DVA PRISTUFA 27. MARTU 1941. U NASOJ ISTORIOGRAFIJI (Nikola В. MilovanoYic: Vojni puc i 27. mart 1941. godine - izdanje: »Prosveta« _:.._ Beo­grad, 1960. str. 301; ј dr Ferdo cиlinovic: Dvadeset sedmi mar·t, - izdaпje

JAZU - Zagreb, 1965, str. 364- sa rezimeom na englcskom jeziku).

I

U istoriji nasih naroda neki dogadaji sи dugo pгiprernani i polako reali· zovani, ра sи irn zato, ' 'aljda zbog oЬilja izvora i druge grade kojc takvo polagano pr·iprernanje ostavlja - obradivaci rnogli vise posvetiti раzпје i os,rijetliti ih, ' ' ise ili rnanje, kornpletno; dok, opet, nekim drugim, u istoriji nasih naгoda ne rnanje znacajnirn i vaznirn dogadajima - koji sи pripre­mani brzo, i isto tako brzo ostvaгivani - obrad ivaCi nisи (vjerovatno zbog toga sto takvo b rzo pripremanje i odvijanje dogadaja ne ostavlja za soborn oЬilje izvo1·a i druge grade) tim dogadajirna posvetili onoliko раzпје koiiko oni ро svom znacajи za istorijи nasih nщoda, kako ро njihovom odvijanju, tako i ро tokи i znacajи dogadaja koji sи im slijcdili - zaslLizиjи.

Меаи О\~е posljedпje, znacajпe, а malo ili gotovo nikako obradeпe do­gadaje (bas zbog toga sto SLl i pripremani i odvijali se vrlo brzo) mogu se uvrstiti i dogadaji od 27. marta 1941. godine koji su do sada и nasoj isto· · riografij i obradivani samo и dva djela, i to u djelи Nikole В. Milovanovica: Vojni puc i 27. mart 1941. g. и izdanj Ll: »Prosvete<< - Beograd, 1960, i dr Ferde ёнliпovica: Dvadeset sedшi шart и izdanju JAZU - Zagreb, 1965.1

)

Medutim, i11teresantno је da оЬа ova autora dаји deskripcijи tih dogac:1aja iz svog vidokшga i pristиpa, ра, zbog toga, dolaze i do svojih interpгctacija i zakljнcaka, u vezi sa dogadajima, ljнdima i cinjenicama u tim zblvanjima.

lJ.

Nikola В. Milovanovic na vrlo ziv i gotovo reporterski nacm pise о do· gadajima koji su cloveli do obaranja vlade Cvetkovic-Macek. Aиtor opisиje dogadaje na dап 27. marta 1941. godiпe, kao i pгipreme za te dogadaje, te snage koje sи ucestvovale и пjima na vгlo vjest nacin, ра citalac ima иtisak da se nalazi u ceпtru tih zЬivanja. Aнtor postavlja koncepciju da su oficiri, okLipljeni oko generala Simovica i Mirkovica, а uz podrskн inostranЉ оЬа·

vjestajnih slu.Zbi orgaпizovali i proveli vojпi иdаг u cilju svrgavaпja пamjes·

1) Potr·cЬno је napomen:.~ti da ni u svjetskoj lite1-aturi dogadaji od 27. marta 1941. gc-d.1ne ni:su. ро pt-avilu. komplcksno i adelcvatг..o obraden:i, iako su ро svom znaeaju to Z<.ISlLIZLJ:i. Na tu cinjcniL'tl tukaZlijc l C'LIHnovic na pevim SkanicЗII11a svojega pomeaшioga djela.

