Edvard Olbi

Ko se boji Virdinije Vulf

Drama u tri ina

Prevod: Ileana osi

Prvi in: Igra i ala Drugi in: Valpurgijska no Trei in: Egzorcizam

LICA: MARTA, krupna, buna ena (52), koja izgleda mlada za svoje godine DORD, njen suprug (46). Mrav, prosed HANI, (26) sasvim prosena plavua NIK, (32) njen suprug prijatnog izgleda, lepo graen

PRVI IN

IGRA I ALA

Dnevna soba. Vrata se nalaze u dnu pozomice zdesna. Otvor u obliku luka bez vrata, koji vodi u hol i ostali deo kue, postavljen je dijagonalno, u dnu bine, levo. Prema nahoenju, na zid u dnu mogu da se postave prozori. Na zidu, u dnu, nalaze se i apstraktne slike. Uz isti zid prislonjena je sofa. Prema gledaocima, jedna prema drugoj, dijagonalno, postavljene su dve udoblje fotelje. Lampe, mali stolovi, pisai sto, prema nahoenju. U sobi se upadljivo istie dobro opremljen bar. Sa unutranje strane ulaznih vrata visi zvono. Tama. Galama oko ulaznih vrata. uje se Martin smeh. Ulazna vrata se otvaraju, svetlo se pali. Ulazi Marta, a za njom i Dord. MARTA: Gospode... DORD: ---... MARTA: Boe... DORD: Ali zaboga, Marta, sada je dva sata... MARTA: Uh, Dord! DORD: Dobro, izvini, ali... MARTA: Ti nikako da prestane s tim tvojim kokodakanjem! DORD: Ali zar ne vidi da je ve kasno? MARTA (gleda po sobi. Podraava Bet Devis) Uasan nered! Je li, odakle je ova reenica: Ovo je pravi umez!? DORD: Otkud ja znam... MARTA: Ma hajde, reci, odakle je? Ti sve zna. DORD: Marta! MARTA: Ali za ime boje, odakle je ta reenica? DORD (umorno) Koja reenica? MARTA: Pa sad sam je ba izgovorila. Upravo sad: Ovo je pravi umez! Je li, odakle je ta reenica? DORD: Nemam pojma... MARTA: Glupane! To je iz nekog filma sa Bet Devis... iz jednog od onih epskih filmova brae Vorner. DORD: Otkud mogu da pamtim sve filmove koje... MARTA: Niko i ne ahteva da pamti sve epske filmove brae Vorner... nego samo jedan! Jedan jedini! Na kraju Bet Devis dobija zapaljenje trbune maramice... U toku celog filma nosi onu uasnu crnu periku, na kraju dobija zapaljenje trbune maramice, a udata je za Dozefa Kotena ili tako neto... DORD: Valjda tako nekog... MARTA: U redu, tako nekog... i sve vreme hoe da ide u ikago jer je zaljubljena u onog glumca sa oiljkom... Ali se razboli, seda ispred svog toaletnog stola... DORD: Kakav glumac? Kakav oiljak? MARTA: Do avola, ne mogu da se setim njegovog imena. Kako se ono zvae film? Hou da znam kako se zvao film! Ona sedi ispred svog toaletnog stola... onda se razboli od zapaljenja trbune maramice... pokuava da namae usta, ali ne uspeva... razmae ru po itavom licu... Na kraju ipak odluuje da ode u ikago... i... DORD: ikago! Zove se ikago. MARTA: ta se zove ikago? DORD: Pa, film. Film se zove ikago... MARTA: Uh, pobogu, pa ti nema pojma ni o emu. ikago je uvena muzika komedija iz tridesetih godina u kojoj je glavnu ulogu igrala Elis Fej. Zar si ti toliko van sveta? DORD: To je, znai, neto iz vremena koje ja dobro pamtim, ali... MARTA: Dosta, prestani o tome. Nego ekaj da se prisetim... Bet Devis se vraa kui posle napornog dana u bakalnici... DORD: Ona radi u bakalnici? MARTA: Ona je domaica; ona kupuje... posle kupovine vraa se kui, ulazi u skromnu dnevnu sobu jedne skromne kue u kojoj ivi sa skromnim Dozefom Kotenom... DORD: Jesu li venani? MARTA (nestrpljivo) Jesu. Venani su. Oni su mu i ena! Ona uiazi, posmatra oko sebe, sputa kupljene stvari i kae: Ovo je pravi umez! DORD (posle pauze) A!... MARTA (posle pauze) Ona je nezadovoljna. DORD (posle pauze) A, tako. MARTA (posle pauze) E pa, hajde, reci kako se zove film? DORD: Zaista ne znam, Marta... MARTA: Misli malo! DORD: Umoran sam, draga... kasno je... a osim toga... MARTA: Ne vidim od ega bi bio toliko umoran... Ceo dan nisi ba nita radio. Nisi odrao ni jedno predavanje ili bilo ta drugo... DORD: Ali sam umoran... Kad ne bi bilo ovih prokletih orgija koje tvoj otac prireuje subotom uvee... MARTA: Neto nije u redu s tobom, Dord... DORD (slomljeno) Moda i nije u redu, ali tako je. MARTA: Nita nisi radio. Ti nikad nita i ne radi. Ti nikada ne uspostavi kontakt. Samo sedi i pria. DORD: A ta bi ti htela da ja radim? Hoe li da se ponaam kao ti? Misli li da treba da se kreveljim na svakoga kao to ti to ini? MARTA (buno) Ja se ne kreveljim. DORD (pomirljivo) U redu... ti se ne krevelji. MARTA (uvreena) Ja se ne kreveljim. DORD: U redu, ja sam i rekao da se ti ne krevelji. MARTA (durei se) Daj mi neto da popijem! DORD: ta? MARTA (jo uvek blago) Rekla sam: daj mi neto da popijem! DORD (prilazi pokretnom baru) Mislim da bismo ve mogli da se spremamo za spavanje. MARTA: Za spavanje! Ti se ali. Mi imamo goste. DORD (s nevericom) ta imamo? MARTA: Goste. Goste. DORD: Goste? MARTA: Da... goste... ljude... treba da nam dou. DORD: Kada? MARTA: Sada. DORD: Pobogu Marta, zna li ti koliko je sati... Ko to treba da doe? MARTA: Kako se ono behu zvali? DORD: Ko to? MARTA: Kako im ono bee ime? DORD: ije to ime? MARTA: Dord, ne znam kako se zovu... Sino si se upoznao sa njima. Oni su novajlije... On je na katedri za matematiku, ako se ne varam... DORD: ... Ko su, u stvari, ti ljudi? MARTA: Ja sam ih sino upoznala. DORD: Ne seam se da sam ikoga sino upoznao. MARTA: E pa, jesi! Upoznao si! A sada, molim te, daj mi to pie... i prestani da tu stoji i zeva u mene. On je na katedri za matematiku, ima oko trideset godina, plav je i... DORD: ... i lepo izgleda... MARTA: Da... i lepo izgleda. DORD: To je najvanije. MARTA: ... a ena mu je neko beznaajno stvorenje, ravno kao daska. DORD (neodreeno) A, tako! MARTA: Da li ih se sad sea? DORD: Da, Marta, mislim da se seam. Ali zar ih, za ime sveta, stvarno sada oekuje? MARTA (inatei se) Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni prema njima! DORD: Oh, gospode! MARTA: Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni prema njima. Hvala. DORD: Ali zato u ovo doba? Sada je dva sata posle ponoi, a osimtoga... MARTA: Zato to je tata rekao da treba da budemo ljubazni premanjima. DORD: Dobro. Mogli smo da ih pozovemo jedne nedelje, ili nekog drugog dana. MARTA: Ne mari... Osim toga, sada je ve nedelja. Odnosno poetaknedelje. MARTA: Samo to nisu stigli. DORD: Voleo bih da me ponekad blagovremeno obavesti o pojedinim stvarima... a ne da mi uvek ovako pljusne novost u lice. MARTA: Ja ti ne pljuskam novosti u lice. DORD: Pljuska, i te kako pljuska. I to stalno. MARTA (prijateljskim, zatitnikim tonom) O, Dord! DORD: I to stalno. MARTA: Jadni moj Dordi-Pordi. Prava si pekmeza. (On se duri) Uh, uh, uh... ta to radi? Pa ti se duri! Uh, uh! ekaj da vidim... Pa ti se stvarno duri? Ba ozbiljno? DORD (veoma tiho) Ma pusti me, Marta. MARTA: Uh, uh, uh, uh, uh... DORD: Nemoj na to da obraa panju. MARTA: Uh, uh, uh... (DORD ne reaguje) Hej! (I dalje ne reaguje) Hej! (DORD je gleda pritenjen) Hej. (Peva) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf... Ha, ha, ha! (DORD i dalje ne reaguje) ta ti je... Zar ovo nije smeno? (Izazivaki) Ja mislim da je to bio vrisak... pravi vrisak. A tebi se nije dopalo, a? DORD: Nije bilo loe. MARTA: A na prijemu si se iskidao od smeha kad si to uo. DORD: Samo sam se nasmejao. Nisam se iskidao od smeha. Zna da sam se samo nasmejao... nije bilo loe. MARTA (zagledana u svoje pie) Ba si se iskidao od smeha. DORD: Nije bilo loe. MARTA (sa gaenjem) Bio je pravi vrisak! DORD (strpljivo) Bilo je vrlo smeno. MARTA (posle kratkog razmiljanja) Odvratan si mi! DORD: ta kae? MARTA: Uh... to si mi odvratan... DORD (posle kratkog razmiljanja) Nije lepo od tebe da to kae, Marta. MARTA: ta nije lepo? DORD: Nije lepo da to kae. MARTA: Volim kad se ljuti. ini mi se da mi se to najvie i dopada kod tebe... Ti si jedna velika budala! ak nema ni... nema ni... Kako da kaem? DORD: Hrabrosti? MARTA: Opet frazira! (Pauza. Oboje se smeju) uje, molim te, stavi jo leda u moje pie. Nikad mi ne stavlja led u pie. Kao da tera inat! DORD (uzima njenu au) Uvek stavljam led u tvoje pie. A ti ga pojede, u tome je stvar. Prelo ti je u naviku da vae kocke leda... kao da si panski koker. Polomie svoje velike zube. MARTA: Zubi su moji. DORD: Samo neki od njih, ne svi... MARTA: Ja imam vie zuba od tebe. DORD: Dva vie. MARTA: I to je dosta. DORD: Izgleda da jeste. Mislim da je to i veoma pohvalno... imajui na umu tvoje godine. MARTA: Umukni. (Pauza) Nisi ni ti mladunac. DORD (skoro deaki zadovoljno, pevajui) est godina sam mlai od tebe... Uvek sam toliko bio mlai od tebe, i uvek u toliko biti mlai od tebe. MARTA (namrgoeno) Ali... ti elavi... DORD: I ti. (Pauza. Oboje se smeju) Srce moje! MARTA: Duo, hodi ovamo i poljubi tvoju mamicu da sve puca. DORD: Zar sada... MARTA: Hou da me poljubi da sve puca. DORD (zamiljen) Ja ne elim da te poljubim, Marta. Gde su ti ljudi? Gde su ti ljudi koje si pozvala da dou? MARTA: Ostali su da porazgovaraju sa tatom. Samo to nisu stigli... ostali su da porazgovaraju sa tatom. Zato ne eli da me poljubi? DORD (ozbiljno) Draga, ako te poljubim, strano u se uzbuditi... sav u da ustreptim, poeleu da te imam, makar i silom, ovde na tepihu... a mogli bi da naiu nai gosti... i sama zamisli ta bi tvoj otac rekao na sve to. MARTA: Svinjo! DORD nadmeno podraava groktanje svinje. MARTA: Ha, ha, ha, ljubavnie... sipaj mi jo jednu au. DORD (uzima au) to si ti u stanju da se naliva! MARTA (podraava deji govor) edna sam! DORD: Isuse. MARTA (vrtei se okolo) Sluaj, duo! Kad je re o piu, mogu ja tebe da svalim pod koji god hoe sto... za mene ne brini... DORD: Ti si ve dobila nagradu za to pre mnogo godina... i o tebi se prialo... MARTA: Kunem ti se da bih se razvela od tebe da si tada postojao u mom ivotu. DORD: U redu. Nego, molim te, nastoj da se odri na nogama... Ti ljudi su nai gosti... Misli nato! MARTA: ak te i ne primeujem... Ve godinama te ne primeujem... DORD: Nemoj nita da prosipa ili baca... MARTA: Htela sam da kaem da si bezbojan, da si obina nula. DORD: I nastoj da se ne svlai. Nema nieg odvratnijeg od prizora koji ti predstavlja posle nekoliko aa, kad zadigne suknju preko glave. Zna ti to vrlo dobro... MARTA: Huljo jedna. DORD: ... bolje rei kad zadigne suknju preko tvojih glava... Na vratima se uje zvono. MARTA: Gosti, gosti. DORD (najradije bije ubio) Mnogo im se radujem! MARTA (u istom raspoloenju) Idi i otvori vrata. DORD (nepomera se) Idi ti. MARTA: Idi ti. (On se nepomera) Pokazau ja tebi. DORD (simbolino pljune) I ja tebi. Zvono se ponovo uje. MARTA (vie) Dolazim. (DORDU, kroz zube) Rekla sam ti da otvori vrata! DORD (lagano se pribliava vratima, neprimetno se osmehuje) U redu, ljubavi... kako god ti kae. (Zastaje) Samo pazi, nemoj da otpoinje bezvezne razgovore. MARTA: Bezvezne razgovore? Kakav ti je to izraz? O emu ti to govori? DORD: O bezveznim razgovorima. Jednostavno, nemoj da vodi takve razgovore! MARTA: Ti se izraava kao tvoji studenti. ta time hoe da kae? Na kakve to bezvezne razgovore misli? DORD: Na bezvezne razgovore o detetu. To je sve! MARTA: Kakvom ti mene smatra? DORD: Smatram te mnogo boljom nego to jesi. MARTA (ljutito) Tako? E, pa lepo. Poeu da govorim o detetu ako to budem zaelela. DORD: Ne meaj dete u ovo. MARTA (pretei) Ono je moje isto toliko koliko i tvoje. Govoriu o njemu ako to zaelim. DORD: Ne bih ti savetovao da to uini, Marta! MARTA: Lepo od tebe. (uje se kucanje na vratima) Napred! (DORDU) Idi i otvori vrata. DORD: Ja sam te upozorio. MARTA: Da, da, svakako. Idi otvori! DORD (odlazei prema vratima) Idem ljubavi... ta god ti zaeli, ljubavi. Ba je divno to su pojedini ljudi tako lepo vaspitani, uprkos vremenu u kome ivimo! Ba je to divno to neki ljudi prosto nee da upadnu u tuu kuu ak i kad uju neko neljudsko udovite kako iznutra urla na njih...! MARTA: Zavei! U trenutku kad MARTA izgovori poslednje rei, DORD irom otvara ulazna vrata. HANI i NIK stoje pred vratima. Krai tajac, a zatim... DORD (upadljivo zadovoijan to je prepoznao HANI i NIKA i stvarno srean to su do njih doprle MARTINE poslednje rei) A-a-a! MARTA (malo preglasno... da bi nadvisila njegov uzvik) Hi, hi, hi... 