Edicija DRAGULJI LAGUNE

1. SAMARKAND, Amin Maluf2. CRVENI ŠATOR, Anita Dajamant3. ZAKON ĆUTANJA, Mario Puzo4. ČOVEK I DEČAK, Toni Parsons

5. DEVOJKA SA BISERNOM MINĐUŠOM, Trejsi Ševalije6. BIBLIJA OTROVNE MASLINE, Barbara Kingsolver

7. KADA SI OTIŠAO, Megi O'Farel8. NIKOM NI REČI, Harlan Koben

9. OGNJENA KAPIJA, Stiven Presfild10. CARICA, Šan Sa

11. LOVAC NA ZMAJEVE, Haled Hoseini12. AVANTURE NEVALJALE DEVOJČICE, Mario Vargas Ljosa

13. KOLIBA, Vilijem Pol Jang14. RINGIŠPIL, Jelena Bačić Alimpić

15. SEDAM SUNACA I SEDAM LUNA, Žoze Saramago

Copyright © 2010 Je le na Ba čić Alim pić

Copyright © 2010, 2013 ovog iz da nja, LA GU NA

Edicija DRAGULJI LAGUNE Knjiga broj 14

Marku i Dunji

Ko ne vo li ži vot, taj ga i ne za slu žu je. Le o nar do da Vin či

Sve ga je u nje nom ži vo tu bi lo pre vi še. Bo ja, mi ri sa, zvu ko­va, ra do sti i tu ge. Dok le ži u ste ril noj, be loj bo le snič koj so bi i sva kim da ma rom svo ga bi ća ose ća ka ko ži vot iz nje is ti če, u skri ve nom kut ku mi sli, re zer vi sa nom za naj div ni ja se ća nja, iz ra nja ju sli ke naj ra ni jeg de tinj stva. A on, do mi ni ra ju ći sva kom sli kom, vr ti se i osme hu je, po zi va ju ći je na po sled nju vo žnju pred od la zak. O da, taj rin gi špil. Ta ko sve tao, ša ren i živ, vr ti ukrug sva dra ga li ca nje ne ži vot ne pri če. Na be lom ko nji ću, iza šo lji ce ča ja, pat ki ce i auti ća, no gu kvr ga vih i po ma lo kri vih, se di mu sa va, na sme ja na, bo so no ga de voj či ca, ču pa ve ko se i ve li kih ba de ma stih oči ju. Ne pre sta je da se ču di. Gu ta va zduh i osmeh joj je sve ši ri, dok rin gi špil vr ti svoj krug i me lo di ju do več no sti…

– Ka ko smo da nas, go spo đo? Di van je dan, a vi mi iz gle­da te bo lje ne go ju če – ve se lo cvr ku će mla da bol ni čar ka. Ana s mu kom okre će gla vu u prav cu ra do snog gla sa i te ra se be na osmeh.

– Ni je ta ko lo še… – mu či se da iz go vo ri, naj lju ba zni je što mo že, dok joj se sr ce ste že pri po mi sli na ne mi nov no sti ko je se već na zi ru. – Da, za pra vo i ni je ta ko lo še. Mi slim da mi je

I

Jelena Bačić Alimpić8

rak po jeo je tru, je dan bu breg i sle zi nu, osta lo osta vlja za de sert – po ku ša va čak i da se na ša li. Na tre nu tak pri me ću je tra čak sa ža lje nja u oči ma mla de bol ni čar ke, a to je po sled nje što joj je u ovim tre nu ci ma po treb no – sa ža lje nje. Sve je bo lje i is kre ni je od tog la žlji vog ose ćan ja ta ko uda lje nog od isti ne.

Dok joj se stra užur ba no pe tlja oko bra u ni le,* me nja bo či­cu za in fu zi ju i pro ve ra va mo ni to re ko ji po tvr đu ju da sr ce u nje nim gru di ma još uvek ku ca, po put lo po va sprem nog da ukra de njen po sled nji udah, za tva ra oči i opet vi di be log ko nja sa ki ćan ka ma, sa ša ra ma du gi nih bo ja, i de voj či cu ve li kih ba de­ma stih oči ju.

Tih ka snih tri de se tih go di na pro šlog ve ka, ba ba Da ra je bi la na da le ko ču ve na, zna li su za nju u ce loj ze mlji. Rin gi špil ju je pro sla vio. Da ra je pre ko svog bra ta Da ni la, Ani nog de da­uja ka, ko ji je bio či nov nik sa do brim ve za ma u Be ču, ne ka kvom ma gi­jom us pe la da do pre mi rin gi špil čak iz da le ke Ru si je. Za pra vo, kao što to obič no bi va, i za njen po sao lju bav je bi la po kre tač ka sna ga. Da ni je bi lo Na ta li je, de da Da ni lo ve da le ke ru ske lju ba vi, rin gi špil ni ka da ne bi sti gao do Ani nog de tinj stva. Za mr še­nim pu te vi ma, po li tič kim ve za ma i „po dob nim“ pri ja te lji ma, Na ta li ja je po sred no obe le ži la či ta vo Ani no de tinj stvo. Čak ni to što je ka sni je na pu sti la Da ni la i po be gla sa da le ko mla đim ofi ci rom austrij ske gar de ni je po mu ti lo Anina ra do sna se ća nja na le pu Ru ski nju.

Ba ba Da ra je vo le la Anu pro stom, po ne kad gru bom i ne mar nom lju ba vlju. Ani na maj ka Len ka ni je vo le la sve kr vu i uža sa va la su je le ta ko ja je Ana pro vo di la kod Da re na rin gi špi­lu. Len ka je bi la iz do bro sto je će grad ske po ro di ce, obra zo va na i če sti ta mla da že na, sve dok joj, jed nog ka snog let njeg po po­dne va na rin gi špi lu, ra zum ni je po mu tio Anin otac Ste van.

* Bra u ni la – cev či ca kroz ko ju se da je lek u ve nu.

Ringišpil 9

Ni pret nje, ni uce ne, ni ba ti ne ro di te lja ni su je od vra ti le od na me re da se uda za Ste va na, „čo ve ka bez per spek ti ve“, ka ko ga je na zi vao Len kin otac. Tek mno go ka sni je, ka da su ki še već ne bro je no pu ta spra le pra ši nu sa rin gi špi la, Len ka je shva ti la da je njen otac bio u pra vu i da lju bav po ne kad ni je do volj na ili sva ka ko ni je sve u ži vo tu. Ni je mo gla na trag, ali je že le la bo lju bu duć nost za svo ju je di nu kćer. Dok je u mu ka ma ra đa la Anu, obe ća la je se bi da će uči ni ti sve da nje na ma la de voj či ca ima ži vot o ka kvom je ona sa mo mo gla da sa nja.

Već sa pet go di na Ana je ple sa la uz mu zi ku sa ra di ja i gra­mo fon skih plo ča, ko je je Len ka kri šom do ne la u mi raz; Čaj kov­ski, Štra us, Mo cart… vo di li su Anu u da le ke pre de le ma šte, na svet ske ba let ske po zor ni ce. Gle da ju ći svo ju pre le pu de voj či cu, Len ka je gro zni ča vo smi šlja la ka ko da sa ču va ovaj je din stve ni ose ćaj za igru, ka ko da svo joj kće ri do ča ra da je njen ta le nat ogro man i da ga ne tre ba osta vi ti tu u bačkoj za bi ti, u sen ci ras po lu će nog bra ka i ša re nog rin gi špi la. Ču la je da u Be o gra du po sto ji iz ve sna go spo đa Kla ra ko ja pod u ča va ba le tu de voj či ce iz do bro sto je ćih be o grad skih po ro di ca. Bi la je sve sna či nje ni ce da nje na de voj či ca, ro đe na na ta van kut skom sa la šu, ne ma pre po­ru ke za ba let sku ško lu go spo đe Kla re; ipak, bi la je re še na da po sva ku ce nu stig ne do ve le gra da i svo joj me zi mi ci, „sa la šar skoj prin ce zi“, ka ko su je u ša li če sto na zi va li lo kal ni man gu pi, ši rom otvo ri vra ta sve ta mu zi ke, po zor ni ce i umet no sti.

Dok joj se bo le sne ko sti umor no me ško lje is pod be le bol nič­ke plah te, Ana se sa bol nim, umor nim osme hom na usna ma se ća tog spar nog let njeg po po dne va ka da joj je maj ka sa op šti la svo je pla no ve…

O, ka ko je sa mo bi la zbu nje na i upla še na. Se ća se gro zni­ča vog sja ja u maj či nim oči ma i ne str plje nja u gla su dok je po zi va da si đe sa rin gi špi la, jer njih dve tre ba da poraz go va ra ju

Jelena Bačić Alimpić10

o jed noj „va žnoj stva ri“. Ta „va žna stvar“ bi la je Ani na bu duć­nost. Ta da je ima la šest go di na i pr vu taj nu sim pa ti ju. Bio je to sa la ški de čak ne mir nih ga ra vih oči ju i br zih sto pa la – Đor đe. Vi ja li su se po rin gi špi lu, ska ka li sa jed nog ko nji ća na dru gi, sve dok je Đor đe ne bi su sti gao i po vu kao za ne sta šni uvo jak. Gle da la ga je is pod oka dok je sa ocem sku pljao se no i bo so nog ga cao po sa la škom bla tu. Imao je ta da de set go di na i že leo je da bu de pi lot kad po ra ste. Pri čao je Ani da je ne bo nje gov dom, da su pti ce nje go vi pri ja te lji i sve ča no joj obe ćao da će, ka da iz u či za pi lo ta, pr vo nju po ve sti put vi si na.

