polagani po zavr{etku predavawa) i sporedne (koji su slu{ani ali nisu polagani). Zna~ajna novina bilo je uvo-|ewe ve`bi kroz ~itavo {kolovawe, odnosno posle IV semestra sva-ki |ak mogao je da izabere ve`bawe iz jednog od svojih glavnih pred-meta i da ga produì u narednim semestrima. Filozofski fakultet imao je {est seminara, za kwièvne, istorijske, filozofske nauke i matematiku, pet zavoda za prirodne nauke, Hemijsku laboratoriju, Botani~ku ba{tu, Meteorolo{ku i Astronomsku opservatoriju. Teh-ni~ki fakultet imao je, pored stru~ne biblioteke, ~etiri zavoda i pet zbirki. Pravni fakultet imao je, pored biblioteke i semi-

bratstvo20

18 I. Boì}, Postanak i razvoj, str. 145

nare za pojedine pravne predmete. Tih godina izabrani su i prvi asistenti Velike {kole.15 îweni su i drugi napori da se nastava boqe organizuje i da se izdigne na vi{i nivo koji }e predstavqati osnovu budu}e univerzitetske nastave.

Jedan od posledwih rektora Velike {kole Marko Leko uveo je pisawe godi{wih izve{taja svih fakulteta i, na po~etku godine, publikovawe programa svih predmeta, ukqu~uju}i predavawa, semi-nare i ve`bawa. Na taj na~in nastava na Velikoj {koli postala je dostupna javnosti.16

Broj nastavnikla postepeno se pove}avao. Kada je Licej osno-van bilo je samo tri nastavnika, 1848/49. devet nastavnika, a zatim, kako je nastavni plan pro{irivan, broj nastavnika je rastao17 .

[kolske 1868/69. godine bilo je 16 nastavnika А 1873/74. А А А 19 А 1878/79. 28 1890/91. 35 1903/04. 67 Filozofski fakultet imao je najve}i broj nastavnika. Od

35 nastavnika, koliko ih je ukupno bilo 1890/91. godine, na Filo-zofskom fakultetu je predavalo 20, a 1903/04. godine 29, dok je na Pravnom bilo 14 nastavnika, a na Tehni~kom 24 nastavnika. Na Filozofskom fakultetu nalazio se i najve}i broj nau~nika koji su svojim nau~nim radom, poznatim i priznatim u evropskoj javno-sti, stvorili na Velikoj {koli pravu univerzitetsku atmosferu: bili su ~lanovi evropskih dru{tava i objavqivali radove u pozna-tim nau~nim ~asopisima, a u Beogradu osnivali nau~na i stru~na dru{tva, pokretali ~asopise, obu~avali mlade istraìva~e, vodili stru~ne diskusije, negovali kriti~ku misao (Jovan Cviji}, Jovan @ujovi}, Bogdan Popovi}, Slobodan Jovanovi}, @ivojin Peri}, Mihajlo Petrovi}).

Za prvih ~etvrt veka rada Velike {kole diplomu je dobilo oko 900 u~enika, od kojih 65% na Pravnom, 25% na Filozofskom i 10% na Tehni~kom fakultetu. U posledwim godinama 19. veka na Filozofski fakultet upisivalo se vi{e |aka (1890/91. godine 150 od 485 upisanih), dok se na Tehni~ki fakultet i daqe upisivao


19 S. Bojovi}, Reforme, str. 79-80; S. Bojovi}, Hemija u Srbiji, str. 70; I. Boì}, Postanak i razvoj, str. 146.

20 S. Jovanovi}, Univerzitetsko pitawe (govor dràn na Sv. Savu 1914. na Univerzitetu), Beograd 1914, str. 10.

mali broj (1890/91. godine 35). Na Veliku {kolu upisivala se i omladina iz drugih ju`noslovenskih krajeva (Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Vojvodine, Crne Gore, Bosne i Hercegovine), a pred kraj veka u~ile su i devojke, naro~ito kao vanredne u~enice (vanredni u~enici nisu polagali ispite niti su dobijali diplome, ali su poha|ali predavawa zbog obrazovawa).18

Dràvni udar iz 1903. godine, smena dinastije i uvo|ewe gra|anskog parlamentarizma i demokratije olak{ali su izglasa-vawe Zakona o Univerzitetu. Najzad, krajem 1904. i po~etkom 1905. godine pitawe univerziteta privedeno je kraju. Zakon je podnesen Narodnoj skup{tini 15. decembra 1904. godine (po starom kalen-daru). Poslanici u Skup{tini, ve}inom trgovci i seoske gazde, podozrivi prema inteligenciji i visokom obrazovawu, ipak su 19. februara 1905. godine prihvatili predlog o osnivawu Univerzite-ta: od 117 prisutnih za zakon je glasalo 110 poslanika.

U Velikoj {koli obustavqena su predavawa 22. februara 1905. godine i u toku nekoliko dana sve je pripremqeno za predaju du`no-sti novim univerzitetskim vlastima: administracija, zbirke, kabi-neti, biografije i pregled nau~nih radova svih nastavnika, pregled buxetskih kredita za tu godinu.

I 27. februara 1905. godine (po starom kalendaru) dugo pri-premani i dugo o~ekivani Zakon o Univerzitetu je progla{en. Toga dana svi profesori Velike {kole stavqeni su Аna raspoloèwe„. Istog dana posebnim ukazom postavqeno je prvih osam redovnih profesora Univerziteta koji su istovremeno ~inili privremeni Univerzitetski odbor: Sima Lozani}, ministar u penziji, Jovan @ujovi}, dràvni savetnik, dr Dragoqub Pavlovi}, Qubomir Jova-novi}, dr Jovan Cviji}, dr Mihailo Petrovi} (Filozofski fakul-tet), Mili} Radovanovi} (Pravni fakultet) i Andra Stevanovi} (Tehni~ki fkaultet). Za predsednika Odbora imenovan je Sima Lozani}. Zadatak Odbora, kao mati~ne komisije, bio je da izabere nastavno osobqe Univerziteta i da organizuje nastavu. Ceo proces oko ustrojstva Univerziteta daqe je tekao preko Odbora pod ruko-vo|ewem Sime Lozani}a. Ve} slede}eg dana, 28. februara, Odbor je doneo odluke o birawu nastavnog osobqa. Po~etkom marta izabrani su redovni profesori Univerziteta, a nekoliko dana kasnije i vanredni. Zatim su fakultetski saveti dodelili katedre osmorici redovnih profesora na slede}i na~in: Sima Lozani} – hemija, Jovan @ujovi} – geologija, Jovan Cviji} – geografija, Qubomir Jovanovi} – istorija srpskog naroda, Mihailo Petrovi} – mate-

bratstvo22

amtika, Dragoqub Pavlovi} – op{ta istorija (na Filozofskom fakultetu), Andra Stefanovi} – gra|evinske konstrukcije (na Teh-ni~kom fakultetu) i Mili} Radovanovi} – ekonomija i ekonomska politika (na Pravnom fakultetu). Time je ustrojstvo Univerziteta bilo zavr{eno.19

[ta je doneo zakon o Univerzitetu? Jo{ pre progla{avawa zakona o Univerzitetu Skup{tinski

odbor ograni~io je Аbuxetskim razlozima„ broj profesora na 20 (od 33 profesora Velike {kole). Tako je na Univerzitetu bilo samo 20 redovnih profesora (4 na Pravnom, 10 na Filozofskom i 6 na Tehni~kom fakultetu), 30 vanrendih profesora (6 na Pravnom, 15 na Filozofskom i 9 na Tehni~kom fakultetu) i 50 docenata i asi-stenata. Uslovi za izbor bili su stroì nego na Velikoj {koli, nastavnici su morali da imaju doktorat i nau~ne radove (izuzev na Tehni~kom fakutetu). Me|utim, zbog ograni~ewa broja profesora mnogi redovni profesori Velike {kole, iako su imali doktorate i radove, morali su da budu izabrani za vanredne profesore Univer-ziteta, zbog ~ega su neki od wih, ne èle}i da prihvate niè zvawe, odmah oti{li u penziju. Zbog malog broja redovnih profesora ~esto su docenti rukovodili katedrama i institutima. Zbog toga je, pone-kad, Univerzitet nazivan docentskim i upore|ivan sa vojskom u kojoj komanduju niì a ne vi{i oficiri.20

Zakonom o Univerzitetu bilo je predvi|eno otvarawe jo{ dva fakulteta, medicinskog i bogoslovskog, kao i osnivawe poqo-

1 Ovaj rad predstavqa dopuwenu verziju referata podnetog na nau~noj tri-bini Dru{tva АSv. Sava„ posve}enoj proslavi stogodi{wice Beogradskog univer-ziteta, aprila 2005. godine. Deo je monografije koja je u pripremi pod naslovom: Svetomir Nikolajevi} izme|u nauke i politike.

2 O S. Nikolajevi}u, ako izuzmemo se}awa wegovog sina dr B.Nikolajevi}a, malo je pisano u na{oj istoriografskoj i kwièvnoj literaturi, uprkos zna~aju koji je imao u nau~nom, politi~kom i kulturnom ìvotu Kraqevine Srbije u dru-goj polovini 19. veka. Izdvajamo slede}a dela. B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, se}awa i dokumenti, SANU, Beograd, 1986, Isti, Radikalna stranka i Svetomir Nikolajevi}, Beograd, 1938, Spomenica Dru{tva Svetog Save 1886-1936, Beograd, 1936, P. Popovi}, Svetomir Nikolajevi}, Iz kwièvnosti, 3, Beograd, 1926, Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd, 1963, 464-467, J. Papadrianos, Svetomir

privrednog odseka i apotekarskog kursa, ali do Prvog svetskog rata nije bilo uslova za wihovo otvarawe. Iako je Zakonom prokla-movana sloboda nastave (Аnastavnici su slobodni u izlagawu svoje nauke„), nisu postojale mogu}nosti za otvarawe svih potrebnih katedara.

Pored svih nedostataka Univerzitet je bio najva`niji kul-turni doga|aj u Srbiji onog vremena, neophodan ne samo za daqi razvoj prosvete i nauke nego i prosperiteta ~itave zemqe. Vi{e nije postojala razlika izme|u studija na strani i studija na Beo-gradskom univerzitetu, ali se i daqe nau~na specijalizacija mogla dobiti samo u velikim evropskim univerzitetskim centrima.

Sa nastavom na Univerzitetu po~elo se marta meseca, kada je za rektora izabran Sima Lozani}. A sve~ano otvarawe Univerzi-teta obavqeno je 15. oktobra 1905. godine u prisustvu kraqa, presto-lonaslednika, najvi{ih politi~kih li~nosti, diplomatskog kora i crkvene jerarhije. Bili su prisutni i izaslanici univerziteta u Zagrebu, Sofiji i Torinu.

Kakav je zna~aj imao prvi srpski Univerzitet svedo~e nadah-nute re~i rektora Lozani}a izgovorene prilikom sve~anog otva-rawa Univerziteta: АI tako smo tek posle jednog stole}a od na{e-ga ustanka, a posle sedamdeset godina od postanka Liceja, bili u

bratstvo24

skog fakulteta, Beograd, 1963, 464-467, J. Papadrianos, Svetomir Nikolajevi} (1844-1922): The first Serbian Historian to write about Rigas Velestinlis, Tessaloniki 1998, M. Vojvodi}, Dru{tvo Svetog Save, Dokumenti 1886-1891, Dru{tvo Sveti Sava - Arhiv Srbije, Beograd, 1999, Isti, Rad Dru{tva Svetog Save,1886-1891, Bratstvo 2, Beograd, 1998, 7-19, V. Stojan~evi}, Dru{tvo Svetog Save-Dokumenti 1886-1891, Bratstvo 3-4, Dru{tvo АSveti Sava�, Beograd, 1999-2000, 171-175, P. Palavestra, Preobraàj realisti~kog nasle|a, u: Istorija srpskog naroda, SKZ, Beograd, 1983, 373-414, R. Samarxi}, Nauka kod Srba u 19 i 20. veku, u: Istorija srpskog naroda, SKZ, Beograd, 1983, 462-506, A. \urovi}, Svetosavska ve~erwa {kola- uloga u o~u-vawu nacionalnog identiteta srpskog naroda u Evropskoj Turskoj, u: Srbija i oslo-bo|ewe srpskog naroda u Turskoj 1804–1912, SANU, Beograd, 2003, 249-260, Isti, Uloga humanitarnih organizacija u dru{tvenom ìvotu Kraqevine Srbije po~etkom 20. veka, Bratstvo 8, Dru{tvo АSveti Sava�, Beograd, 2004, 95-113, B. Jordanovi}, Rektori Liceja, Velike {kole i Univerziteta u Beogradu 1838-1988, Beograd, 1988, 50.

3 S. Nikolajevi} je bio jedan od osniva~a Radikalne stranke. Poslanik u Narodnoj skup{tini bio je od 1880 - 1882. godine. Kasnije je bio predsednik Beograd-ske op{tine (1887), zatim ministar unutra{wih dela i predsednik Ministarskog saveta (1894), dràvni savetnik (1893, 1895), kao i ~lan Senata (1901) i poslanik u Atini (1903). AS, V[, 1880, 179, 1887, 43. Pismo ministra prosvete S. Novakovi}

stawu da steknemo najsavr{eniji oblik najvi{e {kole, u stawu smo bili da steknemo Univerzitet (...) Kao {to sunce svojim svetlo-snim, toplotnim i hemijskim zracima daje ìvota mrtvoj prirodi, posreduju}i da iz zemqe, vode i vazduha postaju ìvi stvorovi, isto tako i {kola svojim nau~nim zracima daje ìvota duhu ~ove~jem, posreduju}i da se u neukom sinu hladne prirode razvije um, i da taj prost ìvi stvor postane kulturan ~ovek (...) Neka (...) i na{ Univerzitet postigne tu mo} te da i na{ narod zauzme u kulturnom stupwu mesto koje bi bilo dostojno wegove slavne pro{losti, i koje bi mu obezbedilo pravilan razvoj sviju wegovih pravaca (....) Neka da Bog da ìvi, da raste, i da cveta, pa i da donese ploda, na{ mla-di Univerzitet„.

Sneàna Bojovi}

svetoMir nikoLaJevi] – rektor veLike [koLe... 25

4 Malo ima podataka o najranijem detiwstvu S. Nikolajevi}a. Trag se gubi u poàru koji je, prema re~ima arhivista Iistorijskog arhiva u Vaqevu, uni{tio mati~ne kwige ovog podru~ja po~etkom 20. veka. Ovaj nedostatak smo nadomestili zahvaquju}i dr Sneàni Nikolajevi}, potomku ove porodice i uglednom muzikologu i pedagogu iz Beograda.

5 O Krstu Nikolajevi}u vid. uspomene Milana \. Mili}evi}a u: Godi{wi-ca ûpi}eve zadu`bine, kwiga 14. Mili}evi} navodi podatak da je Krsto za ìvota napisao i jednu kwigu autobigrafskog karaktera, ali na àlost ona nije sa~uvana.

6 U Vaqevskom okrugu bilo je u {kolskoj 1845/46. godini 19 {kola s 21 u~i-teqem i 560 u~enika. S. ]unkovi}, [kolstvo i prosveta u Srbiji u 19.veku, Peda-go{ki muzej, Beograd, 1971, 36.

SVETOMIR NIKOLAJEVI] – .REKTOR VELIKE [KOLE .

I PREDSEDNIK DRU[TVA „SVETI sava“1

Proslava jednog od najva`nijih jubileja vremena u kome smo savremenici, sto godina od osnivawa Beogradskog univerzi-teta (1905-2005) bila je istovremeno prilika da se prisetimo i onih zaslu`nih li~nosti srpske istorije s kraja 19. veka ~ijim je nadasve stru~nim radom postavqen temeq ovom istorijskom ~inu. Wima zapravo dugujemo, ne samo pomen, ve} i zahvalnost za veliko i neprolazno delo koje su nam ostavili u nasle|e. Veli~inu tog dela nije mogu}e sagledati bez temeqnih istraìvawa pre svega ulo-ge pojedinih aktera ovog, kako ga je nazvao S. Novakovi} Аvelikog nacionalnog delawa�. Jedan od wih je i li~nost ~ije se ime nalazi u naslovu ovog rada.

Ko je zapravo bio Svetomir Nikolajevi}? Na ovo naizgled jed-nostavno pitawe nije lako dati odgovor.2 Toga smo bili svesni kada smo se prvi put sreli s wegovim markantnim likom, prou~avaju}i istoriju Velike {kole ~iji je on bio ugledni profesor i rektor, kao i humanitarnih organizacija: Dru{tva Svetog Save i Dru{tva АKraq De~anski�, u ~ijem je osnivawu i radu on imao velikog ude-la, tokom druge polovine 19. i po~etkom 20. veka. U Dru{tvu Svetog Save, najstarijem prosvetnom i humanitarnom udruèwu u Srbiji, Nikolajevi} je bio predsednik od osnivawa 1886. godine do 1904. godine, kada se povukao sa te du`nosti, da bi se potom posvetio radu u Dru{tvu АKraq De~anski�, u plemenitoj nameri da pomogne gluvonemoj deci. Ali daleko od toga da je to bio samo wegov delo-krug rada. To kaèmo imaju}i u vidu ~iwenicu da je u pitawu bila li~nost koja je bila istovremeno ve{t politi~ar3 i nacionalni radnik. Otuda se prirodno javqa ideja da je wegovu li~nost mogu}e sagledati jedino ako se analizira u sklopu modernizacijskog proce-sa, ~iji je on, uz Stojana Novakovi}a, bio jedan od najstrastvenijih

bratstvo26

7 Wegov sin dr Boìdar Nikolajevi} zabeleìo je u svom memoarskom spisu Iz minulih dana, da ovaj susret Аmome ocu ostade do smrti urezan u se}awu� . .b . .Nikolajevi}, Iz minulih dana, 6.

8 Spomenica [aba~ke gimnazije 1837-1937, [abac, 1938, 72, 297.

i najupornijih zagovornika. Stoga smo se u ovom radu, imaju}i u vidu u naslovu istaknuti ciq, zadràli na analizi kqu~nih mome-nata iz wegovog burnog i za ono vreme neobi~no dugog ìvotnog veka. Pri tome nismo mogli da u poku{aju iskazivawa ocene wegove li~nosti i vremena u kome je ̀ iveo i stvarao zanemarimo i jo{ jed-nu va`nu istorijsku ~iwenicu, na koju se ~esto zaboravqa kada se prou~ava biografija istaknute li~nosti. U pitawu je interesovawe nau~ne i kulturne javnosti za Nikolajevi}a i posle wegove smrti, 18. aprila 1922. godine. Ono ne samo da nije bilo presahlo, nego se produìlo sve do dana{weg dana, izazivaju}i ~esto nedoumicu u javnosti zbog kontradiktornih mi{qewa koja su se povremeno pojav-qivala na stranicama {tampe i ~asopisa. Zato smo se ovim proble-mom pozabavili u ovom radu, poku{avaju}i da na osnovu sa~uvanih izvora osvetlimo lik ovog umnog i nadasve humanog ~oveka.

U porodi~nom domu

@ivotna pri~a Svetomira Nikolajevi}a zapo~iwe 27. septem-bra 1844. godine u selu Radu{i,4 sme{tenom na sredokra}i izme|u Uba i Vaqeva, u imu}nom domu wegovog oca Krsta,5 nièg sudskog ~inovnika (arhivara) Vaqevskog suda. Posebno obele`je ovog mesta nesumwivo predstavqa, kako bi to rekao V. Kari}, Аnaslawawe� .na pitomu Brankovinu, u kojoj su ponikli velikani srpske istori-je i kwièvnosti 19. i 20. veka prota Mateja Nenadovi}, Desanka Maksimovi} i mnogi drugi. Vaàn trenutak za Nikolajevi}evu


9 Direktor ove gimnazije bio je od 1859-1878. godine \or|e Maleti}. Ovaj izuzetno uspe{an profesor (nema~kog jezika) i direktor, bio je rodom iz Аpreka� .(ju`ni Banat). Uvidev{i rasko{an talenat S. Nikolajevi}a, od prvog {kolskog dana prema wemu bio je veoma naklowen.

10 S. Nikolajevi} je Beogradsku gimnaziju zavr{io 1863.godine. Tokom {kolo-vawa u ovoj ustanovi primao je dràvno blagodejawe. AS, V[, 1863, 30. Molba S. Nikolajevi}a od 5. oktobra 1863. godine upu}ena Savetu Akademiskom Velike {kole, Prva beogradska gimnazija АMo{a Pijade� 1839-1989, Beograd, 1989, 425.

11 Isto, 67-68. Pomenuti u~enik iskqu~en je po odluci Saveta, jer je svog profesora Papakostopulosa Аsasvim oporo i u~enika nedostojnim izrazom predu-sreo�. Savet je usvojio prijavu profesora jer ga je u~enik uvredio rekav{i mu da je Аbezobrazan„ u trenutku kada ga je opomenuo zbog ga|awa drugog u~enika papiri}em. U pitawu nije bila namera da se uvredi profesor, ve} da dobije odgovor od drugog u~enika za gr~ku re~ (Àose}am„) koju nije znao tog trenutka. Iako je ve}ina u~enika tvrdila suprotno od profesora gr~kog jezika, A. Popovi} je ipak bio iskqu~en za primer drugim u~enicima.

budu}nost predstavqala je odluka wegovog oca da se preseli iz Radu-{e u Vaqevo. Ova odluka, iako za wega te{ka, nije doneta na pre~ac. Bri`ni otac èleo je svom sinu da obezbedi za ono vreme najboqe uslove za {kolovawe i sticawe Аosnovnih znawa�. Zato je izbor bio Vaqevo, odnosno tamo{wa osnovna {kola, koja je ve} tada bila na dobrom glasu.6 Bio je to, rekli bismo, odlu~an i hrabar potez, jer, naravno, nije bilo lako ostaviti svoj dom i veliko imawe i otisnuti se u neizvesnost. Prvi {kolski dani mladoga Nikolajevi-}a protekli su na uobi~ajen na~in za vreme u kome se on {kolovao. Sticawe prvih znawa, ba{ kao i ve}ini u~enika tamo{we {kole, pri~inilo mu je neopisivu radost. Me|utim, nema tu ni{ta poseb-nog {to bi ga odvajalo od wegovih vr{waka. Ipak, jedan doga|aj iz tog vremena ostao mu je duboko urezan u svesti. Bila je to poseta pro-ti Mateji Nenadovi}u, s kojim je wegov otac bio u prisnim odno-sima. Susret sa ovim istaknutim dràvnikom i duhovnikom bio je toliko snaàn i impresivan, da ga je doveo do ushi}ewa.7 Radost detiwstva i ovog trenutka nije dugo trajala. Bila je prekinuta izne-nadnom o~evom smr}u, {to je u du{i osmogodi{weg de~aka ostavilo dubok oìqak. Ostav{i rano bez oca, Nikolajevi} se brzo suo~io s mnogim ìvotnim izazovima i te{ko}ama. One ga nisu pokolebale, ve} su ga oja~ale i pripremile za mnoga razo~arawa i neprijatno-sti, koje je sa sobom nosio ìvot u Srbiji 19. veka. Iz ove tu`ne epizode izlazi ohrabren pre svega uspehom i novim poznanstvima koje je ostvario tokom sredwo{kolskog obrazovawa u [apcu, odno-sno Beogradu. [kolovawe u onda{woj polugimnaziji u [apcu, koje je okon~ao 1860. godine8 kao jedan od najboqih u~enika, predstavqa, tako|e, jedan od prelomnih trenutaka u wegovom ̀ ivotu. Omiqenost kod nastavnika i u~enika ove ugledne {kole nije promakla jednom drugom u~eniku. Bio je to Stojan Novakovi}. Iako je bio stariji dve godine od Nikolajevi}a (Novakovi} je ro|en 1842), to nije bila smetwa da se izme|u wih dvojice uspostavi prijateqstvo i uzajamno

bratstvo2�

12 AS, MPS, 1863, f.8, 1453, V[, 1863, 30. 13 Ova umna èna bila je poreklom iz poznate trgova~ke porodice Bodi.

Porodica Bodi bila je u daqem srodstvu sa knezom Mihailom, koji je veoma ~esto pose}ivao wihov dom na Dor}olu u ulici Vi{wi~ka br. 10. Anka je govorila je te~no Аmoderne� (nema~ki, francuski, engleski i novogr~ki jezik), kao i klasi~ne jezike (latinski i starogr~ki ). Umrla je krajem marta 1933. godine u Beogradu, deset godina nakon svog supruga. Vid. AS, DSS, 4659. Pismo Du{ana Nikolajevi}a upu}e-no Tihomiru \or|evi}u, predsedniku Dru{tva Sv. Sava od 4. aprila 1933. godine.

14 B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, 3-4.

uvaàvawe, koje }e potrajati do Novakovi}eve smrti 1915. godine. Nezaboravni {kolski dani i uverenost Novakovi}a u izuzetan talenat wegovog {kolskog druga, bili su razlozi koji su presud-no uticali na mnoge wegove kasnije odluke, koje su se odnosile na Nikolajevi}evu profesorsku karijeru (postavqewe za suplenta Velike {kole), ali i na druge poslove kojima se on posvetio tokom svog, za ono vreme dugog ìvota. Otuda Novakovi}eva podr{ka nije izostala. Bio je uvek tu da pomogne, iskaè podr{ku, ali i da se posavetuje sa S. Nikolajevi}em, o ~emu }e kasnije biti vi{e re~i.


15 Boìdar Nikolajevi} (1877-1947), istori~ar umetnosti i kwièvnik. Istoriju umetnosti i arheologiju studirao je u Minhenu, Berlinu i Hajdelbergu, gde je i doktorirao 1901. godine sa temom: ÀDie Kirchliche Archichektur der Serben im Mit-telalter�, koja je kao posebno izdawe objavqena naredne 1902. godine. Bio je docent na tek otvorenoj katedri za istoriju umetnosti na Beogradskom univerzitetu 1905 - 1908, kada je bio prinu|en da podnese ostavku na slu`bu, dobrim delom i zbog toga {to mu je otac bio tada u nemilosti. Potom je bio gimnazijski profesor, zatim direktor Zemaqskog muzeja u Sarajevu 1924-26. godine, a izvesno vreme proveo je i u diplomatskoj slu`bi (1928/35). Pored navedenog memoarskog spisa Iz minulih dana i Radikalna stranka i Svetomir Nikolajevi} objavio je slede}a dela: Vizantijska umetnost, Beograd, 1905, Manastir Manasija, Beograd, 1907. godine, zatim drame: Dogoreli krov, Beograd, 1927, Zemaqsko blago, Beograd, 1927, Milkin kqu~, Beograd, 1934, kao i Lirske pesme, Beograd, 1898, Stihovi, Beograd, 1907, Pesme, Beograd, 1928. AS, MPS, 1908, f.20,1. Ukaz kraqa Petra Prvog od 19. aprila 1908. godine, B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, 1-19.

16 Du{an Nikolajevi} (1885-1961), novinar i kwièvnik. Studirao je kwièvnost u Minhenu i Lajpcigu od 1907-09. godine. Posle Prvog svetskog rata ure|ivao АProgres„ (1920), АZanatlijski glasnik„, pisao kolumne u АPravdi„ i dr. listovima. Objavqivao je kwièvne i istorijske eseje, zatim studije o Tolsto-ju, Dostojevskom, [ekspiru i Geteu i dr. Dugo je bio angaòvan u radu Dru{tva Svetog Save, ali je iz istog iskqu~en zbog nesporazuma s upravom dru{tva oko postavqawa biste S. Nikolajevi}u. AS, DSS, 5977. Pismo predsednika Dru{tva Sv.Save Stevana Dimitrijevi}a upu}eno Du{anu Nikolajevi}u 25. novembra 1939. godine.

17 Du{an Nikolajevi} je bio na grub na~in napadnut u listu АBalkan� zbog sukoba koji je imao s upravom Dru{tva Svetog Save u vezi s odre|ivawem mesta za postavqewe biste wegovog oca Svetomira. On se zalagao za po{tovawe ranije odlu-ke Glavnog odbora Dru{tva Sv. Save da se bista, s obzirom na zasluge wegovog oca, postavi na Kalemegdanu, a ne u Domu pomenutog dru{tva, kako je naknadno odlu~e-no. Ova promena zapravo je poku{aj obra~una s Аmrtvim� Nikolajevi}em, kome su spo~itavali da je tokom Prvog svetskog rata bio blizak АMa|arima�, iako je on energi~no odbio ponudu nema~kog generala Vestarpa da prihvati civilnu upravu nad Srbijom 1915. godine. Vid. АBalkan„, 1937, 2. april.

Ne mawe uspe{ne, ali i burne bile su za Svetomira Nikola-jevi}a godine provedene u tada najuglednijoj gimnaziji u ote~estvu, Beogradskoj kasnije nazvanoj Prva gimnazija.9 U ovoj, za ono vreme, presti`noj {koli (sedmogodi{woj), Nikolajevi} je poha|ao vi{e razrede, posle uspe{no zavr{ene polugimnazije u [apcu. I u Beo-gradskoj gimnaziji10 do{ao je do izraàja ne samo wegov talenat za kwièvnost i jezike, ve} i osobine koje su ga kao li~nost celog ìvota krasile: pravi~nost i humanost. Jedan primer iz |a~kih klu-pa to najboqe pokazuje. U pitawu je slu~aj u~enika {estog razreda Alekse Popovi}a, koji je bio iskqu~en iz {kole u {kolskoj 1860/61. godini zbog uvrede profesora gr~kog jezika, Panajota Papakostopu-losa.11 Ova drasti~na kazna, izre~ena do tada besprekornom u~eniku, izazvala je ne samo revolt u~enika iz wegovog ve} i iz drugih razre-da ove {kole. Me|u Аnajglasnijima� bio je tada Svetomir Nikolaje-vi}. Iako se radilo o wegovom omiqenom profesoru, on nije mogao da se uzdrì pred o~iglednom nepravdom koja je u~iwena pomenutom u~eniku. Reagovao je impulsivno slede}i svoja uverewa. Ta za wegove godine ìvota i vreme u kome je stasavao ne ba{ poèqna osobina, mnogo ga je kasnije ko{tala. Me|utim, on nije èleo da odstupi od tih svojih principa, kako tada, tako i kasnije, bez obzira na posle-dice i visoku cenu koju je za to morao da plati. To ga je ~inilo jedinstvenim i neponovqivim u generaciji kojoj je pripadao.

Na Velikoj {koli

bratstvo30

18 Svoje mi{qewe o Nikolajevi}u promenila je i kraqica Natalija nakon razvoda od kraqa Milana. Ona ga je, kao i sve ostale koji su tada bili bliski s Mila-nom, smatrala li~nim nerijateqem, pa ga je, optere}ena takvim ose}awem, nazvala Аpoltronom�, {to on svakako nije bio. Vid. pismo kraqice Natalije od 20. maja 1894. godine upu}eno gospo|i Ma{i, u: Pisma Kraqice Natalije Obrenovi}, (prire-dila Ivana Haxi Popovi}), Narodno pozori{te, Pismo, Beograd, 1996, 83.

19 Jedan od razloga zbog koga je Nikolajevi} bio ~esto napadan jeste wegova uloga u osnivawu masonske loè АPobratim� 1891. godine u Beogradu. Zbog toga je on bio za okolinu Аsumwiv�, na wega se gledalo s podozrewem. O tome je pisao АBalkan� gotovo petnaest godina nakon wegove smrti. Vid. АBalkan„, 1937, 2. april.

20 AS, V[, 1873, 49, 78. Pismo ministra prosvete S. Novakovi}a br. 2879 od 14. jula 1873. godine upu}eno rektoru Velike {kole.

21 Zanimqivo je da je u isto vreme za profesora Velike {kole postavqen i Sima Lozani}.. AS, V[, 1874, 121. Pismo ministra prosvete F. Hristi}a br. 2931 od 25. juna 1874. godine upu}eno rektoru Velike {kole.

Uspe{an zavr{etak jedne tako ugledne, ali i ni malo Аlake� .{kole, kako je sam Nikolajevi} video Beogradsku gimnaziju, otvo-rio mu je {irom vrata jedne druge, ~ije ime samo po sebi dovoqno govori - Velike {kole. Te za srpski narod i wegovu budu}nost tako va`ne 1863. godine, dogodila se zna~ajna promena u organizovawu visoko{kolske nastave u Kneèvini Srbiji. Prosve}eni vladar knez Mihailo Obrenovi} stavio je 24. septembra 1863. godine12 .svoj .potpis na jedan od najva`nijih zakona koje je te godine potpisao. Ovim zakonom pravno je sankcionisano prerastawe Liceja u Veliku {kolu, {to je za onda{wu generaciju predstavqalo iskorak u budu}-nost, ka uzvi{enom ciqu zvanom Beogradski univerzitet, koji }e biti ostvaren nekoliko decenija kasnije. Me|u onda{we veliko{-kolce u{ao je i svr{eni |ak Beogradske gimnazije S. Nikolajevi}. Upisao je Filozofski fakultet Velike {kole u nameri da usavr{i svoja dotada{wa znawa iz op{te istorije kwièvnosti. Blistavi um i raznovrsna znawa koje je on ve} tada imao daleko su nadma-{ivale nivo onda{wih А|aka� kako su nazivali veliko{kolce, nije mogao ostati nezapaèn od strane wegovih profesora. To mu je posle druge godine zavr{enih studija na Velikoj {koli obezbedilo dobijawe dràvnog blagodejawa odnosno status dràvnog pitomca.13 .Tako je 1865. godine za wega po~eo novi – {estogodi{wi period u wegovom ìvotu, koji je bio ispuwen sticawem znawa iz op{te


22 Zarija Popovi} (1856-1934), rodio se u Gwilanu. Osnovu {kolu u~io je u rodnom mestu i Pri{tini, a potom i Bogosloviju koju je zavr{io 1874. godine. Slu`bovao je u osnovnoj {koli u Vrawu, a po prelasku u Beograd bio je nastavnik u Svetosavskoj ve~erwoj osnovnoj {koli od 1887-1912. Autor je vi{e pripovedaka, me|u kojima se isti~e Po~ek i Pred Kosovom iz 1877-78, zatim uxbenika Nauka hri{}anska za tre}i i ~etvrti razred osnovne {kole, kao i kra}e rasprave Sveto-mir Nikolajevi}, dràvnik, pisac i rodoqub. AS, DSS, 44, 47, AS, MPS, 1911, f.59, 124.

23 Wegov nau~ni ugled potvr|en je izborom za redovnog ~lana Srpske kraqev-ske akademije 1887. godine. Imao je S. Nikolajevi} i oponenata. Me|u retkim nalazio se i Jovan Skerli}. S druge strane visoko mi{qewe o wegovom radu imali su istak-nuti profesori Beogradskog univerziteta Bogdan i Pavle Popovi}, J. Radoni} V. ]orovi} i dr. O tome vi{e: Godi{wica N. ûpi}a, br. 5, Beograd, 1883, B. Popovi}, Jovan Skerli} kao kwièvni kriti~ar, Beograd, 1921, 41- 44, Godi{wica N. ûpi}a, br. 50, Beograd, 1941, dr J. Radoni}, Sporazum u Tati 1426 i srpsko-ugarski odnosi od 13-16. veka, u: Glas Srpske kraqevske akademije, CLXXXVII, Beograd 1941, 121.

24 U pitawu su bili ogledi o Tacitu, Ariostu, Kamoensu, Tasu, [ekspiro-voj tragediji, Bajronu, Motenskjeu, koje je kasnije objavio pod nazivom Listi}i iz kwièvnosti. S. Nikolajevi} je objavio relativno mali broj radova s obzirom na

istorije kwièvnosti na najpresti`nijim onda{wim univerzite-tima u Evropi. Dobro poznavawe nekoliko Аstarih� (latinskog i starogr~kog) i Аìvih jezika� (nema~kog, francuskog, italijan-skog, novogr~kog), u~inilo je da sa lako}om prati predavawa na uni-verzitetima u Cirihu, Bernu, Berlinu, Brislu, Parizu, Londonu i Rimu. Zavr{etak studija i povratak 1871. godine u Srbiju doneo je mnogo toga novog u wegovom ìvotu. Jedan od tih doga|aja bilo je ven~awe sa Ankom Bodi14, jednom od najobrazovanijih ̀ ena u Srbiji toga doba. Imali su sedmoro dece, tri sina (Nikolu, Boìdara i Du{ana) i ~etiri }erke (Katarinu, Jovanku, Vidosavu i Qubicu).15 .Oboje su posve}ivali veliku pa`wu obrazovawu svoje dece, zbog ~ega su angaòvali onda{we vrsne profesore J. Deroka i I. \aju za wihove Àprivatne u~iteqe�. Otuda i ne ~udi veliki uspeh koji su postigli wihovi sinovi Boìdar16 i Du{an17 . .

Porodi~ni dom Nikolajevi}a odisao je toplinom i skladno{-}u. Ukusno name{ten, u onda{woj beogradskoj ~ar{iji bio je lep primer jedne moderne srpske ku}e, koja je s razlogom ponela epitet Аevropska�. Upravo ta osobina u dràvi ophrvanoj patrijarhalnim mentalitetom, ~esto im je donosila vi{e neprijatnosti nego zado-voqstva, {to je najvi{e iskusio sam Svetomir, ali i wegovi sino-vi Du{an18 i Boìdar. Bliskost s kraqem Milanom i poverewe koje je uìvao kod wega, ~esto mu je uzimano za zlo, iako su mnogi

bratstvo32

humanitarni rad, ali i ne mawe zavidqivost onih koji su bili daleko slabiji od wega. Wihova jedina prednost je bila Аsila vlasti�. Navodimo najva`nija dela: Listi}i iz kwièvnosti, 1-2, Beograd, 1883, 1888, Riga od Fere, Beograd, 1889, Iz Skandinavije-Danska, Beograd, 1908, Iz Skandinavije–Norve{ka,1-2, Beograd, 1909, 10. Zna~ajne su jo{ kra}e rasprave objavqene u Godi{wici N. ûpi}a i Srp-skom kwièvnom glasniku, kwiga 6, br.2, Beograd, 1922, kao {to su: O Turomanovom prevodu Demonstenove besede za venac, zatim delima ^. Mijatovi}a Despot \ura| Brankovi} i Fajhterslebenova Prilozi dijetetici du{e, kao i Gr~ka pesmarica o srpskom ustanku, Predavawa iz Kwièvne estetike, Kraqevsko-srpska Velika {kola za 50 wenih godina, Pripovetka u Grka, Pacifisti~ki pokret u 19. veku i Ha{ka konferencija.

25 U tome je imao potpunu podr{ku ministra prosvete S. Novakovi}a, koji je zbog Аinteresovawa tolike odli~ne publike�, izdao naredbu da mu se na Velikoj {koli obezbedi ve}a sala, a tro{kove ogreva preuzelo je na sebe Ministarstvo pro-svete. AS, V[, 1880, 148. Pismo ministra prosvete S. Novakovi}a od 22. oktobra 1880. godine upu}eno rektoru Velike {kole.

26 AS, V[, 1890, 149. Pismo ministra prosvete Andre Nikoli}a Panti Sre}-kovi}u, profesoru Velike {kole od 15. juna 1890. godine.

