E2 Magazin 03

E2 MAGAZIN

PRVI ONLINE MAGAZIN O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI | NOVEMBAR / DECEMBAR 2011 | #03

BiomasaEnergetska efikasnost“Going Green”

Grejanje i izolacija: Efikasno grejanje

Sanacija kosog krovaEnergetski efikasni

stanovi u BeograduUštede u transportu

Energija iz vodeCloud computing:

Eunet Cloud

Mere uštede

poklon

ADSL

Grejanje i izolacija (II)

Logo squareColor:

Logo squareGray levels:

Brand typefaceLine conversion:

novembar / decembar 2011 3

E2 z

ona

Efikasno grejanje 36

Mere za primenu energetske efikasnosti i saveti za uštedu 43

Toplotna pumpa 40

Građevinski materijal za bolju budućnost stanovanja 50

Sanacija kosog krova i ušteda energije 55

Energetski efikasni stanovi u Beogradu 60

Vodonik generator – energija iz vode 62

Efikasna kontrola pristupa na stadionima 66

Zauvek zeleno 28

Budućnost je zelene boje 68

Biomasa – energetski resurs za budućnost 70

Zeleni čardaci 74

Cloud 26

Sadržaj

Е2 teme broja

Sanacija kosog krova Iako je udeo krova kod toplotnih gubitaka zgrade 20-30% od ukupnih gubitaka, krov ima jako važnu ulogu u kvalitetu stanovanja. Krov štiti zgradu od spoljašnjih uticaja kao što su sneg, kiša, hladno a i vru ina.Bez odgovaraju e i kvalitetne toplotne izolacije podkrovni prostor e se brzo hladiti i pregrevati, što jako uti e na pove anje toplotnih gubitaka zimi i dobitaka leti, usled ega se pove ava potrošnja energije za grejanje i rashla ivanje. Sve ve e cene energenata jako optere uju porodi ni budžet, zato je nužno na i rešenje za smanjenje troškova grejanja preko zime i hla enja preko leta. Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolovanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici i dobici,a samim tim i troškovi za energiju. Pametno je ugraditi što više toplotne izolacije, jer se na taj na in za duži vremenski period osiguravamo od prevelikih troškova za grejanje i hla enje. URSA vam savetuje kako te toškove smanjiti i pri tom dugoro no uštedeti, jer ete sa dodatnom izolacijom smanjiti potrošnju goriva i elektri ne energije. Izolaciju (sanaciju) postoje eg starijeg kosog krova možemo izvesti na dva na ina: - sa unutrašnje strane, pri emu postoje i krovni pokriva i sekundarni pokriva ne diramo, - sa spoljašnje strane, odstranimo krovni pokriva (po potrebi postavimo novi pokriva ) i sekundarni pokriva , i ugradimo nove materijale. U ovom lanku emo objasniti kako se izvodi sanacija krova sa spoljašnje strane. Sanacija postoje eg krova - zahvat sa spoljašnje strane Obnova krova može se uspešno izvesti i sa spoljašnje strane. Pove anje i saniranje slojeva toplotne izolacije obi no radimo, istovremeno kada se odlu imo i za zamenu krovnog pokriva a pri emu možemo ponovo upotrebiti i stari pokriva samo ako je isti u dobrom stanju. U slu aju da za vreme vetrovitog, hladnog vremena osetimo brzo rashla ivanje potkrovnog prostora, moramo sanirati i sekundarni krovni pokriva tj. krovne folije. Sanaciju izvodimo na slede i na in:

1. Odstranimo krovni pokriva i krovne letve. 2. Odstranimo mogu i sekundarni pokriva koji je kod starijih zgrada uglavnom bitumenska krovna lepenka koja je paro-

nepropustan sloj i zato je neodgovaraju a. Prilikom sanacije zamenimo je paropropusnom – vodonepropusnom folijom. 3. Ako smo u stambenim prostorima osetili brže rashla ivanje vazduha ili promaju za vreme hladnih vetrovitih dana to zna i da je

postoje a parna brana veoma ošte ena ili na spojevima nije zalepljena. Ako je ne saniramo sa unutrašnje strane lepljenjem, možemo to u initi na slede i na in sa spoljašnje strane:

- preko postoje eg sloja položimo parnu branu koja e, zajedno s postoje om ošte enom parnom branom , i završnom unutarašnjom oblogom, usporiti prelaz vodene pare u novu izolaciju i ograni iti prekomerno strujanje vazduha kroz slojeve u krovu. Novu parnu branu dobro pri vrstimo izme u rogova bo nim letvama.

4. Odstranimo dotrajalu staru izolaciju izme u rogova i položimo prvi sloj izolacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40. 5. Odgovaraju u debljinu toplotne izolacije postižemo tako što na rogove s gornje strane popre no postavimo letve izme u kojih

položimo dodatni sloj toplotne izolacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40 (vidi sliku). Preporu ujemo upotrebu izolacije URSA SF 35 jer ima najbolja termo-izolaciona svojstva i zato trebamo manju debljinu. Visinu letava diktira potrebna debljina drugoga sloja izolacije koju diktira »standard«, a odre uje se prora unom (u programu URSA TERMIKA). Preporu ena ukupna debljina izolacije je 20-30 cm.

6. Iznad gornjeg sloja izolacije postavimo paro-propusnu – vodonepropusnu foliju koja ima ulogu sekundarnog pokriva a ,pri emu je na spojevima zalepimo lepljivom trakom za krovne folije.

7. Postavimo uzdužne letve visine barem 5 cm. Na njih se popre no postave letve koje služe za postavljanje krovnog pokriva a (vidi sliku). Na taj na in stvorimo vazdušni kanal koji spre ava kondenzaciju vlage ispod krovnog pokriva a, a ujedno spre ava i pregrevanje potkrovnih prostora za vreme letnih vru ina. Kod ve ih krovova koji imaju duže stranice preporu ujemo vazdušni kanal visine 8 cm. Kod višestrešnih krovova, raš lanjenih krovova, zaobljenih krovova, krovnih prozora, širih dimnjaka i sli nih prepreka za neometan protok vazduha ispred barijere i iza nje prekinemo uzdužnu letvu,tako da vazdušni tok sprovedemo u susedni prostor za provetravanje.

1 unutarašnja obloga 2 parna prepreka / brana 3 mineralna staklena vuna URSA 4 paro-propusna – vodonepropusna folija 5 uzdužne letve (za vazdušni kanal) 6 popre ne letve 7 krovni pokriva

Prikaz sanacije kosog krova - zahvat sa spoljašnje strane


E2 z

ona

Redakcija

Impresum

Tehnički urednik|Aleksandar Dabić

Prevod, korektura, lektura|Nina Banić

Saradnici|Marko Urošević, Sandra Biserko,

Jasmina Mirković, Miljan Milivojević,

Svetlana Dabić, Petar Slijepčević,

Dragana Marković, Vlada Bezbradica

Kontakt|Cerski venac 8, Beograd

+381 11 23 93 123

[email protected]|www.e2.rs

ISSN|(Online) 2217-6209

Uvodna reč

Urednički tim

Direktor marketinga|Jelena Mirković

Marketing|Marija Ivanišević

Poštovani čitaoci, pred vama je treći broj E2

magazina - prvog online magazina o energetskoj

efikasnosti koji se svakog svakog drugog meseca

besplatno distribuira u vaše email sandučiće

putem E2 newslettera. E2 magazin je dostupan

za „listanje“ na portalu www.e2.rs, možete ga

i sačuvati na svom računaru ili poslati svom pri

jatelju.

U drugom broju vas pored standardnih E2 ves

ti očekuju teme posvećene obnovljivim izvorima

energije i održivom razvoju. Ulazimo u period go

dine kada je grejna sezona u jeku i s obzirom na

porast cena smatrali smo da bi bilo korisno da se

pozabavimo temom grejanja. Radovi na postav

ljanju spoljašnjih izolacija su na objektima već

u poodmaklim fazama a onima koji su to ostavili

za proleće spremili smo primere i savete.Veliku

pomoć u ovome su nam pružili naši partneri svojim

stručnim člancima.

Očekuje vas i poduži članak o merama ener

getske efikasnosti koje je moguće uspešno primen

jivati i u zgradarstvu i u svom domaćinstvu; kako

onim besplatnim koje traže samo naš angažman

tako i onim koje zahtevaju ulaganja ali donose

povrat investicije posle samo 3-4 godine.

Predstavljamo vam interesantnu energetski

efikasnu stambenu zgradu koji se u ovom trenutku

gradi na Kanarevom brdu u Beogradu.

Pozivamo vas obratite posebnu pažnju na

članak koji se bavi temom primene energije iz

vode u automobilskoj industiji i uštedama koje na

taj način nastaju.

Čitaoci koji od 1.novembra pročitaju treći broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zeleni oblak”, na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje 4 meseca besplatnog ADSL internet koji poklanja Eunet (detalje možete videti na strani 6).

Proverite vaše email sanduče,

čitajte E2 magazin!

E2 urednički tim

6 novembar / decembar 2011

vestiE2

zon

a


vesti

E2 z

ona

U saradnji sa kancelarijom UNDP-a za Srbiju, E2 magazin je organi

zovao anketu na svom internet portalu www.e2.rs sa temom alternativnih

načina transporta. U anketi je u periodu od izlaska broja od 1.septembra

pa do 15.oktobra učestovalo nekoliko stotina posetilaca portala.

Koristimo priliku da se zahvalimo svim posetiocima koji su dali svoj

glas i pokazali da je među učesnicima ankete najviše njih koji su dali

svoj glas za:

“Koristim javni prevoz za odlazak na posao/školu”

a približno isti broj je odgovorio da:

“Koristim javni prevoz sa automobilom za odlazak na posao/školu“. Anketa je pokazala da je još

uvek mali broj nas koji – “Koristim bicikl i javni prevoz za odlazak na posao/školu“.

Anketa na www.e2.rs – Alternativni načini transporta

E2 vesti

Poklon za čitaoce – besplatan ADSL Internet 4 meseca

Inženjer iz Jagodine osvojio komplete štedljivih sijalica

Prvi online magazin o energetskoj efikasnosti u građevinarstvu, IT-

ju, transportu i domaćinstvu E2 organizuje sa kompanijom EUnet pro

motivnu akciju povodom izlaska trećeg broja.

Svi čitaoci koji od 1 do 15. novembra pročitaju treći broj E2 magazina i pronađu skriveni simbol “zeleni oblak”, na nekoj od strana magazina, biće u prilici da osvoje 4 meseca besplatnog ADSL interneta koji poklanja kompanija EUnet.

U cilju promovisanja drugog broja E2 magazina u mesecu avgustu

obezbedili smo za najsrećnijeg čitaoca, u saradnji sa beogradskom

firmom Ex Ecentar, poklon – zamenu starih sijalica novim štedljivim

sijalicama proizvođača ACME.

Naime, u periodu od izlaska magazina 1.septembra pa do 15. sep

tembra bilo je potrebno da čitaoci koji pročitaju magazin i pronađu

simbol „zelenu sijalicu“ (skrivenu na 49. strani magazina u tekstu

„Termiozolacioni materijali u službi energetske efi kasnosti“) pošalju

na email adresu redakcije tačan odgovor na kojoj strani se simbol

nalazi.

Najviše sreće da bude izvučen imao je email sa tačnim odgovorom g-dina Gorana Stefanovića iz Jag

odine, inženjera elektrotehnike, inženjera industrijskog menadžmenta kao i master inženjera rudarstva

za reciklažne tehnologije i održivi razvoj. U telefonskom razgovoru, g. Stefanović nam je otkrio da je

posle zamene starih sijalica novim, štedljivim sijalicama, osetio veliku promenu u svom domu.

POTREBNO JE SAMO DA PRONAĐETE SKRIVENI SIMBOL “ZELENI OBLAK” I DO

15. NOVEMBRA POŠALJETE E-MAIL NA ADRESU [email protected] SA

ODGOVOROM NA KOJOJ STRANICI U MAGAZINU SE NALAZI SIMBOL

Srećnog čitaoca će nagraditi predstavnici EUneta i urednički kolegijum E2 magazina. Ime dobitnika

kao i fotografije će biti objavljene u narednom broju E2 magazina.

Na narednim stranama za vas objavljujemo izbor iz sekcije E2 vesti portala www.e2.rs .


vestiE2

zon

a

U Beogradu je, u petak, 16.9.2011, održan Međunarodni fo

rum: „Finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljive

energije – Predstavljanje fondova iz EU i regiona i Vodiča za fi

nansiranje energetske efikasnosti i obnovljive energije“ koji je

organizovao Centralno-evropski forum za razvoj – CEDEF, pod

pokroviteljstvom Ministarstva infrastrukture i energetike, a u

saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost Republike Srbije,

Kabinetom potpredsednika Vlade za evropske integracije, Kancelarijom za evropske integracije Vlade

Republike Srbije i Privrednom komorom Srbije.

Na Forumu je istaknuto da Nacionalnom strategijom održivog razvoja nisu predviđena posebna

sredstva za finansiranje projekata održivog razvoja u koji spadaju i energetska efikasnost i obnovljivi

izvori energije. I u svetu je praksa da se sredstva obezbeđuju iz državnih i lokalnih budžeta, donacija,

razvojnih fondova, kredita i drugih načina finansiranja. Cilj Srbije je da do 2020. ostvari uštedu en

ergije od 9% a 2012. 1,5%. Ulaganje u energetsku egikasnost je isplativo i investicije se mogu isplatiti

za tri do pet godina ili u slučaju složenijih projekata za 10 godina.

U halama 1 i 1a Beogradskog sajma od 12. do 14. Oktobra održan

je sedmi Međunarodni sajam energetike “Energetika 2011″ i osmi

Međunarodni sajam zaštite životne sredine “EcoFair”.

Pokrovitelji ove dve manifestacije bili su Ministarstvo energet

ike Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarst

va i prostornog planiranja, uz podršku Privredne komore Srbije.

Ovogodišnji slogan bio je “Prirodno”, a proizvode, usluge i aktivnosti

predstavilo je više od 250 izlagača iz zemlje i inostranstva. Sajmovi

su okupili značajne domaće i inostrane kompanije i institucije koje se

bave proizvodnjom i distribucijom različitih vidova energije, naftom, gasom, električnom energijom,

obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i zaštitom i očuvanjem životne sredine.

Održan je i bogat prateći stručni program sa konferencijama, prezentacijama i stručnim skupo

vima među kojima izdvajamo konferenciju „Investiranje u obnovljive izvore energijе – predstavljanje

gradova sa najvećim potencijalima“.

Medijski partner i učesnik ovogodišnjih sajmova bio je i E2 magazin.

Održan II. Međunarodni forum o finansiranju energetske efikasnosti i obnovljive energije

Održan Sajam energetike i Ecofair od12. do 14. oktobra u Beogradu


vestiE2

zon

a


vesti

E2 z

ona

Naplata grejanja po utrošku moguća sledeće zime

U planu zasebni računi za grejanje

Toplotna energija bi već sledeće grejne sezone mogla da počne da se

naplaćuje po utrošku, izjavio je 4. oktobra pomoćnik ministra infrastrukture

i energetike Miloš Banjac. Nactom zakona o racionalnoj upotrebi energije

predviđeno je da 18 meseci od stupanja na snagu tog zakona toplane počnu

da primenjuju novi tarifni sistem, kazao je Banjac u diskusiji na Beogradskim

sajmu koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF)

“Najveći problem je oko Fonda za energetsku efikasnost. Ministarstvo fi

nansija i dalje misli da ovaj fond nije dobro rešenje. Mišljenje Ministarstva energetike, ali i drugih

ministarstava, jeste da je to dobro rešenje”, kazao je Banjac. Dodao je da cilj osnivanja tog fonda

nije da se dodatno finansijski opterete građani već da se prikupe sredstva i usmere u projekte ener

getske efikasnosti.

U Beogradu se oko milion stanovnika greje na daljinsko grejanje, pri čemu je 70% objekata koji se greju izgrađeno 60-ih i 70-ih godina i ne ispunjavaju standarde izolacije a mere za uštedu energije će imati smisla tek kada se reši pitanje izolacije stambenih zgrada.

Toplane će ubuduće u slučaju priključivanja novih objekata na sistem grejanja morati da ugrade

merne uređaje u podstanice, kazao je Banjac.

Za grejanje će se izdavati zasebni računi i to će biti nadležnost toplana, a u računima će biti nave

dena potrošena energija, cena i potrošnja u prethodnom mesecu.

On je ocenio da je jedan od najboljih načina za uštedu energije uvođenje naplate po utrošku i naveo

da bi, prema procenama, na taj način moglo da se uštedi u potrošnji od 15% do 20% energije.

Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić naveo je da EU izdvojila 11

milijardi evra za podršku zemljama jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza u susedstvu u oblasti

energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

On je upozorio da u Uniji ima zahteva da se tržište EU zatvori za takozvane “energetske rasip

nike”.

Kovačić je kao lidere u EU u energetskoj efikasnosti naveo Nemačku i Dansku a kao primer uspešnog

razvoja i korišćenja daljinskog grejanja naveo grad Stokholm, gde se od 1986. do 2006. udvostručila

proizvodnja toplotne energije, što je, kako je istakao, dokaz proizvođačima u Srbiji da ne treba da se

plaše mera energetske efikasnosti.

Član Upravnog odbora Poslovnog udruženja Toplane Srbije Janko Čobrda rekao je da se toplane u

potpunosti oslanjaju na uvozne energente - gas i mazivo, i ocenio da će i one imati ogromne koristi od

uvođenja naplate prema potrošnji jer će se time smanjiti troškovi poslovanja, omogućiti bolji rezultati

poslovanja i stvoriti uslovi za priključenje novih korisnika. Naveo je da će novi sistem naplate omogućiti

i smanjenje uvoza energenata.

Energetski pasoši obavezni od 30. septembra 2012.

Svi objekti u Srbiji

će od 30. septembra

iduće godine morati

da imaju “energetske

pasoše” i nove zgrade

od tada neće smeti da

troše godišnje više od 65 kilovat časova struje po

metru kvadratnom, dok će stare moći najviše da

troše 75 kilovat časova.

“Energetski pasoš” zgrade sadržaće opšte

podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske

podatke, termotehničke, kao i preporuke za

poboljšanje energetskih svojstava objekta.

U Srbiji postoji oko tri miliona objekata i tre

nutno se troši od 150 do 200 kilovat časova po

kvadratu godišnje, rekao je Šumarac novinarima

na prezentaciji Pravilnika o energetskoj efikasnosti

zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu iz

davanja sertifikata o energetskim svojstvima zgra

da, u okviru osmog Međunarodnog sajma zaštite

životne sredine “Ekofer” i sedmog Međunarodnog

sajma energetike “Energetika 2011”.

On je kazao da će te dokumente izdavati oko

5.000 licenciranih inženjera, koje sada obučava

Inženjerska komora Srbije. Odgovarajuća izolacija,

prema njegovim rečima, poskupi gradnju objekta

za najviše 10 odsto, a donosiće velike uštede.

Prethodno treba uvesti tarifni sistem kako bi se

daljinsko grejanje plaćalo po potrošnji, a ne kao

sada paušalno, rekao je Šumarac. On je dodao da

će Inženjerska komora Srbije tražiti da banke u tu

svrhu obezbede povoljne kredite sa kamatom od

četiri ili pet odsto, a država i lokalne samouprave

da obezbede garancije. “Građani će imati velike

uštede, pa će od tog novca moći da plaćaju rate

kredita”, ocenio je.


E2 t

ema

broj

a


vesti

E2 z

ona

Kompanija Siemens uložiće više od milion evra u razvoj ideje koja pobedi

na međunarodnom takmičenju za inovacije u oblasti “pametnih” mreža „Smart

Grid Innovation Contest 2011“. Pravo učešća ima univerzitetsko osoblje – profe

sori, postdoktoranti, studenti ili potencijalni studenti doktorskih studija.