Tog spar nog let njeg po po dne va, ka da ju je Len ka ko nač no do zva la i po ve la je do obli žnjeg šu mar ka, tik uz pro pla nak na ko jem je ži veo ba ba Da rin rin gi špil, sno vi o le tu u ne po zna te vi si ne do bi li su sa svim dru gu di men zi ju…

– Prin ce zo ma mi na, mo ra mo da raz go va ra mo… Ana, ti ni si stvo re na za rin gi špil i ga ca nje po bla tu. Si ne, ti si div na, pa met na, ta len to va na de voj či ca i ja že lim da se po bri nem da jed no ga da na po sta neš slav na, sreć na i bo ga ta. Ne ću do zvo­li ti da za gla viš na sa la šu, da usta ješ zo rom ka ko bi na hra ni la ko ko ške i is ti ma ri la Ri đa na. Ti si stvo re na za je dan dru gi svet, da le ko odav de. Od lu či la sam da te od ve dem u Be o grad, u ba let­sku ško lu go spo đe Kla re. Ako bu deš pri mlje na, osta ćeš da ži viš ta mo u škol skom in ter na tu, a ja ću se tru di ti da te što če šće po se ću jem. – Dok je iz go va ra la po sled nju re če ni cu, Len kin glas se obo jio te škom tu gom. Ana je gle da la u nju ši rom otvo­re nih oči ju, dok je nje no ma lo sr ce ku ca lo u gru di ma po put pre pla še ne la sta vi ce.

– Ali, maj ko, ja ne že lim da idem u ve li ki grad. Ne ću da osta vim te be, ta tu, ba ba Da ru i… – se tiv ši se Đor đa, iz gru di joj se pro lo mi je caj. Len ka za gr li svo ju ćer ku.

– Mi la mo ja, ja još ni sam raz go va ra la sa tvo jim ocem. Mo gu sa mo da za mi slim ka ko će bi ti ljut. Si gur na sam da će

Ringišpil 11

se pro ti vi ti, ali ja ću mu se ovo ga pu ta od luč no su prot sta vi ti. Ana, du šo mo ja, ne ću do zvo li ti da po đeš mo jim pu tem. Ne že lim da se tvo ji sno vi za ko pa ju u sa la ško bla to, kao mo ji, že lim sa mo da bu deš sreć na.

Ana, upla ka na, po gle da u svo ju maj ku, sti snu zu be i obri sa su ze mu sa vom ru kom.

– Do bro, maj ko, a ka da po sta nem slav na i bo ga ta, ti ćeš do ći da ži viš sa mnom, zar ne? I, ku pi ću ti le pe ha lji ne, i mo der ne san da le i… – Ani ne re či se ugu ši še u je ca ji ma i ona po tr ča pre­ko pro plan ka ko li ko je no ge no se.

Te no ći, Ana je bud na i sa ma u kre ve tu pre pla še na slu ša la sva đu iz me đu oca i maj ke. Slu ša la je ru žne psov ke, ču la je re či za ko je ni je ni zna la da po sto je.

– Kur vo! Do bro je me ni mo ja maj ka go vo ri la! Ni smo mi ni ka da bi li do volj no do bri za te be! Ja ti ni ka da ni sam bio do bar! Sa d ho ćeš da odvo jiš Anu od me ne, od nje ćeš kur vu da na pra­viš! Šta ho ćeš? Ka kva umet nost? Dr pa će je i šti pa ti po hlep ni, ma to ri, bo ga ti star ci! Po sta će dro lja kao i ti! Gu bi mi se s oči ju! I da znaš, Ana osta je! Na pu sti će sa laš pre ko me ne mr tvog! A ti mo žeš da ideš! Be ži mi s oči ju! – ur lao je Ste van.

Anin plač sto pio se s maj či nim je ca ji ma. Šću ću re na is pod de be le uštir ka ne du nje u svo joj so bi, Ana je drh ta la čitavim te lom. Za tvo ri la je oči i ču la bo žan sku mu zi ku, vi de la otvo re­no pla vo ne bo i be le pre pe li ce ka ko od la ze put obla ka, le te la je sa nji ma. Po gle da la je ka ze mlji i vi de la rin gi špil ka ko se sja ji na sun cu, po put zlat nog ore o la. Ne mi ran san se raz lio pre ko nje nih ma šta ri ja.

Či ni lo joj se da je spa va la tek ko ji tre nu tak, ka da je iz sna pre nu ne žan maj čin glas:

– Anu ška, prin ce zo, de voj či ce mo ja, pro bu di se, pro bu di se, an đe le, usta ni, mi la… – Ana s mu kom otvo ri sle plje ne kap ke i po gle da maj ku:

Jelena Bačić Alimpić12

– Ma ma, za što me bu diš, ni je još ni zo ra sva nu la? Maj ka je ne žno po mi lo va po če lu i oba su joj obra ze po ljup­

ci ma: – Obu ci se, sre ćo, pri ča će mo pu tem, mo ra mo br zo da kre­

ne mo. – Da kre ne mo? Ma ma, ku da ide mo? Gde je ta ta? – za pit­

ki va la je Ana maj ku dok joj je ona ne žno po ma ga la da usta ne i da se ob u če.

Ti ho su se is kra le iz ku će. Ana se i da nas se ća maj či nog čvr stog sti ska ru ke i ne čuj nih ko ra ka. Za ma kle su iza ugla nji­ho vog na he re nog so ka ka. Ana je sko ro cik nu la od iz ne na đe nja, ugle dav ši či ka Mi lo ja sa nje go vim či la ši ma i za pre žnim ko li ma, a maj ka joj pre kri usta ša kom.

– Ga zda Mi lo je će nas po ve sti do Su bo ti ce, oda kle će mo ti i ja na voz, pa za Be o grad, kao što sam ti obe ća la. – Len ka za sta­de, čuč nu is pred svo je kće ri, čvr sto joj ste žu ći ra me na: – Ana, ne ću te osta vi ti, ne vra ćam se na sa laš. Na ći ću po sao, ra di ću i uči ni ću sve da is pu nim obe ća nje ko je sam ti da la. Lju ba vi, ti ćeš us pe ti, nas dve će mo us pe ti, mo raš da mi ve ru ješ!

– Len ka, po žu ri – šap nu po lu gla sno ga zda Mi lo je, Đor đev otac. – Znaš ko li ko ri zi ku jem. Ako se Ste van pro bu di, sve će nas po bi ti, a da mo ja Ru ža zna, ni ka da vi še re či sa mnom ne bi pro zbo ri la, haj’te, po žu ri te…

I ta ko se njih dve po pe še na ko la, a Mi lo je po te ra či la še jed­nim zvuč nim po kre tom je zi ka. Ko la za o ra še sa la šku ce stu – i Ana se oti snu u svet. Na kon do brog sata vo žnje, sti go še do že le znič ke sta ni ce. Len ka po mo že Ani da si đe s ko la, spu sti do tra ja li ko fer kraj svo jih no gu i po gle da Mi lo ja su znih oči ju:

– Ne znam ka ko da ti za hva lim… Mi lo je ski de še šir, po če ša se ner vo zno po gla vi i spu sti

po gled ka ze mlji. – Len ka, ka da si do šla na na še sa la še, znao sam da ne ćeš

osta ti. Su vi še si bi la dru ga či ja od svih na ših sna ša. Fi ni ja, ti ša i

Ringišpil 13

ne ka ko lo mlji va. Ni si ti za ovu na šu ja ru gu, a ni je ni tvo ja Ana. Ču vaj to de te, ču vaj se be, že lim ti sva ku sre ću – na pu klog gla sa i te škog ko ra ka, Mi lo je se okre te, pod bo de či la še i ne sta de u pra sko zor ju tog sed mog av gu sta 1938. go di ne.

II

Ka da su Len ka i Ana pri sti gle, na be o grad skoj že le znič koj sta­ni ci sve je već vr ve lo od sve ta. Huk vo zo va, ne po zna ti mi ri si i tu đi gla so vi na te ra še Anu da čvr šće steg ne maj či nu ru ku. Len ka bri žno po gle da svo ju de voj či cu.

– Ne pla ši se, mi la. Sna ći će mo se već ne ka ko. Si gur no si glad na, ide mo pr vo da ne što po je deš, pa će mo da po tra ži mo ba let sku ško lu go spo đe Kla re.

U Sa ra jev skoj uli ci, ne da le ko od že le znič ke sta ni ce, ži ve la je go spo đa Kla ra Sič. Tog da na su nje ne ma le ba le ri ne ima le slo bo dno i ona je uži va la u ča ju, na te ra si svog sa lon skog sta­na. Nje no le njo sa nja re nje pre ki de zvuk zvo na na vra ti ma. Po sto ti put Kla ra po mi sli ka ko je po gre ši la ka da je ot pu sti la be di ner ku, ali ni je vi še se bi mo gla da pri u šti ta kav luk suz. Uz uz dah se po di že sa svo je omi lje ne ra tan­fo te lje i još uvek gra­ci o znim ko ra kom kre nu ka vra ti ma. Ve o ma se iz ne na di ka da pred vratima ugle da le pu, ali ve o ma skrom no ob u če nu že nu od tri de se tak go di na i de voj či cu ne stvar no sa nja lač kih oči ju.

– Da, iz vo li te? – upit no iz u sti ona, slo bod nom ru kom ne sve sno na me šta ju ći pun đu.

Ringišpil 15

– Vi ste go spo đa Kla ra Sič, pret po sta vljam? – pri vid no sa mo­u ve re nim gla som upi ta Len ka, čvr sto ste žu ći Ani nu ru či cu.