27 Navedeno prema: Z. Popovi}, Svetomir Nikolajevi}, dràvnik, pisac i rodoqub, Godi{wica N. ûpi}a, br. 35, 330.

zaboravqali da se i sam Nikolajevi} u vi{e navrata nalazio u nemilosti }udqivog vladara.19 Kao ~ovek koga su krasili evropski maniri i izuzetno obrazovawe, izazivao je zavist svog okruèwa, {to mu je donelo mnogo problema, i u krajwoj liniji ga je sasvim sigurno omelo da postigne znatno vi{e, pre svega na nau~nom poqu. To se najboqe vidi ako se analizira wegova profesionalna karije-ra, koja je bila ispuwena mnogim usponima, ali i padovima. Takvo stawe nije bilo lako kontrolisati, a jo{ mawe podnositi. U tome je Nikolajevi} zaista bio izuzetak. Te ~esto mu~ke udarce20 on je podnosio dostojanstveno i mirno, Аne èle}i da se èsti�, kako ne bi dao povoda onima koji ga nisu voleli da pomisle Аkako je uvre|en i nesre}an�. Zato je odluke Аvi{ih vlasti� primao bes-pogovorno, stavqaju}i uvek dràvni iznad li~nog interesa. Sam po~etak wegovog radnog angaòvawa i prvo postavqewe to najboqe pokazuje. Bilo je to mesto pisara pete klase u Ministarstvu pro-svete, na koje je postavqen 13. aprila 1871. godine. U ovom zvawu, koje je bilo svakako ispod wegovog nivoa, ostao je do 13. jula 1873. godine, kada je ukazom kneza Milana postavqen za suplenta Velike {kole na novoosnovanoj Katedri za op{tu istoriju literature, Аs naro~itim pogledom na literaturu Slovena i Srba� .21 Bilo je to zasluèno priznawe za ovog svestranog ~oveka, ali i Аosobe sna-`nog talenta koji je stalno {irio nau~ne vidike svoje�, kako je to dobro uo~io wegov nekada{wi u~enik Zarija Popovi} i kasnije blizak saradnik u Dru{tvu Svetog Save22. Dolazak na Veliku {kolu bio je za Nikolajevi}a vaàn i zbog jo{ jednog razloga. Naime, on je to mesto dobio na preporuku li~nosti koje je on li~no izuzet-no cenio. To su bili ve} tada slavni filolog \ura Dani~i} i prijateq iz {kolskih dana Stojan Novakovi}, tada{wi ministar prosvete i istaknuti nau~nik. Ova podr{ka za wega je bila i veli-ka obaveza, jer je wemu, zapravo, u zadatak dopala nimalo zahvalna du`nost da razvije Katedru za op{tu istoriju kwièvnosti, koju su osnovali \. Dani~i} i S. Novakovi}. Svetomir se nije upla{io


28 Isto. N.Vuli} je ostavio jo{ jedan zapis o svom profesoru. U ~asopisu АJa znam sve„, Beograd, 1941, br. 26, on je primetio, da je Nikolajevi} Аpravio silan utisak na svoj auditorijum. Wegova predavawa zacelo nisu bila prazna, ali jo{ mawe suva, mrtva, monotona.�

29 S. Nikolajevi} bio je ~lan umetni~kog odbora Narodnog pozori{ta, zatim odbora ûpi}eve i Kolar~eve zadu`bine, kao i Srpske kwièvne zadruge. Tako|e je sara|ivavao sa АOtaxbinom�, АProsvetnim glasnikom� i АSrpskim kwièvnim glasnikom� .

poverenog mu zadatka. Naprotiv. Naredne dve decenije (1873-1893) on je svojim radom ovu katedru u~inio modernom i u Evropi pozna-tom, {to je wegovom nasledniku Bogdanu Popovi}u (1863-1944) u dobroj meri ne samo olak{alo rad ve} i otvorilo prostor za brz nau~ni Аnapredak� . . .

U ulozi profesora Velike {kole Nikolajevi} se sjajno sna-{ao. Duboko misaon i otmen u re~i i delu, bio je kao bogom dan za profesora tada najvi{e obrazovne ustanove u ote~estvu. Zbog toga i ne ~udi {to je ve} naredne, 1874. godine postavqen za profeso-ra iste {kole.23 Na ovo mesto je do{ao s oreolom ~lana Srpskog u~enog dru{tva (od 1874) dakle sa potvrdom nau~nog ugleda. Godine koje su sledile donele su mu potpunu afirmaciju kao profesora i nau~nika,24 ali i nenadma{nog besednika, koji je kao odli~an poznavalac engleske, novogr~ke i skandinavske kwièvnosti obja-vio vredne studije u formi ogleda,25 ali i bio pokreta~ zanimqive javne tribine (�publi~na predavawa�) na kojoj je drào predavawa za {iri krug slu{alaca.26 Od kakve je to bilo va`nosti za dru{-tvo koje je tek bilo napravilo Аprvi korak� ka modernom dobu ne treba tro{iti re~i. Toga je bio o~igledno svestan i sam Nikolaje-vi}, jer sa ovom aktivno{}u nije prekidao ~ak ni onda kada je bio stavqen u Аstawe pokoja� .27 Od tog trenutka on je postao toliko prisutan u javnom ìvotu prestonice da su svi ostali u nastojawu da se oprobaju u besedni{tvu imali kao uzor upravo S. Nikolajevi-

bratstvo34

30 Koliko je Nikolajevi} bio zauzet najboqe se vidi iz pisma koje je uputio svom prijatequ Milojku Veselinovi}u. Izviwavaju}i mu se zbog zaka{wewa u slawu odgovora, Svetomir ga obave{tava da ~ak ni rad o Porfirogenitu koji je radio za Akademiju nije mogao zavr{iti Аzbog grdnih poslova u Dru{tvu Sv. Save�. AS, DSS, 415. Pismo S. Nikolajevi}a Milojku Veselinovi}u od 16.januara 1890. godi-ne.

31 S. Nikolajevi} je bio u tri navrata vanredni ~lan Glavnog prosvetnog saveta, 1880, 1881 i 1886. godine. U okviru ovog tela on je bio angaòvan u radu dva odbora: disciplinskom i nastavnom. AS, V[, 1880, 52, 1881, 104, 1886, 149. Pismo ministra prosvete A. Vasiqevi}a rektoru Velike {kole br. 2879 od 10. jula 1880, Pismo ministra prosvete S. Novakovi}a rektoru Velike {kole br. 1999 od 17. apri-la 1881. godine, Pismo ministra prosvete M. Kujunxi}a br. 12.081 od 11. novembra 1886. godine.

32 AS, V[, 1882, 85. Pismo ministra prosvete S.Novakovi}a rektoru Velike {kole br. 2849 od 15. maja 1882. godine.

33 AS, V[, 1889,75. Pismo Akademiskog saveta ministru prosvete br. 331 od 1. septembra 1889. godine u kome ga obave{tavaju o izboru S. Nikolajevi}a za rekto-ra Velike {kole, Dràvni {ematizam, 1889, Spomenica Dru{tva Svetog Save, 11,

}a. I nije im bilo nimalo lako, jer je on naprosto plenio lepotom stila i prijatnom pojavom. Jednom re~ju bio je kompletna li~nost. To nije, naravno, moglo proma}i ni wegovim А|acima�, kako su onda nazivali studente Velike {kole, koji su upijali svaku wegovu re~. Briqantna predavawa, za koja se ozbiqno pripremao, ostavqa-la su ih ~esto bez daha. Zato su ih se se}ali mnogo godina kasnije. Wihove ocene su, zapravo, i najboqi sud o istinskim vrednostima profesora koji nije znao da se А{tedi�. Izdvajamo mi{qewa dva wegova u~enika. Jedan od wih bio je patrijarh Dimitrije. Se}aju}i se S. Nikolajevi}a s po{tovawem, on je primetio Аda su wegova predavawa bila nau~ni~ka, zbog ~ega smo�, dodaje srpski patrijarh, Аnajradije dolazili na wegove ~asove, slu{ali ga netremice, divi-li mu se i odu{evqavali se wime� .28 Jo{ odre|eniji bio je Nikola Vuli}, potowi ugledni profesor Beogradskog univerziteta i ~lan Glavnog odbora Dru{tva Svetog Save. On je istakao Аda je bila pra-va slast slu{ati ga i videti ga na katedri. Impozantna pojava, sim-pati~no lice, a govorio je jednim zvonkim, mekim glasom, mirno, ali sa toplinom koja osvaja, i sa jednom divnom lako}om� .29 Ovom objektivnom zapaàwu N. Vuli}a treba dodati jo{ ne{to, a {to se u potpunosti uklapa u poku{aj da analiziramo Nikolajevi}ev lik iznutra. U pitawu je bila sposobnost da satima besedi a da mu to ne predstavqa optere}ewe. To mu je omogu}avala ogromna ìvotna energija i qubav prema profesorskom pozivu. Umeo je kao retko ko od wegovih savremenika da u svako naredno predavawe unese ne{to novo, da prilikom sjajnih analiza uspostavi na pomalo ironi~an na~in paralelu sa trenutkom u kome su bivstvovale onda{we gene-racije Аwegovih |aka�. Upravo ih je to odu{evqavalo u metodo-lo{kom pristupu wihovog profesora. Zato i ne ~udi {to su mnogi slu{aoci wegovih predavawa morali poraniti da bi obezbedili najboqa mesta. Hteli su da svog idola vide izbliza jer je iz wega zaista izvirala pozitivna energija koja motivi{e i u isto vreme otvara nove vidike. Zato je odre|ewe S. Nikolajevi}a samo kao profesora op{te istorije kwièvnosti nepotpuno i nepravedno. U pitawu je bio ~ovek {irokih interesovawa i sna`ne nau~ne ima-


34 AS, V[,1889, 418. Zapisnik sa sednice Akademiskog saveta od 27. maja 1889. godine.

35 AS, V[,1889, 418. U pitawu je bilo angaòvawe Alfonsa Maga, profesora Liceja u Nici.

36 B. Nikolajevi}, Iz minulih dana, 84-86.

ginacije, kome bi mo`da vi{e odgovarao naziv Аfilosofa� koji je svoja bazi~na znawa (istorija kwièvnosti) umeo da nadogradi upravo saznawima iz filosofije. Ve{to biraju}i teme za svoja pre-davawa, pokazao je jo{ jednu vrlinu – istan~ano ose}awe za siste-matizovawe znawa. To je, zapravo, najvi{e i nedostajalo onda{wim veliko{kolcima. Zahvaquju}i ogromnom trudu omiqenog profesora oni su taj nedostatak prevazi{li. Naravno, kada se za nekog kaè da je bio omiqen profesor, kod mnogih bi se u prvi mah pojavila pomisao da je to zna~ilo da on nije bio strog. Naprotiv. Upravo zbog toga {to je slovio za strogog ali Аpravednog� profesora bio je posebno uvaèn. On nikada tu svoju osobinu nije zloupotrebio odnosno nije pokazao sklonost da povredi svoje А|ake„.

Svoju neiscrpnu energiju i veliko znawe nije S. Nikolajevi} pokazao samo kao profesor Velike {kole.30 I pored zauzetosti, kako smo napred ve} istakli na vi{e poqa (profesorskom, poli-ti~kom i humanitarnom),31 on je u periodu 1880-1888. godine,32 kao vanredni ~lan Glavnog prosvetnog saveta bio ukqu~en u rad ovog za prosvetu izuzetno va`nog tela. Ne treba zaboraviti da se to sve doga|a u godini kada zapo~iwe proces modernizacije obrazovawa u Kneèvini Srbiji, u kome je zna~ajan udeo imao i S. Nikolajevi}. Kao odli~an poznavalac prosvetnih prilika u Evropi, on je u mno-gome doprineo da se u Srbiji izgradi moderan obrazovni sistem. U tom velikom Аdelawu� on je ponovo bio od velike pomo}i glav-nom ideologu ovog procesa, Stojanu Novakovi}u. I na ovom kao i na drugim primerima vidimo wihovu dobru saradwu, koja je, kako smo napred pokazali, bila utemeqena pre svega na iskrenom prija-teqstvu i uzajamnom uvaàvawu. U okviru ove saradwe posebno je bilo dragoceno prisustvo S. Nikolajevi}a na ispitima zrelosti u Beogradskoj gimnaziji.33 Tokom i posle ispita on je nesebi~no pru-ào stru~nu pomo} profesorima pomenute gimnazije, predo~avaju}i im pri tome najnovije rezultate iz oblasti istorije kwièvnosti. Svaku posetu Beogradskoj gimnaziji, koristio je da pokloni kwige,

bratstvo36

37 O tome vi{e: I. Papadrianos, Svetomir Nikolajevi} (1844-1922): The first Serbian Historian to write about Rigas Valestinlis, Tessaloniki 1998.

38 AS, V[, 1889, 418. Zapisnik sa sednice Akademiskog saveta od 27. maja 1889.godine. U pitawu su bili naj~e{}e zahtevi da se oslobode polagawa odre|enih ispita .

39 AS, V[, 1890, 149. Pismo ministra prosvete Andre Nikoli}a br. 8470 od 15.juna 1890. godine upu}eno rektoru Velike {kole.

ali neretko i novac siroma{nim u~enicima, jer su mu u se}awu jo{ uvek bili dani koje je u ovoj {koli proveo. Bio je to samo jedan u nizu primera iz koje se vidi toplina qudskog srca S. Novakovi}a. Pomo}i drugom koji je bio u te{ko}ama za wega je bio najva`niji ìvotni princip. Zato se posle wegovog imena moè s razlogom staviti znak jednakosti, pa onda ispisati re~ humanost, koja je pre-blaga za lepotu wegovog plemenitog lika.

Vrhunac wegove profesorske karijere je nesumwivo bio izbor za rektora Velike {kole na pedesetogodi{wicu osnivawa Liceja. Tako je po~etkom zimskog semestra, {kolske 1888-89. godi-ne,34 simboli~no Аzaseo� u ne ba{ prijatnu rektorsku stolicu. To je i sam iskusio tokom svog dvogodi{weg (dva puta biran) rektor-skog mandata. I ovaj, kao i sve druge poslove koji su mu bili pove-reni, obavqao je s lako}om i potpunom predano{}u.

To se najboqe vidi kada se analizira rad Velike {kole u navedenom periodu. Uneo je mnogo toga novog u radu АAkademiskog� .saveta. Sednice su trajale znatno kra}e, jer po wegovom mi{qewu Аu u~ionicama smo potrebniji�, apeluju}i tako na svoje kolege da budu {to Аkra}i u svom govoru�. S druge strane, vidqiva je Nikolajevi}eva èqa da se uvaì mi{qewe Saveta u pitawu izbo-ra i postavqawa novih profesora. Neretko su ministri prosvete poku{avali da bez Аsaslu{awa Akademiskog saveta� postave, pre svega honorarne profesore.35 Zbog toga bi usledila rasprava na sed-nici Saveta koju je po pravilu inicirao S. Nikolajevi} uz podr{-ku Andre \or|evi}a i ostalih profesora. Sa~uvati ugled Velike {kole za wega je bio najpre~i zadatak. A on se mogao podi}i i anga-òvawem profesora iz inostranstva. I tu je udeo S. Nikolajevi}a bio znatan. Zalagao se za dovo|ewe profesora za one predmete (fran-cuski jezik) za koje u Srbiji tada nije bilo Аstru~nih lica� .36 Daju-}i prednost uvek znawu i stru~noj kompetentnosti, Nikolajevi} je zapravo pokazao svoju viziju Velike {kole kao ustanove najvi{eg nau~nog ranga. U tom pravcu kao rektor povukao je jo{ nekoliko zna~ajnih poteza. Jedan od wih je dovo|ewe uglednih li~nosti iz sveta nauke i politike na Veliku {kolu. Me|u onima koji su pose-tili Veliku {kolu na{li su se italijanski prestolonaslednik


40 AS, V[, 1890, 191. Pismo S. Nikolajevi}a rektoru Velike {kole od 1. septembra 1890. godine. Simboli~no su napla}ivane ulaznice po 0,50 dinara (izuzev siroma{nim |acima), iskqu~ivo u nameri da se prikupe sredstva za pomo} siroma{-nim |acima i humanitarnim organizacijama.

Vitorio Emanuele III, kao i ugledni ~e{ki lekar Emil Halub, koji je u Evropi bio tada poznat kao istraìva~ afri~kog kontinenta.37 .Wegovom i drugim predavawima pored А|aka� i profesora Velike {kole, prisustvovali su i mnogi ugledni zvani~nici iz diplomat-skog kora. Jedan od naj~e{}ih posetilaca brojnih predavawa koje je drào S. Nikolajevi} bio je i gr~ki ambasador Joanis Monsikos.38 .Povod je bio predavawe S. Nikolajevi}a o gr~kom pesniku Rigi od Fere (1753-1798). Odu{evqen briqantnim predavawem srpskog profesora, on je odmah obavestio gr~ko Ministarstvo spoqnih poslova o ovom za wega prijatnom trenutku, isti~u}i u prvi plan nameru Nikolajevi}a da prikupi novac i podigne spomenik gr~kom junaku i pesniku. To je bila Аslika� Velike {kole koja je bila poznata mnogima u Evropi tih godina, zahvaquju}i velikom ugledu wenog rektora.

S druge strane, zanimqivo je pratiti odnos S. Nikolajevi}a s А|acima� Velike {kole. U re{avawu brojnih А|a~kih„ zahteva uvek se zalagao da im se Аiza|e u susret� .39 Za wega kao rektora bilo je veoma va`no da se ni jednom odlukom Saveta ne o{tete А|a-ci�, jer su Аpreoptere}eni ispitima�, ali i drugim obavezama, kojih nije bilo malo. Podr{ka А|acima�, ~lanovima peva~kog dru{tva АObili}� nije izostala i zbog wihovog u~e{}a u pri-premi programa za obeleàvawe pet vekova Kosovske bitke. Ovu podr{ku koju im je pruào rektor А|aci� su znali da cene, ali je nisu nikad zloupotrebili. Uzvratili su mu u trenutku kada mu je bilo najteè. Bilo je to nekoliko dana nakon wegove smene s polo-àja rektora Velike {kole. A povod za smenu bio je wegov isuvi{e o{tar govor na proslavi odrànoj po~etkom juna 1890. godine u kafani kod АHajduk Veqka� organizovanoj u ~ast Аpovratnika� .kraqa Milana. Poznat po slobodoumnosti i britkom jeziku, Niko-lajevi} je u zdravici rekao: Аbilo bi potrebno pero Tacita ili Tukidida da ispi{e sve zlo~ine po~iwene u na{oj dr{avi posle odstupawa Va{eg veli~anstva s prestola, a pored vlasti koja nema nikakvog autoriteta, da naslika anarhiju u zemqi, a ni{tavilo i bednu neodlu~nost u spoqa{nim odnosima, slavqewe laì, igno-risawe pameti, nagra|ivawe poroka, neznawa i strasti�. Nedugo zatim usledio je Аodgovor� Namesni{tva u formi ukaza o Аstav-

qawu u stawe pokoja�, ~ime je zapravo ka`wen zbog re~i koje je izgovorio na pomenutoj proslavi.40 Ova odluka izazvala je veliko nezadovoqstvo kod onda{wih А|aka� Velike {kole. U smiraj no}i, okupili su se veliko{kolci s bakqama u ruci ispred wego-vog doma na Dor}olu, iskazuju}i mu tako podr{ku i zahvalnost za sve {to je uradio za wih.

Nikolajevi} je ovu odluku, kako smo napred istakli, primio mirno. Tog trenutka okrenuo se svojim budu}im obavezama. One su bile indirektno vezane za Veliku {kolu, odnosno za dràwe javnih predavawa u narednom semestru. Zbog toga se po~etkom septembra 1890. godine obratio rektoru Velike {kole sa zahtevom da mu odo-bri dràwe Аpubli~nih predavawa� iz oblasti kwièvne esteti-ke u sali pomenute ustanove, {to mu je i bilo odobreno.41 Ovo nije bio i rastanak S. Nikolajevi}a sa Velikom {kolom. Dve godine kasnije, 20. juna 1892. godine, on se jo{ jednom vratio na Veliku {kolu, dobiv{i ponovo svoju katedru. Me|utim, nije se dugo zadr-ào na tom mestu, jer je ve} 24. juna 1893. godine bio postavqen za ~lana Dràvnog saveta.

Tako je okon~ana gotovo dvadesetogodi{wa, vi{e nego uspe{-na profesorska karijera S. Nikolajevi}a na Velikoj {koli. Iza wega ostala je ustanova koja je deceniju kasnije, dobrim delom i wegovom zaslugom uzdignuta na nivo univerziteta, i {to je jo{ va`nije brojne generacije svr{enih veliko{kolaca kojima je mani-rom vrsnog pedagoga Аudahnuo� ideju o potrebi izgra|ivawa moder-nog dru{tva u Srbiji. Bilo je to delo istinskog vizionara i huma-niste, koji je po svemu {to je u~inio tokom svog ìvota pokazao da je bio gotovo vek ispred vremena u kome je ìveo i stvarao.

. Arsen \urovi}

bratstvo40

ETNOLOGIJA .NA UNIVERZITETU U BEOGRADU

I

Zakon o Univerzitetu u Beogradu podnet je na usvajawe u ~ast obeleàvawa stogodi{wice Prvog srpskog ustanka (1804-1904). Izglasan je 19. marta 1905, a sve~ano otvarawe Univerziteta, ~iju stogodi{wicu obeleàvamo, obavqeno je 2/15. oktobra 1905. u pri-sustvu kraqa, prestolonaslednika, najvi{ih politi~kih funkcio-nera, diplomatskog kora, crkvene jerarhije i izaslanika Univerzi-teta u Zagrebu, Sofiji i Torinu. Ovim ~inom omogu}en je nastavak i uzdignut na vi{i nivo razvoj etnolo{ke nauke koja je i u prethod-nim razdobqima prou~avala postanak i razvoj naroda i etni~kih zajednica pre svega u Srbiji a zatim i {ire. Na Univerzitetu pred etnologiju kao nauku postavqen je zadatak da svojim prou~avawima prona|e zakonitosti u etni~kom razvitku svih qudskih zajednica na Zemqi i da utvrdi tokove u etni~kom razvitku ôve~anstva u celini.

II

Beogradski Univerzitet, uostalom kao i ishodi{ta za etno-logiju, ima svoje korene u ranoj srpskoj sredwovekovnoj dràvi u kojoj se ina~e negovala visoka umetnost i prou~avalo pravo uporedo sa kodifikovawem pravnih normi. Uz to veliki broj qudi se u to vreme bavio prevodima i originalnom kwièvno{}u. Pod nepo-srednim uticajem, na vizantijskim osnovama, cvetala je i srpska kultura. [kolstvo je bilo vezano za manastire. Ciq obrazovawa je bio da se od qudi formiraju dobri hri{}ani. Najvi{e kwièv-no, {kolsko i nau~no sredi{te bio je manastir Hilandar na Gori Atonskoj, koji su obnovili Stefan Nemawa, osniva~ mo}ne srpske dinastije i wegov sin monah Sava, prvi arhiepiskop autokefal-ne srpske crkve i ~ovek koji je postavio osnove srpskoj kulturi. Hilandar je vekovima ostao srpsko kulturno i nau~no àri{te i za sredwovekovne prilike neka vrsta visoke {kole.

Srpska sredwovekovna dràva nestala je pred nezadrìvim {irewem Otomanskog carstva pre nego {to je u woj do{lo do izgrad-we gra|anskog dru{tva i wegovog ~vr{}eg povezivawa sa zapadno

etnoLogiJa na univerzitetu u beogradu 41

evropskim svetom. Me|utim, Srpska pravoslavna crkva nastavila je da neguje staru kulturu bez obzira {to joj je Otomansko carstvo uskratilo vizantijska izvori{ta sa kojih se napajala i prekinula joj svaku vezu sa tokovima koji su oboga}ivali zapadnoevropsku kul-turu. Ali, uprkos tome, srpska kultura je napredovala i pri tome ~uvala, makar i skamewene, sredwovekovne obrasce, kao {to je i u kwièvnosti, sve do XVIII veka, zadràla srpsku redakciju staro-slovenskog jezika kojim se sluìla i crkva.

Deo srpskog naroda, posle seoba pod turskom najezdom, na{ao se pod habzbur{kom vla{}u, a {irokom pograni~nom pojasu prema Turskoj, gde je uìvao povlastice, negovao crkvenu autonomiju i tokom XVIII veka izgradio svoj gra|anski stale`. Po dana{woj Voj-vodini, ju`noj Ugarskoj i zapadnoj Rumuniji osnivane su osnovne i sredwe {kole i otvarana vrata pedago{kom iskustvu i nau~nim tekovinama zapadnog sveta uz, razume se, obavezno negovawe srpske tradicionalne kulture i ba{tine. Me|utim, u Srbiji pod osman-lijskom vla{}u mogla se samo ponegde na}i poneka osnovna {kola. Na primer, po~etkom XIX veka bilo je samo ~etrdesetak takvih malih {kola u kojima se mogla ste}i samo elementarna pismenost. [kole su prvi put u Beogradskom pa{aluku otvorene u Prvom srp-skom ustanku (1804-1813) kada je narod pod vo}stvom Kara|or|a Petrovi}a zbacio tursku vlast. Na podsticaj Dositeja Obradovi}a (1739-1811) poreklom iz Banata, koji je preneo prosvetiteqske ide-je i u Srbiju, osnovana je 1808. i Velika {kola u kojoj se za potrebe ustani~ke Srbije obavqalo trogodi{we {kolovawe do propasti ustanka 1813. godine.

Milo{ Obrenovi} je tako|e, iako nepismen i neobrazovan, osnivao {kole po zemqi i omogu}io da se 1830. otvori u Beogradu Velika {kola koja je od 1833, pod imenom Gimnazija, nastavila rad u Kragujevcu. Godine 1838. osnovan je Licej kao vi{i stepen Gimna-zije, koji se 1841. preselio u Beograd i pored filozofskog dobio i pravno odeqewe. Licej je vremenom optere}en mnogim slabostima pa je donet zakon koji je 1863. omogu}io da se, mesto Liceja, osnuje Velika {kola ili Akademija, koja je sme{tena na dana{wem Stu-dentskom trgu u zdawu koje je Аkapetan Mi{a„ (1803-1885), jedan od, u to vreme, najbogatijih qudi Srbije, zave{tao Аsvome Ote~astvu„.

III

bratstvo42

Veliku {kolu Kneèvine Srbije ~inili su Filozofski, Pravni i Tehni~ki fakultet. U novom planu Filozofskog fakulte-ta Velike {kole bilo je predvi|eno da se na oba odseka – istorij-sko filolo{kom i prirodno matemati~kom – uz uporednu geogra-fiju slu{a i etnologija kao op{ti predmet. Domet tih predavawa nije bio veliki. Ali, uz druge predmete dopuwavao je znawa za daqi rad.

U na{oj sredini na Velikoj {koli pojavquju se istraìva~i i stvaraoci izuzetnog zna~aja (\ura Dani~i}, Josif Pan~i}, Pan-ta Sre}kovi}, êdomiq Mijatovi}, Jovan Bo{kovi} i drugi). Ova plejada kulturnih i nau~nih stvaralaca, svojim radom i prisustvom podigla je u Srbiji i nivo visokog {kolstva i nivo srpske nauke u celini. Oni su postavili temeq i etnolo{kom nau~nom radu, sle-de}i tako sabira~ki i analiti~ki rad Vuka Karaxi}a.

Osma decenija XIX veka bila je na nau~nom i kulturnom planu u Srbiji izuzetno zna~ajna. To je vreme ideja Svetozara Markovi}a u kome se nau~no zasnivaju prve socijalisti~ke misli. U to vreme javqaju se na Velikoj {koli i studenti iz jo{ neoslobo|enih srp-skih krajeva. Me|u nastavnicima je, na primer, Stojan Novakovi} koji usmerava tok istraìva~kog rada ne samo za svoje vreme nego i za pokoqewa koja dolaze. Zbog toga nije ~udo {to se reformom od 1880. godine rad na Velikoj {koli jo{ vi{e pribliàva radu univerziteta.

Razvoju etnologije osamdesetih i devedesetih godina XIX veka doprinele su razne okolnosti. U to vreme izlaze ili se pokre}u ~asopisi sa nau~nim sadràjem, osniva se 1886. Srpska akademija nauka, kao i neke druge nau~ne i kulturne ustanove, koje svojim radom doprinose i pomaù razvoj etnologije. [tavi{e, {kolske 1890/91. godine etnologija sa geografijom postaje nerazdvojan pred-met koji se izu~ava u tre}oj godini, uporedo sa istorijskim disci-plinama. Tako je u Velikoj {koli i etnologija izrasla na stepen univerzitetske nauke.

Etnologija, odnosno etnografija je od januara 1880. uvedena i na istorijsko-filolo{kom i na prirodno-matemati~kom smeru na Filozofskom fakultetu, a uredbom od 21. decembra 1896. etnografi-ji je dato jo{ vi{e mesta u visoko{kolskoj nastavi. Etnologija se uz geografiju izu~avala kao glavni predmet zajedno sa arheologijom kao pomo}nom naukom.

Uzdizawe etnografije, odnosno etnologije, na fakultetski nivo krajem XIX veka podstaknuto je razvojem nau~ne misli toga


doba. U to vreme javqaju se ~asopisi kao {to su: Otaxbina, Godi{-wica Nikole ûpi}a, Brastvo, Arhiv Srpskog lekarskog dru{tva, Starinar, Geolo{ki anali Balkanskog poluostrva i drugi u kojima se objavquje i etnolo{ka gra|a. Uporedo sa tim i{lo je i pripre-mawe nau~nog podmlatka koji se bavio neposrednim istraìva~kim radom i na taj na~in dao doprinos i nacionalnoj i op{toj nau~noj misli. Krajem XIX i po~etkom XX veka na Filozofskom fakultetu stvaraju: Mihailo Petrovi}, Jovan Cviji}, Jovan @ujovi}, Nikola Vuli}, Miloje Vasi}, Pavle Popovi}, a me|u slu{aocima su, {to je za etnologiju posebno va`no, Jovan Erdeqanovi}, Jefto Dedijer, Gli{a Elezovi}, Tanasije Pejatovi}, Svetozar Tomi}, da pomenemo samo neke, koji su svojim radom zaduìli etnolo{ku nauku i dopri-neli wenom razvoju. U to vreme otvoren je Narodni muzej, pokrenuto izdavawe Srpskog etnografskog zbornika (od 1894.), izdvojen je iz Narodnog Etnografski muzej u Beogradu (od 1901.) itd. U etnolo{-ki nastavni i nau~ni rad, krajem XIX i po~etkom XX veka, uneto je dosta sistema i preglednosti. Glavni i veoma uspe{an potez u svemu tome pripada Jovanu Cviji}u.

Odmah posle zavr{etka studija u Be~u 1893. Jovanu Cviji}u je ponu|eno da bude profesor geografije i etnografije na Velioj {koli u Beogradu. Me|utim, bez obzira {to je raspolagao takvom spremom, Cviji} je na svoj zahtev nominalno ostao samo u okviri-ma geografije i prou~avawa Balkana i balkanskih naroda, posebno Ju`nih Slovena, i obavqao je u okviru antropogeografije koju je i metodski i nau~no stabilizovao. Zbog toga se Jovan Cviji}, bez obzira protivqewu da zvani~no bude etnolog, ipak, s velikim raz-lozima, smatra osniva~em srpske nau~ne etnologije. Cviji} je prvi radio na osamostaqewu etnologije kao nauke i zalagao se za posebnu nastavu iz etnolo{ke grupe predmeta.

Cviji} je u geografskom zavodu Velike {kole 1895. organizo-vao nastavu iz etnologije i detaqno razradio program etnolo{kih prou~avawa. Glavnu pa`wu posvetio je problemima me|u kojima su: prou~avawe geografske sredine i glavnih momenata iz wene pro{losti, zatim privredna i dru{tvena osnova, naseqa i ku}e, stanovni{tvo, rasne, telesne i psihi~ke osobine, etni~ki sastav i poreklo stanovni{tva, narodna no{wa, tradicionalna ishra-na, prosve}enost i nacionalna svest, dru{tvena organizacija, obi~aji, folklor, postanak i razvoj etni~kih grupa, promene koje nastaju usled migracija stanovni{tva, kao i neka druga obele`ja. Cviji}ev pristup i radovi iz etnologije bili su, ako ne ispred,

bratstvo44

ono svakako na nivou tada{wih shvatawa evropske nauke u kojoj se prete`no prikazivalo selo i wegova etnografska sveìna u kojoj je ìveo najve}i procenat stanovni{tva. S druge strane Cviji} je u Velikoj {koli radio u vremenu koje je stvaralo osnovu za weno prerastawe u univerzitet koje je postalo prosvetna, nau~na i naci-onalna du`nost. Cviji}evo shvatawe etnologije kojoj je dao teorij-ski i metodolo{ki doprinos, predstavqalo je osnovu od koje se na Univerzitetu po{lo u daqem razvoju ove nau~ne oblasti. Ovo je shvatqivije i zbog toga {to je Cviji} bio prvi dekan Filozofskog fakulteta u okviru Univerziteta.

Dok je rad na Univerzitetu u Beogradu bio u svom punom zamahu i iskora~ivawu me|u stare evropske univerzitete, izbili su ratovi koji su prekinuli razvoj, o{tetili zbirke, seminare i biblioteke ove mlade poletne visoko{kolske ustanove. Etnolozi su tako|e iskusili ko zna koju po redu АGolgotu srpstva i Srbije„ ali ne za tako Аdaleko neko pokoqewe„.

Etnologija je u Beogradu 1906. godine dobila prve stalne nastavnike. To su bili Jovan Erdeqanovi} i Tihomir \or|evi}. Predavawa Jovana Erdeqanovi}a obuhvatila su op{tu i posebnu, odnosno etnologiju sveta i Evrope, s posebnim osvrtom na balkan-ske narode. Pored toga je tokom vi{e godina izlagao etnologiju Ju`nih Slovena, Grka, Arbanasa, Cincara, Rumuna i Turaka. Tiho-mir \or|evi} je predavao o srpskoj materijalnoj i duhovnoj kulturi i etnologiji kao nauci uop{te. Iz wegovih posebnih predavawa izdvajaju se teme o Cincarima i srpskom folkloru, o folklornom gradivu u srpskim narodnim pesmama, o stanovni{tvu Srbije u prvoj polovini XIX veka. Uporedo sa ovim predavao je rumunski jezik, istoriju Rumunije i wene literature.

Posle Prvog svetskog rata rad je postepeno normalizovan. Me|u tada{wim ~lanovima SANU, ~iju su ve}inu ~inili profeso-ri Filozofskog fakulteta, nalazili su se i profesori etnologije Tihomir \or|evi} i Jovan Erdeqanovi}. Etnolo{ki seminar je pro{iren. Kao asistenti u wemu rade Svetozar Rai~evi} i Mitar Vlahovi}. Od 1924. pod rukovodstvom Tihomira \or|evi}a etnolo-gija se predavala i u Skopqu na Filozofskom fakultetu, gde su u skladu sa programom Filozofskog fakulteta u Beogradu, predavali etnologiju Tihomir \or|evi}, Sima Trojanovi}, Vojislav Radova-novi} i kasnije Milenko Filipovi}. Me|utim, od 1926. pa sve do drugog svetskog rata prema Filozofskom fakultetu, pa i etnologi-ji, vo|ena je nezadovoqavaju}a ekonomska politika koja je ograni~a-


vala personalno {irewe. Ovaj razvoj etnologije prekinuo je drugi svetski rat. U wemu je plamen ostavio pusto{ i pretvorio u dim i gar nekoliko decenija prethodnog plodnog rada.

Po drugom svetskom ratu etnologija se razvijala na Filo-zofskom fakultetu u Beogradu kao i ostala Odeqewa Filozofskog fakulteta.

Nastavni i nau~ni rad pojedinih etnologa na Katedri i okupqenih oko we, uprkos svemu, prevazilazio je granice {kole i na{e zemqe, podiù}i se do nivoa evropske i svetske nauke. Zahvaquju}i tome, 1930. godine osnovano je Etnolo{ko studentsko dru{tvo a {kolske 1930/31. etnologija je uvedena i u VII razred gim-nazije kao predmet. Uprkos veoma te{kim dru{tveno-politi~kim uslovima, u Srbiji se postepeno stvarala doma}a etnolo{ka {kola, sa svojim predstavnicima, u~enicima i sledbenicima, koja je dala krupan doprinos upoznavawu na{eg i op{teg kulturno istorijskog i etnolo{kog nasle|a. Primera radi ovom prilikom se mogu pome-nuti samo neki od wih.

Tihomir \or|evi} (1868-1944), koji nije bio Cviji}ev |ak, ve} se formirao kao nau~nik uporedo sa Cviji}em, doìveo je, pa i danas doìvqava brojne pohvale. Wegova delatnost pada u vreme (kraj XIX i prva polovina XX veka) u kome je patrijarhalna Srbija postepeno pristupala evropskom gra|anskom dru{tvu. U tom peri-odu, krajem XIX i prvih ~etiri ipo decenije XX veka, Tihomir \or|evi} je dao doprinos upoznavawu etnogeneze svih slovenskih naroda i etni~kih wihovih grupa i ukazao na procese simbioze i diferencijacije me|u wima. Pratio je razvoj ìvota i kulture od pojave diluvijalnog ~oveka iz Krapine pa sve do sredine XX veka. Posebno je ukazao na dru{tvenu evoluciju, razvoj jezika, etni~kih osobina i tradicije. Zna~ajno mesto u \or|evi}evim prou~avawima zauzima etnogeneza i etni~ka istorija naroda sa kojima su Sloveni na Balkanskom poluostrvu dolazili u dodir. Detaqno je prou~io Cigane u Srbiji i po tome postao poznat u svetu. Dao je zapaène priloge o Rumunima u Srbiji, zatim Cincarima, Grcima, Arbanasi-ma, Jevrejima, Turcima, Jermenima, êrkezima, Nemcima, êsima, Ma|arima. Pored prou~avawa etni~ke istorije Srba i drugih bal-kanskih naroda obratio je pa`wu i u{ao u probleme obi~aja i vero-vawa (ro|ewe, svadba, pogreb, priroda u verovawu, ve{tica, vila, vampir i druga bi}a) i u usmeno narodno stvarala{tvo (pesme,

bratstvo46

pri~e, poslovice i narodnu poeziju uop{te). Zbog toga se smatra utemeqiva~em prou~avawa srpskog folklora.

Jovan Erdeqanovi} (1874-1944) bavio se etnolo{kim prou-~avawima vi{e od pola veka. Vrsni Cviji}ev student, saradnik i sledbenik, ostavio je oko osamdeset dela od op{teg zna~aja. Pratio je etni~ke procese od najranijeg slovenskog sloja u Banatu do prou~a-vawa etni~kih procesa i plemenskog dru{tva u Staroj Crnoj Gori, u Ku~ima, Bratonoì}ima, Piperima, o etni~kom srodstvu Bokeqa i Crnogoraca, o etni~kim procesima u [umadiji, o poreklu Buwe-vaca i po~ecima vere i drugim etnolo{kim problemima. Prvi je u nas istakao animizam kao najstariji oblik religioznih shvatawa. Bio je, kao i Tihomir \or|evi}, u~iteq onih generacija studena-ta koje su aktivno sara|ivale na Srpskom etnografskom zborniku. Proputovao je mnoge na{e krajeve radi prou~avawa plemenskog dru{tva, raznih etni~kih grupa i narodne religije kao pogleda na ìvot i svet. Inicirao je uvo|ewe biofizi~ke antropologije na grupi za etnologiju i pravio je opravdano razliku izme|u etnolo{-ke i antropolo{ke nauke.

Sima Trojanovi} (1862-1935) spada u pregaoce koji su se posle studija biolo{kih nauka posvetili i u Hajdelbergu specijali-zirali etnologiju i tako u{li u sr` prou~avawa naroda i narodnog ìvota. Ukazao je na glavna obele`ja srpskog naroda, prou~io ulogu vatre u obi~ajima, obradio starinska srpska jela i pi}a, analizi-rao i istakao glavne srpske ̀ rtvene obi~aje i obradio psihofizi~-ko izraàvawe srpskog naroda poglavito bez re~i. Istakao se kao utemeqiva~ Etnografskog muzeja u Beogradu. Uspeo je da izgradi svoje vi|ewe i svoj pristup u prou~avawu narodne kulture koji se u izvesnoj meri razlikovao od tako|e originalnih Cviji}evih, \or|evi}evih i Erdeqanovi}evih metoda.

Niko @upani} (1876-1961) je preko {ezdeset godina proveo u radu na nauci o narodu. Zapaène su wegove studije o Ilirima, Tro-jancima, Arijevcima, prvobitnom stanovni{tvu ju`noslovenskog i ostalog balkanskog prostora, zatim o @umber~anima i Marindol-cima, Pontijskim Bugarima, Turcima, Harimatima. Ustanovio je sistem istorijske antropologije balkanskih naroda. Raspravqao je o staroj postojbini Srba u Beloj Srbiji, tragao je za Srbima Plinija i Ptolomeja i prvi protuma~io da se ime Srbi moè dove-


sti u vezu sa lezgijskom re~ju sa Kavkaza АSur-Bi„, u kojoj АSur„ doslovno zna~i ~ovek a sa dodatkom Аbi„ ozna~ava narod, {to se kao pojam (Аnarod„) sreta u imenima mnogih naroda u svetu. Zapa-zio je najstariji etni~ki sloj na Balkanu i utvrdio da su to bili Pelazgi, odnosno Pelasti. Opisao je prve nosioce imena Srbin, Hrvat, êh i Ant. Prou~io je etni~ku zajednicu êrkeza na Koso-vu i opisao antropolo{ke karakteristike Srba sa Kosova poqa. Utvrdio je da se prvi istorijski poznati vo|a slovenskog plemena Anta nazivao Boz. Domen wegovog interesovawa kretao se u opsegu Balkanskog poluostrva, Predwe Azije, stare slovenske postojbine, Karpata, Kavkaza i etni~kih grupa na tim prostorima. Prou~io je biofizi~ku metamorfozu naroda na jugu Balkanskog poluostrva i u{ao u probleme etnogeneze Jugoslovena.