Cilj takmičenja je generisanje i dalji razvoj ideja u biznis modele koji imaju

veliki potencijali da u bliskoj budućnosti značajno doprinesu razvoju “pamet

nih” mreža koje su održive i više orijentisane ka kupcima.

Zainteresovani za učešće na Siemensovom takmičenju treba da se regis

truju na internet stranici www.smartgridcontest.com i da prijave predloge za

istraživanje najkasnije do 30. novembra 2011. godine. Učesnici takmičenja moraju biti spremni da

sprovedu istraživanje na projektu zajedno sa Siemensom ili da napišu doktorsku disertaciju. Pobednici

će biti proglašeni u januaru 2012. godine.

Koncept „pametnih“ mreža, koji je Evropska unija usvojila 2005. godine, podrazumeva viziju

inteligentne i fleksibilne kontrole proizvodnje, prenosa i korišćenja električne energije.

U Beogradu je od 30.septembra do 2. oktobra 2011. održan prvi Sa

jam potrošačke elektronike i kućnih aparata, pod nazivom CE&HA Fair

(Consumer Electronics & Home Appliances).

Sajam je organizovan po ugledu na najveće svetske sajmove iz ove

oblasti, kao što su IFA u Berlinu, CeBit u Hanoveru i CES u Las Vegasu,

i objedinio je na jednom mestu proizvođače iz oblasti potrošačke elek

tronike, kućnih aparata, bele tehnike i informacionih tehnologija. Posetioci su imali priliku da vide na

jnovije proizvode najpoznatijih svetskih proizvođača računara i prateće opreme, TV, video i audio uređaja,

foto opreme, mobilnih telefona, igračkih konzola i video igara, softverskih rešenja, bele tehnike i kućnih

aparata, kao i mnoge druge proizvode koji spadaju u savremenu tehnologiju.

Od 1. novembra kubik gasa u Srbiji koštaće 36 dinara, ali to ne znači

da će maloprodajne cene “plavog energenta” biti iste za sve potrošače.

Građani još uvek ne mogu da biraju od kog distributera će kupiti gas a

tu mogućnost će steći 2015. godine kada nastupi potpuna liberalizacija

tržišta.

Koliko će ko platiti zavisi od toga kako će svoje cenovnike formi

rati lokalni distributeri gasa koji “plavi energent” preuzimaju od Javnog

preduzeća “Srbijagas”. Ipak, to ne znači da snabdevači maloprodajne

cene gasa mogu da kaleme kako im je volja, već se ceo proces odvija

po strogoj metodologiji koju je odredila Agencija za energetiku. Razlike u maloprodajnim cenama

snabdevača nisu velike i u proseku se može izračunati da će računi za gas nakon 1. novembra iznositi

oko 14.000 dinara.

Kako je zakonski predviđeno od 1. januara 2012. godine cenu gasa i struje određivaće Agencija za

energetiku umesto Vlade. Postepenim otvaranjem tržišta predviđeno je da obaveza javnog snabde

vanja strujom i gasom svih potrošača važi do 1. januara 2013. za sve potrošače a od 1. januara 2015.

godine samo za domaćinstva.

Do kraja 2012. godine Srbija će biti pokrivena mrežom reciklažnih centara u

kojima će se prikupljati sekundarne sirovine, najavio je nedavno direktor akcije

Očistimo Srbiju Miloš Panjković tokom obilaska reciklažnog centra u Subotici.

- Potpisani su ugovori sa 16 opština za izgradnju 17 reciklažnih centara, sa

četiri koja su finansirana kroz akciju Očistimo Srbiju prošle godine, pet izgrađenih

i osam čiju ćemo adaptaciju pomoći, Srbija će u potpunosti biti pokrivena

reciklažnim centrima - objasnio je direktor akcije Panjković.

Prema njegovim rečima, u reciklažnom centru se prikupljaju otpadna pet

ambalaža, mešana ambalažna folija i tvrda plastika, otpadni papir, karton i limenke.

- U reciklažne centre stiže prečišćen i selektiran otpad pogodan za dalju preradu. Komunalna

preduzeća će otpad dalje razvrstavati i prodavati reciklerima. To će omogućiti da komunalna preduzeća

dobiju dodatna sredstva i prošire obim svojih usluga - ukazao je Panjković.

On je podsetio da je početkom akcije Očistimo Srbiju manje od 60 odsto stanovništva bilo obuhvaćeno

organizovanim odnošenjem otpada.

- Sada je taj broj povećan na 72 odsto, a očekujemo do kraja godine da se ostvari procenat predviđen

Nacionalnom strategijom upravljanja otpadnom, od 75 odsto - zaključio je Panjković.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Bojan Đurić iz

javio je da će to Ministarstvo za nekoliko nedelja subvencionisati kredite za

izgradnju energetski efikasnih zgrada.

Kako je istakao, taj program je još uvek u razmatranju i za nekoliko ne

delja postoji mogućnost da Ministarstvo subvencioniše kompletnu kamatnu

stopu za kredite koji će finansirati izgradnju energetski efikasnih zgrada.

Međunarodno takmičenje kompanije Siemens Srpski fakulteti u igri za million evra

Održan sajam potrošačke elektronike u Beogradu

Potrošači biraju snabdevača tek od 2015. liberalizacija tržita gasa u Srbiji postepena Mreža reciklažnih centara do kraja naredne godine

Uskoro subvencije za energetski efikasne zgrade


vestiE2

zon

a


vesti

E2 z

ona

Revolucionarni električni porše, takozvani eRuf Roadster, pred

stavljen je sredinom septembra u okviru “Siemens zelene nedelje”

na stazi Autokomerca u Beogradu, a priliku da se upoznaju sa Sie

mensovim rešenjima za pametne mreže i elektromobilnost i tes

tiraju električni porše imali su Njegova ekselencija nemački am

basador u Srbiji Volfram Mas, uvaženi predstavnici Vlade, poslovni

partneri kompanije uključujući i E2 magazin, kao i ostale poznate ličnosti iz javnog života.

ERuf Roadster je zasnovan na modelu Porše 911 i raspolaže Siemensovim pogonskim sistemom s mak

simalnom snagom od 270 kilovata, može da razvije maskimalnu brzinu od oko 250 km/h, a zahvaljujući

litijum-jonskim baterijama koje služe kao akumulator, pri prosečnom načinu vožnje može da pređe

200 kilometara bez dodatnog punjenja. Kad se parkira i spoji na izvor napajanja, električni automobil

skladišti višak struje dobijene iz obnovljivih izvora energije, a zatim je, tokom vožnje, vraća u mrežu.

Konceptom “pametnih mreža”, čiji je deo i eRuf Roaster, Siemens još jednom dokazuje da je global

ni lider u rešavanju izazova klimatskih promena u svetu. “Zelena” rešenja već sada čine trećinu ukupnog

prihoda kompanije Siemens.

Uporedo sa uvođenjem sistema «Busplus» (elektronske karte)

u planu je postavljanje 10 informativnih tabli (displeja) na naj

frekventnijim stajalištima u centralnoj zoni grada. Kada sistem

bude pušten u rad (od 2012. godine), počeće i informisanje putnika

o vremenu narednog polaska vozila (sa stajališta na kome se nalazi)

na linijama koje koriste navedeno stajalište, broj linije i krajnju

stanicu - kažu u Direkciji za javni prevoz. Ako na stanici piše da tramvaj dolazi za sedam minuta, to

vreme je dovoljno da se, recimo, sa bankomata podigne novac.

«Cikliranje», odnosno upotreba bicikla kao javnog prevoza u gusto naseljen

im mestima, projekat je za budućnosti u Srbiji, ocenjeno je na nedavno održanoj

debati sa temom «Urbana mobilnost – primeri održive mobilnosti». Skup je

održan u beogradskom Domu omladine, povodom Svetskog dana bez automobila

u okviru Nedelje mobilnosti.

U narednom periodu će biti organizovana nabavka opreme potrebne za

uvođenje bicikla kao javnog prevoza u Beogradu i ta oprema će biti ustupljena Gradskom saobraćajnom

preduzeću, a ono će zauzvrat prikupljati sredstva od pretplata i korišćenja. Grad će pružiti neophodnu

logističku podršku, a kasnije i pomoći razvoj biciklističke infrastrukture, odnosno biciklističkih staza na

teritoriji Grada Beograda.

Predstavljen “zeleni porše” u okviru Siemens “zelene nedelje”

Putnici GSP-a u Beogradu će od 2012. znati tačno u minut kad im dolazi autobus

Tribina «Cikliranje» je projekat za budućnost

U Parizu je 2. oktobra počelo probno korišćenje uslužnih automobila na struju, po ugledu na uslužne

bicikle koji su građanima na raspolaganju od 2007. godine. Cilj uvođenja uslužnih ekoloških automobila

je promena običaja Francuza, koji su vezani za lične automobile. U Francuskoj koja broji 65 miliona

stanovnika ima 38 miliona vozila, dok ih u Nemačkoj, koja ima 81 milion, ima 40 miliona.

Parižanima je na raspolaganje stavljeno 66 automobila «blukar» (Bluecar) u 10 od 33 uslužnih stanica.

Javnosti će ova usluga u potpunosti biti na raspolaganju 5. decembra, kada će se na ulicama naći najmanje

250 automobila, a planirano je da se ekološki javni vozni park do kraja juna 2012. godine poveća na 2.000

vozila.

Maksimalna brzina je 130 kilometara na čas, a sa baterijom može da pređe 250 kilometara u gradu i

150 van grada. Cena pretplate na uslugu Autolib je skromna - 12 evra mesečno za godišnju pretplatu i po

pet evra za prvih pola časa korišćenja.

Potpredsednik «General motorsa» (GM) za globalna istraživanja i

razvoj Alan Tob nedavno je izjavio da će vozila koja se delimično kreću

bez pomoći vozača biti u upotrebi do sredine ove decenije, a da će

sistemi za upravljanje kolima koja sama krstare biti dostupni do 2020.

godine.

Automobili koji se kreću po putevima bez vozača, koristiće teh

nologije koje su već sada poznate, kao što su senzori, radari, kamere, GPS sistemi i prenosive komunika

cione naprave. U kombinaciji sa digitalnim mapama, primena novih tehologija obezbediće da se automo

bili sami kreću, a da vozači dok putuju rade nešto drugo, da čitaju novine, na primer.

- Glavni cilj je bezbedenost. Buduća generacija bezbednosnih sistema eliminisaće mogućnost sudara u

potpunosti pošto će reagovati pre vozača i pre nego što postanu svesni opasne situacije - rekao je Tob.

Muzičar Rambo Amadeus nedavno je apelovao na stanovnike gradova

Srbije da više voze bicikle a manje automobile i tako doprinesu manjem

zagadjenju životne sredine.

«Nisam rekreativac, ja sam dresirani biciklista, što znači da koristim

biciklo kao zamenu za saobraćaj», rekao je Rambo Amadeus.

«Potpisujem da se u krugu dvojke u Beogradu biciklom sve duplo brže

obavlja nego automobilom, kao i da automobili ni u ostalim delovima grada

nisu brži», dodao je.

Akcija u kojoj je učestvovao poznati muzičar se vodila u oviru «Jugo Cikling kampanje» koja već više

od deset godina promoviše biciklizam kao alternativno prevozno sredstvo. Najznačajniji projekti u ovom

periodu su Bajk lift na Brankovom mostu, promovisanje biciklističkih staza na Novom Beogradu i festival

biciklizma «Bajk Fest».

Uslužni automobili na struju u Parizu

Automobili bez vozača do 2020 godine

Rambo Amadeus – bicikli su brži i bolji od automobila


vestiE2

zon

a

Voda

Levis-ova nova tehnologija uštedeće 16 miliona litara vode

Selen

Voda pokreće razvoj, ili ograničava progres svake zajednice- od porod

ice do civilizacije. Broj stanovnika na našoj planeti se ubrzano povećava,

a samim tim i potreba za vodom, iako se njena količina ne menja. Potrebe

odraslog čoveka za vodom su od 2,5-3l dnevno. Do 2025. godine, 2/3

čovečanstva će osetiti izbiljan nedostatak vode. Organizacija Ujedinjenih

Nacija je pre desetak godina proflasila 22. mart za Svetski dan vode, sa

namerom da istakne njenu važnost i ograničavajuću ulogu u razvoju.

Šta možemo i moramo da učinimo sa vodom? Da je štitimo, i štedimo. Svakog dana, na svakom

mestu, u svakoj prilici. Posebno treba decu vaspitati tako da uče da štede vodu od najmlađe dobi, da

uče da vole prirodu, da budu osetljivi po pitanju zaštite životne sredine, jer će upravo oni biti ti koji

će u budućnosti donositi odluke o razvoju društva.

Najpopularniji svetski brend farmerki, Levi’s, predstavio je nove rev

olucionarne modele iz linije “Go Forth” koje će uštedeti milione litara

vode. Naime, za izradu jednog para “ispranih” farmerki inače se koristi

čak 42 litra vode, a novom tehnologijom taj broj je sveden na minimum.

Kako bi se uštedela voda, u Levi’s-u sada koriste nove načine obrađivanja

teksasa kao što su izbacivanje vode iz “stonewash” pranja, korištenje ozona i slično. U novoj kolekciji

proizvedeno je 1.5 miliona pari farmerki, što znači da je ušteđeno čak 16 miliona litara vode. Novi

modeli jednako su udobni kao i dosadašnji, ali na sebi imaju oznaku “Water>Less”

Selen se često spominje kao neophodni sastojak ishrane. Potreban

je za održavanje metaboličkih procesa u organizmu, a ima ga u

mesu, jajima, žitaricama, crnom i belom luku, brokolima.. Količina

selena u namirnicama zavisi od njegove zastupljenosti u zemljištu,

a u našem zemljištu ga jednostavno nema dovoljno. Zato selen, čak

i kad se hranimo zdravo, ipak ne unosimo u dovoljnim količinama.

Selen je antioksidant koji sprečava štetno dejstvo slobodnih

radikala, koji nastaju u organizmu pod dejstvom teških metala, radioaktivnog i ultraljubičastog

zračenja, smoga, duvanskog dima, alkohola, nekih lekova, jednolične ishrane, pojačanog fizičkog

napora (trening spada u tu kategoriju), čestog stresa, nervne napetosti. U kombinaciji sa drugim

antioksidantima (recimo, vitaminom C) selen sprečava razvoj kardiovaskularnih i kancerogenih obo

ljenja, obezbeđuje normalan rast i razvoj organizma, jača imunitet, povećava potenciju muškaraca

i povećava plodnost.


vestiE2

zon

a


Genetski modifikovana hrana uskoro u Srbiji

Nove oznake na kućnoj hemiji od 1. oktobra

Genetski modifikovana hrana u Srbiji – ako je verovati borcima za zaštitu životne

sredine, to bi uskoro mogla postati stvarnost. Naime, to su od Srbije tražile SAD, a

pominje se i kao uslov prijema u STO.

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi Zakon kojim se zabranjuju proiz

vodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe.

Svojevremeno je međutim, Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država

objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj

zakon jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku or

ganizaciju (STO). Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je

na dobrom putu ka članstvu.

Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći Zakon, štaviše, ona još uvek tvrdi da je

njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u

jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“.

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane

hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi

mogu biti toksični u meri koja je štetna i po ljude. Postoji i mogućnost unošenja neželjenih gena u genom

primaoca, što može dovesti do stvaranja mutacija i kancera.

Agencija za hemikalije Srbije nedavno je najavila da će tokom okto

bra i novembra početi inspekcijski nadzor koji se odnosi na klasifikaciju

pakovanja i obeležavanje hemikalija. Naime, od 1. oktobra industrijska i

kućna hemija, kao i deterdženti koji se stavljaju na tržište Srbije moraju da

imaju nova obeležja na pakovanjima, koja će potrošačima omogućiti bolju

informisanost i zaštitu.

“Svako ko bude došao u dodir sa tim hemikalijama moći će jasno i ned

vosmisleno da zna koja su svojstva tih supstanci i koliko su opasne za zdravlje ljudi i okolinu”, iz

javila je tom prilikom direktorka Agencije za hemikalije Jelena Cvetković. Kako je dodala, isticanje

upozoravajućih slika (piktograma), biće obavezno i na uvoznim i na domaćim proizvodima, i biće u

skladu sa opasnošću i svojstvima koje hemikalija zaista poseduje.

Srbija prva zemlja u regionu koja je prenela sistem globalnog obeležavanja u svoje zakonodavstvo

što su do sada, pored Evropske unije, uradili samo Japan, Novi Zeland, Australija, Južna Koreja i

Sjedinjene Američke Države.


E2 z

ona

Lush kozmetika

Drveni eko nameštaj

Eko moda

Kompanija Lush je vodeći svetski proizvođač prirodne kozmetike i svets

ki broj 1 u kontekstu društvene odgovornosti u zaštiti životinja. Bore se pro

tiv korišćenja životinja u EU programu testiranja hemikalija REACH. Ručno

izrađuju proizvode od esencijalnih ulja, voća i povrća, bez konzervansa.

Veliki broj Lush proizvoda nema nikakvu ambalažu, već se pakuje u beli

papir sa nalepnicom, ili u kesu od prirodnog celofana. To pokazuje visoku

ekološku svest o tome da ambalaža često predstavlja suvišan otpad, ali i

samouverenost u to da sam kvalitet, bez sofisticiranog dizajna, prodaje proizvod.

Ipak, pošto kreme, i šamponi ne mogu bez ambalaže, sadrže i bitan podatak sa listom sastojka tog

proizvoda, jer postoji veliki broj ljudi alergičan na određene sastojke.

Konzervansi su još jedna tema o kojoj Lush ima jasan stav. Dve trećine artikala ne sadrže konzervanse,

a tamo gde se oni nisu mogli izbeći, upotrebljeni su oni najneopasniji i u mininalnim količinama. Rok tra

janja im je samim tim znatno skraćen - sa tri do pet godina, na samo godinu dana.

Najčešće zastupljene vrste drveta kod nameštaja su: bukva, hrast,

jasen i jela. Postoji više razloga zbog čega je dobro odabrati baš drve

ni eko nameštaj za dom: takav nameštaj je dugotrajan, i na taj način

štedi dalje korišćenje drvenih sirovina; drveni ekološki nameštaj je izvor

zdravlja, jer dolazi iz zdrave šume; može da služi kao regulator vlage, i

ako je nema dovoljno u prostoru, on je ispušta, a ko je ima previše, drvo

je upija. I, pošto se ne koriste veštački materijali, nema opasnih isparenja u vazduhu. Premazuje se

biljnim uljima, što znači da postoji mogućnost restauracije; a ako dođe do nekih oštećenja, može lako

da se popravi bez ozbiljnijih intervencija.

Dve tinejdžerke iz Velike Britanije, koje su gajile strast prema retro

odeći i koje su htele da izgledaju drugačije, odlučile su da prilagode

svoju sopstvenu odeću. Počele su da kupuju mušku odeću iz secondhand

radnji i da od njih prave svoje eksperimentalne kreacije.

Danas su one vlasnice radnje “Junky Styling”, a sve o svom putu u svet

dizajnera zapisale su u istoimenoj knjizi. Napravile su uspeh koristeći

muška odela i košulje i pretvorivši ih u zaista jedinstvene dizajne. Ovaj

džanki stajling takođe nudi tzv. “hirurške usluge za odeću”, što znači uslugu koja klijentima omogućuje da

donesu svoju staru/iznošenu odeću u „Junky“ radnju i tako budu deo procesa redizajna.

One smatraju da ljudi treba da budu odgovorniji u pogledu zaštite životne sredine, da ponovo koriste

resurse i da budu pažljiviji pri trošenju resursa.


vestiE2

zon

a


vesti

E2 z

ona

Microsoft Office 365 za efikasnost i uštede preduzeća Intelov eksperimentalni processor troši manje od 10 milivata

Fujitsu pomaže školama i kompanijama da smanje izdatke za IT sektor

Novi tablet Motorole namenjen preduzećima

“Microsoft Office 365 je skup alatki za rad na internetu koji omogućava

pristup elektronskoj pošti, dokumentima, kontaktima i kalendarima sa bilo kog

mesta i računara, čime se ostvaraju značajne uštede u radu preduzeća. Ovo je

usluga na cloud-u, odnosno oblaku, koja pojednostavljuje IT upravljanje uz istovremeno podizanje nivoa

produktivnosti preduzeća”, kazao je Kueva na predstavljaju ovog programa u okviru konferencije Sinergija

11 koja je nedavno održana u Beogradu.