– Da, a vi ste?– Ja sam Len ka Ba lint, a ovo je mo ja kćer ka Ana. Do šla

sam da vas mo lim da pri mi te mo ju Anu u va šu ba let sku ško lu. Ve o ma je ta len to va na, ima ne ve ro va tan sluh i is tan čan ose ćaj za ri tam i… – Go spo đa Kla ra po di že ru ku i Len ka na jed nom uću ta. Uči ni joj se da je u jed nom da hu iz go vo ri la mnogo pre­ten ci o znih i pri lič no smu še nih re či.

– Ka ko ste to za mi sli li, go spo đo? Ne po zva ni ste ba nu li na mo ja vra ta, ve ro vat no ne ma te ni ka kve pre po ru ke – re če Kla ra, od me ra va ju ći Len ku od gla ve do pe te.

Len ka se načas za sti de, te spu sti po gled, ali već sle de ćeg tre­nut ka u njoj se pro bu di gor dost. Po put la vi ce po no sno po di že gla vu:

– U pra vu ste, go spo đo. Na pu sti la sam svoj dom, mu ža i do sa da šnji ži vot ka ko bih svo joj de voj či ci obez be di la bu duć­nost bo lju od svo je. Znam da je to lu dost, ali ve ru jem da će Ana jed no ga da na da le ko do gu ra ti. Mo lim vas da je pri mi te sa mo nakrat ko i vi di te da li de te ima ta len ta.

Kla ra je sa di vlje njem po sma tra la ovu mla du, od luč nu že nu i za tren se vra ti la u pro šlost. Vi de la je se be, mla du, drsku i ne po­ko le blji vu, ka ko svom ocu sa op šta va od lu ku da po sta ne ba le ri­na. Br zo se pri bra la i ši rom otvo ri la vra ta, sklo niv ši se u stra nu.

Len ka i Ana za ko ra či še u pro stor ko ji će im za u vek iz me ni­ti ži vo te. Ana je ši rom otvo re nih oči ju pre la zi la pre ko zi do va ko ji ma su do mi ni ra le sli ke Mi le ne Pa vlo vić­Ba ri li, Pe tra Ko njo­vi ća, Šu ma no vi ća i dru gih ve li kih, Ani ta da ne po zna tih sli ka ra. Ni ka da ni je vi de la ta kvu le po tu. Sta nom se ši rio mi ris na ne, a bla gi par fem go spo đe Kla re is pu nja vao je pro stor. Ana po mi­sli ka ko su joj ovi mi ri si po zna ti, kao da ih je sa nja la ple šu ći uz Čaj kov skog. Go spo đa Kla ra ih po nu di da sed nu i njih dve se sti snu še jed na uz dru gu na ma le nom sa lon skom ka na be tu.

– Da li ste za čaj? – upi ta ih do ma ći ca.

Jelena Bačić Alimpić16

– Ne, go spo đo, hva la vam – od go vo ri Len ka. – On da, da poč ne mo – re če Kla ra, upu tiv ši se ka gra mo fo­

nu, či ja se školj ka gor do še pu ri la na sto či ću u uglu so be. Ona pa žlji vo uze jed nu plo ču iz omo ta, obri sa ru ka vom svi le ne blu ze ne ko li ko zr na ca pra ši ne sa sjaj ne po li vi nil ske po vr ši ne i ne žno je spu sti na gra mo fon. Mu zi ka pre pla vi so bu…

– Ana, znaš li ko ja je ovo mu zi ka? – upi ta je gle da ju ći je pra vo u oči.

– Znam, go spo đo. To je La bu do vo je ze ro Pe tra Ilji ča Čaj­kov skog – smer no od go vo ri Ana, iz be ga va ju ći po gled Kla ri nih pla vih oči ju.

Iz ne na đe na, Kla ra po gle da u Len ku. Maj ka je gle da la u Anu sa ta kvom ne žno šću i po no som da se Kla ri na tre nu tak sr ce za le di od bo la što ni ka da ni je upo zna la ra dost maj čin stva.

– Ana, mo lim te, za igraj. Za tvo ri oči, skon cen tri ši se i pre­pu sti mu zi ci – re če Kla ra, udob no se sme šta ju ći u fo te lju.

Ana usta de, za tvo ri oči na tren, vi de svoj zlat ni rin gi špil ka ko se vr ti i po če da igra uz pre div nu mu zi ku, pot pu no joj se pre pu šta ju ći. Ona ko si ću šna i ta na na, gra ci o zno i ne stvar­no la ko leb de la je po sa lo nu go spo đe Kla re. Kla ri se uči ni da de voj či ca ne do di ru je ze mlju, u nje nim pla vim oči ma za i skri­še ču đe nje i ra do zna lost. Ana je igrala ši rom otvo re nih oči ju, upr tih u ta va ni cu ko ju ni je vi de la. Vi de la je ši ro ko, pla vo ne bo i be le pre pe li ce ka ko stre me ka vi si na ma. Vi de la je Đor đa ka ko sa mo u ve re no pi lo ti ra svo jim avi o nom, be lim kao golubica. Mu zi ka utih nu, Ana za sta de, gra ci o zno se po klo ni i se de po red maj ke. Len ki ne oči bi le su pu ne su za. Ti ši na ih je oba vi ja la kao ju tar nja iz ma gli ca, polegla po bačkoj ravnici. Go spo đa se dis­kret no na ka šlja, pre ki da ju ći muk ko ji je već pre du go tra jao.

– Mo ram da pri znam da de voj či ca ima da ra. Da bu dem pot pu no iskre na, mi slim da ima van se rij ski ta le nat. Ana, du šo, da li si sprem na da na pu stiš svo je de tinj stvo, da na por no ra diš i sva ko dnev no ve žbaš, da svoj ži vot po sve tiš ba le tu? – Čim je iz go vo ri la ove re či, Kla ra po sta de sve sna da ih upu ću je de te tu

Ringišpil 17

od sa mo šest go di na i da ona za pra vo i ne mo že da shva ti nji ho­vo pra vo zna če nje. Ipak, za ču di se ka da je Ana od luč no po gle da u oči i re če si gur nim de č jim gla som:

– Da, go spo đo, sprem na sam. – Po tom po gle da u svo ju maj ku, či je je li ce bi lo ob li ve no su za ma.

– Ne pla či, ma ma – re če Ana. – Ostva ri ću na še sno ve. Len ki se ote je caj iz gru di i ona čvr sto za gr li svo ju de voj či cu,

i ne pri me tiv ši su ze u Kla ri nim oči ma. Go spo đa Sič usta de i pro go vo ri bri žno: – A sad da se po bri ne mo za vaš sme štaj. Da li zna te gde

će te od se sti?– Ne, go spo đo. Ne po zna jem ni ko ga u Be o gra du.– Hmmm… Po zva ću svo ju do bru pri ja te lji cu ko ja dr ži pan­

sion ne da le ko odav de. Pret po sta vljam da ima te či me da pla ti te sme štaj?

– Za pr vo vre me, da. Imam ne što nov ca, a po ne la sam i svo je du ka te, dok se ne sna đem. Od mah ću po če ti da tra žim po sao. Mo žda zna te go spo đe ko ji ma je po treb na po moć u ku ći? Spre ma ću, ku va ću, pe glaću, ne li bim se ni jed nog po sla, ra di ću šta god je po treb no – u jed nom da hu iz u sti Len ka.

– O to me će mo ka sni je, dra ga. Mi slim da vam je obe ma bi lo i pre vi še uz bu đe nja za da nas. Po zva ću go spo đu So nju; da vas pr vo le po sme sti mo, a ka sni je će sve do ći na svo je me sto.

Ne du go za tim, na đo še se pred vra ti ma ma log pan si o na, na sa mom uglu Ne ma nji ne uli ce. Ne si gur nim ko ra kom, Len ka uve de Anu u zgra du ko ja će im, ba rem ne ko vre me, za me ni ti dom. Od jed nom se is pred njih stvo ri pu nač ka že na u ra nim še zde se tim go di na ma, ši ro kog osme ha i bla gih cr ta li ca.

– Vi mo ra da ste Len ka. Kla ra mi je ja vi la da će te do ći. A ti si si gur no Ana, bu du ća slav na ba le ri na – to plo se osmeh nu go spo đa So nja. – Do đi te, po ka za ću vam va šu so bu. U ovo

Jelena Bačić Alimpić18

do ba ne ma gu žve, ta ko da ću vam ustu pi ti so bu ko ja gle da na dvo ri šte. Mir ni je je, a ve ru jem i da će vam hlad pla ta na pri ja ti.

Go spo đa So nja ih uve de u ne ve li ku so bu, skrom nu, ali uku­sno na me šte nu i či stu. So ba se na la zi la na kra ju hod ni ka na pr vom spra tu, tik do ma log ku pa ti la, a te ra su je za i sta nat kri lio di van pla tan sa ras ko šnom kro šnjom.

– Hva la vam, go spo đo So nja – re če Len ka su znih oči ju. – Zna te, ja sam… – iz da de je glas. So nja joj po lo ži ru ku na ra me:

– Ne sa da, pri ča će mo po sle. Pr vo se od mo ri te. Tr pe za ri ja je u pri ze mlju. Ako ste glad ne, re ći ću Ma ri da vam spre mi ne što za je lo.

– Ma ma, ja bih da spa vam. Umor na sam – ogla si se Ana, hva ta ju ći maj ku za ru ku.

