ERIH AUERBAH, KRITI^AR ZEMAQSKOG SVETA · ta pa sve do Virxinije Vulf i Marsela Prusta, iako je Auerbah, kako na kraju kwige uz izviwewe ka`e, u nedostatku prostora morao da izostavi

Edvard V. Said

ERIH AUERBAH, KRITIÂR ZEMAQSKOG SVETA

...qudska bi}a se ne ra|aju jednom za svagdaonog dana kada ih majke donesu na svet, ve} ihìvot obavezuje da porode sami sebe.

Gabrijel Garsija Markes

Uticaj i trajnost reputacije kwiga kritike, za kriti~arekoji ih pi{u u nadi da ne}e biti ~itane samo jedno leto, obeshra-bruju}e su kratkog veka. Puka koli~ina kwiga koje se od Drugogsvetskog rata pojavquju na engleskom jeziku narasla je do astro-nomskih cifara, pove}avaju}i tako {anse, ako ne za efemer-nost, onda za kratkovekost i gotovo nikakav uticaj. Kwige kri-tike obi~no su nailazile u talasima povezanim s akademskimtrendovima, od kojih ve}ina biva brzo istisnuta prilikom uza-stopnih smena ukusa, mode ili istinskih intelektualnih otkri-}a. Otud se samo mali broj kwiga ~ini ve~ito prisutnim i, u po-re|ewu sa velikom ve}inom svojih pandana, pokazuje zadivquju}upostojanost. To svakako vaì za Auerbahovu magistralnu studi-ju Mimesis: predstavqawe stvarnosti u zapadnoj kwièvno-sti, koju je pre ta~no pedeset godina, u sasvim podno{qivomprevodu Vilarda R. Taska, objavio Princeton University Press.*

Kao {to se iz wenog podnaslova odmah moè videti, Auer-bahova kwiga, po ambicioznosti i zamahu, prevazilazi sva osta-la bitna kriti~ka dela iz druge polovine pro{log veka. Ona po-kriva kwèvna remek-dela u rasponu od Homera i Starog Zave-

Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005. 155

ta pa sve do Virxinije Vulf i Marsela Prusta, iako je Auerbah,kako na kraju kwige uz izviwewe kaè, u nedostatku prostoramorao da izostavi veliki deo sredwovekovne kwièvnosti, kaoi neke kqu~ne moderne pisce poput Paskala i Bodlera. Prvim}e se pozabaviti u svojoj posledwoj, posmrtno objavqenoj kwiziKwièvni jezik i wegova publika u kasnoj latinskoj antici isredwem veku, potowim u raznim ~asopisima i u jednoj zbircieseja – Prizori iz drame evropske kwièvnosti. U svim ovimdelima Auerbah neguje isti esejisti~ki stil kritike, po~iwu}isvako poglavqe duga~kim navodom iz odre|enog kwièvnog dela,citiranim na izvornom jeziku i neposredno propra}enim upo-trebqivim prevodom (na nema~kom u izvornom Mimesisu, prviput objavqenom u Bernu 1946. godine; na engleskom u ve}ini we-govih potowih radova), iz kojeg se laganim, ruminativnim tem-pom ispreda podrobna explication de texte; ova se, sa svoje strane,razvija u skup pam}ewa vrednih komentara o vezi izme|u reto-ri~kog stila odlomka i wegovog dru{tveno-politi~kog kontek-sta, {to je majstorija koju Auerbah izvodi uz minimum gu`ve i,prakti~no, bez ikakvih u~enih referenci. U zakqu~nom pogla-vqu Mimesisa on obja{wava da se, sve i da je hteo, nije mogao po-sluìti dostupnim nau~nim izvorima, pre svega zato {to jekwigu pisao u ratnodopskom Istanbulu gde nije bilo zapadnihbiblioteka koje bi konsultovao, a zatim i zbog toga {to bi se, daje bio u mogu}nosti da koristi reference iz ekstremno obimnesekundarne literature, utopio u materijalu te kwiga nikada nebi ni bila napisana. Tako se Auerbah, izuzev primarnih teksto-va koje je imao uz sebe, oslonio uglavnom na se}awe i na ne{to{to deluje kao nepogre{iva interpretativna ve{tina rasve-tqavawa odnosa izme|u kwiga i sveta kojem one pripadaju.