Prema njegovim rečima, Office 365, kao rešenje na oblaku omogućava predvidljive mesečne

troškove, izostanak inicijalnih ulaganja u infrastrukturu, a plaćaju se samo usluge koje su potrebne.

Osim toga, kako je naveo, velika prednost je moguć pristup sa “Windows phone”- a, “iPhone”- a,

“Blackberry”- ja i “android” uređaja, a posebno zaštita do virusa i neželjene pošte. Kueva je dodao da

je ovaj program dostupan većem broju ljudi jer mu je cena svega šest dolara po korisniku mesečno.

Intel je u četvrtak pokazao eksperimentalni procesor nazvan Klermont (Claremont), koji može da obavlja lakše zadatke služeći se strujom iz solarne ćelije veličine poštanske markice zato što mu je potrošnja snižena na manje od 10 milivati. Njegov rad je demon-striran na predavanju koje je na Intelovom forumu upravo održanom u San Francisku, održao Džastin Retner, tehnološki direktor kompanije.

Ovaj centralni procesor koga nazivaju i procesorom bliskim naponskom pragu (near-threshold voltage processor - granice na kojoj se tranzistori uključuju), neće postati komercijalni proizvod, ali rezultati istraživanja koja omogućava mogli bi se integrisati u neke buduće procesore i druga elektronska kola, poručio je Retner.

Procesor je naime deo projekta Intelovih laboratorija čiji je cilj da se smanji energija koju čipovi troše i da se računarskim uređajima omogući da ostanu uvek uključeni.

Intelov cilj je da u narednih deset godina poboljša energetsku efikasnost za 300 puta i dostigne potrošnju od sve-ga 20 pikodžula po jednoj operaciji u pokretnom zarezu u sekundi (FLOPS), što je nekoliko redova veličine daleko od današnjeg stanja.

Eco friendly navigator je sistem satelitske navigacije koji uz to pruža

dijagnostiku automobila i njegovih performansi, i pomaže vam da vidite

kako način vaše vožnje utiče na uštedu potrošnje goriva. Sistem vam poka

zuje najefikasniji put kojim treba da idete, informiše vas o emisiji CO2, i

omogućuje sigurno eco friendly putovanje.

Kompanija Fujitsu je nedavno predstavila nove sisteme za višekorisničko

radno okruženje zasnovane na softverskoj platformi Windows MultiPoint

Server 2011. Fujitsuovi sistemi su pogodni za organizacije i kompanije sa

manjim budžetima koje žele da smanje izdatke za IT sektor, a istovremeno

uspešno obuhvate što veći broj radnih mesta.

Istraživanja, pokazuju da obrazovne insititucije širom sveta teže da svoje učionice opreme savre

menim tehnologijama i upravo u tom smislu tehnologija Windows MultiPoint Server može da umanji

ukupna ulaganja i za dve trećine, snižavanjem cene hardvera, utroška energije i održavanja sistema.

Za samo deo sredstava koja bi bila neophodna za kupovinu pojedinačnih stonih računara, novo Fu

jitsuovo višekorisničko okruženje pruža iste prednosti u radu kao i klasični računari, a omogućava da se

do 20 korisnika poveže na jedan server ili stoni računar.

Fujitsuov server Primergy MX130 i stoni računar Esprimo P700 su sada optimizovani za rad sa sis-

temom Windows MultiPoint Server 2011, i predstavljaju gotovo rešenje spremno za primenu.

Kompanija “Motorola” je proizvela posebno ojačan tablet računar “ET1” namenjen korišćenju u

organizacijama koje rade u sektorima kao što su zdravstvo, maloprodaja i snabdevanje.

“ET1” koristi operativni sistem “Android 2.3” dopunjen mogućnostima kao što su otvaranje više

korisničkih naloga na jednom uređaju i šifrovanje sistema datoteka. Računar ima ekran od 17,8 cm

(sedam inča), napravljen od “Gorila” stakla i patentirani priključak za povezivanje sa periferijama

kao što su skener trakastih (bar) kodova i čitač kreditnih kartica. Baterija mu se može zameniti i dok

radi, pošto bez baterije ostaje uključen još 15 minuta. “Motorola” osim toga nudi i odgovarajuću

stanicu za punjenje baterije.

Eco friendly navigator


vestiE2

zon

a

Duplo niža cena i dva puta veća brzina EUnet interneta

Telekom poklonio Beogradu Strawberry drvo

Nova HP aplikacija za štampanje sadržaja direktno sa mobilnog uređaja

Ove jeseni “EUnet” je spremio mnogobrojna iznenađenja za sve nove, ali i za postojeće korisnike ADSL Interneta. Svakog novog korisnika očekuje duplo

niža cena Interneta godinu dana, a sve postojeće korisnike “EUnet” nagrađuje sa dva puta većom brzinom Interneta za najkvalitetnije surfovanje do sada, saopštio je nedavno “EUnet”.

Svaki novi “EUnet” ADSL korisnik dobija mogućnost da 12 meseci plaća samo pola računa za Internet, pa će od sada za osnovni paket 1,5 Mb/s plaćati samo 780 dinara mesečno. Postojeće ADSL korisnike EUnet nagrađuje duplo većim Internet brzinama, po istoj ceni. Svi korisnici koji su do sada bili na paketu 1,5 Mb/s, od sada će imati brzinu 3 Mb/s.

Osim brzog Interneta ove jeseni sve korisnike očekuje pregršt zabave u svojim domovima uz digitalne programe IPTV televizije nove generacije za samo 1 dinar.

Svaki “EUnet” ADSL korisnik osim najkvalitenijeg Interneta, ima mogućnost da svakog meseca do 20 minuta besplatno telefonira sa prijateljima i rodbinom u inostranstvu, korišćenjem “EUnet” Phone usluge.

Kompanija “Telekom Srbija” poklonio je Beogradu solarni punjač

“Strawberry drvo” koji je svečano pušten u rad u subotu, 15. oktobra

ispred Ustanove kulture “Vuk Karadžić”.

Pomoću ovog uređaja, korisnici mobilnih telefona, muzičkih ple

jera, tablet računara i digitalnih fotoaparata moći će da dopune

svoje baterije i na taj način skrenu pažnju na važnost korišćenja

obnovljivih izvora energije.

“Strawberry drvo”, javni solarni punjač mobilnih telefona, osmislila je i napravila grupa stude

nata sa Beogradskog univerziteta, a prvi put je predstavljen ne samo Srbiji već i svetu oktobra 2010.

godine kada je instaliran na Gradskom trgu u centru Obrenovca.

Iz HP stiže nova aplikacija koja će korisnicima omogućiti štampanje

sadržaja direktno sa mobilnih uređaja. Kada se “HP ePrint Home & Biz” in

stalira na smartfon ili tablet, korisnici mogu sa bilo koje lokacije (kroz cloud

ili preko lokalne Wi-Fi mreže) da štampaju na bilo kom mrežnom ili HP ePrint

štampaču fotografije, PDF dokumente, tekstualne fajlove, “Microsoft Office”

dokumente i web stranice.

“HP ePrint Home & Biz” aplikacija je besplatna za preuzimanje, dostupna i korisnicima u Srbiji, a može

se koristiti za štampanje sa bilo kog mesta na bilo kom registrovanom “HP ePrint” štampaču u svetu.

Takođe, moguće je izvršiti skeniranje direktno sa štampača na mobilni uređaj, povećavanje rezolucije

slika pre štampanja radi kvalitetnijeg otiska.


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

EUnet je od kompanije 3TERA iz grupacije Computer Associates, zasluženo dobio povere-zynje da bude prvi regionalni partner na Balkanu koji nudi AppLogic Cloud Platformu. Imajući u vidu napredne mogućnosti CA Cloud platforme, neprekidan rad na razvoju novih Cloud Business servisa i softver koji su razvili za jednostavno up-ravljanje Cloud servisima (Cloud Control Panel), EUnet je provajder koji trenutno nudi najveći iz-bor Cloud servisa (SaaS) i Cloud infrastrukturnih rešenja (IaaS i PaaS) u zemlji i regionu.

Potencijalni korisnici Cloud hostinga su sve

kompanije koje imaju zahteve za pojednostav

ljenjem IT infrastrukture, skalabilnošću, visokom

dostupnošću i žele da plate samo IT resurse koji su

upotrebili. Bez obzira na veličinu, svakoj kompani

ji je potreban mail server koji vam omogućava da

pristupate svojoj elektronskoj pošti sa bilo kog mes

ta na svetu gde postoji Internet konekcija. Takođe,

servisi za vođenje projekata, unapređivanje up

ravljanja vašim postojećim i potencijalnim koris

nicima, exchange serveri za bržu i jednostavniju

e-mail komunikaciju, mailing liste za slanje e-mail

poruka na više adresa u istom trenutku, razni siste

mi za postavljanje i skladištenje dokumentacije i

internu komunikaciju u kompaniji, VoIP telefonske

centrale za besplatnu komunikaciju, kao i mnogi

drugi servisi po vašoj želji mogu biti instalirani

na Cloud serveru znatno jeftinije i brže nego što

je to tradicionalna hosting infrastruktura dozvo-

ljavala. Poenta je u činjenici da vi zakupuljujete

već pripremljen standardizovan servis koji vam

olakšava i ubrzava poslovanje.

Uštede u oblaku

Cloud može da ponudi mnogo zanimljivih

rešenja za uvođenje novih servisa i usluga, ali i

da optimizuje postojeća rešenja i potencijalno

smanji troškove održavanja IT svake firme. Pos

EUNET CLOUDtoje uštede i pogodnosti koje je teže iskazati u

vrednostima, ali svakako imaju povoljan uticaj na

poslovne procese preduzeća.

Cloud vam omogućava da pristupate svojim po

dacima i poslovanju sa bilo kog računara i u bilo

koje vreme. Takođe možete brzo organizovati re

gionalne kancelarije ili predstavništva, bez potrebe

za značajnim ulaganjima u IT infrastrukturu ili jed

nostavno povezati udaljene lokacija preduzeća.

U slučaju kvara na tradicionalnom serveru

(matična ploča, HDD i sl.), dešava se da se poslo

vanje potpuno zaustavlja dok se server ne popravi,

što u nekim situacijama može trajati i do 7 radnih

dana. U takvim situacijama uštede su nemerljive.

U situaciji više sile (požari, poplave, krađe i sl.)

kompanija može ostati bez važnih podataka što je

kao posledicu može dovesti čak i do bankrota.

Bezbednost u oblaku

Novi trendovi u svetu velikih IT kompanija su

virtuelizacija, potreba za većim brojem servera na

što manjem prostoru i rast broja uskladištenih po

dataka. Bilo da se radi o finansijskoj, zdravstvenoj

ustanovi ili prodajnom objektu, Data centri više

ne služe samo za puko odlaganje važnih podata

ka. Oni su specijalizovani i za robusne mreže koje

podržavaju veliki saobraćaj i upotrebu zahtevnih

aplikacija za potrebe čitavih kompanija.

Sigurnost vaših podataka u profesionalnim Data

centrima neuporedivo je veća od „inhouse“ rešenja.

Svaki Data centar koji ispunjava najnovije standarde

u obavezi je da ima zaštitu od požara, nestanka

struje ili neželjenih upada u sistem. Takođe, u Data

centrima se o sigurnosti sistema brine tim inženjera

24 časa dnevno, 365 dana godišnje.

Korisnik od sada može da izaberete u kome delu

sveta želi da hostuje svoje servise i čuva važne po

datke. Kompanija EUnet omogućava svojim koris

nicima da za potrebe iznajmljivanja Cloud hosting

usluga, osim u Beogradu i Londonu, koristite naj

moderniji Tier 4 Data centar u Majamiju. Amerika,

kontinent koji poseduje najbolju infrastrukturu za

telekomunikacije, omogućava nam pružanje uslu

ga najvećeg kvaliteta. Uz pomoć vrhunske opreme,

na raspolaganju vam je brz protok podataka prema

Evropi i Južnoj Americi.


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

Uprkos svim problemima sa kojima smo

suočeni, za našu planetu još ima nade. Zaštita

okoline je u toku: održivost je postala moto

pokušaja povezivanja ekonomije i ekologije, pri

čemu dolazi do situacije u kojoj su na dobitku

kompanije, društvo i planeta Zemlja. Održivost

kao tema zapravo nije novost. Još na početku in

dustrijskog doba ljudi su bili zabrinuti za prirodne

resurse, što se u tom razdoblju odnosilo na šume.

Tla prekrivena šumom krčila su se brže nego što

je drveće moglo ponovno da izraste. Danas su ne

dostatak neophodnih industrijskih sirovina, sve

veće cene energije i sve brži tempo klimatskih

promena odlučujući faktori o kojima se javno

raspravlja. Tada, kao i danas, zamisao koja stoji

iza razmišljanja o održivosti je ista: inteligentnim

povezivanjem ekonomskih potreba, životne sredi

ne i društvenih okolnosti možemo čiste savesti da

predamo svoju planetu budućim naraštajima. Pri

marni cilj održivosti nije da ograniči rast i komfor,

već da primeni inovativna tehnička rešenja koja

mogu da osiguraju dobrobit čitave planete uz min

imalnu upotrebu energije i sirovina, a to zahteva

inteligentnu efikasnost. „Održivost nije ponajpre

etičko pitanje,“ naglašava Alexander Holst iz kon

sultantskog preduzeća Accenture. „Za kompanije

uvek ima više smisla da uklope održivost u svoj

poslovni model, jer održivost povećava vrednost

proizvoda u očima potrošača. Primenom održivih

pristupa, kompanije mogu da smanje troškove,

ostvare dobit i izgrade poverenje.“ Siemens je

izvrstan primer takvog pristupa. Kao pionir na

području zelene infrastrukture, Siemens uklapa

očuvanje resursa i održivost u rešenja koja razvi

ja za svoje potrošače. „Time istovremeno služimo

i okolini i društvu,“ kaže glavni izvršni direktor

Peter Lešer. „Svaki treći evro koji potrošimo na

istraživanje i razvoj već se upotrebljava za raz

vijanje zelene tehnologije. Godine 2010. ostvarili

smo 28 milijardi evra prihoda svojim ekološkim

portfolijom, što predstavlja 36 posto naših ukup

nih prihoda. Do 2014. želimo da ostvarimo svojim

ekološkim tehnologijama više od 40 milijardi evra

prihoda.“ Korporativna odgovornost s naglaskom

na održivosti načelo je koje vodi našu korpora

tivnu strategiju. Kao deo svojih nastojanja, Sie

mens se trudi da minimizuje vlastiti CO2 otisak.

Siemens nije jedini koji primenjuje strategije

održivosti. Danone se usredsredio na područje

CO2. Meri ispuštanje CO2 za sve svoje proizvode, a

u nekim područjima stvara dodatnu uštedu, osim

one na temelju ispuštanja manje količine CO2.

„Going green“ ili „prelazak na zeleno“ post

aje sve popularnija tema u društvu. Nastojanja

da se okolina zaštiti ključna su ako želimo da

održimo mogućnost života na Zemlji u godinama

koje slede. Uprkos tome, vlade širom sveta nisu

uspele da postignu dogovor o usklađivanju poli

tika za očuvanje životne sredine.

ZAUVEK ZELENO

PRIVREDNO upravljanje koje čuva resurse spaja ekonomiju i ekologiju radi stvaranja situacije u kojoj su na dobitku kompanije, društvo i planeta Zemlja.


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

Otto Versand radi na smanjenju rizika u lancu na

bavke. Potrošači tekstilnih kompanija posebno su

osetljivi na uslove proizvodnje. Novinske priče o

fizičkom radu dece mogu ozbiljno da nanesu štete

imidžu preduzeća. Kako bi se suočio s tim prob

lemima, Otto Versand se ne oslanja na obećanja

svojih dobavljača, već lično sprovodi nadzor nad

uslovima rada pri različitim postupcima. Mnoge

velike kompanije, od proizvođača igračaka Lego

do pomorske kompanije Maersk i korporacije Akzo

Nobel koja proizvodi boje i lakove, slede načelo

zatvorenih kružnih sistema, tzv. načelo “od

kolevke do kolevke” koje je predložio nemački

procesni inženjer Michael Braungart. On je raz

vio ideju ekološki efikasne ekonomije bez otpada.

Prema njegovom načelu, proizvodi se moraju

vratiti u prirodu bez zagađivača ili ih treba pot

puno reciklirati. Ti primeri dokazuju da se održive

aktivnosti ne moraju primenjivati isključivo pod

prinudom političkih odluka. Tehnološke inovacije

i konkurencija na globalnim tržištima direktno do

prinose takvim nastojanjima. Što se tiče OECD-a

(Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj),

na primer, globalni porast inovativnih aktivnosti

ključan je za stvaranje budućnosti u kojoj je

moguće živeti. OECD je razvio sopstvenu inova

tivnu strategiju usredsređenu na obrazovanje,

omogućavanje osnivanja kompanija u tom sektoru

i bolju razmenu znanja između nauke i poslovnog

sveta. Takođe, želi da savetuje zainteresovane

države o tome kako da sprovedu te planove. Kao

potrošači, svi mi možemo da podržimo održive

projekte. Segment potrošača LOHAS (zdrav i

održiv način života) raste u poslednjih nekoliko

godina. Ljudi u tom segmentu žele da iskoriste

svoje potrošačko ponašanje kako bi podržali ideju

održivosti. U industrijskim državama između 10

i 40% stanovništva već traži odgovarajuće proiz

vode i usluge. Kompanije ne mogu sebi da priušte

zanemarivanje ovog trenda.

Ali koja su glavna problematična područja

kojima su trenutno potrebna inovativna rešenja za

održivost? Stručnjaci predviđaju da će budućnost

naše planete odrediti gradovi. Već danas više od

polovine čovečanstva živi u gradovima, a očekuje

se da će se taj broj do 2050. povećati na više od

70 posto. Prema jednom istraživanju, samo će se

u Kini u narednim godinama izgraditi 30 gradova

za 450 miliona ljudi. Za desetak godina, trenutni

broj od 3,3 milijardi stanovnika gradova gotovo će

se udvostručiti, a svim tim ljudima biće neophod

ni električna energija, voda i prevoz. Gradovi već

danas troše 75 posto energije koja se koristi u

svetu i ispuštaju 80 posto gasova staklene bašte.

Dakle, mere zaštite životne sredine naročito su

korisne u gradovima.

Troškovi za potrebnu infrastrukturu procen

juju se na otprilike 27 milijardi evra u narednih

nekoliko godina. Hoće li taj novac biti uložen na

održiv način? „Hoće li se? I u budućnosti usred

srediti na automobile ili na osmišljavanje novih

načina mobilnosti za pešake, bicikle, i centre za

lokalni javni prevoz,“ pita Lutz Engelke iz agen

cije Triad Berlin Projektgesellschaft, koji je os

mislio paviljon Urbana planeta na svetskoj izložbi

Expo 2010. u Šangaju.

U svakom slučaju, on se slaže s glavnom pos-

tavkom izložbe, a to je da je sve međusobno po-

vezano: „Električna vozila postaće poželjna teh

nologija kada uspeju da objedine dobar energetski

efikasan dizajn. Centralizovani sistemi javnih uslu

ga zahtevaju inteligentne mreže, a nijedan nacrt

urbanističkog plana nema smisla bez logistike.“

U svakom slučaju, mobilnost je jedan od ključnih

faktora za bolji život u budućnosti. Saobraćaj ost

varuje između 20 i 25 posto ukupne potrošnje en

Sumeet Manchanda je stručnjakza životnu sredinu u Londonskoj

agenciji za razvoj.

Glavni grad Velike Britanije nastoji da postane

budući predvodnik na polju ekološke tehnologije.

