Gledaj,

sine moj...

gledaj!

Drvo istine! Ponovo cveta!!! To

je neverovatno!

Kao da...

Kao da `eli

da nam da

nadu!Kakvu

nadu,

tata?

Bedla-movi ljudi!Idu prema ~a-

robnjakovom

dvorcu!

Još uvek su tako

mo}ni! Ali, svejedno,

vreme ne mogu zausta-

viti! Njihova snaga

pripada prošlosti...

a pesme sutrašnji-

ce bi}e naše!

3

A ti, sine moj,

vide}eš da }e

se drve}e istine

svuda rascvetati,

kada se ponovo

bude ~ula...

”...tugovanka za izgu-

bljenim pustarama!”

Istina je...

Ponovo

cveta!!!

4

Krv istine opet te~e

starim granama... Ose}am

jedno srce kako kuca...

sve sna`nije...

mrzim taj novi `ivot,

tu toplotu...

Trebalo bi da ga

ugušim pre nego

što se jave stare

tugovanke. Ali, ko

}e mi pomo}i da

još jednom slo-

mim to srce...

Ko?

Ima li ovde ikoga na

koga mogu da ra~unam?!

Vi, moji srodnici, koje

sam doveo do pobede,

nad kojima sam raširio

svoja mo}na zaštitni~ka

krila, koje sam nagra-

dio posle velike bitke

na Nur Lin~u, odgo-

vorite... Odgo-

vorite mi!!!

5

Ne razumemo tvoju ljutnju,

po{tovani ~arobnja~e. Zbog

~ega ste tako zabrinuti? Zašto

bismo drhtali od straha zbog

toga što je nekoliko grana

procvetalo? Sada, kada je

~itava zemlja mirna, kada

se niko ne buni protiv

tvoje vlasti?

Ja vladam carstvom senki!

I ako samo jedna `ila pocrve-

ni usred te tmine, ako makar

ijedan uzdah pro|e starim,

gnjilim kostima, tada... ja,

Bedlam,drhtim od straha...

Jer znam šta govore

stare legende...

Onog dana kada

drvo istine procve-

ta, ono što je na toj

zemlji mrtvo, ponovo

}e o`iveti... Odjeknu-

}e pesma i onaj ko

je ~uje mo}i }e da

povede ljude u

borbu protiv

uzurpatora...

Onaj...

ili ona!

Šta ho}eš time da ka-

`eš? Sumnjaš na ne-

kog odre|enog?

Mo`da...

U stvari, još

uvek okle-

vam...

Reci nam njegovo ime!

Uhvati}emo ga i done-

ćemo njegovu glavu

pred tvoje noge!

Sioban!Ona se zove

Sioban!

6

Ona je ubila Skalaga

u krvavom obra~unu.

I ona po krvi pripada

rodu Sudena!

Sudena!!!

Sioban...

Da.

Dolaziš iz Blekmoro-

vog zamka... Bio si

na ven~anju?

Video sam onu

koju je uzeo

za `enu.

Ledi O’Mara, udo-

vica našeg neka-

dašnjeg neprija-

telja, Vulfa,

Belog Vuka!

Smrt njegovoj uspomenI!Smrt njegovoj legendI!

Smrt njegovoj naslednIcI!

7

Njegova nasledni-

ca! Da, Sioban je

zaista njegova

k}i! A ti si je osta-

vio u `ivotu! Kao

što si dopustio da

se naš saveznik,

lord Blekmor,

o`eni ledi

O’Marom!

Zaista? Da li mi ti to prigovaraš?

Ali, mo`da si u pravu... Starim...

~ak sam po~eo da `va}em jedan od

pupoljaka sa drveta istine...

Posenilio sam, zar ne?

Ne, uva`eni!

Nisam... nisam

to mislio da

ka`em...

Ostao mi je još

jedan pupoljak. Po-

jedi ga i doka`i da

još nisam postao

kompletni idiot...

Da...

Ako ti

tako ho-

}eš...

Ja...

Progu-

taj ga!

Pa dobro, vidiš li sada

stvari na isti na~in?

Ili ose}aš kako u

tebi raste jedna

druga istina?

Moja istina...

Jedinstvena...

?!

?!

8

Ali... Dakle... Ko ne `eli da

~uje istinu? Jedinu

istinu koja postoji,

istinu našeg ~arob-

njaka Bedlama?!

Slava čarobnjaku Bedlamu. Njegovo je carstvo senkI.

I mI smo senke.

Ledi O’Mara u`iva zaštitu

lorda Blekmora u koga imamo

puno poverenje. I zbog toga

protiv nje za sada ništa ne

preduzimamo. A što se

ti~e njene }erke...

...Odlu~i}u kroz neko-

liko dana. Mo`ete se

povu}i, `elim da

budem sam.

I odnesite ovog koji

nije bio ništa, i od

koga nije ostalo

ništa !