281

nistva i vlade Cvetkovic-Macek. J\1edиtim, autoг dalje iznosi da је i Komuni­sticka partija, иz podrskи masa, pгipгemala akcije slicnog karaktera, tako da su оЬа drиstvena aktera tih dogadaja (grupa oficira i Komunisticka paг­tija) djelo,rala и tokи priprerna, gotovo ttporedo svaki u svorn krugu djelo­vanja ( ofkiri и vojnickim krugovima i medu tadasnjim gгadanskirn poli ti­earima, а Konшnisticka partija, pak, medи masama). Dogadaji sи se oйvi­ja!i veJikom· brzinom i poslije udara, izvrsenog od strane grиpe oficira (iz­vrsen је tz\'. »vojni иdar«), mase sи pod vodstvom Komunisticke p artije zavladale ulicama. Tako sи akteri vojnog иdara, kako sami nisu Ьili иcesnici progresivnug pokreta, vec sи иdаг izvrsili иz podrskи britanske i americke obavjes tajпe slиzbe, Ьili prinиdeni da StlZЬijи pokret masa, pravdajш5i t o­boze taj s•·oj korak namjerom da zele onemogt1Citi sиbverzivnи propagandи od straпe osovinskih sila иреrепи protiv dogadaja koji sи rezultirali obara­njem namjesnis tva i vlade Cvetkovic-Macek. Zato, vjerovatno, djelo i nos i naslov: Vojni puc i 27. mart 1941, јег se и njemtl brani postavka da је »Vojni рис« Jizdvojena akcija grиpe oficira, а da sи inace dogadaji od 27. marta 1941. godi.пe гevolиcionarne akcije masa pod vodstvom Komunisticke paг­tij e. Premda је sve to izneseno na uzbudljiv i interesantan nacin, stice se utisak da sи to sиbjektivna gledis ta, jer aиtor vгlo malo ili gotovo nikako ne navodi izvore iz kojih crpi podatke za ovakve tvrdnje. Iako djelo oblluje napomenuma, ipak и njemи nema pravog naucn o-informativnog aparata. Na­pomene ilustrиju tekst koji im pretlюdi, а samo se ponegdje navode izvori i dokumenti. Bez obzira па to, Milovanovicevoj knjizi ne mogu se osporiti kvaliteti pionirske obrade оvЉ dogadaja (to је, naime, prva kompleksnija obrada tih dogadaja tt nas), ра ти zato i ne treba mnogo zamjeriti zbog nedostatka potrebnog naнcno-informativnog aparata za tvrdnje koje posta­vlja. Naime, barem djeloшicno se, iz nacina izlaganja, moze izvesti zakljиёak da se autor koristio prilicnom dokumentacijom. То Ьi znacilo da se ipak пе moze гесi da sи postavke u potpипosti nedokumentovane. Medutim, јасе dokumentovanje tvrdnji i pos tavki sigшno Ьi doprinijelo da djelo bude kompletnije.

III

Sasvim drиgacije 1 1z jednog drugog ugla torn pitanju pristиpa Cиlino­Yic. Оп ne samo sto daje deskripciju toka dogadaja oko 27. rnarta, vec iznosi i proЬleюatiku koja је sve od marseljskog atentata 1934. godine, ра nadalje, dovela do dogadaja od 27. rnarta 194Р) Osim toga, opisuje se opsti drиstveno­·politic ki polozaj i daje opsta karakteri stika licnosti koje su и tim dogada­jima ucestvovale - tako da se na taj пacin prikazuje karakteristika i daj e drzavno-pravna krШka svЉ licnosti i cinj enica koje su и djelи navedene. Autoг govori о tome da sи sile Osovine, posto је izvrsen marseljski atentat i kralj Aleksandar s isao sa politicke scen e, djelovale и tom pravcи da Кгаlјеviни Jиgoslaviju sasvim uvиkи и svojи sferu uticaja, zatim da је eko­nomski potcine i, konacno, politicki p otpuno podvrgnи pod svoju vlast, moZda пе njezinim komadanjem, odиzimanjem Stlvereпiteta i potpunim bri-

2) Tom sc »dJUgll« MilovanOI<iё »ocluzio« ла taj nacin sto је napiэao p:J~S.ebno dje lo : Od шarseljsl<og ate:ntata dn Dvadeset .. sed~ng mart.a - im:~je ~J<?poha« -Zagгeb 1963, stl·. 307 ; nvo dJclo је iza51o p~IIJe. '!!J~go·;o6. d.Jel~: Vo.JIU puc 1 ~7. mart 1941, а koje је rpisano ТЈа sl i<";:Jл naci.n, k:>.o sto ]е p1sano 1 o·JdJe p1·ikazan o M ilovano-vi Ce'/0 djelo .