Sumeet Manchanda iz Londonske agencije za razvoj

(London Development Agency), govori o gradskim

infrastrukturnim planovima:

Cilj Evrope je da smanji CO2 za 34 posto do 2025.

London želi da dosegne 60 posto. Već primenjujemo

neke postupke koji su usmereni na postizanje 25

posto. Potrebna su nam inovativna rešenja koja nas

mogu dovesti do cilja od 60 posto. Pametne mreže

igraće centralnu ulogu. U saradnji s kompanijom

Transport for London sprovodimo fantastičan pro

gram e-mobilnosti: postavićemo više od 10.000

stanica za punjenje po gradu. Ideja koja stoji iza

ovoga je eliminacija ugljenika iz energetske mreže.

Ako uspemo da koristimo električne automobile kao

jedinice za skladištenje energije, nećemo morati

toliko da proširujemo energetsku mrežu. Nadamo se

da će Siemens nastaviti da pruža još više inovacija

potrebnih za takva nastojanja u budućnosti. Ino

vacije povezane s Olimpijskim igrama 2012. takođe

će imati veoma nisku emisiju CO2, kao i Globalni ur

bani centar održivosti u Zelenoj poslovnoj četvrti.

Zeleni London


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

U godinama koja dolaze i dalje ćemo u dobijan

ju energije zavisiti od fosilnih goriva. Zbog toga bi

trebalo da te vredne resurse trošimo što efikasnije.

Jedna od mogućnosti je u postizanju visokog stepe

Elektrana Malženi ce: Zahvaljujući visokom stepenu efikasnosti, višem od 58 posto, ova elektrana snabdeva više od 900.000

domaćinstava električnom energijom koja ne šteti životnoj sredini.

Elektrolizator proizvodi vodonik u velikim količinama. Vodonik se može upotrebiti za rastavljanje

ugljen-dioksida na iskoristive elemente.

ergije. Emisije CO2 su u stalnom porastu. U Evropi

su društvene i privredne sile bile glavni pokretači

porasta prometa od 1980. godine: centralizacija

trgovačkih centara i poslovnih lokacija van stam

benih područja, kao i trendovi u logistici pomor

skog saobraćaja poput pravovremene isporuke i

prelaska sa železničkog i pomorskog saobraćaja

na kamione. Sada se taj trend oponaša na mnogim

tržištima u razvoju, i to punom brzinom. Potreba

za mobilnošću raste prateći ekonomski rast, a

širenje putne infrastrukture zaostaje. U brojnim

slučajevima, rezultat toga su stalni saobraćajni

zastoji. Prošle godine u Kini jedan veliki zastoj

dugačak 800 km trajao je četiri dana!

Srećom, nove tehnološke mogućnosti pružaju

nove opcije gradovima i opštinama koje se bore

s tim problemom. Pod sloganom „Potpuna mo

bilnost“ Siemens predstavlja održiva rešenja

za današnje izazove. Inteligentno povezivanje

saobraćajnih tokova na autoputevima, šinama

i u vazduhu omogućava brži i sigurniji prevoz

ljudi i dobara s tačke A do tačke B. Javni prevoz

postaje sve udobniji, efikasniji i sve manje šteti

životnoj sredini. U putnom saobraćaju upravljanje

saobraćajem i parking mestima doprinosi boljoj

upotrebi infrastrukture, kraćem vremenu vožnje,

većoj sigurnosti i nižem stepenu ispuštanja

otrovnih materija. Dodatno naplaćivanje putarine

za ulaz u centar grada smanjuje broj vozila i

omogućava da stanovnici grada lakše dišu.

Električni automobili, kao ekološka alterna

tiva automobilima koje pokreće benzin, postali

su goruća tema. Gotovo svi najveći proizvođači

Rešavanje problema ugljendioksida esa. Jedna od mogućnosti je upotreba viškova alter

nativne energije koji se povremeno pojavljuju kako

bi se ugljendioksid pretvorio u korisna jedinjenja. Na

primer, vodonik proizveden s viškovima alternativne

energije može da pretvori ugljendioksid u nusproiz

vode kao što su ugljen-monoksid ili mravlja kiselina.

automobila ponudiće električna vozila. Stručnjaci

procenjuju da će do 2020. u Nemačkoj biti mili-

on električnih vozila na putevima. SAD želi

da postigne taj cilj već do 2015, a Kina ulaže 2

milijarde evra u pilot-projekte koji uključuju na

hiljade električnih automobila. Novi izazov je da

se uklopi saobraćaj električnim vozilima u gradsku

infrastrukturu. Mesta za parkiranje i punjenje u

garažama, u supermarketima i na parkinzima kom

panija ili modeli iznajmljivanja automobila čine

prvi korak. Veliki prelazak na električna vozila

na efikasnosti prilikom proizvodnje energije. To je

moguće zahvaljujući novim generacijama Siemenso

vih turbina. Istovremeno se radi na praktičnom

korišćenju ugljen-dioksida dobijenog tokom proc

Oni se zatim mogu iskoristiti za proizvodnju vrednih

plastičnih masa ili goriva. Siemens takođe proučava

mogućnost upotrebe vodonika bogatog energijom

za pokretanje turbina i proizvodnju energije u ve

likim količinama.


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

takođe je početak novog energetskog doba u

kojem će električna energija sve više zamenjivati

ostale oblike energije. U tom slučaju, akumula

tori u električnim vozilima služiće za skladištenje

i uravnotežavanje opterećenja. Energija se može

proizvesti na način koji ne šteti životnoj sredini.

Prema predviđanjima, obnovljiva energija će do

2030. činiti otprilike trećinu ukupne energije.

Dostupnost inteligentnih energetskih mreža,

poznatih kao pametne mreže, preduslov je za

korišćenje energije koju proizvode vetroparkovi u

severnoj Evropi, solarne termoelektrane na jugu i

fotonaponske ploče na našim privatnim domovima,

a Siemens je predvodnik razvoja na tom području.

Te pametne mreže precizno moraju da isplaniraju

mogućnost snabdevanja energijom, kao i zahteve

Održivost i ekonomska efikasnost nisu

međusobno protivrečne ideje. Da bi dokazao

tu tvrdnju, Siemens je u saradnji sa danskim

Tehničkim univerzitetom i Tehničkim univerzite

tom u Berlinu razvio matricu Eco-Care koja grafički

prikazuje ekološku kompatibilnost i ekonomsku

efikasnost proizvoda i procesa. Matrica koristi

poznatu metodu ocenjivanja životnog ciklusa,

uzimajući u obzir trošak kapitala i troškove rada.

Matrica Eco-Care može se uklopiti u postojeći

sistem upravljanja životnim ciklusom proizvo

da. Ona inženjerima pokazuje koje parametre

treba promeniti kako bi se postigla prava zelena

rešenja.

POREĐENJE različitih metoda za proizvod-nju sirovog gvožđa. Postupak Corex/Finex ovde je upoređen s uobičajenim talioničkim pećima.

Matrica Eco-Care

za energijom, da bi se na odgovarajući način

mogli kontrolisati svi delovi unutar mreže. Cilj

je da se osigura snabdevanje energijom, održi

uravnoteženost mreže i koristi alternativna energija

u najvećoj mogućoj meri. Osim potrošača koji će

igrati aktivnu ulogu u tom novom svetu, zgrade,

gradske četvrti i grupe proizvođača energije

takođe mogu da budu uključeni u pametnu mrežu

kao virtuelne elektrane. Po pravilu, i zgrade i

saobraćaj delovi su gradske okoline i direktno su

gladni energije. Odgovorni su za 40 posto potrošnje

primarne energije u svetu i za približno 21 posto

gasova staklene bašte. Ovi brojevi mogu biti znatno

smanjeni optimizacijom stambene tehnologije,

rasvete i automatizacijom zgrade. „U budućnosti

će zgrade takođe igrati važnu ulogu u proizvodnji

i skladištenju energije,“ ističe Christoph Hielscher

iz Siemensovog sektora Building Technologies.

„Zgrade će postati toliko pametne da će moći

da kombinuju mogućnost skladištenja poput

električnih automobila, uz sopstvenu proizvodnju

energije radi optimizovanja energetskih troškova.“

Za to će biti neophodan inteligentan sistem

upravljanja koji omogućava punjenje automobila

u određenim vremenskim razmacima tokom dana i

dovođenje energije u mrežu u periodima najvećeg

opterećenja. Ovo je tipičan primer činjenice da se

najveći broj rešenja koja čuvaju resurse temelji na

inovativnom softveru.

Održivu budućnost kontrolisaće informacione

tehnologije. To se, naravno, odnosi i na proizvodnju.

U budućnosti će fabrike biti opremljene mašinama

koje mogu da samostalno međusobno komunicira

ju. Takođe, koristiće se sistemi samonadzora i

samoregulacije. To je bio zaključak istraživanja

Trendts koji je sproveo Siemensov sektor Drive

Technologies. U njemu je više od 100 istraživača,

vladinih organizacija i Siemensovih kupaca ispitano

kako zamišljaju svet 2025. godine.

Proizvodi i proizvodnja će se u budućnosti plani

rati i simulirati gotovo isključivo virtuelnim putem,

što će u velikoj meri smanjiti vreme potrebno za

razvoj i pokretanje. Takva sveobuhvatna digitali

zacija industrije takođe će omogućiti ispunjavanje

ostalih zahteva vezanih za proizvode, kao što je

proizvodnja uz efikasnu potrošnju energije i ma

terijala, regionalizacija uz troškovnu efikasnost ili

pak potpuno prilagođavanje proizvoda kupcu.

Jedan od osnovnih aspekata tog koncepta je

ideja dizajna pogodnog za recikliranje, odnosno

uzimanje u obzir kasnije mogućnosti ponovne upo-

trebe vrednih sirovina koje proizvod sadrži na kra

ju svog veka korišćenja. Naravno, sopstveni proiz

vodni otpad kompanije efikasnije će se reciklirati

ne samo da bi se poštovala stroža pravila, već i

da bi se očuvale sirovine. Središte celog procesa

osmišljavanja i proizvodnje proizvoda više će nag

injati aspektima potrošnje energije. Dakle, inova

tivne tehnologije nude širok spektar mogućnosti za

planiranje i ostvarivanje vizije o održivom „boljem

životu“ u budućnosti. Podrazumeva se da će biti

potrebna određena ulaganja kako bi se te održive

zamisli pretvorile u realnost. Međutim, većina

tih investicija veoma brzo će se isplatiti, a širom

sveta postoji zanimanje za povećanu efikasnost i

produktivnost. Ako se „Prelazak na zeleno“ pokaže

isplativim, tada postoje velike šanse za realizaciju

većine projekata..


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

Uloga sistema za grejanje je održavanje tem

perature u grejanom prostoru u željenom opsegu

tokom hladnijeg razdoblja godine. Opseg željene

temperature zavisi od namene prostora, a kada u

njemu borave ljudi, onda je taj opseg definisan

potrebnim komforom u odnosu na delatnost koja

se tamo obavlja. Zahtevani parametri komfora

definišu tehničke uslove za projektovanje. Siste

mi za grejanje su najveći potrošači energije u

zgradama. Podaci pokazuju da se u Srbijiu zim

skom periodu preko 80% energije u domaćinstima

troši na grejanje prostora i potrošne tople vode.

Slično važi i za javne zgrade. Zato nije čudo da,

kada se razmatra energetska efikasnost zgrada,

kako javnih, tako i stambenih, sistemi za grejanje

zauzimaju centralno mesto.

Na efikasnost sistema grejanja najviše se

utiče u fazi njegovog projektovanja. Tada se

najadekvatnije može izvršiti izbor energen

ta s obzirom na njegovu raspoloživost, cenu,

mogućnost skaldištenja, uticaj na životnu sred

inu i dr. Pošto je investicija u sistem grejanja po

pravilu dugoročna, pri izboru energenta treba

uzeti u obzir projekcije cena energenata, kao i

aspekte zaštite životne sredine. Paritet cena en

ergenata u Srbiji trenutno nije u skladu sa svets

kim trendovima. Zbog toga je klasično grejanje

na električnu energiju još uvek veoma isplativo,

iako je iz aspekta energetske efikasnosti najne

povoljnije. Očekuje se da će u narednih neko

liko godina ovakvo stanje biti značajno promen

jeno u smislu povećanja cene električne energije

i daljeg povećanja cena fosilnih goriva. Zato se

preporučuje da se, kada god je to moguće, razma

tra korišćenje lokalno raspoložive bio mase a tek

zatim ostalih energenata. Tamo gde postoje uslovi

treba obavezno razmotriti povezivanje na sistem

daljinskog grejanja.

Grejanje se može izvoditi kao pojedinačno,

kada se izvor toplote (peć, štednjak, kamin, gre

jalica i sl.) nalazi u prostoriji koja se greje i kao

centralno, kada se izvor toplote nalazi na jednom

mestu, odakle se toplota razvodi u grejna tela

preko kojih se greju ostale prostorije. Posebnu

vrstu centralnog grejanja čini daljinsko grejanje,

kod koga se izvor toplote nalazi u blokovskoj kot

larnici ili toplani, odakle se toplota distribuira do

zgrade a zatim i do pojedinačnih stanova. Projek

tovanje centralnih sistema grejanja vrše stručnjaci

za termotehniku čiji je zadatak da, uzimajući u

obzir propise, standarde i pravila struke, postignu

optimalni kapacitet i efikasnost sistema, kao i

Serbia

Efikasno grejanje

Autor: Maja Matejic, UNDP Rukovodilac port

folija za energetiku

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ak

tivno podržava procese reforme u Srbiji. Sa global

nim, regionalnim i nacionalnim iskustvom, UNDP

poseduje neophodan kapacitet da doprinese celovi

tom napretku razvoja zemlje što obuhvata i zaštitu

okoline i efikasnu upotrebu obnovljive energije.

www.undp.org.rs


E2 t

ema

broj

a


vrednost investicionih troškova. I investitor može

značajno da doprinese energetskoj efikasnosti u

fazi projektovanja, tako što će taj zahtev jasno

istaći, iako to često podrazumeva prihvatanje

većih investicionih troškova. U najvećem broju

slučajeva veća investicija se kasnije brzo isplati

kroz ostvarene uštede u troškovima za grejanje.

Danas je u ponudi niz visoko efikasnih izvora top

lote, odnosno sistema grejanja, kao što su sistemi

na bazi kondenzacionih kotlova ili tolotnih pumpi,

kao i sistemi sa integrisanim termosolarnim kolek

torima, čiju primenu svakako treba razmotriti u

fazi projektovanja. Takođe, savremeni sistemi

grejanja projektuju se sa visokim stepenom au

tomatske regulacije pa ih je moguće integrisati u

efikasne sisteme upravljanja zgradama.

Moguće je značajno uticati i na efikasnost

postojećih sistema grejanja. Način na koji se

to postiže zavisi od sistema za grejanje koji se

koristi, ali se uvek svodi na pravilno održavanje

sistema (investiciono i tekuće) i dobru regulac

iju njegovog rada. Bez obzira koji sistem se ko

risti, treba imati na umu da povećanje tempera

ture u grejanom prostoru od samo 1oC povećava

potrošnju energije za oko 5%. Zato je održavanje

optimalne temperature prostora osnovni način da

se postigne efikasna funkcija sistema. Regulaciju

temperature u prostoriji nikako ne treba vršiti ot

varanjem prozora, već odgovarajućim uređajem

na grejnom telu, odnosno izvoru toplote.

Za sisteme centralnog grejanja, od mera in

vesticionog održavanja, savetuje se ugradnja

termostatskih ventila na grejna tela, radi loka

lne regulacije temperature u prostoriji, kao

i uvođenje centralne regulacije temperature

polaznog voda. U slučaju zgrada povezanih na

sistem daljinskog grejanja, lokalna regulacija se

kombinuje sa uvođenjem automatske regulacije

predate količine toplote u podstanici, u zavisnosti

od spoljnih uslova. U tipične mere investicionog

održavanja spada i zamena nedostajuće izolacije

na spoljnim delovima toplovoda, kao i zamena

izvora toplote energetski efikasnijim, što može

uključiti i promenu energenta.

Od mera tekućeg održavanja, obavezno je

servisiranje izvora toplote pre početka grejne

sezone, kao i provera i eventualno čišćenje od

kamenca i odzračivanje instalacija i grejnih tela.

Posebno je važno da se proveri stanje izolacije na

delovima toplovoda izvan grejanog prostora. Kada

se kao izvor toplote koristi kotao, neophodno je

jednom godišnje očistiti dimnjak.

I oni koji imaju sistem pojedinačnog grejan

ja takođe mogu uticati na njegovu energetsku

i troškovnu efikasnost. Kao prvo, kad god je to

moguće treba odustati od grejanja električnom

energijom, posebno ako se za grejanje koriste

izvori bez mogućnosti akumuliranja toplote. Ako

se za grejanje koriste termoakumulacione peći,

punjenje peći treba vršiti noću, po nižoj tarifi za

električnu energiju. Bez obzira koji energent se

koristi, treba odabrati adekvatan kapacitet izvora

u odnosu na prostoriju koja se greje. Peći treba da

budu stručno montirane, a spojevi sa dimnjakom

treba da dihtuju, kako dim ne bi prodirao u pros

toriju. Jednom godišnje potrebno je očistiti dim

njak. Ako se koristi kamin, treba zatvarati vrata

kada kamin nije u funkciji, da bi se izbegli gubici

toplote kroz dimnjak. Kad se koristi čvrsto gorivo,

treba obezbediti njegovo pravilno skladištenje,

kako bi se izbeglo da se drvo ili ugalj navlaže.

Pri punjenju peći ne treba stavljati suviše krupne

komade drveta, odnosno treba izbegavati prepun

javanje ložišta, jer se time smanjuje kvalitet sag

orevanja. Kod peći na gas ili lož-ulje takođe treba

obratiti pažnju na mešanje goriva sa vazduhom,

kako bi se obezbedila maksimalna efikasnost pro

cesa sagorevanja.

Mr Maja Matejić, dipl. ing., UNDP

40 novembar / decembar 2011 novembar / decembar 2011 41

E2

tem

a br

oja

Toplotna pumpaBuderus Logatherm

Grejanje, priprema tople potrošne vode,

ali i hlađenje u kući mogu se ostvariti na krajnje

ekonomičan način posredstvom toplotne pumpe

vazduh/voda. Sunčevim zračenjem dolazi do zagre

vanja vazduha, koje se konstantno regeneriše. Ovu

energiju, na nižem temperaturnom nivou, preuzima

toplotna pumpa, a zatim je dovodi na viši nivo kako

bi se koristila za svakodnevne kućne potrebe.

Obrnuti princip rada frižideraPrincip rada ovih pumpi može se porediti sa

obrnutim principom rada frižidera. Frižider iz

unutrašnjosti izvlači toplotu i predaje je oko

lini zbog čega je zadnja strana frižidera topla.

Rashladni fluid koji cirkuliše u sistemu, oduzima

toplotu od okoline i, pritom, isparava. Kompre

sor usisava pa komprimuje paru. Kompresijom se

ostvaruje viša temperatura.

Buderus WPL Logatherm Sa Buderus WPL Logatherm toplotnom pum

pom vazduh-voda možete visoke troškove grejanja

jednostavno prebaciti na pokrivanje troškova svežeg

vazduha jer ova toplotna pumpa najveći deo svoje

neophodne energije uzima iz spoljnog vazduha.

Buderus WPL Logatherm je idealan za

upotrebu u porodičnim kućama i kućama, u

većim zgradama u novogradnji kao i kod sanacija.

Pritom, ove toplotne pumpe se mogu kombinovati

sa postojećim sistemima.

Nema posebnih zahteva po pitanju mesta

montaže; po pravilu nisu potrebni nikakvi zemlja

ni radovi, niti dimnjaci. Takođe, nije neophodna

izgradnja bilo kakvih skladišnih prostora za gorivo

ili rezervoar. Cevovodi za vodu ne moraju da se

postavljaju na otvorenom, čime je garantovana

apsolutna sigurnost sistema od zamrzavanja.