âk i u prevodu, za{titni znak Auerbahovog stila pred-stavqa smireni, povremeno ~ak otmeni i nadqudski spokojni,ton koji odi{e spojem wegove tihe erudicije i nadasve strpqi-vog i qubavi punog pouzdawa u svoju nau~nu i filolo{ku misiju.No ko je on bio, i kakva mu je to vrsta porekla i obrazovawa omo-gu}ila da proizvede tako vanserijski uticajno i dugove~no delo?Dete nema~ko-jevrejske porodice iz Berlina, u kojem je 1892. ro-|en, Auerbah je u vreme pojave engleskog prevoda Mimesisa biove} {ezdeset jednu godinu star. Po svemu sude}i, dobio je klasi~-no prusko obrazovawe, zavr{iv{i berlinsku znamenituFranzösisches Gymnasium, elitnu sredwu {kolu u kojoj su nema~-ka i francusko-latinska tradicija bile spojene na veoma pose-

156 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.

ban na~in. Na Hajdelber{kom univerzitetu je 1913. doktoriraoprava, potom sluìo u nema~koj vojsci tokom prvog svetskog ra-ta, nakon kojeg je napustio prava i na Grajfsvaldskom univerzi-tetu stekao doktorat iz romanskih jezika. Xefri Grin, autorbitne kwige o Auerbahu, pretpostavio je da su “nasiqe i straho-te” ratnog iskustva mogle prouzrokovati ovaj prelazak s prav-nih na kwièvne studije, “s ogromnih, ravnodu{nih pravnih in-stitucija dru{tva (...) na †prou~avawe‡ dalekih, promenqivihobrazaca filolo{kih studija”.1

Izme|u 1923. i 1929. Auerbah je name{tenik berlinskePruske dràvne biblioteke. Tu u~vr{}uje svoje shvatawe filo-lo{kog poziva i stvara dva velika dela: nema~ki prevod \amba-tista Vikove Nove nauke i kapitalnu monografiju o Danteu podnaslovom Dante als Dichter der irdischen Welt (kada se 1961. kwigapojavila na engleskom kao Dante, pesnik sekularnog sveta,kqu~na re~ irdischen, ili “zemaqskog”, samo je delimi~no prene-ta znatno mawe konkretnim izrazom “sekularnog”). Auerbahovadoìvotna zaokupqenost ovom dvojicom italijanskih autorapodvla~i specifi~an i konkretan karakter wegovih intereso-vawa, nimalo nalik savremenim kriti~arima koji ono impli-citno pretpostavqaju onome {to tekst zaista govori.

Auerbahov je rad, na prvom mestu, usidren u tradiciji ro-manske filologije, prou~avawu kwièvnosti koje vode porekloiz latinske ali su, zanimqivo, ideolo{ki nerazumqive bez hri-{}anskog u~ewa o ovaplo}ewu (otud i bez Rimske crkve) kao ibez wegove sekularne potpore u Svetom rimskom carstvu. Dodat-ni ~inilac predstavqa razvoj razli~itih narodnih jezika iz la-tinskog, od provansalskog do francuskog, italijanskog, {pan-skog, itd. Daleko od suvoparnog akademskog prou~avawa poreklare~i, filologija je, za Auerbaha i wegove znamenite savremeni-ke poput Karla Foslera, Lea [picera i Ernsta Roberta Kurci-jusa, u stvari udubqivawe u sve dostupne pisane dokumente na jed-nom ili vi{e romanskih jezika, od numizmatike do epigrafije,od stilistike do arhivske gra|e, od retorike i prava do sveobu-hvatne ideje o kwièvnosti koja ukqu~uje hronike, epove, pro-povedi, drame, eseje i pri~e. Inherentno komparativna, roman-ska filologija je po~etkom dvadesetog veka svoje osnovne radneideje pre svega crpla iz nema~ke tradicije tuma~ewa koja po~i-we sa homerskom kritikom Fridriha Augusta Volfa (1759-1824), nastavqa se biblijskom kritikom Hermana [lajermahera,ukqu~uje neke od nalva`nijih radova Fridriha Ni~ea (klasi~-


nog filologa po profesiji), i vrhuni sa ~esto nezgrapno formu-lisanom filozofijom Vilhelma Diltaja.