– Staviću Anu da ma lo od spa va, pa ću vam se pri dru ži ti. Len ka je po mo gla Ani da se izu je i, ta man ka da se okre nu la

da ras pa ku je ono ma lo stva ri što je u žur bi us pe la da po ne se, po gled joj od lu ta ka kro šnji pla ta na. Na naj ni žoj gra ni ugle da be lu go lu bi cu ka ko je ra do zna lo po sma tra. Len ka pri đe pro zo­ru, po la ga no, da je ne bi upla ši la. Go lu bi ca je mir no gle da la u nju okru glim, sjaj nim oči ma, kao da raz u me i njen bol i njen strah. U sle de ćem tre nut ku, za le pr ša svo jim be lim kri li ma i vi nu se put ne ba. „Slo bod na sam, po put go lu bi ce“, po mi sli Len ka sa ne mi rom u uza vre lom sr cu. Okre te se pre ma Ani i ugle da svo ju de voj či cu ka ko le ži na kre ve tu, uto nu la u du bok san. Li cem joj pre đe sen ka tu ge i ne si gur no sti. „Šta sam to uči­ni la? Ot kud mi pra vo da ta ko kro jim sud bi nu ro đe nog de te ta? Da li sam po gre ši la? Mo žda će me mo ja je di nica pro kli nja ti jed nog da na.“

Te škim ko ra kom po đe ka vra ti ma so be i u pro la zu ugle da lik ne po zna te že ne u ogle da lu. Za sta de kraj ogle da la i po mi sli ka ko je za ovih ne ko li ko sa ti osta ri la či ta vu jed nu de ce ni ju. Od mak nu se re zig ni ra no od ogle da la, iza đe iz so be i ti ho za tvo­ri vra ta za so bom.

Ringišpil 19

* * *

– Na pu sti la sam mu ža, sa laš i ku ću. Od ve la sam svo je de te iz udob no sti sreć nog de tinj stva u ne po znat svet. Bo jim se da će nas Anin otac, a moj muž, Ste van, tra ži ti. On ni je loš čo vek, ali ume da bu de prek ako ni je po nje go vom. Pla šim se, ali ne že lim da mu se vra tim, ne že lim da se mo je de te pre tvo ri u sa la šar sku sna šu za ko ju će se već u nje noj še sna e stoj go di­ni ugo va ra ti mi raz. Ho ću bo lju bu duć nost za Anu. Že lim da di še ži vot pu nim plu ći ma, že lim da vi di svet i da svet upo zna nju – is po ve da la se Len ka tog ra nog po po dne va go spo đi So nji.

Mu dra že na je ću ta la, po kat kad sa mo kli ma ju ći gla vom sa raz u me va njem i pu šta ju ći Len ku da pred nju pro spe sav svoj če mer i jad. Naj zad re če:

– Raz u mem vas, Len ka. Ipak, mi slim da bi bi lo do bro i za vas i za de te da na pi še te ma kar pi smo svom mu žu, da po ku ša te da ga ura zu mi te, smi ri te… De te ima pra vo i na oca. Po go to vu što iz va še pri če za klju ču jem da Ana vo li svog ta tu. Ako u nje­go vom sr cu još ima lju ba vi za vas dve, mo žda će raz u me ti…

– Ne, ne shva ta te! Ne smem to da uči nim! Sa zna će gde smo, do ći će po Anu! Ne mo gu to li ko da ri zi ku jem. Pla šim se… sve ću vam pla ti ti, imam ne što nov ca i du ka te… – za je ca Len ka.

Uz težak uz dah, So nja usta de, pri đe Len ki i za gr li je: – Evo ka ko će mo. Mo že te mi po ma ga ti u pan si o nu dok je

Ana u ško li – na me šta ti so be i bri nu ti o to me da go sti ma sve bu de po ta man. Ma ra je za du že na za ku hi nju. Ako vam to ne će sme ta ti, ta ko će te mi se odu ži ti za hra nu i sme štaj. A te va še du ka te, du šo, ču vaj te. Ko zna ka da će vam za tre ba ti.

Len ka sko či sa sto li ce i to plo za gr li So nju. – Hva la vam – ti ho re če ova do sto jan stve na mla da že na.

Ani na se ća nja pre ki da buč ni ula zak mla dog dok to ra Sa vi ća, u prat nji dve se stre ko je su se ti ho ki ko ta le iza nje go vih le đa.

Jelena Bačić Alimpić20

– Go spo đo Ba lint, do bre ve sti! – re če mla di le kar sa nad­me nom ve se lo šću u gla su. – Ure dio sam da se već da nas oba vi zra če nje. Po sle to ga, uz mo žda ma le ne u god no sti ko je pra te zra­če nje sa mo po se bi, va še te go be bi tre ba lo da se zna čaj no sma nje.

Ana se s te škom mu kom iz pan si o na go spo đe So nje, iz pred­rat nog Be o gra da, pre se li u odur no hlad nu bo le sni č ku so bu:

– Dok to re, me ni ni naj ve ći svet ski ba let ski ko re o gra fi ni su mo gli da na re de ni šta što je bi lo pro tiv no mo joj vo lji. Za što me pr vo ni ste pi ta li da li že lim zra če nje? Vi di te, dok to re, ja sam vr lo do bro oba ve šte na o svo joj bo le sti. Rak ko sti ju je gad­na stvar. Moj usud… Ne že lim he mo te ra pi ju, že lim sa mo da umrem što je mo gu će bez bol ni je. Ne ću da iz gu bim ko su i da mi od u mre i ovo ma lo zdra vih or ga na što mi je osta lo. Ne ću da po vra ćam i da se ras ta čem. Zar ni je do volj no to što le žim ov de po lo mlje nih udo va? Do volj no je bo la bi lo u mom ži vo tu. Ne dam mu da mi uzme se ća nja.

– Ali, go spo đo, naj no vi ja is tra ži va nja po ka zu ju…– Ma ni te me is tra ži va nja, dok to re! Kao što re koh, bi će vo lja

Bo ži ja. Ako mo že te da mi po mog ne te da umrem bez mno go bo la, bi ću vam za hval na, ako ne, bo lje da oslo bo dim ovaj kre­vet dru goj na pa će noj du ši. A sa da vas mo lim da me iz vi ni te, mo ram da se vra tim na svoj rin gi špil.

Dok tor i se stre se po gle da še u ču du, pri če mu ona mla đa bez o se ćaj no pre vr nu oči ma, pa de mon stra tiv no na pu sti še so bu.

Ana po če da ti ho pe vu ši, po gle da upr tog u ta va ni cu. Za tim po la ko za tvo ri ote ža le kap ke i pre pu sti se se ća nji ma.

Sva ko ga ju tra, na kon obil nog do ruč ka ko ji joj je spre ma la Ma ra, oba ve zno sa pu no ma snim mle kom „da pod ma že ko sti“, Ana je sa maj kom na pu šta la pan sion go spo đe So nje i od la zi la u ba let sku ško lu. Go spo đa Kla ra joj je za do bro do šli cu po klo ni la pra ve ba let ske ci pe li ce, baš ona kve ka kve su no si le pra ve ba le­ri ne. Bo le li su je pr sti, maj ka ih je na kon na por nih ve žbi ne žno

Ringišpil 21

ma si ra la, ali Ana ni za tre nu tak ni je po mi sli la da od u sta ne. Kad god bi se uhva ti la za gre du i po če la da ve žba, bi la je na svom rin gi špi lu, po red svog ko nji ća sa ki ćan ka ma, i ču la Đor đa ka ko je za dir ku je: „Haj de, Ana, da se ni si upla ši la?! Pre sko či, stig ni me…“ I on da bi se upi nja la da iz dr ži, iz sve sna ge.

Len ka je u me đu vre me nu vred no ra di la u pan si o nu go spo đe So nje, i vi še ne go što se od nje oče ki va lo. Ipak, i po red sre će ko ju joj je do no sio Anin na pre dak u ba let skoj ško li, strah je ni je na pu štao. Bo ja la se da će se Ste van sva ko ga ča sa po ja vi ti na vra ti ma pan si o na.

Pro šle su nepu ne dve go di ne. Ana je sta sa va la u le po ti cu. Već sa osam go di na bi lo je ja sno da nje na ne sva ki da šnja le po ta i uro đe na gra ci o znost ne mo gu pro ći ne za pa že no. Ka ko je vre me od mi ca lo, ta ko se Len ka sve vi še bri nu la za svo ju de voj či cu. Šta ako je stig ne nje na sud bi na, ako se jed no ga da na po ja vi ne ki man gup ko ji će je za lu de ti i od vu ći od bu duć no sti ko ja se su ve­re no otva ra la pred njom? Na slo nje na na do vra tak tr pe za ri je, sa kr pom u ru ci, Len ka pri zva u sećanje je dan dav ni pa zar ni dan na su bo tič koj pi ja ci.

Ste van je bio na o čit mla dić, gu ste cr ne ko se i ozbilj nih ve đa. Va tre nim po gle dom oši nuo je Len ku tog da na, dok je sa maj­kom še ta la iz me đu te zgi. Pr vi put je ose ti la po drh ta va nje sr ca i sla bost u ko le ni ma. Sa nja ri la je o ne po zna tom mla di ću ne ko­li ko da na, sve dok jed no ga da na njen otac, uva že ni op štin ski pi sar Sti pan Haj du ko vić, ni je ve se lo umar ši rao u ku ću.

– Len ka, du šo, rin gi špil je sti gao u grad. Re ci maj ci da se spre mi, ide mo u va roš da vas po ča stim še ćer nom vu nom i sla do le dom.