Karakterišu ga mali troškovi eksploatacije,

jer se kao glavni toplotni izvor koristi “vazduh”,

a invertorska tehnologija omogućuje kontinualno

podešavanje kapaciteta trenutnim potrebama.

Karakteristike Visoko efikasna toplotna pumpa vazduh/voda •

za unutrašnje instaliranje sa upravljačkim

siste mom Logamatic HMC 20

Postiže zagrevanje vode do maksimalnih 60°C•

Sistem funkcioniše u rasponu spoljnih tempera-•

tura od -20°C to +35°C.

Poseduje visoko efikasne izmenjivače toplote •

poslednje generacije

Integrisani električni grejač•

Ove pumpe su jedne od najtiših na tržištu•


E2

tem

a br

oja

Mere za primenu energetske efikasnosti i saveti za uštedu

Dosadašnja istraživanja su pokazala da zgra-darstvo učestvuje u finalnoj potrošnji energije sa 40%.

Sprovođenjem raznih mera energetske efikasnosti u zgradama mogu se postići značajne uštede svih tipova energije. Sprovođenjem ma-kar osnovnih mera koje ne zahtevaju nikakve investicije, u zgradama su moguće uštede i do 20%.

Mere energetske efikasnosti se mogu primeniti

u sistemima za grejanje, hlađenje, rasvetu i gre

janje tople vode.

Efikasne mere za povećanje energetske efikas

nosti u zgradama obuhvataju određene aktivnosti

koje je neophodno sprovesti;

a) Doneti propise za toplotnu izolaciju i uštedu

energije zasnovane na standardima energetske

efikasnosti,

b) Informisati javnost o energetskoj

efikasnosti putem energetskih pasoša za zgrade,

energetskih oznaka za uređaje kao i odgovarajućih

priručnika,

c) Izvršiti uticaj na tržište merama energetske

efikasnosti u cilju povećanja primene energetski

efikasnih materijala i opreme.

U većini zemalja članica Evropske unije u

opticaju je veliki broj raznih vodiča i priručnika

za upravljanje energijom u raznim tipovima

građevina kojima je cilj da na što jednostavniji

način upoznaju ciljne grupe s merama energetske

efikasnosti i načinima njihove konkretne imple

mentacije. Predstavićemo vam nekoliko grupa

primenljivih i uspešnih mera (u zavisnosti od

troškova investiranja):


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

1) Osnovne mere energetske efikasnosti (besplatne) - Regulisanje termostata na radijatorima

centralnog grejanja i bojlerima, isključivanje rasvete i energetskih uređaja, korišćenje prirodnog

(dnevnog) osvetljenja, izbor načina grejanja i hlađenja, podešavanje kućnih aparata (frižideri i

zamrzivači, veš mašine, šporeti, klima uređaji...) i dr.

2) Mere energetske efikasnosti niskih investicionih troškova (do 150 eur) - izolacija na vratima

i prozorima, kvalitetno provetravanje, energetski efikasna rasveta i korišćenje vremenskih prekidača

(tajmera), ugradnja termostatskih radijatorskih ventila i dr.

3) Mere energetske efikasnosti srednjih investicionih troškova (od 150 do 550 eur) - zamena

upravljačkih mehanizama sistema za grejanje tople vode, energetski efikasni kućni aparati, održavanje

kotlarnice i dr.

4) Dugoročne mere energetske efikasnosti (preko 550 eur) - zamena kotlova u sistemima za

grejanje, solarni sistemi za grejanje tople vode i dr.

Karakteristično za veliki deo stambenog i

javnog sektora zgrada je pregrejavanje prostora

koje se rešava, najnefikasnijim načinom – otvaran

jem prozora. Umesto da se jednostavno smanji

dotok toplote, on ostaje nepromenjen a prosto

rije se hlade prekomernim provetravanjem.

Regulisanjem termostata na radijatorima, tako

da se temperatura u prostoriji smanji za samo 1°C,

godišnje se može ustedeti 6% energije.

Smanjenjem temperature u prostorijama

za nekoliko stepeni u većini slučajeva bi se

nepromenjena toplotna udobnost korisnika

postigla dodavanjem džempera ili sakoa (svi smo

svedoci ulaska u stanove ili kancelarije u kojima

borave ljudi u letnjoj odeći dok je napolju tem

peratura ispod nule).

Moguće je ugraditi sistem za merenje koji bi

očitavao stvarnu potrošnju energije za grejanje

ikoji bi bio podloga za izračunavanje stvarnih

troškova grejanja.

Regulisanje termostata na bojlerimaPreporuka je da se voda u bojlerima ne zagre

java na temperaturi većoj od 50°C .

Isključivanje rasvete i energetskih uređajaKada se prostorija napušta na više od nekoliko

minuta, svetla treba iskljuciti. Električni aparati

(televizori, računari, DVD uređaji, i dr.) koji tre

nutno nisu u funkciji treba ih takođe isključiti

(prekidač u off položaju).

Korišćenje prirodnog (dnevnog) osvetljenjaVažno je naglasiti da se između korišćenja

prirodnog ili veštačkog osvetljenja uvek treba

odlučiti za prvu varijantu, jer: obezbeđuje zdravi

je klimatske uslove u prostorijama, štedi energiju

i novac, smanjuje emisije štetnih gasova i dr.

Slavine za voduNeispravne slavine za vodu treba što pre po

praviti. Kapanjem tople vode gubi se puno i en

ergije i vode.

Tuševi i kadeU cilju uštede energije i vode, preporuka je

tuširanje umesto kupanja u kadi .

Za tipično tuširanje se potroši samo 1/5

energije potrebne za kupanje u kadi.

Nadalje, korišćenje štedljivih tuševa, senzora

koji prekidaju vodeni tok i sl. značajno se sman

juje potrošnja tople vode.

Hlađenje zgradePreporučljivo je ne hladiti prostorije ne tem

peraturi nižoj od 26°C.

Razlika u podešenoj temperaturi klimatizo

vanog uređaja od samo 1°C (umesto na 25°C

hladimo na 26°C ) rezultira povećanjem od 9%

potrošnje električne energije.

Energetski izuzetno neracionalno je hladiti

prazne prostorije.

I Besplatne mere energetske efikasnosti

Pod pojmom besplatne mere energetske

efikasnosti podrazumevaju se sve one mere koje

ne traže investicione troškove (ili vrlo niske

troškove) već jedino angažman.

Korisni saveti prilikom izbora načina grejanjaPrilikom izbora načina grejanja u bilo kojem tipu

zgrade vrlo je važno dobro proučiti faktore korisnog

đelovanja pojedinih uređaja ili sistema za grejanje.

Ako uređaj ili sistem ima faktor korisnog delovanja

manji od 70%, preporuka je ne kupovati, nezavisno

od cene ili nekih drugih radnih karakteristika.

Korišćenje uređaja s otvorenim plamenom u

bilo koju svrhu izuzetno energetski neefikasno.

Korisno delovanje otvorenog plamena je između

15 i 30% što znači da 70 do 85% energije iz goriva

odlazi u dimnjak (u vazduh). Poređenja radi,

energetski efikasni sistemi grejanja imaju faktor

korisnog delovanja između 70 i 90%.

Regulisanje termostata na radijatorima central-nog grejanja


E2 t

ema

broj

a


Provetravanje zgradeSa ciljem uštede energije treba izbegavati

dugotrajno provetravanje prostorija tokom zim

skih meseci i dugotrajni rad mehaničkih uređaja

za provetravanje ako za to nema potrebe.

Prekrivanje prozora tokom noćiKroz prozore, prvenstveno one sa jednoslojnim

staklom gubici toplote su jako veliki. Vrlo jednos

tavna ali provereno efikasna mera je prekrivanje

prozora zavesama tokom noći i u razdobljima

kada nije potrebno dnevno svetlo.

Koristi sunčeve energijeJednostavan način iskorišćenja sunčeve en

ergije je da se otvore sva unutrašnja vrata prosto

rija da bi se toplota distribuirala po svim dostup

nim delovima zgrade.

KUĆNI APARATI

Frižideri i zamrzivačiFrižideri i zamrzivači trebaju da budu post

avljeni na što hladnijem mestu u kući, nikako u

blizini šporeta ili bojlera. Treba izbegavati, ako

je to ikako moguće njihovu izloženost suncu.

Vrlo je važno da između zadnjeg dela frižidera

ili zamrzivača i zida ostane dovoljno prostora za

ventilaciju.

Veš mašinePreporuka je izbor programa pranja s najnižom

temperaturom vode dovoljnom da veš bude

kvalitetno opran. Energetski je efikasnije pranje

punog bubnja veša.

KuvanjePreporuke za energetski efikasno kuvanje:

uvek stavljati poklopce na posude u kojima se

kuva; uvek koristiti optimalno kolo za grejanje za

odabranu posudu; mikrotalasne pećnice su ener

getski efikasnije od običnih i dr.

II Mere energetske efikasnosti niskih investicionih troškova - do 150 eura

Kratak period pov

rata investicija je

karakterističan za mere

energetske efikasnosti ni

skih investicionih troškova

i to do najviše 2 godine.

Izolacija na vratima i pro-zorima

Preporuka je obavezna

izolalacija vrata i prozora

jer se na taj način značajno

redukuju toplotni gubici.

Preporuke za kvalitetno provetravanje Prilikom zatvaranja prolaza vazduha u cilju iz

begavanja promaje i gubitaka toplotne energije

važno je imati na umu da svi uređaji s otvorenim

plamenom iz sigurnosnih razloga zahtevaju nes

metan dotok svežeg vazduha, samim tim kuhinje,

kupatila i vešeraj treba da se dodatno provetrava

ju radi izbegavanja kondenzacije vodene pare.

Korišćenje vremenski upravljanog prekidača (tajmera)

Tajmeri su izuzetno korisni dodaci raznim

sistemima i uređajima koji nam omogućavaju da

neku energetsku potrebu (za toplom vodom, gre

janjem i dr.) zadovoljimo tačno onda kada nam je

stvarno potrebna. Kada unapred znamo da neko

liko dana nećemo biti u kancelariji ili stanu jed

nostavno namestimo tajmer tako da grejanje npr.

vode u bojleru ili zagrejavanje prostorije počne

nekoliko sati pre našeg planiranog povratka.

Ovde treba napomenuti da ukoliko su

spoljašnje temperature ispod nule preporučljivo

je ne isključiti grejanje potpuno, tj. zagrejavati

prostor na neku vrlo nisku temperaturu kako bi

se sprečilo eventualno zaleđivanje cevi i insta

lacija.

Ugradnja termostatskih radijatorskih ventila (TRV)

Iskustva pokazuju da se ugradnjom termo

statskih radijatorskih ventila (TRV) na radijatore

mogu postići uštede energije i do 20%.

Energetski efikasna rasvetaKompaktne fluorescentne (štedne) sijalice za

isti intenzitet svetlosti koriste samo 1/5 električne

energije u poređenju sa obicnim (volframovim) si

jalicama. Preporuka je da se u prostorijama gđe

se često koristi veštačko svetlo (prosecno 2 ili više

sati dnevno) obavezno koriste kompaktne fluores

centne sijalice ili fluorescentne cevi.

Zavese i prozorske daskeZavese od nekog kompaktnijeg materijala,

prvenstveno ako sadrže i reflektujući sloj, puno

su delotvornije u smanjenju toplotnih gubitaka

kroz prozore od onih običnih. Kako bi se sprečila

cirkulacija vazduha između zavese i prozorske

daske preporuka je da zavesa lagano naleže na

prozorsku dasku, posebno ako je na tom zidu is

pod prozora ugrađen radijator.

III Mere energetske efikasnosti srednjih investicionih troškova - od 150 do 550 eura

Karakterističan za mere energetske efikas-nosti srednjih investicionih troškova je tipičan period povrata investicija od oko 3 do 4 godine.

Upravljački mehanizmi sistema za grejanje tople vode

Brojna iskustva pokazuju da je zamena starih

upravljačkih mehanizama u sistemima za gre

janje i pripremu tople vode, u većini slučajeva

ekonomski isplativa mera. Novi upravljački me


E2

tem

a br

oja

E2 t

ema

broj

a

hanizmi treba obavezno da imaju programer i

odvojene termostate na radijatorima i grejačima

vode, čime je omogućeno nezavisno upravljanje

sistemima za grejanje i pripremu tople vode kao i

njihovo uključivanje i isključivanje po potrebi.

Ako je sistem za grejanje opremljen optimi

zatorima oni omogućavaju uključivanje u posljed

njem trenutku da bi se na vreme temperatura

u prostorijama podigla na željeni nivo, odnosno

isključivanje sistema onog momenta kad grejanje

više nije potrebno.

Sistemi za grejanje i pripremu tople vode

u slučajevima većih skupljih objekata sa

sofisticiranijim upravljačkim mehanizmima su

energetski efikasni sistemi koje treba primenjivati

uvek kad to finansijske prilike dozvoljavaju pri

čemu treba imati u vidu da je period povrata

investicija maksimalno 4 godine.

GrejalicePreporuka je da prilikom kupovine grejalice

treba voditi računa da nije predimenzionirana tj.

da joj je izlazna snaga optimalna za prostor koji

treba da se greje i da je opremljena termostats

kim upravljačkim mehanizmom. Važno je naglasiti

da električne grejalice, osim onih akumulacionih,

troše električnu energiju upravo onda kad je ona

najskuplja.

ENERGETSKI EFIKASNI KUĆNI APARATI

Preporuka je da se prilikom kupovine vodi

računa o potrošnji uređaja, pri čemu je ekonom

ski opravdano kupovati aparate energetske klase

A ili eventualno energetske klase B. Evropska

Unija kao i neke zemlje iz regiona u svom zakono

davstvu primenjuju “Pravilnik o obaveznom ener

getskom označavanju kućnih aparata i kancelari

jske opreme“.

Uređaji se prema potrošnji energije dele na

7 nivoa energetske efikasnosti označenih slovima

od A do G (grupu A čine energetski najefikasniji

uređaji). Energetska nalepnica omogućava

korisnicima uređaja efikasno poređenje različitih

modela nekog uređaja zavisno od energetske

efika snosti, godišnje energetske potrošnje i nekim

vaznijim radnim karakteristikama i mogućnostima

uređaja.

Zatvaranje dimnjakaVažno je znati da dimnjak može biti jedan od

glavnih razloga promaje i toplotnih gubitaka, čak i

u slučajevima kada se ne koristi otvoreni plamen.

Delimično zatvaranje dimnjaka koji se ne koriste

(obavezno treba ostaviti otvore za provetrava nje)

značajno će smanjiti toplotne gubitke.

Održavanje kotlarniceRedovno održavanje sistema za grejanje pre

ma uputstvu proizvođača, od izuzetne je važnosti

za njegovo efikasno delovanje.

Dugoročne mere energetske efikasnosti – investicioni troškovi veći od 550 eura

Dugoročne mere energetske efikasnosti su mere čiji investicioni troškovi prelaze iznos od 550 eura, čija implementacija nije toliko hitna. Implementacija dugoročnih mera energetske efikasnosti u okviru većih sanacija i rekon-strukcija građevine je veoma preporučljiva.

Zamena kotlova u sistemima za grejanjeIskustva pokazuju da je kotao stariji od 10

godina ekonomski isplativo zameniti novim.

Prema zahtevu EU Direktive o energetskim kara

kteristikama zgrada (2002/91/EC) sve kotlove u

sistemima grejanja starije od 15 godina treba

obavezno zameniti.

Energetski najefikasniji je kondenzacioni ko

tao, i kao takav se preporučuje za sisteme za gre

janje i to prvenstveno u većim kućama. Prilikom

nabavke novog kotla preporuka je kupiti onaj što

veće energetske efikasnosti.

Sa stanovišta energetske uštede veoma

zadovoljavajućim se pokazao kombinovani ko

tao koji služi za istovremeno grejanje prostorija

i pripremu tople vode, a time što nije potreban

rezervoar za toplu vodu izbegavaju se toplotni gu

bici koje on, ma koliko dobro bio izolovan, uvek u

većoj ili manjoj meri uzrokuje.

Solarni sistemi za grejanje tople vode Tipični solarni sistem za pripremu tople vode

u domaćinstvima sastoji se od solarnih kolektora

standardne površine 3 do 4 m² postavljenih na

južno orijentisani krov sa izolovanim rezervoarom

za toplu vodu.

Ispravno dimenzioniran sistem za pripremu to

ple vode bi u zavisnosti od klimatskih uslova trebao

da obezbedi 50 do 60% potreba domaćinstva za

toplom vodom, dok bi se preostale potrebe obez

bedile nekim konvencionalnim sistemom.


E2 t

ema

broj

a


Proizvođač građevinskog materijala YTONG - Xella International GmbH iz Duisburga u Nemačkoj

kao i njena kćerka kompanija Xella Srbija doo, sa vlastitom koncepcijom energetski efikasne kuće, već

duže vreme promoviše svoj doprinos u opštoj zaštiti klime i globalnoj uštedi energije.

Činjenica je da smo svakim danom sve više

opterećeni vestima o velikim prirodnim nepogo

dama: uraganima, poplavama, snežnim lavina

ma… Reč je naime, o uticaju ekstremno visokih

temperatura i efektima koje imaju na globalno

zagrevanje. Velika zagađenost okoline takođe

značajno utiče na sve lošije klimatske uslove, i

zahteva hitne mere zaštite okoline i atmosfere pa

je bavljenje tim tematskim kompleksom postalo

neophodno i u građevinarstvu.

Xella je kao koncern među prvima krenula

sa inovacijama na području energetski efikasne

gradnje, a samim tim i štedljivije gradnje - od

ekološkog i energetski efikasnog procesa proiz

vodnje, do ambalažiranja proizvoda u biorazgra

divu eko foliju, do distribucije prirodnih YTONG

građevinskih elemenata koji osiguravaju investi

torima nastajanje energetski efikasne građevine

koja će za vreme eksploatacije trošiti od 30 do 50

% manje energije, u odnosu na građevine građene

klasičnim materijalima.

Navedenim konceptom energetski efikasne

gradnje, emisije CO2 koje nastaju gradnjom i up

otrebom takvih građevina, svode se na minimum.

Građevinski materijal koji se u takvim građevinama

koristi je porobeton YTONG termoblok sertifiko

van kao ekološki proizvod. On nudi sigurnu zaštitu

od svih vrsta zračenja, i pruža zdravu i ugodnu

mikroklimu u prostoru, pogodnu čak i ljudima sa

raznim alergijama. U tehničkom smislu, YTONG

nudi graditeljsku sigurnost, zahvaljujući visokom

kvalitetu izvođenja; pojedine komponente YTONG

sistema gradnje međusobno su usklađene na način

da se mogu spajati bez propuštanja vazduha i bez

toplotnih mostova. Ovaj građevinski materijal ne

gori i garantuje maksimalnu zaštitu od požara.

Proizvodi se uz mali utrošak primarne energije,

na bazi prirodnih sirovina peska, kreča i vode, u

okviru proizvodnog procesa koji čuva resurse i pri

kojem ne nastaju ostaci koji bi opterećivali oko

linu. U njegovoj suštini je zaštita okoline i zdravo

stanovanje.

YTONG ima odlična termoizolaciona svojstva.

Taj građevinski materijal već pri jednoslojnoj

gradnji (monolitna gradnja gde se ne dodaje

dodatna termoizolacija) odgovara zahtevima

o uštedi toplotne energije. Leti YTONG blok sa

svojom strukturom materijala ima osobinu da ne

akumulira toplotnu energiju tokom dana, tako da

u večernjim satima ne dolazi do isijavanja toplote

iz YTONG zidova.

YTONG Termoblok 30cm bez dodatne top

lotne izolacije, zadovoljava nove propisane vred

nosti za Koeficijent prolaza toplote U=0.30 W/

m2K, što je jedinstveno na tržištu za monolitne

zidove koji time investitorima donose ogromne

finansijske uštede u većoj neto površini prostora,

a istovremeno predstavljaju idealno rešenje za

termoizolaciju. Zahvaljujući svojim dobrim ter

moizolacionim svojstvima YTONG štiti stambene

prostorije od rashlađivanja zimi i

od prejakog zagrevanja leti što

tokom čitave godine osigura

va ujednačen nivo, a samim

YTONG građevinski materijal za bolju budućnost stanovanja

YTONG termoblok od 37.5 cm

YTONG kuća u Srbiji

E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

tim i zdravu mikroklimu.