Vojislav Radovanovi} (1884-1957) je dao zapaèn doprinos na{oj antropogeografiji i etnologiji. Me|u etnolo{kim radovima isti~u se prou~avawa stvarawa kulta o Аprostonarodnim„ ktitori-ma crkava koji su bili seqaci, zatim kult Milo{a Obili}a u seo-skom dru{tvu kao i kult Svete Zlate Meglenske, devojke mu~enice koja je stradala u turskom ropstvu. Istaknut je i kult heroja za{tit-nika sirotiwe raje i megdan Marka Kraqevi}a sa Musom. Studije o narodnoj no{wi u Mariovu i predawa o obrednom ubijawu starih qudi posle navr{ene odre|ene godine ìvota, veoma rano su u{le u evropsku literaturu kao putokaz kako treba prou~avati ovu pro-blematiku.

Borivoje Drobwakovi} (1892-1961) antropogeograf, etnolog i muzeolog, u nizu monografija (Jasenica, Kosmaj, Smederevsko podu-navqe i druge) detaqno je prou~io etni~ku strukturu [umadije, kao i u nekim posebnim raspravama (Doseqavawe Crnogoraca u Srbiju 1847., Stanovni{tvo Srbije u vreme Prvog srpskog ustanka i dru-ge). Prou~io je i pokrenuo prou~avawe, pored grada Kragujevca, etnolo{ke odlike niza varo{ica u Srbiji (Palanka, Natalinci, Topola, Aran|elovac, Sopot, Mladenovac, Raqa, Qig, na primer). Istakao je zna~aj muzeja pod vedrim nebom i aktivno se bavio problemima etnografske muzeologije. Prou~avao je materijalnu kulturu i duhovno narodno stvarala{tvo vezano za pojedine obre-de narodne.

bratstvo4�

Milenko Filipovi} (1902-1969) je jedan od najplodnijih i veoma inicijativnih srpskih etnologa. Ostavio je dragocene etno-lo{ke monografije o pojedinim oblastima Bosne, Srbije i Make-donije, Kosova i Vojvodine, kao i monografije o nekim seoskim i varo{kim naseqima na pomenutim prostorima. Istraìvao je poje-dine etni~ke grupe. Prou~avao je narodnu privredu, ishranu, no{-we, doma}u radinost, dru{tveni ìvot, obi~aje, narodnu religiju, narodne umotvorine i narodnu medicinu. Zapaèni su teorijski pristupi Milenka Filipovi}a iz muzejske etnologije i etnologi-je kao nau~ne i obrazovne discipline. Filipovi}evo nau~no delo ~ini kqu~ za re{avawe mnogih savremenih etnolo{kih problema. Originalnim metodama i smelim nau~nim zahvatima prodro je u najteà podru~ja etnologije ~ije re{avawe zahteva primenu mnogih znawa i iskustava iz drugih srodnih nauka u kojima Filipovi} nije oskudevao. Izrastao iz Cviji}eve antropogeografske {kole i etnolo{kih saznawa ste~enih kod Tihomira \or|evi}a i Jovana Erdeqanovi}a, Milenko Filipovi} je bio ne samo wen nastavqa~ (antropogeografske {kole) nego je znatno pro{irio wene okvire u oblasti prou~avawa narodnog ̀ ivota i obi~aja, ~ime je veoma mnogo zaduìo ju`noslovensku, balkansku pa i svetsku nauku o narodu.

Sreten Vukosavqevi} (1881-1957) zaduìo je etnologiju prou-~avawem istorije seqa~kog dru{tva, seqa~kog mentaliteta, organi-zacije dinarskih plemena i izvanrednim dokumentovanim prilo-zima u obliku Аpisma sa sela„ koja svedo~e o narodnom ìvotu i htewima u pojedinim ju`noslovenskim krajevima.

Jovan Vukmanovi} (1906-1994) obratio je pa`wu na etni~ke procese u Konavlima, Pa{trovi}ima i Crmnici i organizovao etnolo{ki istraìva~ki rad u Crnoj Gori. Pokrenuo je АGlasnik Etnografskog muzeja na Cetiwu„, bavio se problemima muzeologije, folkloristike i celokupnog narodnog ìvota.

[piro Kuli{i} (1908-1989) je u{ao u probleme prou~avawa bratstva, obradio je glavne pravce i neka teorijska pitawa u etno-logiji. Wegovu pa`wu privukao je matrilokalni brak i svadbeni narodni obi~aji u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Posebnu studi-ju ostavio je o slovenskoj staroj religiji, o slovenskoj i kavkaskoj tradiciji (sli~nosti i razlike) i drugom.


Tatomir Vukanovi} (1907-1997) intenzivno se bavio mnogim problemima iz etnologije i folkloristike. Objavio je rasprave o etnogenezi Jugoslovena, Ciganima, o Srbima na Kosovu, studiju o Drenici. Veoma mnogo je zaduìo srpsku etnologiju neposrednim prou~avawima Srba na Kosovu i Metohiji i dao nezaobilazne nau-~ne putokaze za etnolo{ka i dru{tvenopoliti~ka i kulturnoisto-rijska prou~avawa balkanskih naroda.

Slobodan Ze~evi} (1918-1983) u{ao je u probleme etnologije i folkloristike, materijalne kulture i narodnih obi~aja i vero-vawa. Uo~ene su wegove studije o mitskim bi}ima srpskih predawa, kultu mrtvih kod Srba i srpskim narodnim igrama.

Dragoslav Antonijevi} (1930-2001) obuhvatio je nekoliko nau~nih oblasti koje ulaze u etnolo{ko vidno poqe. Re~ je, pored etnologije, o folkloristici, kulturologiji i balkanologiji. To potvr|uje nekoliko kwiga me|u kojima su Milena guslarka, Aleksi-na~ko pomoravqe, Obredi i obi~aji balkanskih sto~ara, Ritualni trans, Dromena i druge. Prou~avao je pojedine etni~ke zajednice (Saraka~ani, Vlasi, Cincari) i ukazao na me|usobne uticaje i pro-ìmawa tradicionalnog stvarala{tva Srba, Grka, Bugara, Rumuna i drugih balkanskih naroda.

Du{an Bandi} (1938-2004) je razvio svoju istraìva~ku delat-nost u posledwim decenijama XX veka. Skoncentrisao je istraì-vawa na prou~avawe srpske narodne religije. Obradio je mnoge srpske religijske pojmove i posvetio se prou~avawu svakodnevne narodne religije Srba kojoj je u nauci dao prili~an broj zapaènih nau~nih i stru~nih priloga. Uz to, bavio se problemima etnici-teta, rituala i narodnog ìvota u transformaciji (Аtradicional-nog„ i Аsavremenog„) u drugoj polovini XX veka.

* .* .*

Etnologija je, kao {to se iz prethodnog osvrta vidi, dosti-gla i u nastavnom i nau~nom pogledu i po Drugom svetskom ratu, uz saradwu sa Etnografskim muzejom i Etnografskim institutom SANU, veoma zapaène rezultate. Time se izuzetno dobro uklopila u stogodi{wi razvoj Beogradskog univerziteta. Odeqewe za etnolo-giju, kao deo Filozofskog fakulteta pokrenulo je (osniva~ Petar

bratstvo50

Vlahovi}) dve edicije. Izdaje publikaciju АEtnoantropolo{ki problemi - monografije„ (do sada objavqeno 29 kwiga) i АEtnoan-tropolo{ki problemi - ~asopis„ (do sada objavqeno 13 svezaka). Antropologija je uvedena (uveo Petar Vlahovi}) kao predmet koji se razgranao u fizi~ki, etni~ki i kulturni smer. Ura|en je ve}i broj magistarskih radova i doktorskih teza {to u prethodnim periodi-ma nije bila ~esta pojava. Uspostavqena je saradwa sa etnolo{kim odeqewima u Evropi i svetu. Pored prou~avawa ju`noslovenske i balkanske etnolo{ke problematike razvijena su i prou~avawa etnologije sveta.

Nivo koji je bio dostignut u prou~avawu etnosa i etni~kog razvoja, etni~kog identiteta i antropolo{kih odlika stanovni{-tva u drugoj polovini XX veka u novije vreme potpada pod razvoj Аglobalizacije„ koja kroz proces tehnolo{kog napretka i akul-turacije ne vodi dovoqno ra~una o specifi~nostima pojedinih etni~kih zajednica i naroda sveta. Globalisti~ko shvatawe ìvota i sveta zaobilazi prou~avawe etni~kog identiteta i etnologiju bri-{e kao nauku i poimawe razvoja lokalnog dru{tva zanemaruje. U tom pravcu se u savremenim uslovima usmerava i razvoj visoko{kolskog sistema u celini pa i na{a etnologija, naàlost, lagano gubi svoja narodna obele`ja.

Petar Vlahovi}

Va`nija literatura:

I. Boì}, Postanak i razvoj Univerziteta u Beogradu, Beograd 1988.

Zbornik zakona i uredaba o Liceju, Velikoj {koli i Univerzitetu u Beo-gradu, Beograd, 1967.

Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd 1963.

P. Vlahovi}, Razvoj etnologije na filozofskom fakultetu u Beogradu od osnivawa do Drugog svetskog rata, Glasnik Etnografskog instituta SANU, kw. XXVIII, Beograd 1979.

P. Vlahovi}, Jovan Cviji} kao osniva~ na{e nauke o narodu, Glasnik Etno-grafskog instituta SANU, kw. IV-VI, Beograd 1957.

P. Vlahovi}, Pisci na{e etnologije i antropologije, Beograd, 1987.

Problemi kulturnog identiteta stanovni{tva savremene Srbije, Etnoan-tropolo{ki problemi – Zornik radova, urednik dr Senka Kova~, Beograd, 2005.

bratstvo52

BOGOSLOVSKE [KOLE .SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE .

PRE OTVARAWA BOGOSLOVSKOG FAKUL-TETA

Prve bogoslovske {kole uop{te otvarane su pri pravoslav-nim hramovima. Jo{ u nemawi}koj Srbiji osnivane su manastirske {kole. Po ugledu na Vizantiju postojale su tzv. Аdvorske„ ili doma}e {kole.

Od manastirskih {kola treba pomenuti {kolu u Studenici, Pridvornu {kolu u @i~i i {kolu u hramu Bogorodice Odigitrije u Pe}i. Najboqa {kola za sticawe najvi{eg obrazovawa bila je u manastiru Hilandaru, u Svetoj Gori.

Prva bogoslovska {kola za spremawe parohijskog sve{ten-stva otvorena je 1615. godine u dalmatinskom manastiru Krki. Nakon vi{e od stotinu godina episkop ba~ki Visarion Pavlovi} (1731-1756) otvorio je 1744. godine Duhovnu akademiju u Novom Sadu. [kola je radila kratko vreme. U istom gradu je 1800. godine u rezidenciji episkopa Jovana Jovanovi}a (1786-1805) radila bogo-slovska {kola, u stvari te~aj, koji je trajao tri meseca.

Episkop gorwokarlova~ki Pavle Nenadovi} je pri svome dvoru u Pla{kom 1745. godine otvorio {kolu za spremawe sve{te-ni~kog kadra. Kada je postao karlova~ki mitropolit, otvorio je u Karlovcima klirikalnu {kolu pri Pokrovo-Bogorodi~noj {koli.

Prvu redovnu bogosloviju osnovao je 1794. godine u Sremskim Karlovcima mitropolit Stefan Stratimirovi}, a tri godine rani-je i gimnaziju. Uz ove dve {kole 1797. godine osnovao je Blagodjejawe za ishranu siroma{nih u~enika. [kolovawe u Stratimirovi}evoj

bogosLovske [koLe srpske pravosLavne crkve... 53

1 Dr B. Garda{evi}, Bogoslovqe, Organ Bogoslovskog fakulteta, Bogoslovqe, 1968, god. XXX (XLIV), sv. 1 i 2, 177.

bogosloviji je do 1826. godine trajalo dve godine a od tada pa do 1872. tri godine. Bogoslovija je od 1872. do 1875. godine bila zatvo-rena. Po{to je izvr{ena reorganizacija, po~ela je 1875. godine sa radom nova bogoslovija. [kolovawe je trajalo ~etiri godine.

Bogoslovija je 1891/92. godine dobila lepu modernu zgradu podignutu od zaostav{tine bra}e An|eli}a i dobru biblioteku. Najve}i procvat je doìvela za vreme patrijarha Georgija Brankovi-}a. Treba napomenuti da ta bogoslovija i danas radi s tim {to je izme|u dva svetska rata u Sremske Karlovce bila preme{tena bogo-slovija Sv. Save iz Beograda.

U . XIX veku u Karlova~koj mitropoliji radilo je nekoliko bogoslovija po eparhijama. U Pla{kom je 1801. otvorena АKliri-kalna {kola„ i radila je do 1867. godine; u Pakracu je otvorena bogoslovija 1809. i radila do 1872. godine; u Vr{cu i Aradu su otvorene bogoslovije 1822. sa srpskim i rumunskim odeqewima, a u Temi{varu samo sa srpskim. Temi{varska bogoslovija je uskoro zatvorena a vr{a~ka je kona~no prestala sa radom 1867. godine.

Za vreme francuske uprave u Dalmaciji Napoleon I je dao dozovolu da se pri novoosnovanoj Dalmatinskoj eparhiji otvori А{kola sa semeni{tem radi obu~avawa pravoslavnog klira„. [kola nije otvorena zbog nedostatka nastavnog kadra. Episkop Venedikt Kraqevi} je 1819. godine poku{ao u [ibeniku da otvori unijatsku bogosloviju. [kola je nestala 1821. godine, posle ubistva jednog od unijatskih profesora.

Naslednik Kraqevi}ev episkop Josif Raja~i} otvara 1833. godine Pravoslavnu klirikalnu {kolu u [ibeniku. [kola, kao i sedi{te eparhije, preme{ta se 1841. godine u Zadar. Za vreme episkopa Stefana Kneèvi}a {kola je reorganizovana i {kol. 1863/64. godine pretvorena u Bogoslovski zavod, u koji su primani kandidati sa svr{enom gimnazijom. Zadarska bogoslovija je presta-la sa radom 1919. godine.

Prva bogoslovija u Srbiji po~ela je sa radom 1810. godine u Beogradu. Sa propa{}u Prvog srpskog ustanka 1813. godine presta-la je sa radom i bogoslovija. Posle 23 godine mitropolit Petar Jovanovi} otvorio je 1836. godine bogosloviju u Beogradu. Wegov

bratstvo54

2 Pravoslavqe, 15. septembar 1983, br. 396.3 P. Puzovi}, Izdvajawe (ukidawe) Bogoslovskog fakulteta iz sastava Beo-

gradskog univerziteta, Srpska pravoslavna crkva – prilozi za istoriju 2, Beograd, 2000, 278.

naslednik mitropolit Mihailo otvorio je 1873. godine pri beo-gradskoj bogosloviji Strana~ku bogosloviju kao zaseban zavod, sa samostalnom upravom i misionarskom svrhom. U ovu bogoslovsko-u~iteqsku {kolu upisivali su se mladi}i iz na{ih pokrajina pod turskom vla{}u, koji su se spremali za svoj budu}i crkveni, pro-svetni i nacionalni rad u tim srpskim krajevima. Stara beograd-ska bogoslovija zavr{ila je sa radom 1903. a nova bogoslovija pod imenom Bogoslovija Sv. Save po~ela je sa radom 1900. godine.

U Bosni je prva bogoslovija otvorena u Bawa Luci 1866. i radila je do 1875. godine. Posle 16 godina otvorena je 1882. godine bogoslovija u Sarajevu. Zbog lo{ih uslova preme{tena je 1884. godi-ne u Reqevo kod Sarajevo. [kola je ponovo vra}ena u Sarajevo 1917. godine i radila je do 1941. godine.

Na Cetiwu u Crnoj Gori otvorena je bogoslovija 1863. godi-ne za vreme mitropolita Ilariona Roganovi}a. Bogoslovija je {kol. 1873/74. radila u manastiru Ostrogu pa je ponovo vra}ena na Cetiwe. Od 1878/79. radi kao Bogoslovsko-u~iteqska {kola. Za vre-me Prvog svetskog rata prestala je da radi da bi 1924. godine obno-vila rad pod imenom Srpska pravoslavna bogoslovija Sv. Petra Cetiwskog. Ponovo je prekinula rad za vreme Drugog svetskog rata. Dugo se ~ekalo na obnavqawe wenog rada sve do 1992. godine.

U Prizrenu je otvorena bogoslovija 1871. godine. [kola neprekidno radi do danas osim {to je imala prekide u vreme rato-va. Naàlost, usled ratnih zbivawa posledwih godina dvadesetog veka, {kola je iseqena privremeno iz Prizrena u Ni{, gde i danas radi.

Pravoslavni Bogoslovski fakultet

Pomenute sredwe bogoslovske {kole su pripremile put za otvarawe Bogoslovskog fakulteta. Prve ideje za otvarawe Bogoslov-


4 Uredba Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta na Univerzitetu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Slu`bene novine, 1921, god. III, br. 127.

5 Prvih deset godina broj diplomiranih studenata bio je mali: 1925/26. – 9; 1926/27. – 11 ; 1927/28. – 9; 1928/29. – 7; 1929/30. – 7; 1930/31. – 2; 1931/32. – 17. (Arhiv Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta, K. Br. 913, 22. mart 1932).

6 P. Puzovi}, Bogoslovski fakultet SPC (1920)-1997), Prilozi za istoriju Srpske pravoslavne crkve, Ni{, 1997, 367.

7 Nikanor Ruì~i} je bio episkop ni{ki od 1898. do 1911. godine.8 Pravoslavqe, 15. septembar 1983, br. 396.

skog fakulteta pojavile su se u vreme mitropolita Mihaila 60-tih godina XIX veka. Do realizacije ove ideje nije do{lo iz vi{e razlo-ga a najva`niji je bio nedostatak kvalifikovanih nastavnika. Beo-gradski univerzitet je osnovan 1905. godine. U Zakonu o Univerzi-tetu u ~l. 4 pomiwe se Bogoslovski fakultet posle Filosofskog i Pravnog fakulteta. Me|utim, usled nedostatka profesora i ratova fakultet je otpo~eo sa radom tek 1920. godine1. Tada su prilike za otpo~iwawe rada fakulteta bile povoqnije, jer su u zemqu stigli Rusi-izbeglice, profesori duhovnih akademija, od kojih su mnogi angaòvani kao predava~i.

Prvoj sednici Saveta Bogoslovskog fakulteta, odrànoj 6. septembra 1920. godine u Rektoratu Beogradskog univerziteta pred-sedavao je dr Aleksandar Dobroklonski, profesor Op{te istorije crkve. Na sednici je za dekana izabran profesor Istorije srpske crkve, prota Stevan M. Dimitrijevi}. Prva briga dekana bila je da obezbedi sme{taj fakulteta. Koliki je to bio problem, vidi se iz ~iwenice da su za 12 godina promewene 4 zgrade. Najpre je bio sme{ten u ku}i Kuzmanovi}a, preko puta Saborne crkve, potom u Bulevaru kraqa Aleksandra 26, pa na uglu Frankopanove 3 (sada Beogradska) i Krunske 12 (kasnije Proleterskih brigada), i to samo dekanat i nekoliko slu{aonica, dok su deo seminara i biblioteka bili sme{teni u Mi{arskoj ulici2. Krajem 1932. godine Fakultet se uselio u jedan deo zgrade u ulici Kraqa Petra (docnije 7. jula 2; danas opet Kraqa Petra). Tu su na sku~enom prostoru bili sme{te-ni: dekanat, slu{aonice, seminari i biblioteka3 .

Predavawa na Fakultetu su po~ela 15. decembra 1920. Pre-ma Uredbi Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta iz 1921. godine zadatak fakulteta je: Аa) da obra|uje bogoslovsku nauku i sprema stru~ne radnike na woj; b) da daje duhovne pastire sa vi{om spre-mom, nastavnike za bogoslovske predmete u stru~nim i sredwim {kolama, i osobqe za sudsku i administrativnu crkvenu slu`bu.

bratstvo56

9 Dr. Rajko Veselinovi}, Rad Stevana Dimitrijevi}a kao delegata i inspek-tora Narodnog odbora SHS za pomo} gladnima u SSSR 1922/24. godine, Bogoslovqe, 1984, god. XXVII (XLIII), sv. 1 i 2, 53-102.

10 Dr B. Garda{evi}, nav. delo, 177.11 Izve{taj Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta Univeziteta u Beogradu o

radu u 1933-34.12 .Isto .13 Uredba je objavqena u Glasniku Srpske pravoslavne patrijar{ije, 1935.

god. XVI, br. 28, 514-518.

АStudije su trajale ~etiri godine (osam semestara). Predavani su slede}i predmeti: Sveto pismo Starog i Novog zaveta, Dogmati~ko bogoslovqe, Hri{}anska etika, Apologetika, Uporedno bogoslov-qe, Patrologija, Bibilijska istorija sa Biblijskom arheologijom, Op{ta istorija hri{}anske crkve, Istorija srpske crkve sa isto-rijom drugih slovenskih crkava, Crkveno pravo, Liturgika, Omi-litika s prakti~nim besedama, Pastirsko bogoslovqe, Istorija religije, Istorija op{ta sa osnovama Sociologije i Metodologi-jom istorije, Istorija srpskog naroda i ostalih ju`nih Slovena sa Etnografijom i Istorijom kwièvnosti, Kulturna istorija Vizantije, Filosofija (Psihologija, Logika, Teorija saznawa, Istorija Filosofije), Pedagogika (Op{ta pedagogika, Metodika bogoslovskih predmeta, Istorija hri{}anske umetnosti, Crkveno-slovenski jezik s Paleografijom, Stari jevrejski jezik i Gr~ki jezik) (ukupno 23 predmeta). Po{to nije bilo diplomskog rada, to zna~i da je student sa poloènim posledwim ispitom zavr{avao fakultet. Uredbom je predvi|en i doktorski ispit koji se sastojao iz usmenog i pismenog dela4. Prvi ispiti objavqeni su krajem juna 1921. godine. Prva generacija diplomiranih studenata – wih 11 iza{la je krajem {k. 1924/25. godine5 .

Iste, (1920), osnovan je i Pravoslavni bogoslovski fakulet Sveu~ili{ta u Zagrebu. Fakultet nije bio dugog veka. Ukinut je zbog nedostatka nastavnika i malog broja upisanih studenata6 .

Od samog po~etka rada Fakulteta ~iweni su veliki napori da se prona|e odgovaraju}a zgrada za stanovawe studenata (studentski dom). U tu svrhu je 1924. godine adaptirana ku}ica na Kosan~i}evom vencu br. 14, zadu`bina episkopa ni{kog Nikanora Ruì~i}a7 . .Po{to je taj dom mogao da primi samo 8 studenata, to je 1928. godine nov~anom pomo}i Svetog arhijerejskog sinoda i zalagawem docenta Du{ana Glumca na tu ku}u dogra|en sprat i mansarda. Ovako preu-re|ena zgrada mogla je da primi oko 50 studenata8, ali to ipak nije ni izdaleka zadovoqavalo onda{we potrebe.

Dolaskom patrijarha Gavrila (Doì}a) 1938. godine na ~elo Srpske Pravoslavne Crkve, nagove{teni su boqi dani za Bogoslov-ski fakulet. Wegovim zalagawem dobijena su dva placa, jedan za


14 P. Puzovi}, Bogoslovski fakultet SPC (1920-1997), Prilozi za istoriju, SPC, 368.

15 Isti, Izdvajawe Bogoslovskog fakulteta iz Univerziteta, Srpska Pravo-slavna crkva – Prilozi za istoriju, 2, 278.

gradwu zgrade Fakulteta, drugi za gradwu Doma studenata. Na placu na Karaburmi, u dana{woj ulici Mije Kova~evi}a, po projektu prof. Petra Anagnostija, sazidan je Dom za studente. Dom je zavr-{en posle Drugog svetskog rata. Jedno vreme koristila ga je drà-va, da bi se u wega {kolske 1957/58. godine preselila Bogoslovija Sv. Save iz manastira Rakovice. Na drugom placu, koji se nalazio ispod Pravnog fakulteta, u ulici Starine Novaka, trebalo je da se zida zgrada Fakulteta. Sa zidawem je trebalo da se otpo~ne 1940. godine, ali je Drugi svetski rat te planove omeo.

Ulagani su od po~etka veliki napori na stvarawu fakultet-ske biblioteke, koja je bila osnov za nau~ni rad. Fond kwiga je stva-ran kupovinom i poklonima. Bilo je i onih koji su davali nov~ane priloge za kupovawe kwiga. Biblioteku je naro~ito obogatio 1923. godine prota Steva Dimitrijevi}. Naime, on je te godine nosio pomo} gladnima u Rusiji i iskoristio svoj boravak za kupovinu ve}eg broja bogoslovskih kwiga i ~asopisa9 .

I pored problema koje je imao Bogoslovski fakultet, kod pro-fesora je postojala èqa za pokretawe jednog nau~nog bogoslovskog ~asopisa. Ova èqa je bila neostvariva sve do kraja 1925. godine. Naime, krajem te godine patrijarh Dimitrije (Pavlovi}) je darovao fakultetu 50.000 dinara Аradi pokretawa ~asopisa za obra|ivawe pravoslavne bogoslovske nauke. Tako je od 1926. godine po~eo da izlazi stru~ni bogoslovski ~asopis АBogoslovqe. Slede}e godine patrijarh je uloìo kod Hipotekarne banke milion dinara u obve-znicama ratne {tete. Ovaj novac patrijarh je testamentom zave{tao Bogoslovskom fakultetu. Kamata je bila dovoqna za redovno izla-èwe ovog ~asopisa.10

Op{te udruèwe studenata Bogoslovskog fakulteta osnovano je 1926. godine. Pored literarnog rada i izdavawa litografisanih lekcija udruèwe je 1932. godine pokrenulo svoj ~asopis pod ime-nom АSvetosavqe.11 Krajem dvadesetog veka studenti su pokrenuli ~asopis АLogos„.

Studenti Bogoslovskog fakuleta su 1931. godine osnovali svoj hor sa zadatkom da neguju pravoslavnu crkvenu pesmu i da wome uti~u na razvijawe religioznog duha. U izvr{ewu svoga zadatka hor je gotovo redovno pevao u Sabornoj crkvi nedeqom i praznikom,

bratstvo5�

16 Vlada Narodne Republike Srbije, V. S. Br. 62, 15. februar 1952. 17 Arhiv Bogoslovskog fakulteta, br. 1656, 30. jun 1952.

u~estvovao u priredbama raznih religioznih i humanih dru{tava i prire|ivao sopstvene duhovne koncerte12 .

Uredba iz 1921. je dva puta 1923. godine dopuwavana. Nova Uredba je donesena 1935. godine, kada su uvedene katedre13. Po ovoj Uredbi Fakultet je radio do 8. oktobra 1945. godine, s tim {to su 1938. godine u~iwene izmene kojima je ukinut predmet Kulturna istorija Vizantije, a Istorija religije spojena sa Apologetikom. [to se ti~e Uredbe iz 1945. to je u stvari ponovqena Uredba iz 1935. godine s tim {to je iz Pastirskog bogoslovqa izdvojena Hri{-}anska sociologija kao poseban predmet, a Pastirsko bogoslovqe je spojeno sa Misionarstvom.14

Za vreme Drugog svetskog rata Fakultetu je bio zabrawen rad osim {to je oktobra 1942. i tri puta 1943. godine dozvoqeno da se odrè ispiti, uglavnom za apsolvente koje je rat zatekao sa po nekim nepoloènim ispitom. Tokom rata name{taj Fakulteta je potpuno uni{ten, dekanat i administrativne kwige sa~uvani su u jednoj sobi u drugom delu zgrade, koji je koristio Filosofski fakultet. Zahvaquju}i mitropolitu skopskom Josifu sa~uvani su biblioteka i arhiva Fakulteta. Po wegovom nare|ewu preneti su u zgradu Patrijar{ije. Studentski dom na Kosan~i}evom vencu je izgoreo u bombardovawu 6. aprila 1941. godine.

Posle rata Fakultet se na{ao u veoma te{kom poloàju. Nastavni kadar je okrwen, a u jedan deo zgrade Fakulteta uselili su se stanari, koji su s mnogo muke iseqeni. Dosta truda je uloèno i dok je iseqena arheolo{ka zbirka prof. dr Miloja Vasi}a, koja je bila sme{tena u velikoj sali i jo{ jednoj mawoj prostoriji.15

Pored svih nevoqa s kojima se Fakultet borio, do{la je 1952. godine odluka komunisti~kih vlasti da se Fakultet ukine kao dràvna ustanova. Nove vlasti su poku{avale jo{ 1946. godine da ukinu Bogoslovski fakultet kao dràvnu ustanovu, ali je to spre-~io Sveti arhijerejski sinod na ~elu sa mitropolitom skopskim Josifom. To {to je spre~eno 1946. godine, ostvareno je 15. februara 1952. godine. Naime, toga dana Vlada Narodne Republike Srbije, na predlog ministra-predsednika Saveta za prosvetu, nauku i kul-turu, Mitre Mitrovi}, donela je re{ewe o ukidawu Bogoslovskog fakulteta kao dràvne ustanove. Re{ewe je potpisao predsednik Vlade NR Srbije Petar Stamboli} i ministar-predsednik Saveta


18 P. Puzovi}, Bogoslovski fakultet SPC (1920-1997), Prilozi za istoriju Srpske Pravoslavne Crkve, 369.

za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NR Srbije Mitra Mitrovi}. Tekst odluke glasi:

А1. Bogoslovski fakultet, koji je do sada bio u sastavu Uni-verziteta u Beogradu ukida se kao dràvna ustanova.

2. Savet za prosvetu, nauku i kulturu Vlade NRS preduze}e potrebne mere za sprovo|ewe likvidacije ukinutog Bogoslovskog fakulteta i to putem komisije koju }e obrazovati Predsednik Save-ta za prosvetu, nauku i kulturu NRS.

Savet za prosvetu, nauku i kulturu NRS done}e odluku i o materijalnim sredstvima kojima je do sada upravqao Bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Ova likvidacija ima da se sprovede najdaqe do 30. juna 1952. god.

3. Ovo re{ewe stupa na snagu odmah.„16

Svi poku{aji Svetog arhijerejskog sinoda i profesora Bogo-slovskog fakulteta da se Fakultet sa~uva u okviru Univerziteta bili su uzaludni. Likvidacija Fakulteta izvr{ena je do 30. juna 1952. godine, a to zna~i da je od tog datuma prestao biti dràvna ustanova. Profesori i osobqe Fakulteta trebali su do ovog datuma da se izjasne da li ostaju u dràvnoj slu`bi ili }e pre}i u slu`-bu Crkve. Studentima je ponu|eno da mogu nastaviti studije na Pravnom, Filosofskom i Ekonomskom fakultetu. Iz dostupnih

1 Matija Ban (Petrovo Selo kod Dubrovnika, 1818 – Beograd, 1903), sin siroma{nog berberina, poreklom iz Bosne, u Dubrovniku je u~io osnovnu {kolu i gimnaziju, a zatim privatno filozofiju kod A. Masla}a i pedagogiju kod N. Arba-nasa. Godine 1834. u Dubrovniku stupa u fraweva~ki red, da bi slede}e godine istu-pio. U Carigradu boravi od 1839, a od 1844. je u Beogradu. U Beogradu je aktivan u politi~kim krugovima, kao i u mnogim tajnim i javnim aktivnostima vezanim za osloba|awe Balkana. êsto je bio upu}ivan u razne diplomatske misije na Cetiwe, u Split, Zagreb i Dubrovnik. I posle promene dinastije imao je svoje mesto u poli-ti~kom dru{tvenom i kulturnom ìvotu Srbije. Bio je pravi ~lan Dru{tva srpske slovesnosti i dopisni ~lan JAZU. Poznat i u svoje vreme cewen pisac, ostavio je obimno dramsko i poetsko delo.

2 Pismo M. Bana bratu iz Carigrada, 1. avgusta 1844. Navedeno prema: R. Perovi}, Srbija, privla~no sredi{te Jugoslovena (1844-1848), Srpski kwièvni glasnik, 1940, LXI, 509.

dokumenata se vidi da niko od profesora i studenata nije napustio Fakultet. Jedino su se nekoliko administrativnih radnika, jedan loà~ i jedna ~ista~ica izjasnili da èle da ostanu u dràvnoj slu`bi.17

Posle likvidacije Bogoslovski fakultet je preuzela Crkva. Ona je morala da traì od Predsedni{tva Vlade NRS odobrewe za osnivawe Bogoslovskog fakulteta, {to je i dobijeno re{ewem Kab. I br. 9478 od 11. avgusta 1952. godine. Ura|ena je nova Uredba za osnovne i doktorske studije, koju je odobrio Sveti arhijerejski sabor. Promene Uredbe su izvr{ene 1990/91. godine. Ovim promena-ma uve}an je broj ispita, uveden diplomski rad i magistarske studi-je (III stepen). Tre}i stepen studija je imao dva smera: Bogoslovski i Bogoslovsko-filosofski smer. Izvr{ene su izmene i u odnosu na doktorske studije (IV stepen). Za upis na IV stepen studija sada je potrebna diploma magistra pravoslavnih bogoslovskih nauka, odno-sno magistra bogoslovsko-filosofskih nauka. Ukoliko kandidat nema nijednu od ovih diploma, on izuzetno moè postati doktorant ukoliko ima radove za koje }e posebna komisija Profesorskog save-ta utvrditi da po svom a) kvalitetu i b) kvantitetu predstavqaju ekvivalent magistarskom radu.18

Davna{wa èqa da Bogoslovski fakultet ima svoju zgradu koja bi odgovarala nameni ostvarila se 1995/96. godine. Naime, te godine profesori i studenti uselili su se u novu zgradu na Kara-burmi, koja je podignuta sredstvima Crkve i prilozima iz zemqe i inostranstva. Time je re{eno pitawe prostora za nastavu, stvoreni uslovi za rad profesora i boqi ìvot studenata.

Nepravda koja je u~iwena Bogoslovskom fakultetu 1952. godi-ne, ispravqena je tek 2004. godine. Bogoslovski fakultet je ponovo vra}en u sastav Beogradskog Univerziteta. Izra|en je novi Statut Fakulteta koji je u skladu sa Zakonom o Univerzitetu.

Danas na Bogoslovskom fakultetu studira preko 1000 studena-ta me|u kojima ima i stranaca. Treba napomenuti da su mnogi stran-

bratstvo62

3 Zaostav{tina Matije Bana. Arhiv SANU.4 АKad bi Srbija mogla posti}i bez krvi i novaca ono {to se onda htjelo

otkloniti (okupacija), i ~emu se u isto vrijeme namjeravalo stazu onom odom i dru-gim sredstvima utrti, ja bih i sada najve}om gotovo{}u ne jednu, nego ako bi trebalo i deset oda, i ~itav ep ma kome spjevao...„, kaè Matija Ban povodom poznatog napada na wega. O tome: K. Lucerna, U spomen Matije Bana Dubrov~anina, Qetopis JAZU, 1906, 21, 26.

5 K. Lucerna, n. d, 23

ci diplomirali, a neki i doktorirali na Bogoslovskom fakultetu. Na{ Bogoslovski fakultet je zavr{io veliki broj poznatih li~no-sti iz javnog i kulturnog ìvota, kao i ìvota Crkve.

Predrag Puzovi}

MatiJa ban i poku[aJ osnivawa dru[tva svetog save 63

6 V. ]orovi}, Istorija srpskog naroda, Beograd – Bawa Luka, 1997, III, 264.7 S. Jovanovi}, Vlada Milana Obrenovi}a, I, Beograd, 1990, 395-396.8 \. Miki}, Politi~ka, kulturna i privredna stremqewa, u: Istorija srp-

skog naroda, Od Berlinskog kongresa do ujediwewa 1878-1918, VI kwiga, prvi tom, Beograd, 2000, 291-292

9 Istorija makedonskog naroda, II, Beograd, 1970, 113-114.

MATIJA BAN I POKU[AJ OSNIVAWA DRU[TVA SVETOG SAVE

Matija Ban1, jedan je od posledwih u zna~ajnom nizu Dubrov~a-na koji su na srpskim dvorovima bili savetnici vladara, sluìli politici, gradili nove zakone, ure|ivali {kole i vodili strane diplomatske poslove.

Ban je u Beograd stigao iz Carigrada 1844. Tada pi{e bratu, pun odu{evqewa: АSrbija, nova i slobodna kneèvina, u kojoj se govori isti jezik kao u Dubrovniku, odre|ena je da bude sredi{te Ju`nih Slovena. Tu se moè, boqe no na ikojem drugom mestu, radi-ti za uspjeh ove velike ideje, i ja }u joj posvetiti svoj ìvot... Nau-~io sam }irilska slova, a prou~io sam i jezik, zemqopis, i isto-riju srpskog naroda posebno...„2. Me|utim, on svoje odu{evqewe naknadno, vrlo brzo upoznavaju}i situaciju, koriguje: АOvda{wi Srbi ograni~avaju rodoqubqe na Kneèvinu, a Srbi iz Ma|arske na srpstvo, i to u vrlo tijesnim granicama. Za ostale Ju`ne Slove-ne ili ne}e da znaju, ili ne mare, a isto tako za sve ostale Slovene. Sa tako sku~enim pogledima ne}emo daleko sti}i. Vaqa ra{iriti zrenik narodnih misli i Srbiju napraviti kolovo|om Ju`nih Slo-vena„3 .

I upravo zbog toga, Ban se stavqa u slu`bu Srbije. U tom poslu on je nalik svojim dubrova~kim precima, velikim diploma-tama, Dubrov~anima, koji nisu birali sredstva da odrè samostal-nost i fakti~ku slobodu svoje male republike4 .

bratstvo64

10 Zaostav{tina Matije Bana, Arhiv SANU.11 Na pole|ini statuta, rukom Matije Bana, napisano: АProjekat za usta-

novqavawe Dru{tva Sv. Save jo{ god. 1878. Sada{we Dru{tvo sv. Save postalo je docnije, usqed lo{ega koje sa padom Risti}evim prestalo. ^lanovi su bili: Prota Jakov, Matija Ban, Panta Sre}kovi}, Milojevi}, Polk. Draga{evi}, St. Todorovi}„.

Banov rad prate politi~ki spisi, kojih, prema re~ima wego-ve k}eri Poleksije Todorovi} – ima 121, me|u kojima 12 diplomat-skih memoara, 25 predloga, izve{taja, projekata, interpelacija5 . .Mnogi od wih su ne{tampani. U toku 40 godina (1848-1887) izdao je preko 20 bro{ura na italijanskom, francuskom i srpskom jeziku, a nekima od wih evropska {tampa je posvetila poseban zna~aj.

Matija Ban se tokom decenija dugog boravka u Srbiji bavio posebno isto~nim pitawem. Tako je uo~i Berlinskog kongresa, 1878, izradio spis kojim je predloìo najboqi na~in za re{avawe isto~nog pitawa (Reorganisation politique del� Orijent sur la base de l� equilibre des races) i zasnivawe srpskog programa, sa geslom АIs-tok, isto~nim narodima„.

Uz to, mnogobrojne su Banove politi~ke i dràvni~ke aktiv-nosti tokom tog doba, kao {to su ~este i dinasti~ke i vladarske smene na srpskom dvoru. Ban nije odustajao – u slu`bi narodu je bez obzira na strana~ke i dinasti~ke podele. To mu pojedinci, posebno u maloj i podeqenoj Srbiji, ~esto na ivici opstanka, nisu opra{tali.

Jedan od kqu~nih doga|aja za Srbiju druge polovine XIX veka, bio je zavr{etak srpsko-turskog rata, 1878. Naime, Sanstefanski ugovor, po kojem je van na{ih granica ostao Pirot i Vrawe, a Ni{ jedva spasen, dok je formirana velika Bugarska, u~inio je najmu~ni-ji utisak na Srbe kakav se dao zamisliti, i bio je utoliko teì {to je dolazio od Rusije od koje su se svi toliko nadali„6. Me|utim, na Berlinskom kongresu (jun 1878), sem priznawa nezavisnosti, Srbi-ja je dobila ~etiri okruga: ni{ki, pirotski, topli~ki i vrawski, dok su Stara Srbija i Makedonija vra}eni u sastav Turskog carstva. Pregovori u Berlinu bili su veliki li~ni uspeh Jovana Risti}a, koji je tamo bio iako Srbija nije imala pravo glasa, a za {ta mu je knez Milan, u proklamaciji o povra}aju mira, posvetio ~itav stav i javno mu izjavio Аsvoju priznatelnost„7. Bez obzira na donekle popravqeno stawe, samouverenost romanti~ara da su Srbi vitezo-vi koji mogu da pobede gomile Turaka, o~it je bio i diplomatski poraz, kao i potpuna promena spoqne politike: knez Milan je sa Risti}em od rusofila pre{ao u za{titu austrijske diplomatije.