282

sanjeш sa politicke karte Evrope ( kao s to је to, stvarno, 1941. godine i uci­njeno), vec vise njeziпim potpuпiш ukljucivaпjeш u svoj fasisticki sistem vladaпja Balkaпom, kako је to ttcinjeno i sa Madarskom, H.ttmuпijom i Bu­garskom. Tim пastojanjima, navodi se dalje н djelн, isJa је н prilog politika koju sн poslije marse!jskog atentata provodile jugoslovenske vlade i kraljev­sko namjesnistvo. Narocito је to radila vlada dra Milana Stojadinovica, koja је rovela politiku fasizacije zemlje i grubog suzbijaлja svakog JiЬeralnijcg kretanja. Na spoljno-politickoш planu, narocito od 1938. godine ра nadalje, vodila је politiku privrednog vezivanja zernlje sa silama Osovine, kao i poli­tiku kitlanja svih dotadanjih vojnih, politickih veza i saveza. Tu је politikн pojacaпirn ternpom od februara 1939. godine (kada је Stojadinovic sisao sa politicke scene) na unutarnjern i na spoljno-politickorn planu nastavila vlada dra Dragise ·Cvetkovica, tt koju је u avgпstu iste godine usao i dr Vladko Macek. Djelornicno је na politiku sve jaceg privrednog i politickog vezivanja uz sile Osovine Jugoslavija i Ьila prisiljena, jer је zbog svog unutrasnjeg nesredenog drzavno-politickog stanja Ьila potpuno nespremna za Ьilo kakvu odlucujucu akciju. S druge strane, sile Osovine svojirn diploшatskiш akci­jama jos u vrijeme шira, i kasnije, u ratu, vojniш нspjesima - sve vise su је okruzivale i na taj nacin јој sprecavale svaki odlucniji korak uperen pro­tiv njih. Sve to, prema navodima autora, dovelo је do toga da је jнgosloven­ska vlada zbog svoje kapitulantske i neodlucne politike prema silama Oso­''ine Ьila prinudena da 25. шarta 1941. godine pristupi Trojnom paktu i time zaista okruni dotadasnja nastojanja sila Osovine da Jugoslaviju ukljнce u svoj »пovi poredak«. Zato i па sjednki Кrunskog savjeta od 20. marta 1941. godine i nije bllo mnogo otpora predlozenoj odluci da se pristupi Trojnom paktu, јег se smatralo da se drugacija odluka i ne шоzе donijeti. Zbog toga је i nastali sukob (ostavka trojice ministara) brzo izgladen (vlada је rekon­stГLtisaпa, а jedan ministar је povukao odluku). Ali, odlucujuci se na taj korak i provodeci ga, vlada Cvetkovic-Macek nije racunala sa cinjenicom da narod и Jugoslaviji nije Ьiо proosoviпski raspolozen (ovome је mпogo dopriпijela i Kornunisticka partija, koja је i inace imala velik uticaj u na­rodu, svojiш ucestalim ukazivanjem na opasnost ро nezavisnost Jugoslavijc od strane sila Osovine), kao i da neki krugovi jugoslovenske vojske, rerni­niscirajuci na pobjede nad Nijemcima iz vremena prvog svjetskog rata, takYu akciju пikako nc odobravaju. Ti vojni krugovi, okupljeni oko vazduhoplov­nih geneгala Siшovica i Mirkovica, izvrsili su u zoru 27. marta 1941. godinc vojni udar kojim је s vlasti svrgnuta vlada Cvetkovic-Macek i kraljevsko пarnjesnistvo, kao glavni faktoгi koji su Jugoslaviju izrucili silama Osovine. Dalji dogadaji ( demonstracije i manifestacije 27. marta), рrеша navodima Culinovica, sasviш su spontane prirode i izгaz пarodnog zadovoljstva nad S\•rgюranjem jednog omrazenog rezima. Те spontane akcije iskoristila је

i Komuпisticka partija da u пjima iznese i svoja trazenja, buduci da је mcdu naroclom uzivala veliki ugled i imala jak нticaj (dakle рrеша Culinovicu пiјс Ьilo nikakvog uporedпog pripremanja akcija). Medt1tim, novoformirana vlada generala Simovica buduci da su је, osim samog Simovica, saciпjavali dota­dasnji politicki faktori, suzЬila је te akcije, ,jer nije lltjela ni da dode u kon­takt sa Komuпistickom partijom, а kamoli da saraduje s njome. !Slo se tako daleko da је пovofoпnirana vlada cak ћtjela da uvj eгi sile Osoviпe da pгi­znaje pristup Jugoslavije Trojnom paktu, а da је svrgavanje kraljevskog namjesпistva i vlade Cvetkovic-Macek samo pitaпje unutгasпjeg politickog

283

karaktera, и s to, naravno, nij e шogla da uvjeri odgovorne fakto,re sila Oso­vine, te је Hitler odlиcio da s tupi и rat protiv Kraljevine Jиgoslavije. Sva ova izlaganja vrlo dobro su potkrijepljena potrebnim naиcno-inforrnativnim aparatom,З) tako da se citaJac ne moze oteti utiskи da dogadaji od 27. marta stvarno imaju karakteristike »kako prevrata, tako i narodne revolиcije«

