e p- Dr~av o Od vJ· etuišt~o t~ ~· ib rJtil\u · ~ll-· • (' t t'ebe'l' o l R 1-"1-((' 1 ; , (l 1.) ~ 0.. o ),U l J · ~ ~ 1J .... . •. ~ d '" ' fi l ,• J ' ' . e t

~l i.,jE:.r 1 dl u ••• o •• NAUĆ O DS v ._L

God. I. M Br. 13.

ll

r1 Izlaz• vakl' subo te - Cicn

primaju se.

Mi ćemo raditi amastalno i !o-bodno za naše uzvišene ideale. Bi-rači izbornog kotara grada Makarske. ·)obodni hrvatski gradjani! Birajte čovjeka voga pouzc:ianja, a ne na-metnika. Birajte čovjeka, koji će znati i hotjeti u aboru i van njega mu-ževno i neu trašivo raditi za dobro naroda. U to ime: Živila Hrvat ka! Živila . tranka prava!

Pravaški odbor.

Kakove zastupnike da biramo? Birajmo prave i od rešite Hrvate; a

ne birajmo puzavce i mlohavce. Bi-rajmo z načajne i postene ljude; a ne hirajmo šeprtlje i ljude od pol zdiele.

Birajmo ljude neoclvisne; a ne bi-rajm o ne, koji po redno ili nepo-. redno od vlade ovise .

Birajmo ljude, koji su do ljedni hr-vatskim načelima ; a ne birajmo ljude, k ji tranku i drugove izdaju.

Birajmo ljude, koji za narod rade i s nar dom eliel e radost i žalost; a ne birajmo one koji samo pred izbore biraču govore: kako i, pobratime K ra lj eviću Marko a kad izbori minu: odkuda i n.eznana delijo?

Napokon, po ništo ne birajmo one, koje vladini ljudi zagovaraju i pre-poručuju jer takovi za-tupnici vavjek u u vladinim rukama. Takovi za-tupnici rade amo za voju o obnu

kori t a ne rade za čast i korist narodnu. '

Iz Imotske Krajine. Značaj imotskih demokrata.

Obično je načelo demokrata izvrčanje, ocrnjivanje i p ovka poštenih ljudi. Takovi • u oni poznati po cieloj na oj Dalmaciji. Ali rck bi da ovi u lmot kom nadkriljuju svoje Llrugove po našoj pokrajini u toj svo-joj mrzkoj raboti . Nije se ni čuditi , jer su ovi ovamo ljudi mnogo nižega pojimanja u pristranosti i družtvenoj ljub;IVi. Znam o, da je jedan varonja pisao nekom pra ašu. ve leći mu : da je bolje pravavima mir vati, inače da će n u Smodlakinu li tu pi ati svako rugo proti njima.

Naravno da pravaši kao pravi i značajni gradjani nisu udovoljili želji šarenoj, niti su se prepali njeO'o vih prietnja, pa je , toga ~a ronja sve izpuni o vto je obećao.

Onda nije bil o nikakova lista, koji bi mo-aao tati prama doturu jozi . "Puk " je bio oslab, a "Dan" je radje stao klopljenih ruku pr d j ozin m " ram otom·'. toga je

tr. ')

on svaki o ~ triji članak klja "tri o, da ·e valjda previše ne zamjeri doturu j ozi .

To je bio razlog da su demokrati bili upravo pobjesnili . Mi smo vidjeli hajduka Šimića. To je bio čovjek bahat, uzgorit i ilovi! - kao gorska haramija. Ali ni haj-

duk Šimić nije onako bio silovit i uzgoran kao " to su naši demokrati .

Naravno! jerbo hajpuk Šimić uza ve zlo , koje je u svom l1ajdukluku učinio, ipak je imao nešto ljudskoga, imao je nešto ple-menitoga i junačkoga . No i ljudstvo i ple-menitost i juna tvo fali kod demokrata. Oni naprosto ostaju samo bukači i vikači i u toj buci gledaju da ugrabe tudjc poštenje i tudji gla . Ali dok se ovim junacima od bukare obieli zub , nda e ponize kao naj-viši svetinjaci .

Mi ćemo vam navesti jedan izgled za po-tvrdjivanje ovoga što mo rekli .

Vi ste čuli za dotma "Evomc ". To vam je mali čovuljak : Ali i ako je on mala ""' an, ipak ima velik klobuk. Prvo mu je bio ma-lašan i sitan, n0 ovaj je ogroman i zapada 240 K. Pod tolikim klobukom to e razu-mije da je smiešan .