12 Matija Ban Jovanu Risti}u 17. avgusta 1880, Zaostav{tina Matije Bana. Arhiv SANU.

Ovakav ishod srpskih ratova uslovio je okretawe Srbije od Bosne i Hercegovine ka Makedoniji jer su za to postojali povoqni-ji uslovi.

Jo{ u toku Berlinskog kongresa Odbor za oslobo|ewe Stare Srbije i Makedonije sakupio je vi{e peticija sa potpisima kojima je traèno oslobo|ewe od Turaka i prikqu~ewe Srbiji. Zahtevi su adresovani tokom 1877-1878. na ruskog cara, srpskog kneza, engle-skog deputata na kongresu, a predsednik odbora, arhimandrit Sava De~anac, li~no je putovao u Berlin sa zahtevima iz vidinskog, sofijskog, ni{kog, solunskog, bitoqskog, skopskog, prizrenskog, skadarskog, pe}kog, pri{tinskog i novopazarskog pa{aluka8. Ve} tada organizovana je i {ira vrsta aktivnosti: dvojica ~lanova odbora objavila su ~lanke a posle i posebne bro{ure i kalendar za 1878.9 .

U Makedoniji je bilo posebno te{ko stawe. Usled srpsko-turskih ratova, srpski u~iteqi u Makedoniji morali su se povu}i i zatvoriti srpske {kole. Veze srpskih pristalica sa Srbijom su bile prekinute. Ve}ina crkveno{kolskih op{tina, koje su do 1876. primale pomo} od srpske vlade preko Odbora za {kole i u~iteqa u Staroj Srbiji, postepeno je preuzeo egzarhat.

Usled ovih ratnih posledica, kao i zbog poja~ane aktivnosti bugarske propagande (veliki broj op{tina je stavqen pod juris-

bratstvo66

13 Matija Ban Jovanu Risti}u 21. avgusta 1880, Zaostav{tina Matije Bana. Arhiv SANU.

14 Milo{ S. Milojevi} (1840, Crna Bara – 1897, Beograd) sredwo{kolski pro-fesor, javni radnik i nacionalni propagator, bavio se i nau~no-kwièvnim radom, a posebno je pisao putopise. Preru{en, putovao je u na{e krajeve pod Turcima i o tome ostavio tekstove. U periodu 1865-68. osnovao je odbor, u kojem je gotovo sam radio na pro-pagandi sprske misli. Neshva}en i omalovaàvan, procewivan je prema svom ne tako zna~ajnom kwièvnom i nau~nom radu (Znameniti Srbi XIX veka, III, 14-16).

15 Vodio je odbor za emigrante iz Makedonije i Stare Srbije, koji se obra}ao Berlinskom kongresu.

16 Baxovi} je tako|e bio ~lan Odbora za oslobo|ewe Stare Srbije i Makedonije koji je delovao pre Berlinskog kongresa. Za wega tada kaù da je Аiz Kru{eva„.

17 Risti}eva vlada je pala 14. oktobra 1880. po{to je premijer rizikovao da zapo~ne carinski rat sa Austrijom, usled poga|awa oko obaveza Srbije ugovorenih na Berlinskom kongresu, a {to knez Milan i opozicija nisu prihvatili.

18 А...Za trideset godina radio je na pobedi narodne misli s onim jakijem talentom i s perom koje svi poznamo. U skora{wijem srpskim uspesima ima wego-va, a da svak pozna sve wegove slu`be domovini u~iwene, kao {to ih ja poznajem, uveren sam da se ne bi ni ~uo nijedan protivan glas„, rekao je Risti} (Matija Ban, АDubrovnik„ kalendar za 1901, 150).

dikciju bugarske egzarhije), Srbija je morala planski da pristupi pitawu svoga rada u podru~ju Stare Srbije i Makedonije.

Matija Ban je samo nastavio svoj rad na tom poqu. U obra}awu Jovanu Risti}u od 23. marta 1879,10 on predlaè osnivawe odbora za Makedoniju pod za{titom sv. Save. Zadatak tog odbora bio bi {tampawe kwiga za to podru~je, kao i Аda odobor traì srpske u~i-teqe za tamo{we predele i ozna~ava decu koja bi se otud primala sa blagodejawem u na{e {kole„. Uz to, Ban predlaè i osnivawe pododbora u Vrawu, u Skopqu, Tetovu, Kumanovu, Prizrenu, Ki~e-vu, Prilepu, Kosturu, Ohridu, a kao ~lanove beogradskog odbora navodi: Jakova Pavlovi}a, \or|a Maleti}a, \oku Popovi}a, Milo-{a Milojevi}a i sebe. Za Ni{ predlaè Mi}u Aleksijevi}a, a za Vrawe arhimandrita Savu i Despota Baxovi}a. Ve} slede}eg dana, u ne{to promewenom predlogu, on pro{iruje zadatke za vrawski pod-odbor – Аda se u Vrawu zavede jedna mala {tamparnica i izdaje za iste predele list zabavnog i politi~kog sadràja„. Naravno, dodaje da list mora biti Аtako ude{en da protiv wega ne bi ni{ta imale ni same turske vlasti„. Tako|e, predlaè sem angaòvawa u~iteqa i podizawe {kola u pomenutim krajevima.

Ovoj ideji, svakako ne{to modifikovanoj i vi{e okrenutoj ka prosvetno-kulturnoj aktivnosti, ubrzo sledi i konkretan pravil-nik, u 53 ta~ke pod naslovom Dru{tvo Svetoga Save11. Ovaj statut, podeqen je u nekoliko delova, sa podnaslovima: Ceq i sastav (1-5), Uprava (6-12), Odbor kwièvni~ki (13-25), Odbor umetni~ki (26-28), Odbor ra~unski (29-37), Odbor doma}inski (38-44), O izbori-ma, pravilima i du`nostima ~lanova Dru{tva sv. Save (44-47) i, kao zavr{no poglavqe, Radna sredstva dru{tva (48-53).

Dru{tvo se osniva pod pokroviteqstvom i u ~ast prvom srpskom crkvenom i narodnom prosvetitequ, Savi Nemawi}u, sa ciqem da se populari{u wegove zasluge i vrline i na taj na~in unapredi svest, duhovnost i moral, uop{te, srpskog naroda. Sedi{-te Dru{tva sv. Sava je u Beogradu, gde }e se formirati Аupravno ve}e„ a posredstvom podruìna rasprostrani}e se po svim srpskim mestima gde se u svesti i rodoqubqu narodwaka na|e odziva.


19 K. Lucerna, n. d, 38-39.20 O tome, izme|u ostalog, i u: Spomenica Dru{tva Sv. Save 1886-1936, Beo-

grad, 1936.21 Osnovna pravila Dru{tva svetog Save, Dru{tvo Svetog Save, Beograd, 1886,

5. Isto je potvr|eno i u Osnovnim pravilima Dru{tva Svetog Save, Beograd, 1886, 5.

Jedna od osnovnih aktivnosti ve}a je kwièvna, Odbor kwi-èvni~ki ima}e zadatak da se Аbrine o pregledawu kwièvnih i umetni~kih dela, usvaja ih, ili na popravku vra}a, preporu~uje ih narodu ili samo ih otkupquje i izdaje za svoj ra~un, potpomaè siroma{nije a boqe pisce i umetnike koji su se u dru{tvo upisa-li„.

[to se ti~e {kolstva, dru{tvo treba da: Аpotpomaè narod-na u~ili{ta u srpskim predelima slabo ili nikako prosveti pri-stupa~nim, brine se za siroma{nije otud u~enike, i uop{te za sve {to moè od srbadije napraviti prosvetan i ~estit narod„.

Odbor umetni~ki bio bi sastavqen od osam ~lanova, tri ̀ ivo-pisna, dva arhitetska i tri muzi~na, a wihov zadatak }e biti da pregledaju i ocewuju umetni~ke radove, ~iji pravac mora biti Аsrp-sko-slovenskim sa ozbirom na visinu umetnosti na{ega veka„.

Predloèno je, tako|e, uz niz prakti~nih re{ewa vo|ewa i aktivnosti dru{tva, koja su zaduèwa ra~unskog i doma}inskog odbora, i odràvawe godi{we skup{tine i sve~anosti uo~i i na dan svetiteqa, kao i dodeqivawe nagrada tim povodom.

Me|utim, od predloga i priprema za osnivawe Dru{tva sv. Sava se odustalo. To, pored ostalog, pokazuje i novi predlog Matije Bana, upu}en Jovanu Risti}u, na wegov zahtev, avgusta 1880, u kojem se predlaè osnivawe odbora Аza vangrani~nu narodnu stvar„, a posle utvr|ivawa da je u posledwe ~etiri godine potpuno prekinut rad u Staroj Srbiji i Makedoniji, a da su ga АBugari prihvatili u svoju korist udvojenom energijom i jakim sredstvim„12. Za ovaj odbor, Ban predlaè iste qude, kao i ranije, Pavlovi}a, Sre}kovi}a i Milo-jevi}a. U konceptu koji je sa~inio Ban, a koji je prera|en u mini-starevu odluku, nekoliko dana kasnije, pored ve} pomenutih ta~aka, dato je i obja{wewe sudbine prethodnog predloga: АVlada Wegovog Viso~anstva brinu}i neprestano o budu}nosti naroda srpskog u Istoku, trudila se da svim prosvetnim i drugim shodnim sredstvi-ma razvija svest srpsku i izvan granica Kneèvine u onim stranama koje po narodnosti i istoriji srpstvu pripadaju. Ta vangrani~na

bratstvo6�

23 .Isto .24 Osnovna pravila Dru{tva svetog Save, 5.25 Predloèni statut Dru{tva Svetog Save.26 Osnovna pravila Dru{tva svetog Save, 7.27 U Spomenici dru{tva iz 1936. ovo geslo je nazvano Аlozinkom dru{tva„

(5).

~isto moralna radwa zamewena je ratnom ~ije su posledice stvari novo stawe koje je na sebe pozivalo svu vladinu pa`wu. Ali sada opet nastalo je vreme da se preko razmaknutih granica nastavi pre|a{wa radwa tim pre {to se po~elo sa vi{e strana udvojenom snagom rade-}i o tome da se narodna i dràvna svest srpska potkopa ili uni{ti u svima srpskim predelima van Kneèvine, a pred Evropom da se srpskoj narodnosti podmetne narodnost tu|a. Tu je ozbiqna opasnost koju Kneèva vlada ose}a se pozvana da otkloni...„13

U ovim poslovima uz Bana su, uz neosporno vode}u li~nost Jovana Risti}a, bili i prota Jakov Pavlovi}, na~elnik Ministar-stva prosvete za crkvena dela, zatim Milo{ S. Milojevi}14, arhi-mandrit Sava15, \or|e Maleti}a, \oka Popovi}a, profesor Panta Sre}kovi}, dok je za Ni{ trebalo da bude angaòvan Dimitrije Mi}a Aleksijevi}a, a za Vrawe Despot Baxovi}.16

Matija Ban, sem predloga, a kako sam kaè, posle pada Jovana risti}a17, nije vi{e imao ulogu i uticaja na formirawe Dru{tva sv. Sava. Ve} godine 1878. Narodna skup{tina donela je posebnu uredbu kojim se Banu odaje priznawe za zasluge u~iwene zemqi, priznaju}i mu za godine slu`be svo vreme provedeno u radu bez uka-za. Tada su o Banu mnogi govorili pohvalno. Pored arhimandrita Ni}ifora Du~i}a i Jovana Risti}a18, oglasili su se i wegovi pred-loèni saradnici iz planiranog, a neostvarenog Dru{tva sv. Sava, Milo{ Milojevi} i prota Jakov Pavlovi}.

Sam Ban je u tekstu Izja{wewe sa govornicima skup{tinske mawine iste godine izneo svoje principe u radu – da je radio van strana~kih i li~nih interesa, kao i da je nastojao da bude narodni poslanik na~ela najshodnijih, po wegovom ube|ewu, interesima zem-qe. Da bi zavr{io: АSve {to sam naveo, posvjedo~it }e moji spisi, kada s imenom mojim svi skupa na svijet iza|u„19. Me|utim, uz sve te pohvale, Ban je poslat u penziju.

U periodu 1881-1885. postavqeni su konkretni zadaci za Sta-ru Srbiju i za Makedoniju: otvarawe {kola, {tampawe uxbenika,


29 Jovan Haxi-Vasiqev, Prilike pod kojim je postalo Dru{tvo Sv. Save i wegov rad od postanka do sada, АBratstvo„, 1924 (XVIII), 6-7.

30 Spomenica..., 24.31 Jovan Haxi-Vasiqevi}, n. d, 8.32 Mihailo Vojvodi}, Dru{tvo Svetog Save – dokumenti 1886-1891, Beograd,

1999.33 Spomenica, 3.34 M. Vojvodi}, n. d, 7.

raza{iqawe u~iteqa, kao i da se zahteva od carigradske patrijar-{ije da se za vladike u nekim mestima postave Srbi. Tako je posle srpsko-bugarskog rata 1885-86. nastalo novo stawe za Srbe u Turskoj – podizane su {kole, angaòvani u~iteqi. Me|u kulturno-prosvet-nim dru{tvima, posebno se istaklo Dru{tvo sv. Save.

Dru{tvo sv. Sava osnovano je 1886. Samo zasnivawe i daqi rad dru{tva u prvom periodu (1886-1891), posle koga su nastupile odre|ene su{tinske promene20, umnogome se poklapa sa Banovim predvi|awima i uzusima koje je dao u svom statutu. Ban je, kasni-je kra}e formulisan zadatak dru{tva da А{iri prosvetu i neguje nacionalna ose}awa i vrline u srpskom narodu„21, op{irnije objasnio, vezuju}i ga su{tinskije uz lik Save Nemawi}a. Naime, dok u prvom stavu on nagla{ava: АU celi da se podigne vidqiv spo-menik prvomu srpskom crkvenom i narodnom prosvetitequ, te da se s naukom i vrline Wime u srpstvu wegovome {ire i krepe po svima predelima na{im, ustanovqava se АDru{tvo svetoga Save„, u petom {ire razvija svoju misao: АSva radwa dru{tva i}i }e na tu cel da razvija i utvr|uje u narodu na{em: ~ist hri{}anski moral, doma}e i gra|anske vrline, zdravi u ìvotu pojmovi i na~ela o sva-~em, op{ta znawa puku potrebna, narodna kwièvnost i pravilni jezik, narodne umetnosti, dobar ukus u kwièvnosti u umetnosti u narodnom duhu i pravcu, kao i potpuna svest kao Srbina, Slove-nina i ~oveka22. Tako|e je preciziran i na~in delovawa, opet kod Bana ne{to {ire shva}en, po{to je uz izdava~ku delatnost predvi-|eno da: Аvidqiv spomenik prvom prosvetitequ naroda srpskoga„ bude iskazan u Аcrkvici, koja }e se podi}i u Beogradu, na zgari{tu svetiteqevom, i u jednom do te crkvice u~ili{tu za srpsku siro-~ad uop{te, a naro~ito onu koja su iz mesta gde je prosveta mawe zastupqena„23, dok kasniji statut to daje jednostavnije kao: izdavawe kwiga i podizawe i potpomagawe {kola, uz jednu {iru dopunu: Аnov~anu pomo}, gde ova zatrebala bude„24 .

Organizacija dru{tva, u vidu glavnog odbora u Beogradu i pododbora {irom Stare Srbije i Makedonije, uobi~ajena je bila

bratstvo70

35 Matija Ban Jovanu Risti}u u Carigradu 16. decembra 1882. Zaostav{tina Matije Bana. Arhiv SANU.

36 Pavle Pavlovi}, Matija Ban i wegov kwièvni rad u Dubrovniku (1849-1852), u: Iz Kwièvnosti, II, Beograd, 1919, 117.

37 Qubomir Durkovi} Jak{i}, Podizawe hrama sv. Save na Vra~aru u Beogra-du, Beograd, 1986.

i ranije, kod, na primer, Odbora za {kole i crkve van Srbije, pa je predvi|ena i Banovim i kasnijim statutom, kao i obaveza, da u upravi budu zreli, obziqni i ve} dokazani qudi. [to se ti~e samog ~lanstva, Ban insistira da budu izabrani Аzbog svojih vrlina, zbog patriotskih i ~ove~anskih zasluga, ma kome plemenu i kojoj veroispovesti pripadali„25, dok se u statutu iz 1886. to daje ne{to mawe konkretno: ~lan dru{tva moè biti svaki Srbin i Srpkiwa i svaki prijateq Srpstva i narodne prosvete„26. Me|utim, poznato je da je geslo dru{tva bilo – Brat je mio, koje vere bio27, {to je i dubrova~ki pozdrav Srba katolika, ~iji je Ban bio dostojni pred-stavnik u Beogradu.

U osnivawe i rad i Banovog neostvarenog projekta i Dru{tva sv. Save bila su ukqu~ena Ministarstva prosvete i crkvenih dela i Ministarstvo inostranih dela, ali je, isto tako, u oba dokumenta jasno nazna~eno da je: Аinostrana je i strogo zabrawena Dru{tvu sv. Sava svaka politi~ka ceq i radwa„28 .

Uz navedene, u samom predvi|enom i kasnije ostvarenom funk-cionisawu dru{tva, nije te{ko uo~qiva ve}ina sli~nosti i podu-darnosti, {to sve, svakako, moè biti i dug tada{woj utvr|enoj administrativnoj proceduri.

Jovan Haxi-Vasiqevi} u svom napisu, {tampanom 1924, potvr-|uje da su i u praksi tokom decenija rada dru{tva ostvarene Banove osnovne zamisli izraène i u dokumentima podnetim Risti}u, a i u predloènom statutu: spremawe nastavnih i nacionalnih radni-ka, izdava~ka delatnost, gde bi se kwige i ~asopis Dru{tva delili besplatno, podizawe i funkcionisawe {kola u neoslobo|enim oblastima, kao i obrazovawe prosvetnog i drugog kadra u prestoni-ci29 .

Od li~nosti koje je Ban predloìo, samo se jedan na{ao pri formirawu Dru{tva – Panta Sre}kovi}, profesor najpre op{te istorije na Liceju, a zatim i nacionalne istorije na Velikoj {koli. On je bio vi{e puta ~lan glavnog odbora, a tako|e je bio i upravnik Svetosavske ve~erwe {kole i dru{tvenog pansionata30 . .


38 Qubomir Durkovi} Jak{i}, Srbijansko-crnogorska saradwa (1830-1851), SAN, Posebna izdawa, kw. CCLXXII, Istorijski institut, kw. 6, Beograd, 1957, 113.

39 I. Arsi}, O svetosavskim proslavama u Dubrovniku krajem XIX veka, АBrat-stvo„, VII, 2003, 55-67.

Kao upravnik Bogoslovsko-u~iteqske {kole, angaòvan je Milo{ S. Milojevi}. Me|utim, ba{ iz tog razloga, po{to je {kola bila ure|ena Аprema iskustvu ovoga osvedo~enog apostola srpske misli i na{ega velikoga nacionalnog revolucionara„31, iste {kolske godine, kada je i osnovana, morala je biti i uga{ena.

Ban se, me|utim, ne spomiwe niti u dokumentaciji pri osni-vawu32, niti u kasnijim analizama rada Dru{tva sv. Sava. Inicija-tiva za osnivawe je, tako, pripisivana kraqu Milanu, koji je preko Gara{aninove vlade i privrènog Svetomira Nikolajevi}a pruào jaku potporu Dru{tvu33, a kasnije je to ne{to uop{tenije, pa se podsticaj za formirawe traì u napredwa~kim, odnosno vladinim krugovima, tako|e vezanim za tada{weg premijera Gara{anina, i veliku organizovanu nacionalnu akciju Srbije u Staroj Srbiji i Makedoniji34 .

Ban je tada ve} uveliko van kulturnog i dru{tvenog ìvota Beograda i Srbije. Me|utim, i daqe, pi{u}i istoriju srpsko-tur-skih ratova, aktivno razmi{qa o Srbiji. Iz Carigrada, gde pro-vodi mirne porodi~ne dane, u dru{tvu, s kojim, kako kaè: Аmogu govoriti o politici i kwièvnosti, koji su razgovori meni najmi-liji...„, Matija Ban, javqaju}i se svom prijatequ Jovanu Risti}u, pi{e: А...Mi smo dvostruko posrnuli: dràvnim strojem i javnom nastavom. I u jednom i drugom po{li smo zapadwa~kim pravcima, koji ne odgovaraju ni duhu, ni potrebama na{eg naroda, pa smo evo, za po veka od savr{ena samovlasja juna~kim trkom do{li ~ak do komunskih pojava„35 .

Mada je u to vreme, 1885, sve~ano proslavqena, pedesetogo-di{wica Banovog kwièvnog rada, ni to ga ne vra}a u dru{tveni i politi~ki ìvot. On se tada, onako kako ga opisuje nenaklowe-ni Pavle Popovi}: А...poodavno povukao u mir i ti{inu, ostavio kwièvne poslove, i mirno trajao svoje dane ~ekaju}i smrt. êkao je dugo na wu, drè}i se svojom dubokom dubrova~kom staro{}u u ovim na{im predelima brzog i naglog mortaliteta...„36

Jo{ jednim je svojim predlogom Ban zaduìo Srbe. Naime, u predloènom statutu Dru{tva sv. Sava, podnetom Risti}u, u drugom ~lanu, Ban nagla{ava da }e se, kao spomenik svetitequ, sem {kole,

bratstvo72

41 Zaostav{tina Matije Bana. Arhiv SANU.42 Slovinac, 1880, 437.43 K. Lucerna, n. d, 1.

podi}i Аcrkvica„ i to sa sasvim odre|enom lokacijom – Аna zga-ri{tu svetiteqevom„.

Pitawe podizawa Hrama sv. Save na Vra~aru, decenijama zao-kupqa srpsku istoriju, a aktuelno je jo{ uvek. Zna se da je Grigorije Vozarevi} maja 1847. podigao krst na mestu na kojem se, po svemu sude}i, pogre{no mislilo da je spaqen sv. Sava. Krst je osvetio onda{wi paroh Panta Sre}kovi}. Dugo se, zatim, tragalo za prvim predlogom za podizawe svetosavskog hrama. Qubomir Durkovi} Jak{i} pomiwe, kao najraniji, predlog o podizawu spomenika sv. Savi na zgari{tu gde je spaqen, objavqen u АSrpskim novinama„ 17. februara 187937. Prema tome, ako se uzme u obzir da se Banov pismeni predlog iskazan u predloènom statutu Dru{tva sv. Save moè datirati u vremenski period tokom marta 1879, mora se i ovoga puta ista}i vizionarska uloga ovog Dubrov~anina u istoriji Beograda i Srbije. Me|utim, kao i da se i na to zaboravilo. Mali svetosavski hram, kako je poznato, podignut je tek 1895, na mestu gde se danas nalazi oltar Spomen hrama sv. Save, da bi, kada je 1935. bila zapo~eta gradwa velikog hrama, stari preseqen na dana{we mesto.

Ban je, tako|e, i u svom rodnom Dubrovniku inicirao prosla-vu Sv. Save. Naime, ba{ on 14. decembra 1850. pi{e dubrova~kom proti, Georgiju Nikolajevi}u, svom saradniku iz 1848, i savetuje ga Аda se u Dubrova~koj pravoslavnoj op{tini uvede obi~aj pra-znovawa sv. Save„38. Svetosavske sve~anosti, kako crkvene, tako i gra|anske, postale su od tada tradicionalne u Gradu, a wima su, pored pravoslavaca, prisustvovali i ugledni Srbi katolici, ~esto sa istaknutim predstavnicima dubrova~kog klera39 .

Me|utim, nasuprot o~ekivawa, Ban nije tako ~esto pisao o Savi Nemawi}u. U ~uvenom tekstu Svetislava Vulovi}a, kojim je wegov kwièvni kredibilitet doveden u pitawe, ~ak je i optuèn da je zanemario sv. Savu, jer mu je u svojim Moralnim i politi~kim iskricama iz slovenske istorije posvetio nedovoqno pa`we40 .

O sv. Savi, Ban je rekao tek ove re~i, objavqene u listu АVi-dovdan„, 13. januara 1862: АOn je jo{ u ono doba boqe nego i dan dana{wi mnogi od na{ih savremenih, takore~enih prosve}enih qudi, razumeo {ta je to dru{tvo gra|ansko i {ta dràva, i {ta

prvome treba pa da opstane i da se usavr{i, a {ta dràvi da se utvrdi i da se razvije.

... Dràva Nemawom podignuta ... bila je telo bez du{e. To je uvideo sveti Sava pa i preduzeo da u to tek sklopqeno telo ulije du{u. Crkva je u svako doba u dràvi prva, osnovna, moralna sila, a u ono vreme bila je jo{ i jedina. Ukoreniti veru u dru{tvu, zavesti jedinstvo crkve u dràvi, du{evno je okrepiti, to je bila najpre~a potreba, to uslov budu}nosti narodne, i tome velikom delu sveti je Sava posvetio sav svoj ìvot.

Tri su mu sredstva bila na ruci: ~vrsto ure|ewe sve{tenstva, izobraèwe jo{ neukog naroda i potpora zakonodavna roditeqske mu kraqevske vlasti. Sva ta tri sredstva on je i upotrebio. Eparhi-je se ustanovi{e i uredi{e, narod slu{a{e ~istu Hristovu nauku i malo po malo ostavqa{e svoje neznaboà~ke obi~aje; zakoni pri-teswavahu raskoqnike i uvodi{e du{evno jedinstvo. To je srpstvu u{tedelo verozakonske ratove koji su u drugih naroda stra{no besnili...„41

Tako je Ban video Savu Nemawi}a, prvenstveno kao borca za uspostavqawe srpske dràve.

A ban o tom srpskom narodu i o svojoj ulozi u wegovoj istori-ji pi{e prijatequ u Dubrovnik 1880: АU ovom novom, vru}e krvi i energi~nog duha narodu sve sami presudni doga|aji sqedovali su skoro uzastopce, jedan za drugim grozni~avom brzinom. Video sam zavjera, pobuna i kravavih katastrofa; prijesto prevrnut, upra-`wen ili okrvavqen, a na wemu ~etiri vladaoca, ~etirigodi{we namjesni{tvo, nebrojene ministarske krize, dràvne sisteme i politi~ke pravce svake vrste...„42 .

Matija Ban, za koga je, po karakterizaciji koju mu je dala Kamila Lucerna, op{ta stvar nadilazila li~nu, zakon stajao nad samovoqom, pravilnost nad originalnosti, korist nad uìtkom43, bio je, kao takav, neobi~na i originalna pojava u Beogradu svoga doba. Dubrov~anin, koji nije dokoli~ario, nego je hteo da se anga-ùje, da pomogne, da organizuje, koriste}i pritom svoju dubrova~ku snala`qivost i diplomatsku ve{tinu, nije pogodovao surovim balkanskim uslovima gde se mnogo toga re{avalo grubom re~ju i jav-nom presudom. Slavqen i osporavan, Ban je u Beogradu bio donekle neshva}en od savremenika, a potowa pokoqewa isto tako nisu mogla da ga razumeju po{to su i nadaqe bili obuzeti istim nedoumicama, u politi~kom i dru{tvenom smislu, kao i Srbija wegovog doba. Tako da ni danas, vi{e od sto godina po wegovoj smrti, dugotrajni

bratstvo74

boravak i raznorodni rad Banov u Srbiji, nemaju adekvatnog tuma~a kao {to nije ni formirana ocena o celokupnoj wegovoj aktivnosti. Me|utim, neosporno je da je Ban ostavio mnogo tragova u kulturnom i dru{tvenom, a naravno i u politi~kom ìvotu Srbije. Najve}i broj tih wegovih radwi, i danas ostaje neotkriven u mnogobrojnim arhivskim bele{kama.

Irena Arsi}

[vaJcarac dr adoLf fi[ef o srbiMa... 75

[VAJCARAC DR ADOLF FI[ER .O SRBIMA U SVOJOJ KWIZI .AN DER SERBISCHEN FRONT, .

U BALKANSKOM RATU 1912. GODINE

1

Balkanski rat 1912. godine koji su protiv Turske zapo~ele Srbija, Bugarska, Gr~ka i Crna Gora izazvao je veliku iako ne neo-~ekivanu senzaciju. Po~etni veliki uspesi balkanskih saveznika dali su priliku lekarima iz raznih evropskih zemaqa da se odazovu pozivu nacionalnih Dru{tava Crvenog krsta balkanskih dràva za dobrovoqno u~e{}e u wihovim vojnim sanitetskim slu`bama. Od stranih lekara me|u prvim su se odazvali lekari {vajcarskog Crvenog krsta, odnosno raznih sanitetskih ustanova. [vacarac dr Adolf L. Fi{er (Vischer) sa Hirur{ke klinike u Bazelu odazvao se apelu Srpskog Crvenog krsta da se, na wegov poziv, prihvati du`nosti dobrovoqnog rada u ustanovama srpskog vojnog saniteta, kao hirurg-specijalista koji je ve} bio upu}en u praksu ratne hirur-gije le~ewa rawenika sa brojnih rati{ta. O tome, o prvim vezama sa Srpskim Crvenim krstom, dr Adolf Fi{er naveo je u svojoj kwizi: (АWir schickten darauf mehrerer telegraphische Anfragen an die Roten Kreuze der Balkantaaten. Vom serbischen Roten Kreuze kam in kurzer Zeit schon die Antwort: Acceptons, remercions, prions de venir immedia-tement. Croix rouge serbe. Auch vom serbischen Kriegsministerium kam bald der klare Bescheid: Acceptons avec remerciment. Das Àwohin?� war für uns dadurch entschieden; wir einigten uns für Serbien. In der Tat hatten wir diesen in der Eile des Kriegsfiebers gefassten Entschluss nie zu bereuen„).

Dr Fi{er je stigao u Beograd 24. oktobra u pratwi dr Subo-ti}a, tada sekretara Srpskog Crvenog krsta (АWir hatten ihm von

bratstvo76

Budapest unsere Ankunft telegraphisch .gemeldet, und nun kam er, uns in .Semlin zu empfangen. Er hiess uns herzlich willkommen als erste auslän-dische Ärzte auf dem Serbischen Schauplatz. U pratwi dr Suboti}a, dr Fi{er je, po slu`benom protokolu, posetio predsednika Srpskog Crvenog krsta generala Franasovi}a, kao i {efa vojnog saniteta pukovnika Sondermajera. Prve rawenike dr Fi{er je po saglasno-sti dr Sondermajera, primio u vojnoj bolnici (Militärspital) koja je bila sme{tena u zgradi ispra`wene Vojne akademije, dok je dr. Suboti}, kao jedini Srbin hirurg, bio stare{ina civilne bolnice (Zivilspital), po{to su svi raniji vojni lekari sa srpskom vojskom bili na frontu. Dr Fi{er navodi da je u Beogradu u vreme wegovog dolaska bilo samo tri lekara, kao i to da je АDie chirurgische Lei-tung„ vojne bolnice preuzeo, skoro do{av{i iz Praga, ̂ eh prof. dr Sedli~ka. Dr. Fi{er, veoma preduzimqiv i radoznao, hvali visoki nivo ure|ewa i rada obe beogradske bolnice - Vojne i Civilne, porede}i wihovu urednost sa zapadno-evropskim bolnicama (АDi-ese beiden - Militär und Zivilspital- Anstalten sind ganz mustergültig eingerichtet und können .den Vergleich mit jedem westeuropäischen Kran-kenhause aushalten. Beide enthalten ausgezeichnete Operationsräumlichke-ite�).

2

Dr Fi{er je stupio na tlo biv{e turske dràve nekoliko dana posle Kumanovske bitke, pre{av{i nekada{wu granicu izme-|u Srbije i Turske kod Ristovca. Ve} je tu, u turskoj pograni~noj stanici Zibev~u zatekao prve tragove ratnog pusto{ewa, ali je - nasuprot tome - bio je svedok patriotskog ponosa Srba {to su po{li u rat da oslobode svoje sunarodnike od vekovnog turskog rop-stva (АDa kam zuerst die Befreiung der serbischen Stammesbrüder, die 500 Jahre lang unter türkischen Joche geschmachtet hatten. Die Serben erorben ja ein Land züruck, das ihnen einst entrissen worden war. Es ist der letzte Schritt in der Entwicklung ...)„. Sam dr. Fi{er ose}ao se gordim {to je bio prvi inostrani lekar koji je bio na popri{tu srpsko-turskog ratovawa: (АStolz ... um als erste ausländische Arzt nach der Front zu fahren /geschickt worden war„/. Ovaj {vajcarski lekar-dobrovoqac u srpskom ratnom sanitetu smatrao se posebno po~a{}en {to je, kao li~nu pratwu, u vo`wi prvim vozom (koji se sastajao samo iz jednog vagona druge klase) pu{tenim u saobra}aj na liniji Ristovac-Skopqe, imao saputnika, princa Aleksija, ro|a-

[vaJcarac dr adoLf fi[ef o srbiMa... 77

ka kraqa Petra. I sam je bio odu{evqen {to ga je jedan razdragan Srbin usput pozdravio pucwavom iz svoje pu{ke (... der Mann ... begeistert ... feuerte aus seiner Flinte Freudenschisse ab�).

U takvim radosnim raspoloèwima Аin gehobener Stimmung„, kako sam kaè, svoje srpske kolege stigao je u (nedavno) oslobo|eno Skopqe - Аdie alte Serbenstadt Skoplje„. Kao sanitetski inspektor pukovnik \or|evi} odredio je bolnicu turskog Crvenog polumese-ca kao objekat gde bi dr Fi{er obavqao svoj profesionalni posao oko srpskih (i turskih) rawenika. Srpski mitropolit Skopske mitropolije postarao se da dr Fi{eru i wegovom krugu saputnika na|e sme{taj u ku}i jedne stare srpske porodice, gde je bio srda~no prihva}en i doma}inski ugo{}en, kao А{vajcarski doktor„-srp-ski prijateq. (O tome sam dr Fi{er zapisao je: АDie erste Nacht verbrachten wir als Gäste im Hause einer serbische Familie am Wardar-quai. Die Hausfrau und eine uralte Grossmutter mit weisem Haar empfin-gen uns freundlich und sorgten für uns, so gut sie konnten. Dieses gute Quartier verdankten wir der Fürsorge des Metropoliten. Wir hatten ihm einen Besuch abgestattet und ihm dabei eine Empfehlung eines Belgrader Hernn übergeben. Er sorgte dann gleich für diese Unterkunft. Für unsere Gastgebe war es etwas ganz Besonderes, die ÀSchweizerski Doktore� zu beherbergen�).

Skopqe je bilo oslobo|eno 26. oktobra, ~etiri dana po Kumanovskoj bici, a samo devet dana po objavi rata Turskoj (17. oktobra).

U Skopqu je, kao Chefartz pri general{tabu Prve srpske armije, bio imenovan dr Lazar Gen~i}. (Za ovog poznatog predstav-nika srpskog saniteta, dr Fi{er je naveo: АMit dem Eintreffen von Oberst Gentschitsch merkte man, dass eine energische Hand die Zügel des Sonitätswesens ergriffen hatte. Uns brachte er gleich von Anfang grosses Vertrauen entgegen und zeigte viel Verständnis für unsere Aufgabe. Wir lernten in Oberst Gentschitsch bald einen aufrichtigen Freund schätzen. Ihm verdankten wir es, dass mit in allen Etappen des Sanitätsdienstes arbeiten konnten�).

bratstvo7�

3

Dr Fi{er zadrào se u Skopqu vi{e dana u obavqawu svoje lekarske du`nosti, i o tome ostavio dragocene zapise. U kazivawu o turskoj sanitetskoj slu`bi uop{te on je iskazao negativne utiske, iako je o turskim vojnim lekarima - {kolovanim na evropskim univerzitetima dao dosta povoqan sud. Ali isti~e, posebno, da su pokazivali negodovawe i nebrigu za srpske rawenike, iako su za to bili obavezni po @enevskoj konvenciji, tim pre {to su, opet, srp-ski vojni lekari nesebi~no ukazivali pa`wu turskim rawenicima. To je tuma~io psihologijom doju~era{wih muslimanskih gospodara prema pripadnicima hri{}anske veroispovesti. U ovom kontekstu svojih utisaka u Skopqu, izneo je dragocene podatke o time da je kraq Petar posetio rawenike u bolnici, da je razgovarao sa wima o wihovom rawavawu i ranama i delio im cigarete i druge bole-sni~ke poklone. Pri tome i za wega, iznena|uju}i je bilo saznawe da suveren Srbije razgovara na jedan neposredan na~in sa najobi~ni-jim vojnicima svoje vojske - {to ina~e nije bio obi~aj kod vladara drugih evropskih dràva -.

(АWir arbeiteten zuerst einige Tage mit den türkischen Ärzten zusammen. Mit ihnen hatten wir di Ehre, am 8. November dem König Peter das Spital zu zeigen und ihn durch die Krankensäle zu führen. Er erkundigte sich bei jedem Kranken nach der Art der Verwundung und nach der Schlacht, in der er verletz worden war. Sein Adjutant verteilte den Kranken Zigaretten�). .

Dr Fi{er je dao i zanimqive podatke o anarhi~nim prili-kama u Skopqu pred ulazak srpske vojske, a naro~ito o brutalnim postupcima arbana{kih rezervista u sastavu turske vojske. U ovom pogledu on je iznosio mi{qewe zarobqenih turskih lekara da su porazu turske vojske u Kumanovskoj bici doprineli upravo Arbana-si, pod vo|stvom Ise Boqetinca, razbegav{i se pre wenog kona~-nog zavr{etka, iako su na bojnom poqu sa~iwavali oko polovine turske Vardarske armije! Plasti~an je opis dr Fi{era o panici i haosu me|u turskim vojnicima i civilima na èlezni~koj stani-ci pred odlazak posledweg voza koji ih je odvodio ka Velesu. Dr Fi{er je opisao svoj itinerer odlaze}i iz Skopqa. U Velesu se usputno zadrào, ùre}i da {to pre stigne na bojno poqe bitke na prilazima Prilepu, gde je turska vojska poku{avala da zaustavi daqe prodirawe srpske vojske ka jugu.

[vaJcarac dr. adoLf fi[ef o srbiMa... 79

Iz Skopqa je dr Fi{er preko Velesa - o ~emu je ostavio interesantne podatke - oti{ao u pravcu Prilepa gde su se, na wego-vim prilazima vodile borbe. Na tom putu video je primere turskog varvarstva, a posebno je impresivan opis unesre}enog sela Izvor na prilazu planini Babuni.

Dr Fi{er bio je svedok sve~anog ulaska prestolonasledni-ka princa Aleksandra, kao komandanta Prve srpske armije, u Pri-lep, i radosti wegovog stanovni{tva koje je na ulicama do~ekivao svoje oslobodioce.

(ÀDie Häuser waren beflaggt, die Bewohner, die in der Mehrzahl christlich sind, standen auf den Strassen. Die Leute schienen freudig erregt... Der hohe Herr kam dann im Automobil angefahren und alles rief: ÀSchivio!� Der Prinz dankte und salutierte nach allen Seiten. Bevor er in das Hauptquartier einkehrte, wandte er sich mit dem Stabe der Armee in der nahe Kirche, um dort einem Dankgebete beizuwohnen. Es ist eine in Serbieen stets beobachtete schöne Sitte, dass der König nach Ankuft in einem Ort sich zuerst ins Gotteshaus begibt. - Die Menge blieb noch lange in den Strassen, und die Leute freuten sich über den Wechsel der Herrschaft. Ein alter Mann kam zu Georgewitsch und sagte: À Jesst wir dann der Kraljewitsch Marco, nach Zarigrad ziehen!�)

4

Za srpsku istoriografiju zanimqivi su podaci o Balkanskom ratu 1912. godine koje su davali stranci u~esnici raznih evropskih zemaqa i razli~itih profesija. Wihova svedo~ewa imala su zna~aj ne samo kazivawa o ~iwenicama ratnih zbivawa i doga|aja. Daleko su zna~ajnija, mo`da, wihove opservacije o psiholo{kom liku i mentalnim karakteristikama vojski zara}enih strana, kao i stanov-ni{tva u oslobo|enim krajevima od turske uprave. Kazivawa o tome koje je dr. Fi{er izneo nesumwivo su koliko interesantna toliko i dragocena, tim pre {to ih je saop{tavao iz sopstvene autopsije

∗ Zahvaqujem ~asnom ârlsu Frajeru (Charles J. Fryer) koji mi je qubazno ustu-pio delove rukopisa admiralovog Dnevnika koji se odnose na wegov boravak u Srbi-ji. Dnevnik admirala Trubrixa (Troubridge) nalazi se u privatnom posedu.

predstavnik jedne neutralne zemqe. Dr Fi{er je to i sam isticao imaju}i za povod pristrasnost i jednostranost u sagledavawu i prikazivawu realne stvarnosti kod, ne tako malog broja, upravo savremenika-pisaca iz pojedinih evropskih dràva. On je to uo~io jo{ u predve~erje zapo~etog Balkanskog rata, posebno u austrougar-skoj ùrnalistici i publicistici, i kod zvani~nih lica Dvojne monarhije, posebno konzula i vojnih predstavnika; tokom rata, a i nagla{eno neprijateqsko dràwe prema Srbiji posle Kumanovske bitke. O tom kompleksu srbofobije dr Fi{er je izneo nekoliko karakteristi~nih primera (zbog ulaska srpske vojske u Sanxak, {to je izazvalo gomilawe austrougarske vojske na Savi i pretwu da se upadne u Beograd koji je bio bez srpske vojske!)