'ajde, 'ajde, uite! HANI i NIK (u duetu) Helou! Evo nas, stigli smo. DORD (vano) Mora da ste vi gosti koje oekujemo. MARTA: Ha, ha, ha, ha! Ne obraajte panju na njega. 'Ajde deco, raskomotite se. Skinite kapute i dajte ih tom naduvenku. NIK (ravnoduno) Moda i nije trebalo da doemo. HANI: Stvarno, vrlo je kasno i... MARTA: Kasno! alite se? 'Ajde, bacite kapute i ulazite! DORD (neodreeno... odlazei) Bacite ih bilo gde... na nametaj, na pod, ovde to nee smetati. NIK (obraa se HANI) Rekao sam ti da nije trebalo da dolazimo. MARTA (odseno) Rekla sam vam da uete! ta ekate? HANI (smeje se, ulazei sa NIKOM) O, boe! DORD (podraava njen smeh) Hi, hi, hi, hi... MARTA (obraa se DORDU) Sluaj ti, prostaino, da prestane. DORD (nevino i uvreeno) Marta! (Obraa se NIKU i HANI) Marta se izraava na veoma specifian nain. MARTA: E pa, deco,... sedite. HANI (seda) Ba je ovde lepo. NIK (mehaniki) Da zaista... Vrlo je lepo! MARTA: Hvala. NIK (pokazujui na apstraktnu sliku) Ko je ovo slikao? MARTA: Tu sliku? Slikao je... DORD:... jedan brkati Grk, koga je Marta napala jedne noi u... HANI (da bi spasla situaciju) O, ho, ho, ho, ho. NIK: Imau njoj neke... neke... DORD: Skrivene estine? NIK: Neto... nego... DORD: O! (Pauza) Onda moda mislite na izvesno buno-smirujue svojstvo. NIK (prozire DORDOVU nameru, ali uporno ostaje hladno utiv) Ne, ono to sam hteo da kaem je... DORD: Da niste hteli da kaete... recimo... smirujue buna estina? HANI: Dragi, zar ne vidi da gospodin tera egu s tobom? NIK (hladno) Ja sam potpuno svestan toga. Kratka neprijatna pauza. DORD (iskreno) Izvinite. NIK klima glavom, stavljajui tako do znanja da ne zamera. DORD: To je, u stvari, slikoviti prikaz stanja u Martinoj glavi. MARTA: Ha, ha, ha, ha. Deco, ta hoete? ta pijete, a? NIK: Duo, ta e ti? HANI: Ne znam, dragi... moda malo brendija. Nikad ne meaj pie - pa te glava nee zaboleti. (Kikoe se) DORD: Brendi? Ba brendi? To je bar jednostavno. (Prilazi baru) A vi... a? NIK: Burbon sa ledom, ako nemate nita protiv. DORD (sipajui pie) Protiv? Ne, nemam nita protiv. Zato bih imao neto protiv? A tebi isti alkohol, Marta. Je l' tako? MARTA: Dabome. Nikad ne meaj pie - pa te glava nee zaboleti. DORD: Kad je re o piu, Martin ukus se potpuno srozao... pojednostavio se u toku dugih godina... i... iskristalisao. Nekada davno, kad sam se udvarao Marti - odnosno, ne mogu da pronaem za to ba pravu re - ali recimo nekada davno, kad sam joj se udvarao... MARTA (veselo) Prestani, duo! Hej, ti! Gde je moj isti alkohol? DORD (vraa se baru) Godine su, meutim, kod Marte razvile smisao za sutinske stvari. Saznanje da je krem za kafu isto to i limunov sok za pitu... a alkohol (donosi MARTI pie) ist i jednostavan. Anele, izvoli... Za one koji su isti i jednostavni (podie svoju au), na eks! MARTA (svima) iveli! (Svi piju) Dord, ti si prava pesnika priroda... prava Dilen Tomasovska priroda koja me pogaa tano tamo gde oseam da ivim. DORD: Ba si vulgarna! Nismo sami! MARTA: Ha, ha, ha! (Obraa se HANI i NIKU. Peva. Diriguje rukom u kojoj dri au. HANI joj se pri kraju pridruuje) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Ko se boji Virdiniie Vulf... MARTA i HANI se smeju. NIK se smei. HANI: Ovo je ba bilo smeno. Je l' da? NIK (upada) Jeste, veoma. MARTA: Mislila sam da u pui. Stvarno sam mislila da u pui od smeha. Dordu se nije svidelo... Dord smatra da ovo uopte i nije bilo smeno. DORD: Za ime boje, Marta! Opet polnje? MARTA: Hou samo da se postidi to nema smisla za humor, anele moj, i nita vie. DORD (s naglaenim strpljenjem, obraa se HANI i NIKU) Marta smatra da se nisam smejao dovoljno glasno. Marta smatra, kako to ona bezazleno formulie da... ako ne pucate od smeha znai da vam se nije dopalo. U stvari, ako se ne ponaate kao hijena, znai da se ne zabavljate dobro. HANI: Ali, ja sam se vrlo lepo zabavljala... Bio je to sjajan prijem. NIK (pokuava da izrazi oduevljenje) Jeste, neosporno. HANI (MARTI) A va otac! On je zaista divan! NIK (ponaa se isto kao malopre) Stvarno je divan! HANI: Verujte. MARTA (ponosno) On je silan ovek, je l da? Stvarno je silan! DORD (NIKU) I bolje po vas da u to verujete! HANI (iznenaeno gleda u DORDA) Pa da! On je stvarno divan ovek. DORD: Ja i ne pokuavam da ga skidam s pijedestala. On je bog. Svi mi to dobro znamo. MARTA: Ostavi ti moga oca na miru! DORD: Hou ljubavi. (NIKU) Ono to sam hteo da kaem jeste da... u stvari, kad ovek ide na tolike fakultetske prijeme kao ja... MARTA: E vidite, tata na sve misli. NIK (ne mnogo oduevljen) On je veoma znaajna linost. MARTA: To je neosporno. DORD (obraa se NIKU, u poverenju, ali ne apatom) Mladiu, da ti odam jednu tajnu. Ako predaje na fakultetu, postoje i lake stvari nego da se oeni dekanovom kerkom. Na svetu postoje i lake stvari. MARTA (glasno, nikome se posebno ne obraa) To bi trebalo da predstavlja jedinstvenu priliku. Za neke ljude to bi predstavljalo ivotnu ansu!DORD (obraa se NIKU... nestano namigne) Veruj mi, na ovom svetu ima i lakih stvari. NIK: Mogu da razumem kako to deluje na pojedine ljude. Izaziva udno oseanje, moda ak... MARTA: Neki ljudi bi za tu ansu rtvovali svoju desnu ruku! DORD (tiho) Naalost Marta, u stvarnom ivotu rtva se obino odnosi na anatomski deo intimnije prirode. MARTA (besno prezrivo) Pih! HANI (naglo ustaje) Da li biste bili ljubazni da mi pokaete gde se nalazi... (Njen glas se gubi) DORD (MARTI, pokazujui na HANI) Marta... NIK (HANI) Nije ti dobro? HANI: Dobro mi je, dragi. Hou samo da... napuderiem nos. DORD (poto MARTA ne ustaje) Marta, zar nee da joj pokae gde drimo kozmetiku? MARTA: ta? A, da! (Ustaje) Izvinite. Hodite ovamo. Hou i da vam pokaem kuu. HANI: ini mi se da bih se radije... MARTA: Umili? Svakako... hodite ovamo. (Uzima je za ruku. Obraa se mukarcima) A vi sad malo vodite muke razgovore. HANI (NIKU) Dragi, odmah u se vratiti. MARTA (DORDU) uje, Dord. Nemoj da me sahrani pred tim ovekom. DORD: Ne brini, ne brini. MARTA: Dord. Ti to stvarno hoe. Zato brinem i opominjem te. DORD: Ne brini, Marta, ne brini. Hajde, makni se ve jednom. MARTA: Ti to stvarno hoe. DORD: Samo nemoj da se izbrblja... o... ti ve zna o emu. MARTA (iznenaeno, blagonaklono) Govoriu o svemu onome to mi padne na pamet, Dord! DORD: U redu, u redu! Ispari ve jednom. MARTA: Govoriu o svemu to mi padne na pamet. (Prosto vue HANI za sobom) Hajde... DORD: Ispari! (ene izlaze) E pa, za ta ste? NIK: Ne znam... ali, drau se burbona. DORD (uzima NIKOVU au, prilazi baru) Jeste li to pili na Monparnasu? NIK: Gde? DORD: Monparnasu? NIK: Ne razumem. DORD: Nije vano (prua mu pie)... burbon. NIK: Hvala. DORD: To je jedna naa domaa ala, moja i Martina. (Sedaju) Dakle? (Pauza) Dakle, vi ste na katedri za matematiku, je l' tako? NIK: Ne, nisam... DORD: Marta mi je tako rekla. ini mi se da je ba tako kazala. (Ne mnogo prijateljski) ta vas je navelo da se posvetite nastavi? NIK: Eto, prosto... ono isto to je i vas navelo... bar tako mislim. DORD: A ta je to? NIK (zvanino) Molim? DORD: ta je to? Mislim ta je to to je mene navelo? NIK (nelagodno se smeje) Vidite, ni ja to ne znam. DORD: Rekli ste da su razlozi koji su vas naveli da odaberete taj poziv isti oni koji su naveli i mene. NIK (malo pogoen) Rekao sam da mi se ini da su isti. DORD: A, tako. (Pauza) Dakle... (Pauza) Je l vam se svia ovde? NIK (razgleda sobu) Da... Vrlo je lepo? DORD: Mislio sam na univerzitet. NIK: Izvinite, ja sam razumeo da... DORD: Vidim kako ste razumeli. (Pauza) Mislio sam na univerzitet. NIK: Meni... meni se dopada... vrlo mi se dopada. (DORD bulji u njega) Ba mi se dopada. A vi... vi ste ve dugo ovde, zar ne? DORD (odsutan, kao da ga nije uo) ta kaete? A... da. Otkako sam se oenio... kako joj ono bee ime... da Martom. Jo i pre toga. (Pauza) Oduvek. (Za sebe) Smrvljene nade i promaene dobre namere. Dobar, bolji, najbolji, naj-najbolji. (NIKU) Kako vam se dopada ovo poreenje prideva, mladiu? NIK: Izvinite gospodine, ako smo... DORD (otrim tonom) Niste odgovorili na moje pitanje. NIK: Gospodine... DORD: Odbacite taj snishodljivi ton prema meni! Pitao sam vas kako vam se dopada ovo poreenje prideva: dobar, bolji, najbolji, naj-najbolji. Dakle? NIK (sa izvesnim gaenjem) Zaista ne znam ta da kaem. DORD (s lanom nevericom) Zaista ne znate ta da kaete? NIK (ne moe vie da izdri) U redu... ta hoete da vam kaem? Hoete li da vam kaem da je to smeno da biste mogli da mi protivureite i kaete kako je alosno? Ili moda hoete da vam kaem daje alosno da biste mogli da mi kaete kako je smeno. Vrlo dobro znate da moete da igrate ovu igru kako god naete za shodno! DORD (tobo iznenaen) Vrlo dobro, vrlo dobro. NIK (ljui nego malopre) A kad se moja ena vrati, mislim da emo... DORD (iskreno) Ma hajde, mladiu, ta ti je, smiri se, smiri... (Pauza) Je l' sad sve u redu? (Pauza) Hoe lijo jednu au? Hajde, daj mi au. NIK: Nisam jo ni ovo popio. Stvarno mislim da kad moja ena sie... DORD: Daj da ti je dopunim. Daj mi au. (Uzima je) NIK: Hteo sam da kaem da ste se vi i vaa ena... izgleda... u nekuruku... DORD: Izmeu Marte i mene nije bilo niega. Marta i ja smo se u stvari vebali... to je sve... odnosno izvodili smo u etnju ono malo duha to nam je jo ostalo. Nemoj na to da obraa panju. NIK (kolebljivo) Ali ipak... DORD (nagli preokret) A sada, kako bi bilo da sednemo i porazgovaramo, a? NIK (i dalje hladno) Znate, ja... ne volim da se... meam... (razmilja) u tue stvari. DORD (obraa mu se kao detetu) Lako ete se navii na mali koled i ostalo. Male ekskurzije van braka su vam ovde glavna zabava. NIK: Gospodine? DORD: Rekao sam male ekskurzije van braka su ovde... Ali, ostavimo to. eleo bih da mi se ne obraate sa gospodine na takav nain, sa znakom pitanja na kraju. Gospodine? Znam da bi to trebalo da zvui kao neki znak vaeg potovanja prema (namigne) starijima od vas... ali... nain na koji vi izgovarate to... gospodine NIK (uz jedva primetan, leeran osmejak) Nisam imao namere da vream. DORD: Koliko vam je godina? NIK: Dvadeset osam. DORD: A meni je etrdeset i neka. (eka da vidi NIKOVU reakciju, ali reagovanja nema) Zar niste iznenaeni? Odnosno... hteo sam rei: zar ne izgledam stariji? Zar vam zbog ovog sedog oreola ne liim na pedesetogodinjaka? Zar vam se ne ini da poinjem da bivam oronuo, da se gubim u dimu od cigareta? A? NIK (gleda oko sebe, traei pepeljaru) Meni se ini da... dobro izgledate. DORD: Uvek sam bio suvonjav. Kad sam bio vaih godina, bio sam laki samo dva kilograma. Nemam ni stomaka... Jedino sam se malo proirio oko kukova... ali to je sve vrsto, nije labuina. Bavim se rukometom. A koliko vi imate kilograma? NIK: Ja... DORD: ezdeset osam do sedamdeset... tako otprilike, a? Bavite li se vi rukometom? NIK: Bavim... odnosno ne! To jest, hteo sam rei, nisam ba tako dobar igra. DORD: E pa, onda emo ponekad da igramo zajedno. Marta je sto osam godina stara. A koliko je godina vaoj eni? NIK (malo iznenaen) Njoj je dvadeset est. DORD: Marta je sjajna ena. ini mi se da ima oko pedeset kilograma. NIK: Vaa ena ima... pedeset kilograma? DORD: Ma, ne, mladiu. Vaa! Mislim na vau enu. Moja ena je Marta. NIK: Da... znam. DORD: Da ste vi oenjeni Martom, znali biste ta to znai. (Pauza) A isto tako da sam ja oenjen vaom enom i ja bih znao ta to znai... je l' tako? NIK (posle pauze) Da. DORD: Marta kae da ste na katedri za matematiku, ili tako neto. NIK (kao da ponavlja po stoti put) Ne... nisam. DORD: Marta retko kad pogrei... Moda