(kako to iznosi autor), јег se tok dogadaja tako brzo odvijao da је tesko pratiti koje sи sve snage konacno sиdj elovale и zЬivanjima. (Pretpostavlja se da su atentati na njemacka predstavnistva djelo pete kolone) . Autor sa drzavno-pravnog s tanovista daje analizu svih vaznijih dokumenata i akata koji sи doveli do pristиpanja Jugoslavije Trojnom paktи (иstavnost i zako­nitost djelovanja Krиnskog savjeta, opravdanost i иstavnost Beckih proto­kola i dr.), te na taj naCin sa drzavno-pravnog i opste-politickog stanovis ta analizira opravdanost dogadaja od 27. marta tvrdeCi da sj ednice Krunskog savjeta nisи Ьile zakonite, jer takav organ nije Ьiо predviden Ustavoш Кra­ljevine Jиgoslavije od 1931. godine, ра tako ni sve njegove odlиke nisи mo­gle Ьi ti opravdane. Тime aиtor tvrdi da је »krsenje zakletve<< od strane grupe oficira i njihovo svrgavanje vlade imalo svoje politicko opravdanje u pro­tivustavnosti i nezakonitosti djelovanja faktora i lica koja su dovela do pri­stиpanja Jиgoslavije Trojnom paktu. Inace, to је razrada Cиlinoviceve po­stavke koj i stoji na stanovistи da nijedan akt sve od avgusta 1939. godine nije Ьiо и Jugoslaviji donesen saglasno tadasnjem Ustavu, jer nije Ьila sa­zivana Narodna skиpstina, vec је od tada djelovalo neko kvazilegalno tijelo - Kгunski savjet. Osim zЬivanja и neposrednoj vezi sa dogadajima od 27. marta, aиtor је dao deskripciju i nekih do sada malo poznatih dogadaja koji sи Ьili slicni akcijama koje sи dovele do svrgavanja vlade Cvetkovic­-Macek (pripreme vojnog puca od strane oПcira и treЬinjskom garnizonu, medиtiш, nisи Ьile sprovedene). Takode se iznosi koliko је inostranog иti­caja (inostrane obavjestajne sluzbe i strana diplomatska predstavnistva) Ьilo и provoёlenju dogadaja od 27. шarta. Medutim, to nije и potpнnosti гazra­

deno zЬog nedostatka vjerodostojnih izvora, vec se о tome samo raspravlja . . rv

Tako smo doЬili, s jedne strane, reportersko-informativnи deskripcijи dogaёlaja oko 27. marta (Milovanovicevo djelo), а, s druge strane, jednи isto­rijsko-pl·avnи stиdijи uzroka i posljedica istih dogadaja ( Culinovicevo djelo), cime se znatno obogacLtje literatиra о dogadajima koji sи neposredno pret­hodili aprilskoj katastrofi Kraljevine Jиgoslavij e, okиpaciji i orиZanom us­tanku naroda. Medutim, treba reCi da је Ct~linovicevo djelo doprinijelo da­leko vise od Milovanovicevog иpoznavanju toka dogadaja, te licnosti i faktora koji su doveli do vojnog udara 27. marta 1941. godine, jer је sa strucnog stanovista kompletnije.

Ernest LAY

3) U djelu se navode ot·i~i.nah'ti d o·h"Umenli , memoaa:эka g t·ada i izjave ucesn1ka dogadaja. Os~m to~a. анtuг sp sluzio i Uteгatruтam, inoSJtгa.norn i clomacom, .kac i liJnfoшnacija-ma i:.~ starmpc. Od S\'ih liћ irzvot·a naji:ntet·esaЛJtnijrL su memoari geпerarla SirrnO'ViCa 1 нcesnika vaj'nog udaq·::! Ьivsэg rrnajot·э Kost::ica, kao i izj.a.•Je ~·adaщ:kih poHtica•гa ucesni.ka 11.1 dogauajima od 27. mat·tя S>ve iz\'or~ i g~adru kojd. se odnos€ na dogaёlaje oko 27. maгta autor је pгi.kнpLo н Instit-Jtlll z.a his!.orijru dt·ZC1ve ~ prava P1-avnog fakultcta u Zagrebc:. u oгig:inal<tt. pt·epiэu idi fotokopijl, tako da se и to:n ImstirtJutu sada пala-zi z..rtatan bt·oj iZ\'ora i ::iпtg-2 ~::ade ko:.·i.sne i dru.gim is:tl:aiJ.vaC'Juna.

284