Zaštita okoline i zdravo stanovanje važni

su kriterijumi za primenu nekog građevinskog

proizvoda. Osim toga, povećavaju se zahtevi

prema građevinama u vezi letnje i zimske top

lotne zaštite. Ekološki prihvatljiva gradnja znači

da se koriste građevinski materijali koji se sas

toje od prirodnih sirovina i dobijaju u okviru

ekološkog proizvodnog procesa. Ali znači još i to

da se primerenom gradnjom od samog početka

ublažava mnoštvo problematičnih zona. Pritom

se masivni građevinski materijal YTONG posebno

osiguravaju dobru toplotnu izolaciju.

Tako snižavaju potrošnju energije i

smanjuju emisiju štetnih materija u

atmosferu.

Mikroklima kod zdravog stanovanja

rezultuje dobrim osećajem i služi za

prevenciju od raznih bolesti. Istovre

meno potpuno zatvorena konstrukci

ja koja ne propušta vazduh pruža i

zaštitu veoma važnu za ljude koji pate

od alergija. Štetne materije koje bi

YTONG niskoenergetska kuća u Sloveniji

u slučaju propusnih omotača zgrada dospele u

unutrašnjost kuće, u slučaju gradnje jednim ma

terijalom, ostaju napolju. U međuvremenu, svima

nam je postalo jasno da moramo da se pažljivo

ponašamo prema našoj okolini. Korišćenjem

ekoloških, masivnih građevinskih materijala čijih

komponenti u prirodi ima u izobilju, čuvaju se

dragoceni resursi. A ukoliko ti građevinski materi

jali uz to imaju i dobra termoizolaciona svojstva,

to istovremeno omogućuje i snižavanje troškova

grejanja, čuva okolinu i daje važan doprinos

zaštiti klime.

iskazao. YTONG blok

ovi i elementi za zi

danje precizno su

međusobno usklađeni

i time omogućuju

savršenu zaptivenost

izgrađenog objekta,

što nije slučaj zi

danja klasičnim sis

temom gradnje.

Građevine koje su

građene od samo

jednog građevinskog

materijala, nemaju

toplotne mostove i

YTONG kuća u Francuskoj


E2

tem

a br

oja

Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolo

vanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici

zimi i dobici leti, a samim tim i troškovi za en

ergiju, koji nisu zanemarljivi. Pametno je ugraditi

što više toplotne izolacije, jer se na taj način za

duži vremenski period osiguravamo od prevelikih

troškova za grejanje i hlađenje. URSA vam savetu

je kako te toškove smanjiti i dugoročno uštedeti, a

pri tome obezbediti odgovarajući kvalitet boravka

u potkrovlju.

Prilikom sanacije sa unutrašnje strane i pret

varanja postojećeg potkrovlja u stambeni prostor,

često se susrećemo sa nedostatkom ili nedovoljnom

debljinom termoizolacije, kao i sa nepravilno post

avljenim slojevima u izvedenom kosom krovu. Izd

vajamo dva karakteristična slučaja:

Sanacija kosog krova i ušteda energije

Pretvaranje potkrovlja u stambeni prostor, u

današnje vreme nedostatka istog je sigurno ra

zumno rešenje. Da bismo kvalitetno iskoristili

potkrovlja za stambeni prostor moramo odabrati

odgovarajući izolacioni materijal. Mineralna stak

lena vuna URSA nudi najbolje rešenje za ugodan

boravak u potkrovnim stanovima. U programu

preduzeća URSA imamo dva izolaciona materijala

primerena za ugradnju u kose krovove: URSA SF 35

i URSA SF 38.

Da bi nam kvalitet boravka u potkrovnom prosto

ru bio odgovarajući, mora se ugraditi odgovarajuća

debljina termoizolacije. Takođe je jako važno

poštovati principe koji određuju redosled postavke

materijala u kosi krov, kao i odgovarajući kvalitet

izvođenja.


E2

tem

a br

oja

Sanacija kosog krova i ušteda energije Pretvaranje potkrovlja u stambeni prostor ,u današnje vreme nedostatka istog je sigurno razumno rešenje. Da bismo kvalitetno iskoristili potkrovlja za stambeni prostor moramo odabrati odgovaraju i izolacioni materijal. Mineralna staklena vuna URSA nudi najbolje rešenje za ugodan boravak u potkrovnim stanovima.U programu preduze a URSA imamo dva izolaciona materijala koji su primereni za ugradnju u kose krovove: URSA SF 35 i URSA SF 38. Da bi nam kvalitet boravka u potkrovnom prostoru bio odgovaraju i,mora se ugraditi odgovaraju a debljina termoizolacije.Tako e je jako važno poštovati principe koji odre uju redosled postavke materijala u kosi krov, kao i odgovaraju i kvalitet izvo enja. Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolovanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici zimi i dobici leti,a samim tim i troškovi za energiju,koji nisu zanemarljivi. Pametno je ugraditi što više toplotne izolacije, jer se na taj na in za duži vremenski period osiguravamo od prevelikih troškova za grejanje i hla enje. URSA vam savetuje kako te toškove smanjiti i pritom dugoro no uštedeti, a pri tome obezbediti odgovaraju i kvalitet boravka u potkrovlju. Prilikom sanacije sa unutrašnje strane i pretvaranja postoje eg potkrovlja u stambeni prostor , esto se susre emo sa nedostatkom ili nedovoljnom debljinom termoizolacije, kao i sa nepravilno postavljenim slojevima u izvedenom kosom krovu.Izdvajamo dva karakteristi na slu aja:

1. PRIMER KROVA SA POSTOJE OM PARONEPROPUSNOM KROVNOM FOLIJOM(sa spoljašnje strane)i

Kao sekundarni krov(spoljašnja krovna folija) upotrebljena je bitumenska lepenka ili alu folija , tetrapak folija ili neki drugi paronepropusni materijal. Posledi no može da do e do kondenzacije pare unutar krovne konstrukcije.Da bi to spre ili treba da Izme u podaš anog krova na koji je postavljena paronepropusna krovna folija i izme u izolacije napravimo ventiliraju i vazdušni kanal.Formiramo ga tako što izme u rogova zategnemo paropropusnu foliju

sa razmakom od min 4-5 cm od podaš anog krova(ve a debljina efikasnije spre ava pregrevanje u letnjem periodu). Kanal za provetravanje mora da ima odgovaraju e izvedeno rešenje zahvatanja vazduha u okapnici i ispusta u slemenu.Krovna lepenka mora biti u slemenu prekinuta, a u okapnici treba obezbediti otvor za vazduh. Izolacija URSA SF 35 ili SF 38 se zatim postavi izme u rogova, pa ispod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana i na kraju završna obloga.Preporu ena debljina izolacije je izme u 20-30 cm.

2. PRIMER KROVA BEZ VAZDUŠNOG KANALA I KROVNE FOLIJE (sa spoljašnje strane)

U slu aju nepostojanja ventiliraju eg vazdušnog prostora ,dolazi e do pregrevanja konstrukcije u letnjem periodu i do pojave kondenzacije unutar krovne konstrukcije zimi. U ovom slu aju je najoptimalnije slede e rešenje: Na ve postoje e kontra letve na kojima stoji crep postavimo dodatnu letvu-distancer izme u rogova,pa oko rogova i preko te letve obavijemo paropropusnu-vodonepropusnu foliju ime se formira trougaoni kanal za strujanje vazduha-izme u crepa i paropropusne-vodonepropusne folije.(pozicije 1,2,3 i 4) . Izolacija URSA SF 35 ili SF 38 se zatim postavi izme u

rogova, pa dodatno još sloj ispod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana i na kraju završna obloga.Preporu ena debljina izolacije je tako e izme u 20-30 cm.

Ne postojanje ventiliraju eg vazdušnog sloja uti e na pregrevanje krovne konstrukcije leti, kao i do pojave kondenzata u konstrukciji zimi.Pojava kondenzata u samoj konstrukciji(naj eš e u izolacionom sloju) pove ava odavanje toplote konstrukcije i uzrokuje ve e troškove za grejanje. Nastali kondenzat može da do e u dodir sa drvenim rogovima,i uzrokuje njihovo truljenje. Ukoliko nije dobro izvedena parna brana ,nastali kondenzat može da procuri i do unutrašnje obloge i ošteti je.Postojanje ventiliraju eg vazdušnog sloja i paronepropusne spoljašnje krovne folije tako e uzrokuje nastanak kondenzata u konstrukciji.

1

2

3 4

5

6

7

8

9

10

11

1. krovni pokriva (crep) 2. paronepropusna krovna folija 3. drvena oplata 4. letve-distanceri 5. parapropusna-vodonepropusna folija 6. vazdušni kanal 7. toplotna izolacija URSA izme u rogova 8. toplotna izolacija URSA ispod rogova 9. potkonstrukcja unutrašnje obloge 10. parna brana 11. unutrašnja obloga

1. krovni pokriva (crep) 2. letve-distanceri 3. vazdušni kanal 4. paropropusna-vodonepropusna krovna folija 5. toplotna izolacija URSA izme u rogova 6. toplotna izolacija URSA ispod rogova 7. parna brana 8. potkonstrukcja unutrašnje obloge 9. unutrašnja obloga

1 2 3

4

5

6

9

7

8

1. krovni pokrivač(crep); 2. letve-distanceri; 3. vazdušni kanal; 4. paropropusna-vodonepropusna krovna folija; 5. toplotna izolacija URSA između rogova; 6. toplotna izolacija URSA ispod rogova; 7. parna brana; 8. potkonstrukcja unutrašnje obloge; 9. unutrašnja obloga

Sanacija kosog krova i ušteda energije Pretvaranje potkrovlja u stambeni prostor ,u današnje vreme nedostatka istog je sigurno razumno rešenje. Da bismo kvalitetno iskoristili potkrovlja za stambeni prostor moramo odabrati odgovaraju i izolacioni materijal. Mineralna staklena vuna URSA nudi najbolje rešenje za ugodan boravak u potkrovnim stanovima.U programu preduze a URSA imamo dva izolaciona materijala koji su primereni za ugradnju u kose krovove: URSA SF 35 i URSA SF 38. Da bi nam kvalitet boravka u potkrovnom prostoru bio odgovaraju i,mora se ugraditi odgovaraju a debljina termoizolacije.Tako e je jako važno poštovati principe koji odre uju redosled postavke materijala u kosi krov, kao i odgovaraju i kvalitet izvo enja. Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolovanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici zimi i dobici leti,a samim tim i troškovi za energiju,koji nisu zanemarljivi. Pametno je ugraditi što više toplotne izolacije, jer se na taj na in za duži vremenski period osiguravamo od prevelikih troškova za grejanje i hla enje. URSA vam savetuje kako te toškove smanjiti i pritom dugoro no uštedeti, a pri tome obezbediti odgovaraju i kvalitet boravka u potkrovlju. Prilikom sanacije sa unutrašnje strane i pretvaranja postoje eg potkrovlja u stambeni prostor , esto se susre emo sa nedostatkom ili nedovoljnom debljinom termoizolacije, kao i sa nepravilno postavljenim slojevima u izvedenom kosom krovu.Izdvajamo dva karakteristi na slu aja:

1. PRIMER KROVA SA POSTOJE OM PARONEPROPUSNOM KROVNOM FOLIJOM(sa spoljašnje strane)i

Kao sekundarni krov(spoljašnja krovna folija) upotrebljena je bitumenska lepenka ili alu folija , tetrapak folija ili neki drugi paronepropusni materijal. Posledi no može da do e do kondenzacije pare unutar krovne konstrukcije.Da bi to spre ili treba da Izme u podaš anog krova na koji je postavljena paronepropusna krovna folija i izme u izolacije napravimo ventiliraju i vazdušni kanal.Formiramo ga tako što izme u rogova zategnemo paropropusnu foliju

sa razmakom od min 4-5 cm od podaš anog krova(ve a debljina efikasnije spre ava pregrevanje u letnjem periodu). Kanal za provetravanje mora da ima odgovaraju e izvedeno rešenje zahvatanja vazduha u okapnici i ispusta u slemenu.Krovna lepenka mora biti u slemenu prekinuta, a u okapnici treba obezbediti otvor za vazduh. Izolacija URSA SF 35 ili SF 38 se zatim postavi izme u rogova, pa ispod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana i na kraju završna obloga.Preporu ena debljina izolacije je izme u 20-30 cm.

2. PRIMER KROVA BEZ VAZDUŠNOG KANALA I KROVNE FOLIJE (sa spoljašnje strane)

U slu aju nepostojanja ventiliraju eg vazdušnog prostora ,dolazi e do pregrevanja konstrukcije u letnjem periodu i do pojave kondenzacije unutar krovne konstrukcije zimi. U ovom slu aju je najoptimalnije slede e rešenje: Na ve postoje e kontra letve na kojima stoji crep postavimo dodatnu letvu-distancer izme u rogova,pa oko rogova i preko te letve obavijemo paropropusnu-vodonepropusnu foliju ime se formira trougaoni kanal za strujanje vazduha-izme u crepa i paropropusne-vodonepropusne folije.(pozicije 1,2,3 i 4) . Izolacija URSA SF 35 ili SF 38 se zatim postavi izme u

rogova, pa dodatno još sloj ispod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana i na kraju završna obloga.Preporu ena debljina izolacije je tako e izme u 20-30 cm.

Ne postojanje ventiliraju eg vazdušnog sloja uti e na pregrevanje krovne konstrukcije leti, kao i do pojave kondenzata u konstrukciji zimi.Pojava kondenzata u samoj konstrukciji(naj eš e u izolacionom sloju) pove ava odavanje toplote konstrukcije i uzrokuje ve e troškove za grejanje. Nastali kondenzat može da do e u dodir sa drvenim rogovima,i uzrokuje njihovo truljenje. Ukoliko nije dobro izvedena parna brana ,nastali kondenzat može da procuri i do unutrašnje obloge i ošteti je.Postojanje ventiliraju eg vazdušnog sloja i paronepropusne spoljašnje krovne folije tako e uzrokuje nastanak kondenzata u konstrukciji.

1

2

3 4

5

6

7

8

9

10

11

1. krovni pokriva (crep) 2. paronepropusna krovna folija 3. drvena oplata 4. letve-distanceri 5. parapropusna-vodonepropusna folija 6. vazdušni kanal 7. toplotna izolacija URSA izme u rogova 8. toplotna izolacija URSA ispod rogova 9. potkonstrukcja unutrašnje obloge 10. parna brana 11. unutrašnja obloga

1. krovni pokriva (crep) 2. letve-distanceri 3. vazdušni kanal 4. paropropusna-vodonepropusna krovna folija 5. toplotna izolacija URSA izme u rogova 6. toplotna izolacija URSA ispod rogova 7. parna brana 8. potkonstrukcja unutrašnje obloge 9. unutrašnja obloga

1 2 3

4

5

6

9

7

8

1. krovni pokrivač (crep); 2. paronepropusna krovna folija; 3. drvena oplata; 4. letve-distanceri; 5. parоpropusna-vodonepropusna folija; 6. vazdušni kanal; 7. toplotna izolacija URSA između rogova; 8. toplotna izolacija URSA ispod rogova; 9. potkonstrukcja unutrašnje obloge; 10. parna brana; 11. unutrašnja obloga

Primer krova sa postojećom

paronepropusnom krovnom

folijom (sa spoljašnje strane)

Primer krova bez vazdušnog

kanala i krovne folije

(sa spoljašnje strane)

Primer krova sa postojećom paronepropusnom krovnom folijom (sa spoljašnje strane)

Kao sekundarni krov (spoljašnja krovna folija)

upotrebljena je bitumenska lepenka ili alu folija,

tetrapak folija ili neki drugi paronepropusni ma

terijal. Posledično može da dođe do kondenzacije

pare unutar krovne konstrukcije. Da bi to sprečili

treba da Između podaščanog krova na koji je post

avljena paronepropusna krovna folija i između

izolacije napravimo ventilirajući vazdušni kanal.

Formiramo ga tako što između rogova zategnemo

paropropusnu foliju sa razmakom od min 4-5 cm

od podaščanog krova (veća debljina efikasnije

sprečava pregrevanje u letnjem periodu).

Kanal za provetravanje mora da ima

odgovarajuće izvedeno rešenje zahvatanja vazdu

ha u okapnici i ispusta u slemenu.Krovna lepenka

mora biti u slemenu prekinuta, a u okapnici treba

obezbediti otvor za vazduh. Izolacija URSA SF 35

ili SF 38 se zatim postavi između rogova, pa is

pod rogova. Na podkonstrukciju za postavljanje

unutrašnje obloge, postavi se parna brana i na kra

ju završna obloga. Preporučena debljina izolacije

je između 20-30 cm.

Primer krova bez vazdušnog kanala i krovne folije (sa spoljašnje strane)

U slučaju nepostojanja ventilirajućeg

vazdušnog prostora, dolaziće do pregrevanja kon

strukcije u letnjem periodu i do pojave konden

zacije unutar krovne konstrukcije zimi. U ovom

slučaju je najoptimalnije sledeće rešenje: Na već

postojeće kontra letve na kojima stoji crep post

avimo dodatnu letvu-distancer između rogova,pa

oko rogova i preko te letve obavijemo paropro

pusnu-vodonepropusnu foliju čime se formira

trougaoni kanal za strujanje vazduha-između

crepa i paropropusne-vodonepropusne folije

(pozicije 1, 2, 3 i 4). Izolacija URSA SF 35 ili SF 38

se zatim postavi između rogova, pa dodatno još

sloj ispod rogova. Na podkonstrukciju za postav

ljanje unutrašnje obloge,postavi se parna brana

i na kraju završna obloga. Preporučena debljina

izolacije je takođe između 20-30 cm.

Ne postojanje ventilirajućeg vazdušnog sloja

utiče na pregrevanje krovne konstrukcije leti,

kao i do pojave kondenzata u konstrukciji zimi.

Pojava kondenzata u samoj konstrukciji(najčešće

u izolacionom sloju) povećava odavanje toplote

konstrukcije i uzrokuje veće troškove za grejan

je. Nastali kondenzat može da dođe u dodir sa

drvenim rogovima, i uzrokuje njihovo truljenje.

Ukoliko nije dobro izvedena parna brana ,nastali

kondenzat može da procuri i do unutrašnje obloge i

ošteti je. Postojanje ventilirajućeg vazdušnog sloja

i paronepropusne spoljašnje krovne folije takođe

uzrokuje nastanak kondenzata u konstrukciji.


E2

tem

a br

oja

vodene pare u novu izolaciju i ograničiti

prekomerno strujanje vazduha kroz slojeve

u krovu. Novu parnu branu dobro pričvrstimo

između rogova bočnim letvama.

4. Odstranimo dotrajalu staru izolaciju

između rogova i položimo prvi sloj izolaci

je URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40.

5. Odgovarajuću debljinu toplotne izolacije

postižemo tako što na rogove s gornje

strane poprečno postavimo letve između

kojih položimo dodatni sloj toplotne izo

lacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40

(vidi sliku). Preporučujemo upotrebu izo

lacije URSA SF 35 jer ima najbolja termo-

izolaciona svojstva i zato trebamo manju

debljinu. Visinu letava diktira potrebna

debljina drugoga sloja izolacije koju dik

tira »standard«, a određuje se proračunom

(u programu URSA TERMIKA). Preporučena

ukupna debljina izolacije je 20-30 cm.