bi trebalo da budete na katedri za matematiku, ili tako neto. NIK: Ja sam biolog. Ja sam na katedri za biologiju. DORD (posle pauze) A! (Kao da se neeg prisetio) Da, da! NIK: Molim? DORD: Vi ste taj! Dakle, vi ste taj vinovnik svih tih buduih nevolja... Da svi budu isti, pomou neke promene rasporeda u hromozomima, ili tako neto? Je l' tako? NIK (smeei se) Ne sasvim. U hromozomima... DORD: Negde sam itao da fantastini nauni romani nisu uopte plod mate... nego da vi tamo hoete da menjate nae gene, tako da svi liimo jedan na drugoga. Ali ja to neu! To bi bilo strano. Hteo sam rei... eto pogledajte mene! Ba bi to bilo sjajno da telo ima etrdeset i neku godinu a da izgleda kao da ima pedeset pet. Nego, niste mi odgovorili na moje pitanje o istoriji. NIK: To to vi govorite o genima... DORD: A, to. (Odmahuje rukom) To nekako zbunjuje i... razoarava. Ali i istorija jo mnogo vie razoarava. Ja sam na katedri za istoriju. NIK: Da... rekli ste mi. DORD: Znam da sam vam rekao... i verovatno u vam to rei jo nekoliko puta. Marta mi esto govori da sam na katedri za istoriju... a ne njen ef... samo da bi istakla razliku. Ja, znate, nisam ef katedre za istoriju. NIK: Ni ja ne rukovodim katedrom za biologiju. DORD: Ali vama je dvadeset jedna godina. NIK: Dvadeset osam! DORD: Kad budete imali etrdeset i neku i budete izgledali kao da imate pedeset pet, moda ete i rukovoditi katedrom za istoriju. NIK: Biologiju. DORD: Da, biologiju. Ja sam, u stvari, rukovodio katedrom za istoriju etiri godine, u toku rata, ali zbog toga to su svi bili odsutni. Tada su se svi... vratili... Svi... jer niko nije poginuo. Ovo su za vas panska sela? Zar nije udno, a? Nijedan jedini ovek iz itavog mesta nije platio glavom. To je prilino neracionalno. (Razmilja) Vaa ena je nekako ravna u kukovima... je l tako? NIK: ta kaete? DORD: Nisam time hteo da kaem da mnogo volim iroke kukove... Nisam ja od onih ljudi koji vole ene po meri. Boe sauvaj! Da sve bude proporcionalno. Jednostavno sam hteo da kaem da je vaa ena ravna u kukovima. NIK: Jeste... takoje. DORD (gleda u tavanicu) ta li rade tamo gore? ini mi se da su gore. NIK (lano srdaan) Pa znate vi ene! DORD (dugo ga posmatra, tobo s nevericom; zatim se njegova panja usmerava na drugu temu) I nijedan od tih pasjih sinova nije poginuo. Pa naravno, niko nije bombardovao Vaington. Ne... to zaista nije fer. Imate li dece? NIK: Ne, ne... jo ne. (Pauza) A vi? DORD (izazivaki) Neu da vam kaem, pogodite sami. NIK: Da pogaam? DORD: A vi nemate dece, a? NIK: Jo ne. DORD: Deca se raaju. Eto to je moje miljenje o istoriji. A vi ete da ih pravite u laboratorijskim epruvetama, jel' tako? Vi biolozi! Praviete decu. ta emo onda mi da radimo? ta e biti sa smanjenjem poreza? Da li ste na to pomislili? (NIK, koji ne moe nita pametno da smisli, osmehuje se) Ali, vi ete imati decu... u svakom sluaju. Uprkos istoriji. NIK (ograuje se) Svakako... ali hoemo malo da priekamo... dok se ne sredimo. DORD: Marta! (Nema odgovora) Do avola! (NIKU) Pitali ste me da li poznajem ene... E pa, jedino to o njima ne znam to je o emu one razgovaraju kad su same. (Neodreeno) Moram to da saznam jednog dana. MARTIN GLAS: ta 'oe? DORD (NIKU) Zar nije ovo divan zvuk! Nego, ta sam ono poeo... ta mislite, o emu one stvarno priaju... Ali, ba me briga! NIK: Valjda o sebi. MARTIN GLAS: Dord! DORD (NIKU) Smatrate li vi da su ene zagonetne? NIK: Pa... i jesu i nisu. DORD (znalaki klima glavom) Uh, uh! (Odlazi prema holu i skoro naleti na HANI, koja nailazi) Evo, najzad jedna stie. HANI prilazi NIKU. DORD odlazi u hol. HANI (DORDU) Sad e i ona. (NIKU) Dragi, mora da vidi kuu... Ovo je toliko lepa stara kua. NIK: Hou, ja... DORD: Marta! MARTIN GLAS: Za ime boje, priekaj malo. HANI (DORDU) Evo sad e, presvlai se. DORD (s nevericom) ta radi? Presvlai se? HANI: Jeste. DORD: Presvlai se? HANI: Presvlai haljinu. DORD (s podozrenjem) Zato? HANI (nervozno se smeje) Pa valjda hoe da joj bude udobnije. DORD (pretei gleda prema holu) To sigurno! HANI: ini mi se... DORD: Ma, ne znate vi ta je u stvari! NIK (obraa se HANI) Je l' ti dobro? HANI (ubedljivo, ali dosta izvetaeno) Ma divno, odlino. DORD (besan, sam za sebe) Tako dakle, hoe da joj bude udobnije. E pa, lepo, videemo mi to! HANI (DORDU, mudro) Do maloas nisam ni znala da imate sina. DORD (okree se, kao udaren u lea) ta da imam? HANI: Sina! Nisam to znala. NIK: To je ono vae: Neu da vam kaem, pogodite sami!. E pa, mora da je ve veliki... HANI: Ima dvadeset jednu godinu... napunie ba sutra... sutra mu je roendan. DORD (obraa se HANI) Govorila vam je o njemu? HANI (zbunjena) Da... jeste. Odnosno, htela sam rei... DORD (hoe da istera na istinu) Govorila vam je o njemu. HANI (nervozno se smeje) Jeste. DORD (udnim glasom) Kaete - presvlai se? HANI: Da. DORD: I kazala vam je? HANI (veselo, ali pomalo zbunjeno)... o roendanu vaeg sina? Da. DORD (manje-vie za sebe) U redu, Marta... u redu. NIK: Bledi ste, hoete li... HANI: Stvarno... moda malo brendija... koju kap. DORD: U redu, Marta. NIK: Mogu li da se posluim piem? DORD: ta? A... da, da... svakako. Samo vi pijte... treba se navikavati. S godinama se i doza poveava. (Obraa se MARTI kao da je u sobi) Zmijo prokleta! HANI (da bi promenila temu) Dragi, koliko je sati? NIK: Pola tri. HANl: Ve je strano kasno... Zaista, treba da idemo kui. DORD (neprijatnim glasom, ali toliko obuzet svojim mislima da to jedva primeuje) Da. Moda vam deca plau kod kue? NIK (opominje ga) Rekao sam vam da nemamo dece. DORD: Ah, da. Izvinite. Nisam vas ni sluao... nisam ni mislio... NIK (blago se obraa HANI) Jo malo pa emo da krenemo. DORD (nastavlja) A ne, jo ne. Marta se presvlai... a ona to ne ini zbog mene. Ona se ve godinama nije presvukla zbog mene. Kad se Marta presvlai, znai da ete vi danima ostati ovde. Vama se ukazuje ast, a pored toga ne smete zaboraviti da je Marta ki naeg omiljenog gazde. Ona mu je desna ruka... da, tako bi se moglo rei. NIK: Moda ete me pogreno razumeti... ali bih voleo da tako ne govorite pred mojom enom. HANI: Ma pusti... DORD (s nevericom) Stvarno? Da, u pravu ste... ostavimo to Marti... ona voli takve razgovore. MARTA (ulazi) Kakve razgovore? MARTA se presvukla i sada se zapaa da se udobnije osea i, to je jo vanije, poudnije izgleda. DORD: A, evo stigla si, mazo. NIK (zbunjen, ustaje) E, pa sada... DORD: ta to treba da znai... sveana haljina koju nosi nedeljom kad ide u crkvu! HANI (pomalo neiskreno) Ba je divna! MARTA (prikazuje haljinu) Svia vam se? Ba mi je milo! (DORDU) ta treba da znai ona tvoja vika na stepenicama? DORD: Oseali smo se tako usamljeni, draga... Nedostajao nam je tvoj glasi kojim tako divno prede, kao makica... MARTA (ne reaguje) A sad, skokni do bara i... DORD (istim tonom kao i ona) I za tvoju makicu napuni jednu dobru aicu. MARTA: Tako je. (NIKU) Jeste li se vas dvojica lepo ispriali? Vi mukarci uvek reavate svetske probleme, je l tako? NIK: Znate... ovog puta nismo... mi... DORD (upada) Ako ba hoe da zna, mi smo, u stvari, pokuali da pretpostavimo o emu vas dve priate. HANI se kikoe, MARTA se smeje. MARTA (obraa se HANI) Infantilci... (S veselim pezirom) Ovi mukarci nisu ba nizata. (DORDU) Zato se nisi prikrao i prislukivao? DORD: Ti zna, Marta, da ja ne bih prislukivao, ja bih samo virio! NIK (DORU, izvetaeno srdano) To je neka zavera. DORD: A mi neemo nikada doznati o emu je re. MARTA (NIKU, dok se HANI zadovoljno smei) Vi ste, verovatno, izuzetno sjajan mladi kad ste poloili magistraturu u... koliko ono bee godina... dvanaest? Dord, uje li ti ovo? NIK: U stvari, devetnaest i po! No, alim, bilo mi je devetnaest. (Obraa se HANI) Hani, nije trbalo da o tome govori. To je... HANI: Ali... ja se ponosim tobom... DORD (ozbiljno, pomalo tuno) To je veoma... impresivno. MARTA (agresivno) avolski si u pravu! DORD (cedi kroz zube) Rekao sam da sam impresioniran, Marta. Van sebe sam od zavisti. ta sad treba da uradim, da puknem? (NIKU) To je veoma impresivno. (HANI) Zaista treba da budete ponosni. HANI (bojaljivo) On je fini ovek. DORD (NIKU) Nee me iznenaditi da uskoro vi preuzmete katedru za istoriju. NIK: Mislite - biologiju. DORD: Da. Naravno katedru za biologiju. Meni se samo istorija vrti po glavi. (Zauzima pozu, stavlja ruku na srce, podie glavu, progovara gromkim glasom) Meni se samo istorija vrti po glavi. HANI i NIK se prigueno smeju. MARTA: Ha, ha, ha, ha... DORD (sa izvesnim gaenjem) Idem sebi da napunim au. MARTA: Dordu se ne vrti po glavi istorija, njemu se po glavi vrti katedra za istoriju. Njemu se po glavi vrti katedra za istoriju zato to... DORD: ... zato to nije ef, ve samo na katedri za istoriju. Znamo Marta... mi smo ve o tome govorili dok si ti bila gore. Nije potrebno ponavljati. MARTA: U redu, mali moj. (Ostalima) Dord se tamo zakopao, utonuo u tu barutinu... i sam se pretvorio u barutinu... ha, ha, ha... barutino moja, prava si barutina! DORD (ini veliki napor da se savlada... Nastavlja, kao da mu je rekla: Dragi Dord) Marta, treba li ti neto? MARTA (zabavlja je ova igra) Da, da, svakako. Budi ljubazan, upali mi cigaretu, ako ti to nije teko. DORD (razmilja, zatim polazi) Ipak... postoje granice. Hteo sam rei, ovek moe da proguta samo ono to ga ne poniava i ne sputa niz drutvene lestvice. (NIKU) ta vi mislite o tome? (Opet MARTI) udne su te lestvice... tu ovek prosto ne moe da promeni pravac... mislim, opet da se pone penjati kad je ve jednom poeo da se sputa. (MARTA mu arogantno alje poljubac) Drau te za ruku u mraku, kad se plai od vampira, kriom u ti donositi boce sa dinom posle ponoi, da niko ne vidi... ali neu da ti palim cigarete. Neu, i gotovo. Kratka pauza. MARTA (tiho) Gospode! (NIKU) Ako se ne varam, vi igrate fudbal, a? HANI (poto NIK ne odgovara jer je utonuo u misli) Dragi... NIK: A, da... da... igrao sam beka... Ali sam, u stvari, vie voleo boks. MARTA (oduevljeno) Boks! Dord, uje li? DORD (rezignirano) ujem, Marta, ujem. MARTA (NIKU, s posebnim oduevljenjem) Mora da ste odlian bokser... ne izgleda da ste ikada dobili udarac u lice. HANI (ponosito) Bio je univerzitetski ampion u srednje tekoj kategoriji. NIK (zbunjen) Hani... HANI: Pa bio si! MARTA: Izgleda da vam je jo uvek telo dobro ouvano... Jel' tako, a? DORD (ljutito) Marta... pristojnost nalae... MARTA (DORDU, mada jo bulji u NIKA) Umukni! (NIKU) Je l' tako, a? Jeste li dobro ouvali svoje telo? NIK (nimalo zbunjen, kao da je podstie) Jo uvek je dosta dobro. Vodim o tome rauna. MARTA (s poluosmehom) Zaista? NIK: A-ha. HANI: Zaista, on ima veoma... miiavo telo. MARTA (jo se osmehuje... kao da govori o nekoj tajni izmeu nje i NIKA) Stvarno! Ba dobro. NIK (narcisoidno, ali ne neposredno MARTI) Znate... nikad se ne zna (slee ramenima)... znate... kad ve ovek ima takvo telo... MARTA:... ovek nikad ne zna kada e mu dobro doi. NIK: Hteo sam da kaem... to da ga ovek ne odrava kad mu ga je ve priroda podarila. MARTA: Potpuno se slaem s vama. Oboje se smee i osea se da se izmeu njih uspostavlja izvestan manje zvanian odnos. MARTA (ponovo) Potpuno se slaem s vama. DORD: Marta, tvoja bestidnost prevazilazi... MARTA: Ovaj ovde, Dord, ne voli mnogo da se govori o telu... je l tako, duo? (Ne dobija odgovor) Dord se ne osea prijatno kad otpone razgovor o miiima. On vam je od onih kojima se rebra broje... DORD (obraa se HANI) Hoete li da malo proetamo po bati? HANI (prekorno) U ovo doba? DORD (s nevericom) Vama je ovde zabavno? (Slee ramenima) U redu. MARTA: Ona crkotina tamo se ne osea prijatno kad otpone razgovor o miiima. Koliko vi imate kilograma? NIK: Oko osamdeset. MARTA: Na granici srednje teke kategorije, a? Nije loe. (Okree se u krug) 'Ej, Dord, ispriaj im o boks-meu izmeu