To se ni je de ša va lo če sto. Sti pan je bio za u zet čo vek, uvek za tr pan pa pi ri ma za sto lom od ora ho vi ne u rad nom sa lo nu

Jelena Bačić Alimpić22

nji ho ve ku će. Fa mi li ja Haj du ko vić je bi la po zna ta, ce nje na i če sti ta. Sti pan je va žio za po šte nog i vred nog čo ve ka. Nje go va že na, Len ki na maj ka Mar gi ta, ta ko đe je bi la iz do bro sto je će po ro di ce. Svo ju je di ni cu su vas pi ta va li u gra đan skom du hu. Len ka je od pe te go di ne svi ra la kla vir, uči la ne mač ki je zik, a pra vo pi su su je pod u ča va le go spo đi ce iz su bo tič kog in ter na ta za mla de da me. Ka sni je je pro sto gu ta la či ta ve obla sti iz ze mljo­pi sa, isto ri je, arit me ti ke, fi zi ke i fi lo zo fi je.

Ni je im bi la na me ra da svo ju je di nu kćer uda ju za pr vog pro sca ko ji na i đe. Hte li su da joj omo gu će so lid no obra zo va nje i le pu mla dost. Na kra ju kra je va, i ako bi se na šao ka kav po do­ban pro sac, oni bi s po no som mo gli da mu pred sta ve nje ne kva li te te. Ali te ra ne je se ni, ka da su du nje tek po če le da zri ju, na da nja po ro di ce Haj du ko vić is to pi še se kao še ćer na pe na u usti ma nji ho ve je di ni ce. Go di na ma po sle, Sti pan Haj du ko vić je pro kli njao svo je do bro ras po lo že nje tog po po dne va, svoj pred log da po đu u va roš, svo ju že lju da ob ra du je Len ku.

– Oče, eno ga, rin gi špil! Ka ko je sa mo sve tao i lep! Mo gu li da se pro vo zam, sa mo je dan krug? – mo le ći vo ga po gle da Len ka. Sti pan je ma lo to ga mo gao da od bi je svo joj me zi mi ci:

– Ako že liš, na rav no. Ali zar ni si ma lo pre ra sla rin gi špil, če do mo je?

– Oče, mo lim te! Mo žda je ovo po sled nji put…Baš ta ko, bio je to po sled nji put da je Sti pan Haj du ko vić

ne žno ob gr lio svo ju kćer oko ra me na i po veo je ka sjaj nom vr tulj ku. Kad ta mo, ne da le ko od ko nji ća sa ki ćan ka ma, ko jeg će nje na Ana go di na ma ka sni je stra sno za vo le ti, sta jao je de ran sa pa za ra, cr ne ko se, tam nih ve đa i va tre nog po gle da. Ka da su im se po gle di po no vo sre li, za Len ku je svet stao. Rin gi špil se, ona ko sve tao i sja jan, sav pre tvo rio u dva cr na oka.

I to je bio po če tak kra ja. Len ka je tog po po dne va po če la da se opra šta od svo je bez bri žne mla do sti, sno va i udob no sti

Ringišpil 23

ro di telj skog do ma… Na kon sa mo dva me se ca skri va nja, be ža­nja i lju bav nih la ži, Len ka je po be gla sa Ste va nom na sa laš. Slo mi la je sr ce svo jim do brim ro di te lji ma. Ume sto maj čin­skog za gr lja ja, na sa la šu ju je do če kao Da rin hla dan i pre ko ran po gled. Još pam ti to ve če kad je, drh te ći u so bi u ko joj se opro­sti la od svog de vi čan stva, slu ša la bu du ću sve kr vu ka ko pro kli­nje: „Pro klet bio, bu da lo jed na! Gde ti je bi la pa met! Ta de voj ka ni je za na šu ku ću! Ona je go spo đi ca iz gra da. Ni ka da se ne će na vi ći na sa laš. Po gle daj sa mo u ka kvim je san da la ma do šla! Lju bav, ka žeš?! Ha! Šta ti znaš šta je lju bav, der le neo te sa no!“

Ka da je Ste van ušao u so bu, Len ka je drh ta la šću ću re na na brač noj po ste lji. Njen bu du ći muž ju je te šio, pri čao ka ko je Da ra ma lo na bu si ta i gru ba, ali je u du ši „med i mle ko“. Len ka ni ka da ni je ima la pri li ku da upo zna tu stra nu nje ne lič no sti.

Ma ko li ko se Len ka zbog Ste va na upi nja la da za vo li ba ba Da rin sa laš, ni je u to me uspe va la. Ono što joj je kao grad skoj go spo đi ci zvu ča lo ta ko eg zo tič no, za pra vo je bi lo neizmerno da le ko od to ga. Ka da je pr vi put ugle da la tro šnu pri zem nu ku ću, ta mo gde pe ri fe ri ja odi še ži vo tom te škog do vi ja nja, kne­dla joj za sta de u gr lu. Is pod gra na sta rog ke ste na na zi ra li su se pro zo ri mrač nih i pra šnja vih oka na. U dvo ri štu bez ogra de ca ru je sa mo ća, šta la sa tu žnim, ne u hra nje nim Ri đa nom, a pod no bre žulj ka – rin gi špil. Je di no on, sve tao i ša ren, ble šta­vi lom bo ja raz bi jao je su mor nost sa la ške sva ko dne vi ce. Ka da je le pa Len ka stu pi la no gom na sa la šku kal dr mu, nje na le po ta sa mo je po ja ča la uti sak su mor ne, na pa će ne ze mlje. Vit ka i čed na, uz bur ka nih ose ća nja, za lju blje na i raz dra ga na od mla­do sti, od u da ra la je od ta me sa la šar ske si ro ti nje. Pod se ća la je na mla do i vit ko ke ste no vo sta blo ko je je Ste van ubrao svo­jim gru bim, očvr slim ru ka ma. Či ta vo nje go vo bi će odi sa lo je gru bo šću ze mlje i še ret skim, ne u me snim po ša li ca ma. Ka da je po šla za nje ga, ni je zna la da je no ći pro vo dio or gi ja ju ći po lo kal nim ka fa na ma i ra si pa ju ći no vac. Kroz nje go ve ogru be le ša ke sva ka bi za ra đe na ban ka skli znu la, po put su ze niz Len kin

Jelena Bačić Alimpić24

obraz. Za to su iz ve če ri u ve če gru bi po vi ci, psov ke i vre đa nja bi li uspa van ka za krh ku le po ti cu, po ni klu u fi noj gra đan skoj po ro di ci. Do sko ra, uspa vlji va le su je Šo pe no ve i Mo car to ve so na te. Ni je mo gla da se po mi ri sa zlom sud bom, ko joj je ta ko ne pro mi šlje no po le te la u za gr ljaj.

Iz se ća nja je pre nu glas go spo đe So nje.– Len ka! Len ka, ov de je ne ki čo vek. Pi ta za te be i Anu! –

po vi ka ona.Len ki strah pro bo de sr ce. Te škim ko ra ci ma po đe ka vra­

ti ma. Ba ci po gled na sat i vi de da još ni je pod ne. „Do bro je“, po mi sli, „Ana ne će sti ći pre pet.“ Bi la je sprem na na sve. Na vra ti ma ugle da sta ri jeg čo ve ka ko ji joj se uči ni po znat. Ne, to ni je bio Ste van, hva la Bo gu! Ipak, ovaj čo vek li či na…

– Mi lo je! – ote se Len ki iz gr la. Po tr ča pre ma vra ti ma, pa za sta de zbu nje na.

– Do bar dan, Len ka – re če Mi lo je ti him gla som, iz be ga va­ju ći njen po gled.

– Ali…– Ne boj se, ni ko ne zna da sam ov de. Bog me sam se po mu­

čio dok te ni sam na šao. Već dva da na sam u Be o gra du. Mo ji mi sle da sam u Sen ti, na va ša ru. Mo gu li da uđem?

– Da, na rav no – Len ka uhva ti Mi lo ja pod ru ku i uve de ga u sa lon za pri ma nje go spo đe So nje.

– Se di, Mi lo je, sad ću ja – reče ona, pa otr ča u ku hi nju kod Ma re i za mo li je da im pri pra vi dve ka fe i iz ne se ra ki ju.

Se de li su u ti ši ni. Mi lo je se ner vo zno oba zi rao po sa lo nu, to bo že gle da ju ći sli ke na zi do vi ma, Len ka ga je po sma tra la sa tu gom u sr cu. Kud ne sta de ona zdra va se ljač ka bo ja iz nje go­vih obra za? Vid no je osta rio za pro te kle dve go di ne, tam ni pod oč nja ci i iz gu bljen po gled iza zi va li su sa ža lje nje. Naj zad Mi lo je pro go vo ri:

Ringišpil 25

– Mo rao sam da te na đem, Len ka, đa vo mi ni je dao mi ra. Sma trao sam se od go vor nim za te be i Anu. Za bo ga, ja sam ti po mo gao da po beg neš s de te tom. Tvoj me lik i da nas pro ga nja u sno vi ma, mu čim se… Ne pro đe ni jed na zo ra, a da se ne za pi tam ka ko ste, je ste li se sna šle, ni ka da se bi ne bih opro stio da vam se šta de si lo. I ne bri ni, ne ću ni ko me re ći da sam te pro na šao.

– Hva la ti, Mi lo je – re če Len ka bla gim gla som. – Do bro smo. Ana le po na pre du je u ba let skoj ško li, ja ra dim kod go spo đe So nje u pan si o nu, tu i ta mo po ne što sa ši jem nje nim pri ja te lji ca­ma i ta ko se sna la zi mo. Ana iz ra sta u pre le pu de voj ku. A ka ko je vrlo ta len to va na, mi slim da je pred njom sjaj na bu duć nost.