6. Iznad gornjeg sloja izolacije postavimo

paro-propusnu – vodonepropusnu foliju

koja ima ulogu sekundarnog pokrivača ,pri

Sanacija kosog krova Iako je udeo krova kod toplotnih gubitaka zgrade 20-30% od ukupnih gubitaka, krov ima jako važnu ulogu u kvalitetu stanovanja. Krov štiti zgradu od spoljašnjih uticaja kao što su sneg, kiša, hladno a i vru ina.Bez odgovaraju e i kvalitetne toplotne izolacije podkrovni prostor e se brzo hladiti i pregrevati, što jako uti e na pove anje toplotnih gubitaka zimi i dobitaka leti, usled ega se pove ava potrošnja energije za grejanje i rashla ivanje. Sve ve e cene energenata jako optere uju porodi ni budžet, zato je nužno na i rešenje za smanjenje troškova grejanja preko zime i hla enja preko leta. Sanacijom starijeg neizolovanog ili loše izolovanog krova mogu se bitno smanjiti toplotni gubici i dobici,a samim tim i troškovi za energiju. Pametno je ugraditi što više toplotne izolacije, jer se na taj na in za duži vremenski period osiguravamo od prevelikih troškova za grejanje i hla enje. URSA vam savetuje kako te toškove smanjiti i pri tom dugoro no uštedeti, jer ete sa dodatnom izolacijom smanjiti potrošnju goriva i elektri ne energije. Izolaciju (sanaciju) postoje eg starijeg kosog krova možemo izvesti na dva na ina: - sa unutrašnje strane, pri emu postoje i krovni pokriva i sekundarni pokriva ne diramo, - sa spoljašnje strane, odstranimo krovni pokriva (po potrebi postavimo novi pokriva ) i sekundarni pokriva , i ugradimo nove materijale. U ovom lanku emo objasniti kako se izvodi sanacija krova sa spoljašnje strane. Sanacija postoje eg krova - zahvat sa spoljašnje strane Obnova krova može se uspešno izvesti i sa spoljašnje strane. Pove anje i saniranje slojeva toplotne izolacije obi no radimo, istovremeno kada se odlu imo i za zamenu krovnog pokriva a pri emu možemo ponovo upotrebiti i stari pokriva samo ako je isti u dobrom stanju. U slu aju da za vreme vetrovitog, hladnog vremena osetimo brzo rashla ivanje potkrovnog prostora, moramo sanirati i sekundarni krovni pokriva tj. krovne folije. Sanaciju izvodimo na slede i na in:

1. Odstranimo krovni pokriva i krovne letve. 2. Odstranimo mogu i sekundarni pokriva koji je kod starijih zgrada uglavnom bitumenska krovna lepenka koja je paro-

nepropustan sloj i zato je neodgovaraju a. Prilikom sanacije zamenimo je paropropusnom – vodonepropusnom folijom. 3. Ako smo u stambenim prostorima osetili brže rashla ivanje vazduha ili promaju za vreme hladnih vetrovitih dana to zna i da je

postoje a parna brana veoma ošte ena ili na spojevima nije zalepljena. Ako je ne saniramo sa unutrašnje strane lepljenjem, možemo to u initi na slede i na in sa spoljašnje strane:

- preko postoje eg sloja položimo parnu branu koja e, zajedno s postoje om ošte enom parnom branom , i završnom unutarašnjom oblogom, usporiti prelaz vodene pare u novu izolaciju i ograni iti prekomerno strujanje vazduha kroz slojeve u krovu. Novu parnu branu dobro pri vrstimo izme u rogova bo nim letvama.

4. Odstranimo dotrajalu staru izolaciju izme u rogova i položimo prvi sloj izolacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40. 5. Odgovaraju u debljinu toplotne izolacije postižemo tako što na rogove s gornje strane popre no postavimo letve izme u kojih

položimo dodatni sloj toplotne izolacije URSA SF 35, URSA SF 38 ili URSA DF 40 (vidi sliku). Preporu ujemo upotrebu izolacije URSA SF 35 jer ima najbolja termo-izolaciona svojstva i zato trebamo manju debljinu. Visinu letava diktira potrebna debljina drugoga sloja izolacije koju diktira »standard«, a odre uje se prora unom (u programu URSA TERMIKA). Preporu ena ukupna debljina izolacije je 20-30 cm.

6. Iznad gornjeg sloja izolacije postavimo paro-propusnu – vodonepropusnu foliju koja ima ulogu sekundarnog pokriva a ,pri emu je na spojevima zalepimo lepljivom trakom za krovne folije.

7. Postavimo uzdužne letve visine barem 5 cm. Na njih se popre no postave letve koje služe za postavljanje krovnog pokriva a (vidi sliku). Na taj na in stvorimo vazdušni kanal koji spre ava kondenzaciju vlage ispod krovnog pokriva a, a ujedno spre ava i pregrevanje potkrovnih prostora za vreme letnih vru ina. Kod ve ih krovova koji imaju duže stranice preporu ujemo vazdušni kanal visine 8 cm. Kod višestrešnih krovova, raš lanjenih krovova, zaobljenih krovova, krovnih prozora, širih dimnjaka i sli nih prepreka za neometan protok vazduha ispred barijere i iza nje prekinemo uzdužnu letvu,tako da vazdušni tok sprovedemo u susedni prostor za provetravanje.

1 unutarašnja obloga 2 parna prepreka / brana 3 mineralna staklena vuna URSA 4 paro-propusna – vodonepropusna folija 5 uzdužne letve (za vazdušni kanal) 6 popre ne letve 7 krovni pokriva

Prikaz sanacije kosog krova - zahvat sa spoljašnje strane

1 unutarašnja obloga; 2 parna prepreka / brana; 3 mineralna staklena vuna URSA; 4 paro-propusna – vodonepropusna folija; 5 uzdužne letve (za vazdušni kanal); 6 poprečne letve; 7 krovni pokrivač

Prikaz sanacije kosog krova -

zahvat sa spoljašnje strane

čemu je na spojevima zalepimo lepljivom

trakom za krovne folije.

7. Postavimo uzdužne letve visine barem 5

cm. Na njih se poprečno postave letve koje

služe za postavljanje krovnog pokrivača

(vidi sliku). Na taj način stvorimo vazdušni

kanal koji sprečava kondenzaciju vlage is

pod krovnog pokrivača, a ujedno sprečava i

pregrevanje potkrovnih prostora za vreme

letnih vrućina. Kod većih krovova koji im

aju duže stranice preporučujemo vazdušni

kanal visine 8 cm. Kod višestrešnih krovova,

raščlanjenih krovova, zaobljenih krovova,

krovnih prozora, širih dimnjaka i sličnih

prepreka za neometan protok vazduha is

pred barijere i iza nje prekinemo uzdužnu

letvu,tako da vazdušni tok sprovedemo u

susedni prostor za provetravanje.

Obnova krova može se uspešno izvesti i sa

spoljašnje strane. Povećanje i saniranje slojeva

toplotne izolacije obično radimo, istovremeno

kada se odlučimo i za zamenu krovnog pokrivača

pri čemu možemo ponovo upotrebiti i stari pokrivač

samo ako je isti u dobrom stanju. U slučaju da za

vreme vetrovitog, hladnog vremena osetimo brzo

rashlađivanje potkrovnog prostora, moramo sani

rati i sekundarni krovni pokrivač tj. krovne folije.

Sanaciju izvodimo na sledeći način:

1. Odstranimo krovni pokrivač i krovne

letve.

2. Odstranimo mogući sekundarni pokrivač

koji je kod starijih zgrada uglavnom bi

tumenska krovna lepenka koja je paro-

Sanacija kosog krova - zahvat sa spoljašnje strane

nepropustan sloj i zato je neodgovarajuća.

Prilikom sanacije zamenimo je paropro

pusnom – vodonepropusnom folijom.

3. Ako smo u stambenim prostorima osetili

brže rashlađivanje vazduha ili promaju za

vreme hladnih vetrovitih dana to znači da

je postojeća parna brana veoma oštećena

ili na spojevima nije zalepljena. Ako je

ne saniramo sa unutrašnje strane lepljen

jem, možemo to učiniti na sledeći način sa

spoljašnje strane:

- preko postojećeg sloja položimo par

nu branu koja će, zajedno s postojećom

oštećenom parnom branom, i završnom

unutarašnjom oblogom, usporiti prelaz


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

Energetska efikasnost predstavlja neophodnost

i potrebu savremenog čoveka. U cilju što man

jeg rasipanja energije i što čistijeg života, uz is

tovremeno ostvarivanje višeg stepena komfora i

standarda, savremeni čovek primenjuje sledeće

mere: zamenjuje neobnovljive energente obnov

ljivim, zamenjuje energetski neefikasne potrošače

efikasnim, izoluje prostor koji se greje, zamenju

je dotrajalu stolariju u prostorima koji se greju,

ugrađuje merne i regulacione uređaje za potrošače

energije, uvodi tarifne sisteme od strane distrib

utera koji podstiču štednju energije i dr.

M enterijer je firma koja se bavi građevinskim

radovima, arhitektonskim projektovanjem i opre

manjem enterijera. Firma je realizovala već oko

100 različitih građevinskih projekata. M enterijer

prepoznao je potrebu savremenog čoveka koji zarad

višeg stepena komfora i standarda, štedi energiju.

Primenom Pravilnika o energetskoj efikanosti

zgrada, novog Zakona o racionalnoj upotrebi en

ergije kao i Pravilnika o izdavanju sertifikata o

energetskim svojstvima zgrada beogradska firma

M enterijer u potpunosti realizuje potrebe savre

menog čoveka.

Pravi primer ove primene u praksi predstav

lja novi stambeno-poslovni objekat koji se u

ovom trenutku gradi u ulici Petra Konjovića bb u

beogradskom naselju Rakovica. U izgradnji ovog

objekta koriste se najnovije tehnologije koje

štede energiju. Celokupni objekat gradi se od

blokova simprolita, koji štede energiju i koji čine

život savremenom čoveku komfornijim.

Stanovanje u 8300 m2 prostora, u jednom od

77 novih stanova (od 30 do 90 m2) predstavljaće

cilj kome teži savremen čovek koji živi komforno i

Energetski efikasni stanovi u Beogradu

nje biće postavljeni posebni izolacioni materijali,

prozori, krov zgrade i unutrašnje instalacije. Ba

zen, u okviru objekta, zagrevaće se zahvaljujući

energiji solarnih panela. Blizina škole i obdaništa,

pogled na šumu, čist vazduh nošen izuzetno pov

oljnim vetrovima u potpunosti će oplemeniti život

u ovim stanovima.

Više informacija oko ovog projekta, kao i o

svim drugim projektima možete pronaći na

http://m-enterijer.com/site/start.html

Za više informacija oko mogućnosti kupovine

novih stanova u novoj energetski efikasnoj zgradi,

kontaktirajte nas.

Kontakt Telefon: 011/4145405 • Faks: 011/4145408

Email: [email protected]

[email protected]

Definisanje projektnog zadatka - definiše očekivanja investitora, poslovnog tima i svih ostalih koris•

nika objekta

Upoznavanje sa zakonskom regulativom i urbanističkim planovima – mogućnosti gradnje na nekom •

zemljištu

Idejni projekat – njime se usklađuju ideje naručioca sa funkcionalnim arhitektonskim rešenjima, kao •

i urbanističkim mogućnostima lokacije koja je predmet gradnje

Projektovanje stambenih, poslovnih, javnih, proizvodnih, sportskih, privrednih i ostalih objekata•

Projektovanje i opremanje enterijera•

Izgradnja objekta, kontrola i nadzor gradnje•

Izvođenje svih vrsta građevinskih radova•

Sistem • Ključ u ruke – savetovanje oko izbora lokacije, priprema i izrada projektnog zadatka, pribavljanje dozvola i potrebne dokumentacije, merenje zemljišta, izrada idejnog rešenja, iz-rada trodimenzionalnog modela, revizija investitora, izrada glavnog projekta, izvođenje radova i izrada enterijera prema našem ili vašem projektu

čovek koji štedi energiju. Stanovi će imati pogled

na Košutnjak. U skladu sa principima zelene grad

M enterijer


E2 t

ema

broj

a


Beograda koji su se u periodu od nešto više od dve

godine bavili baš tim problemom, ali na specifičan

način. Naime, izučavali su primenu tzv. „HHO“

gasa na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i

razvili uređaj koji danas nazivamo VODONIK GEN-ERATOR (fabrička oznaka HS-VG).

Stečeno znanje iz ove oblasti sa jedne strane

i iskustvo iz oblasti plasmana proizvoda automo-

tive industrije sa druge kao i zajednički interes

koji se prirodno pojavio, doveli su do saradnje sa

njihovom firmom HYDROGEN SOLUTIONS (u janu

aru 2011.godine). Oblast angažovanja firme ELE

FANTINO postaje prodaja, marketing i razvijanje

servisno - prodajne mreže uređaja HS-VG!

E2: Šta je „HHO“ gas i na koji način taj gas povećava energetsku efikasnost motora?

HHO gas ili Oksyhidrogen je smeša vodonika

(H) i kiseonika (O). Vodonik je najlakši hemijski

element i ima najmanji atom, a najveću energiju

u odnosu na masu svih poznatih goriva (142 MJ/

kg), tako da slobodno možemo reći da je vodonik

najbolje i najjače poznato gorivo. Ono što je jako

bitno da napomenemo je da se HHO gas dobija iz

vode, koja pokriva 2/3 naše planete. Postupak za

dobijanje ovog gasa smo učili u osnovnoj školi i

naziva se elektroliza vode - razlaganje hemijskog

jedinjenja pod uticajem električne struje.

Sva poznata goriva su ugljovodonici - jedin

jenja vodonika i ugljenika, tako da se vodonik već

nalazi u svim gorivima. Iskorišćenost energije ovih

goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem

kreće se u rasponu od 50-90%.

Stepenom nedovoljnog sagorevanja raste

i zagađenje vazduha, jer onaj deo goriva koji

ne sagori stvara štetne izduvne gasove. Jedino

vodonik ima 100% iskorišćenost energije i jedino

vodonik sagoreva 100% do poslednjeg atoma a

ujedno je potpuno čist i ekološki zdrav.

Nakon što u usisnu granu dizel ili benzinskog

motora zajedno sa vazduhom iz atmosfere uve

demo HHO gas, u trenutku paljenja goriva u kom

presionom prostoru cilindra, vodonik preuzima

paljenje ostalog goriva jer ima veću brzinu sag

orevanja. Kao direktan efekat imamo smanjenu

potrošnju (duži pređeni put sa istom količinom

goriva), povećavanje snage motora i konačno,

smanjene izduvnih gasova.

Ovo se dešava zbog povećanja iskorišćenosti

energije i boljeg sagorevanja postojećeg goriva.

Kao jedan od najvećih svetskih potrošača fosilnih goriva SAD su pre nekoliko godina os-novale specijalizovanu agenciju i počele da izdvajaju sve veća finansijska sredstva za istraživanja na polju energije vodonika sa ciljem da u budućnosti smanje zavisnost od uvoza energenata.

To je bila inicijalna kapisla da iz “ilegale” izađu svi oni koji su, ne toliko javno, istraživali ovaj vid energije. Sve ovo pokrenulo je i neko-liko mladih ljudi u Srbiji..

E2: Kojom delatnošću se bavite?Pre svega moram da vam se zahvalim, što ste

pored velikog broja inostranih firmi na tržištu Srbi

je, prepoznali značaj i ulogu domaćih preduzeća,

koja su sve značajniji faktor u oblasti energetske

efikasnosti i očuvanju životne sredine.

Firma ELEFANTINO je osnovana sa idejom da

se na određeni način uključi u domaću automotive

industriju i prvenstveno veže za programe komer

cijalnih vozila. Radeći za jednog od najvećih ev

ropskih proizvođača vozila na poziciji rukovodioca

prodaje za Srbiju i Crnu Goru, moj tim i ja smo

duži niz godina sarađivali sa različitim firmama

na tržištu, analizirali njihove potrebe i zajednički

radili na prevazilaženju prepreka u njihovom

poslovanju.

Jedan od najvećih problema je bilo i ostalo konstantno povećanje cene energenata, pre svega dizel goriva, koje je osnovni parametar pri kalkulaciji krajnje cene usluge prevoza.

U septembru 2010. godine, na obostrano za

dovoljstvo, upoznajem nekoliko mladih ljudi iz

INTERVJU SA BRANKOM HINIĆEM – ELEFANTINO DOO, Eco & Energy Solutions

Branko Hinićdirektor Elefantino doo

VODONIK GENERATOR – ENERGIJA IZ VODE


Na svu sreću, mi ne spadamo u tu kategoriju,

tako da je HS-VG zaštićen u Zavodu za intelek

tualnu svojinu i nakon višemesečnog ispitivanja

dobijeno je Uverenje za bezbednu primenu HS-

VG na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od

strane renomirane institucije Mašinskog fakulteta

u Beogradu. Od priznanja moramo za sada da izd

vojimo dva, a to su: Srebrna medalja sa likom Nikole Tesle 2010. godine i Plaketa Privredne komore Beograda za 2009/2010.

E2: Možete li nam nešto reći o planovima za naredni period?

Firma ELEFANTINO će pokušati da jedan

ovakav proizvod kvalitetno, kako on to i zaslužuje,

promoviše i van granica Srbije, pogotovo imajući

u vidu da je u Beogradu trenutno jedina proizvod

nja ovakvih uređaja u Evropi i da HS-VG po svim

tehničkim karakteristikama spada u sam svetski

vrh kada su u pitanju HHO generatori.

Interesovanje, pre svega iz zemalja regiona,

sve je veće i upravo zbog toga smo se angažovali

oko dokumentacije koja nam je neophodna da

započnemo izvoz za Crnu Goru, BiH i FYRM.

E2: Da li možemo reći da je produkt vodonik generatora alternativno gorivo?

Naravno, VODONIK GENERATOR HS-VG možemo

svrstati u tri podjednako važne oblasti kojima se

bave mnogi, od vlada zemalja do pojedinaca, a

koje su bitne za čovečanstvo i opstanak života:

ENERGETSKA EFIKASNOST, ALTERNATIVNI IZVORI

ENERGIJE I OČUVANJE ŽIVOTNE SREDINE.

E2: Gde očekujete najširu primenu?VODONIK GENERATOR HS-VG je samostalan

uređaj koji koristi električnu energiju sa alterna

tora na motoru kako bi elektrolizom vode proiz

veo HHO gas, a za nesmetan rad korisnik uređaja

je obavezan da na određen propisan vremenski

period u rezervoar uređaja dosipa destilovanu

vodu.

To znači da je naš HS-VG primenjljiv na svim

vrstama vozila, od putničkih do teških teretnih, na

građevinskim i poljoprivrednim mašinama, agre

gatima, brodovima, odnosno gde god se koriste

fosilna goriva za pogon motora sa unutrašnjim

sagorevanjem.

Naravno, učinak primene HS-VG-a je na

jvidljiviji kod velikih potrošača goriva, koji su

ujedno i najveći zagađivači životne sredine. Za taj

širok opseg primene, proizvođač „Hydrogen Solu

tions“ je spremio razne modele HS-VG uređaja,

za motore zapremine od 1.000-30.000 cm3.

Možemo da se pohvalimo da smo za ovaj kratak

period od kada smo zvanično počeli prodaju (april

2011.), ugradili preko 150 HS-VG uređaja u putnička

i laka teretna vozila, da smo odskora počeli sa ugrad

njom HS-VG u teretni program, a da već imamo

zahteva za isporuku HS-VG uredjaja za agregate za

proizvodnju električne energije, sa motorima preko

30.000 cm3 i potrošnjom dizel goriva 200-250 l/h.

E2: Da li je do sada prepoznat vaš doprinos na ovom polju od strane institucija?

Do sada nam je činjenica da je projekat „iz

net“ do kraja bila veoma bitna. Mnogi naši pa

metni ljudi koji imaju šta da pokažu na polju

izuma nailaze na prepreke kao što su finansije,

nerazumevanje državnih institucija, neinformi

sanost, itd., pa svoje ideje i projekte ne mogu

da realizuju do kraja, odnosno ne uspevaju da ih

zaštite, usavrše i komercijalizuju.