nas dvoje. DORD (tresne au na sto i izlazi u hol) Gospode! Spasi me napasti! MARTA: Dord, ispriaj im! DORD (sa bolesnim izrazom lica) Ispriaj im ti Marta, ti e to bolje umeti! (Izlazi) HANI: Je l' on... potpuno zdrav? MARTA: On, naravno da jeste. Dord i ja smo odrali boks-me... Gospode, pa to je bilo pre dvadeset godina... nekoliko godina posle venanja. NIK: Boks-me, izmeu vas dvoje? HANI: Stvarno? MARTA: A-ha... izmeu nas dvoje... stvarno. HANI: Sva gorim od radoznalosti, prosto ne mogu da verujem! MARTA: Dakle, kao to rekoh, to se dogodilo pre dvadeset godina, i to ne na ringu ili na nekom slinom mestu! Shvatate ta hou da kaem? Bilo je to za vreme rata. Tata je bio na pregledu, znate kako je, ovek se ne sastoji samo od mozga, ima i telo i duan je da i o njemu vodi rauna...NIK: Da, da. MARTA: Kau da mozak ne moe da funkcionie ako i telo ne funkcionie. NIK: Pa, nee biti ba tako. MARTA: Moda to nije ba ono to on govori... ali je priblino. Nego, bilo je to za vreme rata i tata je uobrazio da svi ljudi treba da naue boks... radi samoodbrane. Mislim da je bilo predvieno da ako se Nemci iskrcaju, ceo fakultet krene da ih presretne i sravni sa zemljom. ini mi se da je to bio razlog. NIK: Verovatno je bio u pitanju princip. MARTA: Ali tako je bilo, kad vam kaem. I... jedne nedelje tata je pozvao nas nekoliko i navukao svoje bokserske rukavice. Tata je jak ovek, znate i sami. NIK: Da, da... MARTA: Pozvao je Dorda da se boksuje s njim. A-a-a-a... Dord nije hteo... Nije rekao zato nee, ali, jednoslavno, nije hleo. Tada mu je tata rekao: Ma dolazi ovamo, mladiu... kakav si mi ti to zet i slino... (NIK kiima glavom) I dok su se oni natezali oko toga... prosto ne znam ta mi bi... navukoh bokserske rukavice... nisam ih ak ni vezala, boe sauvaj... onda sam se privukla Dordu iza lea i, izmotavanja radi, uzviknula: Hej, Dord!. On se okrenuo, a ja sam zamahnula onako iz ale (NIK: Uh, uh) i pam, pravo u vilicu. (NIK se smeje) On izgubi ravnoteu, zatetura se i tras, isprui se koliko je dug! (NIK se smeje. HANI ga utiava: --, i vrti glavom) To je bilo strano. Smeno i strano. (Razmilja i bolno se osmehuje) ini mi se daje to uticalo na itav na dalji ivot. Stvarno je tako! U svakom sluaju, to je bar opravdanje. (DORD ulazi, drei ruke na leima. Niko ga ne primeuje) To on bar navodi kao opravdanje to se utopio u ovoj movari, to nije uspeo u ivotu. (DORD se pribliava. HANI ga primeti) A to je bio samo nesrean potez i nita vie! DORD (iza lea dri skrivenu puku, koju uzima i smireno uperi MARTI u potiljak. HANI vrisne... i ustane, NIK takoe. U tom trenutku MARTA okree glavu i ugleda DORDA. On povlai oroz. Podraava zvuk pucnja i iz cevi izlazi crveni kineski suncobran. HANI ponovo vrisne, sada neto tie, vie kao znak olakanja i zbunjenosti) Sad si mrtva! Gotovo, mrtva! NIK (smeje se) Gospode boe! HANI je van sebe. MARTA se takode smeje... skoro puca od smeha. DORD se pridruuje optem smehu i zabuni. Na kraju se sve polako stia. HANI: Gospode boe! MARTA (veselo) Gde si to pronaao, gade podmukli! NIK (prua ruku da uzme puku) Molim vas, dajte mi da vidim! DORD mu prua puku. HANI: Nikad u ivotu se nisam ovoliko uplaila! Nikad! DORD (pomalo odsutan) Imam je ve due vreme. Svia vam se? MARTA (kikoe se) Gade jedan! HANI (nastoji da skrene panju na sebe) Nikad u ivotu se nisam ovoliko uplaila... nikad. NIK: Ovo je sjajna stvar! DORD (naginje seprema MARTI) Dopalo ti se, a? MARTA: Jeste, nije loe. (Blago) Doi i poljubi me. DORD (pokazuje na NIKA i HANI) Kasnije, srce. (MARTA ostaje pri svome. Ljube se. DORD stoji nagnut preko MARTINE stolice. Ona uzima njegovu ruku i stavlja je na svoje grudi. On se otrgne) Oho! To bi ti htela, a? ta da ispadne na kraju... predstava za goste, a? MARTA (ljuta i uvreena) Ti... DORD (posle izvojevane Pirove pobede) Sve u svoje vreme, Marta, i na pravom mestu. MARTA (epitet se podrazumeva) Ti... DORD (NIKU, koji jo uvek dri puku) ekajte da vam pokaem... Ovako se uvlai... (Zatvara suncobran i uvlai ga u puanu cev) NIK: Ovo je sjajna naprava. DORD (sputa puku) A sada, pijmo! Svi! (Uzima NIKOVU au i prilazi MARTI) MARTA (jo ljuta i uvreena) Ja jo nisam zavrila. HANI (DORD prua ruku da uzme njenu au) Ba e mi dobro doi koji gutljaj. (On uzima njenu au i prilazi baru) NIK: Je l ovo japanski proizvod? DORD: Verovatno. HANI (MARTI) Nikada se u ivotu nisam ovoliko uplaila. A vi? MARTA (stiava bes) Ne seam se. HANI: Ma nemojte, molim vas! Kladim se da ste se uplaili! DORD: Marta, jesi li ti stvarno pomislila da u te ubiti? MARTA (prezrivo) Ti? Mene da ubije? Pa to je smeno. DORD: Ipak... moda hou... jednog dana. MARTA: Sve se bojim! NIK (dok mu DORD prua pie) Gde je toalet? DORD: Tamo iz hola... levo. HANI: Nemoj i ti da se pojavi sa nekom pukom, dragi. NIK (smeje se) Neu, ne brini. MARTA: Mali, treba li ti pomo? NIK: Ne, ne. MARTA (sugestivno) I meni se ini da je tako. Nisu vam potrebne nikakve japanske igrake u obliku puke, a? NIK (osmehuje se MARTl. Zatim se obraa DORDU pokazujui na sto u blizini hola) Smem li tamo da spustim au? DORD (poto NIK izlazi, ne ekajui odgovor) Da... svakako... zato da ne? Svuda po kui se vuku poluprazne ae, gde god ih Marta spusti pa onda zaboravi gde ih je ostavila... ak i u plakaru za rublje, na ivici kade... jednom ak i u zamrzivau. MARTA: Nije istina. DORD: Jeste. MARTA: Nije. DORD (pruajui HANI njenu rakiju) Jeste. (Obraajui se HANI) Zar se ne oseate mamurni od rakije? HANI: Nikad ne meam pie. A, osim toga, i ne pijem mnogo. DORD (pravi grimase iza njenih lea) To je divno... Va mu mi je sve ispriao o... hromozomima. MARTA (sa gaenjem) O emu? DORD: O hromozomima, Marta... O genima ili, ve, kako se zovu. (Obraajui se HANI) Ba imate silnog mua! HANI (oseajui da je DORD pecka) Je l' vi to ozbiljno? DORD: Sasvim ozbiljno. Ba je silan, sa tim njegovim hromozomimai ostalim... MARTA: On je na katedri za matematiku. DORD: Ne Marta, on je... biolog. MARTA (poviava ton) On je na katedri za matematiku. HANI (srameljivo) Ne, za biologiju. MARTA (sumnjiavo) Jeste li sigurni? HANI (smeje se) Trebalo bi da jesam. (Razmilja) Trebalo bi da jesam. MARTA (namrgoeno) I ja mislim. Ne znam samo ko je to rekao da je on na katedri za matematiku. DORD: Ti, Marta. MARTA (objanjava razdraeno) Ne mogu ja sve da pamtim. Upoznam petnaest novih nastavnika i njihove enetine, ovo se naravno ne odnosi na prisutne (HANI se luckasto smeje i klima glavom) i onda, otkud mogu sve da zapamtim. (Pauza) Dakle, tako? On je biolog. Ba dobro. Vie je na zemlji nego u oblacima. DORD: Htela si rei da je biologija manje apstraktna. MARTA: Manje u oblacima. U smislu vie poznatog. (Isplazi jezik DORDU) Nemoj ti da me ispravlja u govoru. Jo bolje je to se bavi biologijom. Ona zadire u srce stvari. (Ulazi NIK) Mali, stigao si u srce stvari! NIK (uzima svoju au sa stola) ta? HANI (smeje se) Oni su mislili da si ti matematiar. NIK: Pa, moda je i trebalo da budem. MARTA: Ostanite tu gde ste, ostanite u srcu stvari. DORD: Ta reenica ti je postala opsesija... ba je runa. MARTA (ignorie DORDA, obraa se NIKU) Ostanite gde ste. (Smeje se) Moete i odatle da preuzmete katedru za istoriju isto tako lako kao i bilo sa kog drugog mesta. Neko e jednog dana i da preuzme katedru za istoriju, ali to svakako nce biti mali Dord... to je sigurno. Je l' tako, nitavilo moje... je l' tako, ha? DORD: ini mi se da si se ti, Marta, zazidala do samog vrata. (MARTA se kikoe)... ne... nego do nosa. MARTA (NIKU) Mali, Dord kae da ste vi silni. Zato ste silni? NIK (osmehujui se) Nisam to znao. HANI (malo oporo) Zbog tvojih hromozoma, dragi. NIK: A, zbog toga. MARTA (NIKU) Zato su hromozomi toliko vani? NIK: Znate, hromozomi su... MARTA: Znam ja ta su hromozomi, mili moj, i volim ih. NIK: E, paonda... DORD: Marta ih jede... za doruak... ona ih posipa po svojim itaricama. (MARTI) Veoma je jednostavno. Marta, ovaj mladi radi na sistemu pomou kog hromozomi mogu biti izmenjeni... pa dobro, ne ba sasvim sam, verovatno ima jednog ili dvojicu ko zaverenika genetski sastav elije sperme promenjen, pregrupisan... po narudbi, zapravo... za boju kose i oiju, stas, potenciju... zamiljam... glatko telo, lepotu, zdravlje... i um. Najvanije... um. Sve neuravnoleenosti bie ispravljenc, prosejane... sklonosti ka razliitim bolestima ncstae, dugovenost zagarantovana. Imaemo rasu ljudi... zaetih iz epruvete... roenih u inkubatoru... superiornih i boanskih. MARTA (impresionirana) Ma nemoj! HANI: Jao, to je to uzbudljivo! DORD: Ali! Postoji jedno ali! Svi e biti isti, ili bar slini. Svi bez razlike. I... siguran sam... svi e teiti da lie na ovog mladia ovde. MARTA: To nije loe! NIK (nestrpljivo) Dobro. I onda? MARTA: I onda? DORD: Glazura odozgo e biti dosta dobra... skoro sjajna. Ali, postojae i druga strana medalje. U datom trenutku zatrebae i neka vrsta zakona... da bi eksperiment bio uspean. Izvestan broj epruveta sa spermatozoidima bi prosto trebalo unititi. (MARTA... Uh, uh, uh, uh..) a... milioni... i milioni bezopasnih operacija na monicama bi dovelo do stoprocentnog steriliteta nesavrenih... runih, glupih... nepodesnih. NIK (mrzovoljno) Polako, polako. DORD: ... tako, imaemo, u dogledno vrcme, rasu nebeskih ljudi. MARTA: Uh! DORD: Pretpostavljam da nee biti mnogo muzike, mnogo slikarstva, ali imaemo civilizaciju ljudi golobradih, plavih i savrene kilae. MARTA: Oooo... DORD: ... rasa naunika i matematiara i svaki posveen radu za jo veu slavu supercivilizacije. MARTA: Ba lepo. DORD: Pojavie se izvesna... nesloboda, pretpostavljam, kao rezultat ovog eksperimenta... ali razliitost vie nee biti cilj. Kulture i rase e na kraju nestati i mravi e preuzeti svet. NIK: Jeste li zavrili? DORD (ignorie ga) I ja sam, prirodno, prilino protiv toga. Islorija, koja je moja oblast zanimanja... istorija, iji sam ja jedan od najveih promaaja... MARTA: Ha, ha, ha! DORD: ... izgubie svoju velianstvenu raznovrsnost i nepredvidljivost. Ja, i sa mnom... iznenaenje, mnogostrukost, neprestano promenljivi tok... istorije, bie uniten. Postojae red i nepromenljivost... i ja sam nedvosmisleno protiv toga. I neu predati Berlin. MARTA: Jo kako e da popusti, duo moja. Hoe li ti da ga brani sopstvenom glavom? HANI: Uopte mi nije jasno zato sadpominjete Berlin. DORD: U zapadnom Berlinu postoji jedan bar u kome su stolice visoke pet stopa, tako da je zemlja... odnosno pod... daleko ispod vas. Neu da popustim kad su u pitanju takve stvari, neu. ak sam spreman da se zbog toga i borim protiv vas, mladiu, jednom rukom zaklanjajui monice da bih se zatitio od nezgodnih udaraca, a drugom, slobodnom, siguran sam da bih vas na kraju likvidirao. MARTA (ismevajui ga) Bravo! NIK (DORDU) Ja, znai, treba da predstavljam talas budunosti. MARTA: Kladim se da to i jesi, mali! HANI (pijano, NIKU) Ne znam zato sve to ini, dragi. Nikada ranije mi nisi o tome govorio. NIK (ljutito) Da niste malo preterali? HANI (okirano) ta ti je? DORD: Nedostatak smisla za humor je najdublji znak zlonamernosti... Kamen nikada nije pokazivao smisao za humor. itajte istoriju. Ja bar znam neto o tome. NIK (DORDU, pokuavajui da okrene na alu) Ali i vi se ba mnogo ne razumete u... nauku, je l' tako? DORD: Ali se razumem u istoriju. Tano znam kada mi preti opasnost. MARTA (NIKU, pohotljivo) I znai, svi e liiti na vas, je l tako? NIK: Dabome, ja u da posluim kao maina za tucanje. MARTA: Divno! HANI (rukama pokriva ui) Ali dragi, prestani... Molim te, prestani. NIK (nestrpljivo) Izvini, Hani. To je... HANI: Pa onda, taj nain izraavanja... to je... NIK: Izvini. Je l' se vie ne ljuti? HANI (duri se) U redu... ne ljutim se. (Odjednom se nenormalno zakikoe i opet umiri. DORDU) A gde vam je sin? (Opet se