Ovaj dakle dotur, a sv i ua lm ćani zovu d tur "Evome" , imao je .jednu neugodnost t. j . učinio je• jednu ružnu stvar. A znate ~ ta? Htio djevojke poštene silom stjerati u demokrate. Pisalo se je o tome divljaštvu u nekim novinama, pa i u " Primorskome Glasu". Svak je to osudjivao, a na osobit način lmoćani , jer toga se do sada u lmot-skomu. nije čulo. Mali dotur "Evome" u "i-rokom kinezkom klobuku vidio, da je nje-gov položaj grdan, pa se htio opravdati pred imotskim pukom. Ali znate, nije on ono učinio ko što bi morao učiniti kao po-šteni čovjek. Na priliku on je imao reći : moji lmoćani, ja sam pogrišio, ja sam jednu neuljudnost učinio . Time bi voju pogrie-šku donekle izbrisao. Nu mjesto toga on se je utekao vikanju govoreći : nije istina što mi se govori - to je laž itd. Mislio je on, da će se gradjani Imotski preplašiti one strašne vike izpod velik0ga kinezkoga klo-buha. A da ona vika još strašnija bude, uza nj je stao Marko Dunda. Mostarčić je gledao oba u svom kaputu po običaju.

Ali se prevario dotur "Evome". Imoćani e nieStl ni malo prepali njegove vike, a

j edan od njih odličan i po svom poštenju i zvanju poručio doh~ru ,.Evo me", da on laže, kad to nieče .

Kad je stigla poruka do turu "Evome", htio je opet stravu izvesti. S toga tuži ovoga odličnoga tmoćanca na sud, ali da uspije, izvrne naopako tužbu, t. j. reče, da mu je on rekao, da je lažac, a ne da laže. Metnuo je za to svjedoke. Bilo je zvanje prvi put. Dva su svjedoka došla i utrla u laž tužbu dotura ,.Evome". Samo je falio naš Mile dotur. On je treći svjedok, ali se izmakao onog dana. Tako ta glasovita par-nica nije mogla dovršiti, nego je ~ila od-godjena za 27. kolovoza.

Mislili smo, da će barem tada dovršiti , jer je dotur Mile bio sve do podne u !mot-skom u. Ali nije ni tada dovršila. Pred samu parnicu nestalo dotura. Mile l tako ova parnica još nije dovršila.

Nego mi ne znamo raztumačiti ove ko-medije. Mile do tur prijatelj je dotura "Evom e"; on je njegov istomišljenik: on mu je prije nedopušteno i dojavio intimni razgovor,

PRliv\OR:f< l (ji_ .\ ,

premda je po lie učite lj Bitanga o čito onu poruku poslao doturu .,Evomc''. Pa kako to, da ada dotur Mile bjega, da ne dodje za vjed oka ? Zasto ne pomože onomu sit-nomu čo vuljku pod ' irokim klobukom '? Zar e je pretrglo njihovo prijateljsfvo?

Ne. nije! Oni , u i ti prijatelji, ali su se prepeli istine. Mislili su viet a svoj m bu-korn ustravili , ali kad vide da od buke nema koristi , nda bi e rada izmaknuti. Veliki junaci - bukavci! Zašto izvrćete? Zašto bučite ? fašto sc ne ostavite tizih djela'? Ali znajte, da vas se lmoćani ne boje. Yaša vika d o je za nje ko i gaka crnih vrana.

• l< raj i n i k.

Odgovor na izpravak Tita Smodlake.

Dn e 2. kolovoza desio e u Splitu jedan od naših istomišljenika, koji je svojim očima aledao do čega · je kadra doprieti urovost onih, što hoće da prolaze pod imenom pučkih prijatelja .

Toga dana va je Split govorio o div-ljačkim napadajima demokrata na katoličke djaštvo . Na čelu one bande vidilo se je Titu Smodlaku i dr. Milu Vukovića . Na" prijatelj, koji je iz blizine sve ovo motrio, napisao je u , Primorskom Glasu" uvodnik : " Divljaštvo naprednjačfe sekte" .

U tome članku opisao je istinski i vjerno dogadjaj pred splitskim kazalištem. To je živo upeklo dr. jozu Smodlaku i brata mu Tita, pa onaj u vojoj "Pučkoj " , a ovaj u izpravku koprca e i jednu za drugu čoravu hoće da prikažu .

1v\i ćemo e osvrnuti na ono, što Tito veli , a po tom će sc znati i prosuditi, jesmo li mi istinu rekli , kad smo kazali , da je brat Smodlakc bio na čelu one bjesomučne rulje.