E2 t

ema

broj

a

Konstantnim unapređenjima na polju beskon

taktne radio-identifikacije, računarskih mreža i

tehnologija došlo se do najsavremenijih sistema za

kontrolu pristupa sa veoma raširenom primenom.

Ovakvi sistemi svakodnevno su u upotrebi svuda oko

nas, kao što su poslovni objekti, objekti namenjeni

kulturnim događanjima, fitnes centri, sportske hale,

stadioni itd.

Jedan savremen sistem za kontrolu ulaska na

stadionu objedinjuje nekoliko tehnologija:

Bar-kod kartica (sve popularniji 2D bar kod) – •

namenjena je za jednokratnu upotrebu;

RFID (engl. Radio Frequency Identification) – •

tehnologija korišćenja beskontaktnih kartica

(sezonske kartice, VIP kartice itd);

Izdavanje kartica putem Interneta (engl. In•

ternet ticketing);

Savremene baze podataka sa velikom •

pouzdanošću i brzinom pristupa;

Najnovija arhitektura za prenos informacija •

između prodajnih mesta (uključujući i ona sa

Interneta) i centralne baze podataka (Data

Center).

Prednost korišćenja ovakvog sistema za kontrolu

pristupa na stadionima je višestruka, počev od bez

bedonosnih pitanja pa sve do toga da se danas u

UEFA i FIFA krugovima ovakva vrsta sistema posma

tra kao budući standard.

Sistem za kontrolu pristupa sastoji se iz nekoliko

komponenti, kao što su:

Terminali za ulazak: na njima se postavljaju •

bar-kod i RFID čitači sa obrtnim mehanizom

sa dvokrakom rukom kojom se propuštaju

posetioci;

Prodajno mesto: sastoji se od računara sa •

klijentskom aplikacijom za izdavanje kartica

(jednostruke kartice i sezonske kartice);

Centralni server za upravljanje svim transak•

cijama;

Nosilac informacija odnosno kartica za ulazak •

na stadion bila ona bar-kod kartica ili beskon

taktna RFID kartica.

Prednost ovog sistema je brzina ulaska pri čemu

se vreme čekanja na svodi na minimum. Aproksi

mativna brzina obrtanja dvokrake ruke je 180o za

jednu sekundu, što znači da svake sekunde može

proći jedan gledalac. Na konkretnom primeru

Westfalen stadiona u Dortmundu, čiji je kapacitet

~ 82.000 gledalaca, gde je instalirano ukupno 130

linija za ulazak, teoretski se može napuniti za 10

do 12 minuta.

Pored efikasnosti u radu, kod ovih sistema poseb

no se vodi računa o efikasnoj ulozi koju moraju odi

grati u vanrednim situacijama. Vanredne situacije

recimo mogu biti požar na stadionu, elemetarna

nepogoda, neredi navijača ii td. Ovakvi sistemi

imaju i protiv-panični mehanizam koji aktiviranjem

oslobađa dvokraku ruku terminala što olakšava brzo

napuštanje stadiona.

Efikasna kontrola pristupa na stadionima


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

Potreba za održivim napretkom i jačanjem

ekološke svesti nezaobilazne su u 21. veku. Svet-

ska komisija za životnu sredinu i razvoj definisala

je održivi razvoj kao zadovoljenje trenutnih potre

ba, a da pritom ne ugrozimo zadovoljenje potre

ba budućih generacija. Potrošački mentalitet se

menja i okreće održivim rešenjima i dodatoj vred

nosti proizvoda i tehnologija, a ekološka svest ima

sve širi smisao. Izreka modnog prizvuka „Green is

the new black“ govori da je za uspeh kompanija

održivost u svakom smisu postala glavni odgovor

na večito pitanje – kako ostvariti profit. U Trimu,

održivi razvoj je jedna od osnova vizije i strate

gije već punih pedeset godina.

U Trimu održivosti se teži putem razvoja

ekoloških proizvoda, tehnologija i sistema

neškodljivih po okolinu, brižnim i efikasnim

upravljanjem otpadom i prirodnim resursima

(voda, gorivo, energija...). Svoja rešenja prvo

probamo na sebi, a zatim ih nudimo i našim

klijentima, svesni da građevinarstvo ima ogroman

uticaj na emisiju gasova staklene bašte, odnosno

stopu ugljen-dioksida1.

Radi ilustracije, najveći deo energije u Evropi

troši se u zgradama – 42 odsto, što stvara približno

35 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida. U

Srbiji, u zgradama se troši približno 65 odsto

energije. Stare, energetski neefikasne zgrade

veći su emiteri gasova staklene bašte nego avioni

i automobili.

Zato su ekološki neškodljiva rešenja i ekološki

neškodljivi tehnološki procesi Trimov način da se

klijentima ponude mnoge prednosti. U proizvodi

ma i rešenjima, energetska efikasnost spojena je s

1 Carbon footprint – nova je merna jedinica, kojom se iskazuje koliko gasova staklene bašte stvara svaki čovek, odnosno ljudske aktivnosti svakodnevno. Ugljen dioksid (ekvivalent) se meri u tonama ili kilogramima.

bezbednošću, estetikom i praktičnim rešenjima za

dodatno iskorišćenje već postojećih izvora energi

je. Od prirodnih su materijala, mogu potpuno da se

recikliraju, bezbedni su (vatrootporni, vodonepro

pustljivi, otporniji na zemljotrese nego klasični

materijali). To znatno smanjuje cenu investicija.

Trimoterm

Odlična termička i protivzvučna izolacija,

visoka vatrootpornost i higijenske karakteristike

čine Trimoterm krovne i fasadne sendvič panele i

sisteme pogodnim za upotrebu u najzahtevnijim

sredinama na gotovo svim tipovima objekata.

Trajni su, otporni na vodu, nepropustljivi na

vazduh, multifunkcionalni i jednostavno se

montiraju. Zid od panela sa mineralnom vunom

debljine 90 milimetara može da zameni čak 760

milimetara neizolovanog betonskog bloka.

Trimo EcoSolutions

Trimo EcoSolutions porodicu energetski efika-

snih panela čine Trimo EcoSolar PV (kompletno

rešenje krovova i fasada za proizvodnju električne

energije iz energije Sunca, kao i softverom za

izračunavanje proizvodnje), Trimo EcoSolar Air

(za zagrevanje vazduha u objektu), Trimo Eco

Clean (posebna zaštita fasade omogućava lako

čišćenje u dodiru s atmosferskim vodama) i Trimo

EcoEnergy (posebna obloga omogućava maksimal

no iskorišćenje već postojeće toplotne energije iz

okoline, te smanjuje potrošnju energije i troškove

klimatizacije bez obzira na godišnje doba).

Valentina Miladinović

Stručni saradnik za odnose s javnostima

Trimo inženjering

U Trimu, budućnost je zelene boje


E2 t

ema

broj

a


Biomasa kao gorivo je lako dostupan, obnov-ljiv, tehnički i ekološki prihvatljiv izvor energije. Korišćenjem biomase smanjuju se potrebe za uvo-zom konvencionalnih energenata, što u posred-nom smislu obezbeđuje neprekidnost u snabde-vanju energijom, povećanje broja zaposlenih, podizanje kvaliteta života u ruralnim područjima, smanjenje migracije selo-grad i manju zavisnost države od spoljašnjih pritisaka. Korišćenjem biomase u energetske svrhe u Srbiji može se za-dovoljiti ¼ ukupnih potreba za energijom.

Direktno sagorevanje čvrste biomase najstarija

je tehnologija za dobijanje energije koju je koris

tio čovek. Takvo sagorevanje je dobro razvijena

komercijalna tehnologija dobijanja energije koja se

primenjuje takoreći u svim industrijski razvijenim

zemljama, kao i u zemljama u razvoju.

Razvoj ove tehnologije dobijanja energije je sada

koncentrisan na rešavanje problema zagađivanja

životne sredine, poboljšanje performansi korišćenja

više vrsta goriva, kao i na povećanje energetske

efikasnosti i snage gde god je to u ciklusima sagor

evanja biomase i prenosa toplote moguće.

TRŽIŠTE SRBIJE

Srbija je bogata biomasom koja može da se

koristi u procesima sagorevanja za dobijanje

toplotne energije i koja predstavlja biljne os

tatke iz primarne poljoprivredne proizvodnje i

prerađivačke industrije.

U okviru poljoprivredne proizvodnje na

godišnjem nivou na raspolaganju je oko 12,5 milio

na tona biomase. Smatra se da od ukupnih potenci

jala biomase nastale iz poljoprivredne proizvodnje

za dobijanje toplotne energije može da se koristi

oko 25-30%, što bi iznosilo oko 4 miliona tona.

U pogledu drvne biomase u Srbiji, na godišnjem

nivou sečom šuma raspolaže se sa oko 0,6 miliona

kubika upotrebljivog ostatka (granje), u šta nisu

uvršteni panjevi i još dosta drvnog ostatka, koji os

taju u šumi. Od drvne mase u Srbiji još su važni i

ostaci nakon rezidbe voćnjaka i vinograda u poljo-

privrednoj proizvodnji.

Trenutni nivo proizvodnje energije u Srbiji iz

sopstvenih izvora zadovoljava samo 25% od ener

getskih potreba zemlje. Procenjuje se da će Srbija

svoje rezerve uglja istrošiti u narednih 55 godina,

a nafte i gasa u periodu od oko 20 godina.

Navedeni fosilni energenti se koriste na nivou

od oko 93%, a obnovljivi sa oko 7%.

Najveći deo u produkciji energije iz obnov

ljivih izvora energije realizuje se hidroenergijom,

tj hidrocentralama iz kojih se sa dosta zastarelom

opremom dobija oko 10.200 GWh godišnje, sa pro

cenom da se nadogradnjom kapaciteta iz tih izvora

na godišnjem nivou može dobijati oko 14.200 GWh.

I u tako neizvesnoj situaciji u Srbiji koristi se

samo 20 do 25% od ukupnih sadašnjih realnih po

tencijala obnovljivih izvora energije. Pri sadašnjoj

tehnološko-tehničkoj razvijenosti i investicionih

mogućnosti oko 80% neiskorišćenih potencijala nal

azi se u eksploataciji biomase (biomasa drveta i iz

poljoprivredne proizvodnje), a 20% čine potencijali

mikrohidropostrojenja i geotermalnih izvora.

Pomak u korišćenju biomase u energetske

svrhe u našoj zemlji može da se ostvari uz dobro

osmišljenu i koordinisanu politiku.

OSTATAK IZ PRERADE VOĆA KAO GORIVNI MATERIJAL

Problem obezbeđenja potrebnih količina en

ergije, po aktuelnosti i značaju, nalazi se odmah

iza hrane. Od uspešnog rešenja ovog problema u

velikoj meri zavisi opšti tempo ekonomskog raz

voja i naučno-tehnički progres društva u celini.

Biomasa kao konkurentno gorivo može se

uspešno koristiti za proizvodnju toplotne energi

je, u prvom redu kod potrošača malih i srednjih

instalisanih snaga koji se nalaze na mestu nasta

janja biomase ili u neposrednoj blizini. Njena ek

sploatacija može imati značajno mesto tamo gde

je razvijena poljoprivredna proizvodnja, u lokal

nim i regionalnim okvirima.

U brojne materijale, organskog porekla, koji se

mogu upotrebiti za proizvodnju ekološkog goriva

ubrajaju se ostaci iz primarne poljoprivredne proiz

vodnje i to: slama od svih vrsta žitarica, soje i ul

jane repice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta,

kao i ostaci rezidbe u voćarstvu i vino gradarstvu.

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera

koja se obavezno sprovodi u zasadima voća i vi

nove loze je rezidba. Prema ispitivanjima brojnih

autora u različitim ekološkim uslovima, godišnje

se po jednom čokotu rezidbom odstrani 1,2 do 1,8

kg zrele ili zelene mase. Preračunato na jedinicu

površine, nakon obavljene rezidbe, na raspo

laganju ostane između 4000 i 6000 kg/ha gran

jevine. Istraživanja se odnose i na toplotnu moć

granjevine: vinova loza 18,4 MJ/kg, jabuka 17,4

BIOMASA – ENERGETSKI RESURS ZA BUDUĆNOST


E2 t

ema

broj

a


E2

tem

a br

oja

MJ/kg, kruška 17,5 MJ/kg, breskva 17,7 MJ/kg,

maslina 17,8 MJ/kg, šljiva 17,8 MJ/kg.

Neka istraživanja ukazuju, ukoliko bi se svi os

taci biljne proizvodnje u poljoprivredi iskoristili

kao gorivo, moglo bi se podmiriti skoro celokupna

energetska potreba agrokompleksa.

U poslednje vreme su sve zanimljiviji ostaci

iz prerade voća kao potencijalni izvori energije.

U prvom redu misli se na koštice i ljuske voćnih

vrsta. Prednost korišćenja ovog oblika biomase

ogleda se u velikim količinama i u tome što je

njeno sagorevanje najekonomičnije.

Jedna od pogodnosti korišćenja ostataka iz

prerađivačke industrije je i ta što se prerada voća

obavlja u jesenjem i zimskom periodu kada se do

bijeni materijal može koristiti kao gorivni materi

jal za zagrevanje objekata različitih namena.

Podaci o količinama ostataka iz prerade voća

su nedovoljno istraženi. Utvrđivanjem prosečnih

prinosa pojedinih voćnih vrsta, a na osnovu

bioloških karakteristika plodova, moguće je odrediti

udeo nejestivih delova plodova u ukupnom prinosu

i na taj način predstaviti potencijalne raspoložive

količine biomase koja se može iskoristiti.

Aktuelno tržište koštičavim voćnim vrstama

pokazuje da je jedan veći deo ostvarenog prinosa

namenjen prerađivačkoj industriji. U Srbiji se pre

rada koštičavog voća odnosi na proizvodnju voćne

pulpe i kaše, kašastih voćnih sokova, smrznutog

voća, kompota i džemova.

U Srbiji se prerada voća iz godine u godinu raz

vija te se samim tim i stvaraju značajne količine os

tataka iz prerade u vidu koštica i ljuski. Ispitivanja

ovih materijala na gorenje ukazuju da su pogodni

za gorenje ali ne kao osnovno i jedino gorivo već u

kombinaciji sa drugim energentima (ugalj).

Ispitivanja gorenja koštica ukazuju na mogućnost

uštede uglja, kao osnovnog energenta i do 60%.

Sa druge strane, ovi materijali lako gore,

ostavljaju neznatne količine pepela i veoma su

pogodni za fino regulisanje temperature te se i na

taj način mogu ostvariti značajne godišnje uštede

kako energije tako i u novcu usled predvidive

potrošnje osnovnih fosilnih energenata.

ENERGETIKA I EKOLOGIJA

Stalan porast potrošnje energije, cene goriva

na svetskom tržištu i iscrpljivost rezervi konven

cionalnih goriva utiču na promenu odnosa prema

alternativnim izvorima energije, među kojima

biomasa zauzima značajno mesto.

Biomasa je dragocena sirovina za proizvodnju

ekološkog goriva. Među materijale organskog pore

kla koji se mogu upotrebiti za njegovu proizvodnju

spadaju ostaci iz ratarske proizvodnje (slama od

svih vrsta žitarica, otpadak od soje i uljane re

pice, kukuruzovina, stabljike od suncokreta i os

taci drugih poljoprivrednih kultura) i drvo. Deficit

drveta, nastaje usled masovnog nestajanja šuma u

svetu, i stvara potrebu za izradom novih proizvoda

koji nemaju stvarnu upotrebnu vrednost.

Korišćenje materijala za proizvodnju biomase

je opravdano sa aspekta ekologije i energetike.

Pri sagorevanju biomase ostaje minimalni

sadržaj pepela i sumpora, materija koje najviše

doprinose zagađivanju životne sredine.

Sirovine iz ratarske proizvodnje po svom hemi

jskom sastavu sadrže približno iste vrednosti pepela

i sumpora kao i drvo, s tom razlikom što je učešće

pepela posle njihovog sagorevanja veće u odnosu

na sirovine iz drveta. Pri korišćenju i sagorevanju

fosilnih goriva dolazi do mnogo većih zagađenja

životne sredine. Upotrebom fosilnih goriva u at

mosferu se oslobađaju različite vrste jedinjenja

(ugljen dioksid, pepeo, živa, sumpor, toksična jed

injenja, gasovi staklene bašte i dr.) koji izazivaju

globalno zagrevanje planete i klimatske promene.

Korišćenjem obnovljivih resursa nastoji se da se

količina gasova smanji, i da se do minimuma do

vede stvaranje drugih štetnih materija.

Za šire korišćenje biomase u energetske svrhe

neophodno je savladati niz poteškoća počev od pri

kupljanja, transporta i bezbednog skladištenja do

uspešnog sagorevanja. Za ostatke ratarske proiz

vodnje je karakteristično da se dinamika njihovog

nastajanja ne poklapa sa dinamikom potreba u en

ergiji, pa to zahteva njihovo skladištenje. Pošto su

ostaci ratarske proizvodnje kabasti i lako zapaljivi,

skladišta moraju biti prostrana i predstavljaju stalnu

opasnost od požara. Takođe, ostaci ove proizvodnje

se bitno razlikuju od drvnih otpadaka po sadržaju

mineralnih primesa, koji je i do 10 puta veći.

Od svih alternativnih izvora energije, najveći

doprinos u bližoj budućnosti očekuje se od

biomase. Njenim korišćenjem smanjuje se za

visnost od uvoza energije i ostvaruje značajna

devizna ušteda. Takođe, nove tehnologije povlače

sa sobom i upošljavanje nove radne snage a sve

to zajedno doprinosi povećanju nacionalnog do

hotka i uopšte državnoj stabilnosti. Dugoročna ali

i najveća prednost ovog načina dobijanja energije

je očuvanje i zaštita životne sredine.

MSc Goran Stefanović, inženjer rudarstva za reciklažne tehnologije i održivi razvoj


E2 p

rim

er iz

pra

kse

Apartmanski kompleks sa

četiri zvezdice (najviše u kat

egoriji etno apartmana) Zeleni

Čardaci, smešten na oko 1000 m nadmorske visine

na proplanku okruženom stoletnim stablima

četinara Tare, jedne on najlepših planina Srbije,

ima sve što je potrebno za potpuni odmor. Sa

mogućnošću smeštaja oko 20 osoba i uređenim

Klubom, Zeleni čardaci pružaju i sve uslove za or

ganizaciju manjih skupova, seminara i kreativnih

radionica.

Kompleks Zeleni čardaci sadrži više objekata

razmeštenih u živopisnom zelenilu – “Konake”,

“Izvor”, “Žubor” i “Slavuj”, letnjikovac i klupe za

odmor, otvoreno ognjište, roštilj, pekaru, prostor

za igru dece i smeštaj kućnih ljubimaca. Sagrađeni

su od

drveta i kamena, uz

korišćenje prirodnih ekoloških materijala, funk

cionalno su organizovani i pružaju vr hunske uslove

za odmor i ugodan boravak na planini. Apartmani

imaju više varijanti grejanja (kaminsko, radi

jatorsko, klima uređajima, podno); većina ima

kamine, a neki i kalje ve peći. Sklad pet prirod-

nih elemenata, sklad boja, dobra rasveta, ugod

nosti današnjice (satelitska TV, kućni bioskop,

bežični internet, moderno opremljena ku hinja),

umetnički i etnografski detalji, pažnja domaćina,

prirodna lepota okruže nja, opuštaju i “pune bat

erije” prirodnom energijom.

U bliskom okruženju Čardaka su izlet nička

mesta; u okruženju su Mokra gora, Šarganska

Zeleni čardaci

osmica, Drvengrad, jezera Zaovine i Perućac,

etno naselje Sirogojno, Manastir Rača, Mitro

vac, lovački centar i vidikovci. Pešačke staze kroz

stare četinarske šume, trim i biciklisticke staze,

staništa endem skih biljnih i životinjskih vrsta

pružaju uslo ve za zdravo opuštanje, kao i ribolov

na obližnjoj Drini.

www.zelenicardaci.net

sledeći broj izlazi 25. decembra

Documents

E2 Magazin 03