kikoe) DORD: Molim? NIK (nepristojno) Pita za vaeg sina. DORD: Za moga sina? HANI: Kada e... da doe, gde je... sada? (Kikoe se) DORD: A, tako. (Zvanino) Marta, kad dolazi na sin? MARTA: Ma, pusti. DORD: Ne, ne... hou da znam... ti si prva poela. Marta, ula si pitanje, kad dolazi na sin? MARTA: Rekla sam ti, pusti to sad. ao mi je to sam to uopte i pominjala. DORD: Htela si valjda rei da ti je ao to si njega pominjala. Nego, uje! Kad se taj mangup vraa kui? Ako se ne varam, sutra mujeroendan. MARTA: Neu o tome da govorim! DORD (pravi se naivan) Ali Marta... MARTA: Neu o tome da govorim, i taka! DORD: Vidim i ja. (HANI i NIKU) Marta nee o tome da govori, odnosno nee o njemu da govori. ao joj je to ga je uopte i pominjala. HANI (idiotski) Kad se taj mangup vraa kui? DORD: E pa Marta, kad si ve toliko neuviavna da ga pomene... reci sad: kad se taj mangup vraa kui? NIK: Hani, misli li da bi...? MARTA: Kao to vidite, Dord o njemu govori s potcenjivanjem jer znate... ima nekih problema s njim. DORD: ta? Taj mangup ima problema? A kakvi su to problemi? MARTA: Ma ne on! I prestani da ga naziva mangupom. Ti si taj koji ima problema. DORD: Nikad u ivotu nisam uo nita smenije. HANI: Ni ja. NIK: Hani... MARTA: Dordov najvei problem u vezi s naim sinom lei u tome to ga negde u dubini due nagriza sumnja da on nije njegovo dete. Ha, ha, ha... DORD: Prava si vetica! MARTA: Mali moj, milion puta sam ti ve rekla da nikad ne bih zanela dete ni sa jednim drugim mukarcem osim sa tobom... DORD: Ti si ba prava vetica! NIK: ini mi se da ovo nije pogodan predmet razgovora za... DORD: Marta lae. Da znate da lae. Jedino u ta sam siguran na itavom svetu, ovom trulom, jeste moje oinstvo, udeo mojih hromozoma pri stvaranju moga sina koji ima iste oi i istu kosu kao ja. HANI: Ba mi je milo! MARTA: Odrao si vrlo lep govor! DORD: Marta to razume bolje od ostalih. MARTA: Ja to razumem bolje od ostalih. I ja sam bila u koledu kao i svi ostali. DORD: Marta je pohaala koled, a kao dete je bila u manastiru. MARTA: A bila sam ateista i jo uvek sam ateista. DORD: Ne ateista, Marta, nego ista paganka. Marta crta plave krugove oko grudi. NIK: Stvarno? MARTA: Ponekad. Hoete da se uverite? DORD: ta ti je, boga ti. MARTA: A ta je tebi... matori. HANI: Otkud je mator? ta vam je? MARTA: ta se vi meate! HANI: Dobro, dobro, neu. Molim malo konjaka! NIK: ini mi se da si ve dosta popila... DORD: Ma, pustite, ja mislim da bismo svi mogli da popijemo pojednu. HANI: Ma, pustite! MARTA: Na sin nema smeu kosu... ni smee oi... Ima zelene oi na mene. DORD: Smee! MARTA: Zelene. DORD: Smee, Marta. MARTA: Zelene! Ima najlepe zelene oi na svetu... Sa krupnim crnim zenicama... kao i ja... NIK: Ali ini mi se da su vae oi smee. MARTA: Zelene su. Pri mekoj svetlosti izgledaju smee, ali su zelene. Dord ima vodnjikavo smee oi. I tata ima zelene oi. DORD: Nema! Tvoj otac ima sitne zakrvavljene oi... kao beli mi. On, u stvari, i jeste beli mi. MARTA: To ti pred njim ne bi smeo da ponovi, kukavice! DORD (HANI i NIKU) Seate se... one sede grive na glavi i onih malih izbuljenih crvenih oiju... jedan veliki beli mi. MARTA: Dord mrzi mog oca... ne zbog toga to mu je tata uinio neto naao, ve zbog svoje sopstvene... DORD (klima potvrdno, zavrava umesto nje) nesposobnosti. MARTA (veselo) Tano. Pogodio si pravo u cilj. (Posmatra DORDA kako izlazi) Kuda si ti to poao? DORD: Idem da donesem pie, anele moj. MARTA: Oh. (Pauza) Pa, idi. DORD (izlazi) Hvala. MARTA (kad vidi da je DORD otiao) On je dobar kelner. Dobra barska dadilja. Kukin sin, mrzi mog oca, znali ste to? NIK (pokuava da deluje umirujue) Ma, hajdete? MARTA (uvreeno) Vi mislite da se alim, a? Ja se nikada ne alim. Nemam smisla za humor. Imam smisla za ismejavanje, ali ne i za humor. HANI: Ni ja. NIK (mlako, neuverljivo) Ima, Hani... samo pritajen. HANI (ponosno) Hvala ti. MARTA: A znate li zato on mrzi moga oca? Hoete li da vam kaem? Hou, rei u vam. HANI: Hajde, recite nam! MARTA (zlonamerno, obraajui se HANI) Neki ljudi se hrane nesreom drugih. HANI (uvreeno) Nije tano! NIK: Hani... MARTA: U redu! Zaepite! Oboje! (Pauza) Evo kako je bilo... Mama je rano umrla, vidite, i ja sam u stvari odrasla uz tatu. (Pauza. Razmilja)... Ila sam u kolu i tako to, ali sam vie ili manje odrasla uz njega. Boe, divila sam se tom oveku! Oboavala sam ga... Prosto sam ga oboavala. I jo uvek ga oboavam. A i on je mene prilino voleo... shvatate? Imali smo divan... odnos... divnu vezu. NIK: Da, da. MARTA: I tata je ustanovio ovaj koled... odnosno stvorio ga onakvim kakav je sada. U taj koled on je utkao ceo svoj ivot. On je taj koled. NIK: A-ha. MARTA: Taj koled je on. Zna li kakav je to dar s neba bio kad ga je on preuzeo, a kakav je sada. Raspitaj se malo. NIK: Znam, itao sam o tome... MARTA: uti i sluaj... (kao naknadna misao)... slatkiu. A onda... kad sam diplomirala, vratila sam se i jedno vreme... bazala naokolo. Nisam bila jo udata niti zauzeta. U stvari, bila sam... kao... udata... nedelju dana, na drugoj godini na Mis Maf akademiji za mlade dame... To je ispalo kao neka vrsta studentske romanse a la Ledi eterli. (NIK se smeje) On je kosio travnjak na koledu, sedei gore, sasvim go, na velikoj monoj kosilici, kosei. Ali tata i Mis Maf su se udruili i okonali to... zaista brzo... poniten... jako smeno. Jer, teoretski ne moete da dobijete ponitenje ako je dolo do odnosa. Ha! U svakom sluaju, mene su ponovo pretvorili u devicu, ja sam zavrila kolu kod Mis Maf... gde su imali jednog manje batovana, to je bila prava teta... i vratila sam se ovamo i jedno vreme... bazala. Bila sam tatina domaica i vodila sam rauna o njemu... I bilo je... lepo. Bilo je vrlo lepo. NIK: Da... da. MARTA: Kako to misli: da, da? Otkud bi ti to mogao da razume? (NIK bespomono slegne ramenima) Ljubavnie. (NIK se blago nasmei) I palo mi je na pamet, otprilike u to vreme, da u se udati za nekoga s koleda... to i nije izgledalo tako glupo kako je na kraju ispalo. Mislim, tata je imao oseanje za istoriju... za kontinuitet. Zato ne doe ovamo i ne sedne pored mene? NIK (pokazuje na HANI, koja jedva neto razume) Mislim da... nebi... trebalo... MARTA: Kako hoe. Oseanje za kontinuitet... istoriju... i on je uvek imao negde u podsvesti to... da treba da odgoji nekoga da preuzme... jednog trenulka, kad se on povue. Nasleivanje... shvata ta hou da kaem? NIK: Da, shvatam. MARTA: to je sasvim prirodno. Kad postigne neto, eli to da prenese dalje, nekome. Tako da sam bila u nekoj vrsti potrage, za... novim mukarcem. Naslednikom trona. (Smeje se) Nije bila tatina ideja da po svaku cenu moram i da se udam za njega. Mislim, ja nisam bila albatros... nisi morao da me uzme da bi osvojio nagradu ili bilo ta slino. To je bilo neto to sam ja drala u podsvesti. A mnotvo novih mukaraca bilo je oenjeno... razumljivo. NIK: Naravno. MARTA (sa udnim osmehom) Kao ti, duice. HANI (kao eho bez svesti) Kao ti, duice. MARTA (ironino) Ali onda se Dord pojavio... DORD (ulazi, s alkoholom) I onda se Dord pojavio, s piem u rukama. ta to radi, Marta? MARTA (sasvim mirno) Priam priu. Sedi... Nauie neto. DORD (ostaje da stoji. Sputa alkohol na pokretni bar) U redu. HANI: Vratili ste se! DORD: Tano tako. HANI: Dragi! On se vratio! NIK: Da, vidim... vidim. MARTA: Gde sam ono stala? HANI: Bamijemilo. NIK: --... HANI (podraava ga) --... MARTA: A, da. Onda se pojavio Dord, koji je bio mlad... inteligentan... kosniat i... nekako privlaan... Da li moete da ga zamislite takvog? DORD:... i mlai od tebe... MARTA:... i mlai od mene... DORD:... est godina... MARTA: ... est godina... Dord, meni to nimalo ne smeta da priznam... I eto tako, pojavio se Dor, svetlooki Dord, i doao na katedru za istoriju. A znate ta sam ja uradila, ovako luda kakvu me je bog stvorio? Zacopala sam se u njega. HANI (sanjivo) Sjajno! DORD: Stvarno se zacopala. Trebalo ju je videti tada. Imala je obiaj da nou sedi na travi ispod mog prozora i da me doziva udnim glasovima, da se prikrada... Nisam mogao da radim. MARTA (smeje se, oigledno vesela) Stvarno sam tada bila zacopana. DORD: Marta je veoma romantina u dui. MARTA: Tako je. A pored toga, on je odgovarao kao kandidat. Ve sam vam rekla da je tata hteo nekoga da ga... DORD: Marta, samo trenutak. MARTA:... zameni jednog dana kada bude... DORD (ledeno) Trenutak, Marta... MARTA:... hteo da se povue. Mislila sam... DORD: Marta, umukni! MARTA (besno) ta hoe? DORD (preterano strpljivo) Mislio sam da pria kako smo vodili ljubav... nisam znao da si poela s drugog kraja. MARTA (prkosno) Pa ta onda! DORD: Da sam na tvome mestu ne bih nastavio. MARTA: A, tako... Ne bi! Pa i nemoj! DORD: Ve si se izbrbljala o... zna ve na ta mislim... MARTA (tupo) Nemam pojma. DORD: ... o neemu do ega ti je stalo kao do zenice oka... o potomku... o naem malom... (otvoreno) o naem sinu. Ako sad pone i o tome, upozoravam te, Marta, da u se naljutiti. MARTA (smeje mu se) Je l' ti to ozbiljno? DORD: Pazi dobro! MARTA (s nevericom) ta da pazim? DORD (veoma smireno) Pazi dobro. NIK: Moda smo ve dosta o tome razgovarali...? MARTA: Shvatila sam upozorenje. (Pauza. Obraa se HANI i NIKU) Dakle, na kraju sam se udala za ovoga ovde. Sve je bilo isplanirano. On je trebalo da bude naslednik. Jednog dana da preuzme... najpre katedru za istoriju, a onda, kad se tata povue, i celokupnu upravu. Ve znate kako to ide... Tako je bar trebalo da bude. (DORDU, koji stoji pored bara, okrenutih lea) ta je mali, ti poinje da se ljuti? (Ponovo) Tako je bar trebalo da bude. Veoma jednostavno. I tata je smatrao da je ideja dobra. Bar u poetku. Onda ga je posmatrao godinu-dve. (DORDU) Ovo te sve vie ljuti. (Ostalima) Dakle, posmatrao ga je godinu-dve i... doao do zakljuka da uopte ne dolazi u obzir... da Dord nema tog tofa u sebi, da nije stvoren za to. DORD (okrenutih lea) Dosta. Marta. MARTA (olienje poroka u svom likovanju) E ba hou! Znate, Dordu je nedostajala pokretaka snaga... Nije bio, kako bi se reklo, prodoran. On vam je pravo (vikne DORDU u lea) nitavilo... olienje ivotnog promaaja. uje se tresak razbijene boce. Odmah posle rei neuspeh, DORD razbija bocu o bar i, jo okrenutih lea, dri u ruci grli. Nastaje tiina. Svi su sleeni. Zatim... DORD (gotovo urla) Rekao sam ti da prestane, Marta! MARTA (razmilja kojim tonom da nastavi) Nadam se da je boca bila prazna, Dord. Ne bi trebalo da baca dobro pie... s obzirom na tvoju platu. (DORD baca slomljenu bocu na pod i ne pomera se) Mislim na tvoju platu vanrednog profesora. (NIKU i HANI) Htela sam da kaem da ne bi ostavljao nikakav utisak na one koji finansiraju ovaj koled, ne bi uspeo da dobije sredstva. On nije snana linost, razumete ta hou da kaem? Moete zamisliti koliko je tata bio razoaran. A ja, eto, vezana za ovo nitavilo... DORD (okree se) Marta... ne nastavljaj priu... MARTA: Ovo nitavilo na katedri za istoriju... DORD: Marta, prestani... MARTA (glas joj je u poetku jai) ... koje se oenilo dekanovom kerkom, i od koga se oekivalo da postane neko, a ne da ostane niko i nita, obian moljac koji samo razmilja i nije sposoban da stvori bilo ta, neko ko nema vrednosti, neko na koga ovek ne moe da bude ponosan... U redu, Dord! DORD (najpre tiho, onda je nadjaava) Rekao sam ti da prestane. U redu... u redu... (Peva)Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf... Ko se boji Virdinije Vulf. U svitanje zore! HANI (koja mu se pijano pridruuje) Ko se boji Virdinije Vulf, Virdinije Vulf, Virdinije Vulf... MARTA: Dosta! Kratka pauza. HANI (ustaje, polaziprema holu) Muka mi je... (Izlazi) NIK (polazi za njom) Otkud sad to! (Izlazi) MARTA (ide za njima, okree se i prezrivo gleda DORDA) O, boe. MARTA izlazi, DORD ostaje sam napozornici.