– A ti, Len ka? Imaš li ti bu duć nost? – iz le te Mi lo ju. Len ki uga snu sjaj u oči ma. Spu stiv ši gla vu, ti ho re če:

– Mo ja bu duć nost je po red mog de te ta, Mi lo je. Ako me pi taš imam li dru go ga, ne mam. Do la zi la su ne ka go spo da, pi ta­la za me ne, ali mo je su ra ne još sve že… – Ona za sta de, pri ku pi hra brost i naj zad za pi ta pri gu še nim gla som: – Šta ima kod ku će, Mi lo je? Ka ko su tvo ji? Ka ko je… – tu joj se glas iz gu bi. Mi lo je joj ne žno do ta če ru ku, uz dah nu, za va li se u fo te lju i po če:

– Mo ja Ru ža vi še ni je me đu ži vi ma, Bog da joj du šu pro sti. Tu ber ku lo za. Oti šla je pre go di nu da na, za sa mo tri me se ca. I ona ko jek ti ča va, sa mo se bri nu la ka ko će mo se nas dvo ji ca sna ći bez nje. Đor đe mi osta bez maj ke. On je do bar de čak, obe ćao sam mu da ću ga, kad na vr ši še sna est go di na, po sla ti u pi lot sku aka de mi ju, sa mo sa nja o avi o ni ma. Te ško je pod neo maj či nu smrt. Pr vo ni je govorio dva me se ca ot ka ko ste Ana i ti ne sta le. Ni je mo gao da pre bo li Anu. A on da, nije prošlo mnogo, ostao je i bez maj ke. Ni je mu la ko sa mnom, ova kvim. Ja pu no ra dim, šta ću, mo ra ne ko da odr ža va ima nje i da se bri ne o de ča ku. On je sve što mi je osta lo. – Mi lo ju se ste že gr lo, uze ča ši cu ra ki je i po pi je na is kap, pa na sta vi:

– Ste van se pro pio. Pr vo je, po što ste oti šle, vi kao po sa la šu da će vas na ći, da će ze mlja da te pre kri je, a on da je po čeo da

Jelena Bačić Alimpić26

pi je i ni je stao, ima to me valjda dve go di ne. Te tu ra se pi jan po sa la škim ja ru ga ma, bez pre bi je ne ban ke u dže pu, bo jim se da će i on za mo jom Ru žom, ako na sta vi ova ko. Ba ba Da ra je još gru blja ne go što je bi la, i ona sva ki dan trg ne poko ju, kad mi sli da je ni ko ne vi di. Pro pa de ba ba na či sto, tu gu je za Anom. Ona je i nje no če do, nje na krv… – kr še ći ru ke, Mi lo je po gle da Len­ku, ko joj su se su ze sli va le niz obra ze. – Je di no je još rin gi špil prav! Eno ga, pr ko si i da lje sa la škoj pra ši ni i ve tro vi ma, pu šta de ra ne da ska ču po ko nji ći ma… Al’ ne ka ko ne pe va vi še kô pre, Len ka, kô da je napukô od je da.

Len ka po če na glas da je ca. Sva nje na tu ga iz li se tu, pred Mi lo jem. U so bu utr ča pre pla še na go spo đa So nja:

– Len ka, du šo, šta se de si lo? Lo še ve sti?– Go spo đo, ja sam kriv. Do la zim sa sa la ša, ni sam hteo da

je ras pla čem – prav dao se Mi lo je.– Ne, ne… – pro mu ca Len ka. – Opro sti te mi, ni sam mo gla

da za dr žim su ze… – Len ka, mo lim te, smi ri se, ne moj da te de te vi di ta ko utu­

če nu, za bri nu će se – re če go spo đa So nja od la ze ći.– Len ka, ne će mo vi še o pro šlo sti. Ti si ja ka že na i znam da

ćeš iz dr ža ti sve ži vot ne ne da će. Sa mo, bri nem se za sve nas. Slu­šaš li ti ra dio, či taš li no vi ne? Bo jim se, bi će ra ta – re če Mi lo je.

– Šta pri čaš, Mi lo je? Ne će bi ti ra ta, za o bi ći će nas.– Daj Bo že da si u pra vu, ali ja u va zdu hu ose ćam ba rut. Ni

ze mlja vi še ne mi ri še i ne ra đa kao pre. Kao da je ja lo va. Hi tler je na pao Polj sku, Če ho slo vač ka je već ka pi tu li ra la, bo jim se da će do ći red i na nas.

– Do sta mi je mo je mu ke, Mi lo je. Šta bu de, bi će. Umor na sam od pred vi đa nja. Tru di ću se da za šti tim de te.

– Len ka, mo ja su ti vra ta uvek otvo re na…– Hva la ti, Mi lo je, ali ja se ži va ta mo ne vra ćam. Ta sam

vra ta za sva vre me na za tvo ri la.Na kon ne ko li ko tre nu ta ka u ti ši ni, Mi lo je se pri di že i re če:

Ringišpil 27

– Odoh ja sad. Hteo sam sa mo da se uve rim da ste vas dve do bro, da ste na si gur nom. Ne, ne mo raš mi ni šta re ći, Len ka. Tvo ja će taj na sa mnom u grob.

– Ra no je da ta ko pri čaš, Mi lo je. Ka kav grob? Ima mo ti i ja još mnogo go di na pred so bom – Len ka ga ne žno do ta če po ra me nu.

– Znaš, Len ka, da si bi la mo ja, ču vao bih te kô ma lo vo de na dla nu. Is pu nio bih ti sve že lje. E, kad bi onaj ko pi lan Ste van znao šta je iz gu bio…

– Zna on to, Mi lo je, zna, za to i pi je.Bio je to po sled nji put da su se Len ka i Mi lo je sre li u Be o gra­

du. U go di na ma ko je će usle di ti, Len ka se če sto se ća la Mi lo je vih pro roč kih re či.

III

Ka da je 1940. go di ne Ne mač ka na pa la Bel gi ju i Ho lan di ju, u Len ku se uvu kao neo pi siv strah. Ubr zo na kon to ga ka pi tu li ra la je i Fran cu ska. U Be o gra du su ko mu ni stič ke i dru ge po li tič ke frak ci je bi va le sve agre siv ni je, iz bi ja le su tu če na Uni ver zi te tu iz me đu stu de na ta ko mu ni sta i stu de na ta na ci o na li sta. U pro­ko mu ni stič kom li stu Pro le ter sva ko ga da na po ja vlji va li su se za stra šu ju ći tek sto vi ko ji su uno si li još ve ći strah i ne spo koj. Pi sa li su da voj na in du stri ja Kra lje vi ne Ju go sla vi je ni je do bro raz vi je na, da voj ska ni je sprem na za rat, da knez Pa vle ne će mo ći da se iz bo ri sa na ra slim ape ti ti ma hr vat skih, slo ve nač kih i srp skih po li ti ka na ta, da je rat na pra gu…

Len ka se pla ši la za Anu, ku da će ako se za ra ti? Mo li la je Kla ru da pri hva ti nje nu Anu ako se njoj šta de si.

– Len ka, ka ko bu de dru gi ma, ta ko će i na ma. Slu šaj me do bro. Mi smo već spre mi li po drum u So nji noj ku ći, opre mi li ga… Skri va će mo se ne ko vre me. Ako do ra ta i do đe, valj da ne će po tra ja ti. A što se tvo je Ane ti če, znaš da je vo lim kao sop stve nu kćer. Ja po ro da ni sam ima la, nju sam za vo le la kao da je mo ja. Ču va će mo je za jed no, Len ka, ma ni se cr nih mi sli. Uosta lom, zar ti ni sam obe ća la? Na šu Anu če ka ju svet ske ba let­ske po zor ni ce i ona će do njih sti ći, ve ruj mi – go vo ri la je Kla ra.

Ringišpil 29

* * *

Pred oči ma su joj rat ne go di ne, pro te sti, bom be, si re ne, ru še­vi ne i pla men, mr tvi lju di na be o grad skim uli ca ma, glad, be da, ne pro spa va ne no ći, strah… Po no vo je u mi sli ma po ho de Len ka i nje na po žr tvo va nost, za pe dalj ve ća od naj ve će maj čin ske lju­ba vi. Se ća se tog 27. mar ta 1941, pu ča i us ko me ša nog na ro da na uli ca ma. U ču du je po sma tra la sve što se de ša va lo na be o­grad skim uli ca ma, nje nih devet go di na ni je bi lo do volj no da shva ti išta vi še osim gu žve i ne mi ra ko ji je do la zio iz sva ke po re ži vo ta. Ni je shva ta la sve o če mu su od ra sli pri ča li. Ču la je tet ka Kla ru ka ko pri ča da je iz vr šen pre vrat, da su uhap še ni mi ni stri ko ji su po ga zi li čast i slo bo du svo je ze mlje, pri stu piv ši Troj nom pak tu, da je knez Pa vle na pu stio ze mlju… Ni je zna la zna če nje ponekih re či. Za pit ki va la je maj ku šta je to puč, šta je pakt i ko su mi ni stri. Se ća se ka ko je maj ka tra ži la pra ve re či da joj ob ja­sni sve što ju je za ni ma lo, pa žlji vo, tru de ći se da ne po ka že svoj strah, ali ni šta joj ni je bi lo ja sno. Ni je shva ta la za što lju di igra ju na tr go vi ma i pe va ju srp ske pe sme o ra tu i ju na ci ma, če mu sve te za sta ve i nat pi si sa njoj ne ja snim sa dr ža jem. Ni ko od njih ni je mo gao ni da pret po sta vi da će sa mo ne ko li ko da na ka sni je, 6. apri la, na Us krs, u ra no ju tro po če ti pra va ka ta kli zma.