U inostranoj istoriografiji o Prvom Balkanskom ratu 1912. godine delo [vajcarca dr Adolfa Fi{era, lekara-operatora sa Hirur{ke klinike u Bazelu, dobrovoqca-u~esnika u sanitetskoj slu`bi Srbije za vreme rata - An der Serbischen Front, spada me|u naj-vrednijim, po kriti~kom metodu rada i ozbiqno{}u dokumentacije i najodabranijim dobrim izdawima jednog stranog pisca. Uporedo sa svojim {vajcarskim zemqacima Klarom [turceneger i Ar~ibal-dom Rajsom, Francuzom Anri Barbijem, Rusom Taburnoom, Nemcem Ku~enbahom - piscima savremenicima kraja vladavine Otomanske turske carevine, kvalifikovanim li~nostima za problematiku Prvog Balkanskog rata dr Fi{er spada u red pisaca srpske istori-ografije koji su pisali o ovom oslobodila~kom ratu Srbije.

Va`nost wegovog dela ogledala se (pored onoga kako je napred isticano) {to je istinito i objektivno, bezpristrasno i ta~no, uz to bez glorifikacije i stilske patetike, pregledno i zanimqivo prikazao deo srpske ratne istorije uz puno znimqivih opservaci-ja, i time ukazao na veliki doprinos Srbije i srpske vojske brzom slomu Turske i okon~awu turske uprave u oslobo|enim krajevima ju`nog dela Stare Srbije i Ma}edonije. Zatim, {to je doprineo svojom kwigom da politi~ka i intelektualna Evropa - weni dràv-nici i evropska {ira javnost - boqe upoznaju i ta~nije dobiju pred-stavu o Srbiji i srpskom narodu ne samo po wegovim kvalitetnim ratni~kim osobinama ve} i po wegovoj moralnoj strani, kako u na~inu vo|ewa ratnih operacija tako i u humanom postupawu prema ratnim (i uop{te nacionalnim) protivnicima. To je bilo utoli-ko va`nije {to se kwiga dr Fi{era pojavila neposredno po{to je rat na srpsko-turskom frontu bio pobedonosno dobijen, ali ne i kona~no zavr{en na celokupnom balkanskom rati{tu (opsada

bratstvo�2

Skadra i Jedrena). A poseban je doprinos kwige bio u tome {to je wegovo delo ukazivalo na neskrivene namere i postupke austrougar-ske politike da se Srbija kao dràva i srpska vojska, kao ratni faktor i diskvalifikuje u svetskoj javnosti, da se ospori weno pravo na oslobo|ene teritorije, {ta vi{e da se Srbija napadne i time ugrozi i sama wena nezavisnost (u predratnim granicama). Za to je izneo i konkretne dokaze u svojoj kwizi. Sa druge strane uka-zao je na legitimnost posedovawa oslobo|ene teritorije od strane srpske vojske. Tako, na primer, on smatra da, u brojno veoma me{o-vitom stanovni{tvu Bitoqa, jedna {estina pripada Srbima, dok je slovensko stanovni{tvo Makedonije srpske narodnosti (АDie Serben bewohnen hauptsächlich das Land. Von den Bewohnern der Stadt Monastir machen sie ein Sechstel aus. Sie gehören dem Mittelstand und den arbeitenden Klassen an�). Pored drugih, doneo je i dve lepe foto-grafije pod naslovom: (1) Serbischer Vater mit seiner Kindern .aus Monastir, i (2) Serbische Familie aus Florina - kao i fotografiju: Serbischer Komitadsche aus Monastir.

Dr Fi{er se, posle isterivawa turske vojske, preko Soluna i Skopqa vratio u Beograd, odakle je 22. decembra 1912. otputovao za [vajcarsku. Na opro{taju budu}i vojvoda @ivojin Mi{i} pri-redio mu je sve~ani ru~ak. Dr Fi{er proveo je sa srpskom vojskom i u Srbiji skoro Аfast neun Wochen„ veoma zadovoqan. O Srbima i Srbiji ostavio je i slede}i sud:

ÀAuch im Generalstabe überwiegt das bäuerliche Element. Es ist dies nicht anders möglich; gibt es doch in Serbien nur zwei Städte, die eine Eninwohnerzahl von über 20,000 Seelen ausweisen. Offizireskorps und Mannschaft sind nicht durch verschiedene Lebensweise und Gewohnhei-ten getrennt. Zwischen beiden besteht keine Klust. Wir konnten nicht sel-ten beobachten, wie in Speisehäusern Offiziere und Soldaten am gleichen Tische sassen. Serbien ist ein reiner Agrarstaat. Die Industrie liegt noch in den allerersten Anfängen. Ohne Fabrikbevölkerung gibt es auch kein Arbeiterproletariat. Deshalb kennt Serbien keinen Klassenkampf, der die Völker Mitteleuropas in getrennte Lager spaltet. Serbien ist das Land von Kleinbauern, eine Demokratir troz seiner monarchischen Staatsform�.

Vladimir Stojan~evi}

adMiraL ernest ^. t. trubriX: DNEVNIK IZ SRBIJE 1915. �3

ADMIRAL ERNEST ^. T. TRUBRIX: .DNEVNIK IZ SRBIJE 1915*

Autor Dnevnika iz Srbije 1915. godine, vice admiral Ernest ârls Tomas Trubrix, ro|en je 1862. godine, u porodici sa dugom tradicijom slu‘ewa u mornarici. Sam je nastavio tu tradiciju, a pored slu‘bovawa na moru obavqao je i du‘nosti pomorskog ata-{ea u britanskim ambasadama u Be~u, Madridu i Tokiju. Obavqao je i visoke du‘nosti u britanskom Admiralitetu. Od 1910. godine, bio je privatni sekretar Prvog lorda mora Admiraliteta. Od 1912. godine, upravqao je novostvorenim {tabom za pomorsko ratovawe, a 1913. godine, Vinston êr~il, Prvi lord Admiraliteta, imeno-vao ga je za komandanta Prvog eskadrona krstarica u Sredozemnom moru, gde se nalazio pod komandom admirala ser Ar~ibalda Milna. U avgustu 1914. godine, zbog propusta da prati nema~ki bojni brod Goeben, bio je li{en komande eskadrona i izveden pred vojni sud. Posle du‘eg su|ewa bio je oslobo|en optu‘bi za nebrigu i neoba-vqawe du‘nosti.

Nakon toga, upu}en je, po naredbi Admiraliteta, da predvodi flotilu britanskih torpednih ~amaca na Dunavu, sa komandom u Beogradu. Umesto da ponovo obavqa du‘nosti na moru, Trubrix je, bez mnogo galame, bio upu}en u Srbiju da radi pomalo nezahvalan posao. U naredbi Admiraliteta on je bio postavqen za {efa bri-tanske pomorske misije Аsa zadatkom da obavqa specijalne du‘no-sti sa srpskim oru‘anim snagama u wihovim operacijama protiv Austrijanaca...„ Imenovawe i uputstvo potpisao je Vinston êr~il li~no. Trubrixu je bilo nalo‘eno da preuzme komandu u Srbiji, gde je stigao u februaru 1915. godine. Svoje dnevni~ke bele{ke po~eo je da vodi od oktobra 1915, a zavr{io ih je u januaru 1916. godine. To su bili meseci kada je srpska vojska morala da se povla~i preko Albanije. U tom povla~ewu Trubrix je bio u~esnik zajedno sa svojom pratwom. To mu je omogu}ilo da ispi{e mnoge stranice u kojima je

bratstvo�4

opisao stawe u Srbiji, ulogu vojske, povla~ewe i sve ono {to je u to vreme do‘iveo.

Britanska pomorska misija u Srbiji imala je zadatak da spre~i austrougarske i nema~ke snage da koriste Dunav kao liniju komunikacija i snabdevawa za Bugarsku. Da bi obavio te zadatke admiral Trubrix je na Dunavu postavio mnoga minska poqa, cevi za lansirawe torpeda i obalsku artiqeriju. U ostvarewu tog ciqa britanska misija je raspolagala zna~ajnom koli~inom eksploziva, artiqerijskog oru|a i topovske municije. Jedan od zadataka koje je Trubrix imao bio je da sa Rusima digne u vazduh \erdapski kanal. Okolnosti su dorinele da se taj ciq ne ostvari. U jesen 1915. godi-ne, Trubrix je zapisao na stranicama Dnevnika da je shvatio situ-aciju u kojoj se u tom trenutku nalazila Srbija, kao i okolnosti u kojima se on na{ao zajedno sa svojom misijom. Osamnaestog oktobra 1915. godine, zabele‘io je slede}e re~i: АMi smo svi kao pacovi uhva}eni u mi{olovku, koji tra‘e izlaz iz we, dok se snage Nema~-ke, Austrije i Bugarske postepeno pribli‘avaju i opkoqavaju nas. Bog zna kako }e se sve ovo zavr{iti ili gde }emo mi svi okon~ati.„ Trubrix o~ito nije bio uveren da }e iz te situacije izvu}i ‘ivu glavu, svestan da mu je ‘ivot ugro‘en.

Iako je Trubrix proveo u Srbiji samo nekoliko meseci, bio je ~vrsto ube|en da je dobro poznavao zemqu i wen narod. Zbog toga je stekao naviku da iznosi mi{qewa i ocene o Srbiji i Srbima, wihovoj prirodi i karakteru, slabostima, pona{awu u vreme krize, organizacionim sposobnostima i ve{tinama, ili, {to je bilo mno-go ~e{}e, da kritikuje wihovo odsustvo. Izdvojio je mnoga karakter-na svojstva i odlike naroda u ratu, ukqu~uju}i srpske oficire, ali i qude i ‘ene uop{te. U celini, wegova zapa‘awa bila su, istovre-meno, realisti~na i povr{na, pohvalna i kriti~na, puna aroganci-je, ali i zabavna. U stvari, bila su to shvatawa tipi~na za Engleza koji je pripadao gorwim slojevima dru{tva, a koji se na{ao me|u neobrazovanim i siroma{nim qudima na Balkanu, usred jednog velikog ratnog po‘ara. Wegova opa‘awa i komentari ispuwavaju stranice Dnevnika i predstavqaju zanimqivo {tivo u kome se mno-go toga otkrivalo iz jednog sasvim osobenog ugla posmatrawa.

Opaske o Srbima i wihovim karakternim osobinama, onako kako ih je video Trubrix, bile su vrlo ~este u tekstu i one su najve-}im delom nepovoqne po Srbe. On pi{e: АSrbi nemaju organizaci-ju u miru, tako da se mo‘e tek zamisliti kako ona izgleda u ovom tre-nutku nevoqe. îni mi se da su svi oni umorni, kao svi Sloveni,


i da samo ‘ele da se sve ovo jednom svr{i kako bi mogli da nastave svoj uobi~ajeni slovenski na~in egzistirawa — pun lewosti, zave-ra i snevawa; za to vreme, mu{ka, tevtonska nacija kolonizovala je zemqu, donose}i sa sobom napredak.„ To je nesumwivo predstavqa-lo jedno previ{e {iroko i neprihvatqivo uop{tavawe, izre~eno o~ito, u trenutku, bez mnogo razmi{qawa. Nekoliko dana kasnije, Trubrix bele‘i da je haos u zemqi bio potpun. Аîsta panika, a ta panika, na‘alost, po~iwe na vrhu drveta i spu{ta se sve do naj-siroma{nijih.„

Nekoliko dana kasnije, re~ Аpanika„ zamenio je tvrdwom da nije postojao na~in da Srbi ostvare saradwu sa Britancima i Fran-cuzima u ratu. АUostinu, oni su narod sa kojim je nemogu}e bilo {ta uraditi... Me{avina naivnosti i dvoli~nosti, {to predstavqa osobinu balkanskih naroda, a koja je potpuno nerazumqiva Evropqa-nima... Mr‘wa koju oni pokazuju prema Saveznicima, kao uzroku wihovih nevoqa, je svakako vrlo velika,„ zakqu~uje Trubriy. To su, zaista, bile te{ke re~i ~oveka koji nije poznavao taj narod, iako je, sigurno, bilo slu~ajeva kad su se takva raspolo‘ewa mogla pri-metiti. Sredinom novembra 1915. godine, Trubrix je u~inio novi korak u nastojawu da odredi srpski nacionalni karakter. Pisao je: АSrbi su preterano samouvereni... U su{tini, u tome je koren sveg neraspolo‘ewa Evropqana prema Srbima. Smatramo ih malim plemenom sa stanovni{tvom koje nije ve}e od Severnog Londona... a oni misle o sebi kao da predstavqaju najve}i narod Evrope.„ Wegov zakqu~ak glasi: АMi vidimo jasno da je najve}i deo ove zemqe obi~-na koje{tarija.„ To je za Trubrixa bio jo{ jedan izlet u nepoznato, a svakako i neta~na ocena.

Admiral Trubrix nije imao lepe re~i kako za srpske mu{kar-ce tako i za srpske ‘ene. U su{tini, bio je pun prezira prema wima, posebno prema oficirima, koje on naziva Аdebelim ofici-rima.„ On ih do‘ivqava, mu{karce i ‘ene, na svakom mestu — u gradovima, vozovima, kolima, na putu — kao smetwu svakodnevnim vojnim operacijama. U Kraqevu, na primer, on vidi {tabne ofi-cire kako brinu brigu Аo svojim ‘enama, porodicama i prtqagu... Divni novi automobili, koji su pla}eni na{im ~vrstim engleskim novcem, odlaze natovareni sa debelim srpskim pukovnicima i wihovim ‘enama, porodicama, poslugom, i ostalim stvarima, pre-ma Kosovskoj Mitrovici, dok nama nije stigla ~ak ni posluga sa prtqagom...„ Admiral je zakqu~io, na osnovu onoga {to je video, da je to predstavqalo uzrok nezamislive zbrke. Smatrao je da su ofi-

bratstvo�6

ciri potpuno izgubili svoje glave i bili jedino zabrinuti kako da prevezu svoje ‘ene na sigurna mesta. Trubrix je smatrao krajwe neprihvatqivim to {to je Аsvaki ni‘i oficir koristio automo-bile koje smo im Francuzi i mi dali, i sa svojim porodicama pobegli u bezbednost, a sve nas strance ostavili da gazimo blato na putevima...„ To nije bilo sve. Nekoliko dana kasnije, admiral je zabele‘io da je Аsvaki od ovih starih, debelih pukovnika bio ophrvan sa svojom ‘enom, porodicom, poslugom i doma}instvom...„ Svi ovi primeri naveli su ga da zakqu~i da su А‘ene imale sna‘an uticaj na Bliskom istoku.„ Nema sumwe da bi se svaki poznavalac patrijarhalnog srpskog dru{tva te{ko mogao slo‘iti sa admiralo-vom ocenom, po{to je on sigurno mogao da vidi samo deo pona{awa srpskih ‘ena.

Engleske i {kotske lekarke i medicinske sestre, nisu tako|e dobile boqu ocenu kod admirala. Wihove medicinske ekipe bile su rasturene {irom Srbije, ula‘u}i ogromne napore i ‘rtve, kako bi spasle mnogobrojne qudske ‘ivote. Admiral o~igledno nije hteo da vidi tu stranu delatnosti Engleskiwa i [kotlan|anki. [ta vi{e, bio je uveren da su wihova pona{awa i zahtevi stvarali glavoboqu wemu, general Yoryu Filipsu, vojnom ata{eu i ser Ral-fu Pexetu, diplomati od karijere, koji je bio upu}en u Srbiju da zavede neki red u radu ovih misija. Trubrix je zakqu~io da je Аovaj posao sa bolnicama u Srbiji bio pouka za sve nas. Bilo koja ‘ena koja ima ne{to novca i ‘eli da sebe uzdigne, mogla je da do|e u Srbiju sa onim {to se tada zvalo misija.„ One nisu bile ni pod ~ijom kontrolom i nisu slu{ale bio ~ija nare|ewa. АIshod svega toga bio je da je svaka ekipa i svaka ‘ena u woj mogla da pomisli da ona mo‘e sama da odlu~i da je do{ao povoqan trenutak da do|e i ostane ili da odlu~i da ide. To je dovelo do zapawuju}e zbrke.„ Bio je posebno kriti~an prema dr Elsi Inglis, kao {to se to vidi iz slede}e dnevni~ke bele{ke:

АPro{le no}i prispela je ‘ena lekar po imenu Inglis, a kada joj je Pexet rekao da bi ‘eleo da wena jedinica i sestre po|u u Kosovsku Mitrovicu, ona je odgovorila: Oh, ja }u razmisliti o tome. Na to je Pexet odgovorio da }e ona morati, ukoliko ostane u Kragujevcu, da le~i Nemce, ali se ona nije uop{te osvrnula, govore-}i АMi ovde imamo dva ili tri draga de~aka i ne mo‘emo ih ostavi-ti.„ Uzalud je Pexet poku{avao da joj doka‘e da dva ili tri vojnika moraju biti ‘rtvovani kako bi se spaslo skoro dve hiqade rawenih


u Mitrovici, i da ne treba da vodi brigu o na{im protivnicima. Bila je sentimentalna budala i zavr{ila je razgovor izjaviv{i da je umorna i da o tome nije mogla da raspravqa. Uistinu, nijednoj od wih nije trebalo dozvoliti da do|e ovde, ukoliko ne bi potpisala obavezu da }e pre}utno prihvatiti naredbe neke ovda{we vlasti.„

Sli~ne primedbe Trubrix je izrekao i o drugim britanskim ‘enama koje su se u tom trenutku nalazile u Srbiji. Me|u wima su bile g|a Stobart i g|a Hankin Hardi, koje su, po admiralovom mi{qewu, predstavqale Аtipi~an primerak samoreklamerstva„. To je bila prilika za admirala da napravi pore|ewa izme|u srpskih ‘ena koje je poznavao i Engleskiwa. Za to mu se pru‘ila prilika u Kosovskoj Mitrovici gde je mogao da posmatra dolazak britanskih ‘ena iz razli~itih delova Srbije. Tim povodom on je zabele‘io da su А‘ene iz na{ih bolnica sada dolazile, a kako je to druga~ija slika u pore|ewu sa srpskim ‘enama koje su se vozile u kolima u svom krznu i finim haqinama, dok su na{e i{le pe{ke i dvesta miqa po snegu i ki{i, i sve su bile iznurene i jadne...„ Nema sum-we, da je Trubrix iskazao mnogo neprijatnih re~i o Srbima, kako o ‘enama tako i mu{karcima. Neke od wih su verovatno i bile pri-hvatqive, mada su mnoge ipak zahtevale i druga obja{wewa.

To nije bilo sve. Admiral Trubrix je iskazao grube re~i o srpskom vojnom ustrojstvu, onima koji su donosili odluke, o wiho-voj viziji, odgovornostima i pona{awu. On je zakqu~io da srpska Vrhovna komanda nije bila spremna da se bori; smatrao je da se gene-ral Mihajlo @ivkovi}, komandant trupa Odbrane Beograda, stalno povla~io pred neprijateqem i da se zaista nije borio. Admiral je tako|e tvrdio da je majka priroda pomogla Srbima tako {to je uspo-rila napredovawe neprijateqa. Naime, zbog ki{e, putevi su bili prakti~no neoprohodni, a vreme je bilo grozno; sa vetrom i ki{om ‘ivot je bio jadan za sve — kako za napada~e i tako i za braniteqe. Admiral zapa‘a i da su АSrbi potpuno zanemarili svoju ‘elezni~-ku vezu sa Solunom, jer su dopustili da padne u ruke neprijatequ.„ Smatrao je tako|e da je zauze}e Skopqa od strane Bugara bio te‘ak udarac za Srbe jer su time prepustili neprijatequ jedinu ‘elezni~-ku prugu od Skopqa do gr~ke granice.

Pad Skopqa u bugarske ruke jo{ vi{e je pove}ao haos i mete‘ na svim stranama. Tih dana Trubrix je pisao o odbijawu Srba da ratuju, spremnosti da prihvate poraz i zakqu~e primirje. Dvadeset i tre}eg oktobra, zabele‘io je da je Аpometwa u Ni{u bila u‘asna i da su svi odatle pobegli, osim Ministarstva rata, a da uop{te

bratstvo��

nije bilo ni kola ni vagona za prevoz... Sirota, mala Srbija; veru-jem da }emo do}i na vreme da je spasemo. Ali sumwam u to — mi tako mnogo gubimo vremena.„ Istog dana zapisao je da Аje srpska vojska u stvari prestala da se bori i da u ovom trenutku kada je mir bio tako blizu, oni }e se boriti jo{ mawe.„ Nakon razgovora sa puk. @ivkom Pavlovi}em, zamenikom na~elnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika, 25. oktobra, Trubrix je izgleda bio jo{ uvereniji da je Srbija bila spremna da napusti borbu. Tom prili-kom naveo je u svom Dnevniku da je Аiz na{eg razgovora bilo jasno da je on razmi{qao o prestanku borbi u vrlo bliskoj budu}nosti.„ Dan kasnije, admiral je bio jo{ uvereniji da je primirje postalo pitawe dana. АOno {to ja predvi|am jeste da }e Srbija vrlo brzo zatra‘iti primirje i mirovne uslove.„ Trubrix je smatrao da se to mo‘e spre~iti, kao i da su engleske i francuske vlade bile sprem-ne da upute oko 150.000 vojnika u Srbiju. U tom slu~aju, nameravo je da vr{i pritisak i uveri srpsku Vrhovnu komandu da Аprihvati stvari onakve kakve jesu i da mora da se bori, a ne da napusti rat.„ I u mnogim drugim prilikama ponovio je sli~nu misao. Ipak, Tru-brix je postepeno shvatio, a to je i priznao, iako sa oklevawem, da savezni~ke trupe ne}e biti upu}ene u Srbiju da je spasu od poraza. U celini Trubrixova strahovawa i o~ekivawa da }e Srbija potpi-sati primirje, pokazali su se kao r|avo predvi|awe. Tako ne{to nije se dogodilo.

Britanski admiral je tako|e razmi{qao o mogu}nosti da srpska vlada i Vrhovna komanda poku{aju da prebace odgovornost za svoj vojni~ki poraz na savezni~ke zemqe. Strah od takvog razvo-ja situacije provla~i se kroz ~itav Dnevnik; kao i u prethodnom slu~aju, priznao je da su britanske i francuske trupe bile suvi{e malobrojne i slabe i da su delovale sa zaka{wewem, А{to u na{oj istoriji nije ni{ta novo, to je u su{tini, ponavqawe stare pri-~e.„ Diskretno je priznao da je to bio razlog А{to }e Srbija biti pora‘ena i {to }e se povu}i iz rata kada zakqu~i da se obe}ana savezni~ka pomo} nije ostvarila...„ Mora se priznati da su ovo pomalo neobi~ne re~i izgovorene od strane jednog visokog britan-skog oficira. Drugim re~ima, on je odgovornost za poraz Srbije direktno stavio na du{u Saveznika. Petog novembra, nakon razgovo-ra sa pukovnikom Milanom Mihajlovi}em, on je sa‘eo svoje utiske na slede}i na~in: АStav Srba je da su Saveznici izdali Srbiju i da su je prepustili wenoj sudbini. Stoga oni mrze sve Evropqane, iako smo mi Englezi o~uvali ne{to malo wihovog poverewa po{to


smo se s wima hrabro borili kod Beograda.„ Krajem novembra, admiral je ponovio svoje re~i, dodaju}i da su najo{trije optu‘be bile razmewene izme|u Srba i Francuza. Izgleda da je admiral prihvatio, makar i delimi~no, srpske optu‘be na ra~un Savezni-ka, {to je i potvrdio svojim dnevni~kim bele{kama. А^vrsto sam u to uveren, po{to je o~igledna istina da je srpska dr‘ava u ovom trenutku u agoniji.„

Kako je vreme prolazilo, optu‘be koje je admiral izgovarao na ra~un britanske politike i dr‘awa feldmar{ala lorda Ki~ene-ra, ministra rata, postajale su sve brojnije i odre|enije. On je bez sumwe prihvatio mnoge izjave koje su dolazile od strane srpskih oficira i zvani~nika na ra~un Velike Britanije i wenog dr‘awa. êsto se ~udio glupostima sa kojima se susretao, a na koje je morao da odgovori. Dvadeset i tre}eg oktobra 1915. zabele‘io je da se lord Ki~ener, u jednom od svojih posledwih telegrama raspitivao, na wegovo veliko ~u|ewe i o~ajawe, Аkakvo }e vreme biti u Srbi-ji u novembru.„ Sa gor~inom je primetio da je bilo neshvatqivo da, u trenutku kada smo Аve} vi{e od mesec dana bili izlo‘eni ‘ivotnoj opasnosti i kad ni{ta drugo osim velike vojske i te{ke artiqerije nije moglo da nas spase„, feldmara{al postavqa tako trivijalna pitawa. O{trim re~ima je prigovorio takvom oklevawu i zakqu~io da je Ki~enerov stav prema Srbiji bio Аneverovatan„. Trubrix je bio potpuno uveren da Srbija, bez obilate savezni~ke pomo}i i podr{ke nije bila u mogu}nosti da se suprotstavi naletu neprijateqa. Smatrao je da su britanski vojni krugovi bili odgovor-ni zato {to nisu ni{ta u~inili i jo{ su se dr‘ali po strani, dok su za to vreme interesi svih Saveznika bili ugro‘eni. Nekoliko redova kasnije, admiral je dodao: АTe{ko je razumeti za{to su na{i visoki oficiri dozvolili da situacija postane tako kriti~na.„ Navedene re~i otkrivaju u velikoj meri wegova raspolo‘ewa i ose-}awe krivice.

Sa druge strane, Trubrix je na mnogim mestima u svom Dnev-niku otkrio zabrinutost za svoju bezbednost kao i za bezbednost

1 Ubijen od strane pu~ista pri poku{aju obarawa s vlasti cara Haila Selasija.

svojih oficira, za wihovu udobnost, prtqag, li~na pitawa. Nema sumwe da se on kao iskusni pomorac, ose}ao veoma nelagodno na kopnu, da nije bio uvek siguran da li donosi prave odluke i da li postupa na odgovaraju}i na~in. U sebi je nosio mnoge predrasude tipi~ne za britanskog aristokratu koji svakako nije znao mnogo o Srbiji i Srbima. Pa ipak, dok je ‘iveo i radio sa wima saznao je dosta toga i postepeno je ubla‘io svoje stavove, da bi na kraju video Srbiju sasvim druga~ije od svojih pretpostavqenih. U vi{e navra-ta izra‘avao je zabrinutost i strah da }e biti zarobqen od strane nema~kih trupa. Uprkos tome, nije pokazivao spremnost da be‘i, da napusti svoje qude i topove. Kad je bio upozoran da je otpor Srbije bio pri kraju i da }e svi stranci u Srbiji postati zarobqenici, Trubrix je odgovorio: АJa moram da ostanem blizu Kera (a|utant) {to je mogu}e du‘e, a napusti}u ga tek onda kad mi to bude nare|e-no.„ S obzirom na takve okolnosti, Trubrix je smatrao, krajem okto-bra 1915. godine, da }e mu trebati dvadeset dana da stigne do Crne Gore, ako to ikako bude mogao. Bio je tako|e zabrinut {ta }e ga sve sna}i na tom putu. To je izrazio slede}im re~ima: АSama pomosao da iza|em iz ove zemqe preko Crne Gore i Albanije predstavqa baj-ku.„ Ipak, to mu se na kraju i dogodilo.

Na putu prema jadranskoj obali, Trubrix i wegova pratwa pro{li su kroz ]upriju, Kru{evac, Kraqevo, â~ak, Prokupqe, Kosovsku Mitrovicu, Pri{tinu i Prizren. Pored brige da izvu~e ‘ivu glavu, neprekidno je nastojao da spase svoj prtqag, auto, kami-on, kowe i teretna kola. U nastojawu da se dokopa obale do‘iveo je mnoge prijatne i neprijatne situacije pa su otuda i wegove opaske ~esto zabavne i neo~ekivane. Na primer, uputio je prigovor Vrhov-noj komandi {to je potpuno zanemarila neophodne potrebe i udob-nost za wega i wegove qude. To ga je navelo da zbrku na ‘eleznici opi{e kao ne{to Аnevi|eno„, {to se pre svega odnosilo na dola-zak i odlazak vozova. Nikakvog reda vo‘we nije bilo. Kada se vozio kolima bio je sre}an {to je mogao da pre|e odstojawe od 40 km za dva sata vo‘we. Stalno se suo~avao sa te{ko}ama da obezbedi uredan obrok i sme{taj. Sa‘aqevao je sebe pi{u}i da postoji mogu}nost da Аneki Bugarin sada nosi moju uniformu.„ Kada je u Kraqevu video svoj kamionet, ovog puta u rukama Francuza, Trubrix se jako uzbudio. Pisao je da Аposle ‘estoke sva|e i velikog uznemiravawa qudi uspeo sam da spasem moj kamionet tako da ga sad mogu li~no

bratstvo92

2 Podanici kraqice od Sabe koju Amharci smatraju svojom zemqakiwom.

koristiti. Kako bilo, sre}an sam da imam moj auto, motor i malo teretno vozilo,„ zakqu~io je sa zadovoqstvom. Na ‘alost, kako to obi~no biva, wegova sre}a nije dugo trajala. Nekoliko dana kasnije, zabele‘io je sa ‘alo{}u: АIzgubio sam motor koji se nepopravqi-vo pokvario, kao i kamion, koji nije mnogo pokvaren, ali je ostao bez benzina.„ Trubrixovi problemi su se nesumwivo umno‘avali kako se kretao prema jugu, a da pri tom nije imao nikakve izglede da ih re{i na prikladan na~in.

Umesto zakqu~ka, vaqa napomenuti da admiral Trubrix, upr-kos svih ovih r|avih iskustava, predrasuda, prigovora, ‘albi zbog zanemarivawa i op{te Аpometwe„, nije oklevao da do|e ponovo me|u Srbe. Ovog puta on je bio sa wima u trenucima wihove najve-}e slave — proboja Solunskog fronta u septembru 1918. godine. I opet, kao i 1915-1916, admiral je vodio svoj dnevnik za 1918-1919, dok se nalazio u Srbiji i Beogradu. Taj deo dnevnika sadr‘i nove i zanimqive opaske i komentare o Srbima i srpskoj vojsci, ali ovog puta, u vreme wihovog vojni~kog trijumfa.

Dragoqub R. @ivojinovi}

Manastiri LaLibeLe – svetiwe pravosLavaca... 93

MANASTIRI LALIBELE – SVETIWE PRAVOSLAVACA SA ROGA

AFRIKE

LALIBELA – SVETA GORA ETIOPQANA

Iz putne bele`nice

Silvija Pankharst koja je ~itav svoj vek provela u Etiopiji prou~avaju}i milenijume istorijskog trajawa civilizacije {to }e re}i – kulture, religije, politike i op{te istorije ovog dela sveta bila je nesumwivo najve}i stru~wak i poznavalac tamo{wih pri-lika. Imao sam tu sre}u da sam je jo{ za wenog ìvota, {ezdesetih godina pro{log veka upoznao u Adis Abebi gde sam proveo vi{e od ~etiri godine na poloàju savetnika etiopske vlade sara|uju}i u sektoru javnog informisawa sa tada{wim ministrom informacija Mihailom Desalewom1. Silvija Pankharst je radila kao stru~wak u izu~avawu civilizacija nastalih i nestalih na tlu Etiopije.

Moja putovawa po ovoj nama prijateqskoj zemqi nastala su pod uticajem otkri}a Silvije Pankharst, te vredne nau~ne radni-ce, koja je dane i no}i proboravila istraùju}i kao nau~nik, ali i umetnik i zanatlija sva blaga istorijskog nasle|a tuma~e}i na jednostavan na~in sva kompleksna preplitawa kulture sa ìvotima starosedela~kih naroda koji su se na{li, kako pod judejskim, tako isto arabijsko-islamskim i, kona~no, hri{}anskim uticajem. Pre-sudnu ulogu u tome imali su vladari centralnog dela Amhare koji su nastawivali oblast u okolini jezera Tane, na severu Etiopije.

Tana Bahr {to zna~i Duboko jezero deset puta je ve}e od Ohrid-skog jezera. Jezero Tana zaprema povr{inu od nekih 3.500 km2, {to i nije toliko zna~ajno u pore|ewu sa zapreminom vode koju ono akumulira. Najve}a dubina Ohridskog jezera iznosti 286 metara

bratstvo94


Obelisk u Aksumu u blizini kompleksa Lalibela

bratstvo96

Pogled na crkvu svetog \or|a.

U pozadini se vide planinske stene iza kojih je, po zamisli graditeqa, .

nastao ovaj hram


Unutra{we potkrovqe crkve Bjeta Meriam sa ornamentima u boji

bratstvo9�

Ulaz u manastir Bjeta Meriam u Lalibeli .

sa stubovima ukra{enim oranmentima


Ju`ni spoqa{ni deo zida crkve Bjeta Metiam sa razli~itim prozorima:

jedan od wih je isklesan u obliku kukastog krsta (svastika) ozna~en streli-

dok je dubina Tane preko 2.000 metara. I to ~ini jedno od najve-}ih bogatstava ~itave severo-isto~ne Afrike. Jezero je okruèno crveno-crnim bregovima zasa|enim bogatim rastiwem, prete`no papirusom. Nastalo je kao vulkansko jezero kada je jednom bujica lave zatvorila {iroke kotline i nanela vodu preko tridesetak reka i re~ica. Ta ogromna vodena masa na{la je izlaz na ju`nom delu visinskog platoa uru{avaju}i se u udolinu preko kamenih blokova ~ine}i xinovske slapove Tis Abaja: tu nastaje plavi Nil – najve-}i vodono{a i donosilac plodonosnog muqa ne samo etiopskim ìtnim poqima Amhare i Goxama, ve} i poqima Sudana i Egipta. Oko Tis Abaja vodile su se te{ke diplomatske bitke i ratovi kroz istoriju: svi su hteli da do|u u posed ovog izvori{ta vode i plodo-nosnog muqa koji nastaje svake godine s prole}a kada obilne ki{e spiraju zemqi{te okolnih visova Jezera. Aharci svoje prole}e nazi-vaju ki{ni period. Tada su padavine svakodnevne. Za Evropqane ~itav visinski plato od Adis Abebe pa do Jezera Tane je podru~je ve~itog prole}a. Tu vlada jedna od najzdravijih klima na svetu jer ìva u termometru nikad ne ide iznad 27 stepeni Celzijusa niti pada ispod dvadeset. Kaù: Аrajska je to zemqa!„ To su dobro znali i stari Sabejci2 sa Arabijskog poluostrva koji su do{li u Etiopiju i nastanili se upravo oko jezera Tane kraj vodopada Tis Abaja. Zna-li su gde ima obiqe vode i plodonosnog zemqi{ta a kuda prolaze i karavanski putevi bogatih trgovaca sa Istoka. Tis Abaj je bio rskr{}e puteva trgovaca zlatom, dragim kamewem i slonova~om. Bogatstva Afrike bila su im na dohvat ruke. Me|utim, Amharci nisu bili ravnodu{ni prema ovom osvajawu wihove zemqe. Oni su se organizovali i krenuli ka osvajawu isto~ne obale Crvenog mora. Amharci i okolna plemena nisu nikako èlela da se pomire sa osvaja~ima koji su dolazili sa Istoka da bi pokorili ove delove carevine. Kolevka Carstva neprekidno je bivala ratno popri{te. Zato su Etiopqani i krenuli u pohode na Istok ka drugoj obali Crvenog mora. U tom naletu pro{irili su svoje Carstvo na tlu Isto~ne Afrike od plemena koja su govorila sedamdeset razli~i-tih jezika ili nare~ja. Pa i danas Etiopija je pravi mozaik naroda, jezika i religija. U svojim lutawima kroz milenijume i civiliza-cije koje su ovde nastajale i nestajale, Amharci su dobili {ansu da, kao najistaknutiji i jedino sposobni, organizuju zemqu i vlast opredequju}i se za hri{}anstvo. Presudnu ulogu u tome odigrao je Grk Frumenincijus koji je u ~etvrtom veku nove ere pod uticajem aleksandrijske patrijar{ije uveo Hri{}anstvo. Ne{to kasnije,

bratstvo100

Etiopqani se opredequju za pravoslavqe, a svoju crkvu nazivaju koptskom. Hri{}anstvo je prihva}eno kao opredeqewe za odbranu Amhare od islamskih osvajawa na Rogu Afrike.

Na jednom od mojih putovawa po Bliskom istoku, obreo sam se u Jerusalimu gde sam se sreo sa etiopskim monahom – ~lanom eti-opske manastirske zajednice organizovane kraj crkve Hristovog gro-ba. Etiopska mona{ka zajednica je najmawa u ovom svetom gradu, pa ipak ona polaè pravo na Crkvu Hristovog groba. Istini za voqu, etiopski manastir poseduje krov crkve, dok dowi deo sa podzemnim katakombama pripada svim ostalim, ali ne kao vlasni{tvo, ve} kao pravo za odràvawe crkvenih procesija i bogosluèwa. Etiopski manastir ima povla{}en poloàj kada je u pitawu krov koji mu je predat u vlasni{tvo.

U kra}em razgovoru, upitao sam etiopskog monaha, ina~e Amharca, da mi kaè koje je najsvetije mesto etiopskih pravoslavaca (Kopta). On je bez dvoumqewa odgovorio:

АZnate, to je nesumwivo kompleks Lalibele kraj jezera Tane. Tu je na{a postojbina, sveto mesto – na{a Sveta Gora. Ako odlazite na rad u moju zemqu, nemojte propustiti priliku da posetite mana-stire Lalibele. To je ne{to {to je najlep{e, {to nam je ostavqeno u nasle|e jo{ iz vremena na{ih ratova za o~uvawe nezavisnosti Amhare koja je bila pod udarom islamskih vladara s po~etka {estog veka nove ere, a i pre toga.„

Uspon na visove adisabebskog platoa

Razgovor sa etiopskim monahom u Jerusalimu umnogome je podstakao moje èqe da se jednog dana na|em na putu za Lalibelu. Zahvaquju}i jednoj prilici kada sam kolima prelazio Danakilsku pustiwu, posle iskrcavawa sa broda u luci Asab, skrenuo sam sa puta ove kamenite pustiwe prema gradu Desijeu na severnoj ivici visinskog platoa. Imao sam pratwu pripadnika etiopske armije. Putovali smo ~itavu no} da bi se pred zoru obreli u Desijeu. Bio je ki{ni dan i na{ xip se ~esto zaglavqivao u raskva{enoj crvenoj zemqi me|u kro{wama afri~kih stabala akacije. U jedinom hotelu u to vreme, koji se nalazio u ovoj naseobini, zadràli smo se da bi se odmorili i pripremili za daqi uspon prema planinskim vrho-vima Laste na ~ijim obroncima su me|u stenama podignuti ili, boqe re}i, prokopani manastiri Lalibele.


Etiopska istorija kao i narodna predawa veoma upe~atqivo slikaju kreaciju monolita Lalibele: ve}ina manastira izdubqenih u masivnim stenama ove planine nastala je na inicijativu etiop-skog suverena po ~ijem imenu je i ~itavo naseqe nazvano. Ne{to sli-~no Lalibeli moè se videti u Indiji u dràvi Hajderabat, zatim na Bliskom Istoku u klancu Petre i u Egiptu u blizini Asuana, ta~nije, u Abu Simbelu gde je tako|e u stenama pustiwe isklesan hram u vreme vladavine faraona Ramzesa II. Ovaj hram koji se nala-zio u blizini Nila, ise~en je u komade da bi se podigao na vi{i novi kako bi se izbeglo wegovo potapawe u trenutku kada se pri{lo gradwi nove brane ~ije zale|e je stvorilo akumulaciono jezero pre-krivaju}i dobar deo Nubijske pustiwe. Me|utim, nijedno od ovih svetskih dostignu}a nema veli~inu dela graditeqa Lalibele.

Posle zasluènog odmora u Desijeu, nastavili smo putovawe makadamskim drugom povremeno prekrivenim papirusom i cveto-vima isto~noafri~kog rastiwa. Prolazili smo planinskim pre-delom sa visokim stenovitim klisurama kroz koje su se probijale reke ka jezeru Tana.