ZavesaDRUGI IN

VALPURGIJSKA NO

DORD je sam. Ulazi NIK. NIK (posle pauze) Sad joj je valjda bolje. (Ne dobija odgovor) Ona zaista ne bi trebalo... da pije. (Ne dobija odgovor) Ona je tako nena. (Ne dobija odgovor) Kako biste vi rekli, ravna kao daska. (DORD se neodreeno smei) Meni je zaista veoma neprijatno. DORD (tiho) Gde je Marta? NIK: Kuva kafu... u kuhinji... Znate, njoj zaas pozli. DORD (zamiljeno) Marti? Ona nije bila bolesna celog ivota, osim ako se ne rauna vreme koje je provela u oporavilitima... NIK (i on tiho) Ne Marta. Mislio sam na moju enu. Mojoj eni lako pozli. DORD (pomalo tuno) A da, znam. NIK (sveanim glasom) Ona nikad nije bila ni u kakvom oporavilitu. DORD: Vaa ena? NIK: Ne, vaa. DORD: A, moja ena! Ne. Nije. Ali ja bih to uinio da sam na njenom mestu. NIK: Da... shvatam. DORD: ak ste i videli kako to izgleda. NIK: Pokuavam da se ne... DORD (smeje se, besan) Da se ne meate, to ste hteli da kaete je l' tako!? NIK: Da... Tako je. DORD: Pretpostavio sam. NIK: Smatram to... poniavajuim. DORD (sarkastino) Oh, je l' tako? NIK: Da. Zaista. Veoma. DORD (imitira ga) Da. Zaista. Veoma. (Zatim glasno, ali samom sebi) TO JE ODVRATNO. NIK: Sluajte! Nisam nita imao... DORD: ODVRATNO! (Tiho, ali veoma naglaeno) Misli li da mi se dopada da me to... ta god to bilo... ismeva pred... (Mae rukom gestom prezrivog odbijanja) TOBOM? Misli da mi je stalo? NIK (hladno, neprijateljski) Pa, ne... Ne smatram da ti je uopte stalo. DORD: Oh, ti ne smatra, a? NIK (neprijateljski) Ne... uopte ne smatram. DORD (nipodatavajui) Tvoje saaljenje me razoruava... tvoje... tvoje saoseanje mi tera suze na oi! Velike slane, nenaunike suze! NIK (veoma prezrivo) Jednostavno ne shvatam zato osea da mora druge ljude da... DORD: Ja? NIK: Ako ti i tvoja... ena... hoete da se rastrgnete kao... DORD: Ja! Zato jahou? NIK:... ivotinje, ne vidim zato to ne uradite kad nema... DORD (smeje se, besno) Ti mali, uobraeni, nabeeni... NIK (s naglaenom pretnjom) ZAEPI! (Tiina) Pazite se! DORD:... naunie. NIK: Nikad nisam udario starijeg oveka. DORD (razmilja o tome) Oh. (Pauza) Ti udara samo mlae od sebe... decu... ene... ptice. (Vidi da NIKA to ne zabavlja) Pa, sasvim si u pravu, naravno. Nije ba najlepi prizor... Gledati par sredovenih Ijudi kako se istresaju jedno na drugo, crveni u licu i pijani. NIK: Oh, vas dvoje ste prilino dobri. Impresivni. DORD: A impresivne stvari te impresioniraju, zar ne? Ti se... lako da impresionirati... neka vrsta pragmatinog idealizma. NIK: (priguenog osmeha) Ne, stvar je u tome da nekada mogu da se divim neemu emu se inae ne divim. Da se razumemo, bievanje i nije jedna od mojih omiljenih zabava, ali... DORD: ... Ali moe da se divi dobrom bievaocu... pravom profesionalcu. NIK: A-ha... da. DORD: Tvoja ena ba esto povraa, a? NIK: Nisam to rekao... Rekao sam da joj pozli veoma lako. DORD: Oh, kad si rekao pozli pomislio sam... NIK: Pa, dobro, istina je... Ona... ona zaista esto povraa. Jednom kad pone... praktino nema naina da se zaustavi... Moe tako satima... Ne sve vreme, ali... vrlo redovno. DORD: Moe da navije sat po njoj, a? NIK: Otprilike. DORD: Pie? NIK: Naravno. (Bez emocije, osim blagog gaenja, dok DORD nosi svoju au do bara) Oenio sam se njom jer je ostala u drugom stanju. DORD (pauza) Oh? (Pauza) Ali rekli ste da nemate dece... Kad sam vas pitao, rekli ste... NIK: Nije bila... u stvari. Bila je to histerina trudnoa. Naduvala se, a zatim se izduvala. DORD: I dok je bila naduvana, ti si se njome oenio. NIK: A onda se izduvala. Obojica se smeju ipomalo su iznenaeni to to rade. DORD: Uh... Burbon je odlian. NIK: Uh... Da, burbon. DORD (za barom, nepomian) Kad sam jo bio u gimnaziji, imao sam obiaj da pre odlaska kui na raspust, sa nekolicinom drugova idem u Njujork u jednu jazbinu u kojoj se toio din i sluao dez. To je bilo u vreme prohibicije. Jednom se meu nama nalazio i jedan petnaestogodinjak, mladi koji je nekoliko godina ranije sluajno ubio svoju majku iz puke. Sasvim sluajno, ak i bez ikakve podsvesne motivacije, u to sam siguran, potpuno siguran. Te veeri mladi je bio sa nama. Svaki od nas je poruio neko pie, a kad je doao red na njega, on je rekao: Ja u berdin, molim, berdin i vodu. Svi smo poeli da se smejemo... bio je plav i imao je lice anela, i svi smo se smejali. I onda je jo ljudi ulo i smeh je jaao-sve vie ljudi i sve vie smeha, i niko se nije smejao glasnije od nas, i niko meu nama glasnije od mladia koji je ubio svoju majku. I uskoro, svi u jazbini su znali zbog ega se smejemo, i svi su poeli da naruuju berdin i da se smeju dok su ga naruivali. I uskoro, naravno, smeh se stiao ali dugo nije potpuno prestao jer bi uvek za ovim ili onim stolom neko naruio berdin i novi napad smeha bi poeo. Pili smo slobodno te noi, a uprava nam je kupila ampanjac. I naravno, patili smo sledeeg dana, svaki od nas, nasamo, na svom vozu, daleko od Njujorka, svaki od nas sa pravim mamurlukom... ali to je, bez obzira, bio najvei dan moje... mladosti. Izgovarajui poslednju re, prua NIKU pie. NIK: Hvala. A ta se desilo sa deakom koji je... ubio svoju majku? DORD: Neu da kaem. NIK: Ne morate. DORD: Sledeeg leta, vozio je kola. Vozaka dozvola mu je bila u depu, a otac je sedeo na seditu pored njega. Da ne bi zgazio bodljikavo prase, poeoje da krivuda i naleteo pravo na drvo. NIK: Nije valjda! DORD: Naravno, nije poginuo. A kad se osvestio i bio potpuno van opasnosti, u bolnici su mu saoptili da mu je otac poginuo. Tada je poeo da se smeje, nije mogao da se zaustavi, sve dok mu nisu dali injekciju u ruku. Onda se oamutio i prestao da se smeje. Kasnije su ga poslali u ludnicu. To je bilo pre trideset godina. NIK: Je ljo uvek tamo? DORD: Jeste. Priali su mi da u toku svih trideset godina nije izgovorio ni jednu jedinu re. Marta! Marta! NIK: Rekao sam vam, kuva kafu. DORD: Najtunije kod ljudije... odnosno jedna od najtunijih stvari kod ljudi je nain na koji stare. Znate li kako to izgleda kod nenormalnih osoba? Mislim kod onih mirnih? NIK: Ne znam. DORD: Oni ne stare. Odnosno, nije da ne stare na uobiajeni nain. Ostaju nekako netaknuti. NIK: Nemogue. Ovo mi zvui kao preporuka. DORD: Marta ne pati od lane trudnoe. NIK: Mojoj eni se to jednom desilo. DORD: Marta uopte ne moe da zatrudni. NIK: Da... sada svakako ne. Imate li jo dece? Imate li ker ili jo nekog sina? DORD: Imamo li ta? NIK: Imate li... hteo sam rei, imate li samo jedno dete... tog jednog sina? DORD: Da, samo tog jednog sina. NIK: Pa ba lepo. DORD: Jeste, on nam je velika uteha, i igraka. NIK:takaete? DORD: Igraka. Ne znate ta to znai: I-g-r-a-K-a. NIK: uo sam. Hteo sam rei da ne razumem ta time elite da kaete. DORD: To uopte niste rekli. NIK: To se, u stvari, podrazumevalo. Za ime boje? DORD: Postajete drski. NIK: Izvinite. DORD: Ja sam, u stvari, hteo da kaem da je na sin zenica naa tri oka, jer je Marta kiklop... ipak je na sin naa igraka, a vi postajete osorni. NIK: Izvinite! Kasno je, umoran sam. Pijem od sino, ena mi povraa, a bilo je i prilino buno, tako da... DORD: ... je prirodno to ste postali osorni. Ma, ne mari! Svi koji ovde dou, postaju na kraju osorni. To je neizbeno. Zato se ne sekirajte. NIK (osorno) Ja se ne sekiram! DORD: Osorni ste. NIK: Jesam. DORD: Hteo bih neto da vam razjasnim... dok su ene odsutne... Hteo bih da vam razjasnim ono to je Marta rekla. NIK: Ja nisam od tih koji donose zakljuke. Stvarno nije potrebno, osim ako vi... DORD: Da, elim. Znam da nemate nameru da se meate... znam da hoete da ouvate svoju slobodu naunika u odnosu, na primer, u nedostatku boljeg izraza, u odnosu na ivot... i slino. Ja, meutim, elim da vam kaem, insistiram... NIK (kiselo se osmehuje) Ja sam gost. Izvolite, to je vae pravo domaina. DORD (podrugljivo) Hvala. Prosto me obuzima neka unutarnja vatra. NIK: Ako nameravate da... MARTIN GLAS: 'Ej, vi tamo! NIK: Ako nameravate da ponete sve ispoetka... DORD: Sluajte! Glasovi iz ume. NIK: ta? DORD: ivotinjski glasovi. MARTA (promoli glavu) 'Ej, vi tamo! NIK:O, tostevi! DORD: Evo nae dadilje. MARTA: Prestani. (NIKU) Mi smo gore... pijemo kafu... Brzo emo se vratiti. NIK (ne ustaje) Treba li neto da uradim? MARTA: Nita. Samo sedite i sluajte Dordovu verziju. Umrite od dosade! DORD: udovite! MARTA: Svinjo! DORD: Stoko! MARTA: ubre! DORD: Droljo! MARTA (prezrivo) Ha, ha, ha. Samo se vas dvojica lepo zabavljajte... Mi emo se brzo vratiti. (Odlazei) Dord, raspremi ovaj nered. (Odlazi) DORD (obraa se praznom hodniku) Neu, Marta. Neu vie da raspremam nered. Godinama pokuavam da raspremim nered i ne uspevam. NIK: Stvarno? DORD: ta stvarno? NIK: Pa, mislim, to to ve godinama raspremate nered. DORD (posle duge pauze... posmatra ga) Usklaivanje, savitljivost, prilagoavanje... to je red kojim se ide, je l' tako? NIK: Nemojte vi mene da trpate u isti ko sa vama! DORD (posle pauze) Molim? (Pauza) A ne, ni govora. Kod vas je sve jednostavnije... vi ste se oenilijer vam je ena bila ve sva oteena... a ja, onako nespretan i staromodan... NIK: Vi ga malo preteraste. DORD: Nimalo! Kladim se i da je zvecnulo malo miraza, Ke lova! NIK (uvreeno, onda odluno, posle krae pauze) Pa, sad, nije da nije. DORD: Dakle tako! (Veselo) Sjajno! Eto, vidite, bio sam u pravu, pogodio sam! NIK: Samo... delimino... DORD: Odlian strelac! Najpre dobro osmotri metu, pa tek ondagaa! NIK: Osim toga... DORD: ta, uz mirazje ilo i jo neto? NIK: Jeste. DORD: U vidu naknade? NIK: Da. DORD: Uvek tako biva. (Zapaa da NIK loe reaguje) Nisam imao namere da budem... zajedljiv. Uvek postoji naknada u nekom vidu... na primer, kod Marte i mene... povrno posmatrajui... NIK: Hani i ja smo gotovo odrasli zajedno. DORD: ... lii na neko veliko natezanje... mislim, povrno posmatrajui... NIK: Mi se znamo jo bog zna od kada, valjda jo kad nam je bilo est godina, tako neto. DORD: ... ali ako se stvari izbliza posmatraju, na samom poetku, kad sam prvi put doao... NIK (prilino nervozno) Izvinite! DORD: ta? Ne, ne, ja se izvinjavam. NIK: Molim, molim. DORD: Nastavite... NIK: Ne, samo izvolite. DORD: Ali molim vas, vi ste gost. Nastavite. NIK: Sada se nekako blesavo oseam... DORD: Samo vi nastavite! (Pauza) Ali, ako je vamabilo est, njoj je onda bilo etiri godine. NIK: Moda je meni bilo osam, a njoj est... Igrali smo se doktora i pacijenta. DORD: To je odlian poetak za suprotne polove. NIK (smeje se) Da, da. DORD: Jo tada ste bili naunik, a? NIK (smeje se) Izgleda. osim toga, i nae porodice, a i mi smo to oduvek smatrali gotovom stvari. I tako smo... DORD (pauza) ta ste? NIK: I tako smo se venali. DORD: Kad vam je bilo osam godina? NIK: Ma, ne! Mnogo kasnije! DORD: I meni je to izgledalo udno. NIK: Ne mogu da kaem da je meu nama buktala neka strast, ak ni u poetku... mislim na poetku naeg braka. DORD: Da, da. Nije bilo iznenaenja. Nikakvih epohalnih otkria posle one igre doktora i