Dan uoči bom bar do va nja Be o gra da, še ta la je sa maj kom još uvek bez bri žnim uli ca ma pre sto ni ce. I da nas se se ća ka ko su bi o sko pi Vra čar i Ko la rac re kla mi ra li bi o skop ski re per to­ar. Se ća se ka ko je du go sta ja la is pred pla ka ta bi o sko pa Sla vi ja na ko ji ma se re kla mi rao no vi film Be ti Dej vis, „naj ve ći šla ger svih vre me na“. A u Uni o nu i Tri gla vu pri ka zi vao se film Ve se la sr ca sa le pom Džu di Gar land u glav noj ulo zi. Sna še iz Pi no­sa ve nu di le su pro la zni ci ma mo dre zum bu le, ne žne mi mo ze i tvr do gla ve nar ci se. Ni je ni slu ti la da će sle de će ju tro sa so bom do ne ti či ta ve če ti ri go di ne stra ha i uža sa.

Ni ka da, ni u po sled njem, sa mrt nom ča su što se lu ka vo šu nja oko nje, ne će za bo ra vi ti to april sko ju tro. Pro bu di le su

Jelena Bačić Alimpić30

je za stra šu ju ća gr mlja vi na, si re ne i ga la ma. Maj ka je sko či la sa kre ve ta, po če la je lu da tr ka po ku ći, Len ka, Ma ra i So nja su se su da ra le, vi ču ći na sav glas; ta man je na zu la de snu ci pe li cu, ka da se tle uz tre sak za lju lja lo, pro lo mio se vri sak, po me šan sa bu kom eks plo zi ja i lo mom sta kla, i nad vla dao sve.

– Br zo, po žu ri te, mo ra mo u po drum! – vi ka la je go spo đa So nja. – Ma ro, uzmi vo de i ne što hle ba! Len ka, Ana, do đi te br zo! Br zo, svi u po drum!

Ni ka da se ni je to li ko upla ši la, iako je maj ka ni je is pu šta la iz na ruč ja, pe vu še ći joj gla som kroz ko ji su se na zi ra li strah i je caj. Lju lja la ju je u na ruč ju a to ple maj či ne su ze na ta pa le su ko su deteta. Tog 6. apri la Be o grad je bom bar do van če ti ri pu ta. I već su tra dan ni je vi še bi lo bez bri žnih od la za ka na ča so ve, na por nih ve žbi, ša pu ta nja sa dru ga ri ca ma na od mo ri ma. Ba let ske ci pe­li ce su bi le iz gu blje ne, za tr pa ne ne gde is pod ru še vi na. Pla ši la se da pi ta maj ku za oca i ba ba Da ru, iako je če sto mi sli la na njih. Ni je hte la da je po vre di. Ni je že le la ni se bi da pri zna da je u tim tre nu ci ma ne mo ći, stra ha i oča ja, naj vi še mi sli la na rin gi špil, ne pre sta no se mo li la da joj bom be ne ošte te ko nji ća sa ki ćan ka ma, pi ta la se gde je Đor đe…

Za sve vre me ra ta, Ana je že le la sa mo jed no: da se ago­ni ja za vr ši, da pro na đe svo je ba let ske ci pe li ce, da za žmu ri i pre pu sti se mu zi ci. Če ti ri go di ne je slu ša la va pa je, je ca je i na ri ca nja. Go di ne izgubljene ne po vratno, obo je ne stra hom, gla đu i ne iz ve sno šću.

Ka da se rat na po kon za vr šio, ni je mo gla da se ra du je. Nje­no de tinj stvo je oti šlo u ne po vrat, a mla dost je bi la ma glo vi ta pred sta va o ne če mu što tek do la zi i če mu se ne ra du je, jer je na ra dost i za bo ra vi la. Sa nepunih tri na est go di na iz gle da la je znat no sta ri ja. Maj ka, na pra gu če tr de se tih, bi la je go to vo sta ri ca. Go spo đa Kla ra i go spo đa So nja kao da su se sma nji le, Ma ra ni je pre ži ve la, ubi je na je u re du za oku pa cij sko sle do­va nje bra šna.

Ringišpil 31

Dok ne mim, pra znim po gle dom pre la zi pre ko be le i bez lič­ne bol nič ke ta va ni ce, ose ća ka ko joj su ze te ku niz li ce, na ko me je ži vot osta vio svo je naj du blje tra go ve i za pi se.

Se ća se oslo bo đe nja: maj ka joj čvr sto ste že ru ku dok stoje na ćo šku Ne ma nji ne uli ce, baš kao onog dav nog av gu sta 1938. godine, ka da su pr vi put sta le is pred vra ta go spo đe Kla re. Tog 20. ok to bra 1944. go di ne, umor nim oči ma je gle da la so vjet ske ten ko ve ka ko tut nje uli ca ma, gle da la je mr ša ve, is pi je ne voj ni­ke Na rod no o slo bo di lač ke voj ske Ju go sla vi je i Cr ve ne ar mi je, na mr šte nog če la slu ša la par ti zan ske pe sme… Svi su se ra do va li, sme ja li, igra li na uli ca ma. Na slo ni la je gla vu na maj či no ra me, za tvo ri la oči i u mi sli ma pri zi va la mu zi ku sa svog rin gi špi la. Iz sa nja re nja ju je tr gao do bro po znat glas:

– Anu ška, le po ti ce, do đi unu tra, imam ne što za te be – do vi­ki va la je Kla ra sa do vrat ka pan si o na go spo đe So nje.

Ana otr ča u pan sion, pre ska ču ći po dve ste pe ni ce. Kla ra ju je sa če ka la u sa lo nu, sa ši ro kim osme hom na usna ma.

– Dra go mo je de te, pre me sec da na, dok si spa va la, tvo ja maj ka i ja smo is cr ta le na kar to nu tvo ja sto pa la. Svi su pri ča li o to me da oslo bo đe nje sa mo što ni je do šlo. Obe ća la sam se bi da ću te na taj dan ob ra do va ti ne čim po seb nim. I, evo, za hva lju­ju ći maj sto ru Mi haj lu… – Kla ra ne do vr ši re če ni cu, sa sja jem u oči ma pru ži joj no ve, sjaj ne, be le špic­pa ti ke. Kao hip no ti sa na, Ana je gle da la svo je no ve ba let ske ci pe le, a on da joj se iz gru di pro lo mi plač, na lik oluj nom ve tru.

– Ali, ali… – po ku ša va la je da pro go vo ri kroz su ze – tet ka Kla ro, ja ni ka da vi še ne ću igra ti ba let…

– Glu po sti, de te! Rat je pro šao i mi će mo na sta vi ti ta mo gde smo sta le. Za pra vo, ne sa mo što će mo na sta vi ti sa ča so vi ma, ne go ću usko ro po ku ša ti da pro na đem mo ju do bru pri ja te lji­cu, na dam se da je pre ži ve la ovaj rat, ču ve nu ru sku ba le ri nu,

Jelena Bačić Alimpić32

po zna tog ko re o gra fa Ni nu Pa vlov nu. Vo le la bih da do đe i da vi di ka ko igraš, odav no sam to pla ni ra la. Da ni je bi lo ra ta, ti bi, mi la mo ja, već bi la u Ru si ji. Ova ko, mo ra ćeš još ma lo da se str piš i na sta viš vred no da ve žbaš, kao i do sa da – za vr ši Kla ra uz osmeh.

Ana joj po le te u za gr ljaj. To ple su ze na ta pa le su Kla ri nu blu­zu. Sta ja le su ta ko za gr lje ne ne ko li ko mi nu ta, a on da Kla ra re če:

– Ana, haj de da sed ne mo, že lim ne što da ti ka žem. De te mo je, sve sna sam to ga da ti je rat ukrao naj lep še go di ne, ali ve ruj mi da za te be ono naj bo lje tek do la zi. Iz ra staš u pre le pu mla du že nu. Po se du ješ ne ve ro va tan ta le nat i pot pu no sam si gur na da će ti se jed no ga da na kla nja ti pu bli ka i u Ru si ji, i u Fran cu skoj i u svim svet skim me tro po la ma. Tra žim od te be sa mo da ve ru ješ. Ve ruj u se be, u svoj ta le nat, u svo ju bu duć­nost. Ba let ima mno go ma nje direktnih iz ra žaj nih mo guć no sti ne go je zik ili mu zi ka. Lak še je is ka za ti svo ja ose ća nja u dru gim umet no sti ma. Ali i ba let mo že bi ti isto to li ko su ge sti van, pod jed nim uslo vom: da bu de sa vr šen. Ti si, Ana Ba lint, ne ko ko po se du je to sa vr šen stvo po kre ta, ne ko ko je jed na ko lep i spo­lja i iz nu tra. Po seb na si, Ana, i jed no ga da na, ka da me vi še ne bu de na ovom sve tu, ho ću da za pam tiš ove mo je re či. Obe ćaj mi. Obe ćaj mi da ćeš uvek ve ro va ti u se be.

– Obe ća vam, tet ka Kla ro. Ni ka da te ne ću iz ne ve ri ti – re če Ana drh ta vim gla som. Kr še ći ru ke u kri lu, ona is pod oka po gle­da u Kla ru i sne bi va ju ći se na sta vi: – Tet ka Kla ro, odav no že lim da te pi tam. Se ćam se da si mi, još dok sam bi la de voj či ca, po ka zi va la svo je sli ke iz mla do sti. Bi la si ta ko le pa i uspe šna. Ne že lim da ti po vre dim ose ća nja, ali uvek sam se pi ta la ka ko to da se ni ka da ni si uda la, ro di la de cu? Si gur na sam da je bi lo lju ba vi u tvom ži vo tu.