Naš je prijatelj dakle vidio Titu Smodlaku i Milu Vukovića pred onom divljom ruljom; vidio je uap$ena dr. Vukovića, a odmah za tim opazio je i Tita, kako sa redarstvom stupa. Videći to, svak je govorio, da je i Tito Smodlaka uapšen, a to je potvrdila našemu dopisniku i jedna ugledna ličnost.

• Medjutim je Tito r1a na" članak poslao

izpravak. koji smo tiskali, a istodobno obratili se dopisniku, da nas točno izvjesti o stvari. Naš dopisnik propitao sc je kod jedne ugledne osobe, koja je cielu stvar raz pitala na izvoru, te evo, što kaže: "Tito "Smodlaka dne 2. kolovoza bijaše skupa sa " dr. Milom Vukovićem na glavi demokrata "i socijalista, koji dcmonstriraše proti hrvat. " katoličkom djaštvu. To kaže nadredar " Domazet, a ovaj tvrdi, da to isto kažu i " neki redari. Kad je redarstvo preko grada "vodilo dr. Vukovića, Tito Smodlaka bijaše "izmolio od nadredara, da bi mu dopustio "pratiti tloktora Vukovića do u redarnicu. "Hotio mu je tim tobože umanjiti poni-"ženje, na što nadr. Domazet pristade, da "mu pri službi bude manje odbora, te manje "porabe oružja".

Iz ovoga čisto i bistro proizlazi: prvo, da je Tito Smodlaka, brat ·doktora joze Smodlake predvodio onu uličarsku banku. Drugo : da je ujedno sa liečnikom imotske obćine dr. M. Vukovićom bio četovodjom . Za nas nije od tolike važnosti, da li je Tito Smodlaka bio uapšen, ko i Vuković. Za

nas je glavno, da je onu klapu predvodio i sokolio Tito, a to je glavno. Ovime smo u pravu kolet činu sveli izpravak Tita Smo-dlake.

Izborno zgodopisje. Pod ovim naslovom donašati ćemo sve,

što se odno ·i na izbore. Preporučujemo na -: im prijateljima, da nam točn , brzo, po mogućnosti što kraće , javljaju svaku i naj-manju tvar o dn oseću se na izbort.

Li t " Velebit" pišući o izborima, iztiče kako "hrvatska stranka", tc skore izbore ne i zčckuje kakovini ratobornim razpolo-ženjem, jer da njoj nije do nadmetanja, ni do otimanja. Da je narod u prvom redu pozvan, da rekne svoju, i da je njihova stranka viestna u ustavnom lwaćanju. -Ovo u rieči i samo rieči, dok su diela one Iranke, čije je glasilo "Velebit", u očito m protusljovlju sa onim, što on piše. Kako im nije do nadmetanja i otimanja, pitamo m1, kad pristaše te hrvats~e stranke, po što po to hoće, da otmu pravašima ovamošnja dva izborna kotara, i ako je baš ljudima oko "Velebita" veoma dobro po-znato, da u ova dva izborna kotara bili pravaška, i da su i danas pravaši u njima u većini? Kako im nije do nadmetanja i otimanja, kad su se pristaše hrvatske stranke u Makarskoj, a bez dvojbe znanjem ljudih oko" Velebita ", združili i djavlom i vragom, samo da je proti pravaško j stranci, te da su , pravni latiti e svakojakih sredstava i nezakonitosti?

"Velebit" piše, da je narod u prvom redu pozvan, da rekne svoju. Mi ovo podpuno podpišujemo, i ovako i nikako drugčije moralo bi i biti. Nu rade li tako pristaše hrvatske stranke u Makarskoj ? Ne, oni ne pitaju, što narod misli, već oni samo paze i slušaju, što vladini ljudi misle i zahtjevaju, a za narod im mala briga. Eto vidimo kan-didata hrvatske stranke, koji je u vječnom šaputanju i dogovaranju sa vladinim ljudima, i ne samo na dvoru, već tajna dogovaranja provodi na satove i satove u uredu e. k. Kotarskoga Poglavarstva. Zar se ovo zove ustavno shvaćanje hrvatske stranke u Ma-karskoj 7 Gosp. dr. Trumbić i Biankini gr-mili su nekoč u saboru zbog svih onih prljavština, što su se nekoč u Makarskoj dogadjale ; a sada ?

U našemu je listu bilo govora, kako Ri-bičičeve pristaše nastoje učiniti kompromis sa demokratima, e da ovi glasuju za Ribi-čića. U ovom smislu radi poznati dugonja; onaj isti, koji je nazad šest godina radio, da Ribičiča, u istinu pravedna, dovede na obtuženičku klupu; Qnaj isti, koji je nazad dvie godine Ribičiča u čitaonici tako napao, da se je Ribičić plačnim očima odak~io. Sa ovim i sličnima je danas Ribičić, a proti onima, koji su za njega toliko radili i žr-tvovali. Oh, crna nezahvalnosti !