Napu{taju}i vrelinu Danakilske pustiwe u niziji izme|u luke Asab i visinskog platoa Amhare – u{li smo u novu klimatsku zonu ve~itog prole}a. Putovawe je sada predstavqalo pravi uìtak. Zaustavqali smo se i posmatrali okolinu: ubrzo smo ugledali i Plavi Nil sa svojim bu~nim virovima kako se spu{ta prema jugu da bi se zatim okrenuo ka severu Sudana kraj Kartuma sjedinio sa Belim Nilom vaqaju}i se zatim lewo kao veliki Nil prema Asua-nu u Egiptu sve do Aleksandrije {ire}i svoju deltu pre ulivawa u Mediteran.

Nismo èleli da uzvodno pratimo tok Plavog Nila. Znali smo za tragedije istraìva~a koji su Nilom iz jezera Tane poku{a-vali da se prebace do najbliìh geografskih ta~aka Lalibeli. Mi smo izabrali kopneni put kroz pra{umski deo.

Hrabra Etiopqanka spasava Lalibelu

Postoji jedno predawe u ~iju verodostojnost Etiopqani, a posebno Amharci, ne sumwaju. To je pri~a o pqa~ki zlata iz jednog manastira.

Neumorni portugalski kapelan, Francisko Alvarez, bio je poznat kao prvi Evropqanin koji je posetio i ugledao crkve izgra-|ene u stenama mesta Roha kasnije nazvanog Lalibela u planini

bratstvo102

Lasta. On ih opisuje u svom dnevniku kao svetsko ~udo jedinstveno na na{oj planeti. Prema etiopskim izvorima, kraq Lalibela koji je vladao ovim krajevima od 1181. sve do 1221. godine, smatra se inicijatorom izgradwe manastirskih monolita. Kraq je za re{ewe svoje zamisli doveo oko 500 radnika iz Jerusalima i Aleksandrije obu~enih za ovaj posao. Zatim je podigao veliko stambeno naseqe kako bi sa~uvao kvalifikovane zidare, graditeqe i arhitekte. îtav projekat je zavr{en za 24 godine upornog rada.

Opisuju}i ovaj doìvqaj Alvarez u svom dnevniku kaè: АZa-brinut sam za ovo {to pi{em, jer mi se ~ini da mi ne}e verovati, a pogotovu ako jo{ vi{e pro{irim svoja vi|ewa o Lalibeli. Ve} sam ne{to napisao i optuìli su me da govorim neistinu. Me|u-tim, kunem se Bogom u ~ijoj se mo}i nalazim, da sve {to sam napi-sao predstavqa istinu i da postoji mnogo vi{e od ovoga {to sam je izneo na svetlo dana u svom dnevniku.„

Drugi Portugalac koji je posetio ovo mesto bio je Miguel de Kastanboso koji je tako|e predvodio jednu istraìva~ku misiju u Etiopiji. On se obreo ovde 1541. godine. U svojim izve{tajima on tako|e govori o crkvama i manastirima gra|enim u stenama plani-ne Lasta. Portugalski istraìva~ objavio je da je izvesni Ahmad Gran, ratni vojskovo|a Imama od Zeila koji je vodio rat na etiop-skoj zemqi osvojio podru~je Lalibele, ali se nije usudio da razru-{i svete hramove etiopske crkve. Granov istori~ar Arab Fakih koji je pisao hroniku ratova na etiopskom tlu dao je pravu sliku vernika etiopskih pravoslavaca kao boraca spremnih da poloè svoje ìvote za o~uvawe crkava i manastira ovog svetog mesta, Arab Fakih je u svojim spisima zakqu~io slede}e: Ahmad jepravodobno do{ao do saznawa da su vernici i idolopoklonici etiopski Kopti u trenutku kada su se islamski zavojeva~i u{li u podru~je Lalibele veoma brzo bili suo~eni sa heroizmom ~itavog naroda Amhare oku-pqenim oko Crkve i spremnim da svojim ìvotima brane zemqu od zavojeva~a. Zbog toga je i do{lo do ~uvenog poziva Imama od Zeila upu}enog etiopskim monasima da se okupe pred ulaze svetih hramo-va i potpale vatre na ulazima crkava i manastira isklesanim u ste-nama. A zatim je naredio da po jedan monah i jedan Imamov vojnik ulaze u oltarske delove. Bio je to test za hrabrost Etiopqana. Jedan od muslimanskih vojskovo|a tada re~e: hteli oni ili ne, ja }u kroz vatru pro}i u u}i u hram. Na to je jedna Etiopqanka odgovorila: to je izazivawe na{eg Gospoda Boga – a zatim sko~ila u vatru. Imam je kriknuo: izvadite je iz vatre. @eni je lice ve} bilo sagorelo i


bratstvo104

Arhitektonski i gra|evinski projekti crkve Imrahana Krista .

izra|enih u novije vreme na osnovu nalaza u Lalibeli


Ulaz u crkvu Imrahana Krista

bratstvo106

Crkva Spasiteqa sveta u kompleksu manastira i crkava Lalibela

Uqe na platnu - rad etiopskog slikara ikonopisca Bjeta Merkorios .

u Lalibeli


Detaq sa slike kraqa Jekuno Amlaka, .

jednog od osniva~a Solomonovih uticaja na etiopsko crkveno slikarstvo

Tipi~an etiopski dekorativni

motiv

Gvozdeni krst sa ugraviranim

zlatnim ukrasima za koji se pretpos-

tavqa da ga je koristio kraq Lalibela

osniva~ ovog kompleksa manastira

bratstvo10�

Britanska karta Roga Afrike uo~i Drugog svetskog rata .

sa podelom britanskih i italijanskih kolonija na istoku Afrike, .

francuske u Xibutiju, kao i teritorijom Etiopije (Abisinije).

nalazila se u te{kom stawu. Razqu}eni Imam naredi da se zapali oltarska {kriwa i razlupaju izvajani u kamenu kipovi svetaca. Tom prilikom iz oltarskog stola izleteli su na pod zlatni tawi-ri i drago kamewe koje osvaja~i odmah prisvoji{e. Zahvaquju}i ovom otkri}u crkve i manastirska zdawa ostala su o~uvana. Ostalo je verovawe da je herojski podvig Etiopqanke spasao Lalibelu od ru{ewa, {to je kasnije ispri~ao i sam Ahmad Gran izdaju}i nared-bu o o~uvawu ovog svetog mesta Etiopqana. Tako je jedanaest crkava i manastira kroz milenijum sa~uvano od ru{ewa i uni{tavawa. Ovi hramovi etiopskih pravoslavaca sa~iwavaju ~udesan arhitek-tonski sklop jedinstven u svetu koji tek danas privla~i turiste sa svih strana kao i arheologe i nau~nike sa svih kontinenata.

Bogatstvo Amhare i sveta

Da bi se stiglo do svetih proplanaka Amhare, potrebno je prevaliti teàk put kroz klisure i gudure ovog platoa ~ija visi-na doseè dve do tri hiqade metara iznad povr{ine mora. A ako se ima u vidu da su ovim krajevima krstarili pqa~ka{i i nimalo gostoqubivi nomadi – opasnosti su vrebale na svakom koraku put-nika namernika ili istraìva~a.

Umesto naziva Abisinija, ova zemqa koja danas ima preko 67 miliona stanovnika dobila je ime – Etiopija {to bi u prevodu zna~ilo: naseobina qudi pregorele koè. Grci su je prvi nazvali Etiopijom, a ne{to kasnije, narod i vlast prihvataju ovaj naziv odbacuju}i naziv Abisinija i Abisinci.

Jevrejska istorija veoma ~esto je beleìla naziv Etiopija koji se zasnivao na pri~i o kraqu Solomonu i kraqici od Sabe. Legenda o Sabi povezuje Semite sa kraqevskom lozom Etiopqana. Postoje podaci koji govore da je kraqica od Sabe ìvela u ovim krajevima sredinom desetog veka pre na{e ere. Na taj na~in se judi-zam pro{irio sve do Aksuma gde se, kako se veruje, nalazila i sama kraqica od Sabe. Tek kasnije, kada su Etiopqani do{li u dodir sa Hri{}anstvom preko Jerusalima i Aleksandrijske patrijar{ije, nastupa nova era u istoriji Etiopqana koji poprimaju novu veru opredequju}i se u ~asu raskola jedinstvene hri{}anske crkve – za pravoslavqe vezuju}i se za Patrijar{iju u Egiptu, a ne vaznesensku osnovanu u Carigradu. Me|utim, Jerusalim ostaje sveto mesto gde se Etiopqani okupqaju preko svoje crkve sa ostalim pravoslavcima imaju}i najbliè veze sa Jermenima i hri{}anima Indije.


Lalibela je podru~je u kojem vreme ne bri{e se}awe! Ovde se ~ovek ose}a kao da je vra}en u doba kada su vo|ene velike bitke za osvajawe izvori{ta Plavoga Nila – slapova preko kojih se obru-{avaju vode jezera Tane stvaraju}i kroz klisure i gudure Amhare i [oe korito Аboànske reke„ koja odràva ìvote miliona qudi nastawenih na wenim obalama sve do u{}a u Mediteran.

Etiopski monasi ̀ iveli su vi{e vekova pod okupacijom muha-medanaca. Danas ìve u okruèweu islamskih zemaqa. Zbog toga je bilo potrebno da se sa dosta mudrosti, filozofije i diplomatije prilazi saradwi sa svima iz tog okruèwa. Ima jedna izreka koju su etiopski vladari uspevali da kroz istoriju prevazilaze i prona|u adekvatna odbrambena re{ewa. Kolevka takvih razmi{qawa bila je stara prestonica u Aksumu i monasi iz Lalibele. Naime, mnogi su ne bez razloga mi{qewa da su politika (diplomatija) i filozofi-ja od davnina u zavadi. Tamo gde su bile u slozi, tu nije bilo ni filozofije niti politike. Ovaj aksiom nikada nije bio primewen u istoriji Amhare. Uvek se traìo put preko Crkve koja se tesno povezivala sa dvorom i vlastima tako da je ta saradwa obostrano donosila koristi.

Etiopqani su znali da u samoizolaciji mogu na}i {ansu za svoj opstanak. Primer Lalibele je u tom pogledu o~it. Oni su u pro{losti radije primali sve{tena lica nego dràvnike, vojsko-vo|e, istraìva~e ili trgovce. Svili su se oko svoje svetiwe u Lalibeli koja se tek danas otvara svetu da bi predstavila zemqu i narod.

Devetorica u~enih Аsvetih qudi„ do{lo je s kraja petog veka u ovaj deo Amhare da propoveda Hri{}anstvo. Oni su govorili o svim tegobama mona{kog ìvota. Zato se i do{lo do saznawa da se manastiri podiù u krajwe nepristupa~nim predelima. I to je jedna od karakteristika {to je izabran ovaj deo u oblasti planine Lasta me|u stenama i pra{umskim oblastima koje kao neka vrsta predstraè leè u podno`ju ove planinske gromade. Kraq Lalibela do{ao je na ideju da u stenama ove planine izdubi lavirinte i hra-move koji nesumwivo da predstavqaju jedno od svetskih ~uda.

Jedan od najprostranijih hramova Lalibele je Medane Alem (Ku}a spasiteqa sveta). Hram je duga~ak 33,5 metara, {|irok 23,5 a visok 11 metara. Veoma je impresivan sa spoqa{wom kolonadom stubova. Sli~an je sa hramom Ganeta Mariam (Marijin vrt) koji se nalazi deset miqa isto~no do Lalibele. Oba ova hrama podse}aju na neke gr~ke, {to se pripisuje uticaju dvojice Grka koji su bili

bratstvo110

~lanovi skupine Аsvetih qudi„. Aksumske crkve koje su u izvesnom smislu gra|ene po ugledu nacrkve Vizantije, daju svoj pe~at i hra-movimau Lalibeli.

Dugo se naga|alo ko su bili graditeqi Lalibele, dok se do{lo do saznawa da su oni do{li iz Jerusalima i Aleksandrije. Bili su to pravi umetnici svog zanata: oni su pored grubih radova klesawa stena obavqali i zavr{ne poslove na fasadama i stubovi-ma, ali isto tako i klesali kipove sa likovima svetaca. Pojedini manastiri Lalibele ukra{eni su i takozvanim palestrima, slepim lukovima {to je nesumwiva posebnost ove riznice hramova. Prozo-ri crkava su tako|e ukra{eni isklesanim krstovima ili okvirima sa posebnom ornamentikom. Interesantno je napomenuti, da pored izvesnog uticaja Aksumskog odnosno vizantijskog stila na ovim crkvama nema onih prozorskih rozeta koje ukra{avaju hramove u drugim delovima sveta. Me|utim, rozete se mogu primetiti na tava-nici i zidovima manastira Bieta Mariam, kao i nekim drugim manastirskim crkvama. Bogatstvo oblika, kipova, stubova, portala, ornamenata stvaraju impresiju boànskog nadahnu}a umetnika kle-sarskog zanata i arhitekata bujne ma{te religioznih qudi. Poznati nema~ki fotoreporter, ina~e svedok mnogih areholo{kih otkri}a nau~nih ekspedicija, Karol Vadenkind, o Lalibeli je, izme|u osta-log, izjavio:

АOvaj skup hri{}anskih hramova predstavqa lavirint pe}i-na i kamena, svetlosti i senke, hodnika i katakomba nepravilnih, ali ipak jasnih oblika, oìvqava, zahvaquju}i propovedima mona-ha, sredwovekovni izgled ovog krajolika u kome ~oveku zastaje dah posmatraju}i blaga Lalibele.„

Etiopqani su zahvalni kraqu Lalibeli zbog ure|ewa ove obla-sti u ~ijem podno`ju se mogu videti vredne seqa~ke ruke sa motika-ma kako obra|uju ìtna poqa dok bosonogi monasi drè propovedi iza isklesanih zidina crkava i manastira.

Slikarstvo se u Amhari razvijalo u krugu manastirskih i crkvenih zdawa kako u Aksumu, tako i u Gondaru {to sve, na izve-stan na~in, pripada kompleksu Lalibele. Aksum i Gondar bili su pod stalnim uticajem Vizantije i Evrope, posebno italijanskih slikara, ikonopisaca i wihovih u~enika. Slikawe na drvetu poznato u Egiptu jo{ u dobu pre nove ere, dopire i u Etiopiju uz pomo} aleksandrijskih Kopta. To je doprinelo razvoju etiopskog slikarstva. Najstarije ikone nastaju u {estom veku u manastirima i crkvama Lalibele. One su ukrajs hramova. Osvaja~i nisu mogli


da spaquju crkve nastale klesawem vulkanskih stena, ali su zato spaqivali slikarska dela na drvetu i platnima. Pored drveta i kamena hri{}anski umetnici su koristili i tehniku freski tako da su pojedini hramovi imali ukra{ene zidove i tavanice sa fre-skama i motivima iz biblije, ali, naj~e{}e, sa likovima svetaca.

Uprkos uticaja sa strane, etiopsko crkveno slikarstvo nosi u sebi sve osobenosti ovog podnebqa. One odraàvaju splet istorij-skih doga|aja Etiopije kao wene veze sa drugima a pre svega Alek-sandrijskom patrijar{ijom i crkvama Sirije, Antiohije i Indije. Sve one u {irem smislu re~i pripadaju pravoslavqu. One su se otcepile, kao {to smo ve} rekli, na Vaseqenskom saboru odrànom u Halkedonu 451. godine na{e ere. Bio je to raskol sa odre|enim posledicama. Posle ovog doga|aja, otpadnici su proterani sa teri-torija koje je drào Vaznesenski patrijarh. I svako je nastavio svo-jim putem, ispoqavaju}i svoje shvatawe pravoslavqa.

Ovde vredi pomenuti da je sveti Sava za vreme svojih puto-vawa nastojao da do|e do izmirewa svih pravoslavaca i u tu svrhu posetio i patrijar{iju u Aleksandriji. Ali, pomirewa nije bilo, mada se izvesna saradwa povremeno ostvaruje na tlu Jerusalima, koja se pre svega ogleda u nezvani~nim susretima i razgovorima.

Ali, vratimo se ponovo u Lalibelu. Crkve Svetog Mihajla i Golgota pruàju se u duìni od 11 metara. Imaju prilaze preko tune-la koji vodi na ju`nu stranu prema crkvi Bieta Meriam a zatim se skre}e u otovoreni {anac prose~en u steni koji se spu{ta nekih {est metara sve do portala crkve Bieta Meriam. Lalibela je u su{-tini ome|ena svetim monolitima.

Crkva Golgota poseduje veoma impresivne statue svetaca isklesane u udubqewima zidova. Tu se nalazi i improvizovani grob Isusa Hrista kojeg ~uva an|eo. Na kraju crkvene la|e nalaze se otvo-rena vrata kroz koja se prolazi do podzemne grobnice koja se ina~e veoma retko pokazuje posetiocima. Tu su i tri mala oltara koji deo monolitne strukture i bili su aranìrani u vreme kada je izvr{e-no otkopavawe grobnice. Oni simbolizuju an|ela svetog Mateja, orla Svetog Jovana, lava Svetog Marka i bika Svetog Luke. Pored an|ela i orla, lav i bik, tako|e, imaju krila. Svi su oni obu~eni i poseduju qudska tela jedino su im glave ostale u originalu. Stoje tu kao neka predstraà sa podignutim rukama.

Ispod crkve je grob kraqa Lalibele. Prilaz ovom grobu je Аzape~a}en„ velikim kamenim blokom. Iza crkve se nalazi jo{ jedan simboli~an grob. Monasi kaù da je tu sahrawen Adam. Grob

bratstvo112

je prekriven pravougaonim kamenim blokom na ~ijoj gorwoj strani je izgraviran krst. U grobnicu se ulazi kroz veoma niska vrata i ona je dostupna samo sve{tenim licima.

Crkva Svetog \or|a, koja se nalazi ne{to daqe od sklopa ostalih crkava monolita, duga~ka je 12, 5 a {iroka oko 12 metara. Wena visina iznosi tako|e 12 metara, tako da, posmatrana sa stra-ne, ostavqa utisak kocke. Na wenom ravnom krovu koji je formiran u obliku krsta i prati ~itavu fasadu ovog hrama isklesan je krst uokviren kamenim ramom tako|e u obliku krsta. Ulazne dveri su ne{to podignute i u hram se ulazi preko osam pravougaonih ste-penika. Unutra{wost crkve sa svoja ~etiri kraka krsta karakteri-sti~na je jer se na kraju svakog kraka nalaze po jedna vrata. Glavna vrata ukra{ena su ornamentima isklesanim u kamenu. Dowi prozo-ri nalaze se u sklopu vrata, a gorwi su zasvo|eni stubovima sa obe strane koji se zatim {ire da bi prihvatili polukru`ni deo {to spaja oba mawa stuba. Iznad toga, prozori su ukra{eni klesanom ornamentikom. Oni su prenagla{eno ukra{eni u pore|ewu sa svim ostalim crkvama i monolitima Lalibele. Smatra se da su arhitekte i radnici zanatlije bili veoma angaòvani i pasionirani gradi-teqi ove crkve.

Redak je posetilac koji propusti priliku, bez obzira na zamor od obilaska ovih svetiwa, da poseti i razgleda crkvu Imra-hana Kristos. Re~ je o jednoj maloj crkvi podignutoj u pe}ini planine Abuna Jiosif (patrijarh Josif). Ona nije monolit kao ve}ina drugih manastirskih hramova. Gra|ena je kamewem sakupqe-nim u okolini same pe}ine. Vetrovi i ki{e nisu oduzeli sav sjaj ovom zdawu izgra|enom po etiopskoj tradiciji bez ve}eg uticaja sa strane. To je kombinovana gradwa sa drvetom i malim odabranim kamewem iz okoline. Vrata i prozori su uokvireni cvetnim orna-metnima. Drveni delovi su obojeni crnom bojom i lepqeni belom smesom tako da ~vrsto prekrivaju zidove i unutra{wu stranu hrama. Prozori su pri~vr{}eni sa drvenim panelom dok ih ima koji su od posebno izabranih lepo dekorisanih izvanredno dezeniranim kamen~i}ima. Duple ulazne dveri objediwuju krstovi me|u kojima

se mogu videti i kukasti krstovi {to je nesumwiv uticaj pojedinih hramova iz Indije ili Egipta.

Unutra{we dekoracije, kao i ornamenti sa~uvali su boje kojima su dekorisani. Drveni paneli su zacrweni, dok su kameni – beli. Englezi koje sam sretao kaù da ih sve to podse}a na doba Tjudora.

îtava unutra{wost crkve je dekorisana ornamentima. Inventivnost graditeqa do{la je ovde do punog izraàja. Visoki nivo obu~enosti zanatlija koji su uneli svoje znawe i iskustvo u izradu i najsitnijeg detaqa i dali pe~at ovom umetni~kom delu.

Portugalski kapelan Fransisko Alvarez prvi je opisao izgled ove crkve. On joj je dao ime АPutevima Hrista„. Alvares je, tako|e, saop{tio da se u crkvi nalaze dva groba: jedan aleksandrij-skog patrijarha koji se zatekao u poseti etiopskom suverenu, a umro u samoj crkvi za vreme slu`be boìje, i drugi, mawi, k}eri suvere-na Etiopije koja je bila verski fanatik ili, kako to pi{e Alvarez, Аprava asketa hri{}anstva„.

Crkva Imrahana Kristos je podignuta u dvanaestom veku, izme|u 1110. i 1150. godine.

Danas je do Gondara i Lalibele izgra|en put koji vodi od luke Masaue u Eritreji do jezera Tane. Tako|e, postoji i put iz Adis Abe-be preko Desijea sve do Gondara.

Etiopija se modernizuje. Ve}ina stranih turista koristi avio-saobra}aj. Kao da se zaboravqa romanti~no putovawe èlezni-com iz Xibutija do Adis Abebe. Ovaj put sam pro{ao vozom. Bio je to nezaboravan doga|aj kojeg }u se uvek se}ati sa dozom nostalgi-~nosti. Putuju}i tim vozom dva dana, ja sam se sa visinskog platoa Adis Abebe (2500 metara nadmorske visine) spustio u dolinu na obalu Indijskog okeana kraj crvenomorskog moreuza Bab el Man-deb. Tokom dva dana i no}i provedenih u salon-vagonu zajedno moja porodica i ja, imali smo prilike da posmatramo izvanrednu panoramu savana Roga Afrika u kojoj su se pod akacijama odmarale ìrafe dok su okolo skakutali oriksi i gazele. Pusti su to kraje-vi. ôvek moè danima da {eta ovim prostorima, a da ne sretne nijedno qudsko stvorewe. Tek sa usponom na visoravan u ~iju se dolinu ulazi preko planinskog venca koji je gotovo ~itave godine obavijen oblacima i izmaglicom, ~ovek se susre}e sa jednom drugom civilizacijom, mo`da pomalo smelo, ali ne bez razloga rekao bih, etiopskom.

bratstvo114

Mladen S. Gavrilovi}

vodenica u kuLturi srba 115

VODENICA U KULTURI SRBA

Stvarawe vodenice

Vodenica predstavqa jedan od najkrupnijih civilizacijskih pronalazaka. U skoro neizmewenom obliku ona je u upotrebi vi{e od 2000 godina. Prema narodnom predawu, smatrana je toliko va‘nim izumom da nije mogla biti pripisana samo jednom wenom bo‘anskom tvorcu. Tako se kod Srba pripovedalo da su vodenicu stvorili Bog i sveti Sava, ali nisu umeli da postave ~eketalo, ve} su rukom gurali zrna iz ko{a na kamen. \avo, ne znaju}i da ga pri-slu{kuje p~ela, otkriva tajnu kako da se postavi drvce (~eketalo) koje }e drmati ko{ tako da zrna iz wega, kroz otvor na dnu sama ispadaju na kamen (\or|evi} T. 1958/II: 210). Prema anti~kom mitu, mlin je prona{ao Milet, mitski kraq Lakonije, ro|en od oca Lele-ga (Posejdonovog sina) i nimfe Kleoharije (Srejovi}, Cermanovi} 1987:265, 230).

Koliku je va‘nost imala vodenica za qude pokazuje i zagonet-ka o woj, zapisana krajem 19. veka, koja glasi: АIgra Vida pod breg, da ne igra Vida pod breg, svi bi qudi bili za rupu„ (\or|evi} T. 1899: 119).

Vodenica se razvila iz jednostavnih naprava od dva kamena, od kojih je gorwi, koji ima rupu za ‘ito, ru~no okretan. Takva naprava se kod nas odr‘ala do 19. veka i slu‘ila je za ku}ne potre-be. Naziva se ‘rvaw, ‘rvno, ‘rnovica, ‘rmqe, ‘rni. Savr{eniji oblik ure|aja za mlevewe ‘ita jeste mlin suva~a, ~ije je kamenove okretala vu~na stoka (Rai~evi} 1940: 135-159).

Nazivi i vrste vodenica

Verovatno su najjednostavnije vodenice bile poto~are, koje se jo{ nazivaju i rekavice. Vodenica s jednim kolom (to~kom) s peri-

bratstvo116

ma, koja su li~ila na ka{ike, nazivana je ka{i~ara ili ‘li~ara, ‘li~arica, ‘li~arka, ili lopatara. Ukoliko im je levak bio osta-vqen pod kolo, nazivane su i podmaku{e ili opaku{e.

Postoje i drugi nazivi za vodenice, ili vrste vodenica, npr.: vodenica, vigaw, vito, vodewa~a, mlin, melnica, mlinica, mu~ni-ca itd. Prema na~inu gradwe pomiwu se: ajta{ica (vodenica na to~ku), badwara (vodenica poto~ara na badaw), vremewa{ (vodenica na vremewaku, povremenom potoku), dalap (mala vodenica od dasa-ka name{tena na velikom ~amcu koji je privezan za obalu), divjak (vodenica sa prirodnim, istesanim kamenom), ‘qebara (vodenica poto~ara gde voda na vodeni~no kolo ide ‘lebom), kerepwak (vode-nica na kerepu, splavu), kladu{a (koja stoji na kladama), kompa{i-ca (tako|e vodenica na splavu, kampi) itd.

Po tipu gradwe razlikovale su se drinke (vodenice na Dri-ni), dunavke (vodenice na Dunavu), jadranke (vodenice na reci Jadru), jawarke (vodenice na reci Jawi), moravke (vodenice na Moravi). U okolini Leskovca pokretne vodenice na Ju‘noj Moravi nazivane su plovke (up. Radenkovi} 1999: 287-292).

Zajedni~ke vodenice

Po{to je za izgradwu vodenice bilo neophodno posebno mesto na reci ili blizu reke, koje je moglo da bude u vlasni{tvu vi{e doma}ina, tako|e i zbog velikog posla u gradwi, qudi su se ~esto udru‘ivali i zajedni~ki gradili jednu vodenicu. Takve vodenice se nazivaju orta~ke. Zajedni~ke vodenice su mogle nastati i deobom zadruge, koja je imala vodenicu, na vi{e porodica. U takvim uslo-vima utvr|ivao se stepen vlasni{tva na vodenici, kao i prava i obaveze vlasnika koje iz toga proizilaze. Vlasnik dela vodenice mogao je svoje pravo prodati drugom ~oveku. Nasle|ivawem i pro-dajom delova vodenice vlasni{tvo se moglo usitniti, ~ak do 1/96 delova, kao {to je to posvedo~eno u okolini Leskovca (\or|evi} D. 1958: 200). Kad je selo Kru{evica u {umadijskoj Kolubari imalo sedam ku}a, onda su qudi napravili Аorta~ku„ vodenicu. Deobama i prodajom ona je kasnije imala 24 ortaka. Prema jednom podatku, u Maloj Plani Turci su zabrawivali da Srbin bez ortaka Tur~ina gradi vodenicu (Erdeqanovi} 1951: 117-118, 136).

Zajedni~ke vodenice se jo{ nazivaju i poredovni~ke ili redovni~ke, po tome {to se utvr|uje redosled i broj dana kada jedna porodica upravqa vodenicom. Srazmerno delovima koje poseduju,


zadrugari u zajedni~koj vodenici snose tro{kove opravke kao i nabavqawa kamenova za vodenicu. U ju‘noj Srbiji u upravqawu vodenicom vidi se oblik zadrugarske organizacije. Svaka vodenica je imala svoga doma}ina. On saziva zadrugare i sa wima se dogo-vara o va‘nim poslovima, kao {to su, popravka obale, kupovina kamena, nabavka alata. Doma}in je vodio kwigu prihoda i rashoda i zadrugarima pokazivao ra~une svakih 4 ili 6 meseci. Doma}in je pronalazio vodeni~ara i kontrolisao wegov rad. Vodeni~aru je sle-dio peti {inik od ujma, kasnije {esti ili sedmi ({inik je drveni sud koji je zahvatao 10 kilograma ‘ita). Poredovni~ari, zavisno od dela vlasni{tva koje imaju u jednoj vodenici, bili su du‘ni da svaki dan vodeni~aru donose hranu za dva obroka. Vodeni~ar im je od svog ujma davao svaki dan po tri kilograma bra{na za hleb koji su mu donosili a za ostalo su se sami snalazili. Vodeni~ari su od pomeqara, qudi koji su dovozili ‘ito da mequ, uzimao 6-10% ujma. Kad se u vodenici zatekne mnogo pomeqara, u Gru‘i se govorilo Аvelika naloga„.

Vodeni~ar je bio du‘an da nadgleda rad vodenice, kako bi ona kvalitetno mlela bra{no i da se ne prosipa ‘ito. Ako kamen nije naklepan, odnosno ako je tup, bra{no je krupnije. U ju‘noj Srbiji se za takvo bra{no govorilo pretrupqeno ili udavqeno. Zato su doma}ice slale vodeni~aru poklone u hrani da bi im dobro samleo bra{no. Ako se desi da je siw razglavqen i ‘ito propada u vodu, gubitak je nadokna|ivan pomeqaru iz zadrugarskog i vodeni~arevog ‘ita. Ako se desi kra|a u vodenici, za to je obi~no bio odgovoran vodeni~ar (\or|evi} D. 1958: 202-205).

U Kni}u je najstarija poredovni~ka vodenica nazivana АGa-zdi}eva vodenica„, druga je АBogi}evi}eva vodenica„, u Barama — АDragi}evi}eva vodenica„ na Gru‘i, u Quqacima АMarkovi}e-va„, u Gorwoj Crnu}i — АEri}eva„ itd (Petrovi} 1948: 200).

Vodeni~ari slave sv. Nikolu kao svoju esnafsku slavu. Tog dana vodenica ne radi. Uo~i slave zapale na svakom vodeni~kom kamenu po jednu sve}u. Tada se za vodeni~ara pripremao poseban ru~ak.

Vodenica kao mitski prostor

Vodenica nije obi~na ku}a na vodi gde se mlelo ‘ito, ve} ima va‘no mesto u simboli~kom sistemu kulture. Ona je jedinstvo

bratstvo11�

suprotnosti suvog i mokrog, gorweg i doweg, desnog i levog, svog i tu|eg. Pretvarawe ‘ita u bra{no, na simboli~kom planu se mo‘e shvatiti i kao preobra}awe prirode u kulturu. Zbog tih elemenata i zbog kru‘nog kretawa vodeni~kog vitla i kamenova, koje se ina-~e vezuje za ne~istu silu (opasno je duvawe vetra u kovitlac, tzv. vihor, opasna je voda u reci koja se kre}e u kovitlac), vodenica je smatrana za opasno mesto gde ~ovek mo‘e nastradati od demona.

Predstava o vodenici kao opasnom mestu, na{la je odraza i u {aqivoj pri~i o Eri, zapisanoj u okolini Kragujevca krajem 19. veka. Ona predstavqa kontekst za razumevawe poslovice Primi, Bo‘e, du{u!, koja se govorila u {ali i zbiqi, da se slikovito iska‘e velika nevoqa u koju ~ovek mo‘e upasti: АPri~a se, kako je nekakav Era odneo u vodenicu zametak ‘ita da sameqe, pa kako ne na|e vodeni~ara, on zaspe sam i pusti da se meqe, raduju}i se {to }e samleti bez ujma. Po{to se sve izmeqe i bra{no pokupi, htede Era zaustaviti kamen, da se ne bi kao ni znalo da je mleo ko. Ali kako nije bio vi~an oko vodenice, po~ne kamen ustavqaju}i pritiskaju}i ga ozgo rukama, kao da ga gwavi, te mu kamen izrawavi ruke. To ga jo{ vi{e popla{i, misle}i da kamen ho}e navalice da ga oka‘e, pa na|e nekakvo podebelo drvo, te po kamenu, da ga ubije, ali u tom prebije kamen, te polutke odlete na jednu i drugu stranu, a u sredini ostane vrte}i se samo gorwi kraj vretena s papricom na sebi. Era pomisli, da je to |avoqa du{a, koja sve to kre}e i ~ini mu te neprilike, udari jo{ nekoliko puta po paprici, ali se ona i daqe vrti; on se onda re{i, da mu se oneredi na du{u, pa da {to pre be‘i ku}i, a ona }e, vaqda, i sama uginuti. Tako i u~ini. Ali mu pri tome paprica zaka~i pelengire i po~ne zamotavati, a on o~ajno uzvikne: АPrime, Bo‘e, du{u, a |avoli odne{e telo!„ (Radojevi} 1900/II: 9).

I u novije vreme se mogu ~uti kazivawa o doga|ajima u vodeni-ci, koja imaju mitolo{ku osnovu. Takva je i pri~a Du{anke Alek-si} (ro|ena 1926.) iz Doweg [tipqa kod Jagodine, ~iji je otac bio vodeni~ar na Moravi:

АPomagala sam ocu u vodenici. On je legao pre mene da spava i rekao mi da zaustavim vodenicu kada po|em na spavawe. Zaustavi-la sam i u{la u sobicu da spavam. Oko pono}i proradi vodenica. Otvorim vrata i pogledam, a na gredi suri zec. Ko{ pun — meqe zec. Zatvorim vrata i ni{ta ne ka‘em. Sutradan kad se otac probu-di, pri~am mu {ta je bilo. On mi veli: — Prava ti je sre}a {to


nisi ni{ta rekla ina~e bi zaplivala u Moravu. On kad meqe ja ga nikad ne diram!„ (Zapisao Q. R. 1989. Dowem [tipqu).

U kazivawu narodnog muzi~ara iz kolubarskog sela Ose~e-nica, Krstivoja Suboti}a (1924), prepli}e se stvarni i mitski do‘ivqaj zvukova koji no}u dolaze iz vodenice:

АLe‘i{ u vodenici ili u sobici ispod vodenice. A ona meqe, meqe, meqe... I ti se uti{a{ i slu{a{ to kako ti meqe. Da li ne podleti. Da li se ne nada ‘ito da po~ne da krupni. Da li ne jau~e da se tupi kamen. Sve po zvuku se ~uje. I ~uje{ pod kolom u glu-vo doba no}i razne glasove. Kao sva|a, kao kukwava, kao vreva. Puno du{a doqe. To vri |avoqa ona... cika, vri, vri. A onda, iznenada, u’vate vreteno i stegnu ga rukama i ustave kamen. Malo bude, opet pu{te i on opet meqe... To je cjela istina!„ (Golemovi} 1999: 156).

Shvatawe da je vodenica vezana za onostrani svet pokazuje i kazivawe Slavke Videnovi} (ro|ena 1924.) iz Merxelata kod Svr-qiga:

АUvek kad ‘ena pojde u vodenicu, po wu i{lo ma~e. Kad pro-pevaju petli ono utekne. Qudi ju nau~e da napuni ~arapu sas pesak, da ga domami do reku i da tuj ~arapu vrqi u vodu. Ona takoj urabo-tila i ono se udavilo. Toj ne bilo ma~e, nego bilo umrlo dete„ (zapisao Q. R. 1995).

Kod Srba i Bugara ~esto se sre}e pripovetka o devojci koju ma}eha {aqe u vodenicu u vreme Аnekr{tenih dana„ da bi je pojele karakonxule ili |avoli. Ona povede psa, ma~ku i petla i sa wima podeli hleb, a oni joj savetima pomognu da obmane ne~istu silu i da dobije skupe poklone. Drugu no} ma}eha po{aqe svoju k}i koja ne nahrani psa, ma~ku i petla i oni joj ne priteknu u pomo}, tako da wu demon rastrgne. Zanimqivo je da je smrt devojke prikazana na poseban na~in. Wena majka zati~e u vodenici namotana creva wene k}eri na vodeni~nom kamenu ili drugom mestu vodenice ~ime je kroz postupak okretawa iskazano da je devojku umorila ne~ista sila.

U Banatu se verovalo da ve{tice, tako|e kru‘nim kretawem, dozivaju |avola u vodenici, tako {to wih devet tri puta obi|u oko vodeni~kog kamena igraju}i u kolu. Posle toga se kamen sam podig-

ne i pojavquje se prvo deset |avol~i}a {egrta, potom |avo-kalfa, i najzad on — majstor (glavni |avo).

S vodenicom su vezana i neka druga mitolo{ka bi}a: kod Rusa vodjanoj (koji se u Sibiru naziva i meqnik) i rusalke; u ju‘noslo-venskoj Panoniji — vodewak. êste su pri~e u kojima vodeni~ar nadmudri |avola, vampira ili ve{ticu. U okolini Vrawa se pri~a-lo kako mu je uzeo kapu i ovaj je morao besplatno da radi kod wega u vodenici godinu dana. Postoje varijante u kojima momak uhvati vilu u vodenici i o‘eni se wome.

Qubinko Radenkovi}

Mawe poznate re~i

vrqi — bacinavalice — namernopaprica — komad gvo‘|a koji je postavqen u gorwem vodeni~kom kamenu, u wega se uglavquje vreteno te se tako okre}e kamenpelengiri — duga~ke, {iroke ga}e do ni‘e kolena, naborane oko pojasa

Literatura

Golemovi} 1999 — D. O. Golemovi}, Zvuci kolubarskih vodenica, Vodenica: Bo‘ja i |avoqa, priredili M. Dedi} i M. Vujanovi}, Sremska Mitrovica, 1999.

\or|evi} D. 1958 — D. M. \or|evi}, @ivot i obi~aji narodni u Leskova~koj Mora-vi, Srpski etnografski zbornik LXX, SANU, Beograd, 1958.

\or|evi} T. 1899 — T. R. \or|evi}, Srpske narodne zagonetke iz pirotskog kraja, АKaraxi}„ I, Aleksinac, 1899.

\or|evi} T. 1958/II — T. R. \or|evi}, Priroda u verovawu i predawu na{ega naro-da, kw. II, Srpski etnografski zbornik LXXII, SANU, Beograd, 1958.

Erdeqanovi} 1951 — J. Erdeqanovi}, Etnolo{ka gra|a o [umadincima, Srpski etnografski zbornik LXIV, SANU, Beograd, 1951.

bratstvo122

1 Milo{ A. Vasi}, Srpsko sokolstvo u Americi, АOko sokolovo„, br. 8, 9. oktobar 1938. g, Beograd, str. 196.

2 L. J. Drobwakovi}, Risan i stare risanske porodice, Beograd, 2003.

Petrovi} 1948 — P. @. Petrovi}, @ivot i obi~aji narodni u Gru‘i, Srpski etno-grafski zbornik LVIII, SANU, Beograd 1948.

Radenkovi} 1999 — Q. Radenkovi}, Vodeni~arski nazivi, Vodenica: Bo‘ja i |avo-qa, priredili M. Dedi} i M. Vujanovi}, Monada, Sremska Mitrovica, 1999.

Radojevi} 1900/II — V. J. Radojevi}, Srpske narodne poslovice (iz kragujeva~ke oko-line), АKaraxi}„ II, Aleksinac, 1900.

Rai~evi} 1940 — S. Rai~evi}, Vodenice i oblici vodeni~ne svojine u Gorwem Poli-mqu, АEtnologija„ I, sv. 3, Skopqe, 1940.

Srejovi}, Cermanovi} 1987 — D. Srejovi}, A. Cermanovi}, Re~nik gr~ke i rimske mitologije, SKZ, Beograd, 1987.