Kla ra se na sme ši svom bla go šću svo jih po znih go di na, po mi lo va Anu po obra zu i re če:

– Is pri ča ću ti svo ju pri ču, Ana. Mo žda će ti mo je is ku stvo po mo ći u ži vo tu i mo žda ćeš iz te pri če iz vu ći i ne ke po u ke. Da,

Ringišpil 33

bi la sam ve o ma le pa i mla da, tek ne što sta ri ja od te be. Ima la sam osam na est go di na. Mo ja maj ka je, po put tvo je, bi la upor na i hra bra že na i, upr kos si lo vi tom pro ti vlje nju mo ga oca, od ve­la me je u Ru si ju, kod ču ve nog ba let skog ko re o gra fa Mi ha i la Ba ri ško va. Uz do bre pre po ru ke ko je sam do bi la iz Be o gra da i Be ča, go spo din Mi hail me je na kon krat ke pro be pri mio u svoj ba let ski an sambl. Mo ja maj ka se ubr zo vra ti la ocu, a ja sam osta la u Ru si ji. Mi hail je po stao moj men tor i du hov ni otac. Ni je me ma zio. Zah te vao je da na por no ve žbam i ra dim, ka ko bih jed no ga da na mo gla da ostva rim svoj san. A moj san, Ana, bio je mo skov ski Bolj šoj te a tar. Ta ko sam ja, sa sa mo osam na est go di na, u car skoj Ru si ji tra ži la na čin da pre ži vim. Ta da sam upo zna la Ni nu Pa vlov nu, ko ja će ka sni je po sta ti mo ja naj bo­lja pri ja te lji ca i ko joj že lim da te po ve rim. I tako, sva ko dnev no smo na por no ve žba li; u po čet ku sam uglav nom ima la ulo gu sta tist ki nje u ba let skim pred sta va ma. Ka da su mo je no ge pr vi put za ko ra či le na sce nu Bolj šog te a tra, mi sli la sam da će mi se sr ce is trg nu ti iz gru di i po le te ti put ne ba, po put la sta vi ce. Mo joj sre ći ni je bi lo kra ja. Tre ba da znaš, de voj či ce mo ja, da je Bolj šoj te a tar naj sta ri ja i naj bo lja svet ska ba let ska po zor ni ca. Osno­va li su ga još dav ne 1776. go di ne princ Pe tar Ur usov i Mi hail Ma doks. Sce na ta kvog for ma ta pro sto je zah te va la od ba let skog igra ča či sto tu po kre ta, vir tu o znost i iz ra žaj nost. Ta ko je i da nas, a kri te ri ju mi su sve stro ži, ka ko se ba let oslo ba đa i raz vi ja.

Na kon dve go di ne pre ga lač kog ra da, Mi hail mi je sa op štio da ću igra ti dru gu glav nu žen sku ulo gu u Ži ze li Adol fa Ada ma. Ni ni je bi la do de lje na ulo ga Ži ze le. Na šoj sre ći ni je bi lo kra­ja. Ve žba la sam i po dva na est sa ti dnev no. Uve če, ka da bih se umor na vra ća la u naš pan sion, po put re ke te kle bi mi su ze, od bo lo va i na po ra ko je je mo je te lo pod no si lo, a pr ste na no ga ma go to vo da i ni sam ose ća la. Na dan pre mi je re, sr ce mi je tu klo kao lu do. Mi sli la sam da ću se one sve sti ti od tre me i ne iz ve sno sti. Ka da su za svi ra li pr vi tak to vi mu zi ke, a za ve sa se po di gla, me ni je stao dah. Bolj šoj te a tar je bio pre pun, ba let ska sce na pre div na,

Jelena Bačić Alimpić34

lo že prot ka ne zla tom dup ke pu ne – sve se pre tvo ri lo u tre nu­tak iz ko ga sam sa stra hom i strep njom za ko ra či la u svoj je di ni san. Te ve če ri sam ple sa la kao ni ka da pre. Ple sa la sam du šom, bi lo je ne stvar no. Ka da se za ve sa spu sti la, na tre nu tak je na stao ta jac, da bi se ubr zo pro lo mio gromki apla uz! Za ve sa se po no vo po di gla, a ja sam za pa nje no po sma tra la či tav Bolj šoj te a tar na no ga ma. Svi su us hi će no apla u di ra li. Ni na i ja smo se ne ko li­ko pu ta kla nja le toj div noj pu bli ci ko ja je ume la da pre po zna na še emo ci je. Ta ko eg zal ti ra ne, na kon pred sta ve smo bu kval­no otr ča le do gar de ro be ka ko bi smo ski nu le scen sku šmin ku i pri pre mi le se za od la zak na kok tel u fo a jeu te a tra. Ina če, Ni na je in si sti ra la da nas dve de li mo gar de ro bu, što je pot pu no ne u­o bi ča je no, jer je ona već ta da ima la sta tus pri ma ba le ri ne, a one uvek ima ju za seb nu gar de ro bu. Sa mo, ni jed na pri ma ba le ri na, ni pre ni po sle Ni ne, ni je ima la ta ko div no sr ce i ta ko ši ro ku du šu kao ona. Gar de ro ba je bi la pre pu na cve ća, a na sto lu nas je če kao šam pa njac. Mi hail nam je, pot pu no lud od sre će, lju bio ru ke i ne pre sta no po na vljao: „Lju bi mi je ma ji…“ U jed nom tre nut ku, ne ko je po ku cao na vra ta na še so be. Po žu ri la sam da otvo rim i bu kval no se su da ri la sa naj ve ćim i naj lep šim bu ke tom ra zno­vr snog cve ća. Bi lo je tu ru ža, or hi de ja, an tu ri ju ma, hri zan te ma, ču do jed no. Pri hva ti la sam bu ket i sa osme hom se okre nu la ka Ni ni, do vik nuv ši: „Ni na, dra ga, još je dan bu ket za te be!“

Mla dić ko ji je do sta vio bu ket dis kret no se na ka šljao: „Hmm… go spo đi ce, iz vi nja vam se, ali ovaj bu ket je za vas…“ Šo ki ra na, gle da la sam za njim dok je od la zio. Une la sam bu ket i pri me ti la ce du lji cu pri ka če nu za jed nu or hi de ju.

Dra ga mo ja Ana, i po sle tolikih go di na, ja sno se se ćam re či ko je su za ti tra le pred mo jim oči ma, kao da ple šu: „Naj lep šoj gra ci ji ba let ske sce ne“, u pot pi su „Ni ko laj Gor ki Kir ja kov“. Ni na je ve se lo do tr ča la do me ne i is tr gla mi ce du lji cu iz ru ke.

„O, dra ga Kla ro, pa ti imaš obo ža va o ca! I to, ni ma nje ni vi še, ne go Ni ko la ja Kir ja ko va! O, Kla ro…“, iz u sti la je Ni na u jed nom da hu. I da lje zbu nje na, po sma tra la sam je bez re či.

Ringišpil 35

„Ko je Ni ko laj Gor ki Kir ja kov?“„O, Kla ro, zar je mo gu će da ne znaš? I ja sva šta pi tam, ka ko

da znaš ka da se ni ka da ni si ni in te re so va la za mom ke! Ba let i sa mo ba let! Sa mo ti je to na pa me ti. E, pa vre me na se me nja ju. Ni ko laj Gor ki Kir ja kov je po zna ti ru ski kom po zi tor i je dan od naj pri vlač ni jih ne že nja u Mo skvi. Ali oči gled no mu mi Ru ski­nje ni smo do volj no do bre“, do da la je, še ret ski se osme hu ju ći. „Ide mo, dra ga, ne što mi go vo ri da ćeš usko ro upo zna ti go spo­di na Kir ja ko va.“

Po šle smo u fo a je, gde nas je če ka la go mi la no vi na ra i fo to­re por te ra. Osme hi va la sam se, pri ma la če stit ke, da va la iz ja ve… U jed nom tre nut ku sam po gle da la pre ko ra me na i ugle da la naj lep še, naj pri vlač ni je i naj mi ste ri o zni je oči na sve tu – oči bo je su vog le da. Ni cr ne, ni si ve, ni ze le ne, već sve to od jed nom. O, Anu ška mo ja, kao da se ze mlja iz ma kla pod mo jim no ga ma. U sr cu gro mo vi, u gla vi va tro met. Gle da la sam kao hip no ti sa na u ta dva oka dok su mi se pri bli ža va la. No ge ni sam ose ća la. Či ni lo mi se kao da leb dim, kao da le vi ti ram u tom bes te žin skom, opi­je nom sta nju. Sle de ćeg tre nut ka sam za ču la du bok glas, ose ti la da je uzeo mo ju hlad nu ru ku i na klo nio se:

„Ni ko laj Gor ki Kir ja kov.“„Kla ra…“, pro mu ca la sam ti him gla som.„Znam, naj lep ša gra ci ja ba let ske sce ne“, re če. „Opro sti te mi

na mo joj dr sko sti, ali mo ra te mi obe ća ti ve če ru. Ne pri hva tam od bi ja nje.“

„Ja… ni sam si gur na…“, na sta vi la sam da mu cam, ka da mi je on sta vio prst pre ko usa na i na sta vio:

„Ššš šš… Ja sam si gu ran, Kla ro. Ne ma te če ga da se bo ji te, mo je na me re su ča sne. Sa mo, una pred vas upo zo ra vam, sad kad sam vas pro na šao, a če kao sam vas tri de set go di na, ni ka da vas ne ću pu sti ti.“

I ta ko je, Ana mo ja dra ga, po če la mo ja lju bav na pri ča. Pri ča mog ži vo ta. Sva ko no vo ju tro po či nja lo je i za vr ša va lo se mo jim mi sli ma o nje mu. Di sa la sam va zduh ko ji je on iz di sao, upi ja la