Politički činovnici otvoreno i na vas mah rade za ~ibičića, više nego što su nazad šest godina radili za Vukovića. Onda je Ribičić govorio i pisao proti upličanju vla-dinom ; a danas ? Oh, koliko je nizko pao.

•

Br. 13.

Ribičić je u vi e prigoda pred vi o oba, a i raznim pi ao, da j on na čistu sa svojom političkom karijerom, i da ne će vi ;-; c kandidirati. Sada naprotiv hvaća e zubima i noktima, da izpliva. Za što to ?

Ribičić j e pred raznim osobama govorio, da nije za njega zastupnički mandat, jer da · je spučen i da nije slobodan. Iste u nj e-gove okolovštinc i ada, pa kad on am znade, da nije slobodan, za što onda kan-didira i toliku smutnju prouzročuje?

jedan činovnik, koji j e pridieljen pogla-varstvu, nagovarao je jednoga odličnoga pravaša , da glasuje za Ribičiča. Tom pri -godom dotični činovnik javno je rekao, da će svi poglavarstveni činovnici glasovati za Ribičiča, i da Ribičiča smatraju :;vojim kan-didatom . Ovo je suviše jasn o. da bi trebo-valo tumača .

Naši dopisi. O "Primorskom Glasu". O demokratima

i raznim šarenjacima.

Pi xu nam iz Po d g o rc.

Kod nas se radostno primi o " Primorski Glas", a dugo smo i očekivali podhvat ple-menitih rodoljuba. Nami težacima trebalo je štiva, jer mi želimo ne to znati. Nav je seljak prava v, pa mu je trebalo i list pružiti u duhu i smislu pravaškomu. "Primorski Glas" je baš nadomjestio tu prazninu . U njemu srce srcu uovori. P odgo rani su odavna na glasu sa svoga pravaštva i rodoljuba, pak s toga ne tre.ba nikomu zalaziti pod ove naše gole stiene, da nam soli pamet, tk o ne diše našim duhom.·

Demokrata se ne bojimo. Znamo mi , što su oni i što im je vodja. Dosta nam je samo vidjeti tko se u nas nazivlje demokratima, pak odmah poštena čovjeka ostavi volja, da idje k njima. Dieli se i nekoliko "Pučkih Sloboda", što m utke, a što s predplatom. Neki od ovih od kad su počeli primati . , Pučku Slobodu" ne idju u crkvu , već se po krčmama skitaju.

Pa još kažu demokrati, da nisu proti vjeri ! Tuču po svećenicima, a kad uništi ugled svećenika, uništio je i vriednost vjere i svetih sakramenata i svega onoga, bez česa bi naš težak podivljao. Nas težake najviše u~iću pravde, krčme i kamatništvo, ali proti ovim zlim ne viču toliko demokrati, koliko viču na kukavnu redovinu, samo da podraže pravđanja izmedju težaka i svećenika, a onda opet dobro i unosno za de-kratske odvjetnike. Ne viču demokrati proti pravdam i zavadama, ne viču proti krčmama, jer bi im onda stranka propala, po što se demokrati najviše kupe po krčmama, gdje upijaju mudrost nove stranke . Evo ovako su vam demokrati.

Osim nekolicine demokrata, imade u na-šemu selu i nekoliko od hrvatske stranke. Oni bar tako kažu, ali u srdcima svojima oni su najžešći demokrate i potajni širitelji demokratske stranke i njihovih novina. Oni samo tako govore, .jer misle lašnje narod zavarati, nu narod ih poznaje i da-leko od njih stoji. Oni gledaju svoju korist, a pošto su od vlade odvisni, to su vavjek bili, a i danas su · vladine prirepine.

Mi ćefn'b medjutim Podgorani i dalje, kao i naši otci neustrašivo stupati pod bar-

PRIM l ~ 'KI OL...\S

jakom pravaškim. Tu ćem o znat dokalatt u vakoj prigodi, a o obito pn izborima. Za svoju vjeru, za svoju troboj nicu, Ul voje hrvat Ivo i po tenje kadri Sm() žrtvo-

vati sve. pa do potrebe i istu kr proliti. Ovo neka je na znanje i ravnanje ·va-

kome onome, k ji bi ikada ro rn isli o t.aći u Podgoru mutiti.

Predavanje o Hrvatskoj. - Ustrojene čitaonice.