9

10

Evo! Gotovo je...!

~im se dim razi|e mo}i

}emo da sipamo neko-

liko kapi otrova u

njegovo vino!

Jeste li

sigurni, da

}e delovati

majstore

Lam?!

Isprobao sam ga na

jednom volu, koji je

pao kao gromom pogo-

|en samo posle neko-

liko sekundi, sa sve

~etiri noge u vazdu-

hu i penom na

njušci!

A što se ti~e onog pro`drljivca

Oukija, siguran sam da }e de-

lovati. Ne}e imati vremena ni

da shvati o ~emu se radi,

a ve} }e izbaciti utrobu!

11

Ah, taj gad voli

moje pivo! Prazni mo-

je ba~ve i vr~eve!

Pa, dobro, neka se

sladi! Pozivam ga

li~no da do|e

ovog puta...!

Ouki!

do|i ovamo!

Znao sam! Ta prljava `ivoti-

nja se stalno vrzma po kuhi-

nji... Neka se poslu`i... Samo

da je niko ne uznemiri!

Ha-Ha-Ha!

ouki

ouk!

ouki

ouki

ouk!

miam miam

ouki ouki

ok!

ouk?!

mmmmfff...

mmfffff...

mmmf...

12

Hi-Hi! A posle }u ga

provu}i kroz mašinu

za mlevenje mesa,

iseckati na kolu-

ti}e, ispe}i na

`aru i...

uspelo je!

Sve je popio!

Ah! I? Šta

se desilo?

Pa...

Kako to,

burppp?!

ouki

ouki

ouki

ki

ki

ouki

ouki

ok!

ouki???

13

Mora da ste

negde pogre-

šili, majsto-

re...

Popio je sko-

ro sve... to je

nemogu}e! Da, mo`da je

vo bio bolestan...

Znate kako je sa

tim velikim `ivoti-

njama, mogu za-

~as da crknu!

Ne... Ja... Pomešao sam

sve sastojke... Izmet

pacova, `ablje

kand`e, sok od

pauka, jednog

crva i...

Oummmpffff!Ja... Nije mi dobro!

mislim da }u

povra}ati...!

Gospode!

Kakav odvra-

tan prizor!

Da! Grozno!

Jedan ~ovek

njegovih godi-

na morao bi

da pazi kako

se ponaša!

Još

ne}ete da

jedete?

Ne,

nisam

gladna.

Oslabi}ete

tako...

Pro}i }e. Pomo-

zi mi da ustanem.

Potrebno mi je

vazduha...?!

14

ali... Šta...

Šta se to

desilo?Ostavi...

To je onaj ~ovek?

Lord Blekmor!

Taj ~ovek,

kako ga zo-

veš, moj je

suprug... Za-

štitnik moje

}erke... Ništa

nisi videla...

Ništa nisi videla!

Jesmo li se razu-

mele?!

Ako ta-

ko `elite,

gospoda-

rice.

Ipak, više volim

kada je on na pu-

tu, a ne u Vašoj

spava}oj sobi!

Mmmm...

Da li znaš

kada }e se

vratiti?

Oh! Usko-

ro... Pretpo-

stavljam...

Nikada ne osta-

je dugo.

I onda?

Mislim da je

sada trenutak.

Oboje izgleda-

ju zauzeti.

Hej,

Drup?

Zašto mi

se ne pri-

dru`iš?

15

Ne, od jutros

nemam vremena za

gubljenje. Tre-

ba da razmi-

slim...

Ti da

razmisliš?!

A o ~emu

to?

O jednoj poemi

koju planiram da

posvetim gospi o ko-

joj maštam.

Mmm...

Nemoj mnogo

da misliš! Lupa-

nje u prazno ni-

kad nije donelo

ništa, osim vetra.

A gospa Gerda

to najmanje

voli!

Mala nevaljali-

ca! Naravno da ne

mo`eš da razumeš

pesnika koji se

povukao od bu-

ke sveta...

Sine Aegira, koji govori

kroz tvoja usta, izli suze

i krv! I udalji od nas pe-

smu pobunjenika...

16

Pesnik!

Ne vidim ovde

nijednog!

Ah, da... mo`da

se neki br~ka

u vodi...

Uspela sam!

Gledaj, Drup! Uhva-

tila sam jednog vo-

denog pesnika!

On je barem

za jelo !

Pfff! Ta mladost!

samo galami i gesti-

kulira! Kako je

to zamorno!

Da vidimo... Da po~nem sa:

”Tvoje telo klizi kroz

moje no}i kao svileno-

zlatni talas”...

...Ili, mo`da, da krenem sa:

”`elim te, hajde da pijemo,

uzimam te, hajde da jedemo!”

...Mmm... Da, ovo zvu~i

mnogo so~nije!

17

DrUUUp!

šta?!

pomozI mI!

Evo me!

Dr`i se

mala!

Drup...

!!!

18