. . . . . . .

iz pro[Losti sokoLstva 123

3 M. Zlokovi}, Ilegalna |a~ka druìna АBranko Radi~evi}„ u Kotoru, Boka, Herceg Novi, 1975, 6-7, str. 244.

4 D. Antonovi}, Kotorsko pozori{te u 19. vijeku, Podgorica, 1998, str. 157.

5 M. Zlokovi}, Isto, str. 247.

IZ PRO[LOSTI SOKOLSTVA

АSrpski soko„ u Americi

Beè}i od siroma{tva Srbi iz Dalmacije i Vojvodine emi-grirali su u Ameriku. Nacionalni pregaoci teìli su da ih kroz sokolstvo okupe u jednu organizovanu duhovnu zajednicu. Posle anek-sije Bosne i Hercegovine po~eo je pokret za stvarawe sokolskih dru{tava. Prvo sokolsko dru{tvo osnovano je 30. maja 1909. g. u Sinsinatiju (Ohajo), a odmah za wim 10. oktobra 1909. g. u Detroitu. Idu}e 1910. g. osnovano je 7 sokolskih dru{tava. Rade}i na organi-zovawu Srba u Americi kroz sokolstvo, pregaoci su stupili u vezu sa sokolima u starom kraju traè}i instrukcije i pretpla}uju}i se na sokolske listove. Dobijali su Srpski vitez i Srpski sokolski glasnik iz Beograda, Soko-list za sokolske stvari koji je izlazio u Zaje~aru.

Srpsku sokolsku ùpu osnovalo je 7 dru{tava 1. oktobra 1911. g. u Geri. Sastanku je pristustvovao Petar O. Stija~i} kao predstav-nik Srpskog kulturnog i dobrotvornog fonda iz Wujorka. Sedi{te @upe bilo je u Geri. U pravilima se iznosi kao osnovno: АZadatak je Srpskog sokola da svoje ~lanove osposobqava za narodni srpski i gra|anski poziv, i da podiè duh u srpskom narodu. Radi toga je obavezno telesno razvijawe, moralno vaspitawe, a, naro~ito, naci-onalno prosve}ivawe.

U tu svrhu, uz savremenu, ima se upotrebiti i srpska narodna gimnastika, srpske narodne juna~ke igre i streqa~ka ve`bawa kako bi sokoli dorasli velikom pozivu narodne uzdanice za rad na oslo-

bratstvo124

7 Ministri prosvete Srbije 1811-1918, Beograd 1994, str. 136.8 Nastavnici za gimnastiku u Beogradu, АSrpski vitez„, god. IV, br. 2, str.

43, 1. 2. 1912.9 Predrag V. Kova~evi}, Quba Jovanovi}, АGlasnik narodnog univerziteta

Boke Kotorske, VI .i .VII, br. 1-4, Kotor, 1. XII 1940, str. 22.

bo|ewu i ujediwewu srpskog naroda. Zato bratska qubav, uzajamno po`rtvovawe, li~no samopregorevawe, temeqno upoznavawe narod-ne pro{losti i savremeno obrazovawe, imaju biti naro~ita odlika i du`nost sokola„1 .

Glasnik @upe bio je АSoko – list srpskih sokolova u Ame-rici„. List je izlazio jedanput mese~no u Wujorku, a urednik lista bio je Petar O. Stija~i}. @upa je, sem lista, izdavala godi{wak АLetopis„. Obe publikacije su uz ~lanke o sokolstvu donosile i srpske narodne pesme.

U upravu @upe izabrani su kao na~elnik Petar N. Kumano-vac, stare{ina Luka P. Grkovi}, postare{ina Petar Sekulovi}, tajnik Milan Musulin i blagajnik Mato ]uk. Prvi slet odràn je 9. 6. 1912. g. u îkagu. Na skup{tini Srpske sokolske ùpe u îka-gu odrànoj pre sleta, naredni slet zakazan je za Vidovdan 1914. g, a za po~asnog stare{inu izabran je Mihajlo I. Pupin. @upi je na skup{tini pristupilo jo{ 10 dru{tava.

Sokoli su u vreme Balkanskih ratova organizovali slawe lekova i zavojnog materijala u Srbiju. Po izbijawu Prvog svetskog rata organizovali su prikupqawe dobrovoqaca za Srbiju. Sokolska dru{tva su sa vojim zastavama kao dobrovoqci stigli na Solunski front. U redovima srpske vojske u~estvovali su u proboju Solun-skog fronta i osloba|awu otaxbine. Time su ispunili svoj sokol-ski zavet.

Quba Jovanovi} .- stare{ina Sokolske @upe АDu{an Silni„

Quba Jovanovi} ro|en je u Kotoru, 2. februara 1865. godine. Otac Lazar Jovanovi}, vinarski trgovac, posedovao je vinariju i brod u Kotoru2. Mati Olga poticala je iz ugledne porodice Laza-revi} iz Bao{i}a. Imao je sestru Maricu. Poha|ao je Srpsku pravoslavnu fundacionu {kolu od svoje ~etvrte godine. U Kotoru je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju (nije stigao da poloì matu-ru). Kao gimnazijalac osnovao je sa drugovima 1876. |a~ku druìnu АBranko Radi~evi}„. Ova ilegalna |a~ka druìna {irila je narod-nu kwigu i slobodarski duh me|u omladinom Boke. Ma{tali su o ujediwewu srpstva. Najaktivniji ~lanovi bili su: Quba Jovanovi}, Boìdar Perazi}, Filip Kova~evi}, Danilo @ivaqevi}, Petar J. Sunde~i}, Vaso Frani~evi}, Antun-Ton~i Fabris, Vladimir Budisavqevi} i Andrija Ra|enovi}3. Quba Jovanovi} bio je pred-


sednik Dru{tva i okupqao je ~lanove druìne u svojoj ku}i. Iz te ku}e slati su patriotski ~lanci u Beograd i objavqivani u listu АIstok„. ^lanovi druìne u~estvovali su u svim javnim protiva-ustrijskim akcijama i rodoqubivim priredbama u Kotoru. Izveli su 1877. godine na sceni Kotorskog pozori{ta odlomke iz Gorskog vijenca P. P. Wego{a4. Kada je izbio 1882. godine drugi bokeqski ustanak u Krivo{ijama, ~lanovi Druìne re{ili su da se pridru-è ustanicima. Quba Jovanovi} borio se u ~eti A}ima Suboti}a. Posle sloma ustanka preko Crne Gore pre{ao je u Srbiju. U Beo-gradu je nastavio {kolovawe kao stipendista srpske vlade5. Kad su wegovog oca pitali А|e ti je sin Lazare Perov„, on je odgovarao Аajde pa ga pitaj„. Kao dobrovoqac u~estvuje 1885. u srpsko-bugar-skom ratu. Kod Slivnice je rawen. Usled rawavawa je hramao, zbog ~ega je dobio nadimak Patak.

Po{to je zavr{io Аistorisko-filolo{ki otsek Velike {kole„, bio je od 1887. do 1889. nastavnik u Realci i U~iteqskoj {kolu u Beogradu. Od 1889. do 1894. i od 1895. do 1898. profesor je u Drugoj beogradskoj gimnaziji, u Gimnaziji u Poàrevcu od 1894. do 1895. kada je vra}en u Beograd. Od 1899. do 1901. predavao je na Veli-koj {koli Istoriju ju`noslovenske kwièvnosti. Bio je od 1901. do 1903. upravnik (bibliotekar) Narodne biblioteke. Od 1903. do 1909. g. na Katedri za srpsku istoriju na Velikoj {koli i Univer-zitetu. Po osnivawu Univerziteta bio je ~lan Univerzitetskog saveta koji je odlu~ivao ko }e od profesora Velike {kole postati profesor Univerziteta6. Jedan je od osniva~a Srpske kwièvne zadruge (22. 3. 1892), wen prvi sekretar i predsednik (1904-1906) i organizator wene kulturne i kwièvne delatnosti do 1906. godine. U okviru izdava~ke delatnosti SKZ napisao je studije o Stefanu Mitrovu Qubi{i i Lazi Lazarevi}u. Zadruga se trudila da kwigom duhovno poveè sve srpske krajeve. U~estvovao je u radu Profesor-skog dru{tva i nekoliko godina bio je ~lan Glavnog prosvetnog saveta. Istovremeno, veoma je angaòvan u politi~kim i dràv-nim poslovima, kao poslanik Radikalne stranke, potpredsednik i predsednik Narodne skup{tine (1906-1909), ministar unutra{wig dela u koncentracionom kabinetu Stojana Novakovi}a (1909-1910),

bratstvo126

10 Dr Milan Vanku, Mala Atlanta 1912-1938, Uìce, 1969, str. 290.11 АOko sokolovo„, br. 8, Vesti, Beograd, 1938.12 Nismo izneverili tad i nikada ne}emo izneveriti, АOko sokolovo, br. 9,

Sokolski ìvot, Beograd, 1938.

ministar prosvete (1911-1914), a za vreme Prvog svetskog rata bio je ministar unutra{wih dela. Pre Prvog svetskog rata, kao pot-predsednik i predsednik Narodne odbrane, radio je na okupqawu nacionalnih pregalaca iz svih jugoslovenskih krajeva. Posle rata u~estvovao je i daqe u dràvnim poslovima kao ~lan Dràvnog saveta (1922-1923), ministar vera (1923-1924), predsednik Narodne skup{tine i potpredsednik Glavnog odbora Radikalne stranke.

Kao ministar prosvete i ~lan Sokola radio je na {irewu telesnog vaspitawa u srpskom {kolama. Ministarstvo prosvete propisalo je 21. 10. 1911. godine Osnovna pravila i uputstva za nastavu telesnog ve`bawa7. Na wegovu molbu, ~e{ki i slovena~ki Sokoli uputili su svoje predwake u Srbiju za nastavnike gimnasti-ke. Wegove zasluge za {irewe gimnastike isticao je dr Vojislav Ra{i}, urednik АSrpskog viteza„8. Posle Prvog srpskog rata 24. 9. 1920. obrazovana je Sokolska ùpa Beograd АDu{an Silni„ Sokol-skog saveza SHS, a prvi stare{ina ùpe bio je Quba Jovanovi}. Od 1923. g. bio je istaknuti ~lan АJadranske straè„ i predsednik Oblasnog odbora АJadranske straè„ u Beogradu.

Kotorska op{tina i Narodni univerzitet Boke Kotorske postavili su 3. marta 1940. spomen-plo~u na ku}u u kojoj se rodio Quba Jovanovi} (Trg Sv. Nikole). Na kamenoj plo~i bilo je ispi-sano zlatnim slovima: АU ovoj se ku}i rodio, 14. 2. 1865, Qubo-mir L. Jovanovi}, nau~nik i dràvnik„. Spomen-plo~u otkrio je prigodnim govorom Andrija Ra|enovi}, jedan od ~lanova druìne i {kolski drug Qube Jovanovi}a. Prilikom sve~anosti odràli su govore: g. prota \or|e Samarxi}, u ime Narodnog univerziteta profesor Predrag Kova~evi}, u ime Krivo{ijana sudija g. \or|e Suboti}, u ime ratnika i dobrovoqaca g. Krsto \ura{evi} iz Pa{-trovi}a9. Od drugova iz druìne АBranko Radi~evi}„ koji su zajed-no sa Qubom Jovanovi}em pre{li u Beograd, kwièvnim radom isticao se Danilo @ivaqevi}. Zajedno sa Qubom Jovanovi}em osnovao je ~asopis АKolo„ i u~estvovao u osnivawu i radu Srpske kwièvne zadruge.

Bio je jedan od pokreta~a ~asopisa АDelo„ (1893. g) i АSrp-skog kwièvnog glasnika„ (1901), urednik АNastavnika„, zatim direktor i urednik АNovog ìvota„ (1922-1926). Bio jedan od isto-


13 Godi{wi izve{taj o radu sokolske ùpe Beograd za XIX redovnu godi{wu skup{tinu, 26. mart 1939. god, АOko sokolovo„, br. 3 i 4, god. III, str. 41, Beograd. 1939.

ri~ara koji su uveli kriti~ki metod u srpsku istoriografiju. Zajed-no sa Qubomirom Kova~evi}em objavio je Istoriju srpskog naroda III (1893-1894. g). Zna~ajniji su mu radovi Ratovawe Hercega Stjepa-na s Dubrovnikom 1451-1454 (1888), Stjepan Vuk~i} Kosa~a (1891), Prilo{ci hronologiji ìvota Stefana Nemawe i Svetog Save (1901) i Stogodi{wica srpskog ustanka (1904). Izabran je 1890. sa 25 godina za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akademije, a 1900. za redovnog ~lana. Umro je 10. februara 1928. godine u Beogradu.

Sokoli u Sudetskoj krizi

Sa zao{travawem Sudetske krize septembra 1938. g. u srpskoj javnosti je rasla re{enost da se pruì pomo} êhoslova~koj. êho-slova~ka je bila slovenska zemqa i saveznik Jugoslavije u Maloj Antanti. Poslanstvu êhoslova~ke republike prijavilo se 100.000 dobrovoqaca, ve}inom sokola da u~estvuju u odbrani êhoslova~ke. Na godi{woj skup{tini sokolske ùpe Beograd odrànoj 3. aprila 1938. g. upu}en je telegram ~e{kim sokolima sa izjavom vernost za vernost do kraja. Sokoli su priredili 8. 6. 1938. g. na Kolar~evom narodnom univerzitetu Akademiju posve}enu êhoslova~koj. Na êhoslova~koj akademiji pred 3.500 studenata odrào je stare{ina ùpe dr Mihailo Gradojevi} predavawe АZa{to mi, Sokoli, voli-mo êhoslova~ku„. Beogradska sokolska ùpa uru~ila je 22. septem-bra 1938. g. poslaniku êhoslova~ke adresu podr{ke. Istog dana uve~e, adresa je objavqena preko Pra{kog radija. Povodom Sudetske krize Sokolska ùpa Beograd preporu~ila je svojim ~lanovima da prirede sokolske ve~eri posve}ene ~ehoslova~kom narodu. @upa je sazvala Javni zbor sokola i svih nacionalnih, ratni~kih, kao i univerzitetske omladine radi manifestacija za ̂ ehoslova~ku. Zbor je trebalo da se odrì na letwem ve`bali{tu Doma Kraqa Aleksan-dra I Ujediniteqa Sokolskog dru{tva Matice u Deligradskoj 27, u nedequ 25. septembra 1938. g. Sve pozvane organizacije su primile poziv i obe}ale najmnogobrojnije u~e{}e. Ovaj zbor je zabrawen od Uprave grada Beograda uo~i toga dana s obrazloèwem da nije prijavqen, a ni odobren zbog op{te situacije u svetu. АNema~ki poslanik Heren obavestio je 24. septembra 1938. g. svoju vladu o

energi~noj intervenciji policije koja je poku{avala da spre~i da demonstracije ne uzmu velike razmere„.10 Uprava ùpe je na to upo-zorila ~lanstvo da se pridràvaju zabrane i da ne dolaze u sukob sa zakonskim propisima. Preporu~ila je ~lanstvu da ~uvaju svoje snage za vremena koja se pribliàvaju.11 Uprkos zabrani, okupilo se preko 4.000 pripadnika Narodne odbrane, sokola i ostalih omla-dinskih organizacija u dvori{tu Saveznog doma (sedi{te S.S.K.J. danas poznata kao Protokol) na Terazijama. Branko îp~i}, prvi zamenik stare{ine ùpe odrào je govor okupqenima izlaù}i misli i ose}aje sokolstva. Odu{evqena omladina krenula je pred poslanstvo êhoslova~ke (ulica Kraqa Alksandra), ali je na tom putu od vlasti rasturena. Pavle Vra~ari}, u~esnik protesta upam-tio je da su demonstranti ga|ali policiju kamenicama sa gradi-li{ta crkve Svetog Marka. Na Terazijama je pored mnogih sokola povre|en i na~elnik ùpe Petar ôlovi}. Istovremeno je Uprava Saveza Sokola Kraqevine Jugoslavije donela Rezoluciju u kojoj se izme|u ostalog kaè... АJugoslovensko sokolstvo verno svojoj osnov-noj slovenskoj misli, apeluje na slogu i solidarnost svih sloven-skih naroda u ovim sudbonosnim danima; jugoslovensko sokolstvo izri~e u duhu slovenskog sokolskog bratstva svoje tople simpatije i solidarnost bratskom ~ehoslova~kom sokolstvu i svoju nepokole-bivu veru u pobedu pravde i istine„. U odboru za sastav rezolucije bili su dr Vladimir Belaj~i}, kasacioni sudija iz Novog Sada i dr Mirko Bui}, ministar na raspoloèwu, stare{ina sokolske ùpe Split i ~lan uprave S.S.K.J. Rezolucija je dostavqena svim sokol-skim jedinicama da se objave svojim pripadnicima. Predstavnici Uprave S.S.K.J. primqeni su kod predsednika vlade M. Stojadino-vi}a 25. i 26. septembra 1938. g. Na sastanku je predata rezolucija, a razmotrena su i druga pitawa. Povodom svega ovoga ~ehoslova~ki Sokolski vjesnik doneo je vest da su jugoslovenske jedinice na mani-festacioni na~in izjavile svoju vernost êhoslova~koj.12

Beogradska sokolska ùpa priredila je 28. 10. 1938. g. u sokolani Beograd i ve~e posve}eno êhoslova~koj kao uspomenu na dan oslobo|ewa i ujediwewa. Prisutnima se obratio poslanik êhoslova~ke, Jaroslav Lipa, sa re~ima zahvalnosti na {to je sala odgovorila ovacijama. Kraj Sudetske krize sokoli su doìveli kao poraz svoje Аslovenske svesti„ dva meseca posle X Svesokolskog sleta u Pragu. Minhenski sporazum primqen je bolno u sokolskim redovima. Emil Antonijeti}, prosvetar Sokolskog dru{tva Stari Banovci, istakao je u svom izve{taju: АNa{a re{enost da svojim

bratstvo130

grudima branimo svoju drugu slovensku i sokolsku otaxbinu nije se ostvarila,... Stra{na su to isku{ewa kroz koja prolazimo, ali nikakvo opravdawe ne pruàju sokolima da pravdaju svoju kolebqi-vost i malaksalost svoje hrabrosti.„13 Stare{ina ùpe, Gradojevi}, istakao je da }e sokoli istrajati na svojim idejama ma {ta se u Jugo-slaviji bude desilo. Sokoli rade za daleka pokolewa. Savez sokola je organizovao prikupqawe pomo}i za izbeglice iz Sudeta pod nazivom А~ehoslova~ki sokolski dinar„. Pomo} je uru~ena ~e{kim sokolima u Pragu.

Sa{a Nedeqkovi}

veto na nesLogu! 131

Srbi u svetu .Dijaspora i Srbija .

.VETO NA NESLOGU!

Beseda na Saboru matice i dijaspore, .3. avgusta 2005, u Beogradu

Posle vi{e ovakvih i sli~nih sabora, pitamo se: dokle smo stigli, gde smo sada? Uprkos promenama, koje neki, pomodno i lako-misleno, nazivaju demokratskim, nije nam ni boqe ni lak{e nego {to je bilo. Istorijski posmatran, na{ je poloàj danas tragi~-niji nego posle izgubqene Kosovske bitke i ne mawe dramati~an i neizvestan nego posle velikih seoba Srbaqa pod patrijarsima. Posle tog kobnog Vidovdana 1389, kad je izgubqena nezavisnost dràve srpske, moral, ipak, nije bio uni{ten: da, vojska jeste bila potu~ena i gotovo sva elita je izginula (kosovski junaci zasluga je va{a {to posledwi beste — priznawe im odaje Pesnik), ali duh nije bio poraèn, pa uprkos neizbe`nim ponièwima — nije do{lo do raspada sistema vrednosti i do moralnog rasula. Nad dràvom i svetiwama narodnim bdele su dve umne i blagorodne ène, knegiwa Milica, udovica velikomu~enika Lazara, i wena nesre}na, ali duhovno bogata ro|aka Jefimija, А}erka gospodara Drame i èna despota Ugqe{e u miru„, kako nas podse}a isti Pesnik. Lazarev sin Stefan imao je, u tom kobnom ~asu, samo dva-naest godina, a kad je jedva stasao, zatekao se na ~elu dràve, kao knez, vazal sultana Bajazita, o~evog ubice. Besprekorno vaspitan, u pravoslavnom hri{}anskom duhu, obrazovan kao elitni evropski vitez, Stefan Lazarevi} }e se `rtvovati da bi o~uvao nasle|enu Srbiju, izlaù}i se pogibeqnim opasnostima: u bitkama na Rovi-nama, kod Nikopoqa i Angore. Time je produìo vek svoje dràve: traja}e ona, kao despotovina, jo{ sedamdesetak godina. Naravno,

bratstvo132

dnevna politika bila je neumoqiva, ponièwa su bila neizbe`na; zaista je grozna sudbina: sluìti o~evom ubici i jo{ mu u harem poslati maloletnu sestru Oliveru. Suo~eni sa dana{wim poniè-wima, kadri smo da shvatimo istorijsku dramu Despota Stefana Visokog. A bio je to izuzetno darovit vladar, ne samo rastom visok nego i duhom uzvi{en. De{ava se i to u istoriji: da najpametniji vladaju u najnesre}nijim okolnostima. U tada{woj, jako smawenoj, Vizantiji vasilevs be{e duhom otmeni Manojlo Drugi, ~ovek ras-ko{ne kulture, kome se divila tada{wa intelektualna Evropa, ali sputan tragi~nim okolnostima.

Za{to vam ja sad oduzimam vreme ovim vra}awem u povest? Zato {to je taj na{ Despot jedinstvena istorijska paradigma; u mno-go ~emu uzoran, obasjava nam put. U uàsnim uslovima, uporno odr-àva i bri`qivo neguje svoju dràvu: АKoliko nam je u mo}i — mi svoju pesmu pletemo„ — to je, u najteìm okolnostima, wegovo na~e-lo, koje treba da je i na{e. Nema klonu}a ni srozavawa — on nasta-vqa i unapre|uje nemawi}ku tradiciju. Wegova Manasija ravna je najlep{im duhovnim ogwi{tima iz svetosavskog ili Milutinovog doba. U Srbiji su se stekli neimari, ìvopisci, spisateqi, izbe-gli iz pokorenih balkanskih pravoslavnih zemaqa. Sam Despot je i pisac, poet. Zra~i duhovno{}u ne samo Manasija i wena Resavska {kola — postoje i druga verska i kulturna sredi{ta u tom koliko dramati~nom toliko i stvarala~kom vremenu: biser nad biserima, manastir Kaleni}, pa Vra}ev{nica, Neupara, Velu}e... Kulturni ìvot buja i van manastira, pre svega u Beogradu, koji postaje Despo-tov prestoni grad.

Kad ga je dnevna politika, kao vazala, neumitno poniàvala, Stefan Visoki vazda ima na umu i dugoro~nu politiku, koju mi nazivamo politikom kulture. On ima jasan nacionalni program, pa ~im mu se ukazala prilika, vra}a u sastav svoje dràve Kosovo i Metohiju, va`ne gradove kao Pe}, Novo Brdo, Pri{tinu, a pritom ne zaboravqa ni Zetu, dana{wu Crnu Goru sa srpskim primorjem, gde se sukobqava sa interesima Venecije. Despot uspeva da prisaje-dini Zetu, tako da wegova dràva, od Dunava do Jadrana, od Ma~ve do Srebrenice sa okolnim joj rudnicima i drugim podru~jima s onu stranu Drine, nije mawa od Srbije Stefana Prvoven~anog.

Nije li vam jasna moja aluzija na savremene na{e vazale, koji gube glavu i zaboravqaju dugoro~ne interese Srpstva, te ne mogu i ne smeju, kao Despot, re}i: АKoliko je u na{oj mo}i — mi svoju pesmu pletemo.„ Oni ne pletu nikakvu pesmu, nego obavqaju, kako


jedan odva`ni i ~estiti novinar napisa, Аdemokratsku pqa~ku Srbije„.

Me|utim, nije ovde kraj velikoj povesnoj pouci i opomeni. Despot je morao da sluì silniku, ali ga nikad i nipo{to ne veli~a. U spisima Despota i wegovih savremenika, Turci su vazda samo zlo i zlo~inci. Priznaju}i silu, koja Boga ne moli, svi oko Despota, i on sam, veli~aju kosovskog velikomu~enika Lazara, koji je Аizi{ao na zmije i neprijateqa boànstvenih crkava„ i za to Аprimio od Boga venac mu~eni{tva„ — kako peva Jefimija u АPo-hvali knezu Lazaru„. Danilo Tre}i Bawski, patrijarh srpski od 1390, duhovni je vo`d, koji sokoli svoje vernike i sunarodnike. On saìma Lazarev govor pred bitku: АMi s neprijateqima boriti se imamo... Boqe je nama u podvigu smrt nego li sa stidom ìvot.„ Beleì i ispovest mrtvog kneza Lazara: АBoqa mi bi pohvalna smrt nego li sa porugom ìvot.„ Srpska elita se, usred vojni~kog poraza, moralno ne predaje, strasno neguje kult `rtvovawa za slo-bodu i druge uzvi{ene vrednosti ìvota. Nepoznati Ravani~ani oplakuju porobqeno ota~astvo i slave svetog kneza, novog Davida, pevaju}i mu stihire i ìgo{u}i neznabo{ce, Аzveri nemilostive„ i wihovu Аbezbo`ni~ku najezdu„; oni skrnave i ogwem uni{tavaju hramove molitvene. U re~ima, na mramornom stubu na Kosovu, sam knez zbori o divqim zverima, o nesitog ada sve`dercu, o aspidi-nom i gujinom porodu, o ubici, Amuratovom sinu, o ~ijim se zlo~i-nima ne }uti, nego se na wih ukazuje, iako je poloàj na{ vazalski. Ali svest i samosvest, duh i du{a nisu vazali! I tu je razlika izme|u nas ju~e i nas danas, odnosno vazala posle Kosova i vaza-la na{ih savremenika, bahatih i àlosnih. Zar svakom koga nije izneverilo pam}ewe nisu jasne bar dve osnovne stvari: da je prvi i glavni zlo~in — zlo~in protiv mira, koji su po~inili razbija~i Jugoslavije, ne jednom me|unarodno priznate dràve; i drugo — da rat nisu zapo~eli Srbi, a kad im je rat nametnut, nisu nalazili najboqe na~ine da odbrane sebe i dràvu. Bombardovawe, cini~no nazvano Аmilosrdni an|eo„, ne moè se imenovati druk~ije nego kao zlo~in, sa te{kim i trajnim posledicama po ìvote qudi, po zdravqe preìvelih i onih koji se ra|aju i ra|a}e se, a o razarawu privrede i materijalnoj {teti, tako o~iglednoj, da ne govorimo. To treba pamtiti i ponavqati da se ne bi zaboravilo.

Za{to vam o ovome govorim, dragi prijateqi? [ta ja to ho}u da kaèm, da naglasim? Ako duh nije poraèn, nade ima. Ako mu pam}ewe nije izbrisano, narod }e opstati i sa~ekati sre}an isto-

bratstvo134

rijski tren. U porazu je katarsa, ako je du{a ìva. Pamtim re~i iz АJadnika„ Viktora Igoa: АIzgubqena bitka ~esto je osvojeni napredak. Mawe slave, vi{e slobode. Bubaw umukne, razum dolazi do re~i...„

Nije slu~ajno jedan od glavnih, rekao bih smrtonosnih udara — onaj usmeren na na{e pam}ewe. U istoriji }e nestati, bi}e izbri-sani ne mali narodi nego zaboravni narodi, bolesni od amnezije. Otud udar na na{u u~iteqicu, istoriju. Wenoj smrti prethodila je jaka anestezija — krivotvorine, ideolo{ki falsifikati. Kobna je bila uloga boq{evi~ke ideologije, koja je, da bi potkopala stubove dràve, pomutila svest, raspaqivala niske nacionalisti~ke stra-sti i izmi{qala nove nacije, pa se dogodio apsurd: da se Rusiji oduzme Sredwi vek, jer je najruskija ruska zemqa, ona Kijevska, ona iskonska, oko Dwepra, u kojem su Rusi kr{teni, progla{ena napra-sno, krajwe paradoksalno, za novu naciju. Po istom receptu, stvore-na je i crnogorska nacija u nekad najsrpskijoj srpskoj zemqi, koja je isticala svoj primat u Srpstvu. Tako se i zamisao o Vojvodini Srbiji, koja je imala ne malog smisla u tu|oj carevini, izopa~ila u antisrpsku ideju, autonoma{ku, a autonoma{tvo je antikultura. Pa gotovo sve himne srpske, najrodoqubivija na{a poezija, kao i nacionalna etika Srpstva nastale su u Vojvodini i u Crnoj Gori! Govorim banalnosti, koje sad, paradoksalno, zvu~e kao jeresi, jer — stravi~ni su na{i zaboravi, neznawa i izopa~ewa. Da bismo se oslobodili, u ovo smutno doba pla}enog lagawa, mra~nih kri-votvorina, pau~ine obmana, amnezije, spasewe nam je u kulturi, u vra}awu izvorima, u obnovi znawa. A nijedna {kolska reforma ne bavi se tim su{tinskim pitawima, tako da falsifikati ostaju da i daqe truju pokolewa. Vi{e nego ikad, sad treba prosve}ivati izgu-bqene Srbe. Samo narod koji ima znawa ima i mo}. Srpski narod u utakmici naroda moè se odràti jedino kao kulturna snaga (opo-miwao je Slobodan Jovanovi}).

Prosve}ivati ne samo ne{kolovane i neuke nego i u~ene, jer su pro{li kroz {kole ~iji su programi usmeravani ideologijom, titovsko-kardeqevskom, odnosno lewinsko-staqinskom, tako da i na{i danas najvatreniji antikomunisti u biti su zarobqenici te ideologije, a da toga nisu svesni. Novi svetski poredak prihvatio je, sa svim cinizmom, boq{evi~ke falsifikate i ~ak ih sa èsti-nom i pretwama brani, kao u Molijerovoj komediji: pa vi ste tako hteli, i tako mora da bude! (Tu l�a voulu, Georges Dandin!)


Da nisam ja zalutao, da nisam proma{io temu, dragi prijate-qi? Ne bih rekao, jer ova sudbinska pitawa ti~u se i rasejawa i matice. Otaxbinska {kola, i daqe optere}ena zabludama i krivo-tvorinama, ne moè biti uzor na{im {kolama u dijaspori. Zabrinu-ti za stawe na{e svesti, ne samo u dijaspori, jer i matica je puna apatrida, izvesni na{i prijateqi, a me|u prvima dr in`. Miloje Mili}evi}, istakli su potrebu i zahtev da se stvori trebnik ili katihizis Srpstva, nasu{na kwiga koju je Miloje imenovao Srbo-slov. Ko da napi{e tu istinitu, svetlonosnu i zavetnu kwigu, kwi-gu protiv zaborava i zabluda? Neki nadahnuti znalac, istori~ar naravno, ili udruèni istori~ar, pisac i duhovnik, neka vrlo uskla|ena trojica, zakleta samo istini, a oplemewena qubavqu pre-ma ota~astvu i qudskom rodu. To bi bila ne samo izvorna istorija nego i zavet koji obavezuje i obja{wava: za{to se treba ponositi srpskim imenom, za{to da srpsko ose}awe negujete i vi koji ste se ukorenili u rasejawu i ne mislite se vra}ati u zemqu predaka? Sve Jevreje ujediwuju Stari zavet, Tora i Talmud. Srbi to i toliko nema-ju, ali ima u na{oj etici, tradiciji i pesni{tvu izvesnih trajnih prednosti na koje treba da smo ponositi, da ih ne zaboravqamo i da im sluìmo. Pitawe Srboslova ostaje otvoreno.

Druga, tako|e plemenita ideja na{eg brata Miloja @. Mili-}evi}a jeste stvarawe srpskog memorijala, kakav imaju drugi, tako|e mnogostradalni narodi, Jevreji i Jermeni na primer, ili Rusi, koji su obnovili ne samo hram Hrista Spasiteqa nego i podigli veli~anstveni memorijal — Poklonaja Gora, oduùju}i se palim za ota~astvo.

Razjediweni i neslo`ni, Srbi taj uzvi{eni hram ne mogu podi}i; ali bi morali {to pre da se sloè, spasewa svoga radi. Nemilosrdna je istorijska sudba prema nama i mi sad treba da zbo-rimo sa istorijom de .profundis, kao u Psalmima, kao u Kwizi o Jovu, jer stradamo kao pleme Davidovo i kao pravedni Jov. Ophrvan nesre}ama, uveren da je u pravu, Jov je vodio parnicu sa Bogom. Pro-tiv nepravde moramo se boriti i mi.

Zlo je {to je nepravda i u na{im redovima. Nerado to pomi-wem, mogu samo da podsetim na neke nevladine organizacije i wiho-ve stegono{e koje truju ovu sredinu. Imena im znate, prevashodno ènska. One Srbijom slobodno vr{qaju, povla{}ene na mas-mediji-ma. Na{ narod ih trpi. Takve otrovnice se ne mogu ni zamisliti me|u drugim narodima, u dràvama koje slove kao demokratske. Da li bi one, takve otrovnice, i dva dana mogle opstati u Hrvatskoj,

bratstvo136

ili me|u [iptarima na Kosmetu, ili u Ma|arskoj, ili u Makedo-niji, Bugarskoj? Ni jedan ponositi narod ne bi ih podnosio i brzo bi ih ne samo ìgosao nego i kaznio (ne smem ni da slutim koliko strogo), a srpski narod ih trpi... Kako, za{to? Neko mi re~e zato {to je Bogonosac: ~ak i kad psuje Boga, on je u du{i duboko hri{}an-ski, obdaren nadrazumnom dobrotom, nekim vi{im umom, umom idiota, o kome je tako re~ito pisao Dostojevski... Drugi mi kaù: pa zna~i da je Srbin koliko dobar toliko i glup ili lud, ili da je, verovatno, optere}en rajetinskim mentalitetom, pa se maltene ulaguje zlu i zlima. Sve to na veliku sopstvenu {tetu. Jer i daqe vaì pesnikova dijagnoza: АNajcrwi vrag je Srbin sebi sam!„ To su shvatili i na{i najve}i neprijateqi, otvoreno i cini~no govo-re}i: za{to Srbe o vrbe, kad je mnogo lak{e i efikasnije Srbe na Srbe! S druge strane su Hrvati, ~ije je geslo: АHrvat je Hrvatu mio ma koje ideologije bio„, zahvaquju}i kojem su do{li do jedne od naj-lep{ih dràva Evrope.

Trebalo bi izvr{iti temeqitu analizu antisrpskog mentali-teta me|u Srbima, tog kukoqa u na{em ìtu. Nije te{ko primetiti da su me|u protivnicima Srba i Srpstva, potomci rasrbqenih boq{evika, deca komunista i oficira, qudi ispranih mozgova. I me|u fanati~nim, najogor~enijim antikomunistima prime}ujemo povla{}ene potomke moralno-politi~ki podobnih korisnika komu-nizma. Iskrenim komunistima, koji su se ‘rtvovali, svako po{to-vawe! Oni su, po pravilu, bili ~asni gubitnici, pa i stradalnici. Mogle bi se sa~initi doktorske disertacije o toj temi: o izvorima mondijalizma u nas i o socijalnom poreklu, psiholo{kim motivi-ma, politi~kom pedigreu, ~esto komunisti~kom, dana{wih anti-Srba me|u Srbima, o dubinskim uzrocima wihovog mondijalizma i nacionalnog otu|ewa.

Posva|ani i u dijaspori i u matici, ne smem ni da izustim gde smo sve zava|eni, mi kao da prizivamo nesre}u; a trebalo bi da prizivamo Duha Svetoga da si|e na nas, oblagorodi nas i pomogne nam da na|emo spasonosni, a izgubqeni zajedni~ki jezik, jezik slo-ge, jedinstva i qubavi. U tome treba da predwa~i takozvana elita; ona je sad u velikoj krizi, i ja sam ne jednom rekao da je upravo kriza elite izazvala krizu nacije; sad imamo samo retke elitne pojedince. To su oni koji su pojmili: gde jedinstvo vlada tu stanuje bog. Poku{ao sam da ponudim odredbu elite: Eliti pripadaju qudi za koje su du`nosti iznad prava, a duhovne i moralne vrednosti iznad materijalnih; qudi posve}eni op{tim interesima, dobru


svog naroda i ugledu dràve, a ne sebi~nim, usko privatnim ili partijskim interesima; qudi koji se `rtvuju za bli`we, ne o~eku-ju}i priznawa, nagrade i povlastice. Naravno, elitu ne ~ine samo intelektualci i obrazovan svet nego stvaraoci u svim oblastima i na svim stupwevima, a wih ima i u takozvanim niìm i sredwim slojevima dru{tva. Jer obele`ja elite su koliko obrazovawe, znawe i kultura, toliko i zavidan moral, svest, samosvest i sloboda duha, moralna nezavisnost i, osobito, spremnost da se za vi{e ciqeve, za ideale, nesebi~no `rtvuje.

Mi politi~ku elitu danas nemamo. Ali nije sjajno stawe ni u Akademiji, ni na Univerzitetu, pa ~ak ni u Crkvi. Imamo li takvu pravu elitu u dijaspori? Ili je i dijaspora, kako re~e jedan wen uglednik, na{a fatamorgana? Sami odgovorite. Ja bih èleo da naglasim: uloga dijaspore je izuzetno zna~ajna, ona bi mogla i mora-la pomo}i matici, ali ne povla|uju}i joj i ne opona{aju}i je.

Rasejani smo u 120 dràva — neko se potrudio i pobrojao. Te fatalne seobe pratila je samo Srpska pravoslavna crkva, a dràva je potpuno zatajila. Mi danas nemamo drugu duhovnu snagu da nas, opasno rasejane, drì na okupu. Sre}om u nesre}i, imamo na{u svetosavsku Crkvu. Preteàk teret ona nosi, a ne raspolaè sa dovoqno obrazovanim, pa ni dovoqno duhovnim sve{tenstvom, dora-slim tragi~nom poloàju u kom smo se zatekli. Takozvana kadrovska politika nije na neophodnoj visini, jer je na{a Crkva pro{la kroz velike muke, progawana i u ratovima i u miru. Posledice su kobne. Treba imati razumevawa i pomagati na{u Crkvu, a ne odmagati joj. Moramo, jer smutna su vremena, svak od sebe, najpre, pa i od pred-stavnika Crkve, zahtevati maksimum savesti, duhovnog rada i po`r-tvovawa, u skladu sa maksimalnim opasnostima koje su se nadnele nad nama. Te{ko }emo se odràti, brzo moèmo nestati; jer na{a samosvest nije dovoqno jaka, pa je i na{ imunitet oslabio.

Nekad smo u dijaspori imali svetionike: u osamnaestom i devetnaestom stole}u Dositeja i Vuka, u dvadesetom — Pupina i Teslu. Sad takvih vrhunaca nemamo, ali su u rasejawu stotine tisu-}a {kolovanih qudi, vaqanih stru~waka, pa i uglednih nau~nika. To je osnova za stvarawe elite, onog sloja ~ija bi ~asna uloga bila da iz dijaspore presa|uje u ota~astvo najboqa iskustva. Nama je ta pomo} dragocena. Sa neophodnom smerno{}u, bez umi{qenosti i uobraènosti, sa zdravim kriti~kim duhom i u odnosu na ovu zemqu, kao i u odnosu na zemqe u kojima sad ìvite, a koje tako|e nisu bezgre{ne, dejstvujte prosvetiteqski, dositejevski, i u~ini-

bratstvo13�

}ete rodu glas. Va`no je da cenimo i isti~emo qude od vrlina, moralne i intelektualne svetionike. Jedan od wih je me|u nama, uvek veran, a ne mawe smeran: na{ prijateq, a wegovo prijateqstvo je za nas Àtitre de noblesse�: neumorni profesor dr Zoran Konstan-tinovi}, ~lan SANU i sedam evropskih akademija.

Neki me|u vama su se i obogatili, pa mogu pomo}i ne samo u duhovnom pravcu nego i materijalno. Re}i }u otvoreno: bogati i {kolovani Srbi ~esto zataje; oni skromni znaju biti izda{niji, dare`qiviji i verniji. Postoji, u rasejawu, i na{a la`na elita: oni {to se klone prostoga puka, a ne ~ine dovoqno, ponekad i nima-lo, u duhu solidarnosti. Dijaspora, sad ve} bar tromilionska, jeste kao ogroman orkestar. U tom orkestru svak ima svoju ulogu, i sve su uloge va`ne, ako doprinose skladu.

Ja bih ovde za~eo jednu lepu temu, u skladu sa na{om tradi-cijom. Progovorio bih o zadu`binarstvu. U rasejawu ima plemeni-tih zadu`binara. Pomenuo bih neke azbu~nim redom: profesor iz Wujorka, gospo|a Radmila Milentijevi}, koja nije prebogata, ali od svoje univerzitetske plate, sad penzije, daje najve}i deo svom zavi~aju i zemqi Srbiji: impozantan duhovni centar i obnova hrama u Azawi, ikonostas i prilozi za crkvu Sv. Ilije u Gara{u, mozaici na pro~equ Sabornog hrama u Beogradu, vitraì u SANU, komora za Miroslavqevo jevan|eqe u SANU, za{tita rukopisa Vuka Karaxi}a u Arhivu SANU, {tampawe akata nau~nog skupa u SANU — АVelika Srbija, istine i zablude„ itd., sve su to dobro~instva prof. dr Radmile Milentijevi}.