Pi ~u nam iz Zaostroga. Ovih dana naš vatreni i vriedni mješćanin,

klerik zadarske teologije, g. Ilija Despot, držao je svoje divn o predavanje o domo-vini . Zanositom, pjcšničkom besjedom ; a stopu u stopu koracaju ć historijont roda, lagahn o i uprav majstorski puku pre tavi slavnu našu i mučeni čku Hrvatsku . Užcžen žeravom neumrlog Ante ' tarčev ića, a Pri-morje. što no mu zap lienil o oko i srdce, jer mu tam o posvećeni grobovi vlaca, dra-gog mu strica i starca Milovana, pak mlada mu Viterkinja Vila, te no ga bielim mliekom zadojila, rodjen crovomik i pjesHik - mladi na v pregaoc tako razpali množtvo nar .. da, te svi kao jedan od lu čiše kan o plod nje-gova predavanja mahom ustanovit či taonicu u Zaostrogu. Tko retniji do našeg Despota. Brže bolj e oblieći po elu , kupi član ove:, bori e a kojekakovim predsudama . . . te napokon čita on ica gotova. U nedjelju po Velikoj Gospi sastado"c se č lan ovi, pred kojima blažen i razdragan teolog p ročita pravilnik " Vilerske Vile" (tako je imc č itaonici), izabra upravu , te odmah odp osla • pravilnik na odobrenje Namjestničtvu. Čekamo ča potvrde, da uz veliko lavlje otvorim o čitaonicu u Zaostrogu, kako ćemo to obširno na voje vrieme opisati tt milom nam " Primorskom glasu". Medjutim molimo mladoga Despota, da ono kra no ·voje predavanje preda u tisak istomu li tu , nek se cielo naše Primorje ko i svi pučani Hrvati naužiju liepoga mu sloga i divnih misli o domovini. A Zaostrožani , vazoa harni svome Despotu , iz dna srca i duše kliću : Bog te poživio žeravna dušo, na diku roda a utjehu i korist Č::ielog nam Pri-morja, napose tvojih dragih Zaostražana !

Vi esti. Drzovito pisanje. U posliednjc:m broju

"Primorskoga Glasa " donicli smo i mi na-čelnikov odgovor na pisanje stanovitoga srnut-ljivca. Svak, ko je pročitao onaj načelnikov odgovor. priznaje, da je tvarno napisan i svak je predpostavljao: ili će napadač-dopisnik izaći sa svojim imenom, kako ga je na-čelnik i pozvao. ili će nakon onog stvarnog odgovora bar ušutiti. Nu ako je svaki čestiti čovjek tako mislio. to nije dopisnik-napadač, već on ponovno prekuvaje svoje smicšne i smušene podvale. Valjda se ovaj nemirnjak drži one: laži laži. vavjck će štogod ostati . Ako je pak istina, što se govori , da je pisac onoga smušenoga, a istodobno i drzovitoga pisanja, poznati delija Petat Antičić, tada tt istinu ne pogrjcšujemo, ako kažemo, da je njemu omiljelo sredstvo : lagati i lagati . Ćovjek, koji je svega i svašta rigao proti jed-nomu svomu župniku, a kad ga je ovaj u škripac uhvatio, tada je kle čeći i plaču ći pred njime poštenje pitao ; pa opet za tim iste klevete širio i dalje opetovao.

.' tt 3.

Takov dakle čoVJek ne 1110ie uvm:dtft ćestite rodoljube . - U svojoj drzovitosti po-'eo Je diellti l~:kti)t: našem " okolu" . Zar onaJ. koJ i ntkad nije bto čla nom " Sokola" , pa da daJe lclwjc sokolaš:ma? Alt nJCntu je bilo

.miJU trptll, dn :>!t k~: u . la til i \ tsc kri\ol, !lili će ih kako 'alja pu zidovima poratdieliti ,

ao to će i namJC~ t aj u kuć i :i to ljepše raz-urediti .

lmaJu ti u vtdu napokon, da sc u samoj pmodi može oko najbolje nagledati reda i l jepo te, dobro JC da roditCIJt djecu ' tu če·će vod dn sc nagledaju pnrodnoga reda. pn -rodne ljepote, ua motre vakovrstne biline. carno cvie(1C, šarene kra-ne leptire, da l u-šaju pjev ptičica, žubor potoka 1 JOŠ toliko drugih stvan . ~to ć e pomoći tomu . da djeca zavole sve ono. što je liepo ne sa mo, nego ''e im jošte . ree taknut i, kao to će im pa-m t uzdignuti do Onoga, koj i je -vc to stvo-ri o i koji sve to uzdržava. Da izleti budu uspješniji, rodite lji neka pol