pacijenta, to hoete da kaete? NIK (dvoumi se) Ne... e... e. DORD: U svakom sluaju, sve vam se svodi na isto... uprkos onome to priaju o Kineskinjama. NIK: ta to priaju? DORD: Najpre se malo osveite. (Uzima NIKOVU au) NIK: Hvala. Posle izvesne koliine izgleda da alkohol vie ne deluje na vas. DORD: U stvari, nije da ne deluje... sve postaje nekako sporije... ovek kao da se zaglibi... osim ako niste snalaljivi... kao, na primer, vaa ena... da otponete sve ispoetka. NIK: Ovde na istoku zemlje svi mnogo piju. (Razmilja) Svi mnogo piju i na srednjem zapadu. DORD: Mi ovde mnogo pijemo, i ini mi se da emo nastaviti da poveavamo dozu... ako ostanemo ivi. Trebalo bi da smo Arapi ili Italijani. Arapi ne piju, a Italijani se ne opijaju mnogo, osim na crkvene praznike. Trebalo bi da ivimo na Kritu, ili tako negde. NIK (sarkastino, kao da hoe da prekine alu) I, tada bismo bili Kriani, a ne Amerikanci! DORD (malo iznenaen) Tako je. (Prua NIKU au) Priajte mi o parama vae ene. NIK (odjednom podozrivo) Zato? DORD: Ako neete, ne morate. NIK: Zato me to pitate? (Osorno) ta vas se to tie? DORD: Mislio sam da bi moglo da bude zanimljivo. NIK: Niste to mislili. DORD (tupo) U redu... eleo sam da mi priate o parama vae ene jer... jer me fascinira metod... pragmatikog usklaivanja kod novih generacija. NIK: Vi opet poinjete. DORD: Ja? Ni govora. Nego, znate, i Marta ima para. Hteo sam rei, njen otac ve godinama pljaka ovo mesto i... NIK: Ma ne pljaka. DORD: Ne pljaka? NIK: Boe sauvaj. DORD (slee ramenima) Pa dobro... Martin otac ve godinama ne pljaka ovo mesto i Marta uopte nema para. O.K.? NIK: Priali smo o parama moje ene... ne vae. DORD: O.K... Priaj. NIK: Neu. (Pauza) Moj tast... je bio boji ovek i pri tom veoma bogat. DORD: Koja vera? NIK: Njemu... mom tastu... javio se Bog kad je imao otprilike est godina i on je poeo da propoveda i da krtava ljude. I spasavao je ljude, i putovao je mnogo unaokolo, i postao je prilino popularan... ne kao neki od njih, ali prilino slavan... I kad je umro, imao je gomilu para. DORD:Bojihpara. NIK: Ne, njegovih sopstvenih. DORD: A ta se desilo sa bojim parama? NIK: Boje pare je potroio... a svoje sauvao. Gradio je bolnice i slao humanitarne brodove, uveo je udaljene kue u parohiju i izveo ljude napolje, na sunce i sagradio je tri crkve ili ta god da su bile, a dve od njih su izgorele... I uglavnom, zavrio je kao prilino bogat. DORD (poto je razmislio) Pa, mislim da je to veoma lepo. NIK: Jeste. (Pauza. Smejulji se) I tako, moja ena ima neto para. DORD: Ali ne bojih para. NIK: Ne. Njenih. DORD: Pa, mislim da je to veoma lepo. (NIK se smejulji) Marta ima para jer je druga ena Martinog oca... ne Martina majka, ve nakon smrti Martine majke... bila veoma stara bradaviava gospoa, koja je bila veoma bogata. NIK: Bilaje vetica. DORD: Bila je dobra vetica, koja se udala za belog mia... (NIK poinje da se smejulji) sa sitnim crvenim oima... i mora biti da joj je on izgrickao bradavice, ili tako neto, jer je gotovo odmah zatim nestala u oblaku dima. PUF! NIK:PUF! DORD: PUF! I sve to je ostalo, pored malo lekova protiv bradavica, bio je veliki debeli testament... Veliki kola, sa paretom za gradsku upravu Nove Kartagine, paretom za koled, paretom za Martinog tatu, i tek toliko i za Martu. NIK (odsutno) Moda... moda su moj tast i bradaviava vetica mogli da se spoje, zato to je i on bio mi. DORD (navodi ga da nastavi) Stvarno? NIK: Ma, kad vam kaem... on je bio crkveni mi. (Oboje se smeju, ali nekako tuno. Postepeno prestaju, zaute) Vaa ena nije pomenula maehu. DORD (razmilja) Moda ovo i nije istina. NIK (mrti se) A moda i jeste. DORD: Moda jeste, a moda i nije. ini mi se da je vaa pria mnogo lepa... O vaoj oteenoj enici, o tastu koji je bio pop... NIK: Nije on bio pop, on je bio boji ovek. DORD: A, tako. NIK: A moja ena nije bila oteena... ona se samo nadula. DORD: Da, da. NIK (smeje se) Volim da se pojmovi raiste. DORD: Tako je, tako je! Izvinite. NIK: Molim, molim. DORD: Vi shvatate, naravno, da sam vas ja navodio da mi sve ovo ispriate ne zato to sam zainteresovan za va ivot, ve jedino zato to vi predstavljate neposrednu i ozbiljnu pretnju mojoj materijalnoj egzistenciji i elim da se osiguram argumentima protiv vas. NIK (i dalje zabavljen) Svakako... svakako... DORD: Mislim... upozorio sam vas... upozoreni ste. NIK: Upozoren. (Smeje se) Takvi podli tipovi me najvie plae. Vi nesposobni kukini sinovi... vi ste najgori. DORD: Da... jesmo. Prst u tvom elino plavom oku. Koleno na tvojim vrstim zlatnim jajima. Mi smo najgori. NIK:Takoje. DORD: Pa, drago mi je da mi ne veruje... znam da je istorija natvojoj strani. NIK: A, ne. Istorija je na vaoj strani... Biologija je na mojoj. Istorija, biologija. DORD: Shvatam razliku. NIK: Ali se ne ponaate u skladu s njom. DORD: Ne? Mislio sam da smo odluili da najpre preuzmete katedru za istoriju, pre nego to preuzmete sve ostalo. to bi se reklo... korak po korak. NIK (protee se, pravi se vaan, igra igru) Ne... ja nisam tako mislio... hteo sam da se svuda uvuem, da se malo poigram, da otkrijem sve slabe take, da ih pojaam, ali da na podupiraima stoji moje ime. Hteo sam da postanem injenica, a onda da se pretvorim u... u... pomozite mi da naem pravu re... DORD: Neminovnost. NIK: Tano. U neminovnost. Da preuzmem nekoliko kurseva od starijih, da organizujem neto na svoju ruku, da obradim nekoliko zgodnihsupruga... DORD: A, tako! Moete da preuzmete sve kurseve i da okupite oko sebe svu elitnu omladinu, ali, dok ne obradite odreene supruge, niste postigli ono pravo. Put ka srcu jednog oveka vodi preko bokova njegove supruge. To dobro upamtite! NIK (nastavlja igru) Znam ja to, znam. DORD: Ovdanje ene su vam prave drolje. Kao one kamenjarke u Junoj Americi. Znate li ta rade kamenjarke u Junoj Americi, u Riu, na primer? ite kao guske. Stoje na ulici i ite, kao krdo gusaka. NIK: Jato. DORD: ta? NIK: Jato gusaka. Ne krdo. Jato. DORD: U redu, kad ba hoete da se izraavate striktno zooloki. Dakle, stoje i ite kao krdo gusaka. A to ine i sve supruge ovde u Novoj Kartagini. Sve ih dobro obraditi, znai siguran put ka uspehu. NIK (jo ne prekida igru) U pravu ste. DORD: Dabome da sam u pravu. NIK: Kladim se da je vaa ena najkrupnija guska u jatu! Otac joj je dekan, itd., itd... DORD: Tako mi istorijske neminovnosti, jeste! NIK: Sjajno! (Trlja ruke) Znai, sad treba da je sateram u neki oak i juriam! Napred mar! DORD: To bi bilo najbolje! NIK (za trenutak posmatra DORDA. Izraz njegovog lica pokazuje da mu se pomalo zgadilo) Imam utisak da se vi nimalo ne alite. DORD (blagonaklono) Lae, mali... Tebi se ini da ti to ozbiljno misli, pa si se strano uplaio. NIK (prasne) Ja se uplaio? DORD (smireno) Da, ti. NIK: alite se. DORD (oinski) Voleo bi' da je tako... Nego, dau ti nekoliko dobrih saveta, ako ih eli. NIK: Dobre savete! Od vas? Ma idite, molim vas! (Poinje da se smeje)

DORD: Jo nisi nauio pravila igre. Uzmi onoliko koliko ti se prua... A sada, sluaj me dobro! NIK: Hajde, ponite ve jednom! DORD: To ti je odlian savet! NIK: Gospode! DORD: Ovo je ivi pesak i ti e upasti u njega... NIK: Ma ta kaete? DORD: I progutae te pre nego to shvati gde si upao. (NIK se podrugljivo smeje) Tvoji principi su odvratni, a ti lino si nitkov. Ipak, hou da ti pruim slamicu koja moe da te spase. uje li ta govorim? NIK (jo se smeje) ujem, ujem. Prilino ste grlati. DORD: Dobro, dobro. NIK: ta ekate? DORD (uti, a zatim odmereno) U redu. Hoe da se zavitlava? Dobro, dobro. Istorijski ispada da e ipak sve nekako dobro da se zavri. NIK: Tako je, tako je. Samo ti gledaj svoja posla stari, ne brini se ti za mene. DORD (posle pauze) Pokuao sam da ti se pribliim da... NIK (prezrivo) Da uspostavite kontakt? DORD: Da. NIK: Da stupite u vezu... DORD: Da, ba tako. NIK: To je prosto dirljivo... To je zaista plemenito. Da, to je prava re. (Blagonaklono) Ostavite me na miru! DORD (posle kratke pauze) ta ree? NIK (pretei) uli ste! DORD (NIKU, ali nekako odsutno) ovek se mui da izgradi civilizaciju... drutvo zasnovano na principima... trudi se da otkrije smisao u prirodnim zakonima, neki moral u neprirodnom neredu svoga uma... stvaraju se poredak i umetnost, a na kraju uvia da je to jedno te isto... Dovodi stvari do njihovih najtunijih taaka... do taaka gde je moguno neto izgubiti. A onda, odjednom, kroz itavu muziku, kroz sve razumne zvuke ove ljudske graevine zaori se glas Boga Bojeg. Kakav je to zvuk? ta oglaava ta fanfara? Ostavite me na miru! Mislim da u svemu ovome ima neke istine... posle svega ovog tvog... NIK (kratka pauza, zatim aplauz) Ha, ha, ha! Bravo, bravo! (I dalje se smeje)_________________Ulazi MARTA vodei HANI, koja je iznemogla, ali se hrabro osmehuje MARTI. HANI: Hvala vam, hvala. MARTA: Evo nas! Malo smo jo iznureni, ali se drimo na nogama! DORD: Gospode! NIK: taje! A, Hani. Zdravo! Je li ti bolje? HANI: Neto bolje... dragi... bolje da sednem. NIK: Naravno. Hodi, sedi pored mene! HANI: Hvala, dragi. DORD (tiho) Dirljivo, zaista dirljivo. MARTA (DORDU) ta je, zar nee da se izvini? DORD (mirka) Za ta da se izvinim? MARTA: to je ovoj mladoj dami pripala muka. DORD: Zar sam ja za to kriv? MARTA: Kako da nisi. DORD: Nisam, ni. govora. HANI: Pustite, molim vas. MARTA (DORDU) Pa ko je onda kriv? Ovaj lepotan ovde? Misli da je on kriv to je njegovoj eni pripala muka? DORD (znaajno) I meni je pripala muka! MARTA: To je neto sasvim drugo! HANI: De, de, pustite... molim vas. Meni ponekad pripadne muka tek onako, bez ikakvog razloga. DORD: Zaista? NIK: Hani, ti si tako nena. HANI (ponosito) Uvek sam bila takva. DORD: Nena kao Big Ben. NIK (pretei) Pazite ta govorite! HANI: Doktori kau da mi nita ne fali... mislim organski... NIK: Naravno. HANI: Ba pred venanje neto sam se razbolela... slepo crevo... ili su bar tako mislili... a, u stvari... u stvari (smeje se) to je bila samo panika... DORD i NIK razmenjuju poglede. MARTA (DORDU) Daj mi neto da popijem. (DORD prilazi baru) Svima pripadne muka od Dorda... Dok nam je sin bio jo sasvim mali, stalno je... DORD: Marta, prestani... MARTA: Stalno je povraao zbog Dorda. DORD: Rekao sam ti da prestane. MARTA: To je dotle ilo da kad god bi Dord uao u sobu, on bi odmah poeo da povraa i... DORD: Pravi razlog to je na sin stalno povraao, draga enice, bio je taj to nije mogao da podnosi da mu stalno neto gudi, da upada u njegovu sobu sa lepravim kimonom oko sebe i da mu neprestano drobi grlei ga i guei svojim dahom koji je bazdeo na alkohol. MARTA: Ma nemoj! Zbog tebe je beao od kue, i to dva puta u toku jednog meseca. (Obraa se gostima) Dva puta u toku jednog meseca! est puta u toku jedne godine. DORD: (gostima) Na sin je beao od kue jer mu se Marta prosto pela na glavu. MARTA: Nikada mu se nisam pela na glavu! DORD (pruajui MARTI pie) Imao je obiaj da doe kod mene kad se vratim kui i da kae: Mama mi ne da mira. Ba tako: Mama mi ne da mira. MARTA: Laljive! DORD (slee ramenima) To ti kae! Nikad ga nisi ostavljala na miru. To je bilo strano! Nepodnoljivo! NIK: Zato sad o tome govorite? HANI (prekorno) Dragi... MARTA (NIKU) Hvala, mili, na umesnom pitanju. DORD (svima) Ja nisam eleo da govorim o tome... bio bih savreno srean da to uople i ne pominjem. Ja nikad prvi ne zapoinjem razgovor na tu temu. MARTA: Zapoinje. DORD: Moda kad smo sami. MARTA: Mi i jesmo sami. DORD: Ne, duo, imamo goste. MARTA (poudno gleda NIKA) Tako je, tako je, u pravu si. HANI: Mogu li da dobijem malo rakije? Ba bi mi prijala. NIK: Jesi li u to sigurna? HANI: Jesam, dragi. DORD (prilazi baru) Naravno, odmah! NIK: Hani, mislim da ne bi... HANI (mazno) Oseau se sigurnijom. Sad se oseam prilino nesigurnom. DORD: Pa i ne moete da se oseate sigurno posle pola boce... treba uzeti celu dozu. HANI: Da. (MARTI) Mnogo volim brendi... bez sve ale. MARTA (rasejano) Utoliko bolje po vas. NIK: Ako misli da je zaista pametno... HANI (prilino osorno) Ja najbolje znam ta mi prija, dragi. NIK (prilino osorno) Svakako, svakako. HANI (DORD joj prua brendi) Fino. Ba vam hvala! DORD (zamiljeno) I ja sam riekada pio brendi. MARTA (u poverenju) Nekada je pio i ist din... da bi se odvaio da napie knjigu! DORD (strogo) Umukni, Marta! MARTA (stavlja ruku na usta, kao devojica) Uh, uh... NIK (neto muje sinulo u glavi) ta rekoste? DORD (zatakava) Nita, nita. MARTA: Vas dvojica ste razgovarali dok smo mi bile odsutne i Dord vam je ispriao svoju verziju, jel' tako? Skoro da vas je rasplakao. NIK: Pa i nije... DORD: Nas dvojica smo, u stvari, tancovali. MARTA: Stvarno? Ba lepo! HANI: Ja oboavam da igram okretne igre. NIK: Nije on na to mislio, Hani. HANI: Nisam ni ja. Dva odrasla oveka - pa da igraju... sauvaj boe! MARTA: Hteli ste rei da vam nije priao kako je mogao da postane veliki ovek samo da nije bilo mog oca? Da mu zbog moga oca njegovi visoki moralni principi nisu dozvoljavali ak ni da pokua da se uzdigne. Je l' vam to ispriao? NIK: Nije... MARTA: I nije vam priao kako je hteo da tampa neku knjigu i da mu moj otac nije dozvolio. NIK: Knjigu? Ni govora! DORD: Marta, molim te! NIK (podbada je) Pomenuli ste da je pio din da bi napisao knjigu. Kakvu knjigu? DORD (moleivo) Najobiniju knjigu. MARTA (ismeva ga) Najobiiiiju knjigu. DORD: Marta, molim te! MARTA (razoarano) Znai, nije vam ispriao celu tunu priu. ta je to s tobom, Dord, zar si digao ruke od svega? DORD (ozbiljan i smiren) Ne, nisam. Samo moram da otkrijem neki novi nain da se borim protiv tebe, Marta. Moda u da primenim gerilsku taktiku... moda subverziju... jo se nisam odluio. MARTA: U redu! Smisli neto pa me onda obavesti! DORD (veselo) Vai, ljubavi! HANI: Zato ne igramo? Ja oboavam da igram! NIK: Hani... HANI: Zato da ne. Ba mi se igra. NIK: Hani... HANI: Hou, ba mi se igra! DORD: U redu... igraemo... HANI (med i mleko. MARTI) Ba mi je milo... oboavam da igram... a vi? MARTA (gleda u NIKA) Ideja nije loa. HANI: Ja igram kao vihor. MARTA (bez komentara) Je l'? DORD (bira plou) Martina slika je jednom bila objavljena u novinama... otprilike pre dvadeset pet godina. Osvojila je drugu nagradu na nekom sedmodnevnom takmienju: napetih miia, sva napregnuta, vrsto dri svog partnera... MARTA: Pusti plou i umukni! DORD: Kako ti kae, ljubavi! (Svima) Kako emo da se rasporedimo? Kao meoviti dubl? MARTA: Valjda ne misli da u s tobom da igram? DORD (razmilja) N-e-e-e... o... ni u kom sluaju, poto je on tu... A sigurno ne ni u ovoj sobi... HANI: Meni nije vano s kim u da igram... Mogu i bez partnera. NIK: Hani... HANI: Ja igram kao vihor. DORD: Dobro, deco, sporazumite se, panapred... Poinje muzika. Sedma Betovenova. HANI (igra sama; pevui melodiju) Hi, h, h, h... arobno! NIK: Hani... MARTA: Dord, promeni plou. HANI: H, h, h, h... MARTA: Promeni plou, Dord! DORD (pravi se da ne uje) ta kae, Marta? NIK: Hani... MARTA (poto DORD pojaava) Promeni plou, Dord! DORD: Molim? MARTA (ustaje pretei. Brzim koracima prilazi DORDU) Sad e ti da vidi svoga boga! DORD (iskljuuje plou. Smireno) ta si to rekla, ljubavi? MARTA: Ti pasji... HANI (kruto) Prestalo je! Ko je iskljuio? NIK: Hani... HANI (NIKU) Prestani ve jednom! ta Hani? DORD: Meni se inilo da je muzika ba odgovarala. MARTA: inilo ti se, je l'? HANI: Uvek se izdire na mene kad se lepo zabavljam. NIK (pokuava da ostane utiv) Izvini, Hani. HANI: Ostavi me na miru. DORD: Zato ti ne stavi plou, Marta? (Udaljava se od gramofona ipreputa ga MARTI) MARTA preuzima stvar u svoje ruke. HANI: Volim da igram, a ti mi ne da. NIK: Ja ba volim kad ti igra. HANI: Ostavi me na miru. (Seda, uzima pie) DORD: Marta e da pusti omiljenu plou Proleni ubor. (Seda pored HANI) Zdravo, mala! HANI (kikoe se) Bravo! DORD (podrugljivo se smeje) Ha, ha, ha, ha! 'Ajde, Marta, putaj plou... ta eka? MARTA (posluje oko gramofona) U pravu si. DORD (obraa se HANI) Anele, hoe li da igra sa mnom? NIK: ta ste to rekli mojoj eni? DORD (podrugljivo) Gle ti njega! HANI (duri se) Neu! Kad ne mogu izraajno da igram, onda neu ni da igram. Sedeu ovde i... (Slee ramenima, pije) MARTA (puta plou, usporeni dez) Tako, a sad napred. (Zgrabi NIKA) NIK: Vai! Haj! MARTA: Haj! (Igraju polako, priljubljeni) HANI (duri se) A mi emo da sedimo i da gledamo. DORD: Tako je! MARTA (NIKU) Jak si. Dobro stee. NIK: A-ha! MARTA: Ja to volim. NIK: Vidim. HANI: Slau se u igri kao da su ve ranije igrali. DORD: To je poznata melodija... Oboje je dobro znaju... To je veoma poznata melodija. MARTA: Ne budi plaljiv. NIK: I... nisam. DORD (obraa se HANI) To je vrlo stara melodija... HANI: Je l'? NIK i MARTA se odvajaju i igraju jedno sjedne a drugo s druge strane DORDA i HANI. Okrenuti su jedno prema drugome. Stopala im se jedva miu, a tela uvijaju kao da su priljubljeni jedno uz drugo. MARTA: Sviaju mi se tvoji pokreti. NIK: I meni vai. DORD (obraa se HANI) Sviaju im se uzajamni pokreti. HANI (odsutno) Ba lepo. MARTA (NIKU) udi me da ti Dord nije ispriao svoju verziju. DORD (obraa se HANI) Ba su slatki! NIK: Nije. MARTA: To me iznenauje. NTK: Stvarno? MARTA: Da, jer on to obino ini kad mu se prui prilika. NIK: A ta vi znate o tome? MARTA: To je, u stvari, veoma tuna pria. DORD: Marta, ti si vrlo obdarena za negativne stvari. NIK: Zaista? MARTA: Prosto da se ovek rasplae. DORD: Obdarena si za gadosti. NIK: Stvarno? DORD: Nemojte da jc vuete za jezik. MARTA: Zato mene da vue? NIK: I onda... Oni prilaze jedno drugom uvijajui se, a zatim se povlae. DORD: Upozoravam vas da je ne vuete za jezik. MARTA: On te upozorava da me ne vue za jezik! NIK: uo sam ga... nastavite. MARTA (kao da recituje) Dord je bio veoma ambiciozan deak. Uprkos jednom nemilom dogaaju u njegovoj prolosti. DORD (smireno opominje) Marta! MARTA: I o tome je hteo da napie roman, o svojoj mladosti, da svima pukne srce od alosti... Pazi, rimuje se... DORD: Marta, pazi ta radi! NIK: Stvarno, rimuje se. Nastavite, nastavite. MARTA: Onda je tata pregledao njegov roman. DORD: Marta, dobro pazi ta govori, jer ako ti ja zapuim usta... MARTA: I zgranulo ga je ono to je proitao. NIK: Istina? MARTA: Cela istina. To je bio roman o jednom nevaljalom deaku... DORD (ustaje) Ja to neu da dozvolim. NIK (DORDU) Ma, prestanite ve jednom! MARTA: Ha, ha, o nevaljalom deaku... koji je ubio svoju majku i usmrtio oca. DORD: Marta, prekini! MARTA: Onda je moj tata rekao: Sluaj, ne mogu da dozvolim da ovako neto objavi... DORD (pritri gramofonu, istrgne plou) Dosta. Igranje je zavreno. A sada moe da nastavi! NIK: Prosto ne znam kako da okarakteriem va postupak! HANI (razdragano) Ovo je uragan, pravi uragan! MARTA (jasno i glasno) Onda mu je tata rekao: Sluaj ti, ne misli" valjda da u da dozvolim da tampa ove bljuvotine? Ne bar dok sam ja iv, ne sve dok ovde predaje... Ako objavi tu knjigu, dobie nogu u lea. DORD: Obuzdaj se! MARTA: Ha, ha, ha. NIK (smejui se) Obuzdajte se! HANI: Ovo je pravi uragan, tornado! MARTA: Sjajna ideja! Nastavnik jedne ugledne ustanove kao to je ova, u gradu Nova Kartagina, objavljuje tako neto! Mladiu, ako potuje svoj poloaj ovde, ti e, tikvane jedan uobraeni, da povue taj rukopis... DORD: Neu da dozvolim da me izvrgava ruglu! NIK: Ali, zaboga, niko vas ne izvrgava ruglu. (Smeje se) HANI se smeje zajedno s njim, a i sama ne zna zato to ini. DORD: Neu to da dozvolim! Sve troje mu se smeju. DORD (besno) Igra je zavrena! MARTA (nastavlja) Zamislite tako neto! Knjiga o deaku koji ubija oca i majku i to prikazuje kao puku sluajnost! HANI (razdragano) Puka sluajnost! NIK (prisea se) ekajte, stanite! MARTA (normalnim glasom) A zna li ta je veliki, hrabri Dord odgovorio mome ocu? DORD: Prestani, prestani ve jednom! NIK: Samo trenutak! MARTA: Dord je rekao...: Ali tata... (ha, ha, ha) ali to uopte i nije roman. (Izmenjenim glasom) Nije roman? (Podraava DORDA) Ne, gospodine, to uopte i nije roman... DORD (prilazi joj) Sada e valjda da umukne! NIK (osea opasnost) O-ho! MARTA: Ba neu. Sebi ruke, gade jedan! (Povlai se malo unazad... Ponovo podraava DORDOV glas) Ne, gospodine, to uopte i nije roman, to je cela istina... To se zaista dogodilo... meni lino! DORD (napada je) Ubiu te! (Hvata je za guu. Nastaje guanje) NIK: Stanite! (Rastavlja ih) Stanite, pobogu! HANI (neobuzdano) Ovo je uragan nad uraganima! DORD, MARTA i NIK se tuku, viu... MARTA: To se dogodilo ba meni, meni lino! DORD: Ti, kuko! NIK: Prestanite, za ime boje, prestanite! HANI: Uragan, uragan! Sve troje sejo guaju. DORDOVE ruke su na MARTINOM vratu. NIK ga napada i odvlai, srui ga na pod. DORD je na podu, a NIK iznad njega. MARTA stoji sa strane, rukom se drei za vrat. NIK: Dosta je bilo! HANI (razoaranim glasom) 'Ajde jo malo! DORD (dovue se do stolice. Povreen je, ali vie ga boli moralno ponienje nego fizika povreda. Posmatraju ga... Pauza) U redu, u redu... a sada emo se svi smiriti... biemo vrlo mirni... MARTA (tiho, neprimetno trese glavom) Ubico, u-b-i-c-o! NIK (blago, MARTI) Dosta je bilo. Kratka pauza. Svi menjaju mesta, obazrivo, kao rvai posle borbe. DORD (doao je sebi, ali je jo nervozan) E pa, ova igra poniavanja domaina je zavrena. ta emo sad, a? (MARTA i NIK se nervozno smeju) Hajde da smislimo neto! NIK: Znate ta... DORD: Znate ta. (Ismeva ga) Znate ta... (Vrlo obazrivo) Hajde, recite. Trebalo bi da preemo na neke druge igre. NIK: Slaem se. DORD: ekajte da vidimo ta jo moemo da uradimo? Postoje i druge igre. Sad bismo mogli da preemo na domaicu? Kako vam se to svia? (NIKU) Hoemo li sad da otponemo tu igru, a? NIK (pomalo uplaeno) Ma, smirite se. MARTA se tiho smeje. DORD: Ali to ostavljamo za kasnije... da je priteramo u neki oak, a? HANI (neobuzdano) Preimo na domaicu! NIK (obraajui se HANI, otro) Ti da uti, jesi li ula! HANI uuti, au dri polupodignutu. DORD: Neete sad da preete na tu igru, a? Ostavljate je