Dr in`. Miloje \. Mili}evi} veran je svom rodnom mestu Gara{u i wegovim slavnim qudima: Milutinu, Iliji i Milutinu Gara{aninu, kao i piscu Svetoliku Rankovi}u. Zahvaquju}i Milo-ju, objavquju se dela o pomenutim srpskim dràvnicima, kao na primer zbornik radova АGara{anin — susreti i vi|ewa 2001„, a ove godine i velika studija prof. Dragoslava Strawakovi}a o Ili-ji Gara{aninu, sa pogovorom akademika Vasilija Kresti}a. Miloje je prvi kritor hrama Svetog proroka Ilije u Gara{u, kao i inici-jator podizawa spomenika znamenitim Gara{anima, poduhvat koji tako|e na{ plemeniti brat Miloje finansira.

G. Slobodan i g-|a Mira Pavlovi}i podigli su na reci Dri-ni Pavlovi}a }upriju, koja spaja Srbiju sa Republikom Srpskom, i grade moderno naseqe Slobomir.

G. Branko Tupawac finansirao je prenos mo{tiju Jovana Du~i}a iz Amerike u Hercegovinu i podigao je, u Du~i}evom Tre-


biwu, hercegova~ku crkvu Gra~anicu, mauzolej velikog pesnika, sa parohijskim domom.

G-|a Madlena Cepter stvorila je velelepnu operu-teatar Madlenijanum, ukras Zemuna, zna~ajan umetni~ki centar na{eg pre-stonog grada.

To su neki zadu`binari, naslednici i nastavqa~i besmrtnih dela velikih srpskih zadu`binara: kapetan-Mi{e Anastasijevi}a, Save Tekelije, Bra}e An|eli}, Luke ]elovi}a, Nikole Spasi}a, Ilije Milosavqevi}a Kolarca, Sime Igumanova i drugih. Na listi zadu`binara, u Ministarstvu kulture ili u Arhivu Srbije, ima oko 500 plemenitih darodavaca.

Neka ovi svetli primeri nadahnu bogata{e iz matice da i oni krenu putem iste plemenite slave, ne samo svih nas i interesa otaxbine radi nego i sebe radi: da se iskupe za sticawe bogatstva i na|u du{i mesta, u nadi da imaju du{e. Jer zacelo lak{e je kami-li pro}i kroz iglene u{i negoli bogatome u}i u carstvo Boìje. Ova gorka primedba i pozivawe na Jevan|eqe po Luci (gl. 18) nisu slu~ajni. Ja sam objavio, pre godinu-dve, otvoreno pismo na{im bogata{ima s molbom da pomognu Srpski narodni pokret АSveto-zar Mileti}„. Niko, ba{ niko od tzv. bogatuna nije se odazvao, ali neki siromasi jesu, sa prilozima od deset do dvadeset hiqada dina-ra; za te ~estite qude, bednih plata i penzija, to je velik prilog, jer oni su nalik na onu siroma{nu udovicu, iz Jevan|eqa po Mar-ku, koja u Boìju hasnu prilaè dve lepte, ali — kako kaè Isus — vi{e od sviju: jer bogata{i metnu{e ne{to od suvi{ka svojega, a ona, od sirotiwe svoje, metnu sve {to ima{e, svu hranu svoju.

Iz rasejawa nas je pomogao samo g. Ni}ifor Ani~i}, iz Joha-nesburga, a iz Beograda velikodu{nu pomo} nam je dala gospo|a Vera Lubarda, udovica velikog slikara. Opet: hvala im!

S tugom moram da kaèm: nizak je stupaw solidarnosti na{e! Koliko su iznad nas, u tom pogledu, Hrvati i [iptari... Zato ~esto navodim jednu re~enicu iz pisma Lava Tolstoja mladoj An|i Petro-vi}, Nade`dinoj i Rastkovoj sestri: АNije bitan politi~ki polo-àj Srbije; najva`nije jeste religiozno stawe srpskoga naroda„, to jest uzajamna qubav, sveza prijateqstva, stepen solidarnosti, jedin-stva i sloge. Tu smo jako, jako rawivi.

Moè se re}i da su Srbi du{evan narod, ali duhovan nisu. Zato se kod nas mnogo govori o duhovnosti, a we uop{te nema ili jedva da je ima. Ni sve{tenstvo nam nije prebogato duhovno{}u. A narodni duh je vekovima pusto{en, u nepogodama istorije i duhovno

bratstvo140

su{nim godinama mira. U su{tini, o kulturi je re~, a na{a kultu-ra deo je hri{}anske evropske kulture. Mi smo iz we iskliznuli, izgubili smo orijentire, na{li smo se na velikim svetskim pute-vima i raskr{}ima ne znaju}i pravila vo`we, nesposobni da ~ita-mo i primewujemo saobra}ajne znake. Vi ste u rasejawe krenuli s malo kulturnog bagaà, bez poznavawa samih sebe. Jedno su stru~na znawa, ste~ena kroz solidnu {kolsku spremu i kroz rad. A drugo je kultura, moral i obi~aji, pripadnost odre|enoj civilizaciji, u na{em evropskom smislu — civilizaciji hri{}anskoj. Tu smo tanki, bez ode}e, mnogi sasvim nagi, a izleteli u veliki svet, na vetrometine. Kako se odràti? Kako i ovde, u zaklonu zavi~aja, da mladi odole sektama, drogi i drugim po{astima? Isku{ewa je mno-go, putokaza malo.

U jednom razgovoru sa Svjatjej{im Patrijarhom, a povodom na{ih lakih pretapawa u druge vere, ideologije i nacije, rekao sam: puna ~a{a brani. On me je odmah dubinski razumeo, a ja sam poku{a-vao da ostanem u pli}aku, pa sam razvezao òvijalnu pri~u o mom zavi~aju Sremu, o Fru{kogorcima, koji kad prime gosta ne prestaju da mu dolivaju, da mu pune ~a{u, u {eretskoj nameri da ga opiju. Ako se gost ne da nasrtqivim doma}inima, on se brani punom ~a{om. Svjatjej{i je odmah odgonetnuo moju misao: i qudska du{a je kao ~a{a! Ako je prazna, ako ne odoleva isku{ewima, puni}e je i nedo-bronamerni, izgubi}e samostalnost, zaluta}e na stramputicama. A ako je puna, odbrani}e se, budu}i imuna na opasne uticaje i zaraze. Drugim re~ima, odole}emo ako smo duboko proèti verom, ako smo ukoreweni u na{oj kulturi i predawu, ako smo bogati znawem, ako se drìmo obi~aja predaka, ako prisno znamo svoju istoriju i ose}a-mo liturgiju, onda je na{a du{a kao puna ~a{a u kojoj nema mesta za isku{ewa poput odnaro|ivawa, preveravawa, drogi, sekti i drugih po{asti. A ako smo u svet i ìvot krenuli puste du{e, svejedno da li ovde, usred otaxbine ili u tu|ini, neko }e napuniti tu opu-sto{enu du{u ba{ kao praznu ~a{u i lako }e nas opiti, zavesti i zbuniti. Tako su izvesni Crnogorci, kroz ceo sistem prevaspita-vawa i ispirawa mozgova, prestali biti Srbi, a izvesni ìteqi Vojvodine Srbije postali antisrpski autonoma{i, da ne govorimo i o nizu drugih posledica kad su du{a i glava kao prazna ~a{a.

De{ava se da je i cela jedna civilizacija zbog svoje uzvi-{enosti predodre|ena za stradawe. Pamtim jednu vrlo zagonetnu Sengorovu re~enicu: АSvaka civilizacija umire od svoje ~istote„. Pravoslavqe odve} teocentri~ko ili divinisti~ko, okrenuto ka


onom su{tinskom, ve~nom ìvotu, to jest carstvu nebeskom, za koje je na{ kratki boravak na zemqi samo priprema, s visine posmatra i zanemaruje istoriju, wen razvoj i kulturu, ostavqaju}i prazan pro-stor, u koji se neizbe`no ubacuju druge snage, ovozemaqske. Nisu slu~ajno u pravoslavnim zemqama trijumfovali, prvo, islam, Mon-goli i Turci, a potom revolucija, komunisti~ka. Uz to, kad je vera odve} uzvi{ena, te{ko ju je slediti i upra`wavati, pa se doga|a tu`no iskustvo: ko visoko leti — nisko pada, odnosno visoko leti elita, vrlo retki duhovnici, pravi Boìji qudi, a mno{tvo, u nizinama i dolinama pla~a, ostaje nedovoqno oduhovqeno, jer nije kadro da se vere odve} strmim stazama preobraèwa. Zato mi kod Srba prime}ujemo toliki stepen neproduhovqenosti, koji preti da nas iskqu~i iz zajednice prosve}enih hri{}anskih naroda. To se odnosi ne samo na prosti puk nego i na znatan deo na{e inteligen-cije, koja ima znawa, ali nema duhovnost, koja je ukorewena u nekoj tu|oj kulturi, ali nije u svojoj, kadra da op{ti sa drugima, ali je nema kad je u pitawu na{a, nacionalna i qudska sudbina.

A mi imamo u na{oj tradiciji bujne izvore za okrepqewe. Na{e pravoslavqe utemeqeno je na svetosavqu, koje prevazilazi neka ograni~ewa izvesnog isto~nog hri{}anstva, vizantijskoga porekla. Naime, svetosavqe nije samo teocentri~ko nego je i antro-pocentri~ko, nije samo divinisti~ko nego je i humanisti~ko; jer svetog Savu koliko je obavezivalo carstvo nebesko, zanimala je i sudbina dràve, dru{tva, naroda srpskog. Izme|u dveju krajnosti, mi se, kao potomstvo svetoga Save, moramo opredeqivati za sinte-zu, za pomirewe i harmoniju ta dva duha: teocentrizma i antropo-centrizma, dosledno ostaju}i na spasonosnom tlu hri{}anstva. Zar sam krst nema svoju (teocentri~ku) vertikalu i svoju (antropocen-tri~ku i humanisti~ku) horizontalu. Pa i Molitva Gospodwa, u svom prvom delu sva okrenuta nebesima, u drugom delu — od Аhleb na{ nasu{ni daj nam danas„ — obra}a se i zemaqskim vidicima, da bi se zakqu~ila veli~anstvenom sintezom, neba i zemqe, Boga i ~oveka.

Vra}aju}i se svetosavskoj tradiciji, Srbi }e se spasti: izi-}i }e iz opasne pustiwe antiduhovnosti, a to je zona divqa{tva, koje nas ugroàva, i vrati}e se kulturi i vrednostima duhovnim, od kojih smo se, na svoju veliku {tetu, otu|ili, ~ak i ako smo visoko {kolovani. To jednako vaì za nas u matici i za vas u rasejawu. I ovde i tamo imamo sjajnih stru~waka, beskrajno korisnih za sre-

bratstvo142

dine u kojima ìve, ali ako su li{eni duhovnosti — to su samo fah-idioti.

bratstvo144

iz starog „brastvaŒ 145

bratstvo146


bratstvo14�


bratstvo150


bratstvo152


bratstvo154


bratstvo156


bratstvo15�


bratstvo160


bratstvo162


bratstvo164


Za{ao sam daleko od neposrednih ìvotnih pitawa, koja su na dnevnom redu. Mene — priznajem — vi{e ozloje|uju nego {to su{tinski zanimaju pri~e o takozvanoj tranziciji, o demokrat-skim i antidemokratskim snagama, o reformama, privatizaciji i sli~no. Vidim da prisustvujemo rasprodaji Srbije, wene zemqe i bogatstava, ~ak i vode. Dobro bi bilo da umesto Аdemokratske pqa~ke Srbije„, o kojoj je ubedqivo pisao publicista Dragan Vlaho-vi}, vidimo na delu imu}ne Srbe iz rasejawa: da oni budu u prvom redu privatizacije. Naàlost, vaqani uslovi nisu jo{ stvoreni, nesigurnost kao da nije smawena, ima obezhrabruju}ih primera. Kao analfabeta u privrednoj ra~unici, vidim ono {to ba{ bode o~i, {to svi vide. Za{to se prodaju i preduze}a koja dobro posluju, za{to je bila drama oko Kwaz-Milo{a? — Gospo|a Edita Kruni} je dala izuzetnu ponudu za otkup Starog zdawa u Aran|elovcu, ali je wena ponuda, neuporedivo boqa od usvojene, potom i neispuwe-ne, odba~ena, bez ozbiqnog razmatrawa wenog programa preporoda srpskog, osobito bawskog, turizma. — Gospodin Branko Tupawac je èleo da finansira izgradwu velike bolnice u Beogradu, najmoder-nije u ovom delu Evrope, ali su prepreke bile tolike da je morao odustati. — Danas se naveliko raspravqa gde da se gradi beogradska opera; a pre nekoliko godina gospo|a Madlena Cepter traìla je povoqno mesto da ona i wen mu` sagrade i daruju Beogradu opersku ku}u. Ucene su bile takve da su morali odustati i zadovoqiti se opersko-pozori{nim teatrom u Zemunu; i tako smo dobili divnu umetni~ku ustanovu, Madlenijanum. Hvala im, ali su zadu`binari nudili vi{e. — Majkl \or|evi} je hteo da osnuje banku u Beogradu: prepreke su bile nepremostive pa je on svoju zamisao presadio u Bawaluku. I tako daqe... ne smem daqe u tom pravcu jer sam nezna-lica.

Sposobni i uticajni qudi iz na{e dijaspore nisu iskori-{}eni ni u oblasti diplomatije. Hrvati su na ambasadorska mesta imenovali i svoje sunarodnike koji su ìve}i u dijaspori stekli i visoko obrazovawe i zna~ajne veze. Recimo, hrvatski ambasador u Pekingu, koji boqe govori engleski nego hrvatski, {kolski je drug Kondolize Rajs, i kao takav, moè uvek da joj se obrati i zamoli raz-umevawe i pomo} za Hrvatsku. Ne}u da nabrajam druge primere, ali

samo ukazujem da mi nismo iskoristili iskusne i obrazovane na{e sunarodnike iz rasejawa. Na primer, u Parizu ìvi publicista, koji je, kao spoqno-politi~ki komentator, pratio francuske pred-sednike, pisao za ÀLe Monde� i reviju ÀLe Point�, objavio vi{e kwiga iz politike i diplomatije, ima i diplomatski pedigre, veze, poznanstva i znawa, ali kao da niko nije ni pomi{qao da bi Kosta Hristi} mogao biti na{ ambasador u Parizu, ili u Briselu, ili bar u [vajcarskoj. Mo`da mu je mana bila {to je rodoqub. Zato {to nije rodoqub do{la je na ~elo na{eg Kulturnog centra u Parizu oso-ba koja je veli~ala albanskog pisca, nekad prisnog prijateqa Enve-ra Hoxe, zloglasnog srbomrsca Ismaila Kadarea. Ne~istu i {tetnu politiku vodila je i ambasada (ne sada{wa!) koja umesto da neguje prijateqstva, zanemarivala ih je i kvarila: nepoèqni su postali provereni prijateqi srpskog naroda: general Galoa, bliski sarad-nik De Gola, akademik Ditur, koji je u Francuskoj akademiji zastu-pao Srbe kad su im ~iwene najve}e nepravde, istaknuti pisci kao Patrik Beson, Vladimir Volkov, Milena Nokovi} i drugi. To su slobodni i moralno nezavisni duhovi, koji ni u svojoj zemqi ne podràvaju reìm, jer su iznad wega, a kamoli u stranoj, ali trajno prijateqskoj. Na{i predstavnici u gradu svetlosti pona{ali su se kao slepci, koji ne razlikuju reìm i otaxbinu, pa nisu znali da cene pouzdane prijateqe na{eg naroda i po{tovaoce na{e kulture, bez obzira na prolazne reìme i efemernu kratkoveku politiku. U isto vreme u na{oj pariskoj ambasadi i kulturnom centru kao da, po nekom niskom politikantskom merilu, nisu bili poèqni ili su se, nezadovoqni, i sami udaqili, neki najistaknutiji srpski umetnici, kao akademici Petar Om~ikus, Milorad Bata Mihaj-lovi} i Quba Popovi}, zatim Kosa Bok{an, izdava~ Vladimir Dimitrijevi}, publicist Komnen Be}irovi}, istori~ar dr Bo{ko Bojovi}. Zlo je kad se dnevna politika uvu~e u sve pore ìvota i kad ona, nedostojna, postane sudbina, zaklawaju}i vi{e interese dràve i nipoda{tavaju}i trajne vrednosti, moralne i kulturne.

Posle jednopartijskog sistema, u kome je bilo nesre}nog i jalovog jednoumqa, ali ne i haosa, dobili smo najgoru mogu}u vari-jantu vi{epartijske pogodbe i raspodele. Pa to je sad umnoèni jednopartijski sistem, kao umnoèno zlo, jednoumqe dignuto na enti stupaw, koji razaraju dràvu i srozavaju vrednosti. Dràva se poima kao plen. Ministarstva ne zastupaju ovu naciju nego svoje stranke, koje karakteri{u gramzivost i pohlepa za vla{}u. Za nas

bratstvo16�

za koje je otaxbinsko na~elo iznad strana~kog — to je apsurd koji odbacujemo.

Zaista je vrtoglav bio zaokret u istoriji samo jednog ili nekolicine pokolewa. Da ne govorimo o iluzijama marksista i srozavawu komunista kad su oteli vlast i izneverili o~ekivawa ne samo svojih sledbenika nego i samih sebe. Vrlina je vazda bila sama sebi nagrada, a porok sam sebi kazna. Plemenitim zanesewacima ne moèmo da se ne poklonimo. Od marksista èstoko kritikovani Prudon, u svojim АPravnim na~elima„, usu|uje se da kaè: АVlasni-{tvo — to je kra|a.„ Kako to zvu~i naivno ~edno i nestvarno, kao mnoge srodne velike utopije. U pore|ewu sa dana{wim lopovima — ~ist idealizam! Ali se u takve ideje verovalo, kao da su spasonosne; pokazalo se, ubedqivo i na kraju krajeva, da zacelo spasonosne nisu. Me|utim, i jedan ironi~an i prefiwen duh, kao {to je Bernard [o, koji je imao razumevawa za ruski prevrat i ~udnog divqewa za sovjetske vo|e, bez zazora beleì u АMaksimama za revolucionara„: АImovina, kaè Prudon, jeste kra|a. To je jedina savr{ena fraza koja je izre~ena o toj temi„.

Predaleko smo od tog idealizma, koji mnogima, trezvenim ili otre`wenim, danas zvu~i kao glupost u ~istom stawu, kao gro-teskna utopija, koju je opovrgla stvarnost; ali mi koji jo{ imamo ideala, ne moèmo da ne prezremo ni nepo{tewe u ~istom stawu i da se ne suprotstavqamo laìma i prizemnoj real-politici, oli~e-noj u Аrazbojni~kom kapitalizmu„, kako kaù Nemci, i Аdemokrat-skoj pqa~ki Srbije„, koja se odigrava pred na{im o~ima.

Dragan Nedeqkovi}

godi[wi izve[taJ o radu dru[tva „sveti savaŒ 169

Iz starog „brastva“

GODI[WI IZVE[TAJ .O RADU DRU[TVA SVETI SAVA .

2004.

U novu godinu, Dru{tvo Sveti Sava u{lo je sa tri dosta ambi-ciozna projekta sa kojima se nadalo da }e uspeti da obezbedi dodat-na finansijska sredstva. Iako je za ostvarewe svih akcija bila nu‘na pomo} i podr{ka dru{tvene zajednice, ona je osim u slu~aju izdavawa ~asopisa Bratstvo br. 8, izostala. Svojim projektima Dru-{tvo je ‘elelo da doprinese obele‘avawu 200. godi{wice Prvog srpskog ustanka i dva veka moderne srpske dr‘ave. Otvoreni kon-kursi za projekte na tu temu me|utim nisu doneli rezultata, mada je Dru{tvo sa sva tri svoja projekta izuzetno doprinelo proslavi ovako zna~ajne godi{wice.

To se pre svega odnosi na tradicionalni godi{wi konkurs za kwi‘evne temate u~enika osnovnih i sredwih {kola sa terito-rije Srbije i Crne Gore koji su pisali na slobodnu temu Dva veka moderne Srbije, kao i na redovnu temu Sveti Sava i Svetosavqe. Kako se vidi, ove godine, konkurs je pro{iren sa jo{ jednom temom, ~ime su u~enici bili podstaknuti da pi{u o doga|ajima koji su pre i tokom dva veka doveli do stvarawa moderne srpske dr‘ave. Izuzet-ni radovi posve}eni Kara|or|u, ali i Srbiji uop{te, doprineli su da je konkurs u potpunosti uspeo, i od preko stotinu prispelih radova stalni ‘iri (prof. Milena Arsovi}, prof. Milivoje Spa-si} i dr Bojan \or|evi}) podelio je dvadesetak nagrada u kwigama i vrednim satovima koje je darovao tada{wi ministar vera, prof. dr Vojislav Milovanovi}. Nagrade su, kao i svake godine, dodeqene prilikom obele‘avawa slave Dru{tva, Sv. Save, 27. januara, kada je, uz prisustvo na{eg paroha, se~en kola~ i odr‘ana ceremonija.

bratstvo170

Ovaj put, doma}in slave bio je g. Milo{ Nemawi}, i uz veliki broj prisutnih ~lanova Dru{tva, kao i nagra|enih u~enika, wihovih roditeqa i nastavnika, praznik je proslavqen sve~ano i veselo, uz obaveznu zakusku na kraju.

Drugi projekat koji nam je bio veoma zna~ajan, ticao se ciklu-sa predavawa na{ih istaknutih nau~nika, profesora univerziteta i kulturnih radnika, na Tribini Dru{tva, a bio je posve}en jubile-ju. Na tribini su u~estvovali i na{i istaknuti dramski umetnici, pesnici i narodni peva~i. Zajedni~ki motiv svih predavawa bio je Prvi srpski ustanak i dva veka moderne Srbije.

Prvi doga|aj odigrao se 27. marta kada je bilo govora o veli-koj porodici Nenadovi}a iz Brankovine, onima koji su bili pokre-ta~i i u~esnici Prvog srpskog ustanka, ali i kasnije, u dr‘avi koja se stvarala, wene diplomate, politi~ari, dr‘avnici, visoki ~inovnici, pesnici, stvaraoci, sve do najnovijeg vremena. Povod za ovu temu bila je upravo iza{la kwiga Velibora-Berka Savi}a Nenadovi}i — juna~ko pleme, o kojoj je, pored autora, govorio prof. dr Dragoqub @ivojinovi}, ina~e autor trotomne biografije o kraqu Petru Prvom Kara|or|evi}u, ~ija je majka, knegiwa Persi-da, bila od roda Nenadovi}a. Tribinu je svojim kazivawem obogatio dramski glumac \or|e Nenadovi}, jedan od potomaka, kao i etno gru-pa Jelek, koja je pevala izvorne narodne pesme. Ve} druga tribina (2. aprila), posve}ena stavovima velikih sila uo~i Prvog srpskog ustanka i samim uzrocima koji su doveli do wega, iz predavawa na{eg neumornog ~lana, prof. dr Dragoquba @ivojinovi}a, dovela nas je u sredi{te zbivawa u Srbiji i Evropi po~etkom 19. veka, a lik i dileme velikog vo‘da do~arao nam je poznati dramski umet-nik Lepomir Ivkovi} svojom monodramom — Kara|or|e.

No, mi nismo ‘eleli da na{a tribina bude samo istorij-sko-politi~kog tipa, naprotiv, ‘eleli smo da damo i jedno kultu-rolo{ko vi|ewe tih prelomnih decenija kada se stvarala moderna srpska dr‘ava. I zato su naredno predavawe (16. april) prof. dr Sne‘ana Samarxija i dr Bo{ko Suvajxi}, posvetili temi o Kara-|or|u i Prvom srpskom ustanku u narodnoj poeziji. Gost ve~eri bio je pesnik Rajko Petrov Nogo koji je nadahnuto recitovao svo-

je stihove. Jo{ jedan pesnik je govorio svoje stihove na narednoj tribini: akademik Milosav Te{i} odu{evio je prisutne svojom refleksivnom poezijom, punom srpske tradicije i mitologije. Te ve~eri (23. aprila), govornici su bili akademik Petar Vlahovi} koji je izneo pregr{t zanimqivosti o srpskom selu i wegovom preo-bra‘aju tokom 19. veka, dok je o srpskoj crkvi i posebno vernicima u to doba, govorio nau~ni saradnik Istorijskog instituta SANU, dr Nedeqko Radosavqevi}. Sve su to bila predavawa koja se retko ~uju na na{im tribinama i iz kojih se moglo mnogo toga saznati i zapamtiti.

Pravo osve‘ewe do{lo nam je za vreme predavawa prof. dr Dimitrija Golemovi}a, etnomuzikologa, profesora Fakulteta muzi~kih umetnosti (30. aprila), koji je govorio o Tradicionalnoj muzici u vreme Prvog srpskog ustanka. Svoje predavawe profesor je ilustrovao brojnim muzi~kim citatima, ‘ivim pevawem koje su izvodile wegove studentkiwe, kao i izuzetnim guslawem poznatog guslara Sava Konti}a koji je pevao varijantu Po~etka bune protiv dahija i Boj na Mi{aru.

Sedmog maja odr‘ana je posledwa tribina, a gostovala su tri u~esnika, prof. dr Qubodrag Dimi}, mr Milo{ Nemawi} i prof. dr Arsen \urovi} koji su govorili na temu Stvarawe kulturnih institucija u Srbiji u 19. veku. U malom programu u~estovali su u~enici muzi~ke {kole iz Zemuna.

Sve ve~eri petkom bile su izuzetno pose}ene, mada ogla{a-vawe nije uvek uspelo da privu~e i novinare koji bi ne{to zabe-le‘ili. U svakom slu~aju, i bez la‘ne skromnosti, bila je to veoma kvalitetno, nekonvencionalno organizovana tribina kakvih je malo u Beogradu, oboga}ena izvanrednim predava~ima i wihovim izlagawima, sa lepim propratnim kulturnim programom koji je mogao da zaslu‘i i ve}u pa‘wu javnosti.

Za Dru{tvo je me|utim bilo veoma va‘no da svi u~esnici prilo‘e svoja izlagawa, kako bi se naredni broj Bratstva temat-ski posvetio upravo 200. godi{wici moderne srpske dr‘ave i doga|ajima oko Prvog srpskog ustanka. Na taj na~in su ona trajno zabele‘ena i sigurno je da predstavqaju zna~ajan nau~ni i kulturni doprinos proslavi. A izdavawe ~asopisa, {to je bio i tre}i pro-jekat Dru{tva, i ovaj put je izda{no pomoglo Ministarstvo vera Republike Srbije. Bratstvo br. 8 iza{lo je na vreme za Beogradski sajam kwiga gde smo i ove godine imali svoj mali {tand na kome su se prodavale na{e publikacije.

bratstvo172

U toku ~itave godine, Izvr{ni odbor Dru{tva se redovno sastajao, raspravqao o teku}im pitawima, brinuo se o svojim akci-jama i projektima i nastojao da se sve planirano uradi na vreme i u okviru ograni~enih sredstava sa kojima se raspola‘e. U celini, iako nismo uspeli da jo{ vi{e razgranamo rad Dru{tva, smatram da smo u~inili sasvim dovoqno u okviru svojih mogu}nosti, a posebno s obzirom na dosta pasivno ~lanstvo. Sav teret obaveza, naime, ipak podnose ~lanovi Izvr{nog odbora, te se neki ve}i pomaci u radu i daqe ne mogu o~ekivati.

. . . . . Jasna Jani}ijevi} Generalni sekretar Dru{tva АSveti

Sava„

sadr@aJ raniJiH broJeva „bratstvaŒ 173

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA .„bratstva“

bratstvo .I, 1997.

PREDGOVOR

Matija Be}kovi}: PRIÂ O SVETOM SAVI

Tanasije Mladenovi}: SVITAC — LAMENT ZA PESNIKOM

IVANOM V. LALI]EM

Momo Kapor: U SLAVU TROJERUÎCE

Radmila Marinkovi}: @IVOT I DELO SVETOG SAVE

Nenad Qubinkovi}: SVETI SAVA — BO@JI UGODNIK,

DR@AVNIK, MITSKI RODONAÊLNIK

(osmi{qena samogradwa kulta)

Vasilije Kresti}: SRPSKA NARODNO-CRKVENA

AUTONOMIJA I MA\ARSKE VLADE

Milorad Ekme~i}: SRPSKO PITAWE U ISTO^NOJ KRIZI 1875—

1878.

Dragoqub R. @ivojinovi}: VELIKA BRITANIJA I SRPSKO

PITAWE NA BERLINSKOM KONGRESU 1878. GODINE

Petar Vlahovi}: KRSNA SLAVA I WEN ZNAÂJ U SRPSKOM NARODU

Borislava Lili}: SVETOSAVQE U PIROTSKOM KRAJU

Aleksandra Vrane{: ÂSOPIS АBRASTVO„

KAO GLASILO АDRU[TVA SVETOG SAVE„

Du{an Zupan: SVETSKI MEDIJI U HAOSU LA@I I

SMUTWI (zloupotreba {tampe protivu Srbije i srpskog naro-

da)

bratstvo174

Slobodan Mileusni}: DUHOVNI GENOCID

Vladimir Stojan~evi}: JOVAN HAXI-VASIQEVI],

ISTORIÂR SRBA U TURSKOJ

(BESEDA POVODOM OBNOVE ÂSOPISA АBRATSTVO„

SA IZBOROM RADOVA OBJAVQENIH OD 1877. DO 1941.

GODINE)

POMENIK

M. G.: MIOMIR DENI]

Petar Vlahovi}: AKADEMIK VOJISLAV J. \URI]

D.Z.: MILAN DAMJANOVI]


Grgur Jak{i}: STANOVNI[TVO MA]EDONIJE U

POÊTKU XIX VEKA

POVODOM OBNOVE RADA DRU[TVA АSVETI SAVA„

M.G.: TRADICIJA ZA BUDU]NOST

NAGRADNI LITERARNI KONKURS

bratstvo .II, 1998 (rasprodato)

Desanka Maksimovi}: SAVIN MONOLOG

Predrag Palavestra: OSAM VEKOVA SRPSKE KWI@EVNOSTI

Mihailo Vojvodi}: RAD АDRU[TVA SVETOG SAVE„ 1886-1891.

Mladen Gavrilovi}: PUT U ATOSKI HILANDAR

Vladimir Stojan~evi}: JOVAN TOMI] O AUSTROUGARSKOJ

POLITICI PRODIRAWA U STARU SRBIJU

Borislava Lili}: PIROTSKI KRAJ U PLANOVIMA VELIKIH

SILA OD SANSTEFANSKOG MIRA DO BERLINSKOG

KONGRESA — POVODOM 120 GODINA OSLOBO\EWA

oD .tUraKa

Breda i Petar Vlahovi}: BAÎJA I KATUN

JU@NOKARPATSKE I CENTRALNOBALKANSKE ZONE

Aleksandar Loma: \AVOQE KUMSTVO

Roksanda Pejovi}: MIHOVIL LOGAR (1902-1998) U SRPSKOM

MUZI^KOM STVARALA[TVU

Bojan \or|evi}: PROSLAVA SVETOG SAVE U SRBIJI

POD OKUPACIJOM (1941-1944)


Zlatomir Gruji}: DALEKO JE KRAJINA — EGZODUS SRPSKOG

NARODA IZ HRVATSKE

Qubodrag Dimi}: ÂSOPIS АBRASTVO„ I PISCI

ISTORIJE OKUPQENI OKO WEGA

Nada Milo{evi}-\or|evi}: АSVETI SAVA U NARODNIM

I UMETNI^KIM PESMAMA„

Jovan Haxi Vasiqevi}: MUSLIMANI NA[E KRVI U

STAROJ SRBIJI

M. G.: IZ RADA DRU[TVA АSVETI SAVA„ — NA

VETROMETINI BALKANA

bratstvo .III�IV, 1999-2000.

Milosav Te{i}: GLOSA VAVEDEWSKA

Milivoje Pavlovi}: SVETOSAVSKA HIMNA

Vladimir Stojan~evi}: DELATNOST TODORA STANKOVI]A,

KONZULA U STAROJ SRBIJI (1890-1898)

Dragoqub R. @ivojinovi}: KONSTANTIN FOTI] I POLITIKA

SAD U JUGOSLOVENSKOJ RATNOJ DRAMI 1941—1944. GODINE

Borislava Lili}: SRPSKA KWIGA NA TERITORIJI PIROTSKOG

OKRUGA DO OSLOBO\EWA OD TURAKA

Zlatomir Gruji}: SRCE OBILI]A

Brana Dimitrijevi}: ATANASIJE PUQO — OSNIVA^

STOMATOLOGIJE U SRBIJI

Vladimir Jovanovi}: NIKOLA CVEJI] (1896—1987) OPERSKI

PEVA^ I VOKALNI PEDAGOG

Du{an Kosti}: NESTANAK AUTOHTONE NARODNE PESME U NAS

Anton Sovre: NA SVETOJ GORI ATOSU

Stani{a Vojinovi}: BIBLIOGRAFIJA JOVANA HAXI-VASIQEVI-

]A


V. T-}: SRBI I SRPKIWE U PRIZRENU DOBROTVORI

svoGa .NaroDa

SA PREDSTAVQAWA KWIGE MIHAILA VOJVODI]A

АDRU[TVO SVETOG SAVE — DOKUMENTI 1886—1891.„

Vladimir Stojan~evi}: DRU[TVO SVETOG SAVE — DOKUMENTI

bratstvo176

1886—1891.

Arsen \urovi}: DRU[TVO SVETOG SAVE — ULOGA U DRU[TVENOM

@IVOTU BEOGRADA 1886—1891.

Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA АSVETI SAVA„

TOKOM 1998. I 1999. GODINE

bratstvo .V, 2001.

Slobodan Rakiti}: SVETI ARHAN\ELI, KOD PRIZRENA

Damwan Petrovi}: KWI@EVNOST NA KOSOVU I METOHIJI

U SREDWEM VEKU

Mom~ilo Spremi}: ODNOSI IZME\U PRAVOSLAVNIH

I RIMOKATOLIKA U SRPSKOJ DESPOTOVINI

Ivan V. \or|evi}: PREDSTAVA SILASKA SVETOG DUHA

NA APOSTOLE U SRPSKOM ZIDNOM SLIKARSTVU

SREDWEG VEKA

Golub M. Dobra{inovi}: KOVÊ@I]

Milica Grkovi}: IME, POLITIKA I ZAKON

Dragoqub R. @ivojinovi}. EKUMENIZAM: POKRET ZA POMIREWE

CRKAVA U EVROPI DVADESETOG VEKA

Petar Vlahovi} KAPE I PREDMETI ZA UBRE\IVAWE U

NA[EM NARODNOM PREDAWU I VEROVAWU

Vladimir Bovan: O PUTOPISU MILO[A S. MILOJEVI]A

PO STAROJ SRBIJI

M. S. Gavrilovi}: ZADU@BINA DESPOTA LAZAREVI]A

SPISAK POSTRADALIH SRBA I UNI[TENIH

SPOMENIKA KULTURE NA KOSOVU I METOHIJI


Prota St. M. Dimitrijevi} — BOGOSLOVSKO-UÎTEQSKA [KOLA

U PRIZRENU

M. S. G.: NA[I OSNIVAÎ, OBNOVITEQI I PREDSEDNICI

Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA АSVETI SAVA„

ZA GODINU 2000.

SADR@AJ RANIJIH BROJEVA АBRATSTVA„


bratstvo .VI, 2002.

Tanasije Mladenovi}: PUT DO SAVINE POQANE

Sne‘ana Samarxija: SVETI SAVA ME\U JUNACIMA

АSREDWIH VREMENA„ VUKOVE ZBIRKE

Dragoqub @ivojinovi}: VERSAJSKI MIROVNI SISTEM

— IZME\U NAÊLA NARODNOSTI I

STRATEGIJSKIH ZAHTEVA

Darko Tanaskovi}: ISTORIOGRAFSKE STRANPUTICE

ZVANI^NOG BO[WA[TVA

Velimir Stojan~evi}: PETAR KOSTI] — ISTORIÂR PRIZRENA

Milan Ivanovi}: PETAR KOSTI] O CRKVENIM NEPOKRETNIM

I POKRETNIM SPOMENICIMA SRPSKOG NARODA

U PRIZRENU I OKOLINI

Petar Vlahovi}: NARODNI SABORI I SABOROVAWA U SRBIJI

Golub M. Dobra{inovi}: АBLAGODETEQI SRPSKOG KWI@

ARSTVA„

Borislava Lili}: [KOLE I PROSVETA NA TERITORIJI

PIROTSKOG OKRUGA DO OSLOBO\EWA OD TURAKA

IZ PUTNE BELE@NICE

M. S. Gavrilovi}: MA[TAWA I ZBIQE POD ZIDINAMA

MANASTIRA VOQAVÂ

Petar Vlahovi}: UZ STOGODI[WICU ETNOGRAFSKOG

MUZEJA U BEOGRADU (1901—2001)


Svetozar Tomi}: DESETOGODI[WICA UJEDIWEWA SRBIJE

I CRNE GORE

IZ RADA DRU[TVA АSVETI SAVA„

D. Zupan: IMO-

VINA DRU-

[TVA АSVETI

SAVA„

Arsen \urovi}:

^ A S O P I S

АBRATSTVO„ U

SRPSKOJ NAU-

CI

008

BRATSTVO : ~asopis Dru{tva АSveti Sava„ / glavni i odgovorni urednik Zlata Bojovi}. - 1997, br. 1- . - Beograd (Makedonska 22) : Dru{tvo АSveti Sava„, 1997- (Bijelo Poqe : Pegaz). - 23 cm

Godi{we. - Nastavqa tradiciju ~asopisa Brastvo koji je izlazio 1887-1941 godine

ISSN 1451-2386 = Bratstvo - Dru{tvo АSveti Sava„COBISS. SR-ID 180031239

I KULTURI

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA

U 2001. GODINI


179

bratstvo .VII, 2003.

Stevan Vladislav Ka}anski: POD ZASTAVOM SV. SAVE

Dragan Novakovi}: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA U STAROJ

SRBIJI I MAKEDONIJI OD UKIDAWA PE]KE

PATRIJAR[IJE 1766. GODINE DO OSLOBO\EWA

Vladimir Stojan~evi}: [VAJCARAC ARÎBALD RAJS O SRBIJI

I SRBIMA ZA VREME PRVOG SVETSKOG RATA

Dragoqub R. @ivojinovi}: NEUTRALNOST ILI RAT: KRAQEVINA

JUGOSLAVIJA 1939—1941

Petar Vlahovi}: ULOGA MANASTIRA MORAÊ U

KULTURNOISTORIJSKOM NASLE\U CRNE GORE

Irena Arsi}: O SVETOSAVSKIM SVEÂNOSTIMA U DUBROVNIKU

KRAJEM XIX VEKA

Vladimir Jovanovi}: POEZIJA DESANKE MAKSIMOVI] KAO

INSPIRACIJA NA[IH MUZI^KIH STVARALACA

Dragana Mr{evi}-Radovi}: PAREMIJE: TEKSTUALNI OKVIR ZA

NACIONALNU KULTURU

Zlata Bojovi}: SRPSKA PAREMIOGRAFIJA

Biqana Sikimi}: ZAPISI O VUÂRIMA NA KOSOVU

IZ PUTNE BELE@NICE

M. S. Gavrilovi}: MANASTIR SAVINA TREZOR ISTORIJSKE

GRA\E NA[E KULTURNE PRO[LOSTI I DUHOVNOSTI

SRBI U SVETU

Du{an Zupan: SRBI I SLOVENCI: PRIJATEQI ZAUVEK?

Nikola Milovan~ev: SRBI I SRPSKA VLASTELA BRANKOVI]I

U SLOVENIJI I SEVERNOJ ITALIJI U XV VEKU

Goran Ba{i}: POLO@AJ ETNI^KIH MAWINA U DR@AVAMA

NASTALIM NA PROSTORU PRETHODNE JUGOSLAVIJE

IZ RADA DRU[TVA АSVETI SAVA„

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: IZVE[TAJ O RADU DRU[TVA

АSVETI SAVA„ U 2002. GODINI

Prof. dr Jasna Jani}ijevi}: SAVINDAN – REVIJA ZA SRPSKU

DUHOVNU OBNOVU 2003.


Mitar S. Vlahovi}: LU@I^KI SRBI I WIHOVA DOMOVINA


bratstvo1�0

Documents

dru[tvo sveti sava · Dru{tvo АSveti Sava„ je tokom prole}a 2005. godine organizovalo Tribinu posve}enu stotoj godi{wici od osnivawa Beogradskog univerziteta