Diltaj je smatrao da svet pisanih tekstova (~iji je nose}istub esteti~ko remek-delo) spada u oblast proìvqenog isku-stva (Erlebnis), koje tuma~ poku{ava da reprodukuje pomo}u spojaerudicije i subjektivne intuicije (eingefühlen) o tome {ta je unu-tra{wi duh (Geist) dela. Wegove ideje o znawu po~ivaju na inici-jalnoj distinkciji izme|u sveta prirode (i prirodnih nauka) isveta duhovnih predmeta, ~iju je spoznaju zasnovao na me{aviniobjektivnih i subjektivnih elemenata (Geisteswissenschaft), ilispoznaji proizvoda uma ili duha. Premda za Geisteswissenschaft nepostoji pravi engleski ili ameri~ki ekvivalent (iako su studi-je kulture gruba aproksimacija), ona je priznata akademskaoblast u zemqama nema~kog govornog podru~ja. U svom kasnijemeseju “Epilegomena za Mimesis” (1953) Auerbah eksplicitno ka-è da je wegovo delo “poteklo iz tema i metoda nema~ke intelek-tualne istorije i filologije; ne bi moglo biti zami{qeno ni ukojoj drugoj tradiciji do one nema~kog romantizma i Hegela.”2

Mada Auerbahova studija pleni ve} svojim finim tuma~e-wem pojedina~nih, katkad opskurnih tekstova, ~ovek ipak ose}apotrebu da razmrsi klupko wenih raznovrsnih prete~a i kompo-nenata, od kojih su mnogi prili~no nepoznati modernim ~itao-cima, ali ih Auerbah podrazumeva i na wih ponekad tokom svojekwige uzgred upu}uje. Auerbahovo doìvotno zanimawe za osam-naestovekovnog napuqskog profesora latinskog besedni{tva ijurisprudencije \ambatistu Vika apsolutno je kqu~no za wegovrad kao kriti~ara i filologa. U posmrtno objavqenom tre}emizdawu svog velikog dela Nova nauka (1745), Viko je formulisaorevolucionarno, zapawuju}e sna`no i briqantno otkri}e. Pot-puno samostalno, kao reakciju na kartezijanske apstrakcije oaistorijskim i konteksta li{enim, ~istim i razgovetnim ideja-ma, Viko razvija tezu da su qudska bi}a istorijska stvorewa uto-liko {to stvaraju istoriju, koju je on nazivao “svetom naroda”.

Razumevawe i tuma~ewe istorije je prema tome mogu}e sa-mo zato {to ju je “~ovek stvorio”, po{to moèmo spoznati samoono {to smo stvorili (isto kao {to samo Bog poznaje priroduzbog toga {to ju je sam stvorio). Znaje o pro{losti koje do nasdopire u tekstualnoj formi, veli Viko, moè biti pravilnoshva}eno samo s ta~ke gledi{ta tvorca te pro{losti, koja je, uslu~aju drevnih pisaca poput Homera, primitivna, varvarska,poetska. (U Vikovom privatnom re~niku re~ “poetski” zna~i


primitivan i varvarski, zato {to prvi qudi nisu bili u stawuda misle racionalno.) Ispituju}i homersku epiku iz perspekti-ve wenog vremena i tvorca, Viko pobija pokolewa tuma~a koji supretpostavili da je Homer, budu}i {tovan zbog svojih velikihepova, morao tako|e biti mudrac kao {to su Platon, Sokrat iliBejkon. Umesto toga, Viko pokazuje da je u svojoj divqini i samo-voqi Homerov um bio poetski, a wegova poezija nimalo mudra ifilozofska, ve} varvarska, {to }e re}i, puna alogi~ne fanta-zije, bogova koji su bili sve drugo do bogoliki, i qudi poputAhila i Patrokla, koji su bili krajwe neotesani i obesni.

Ovaj primitivni mentalitet bio je Vikovo veliko otkri-}e, koje je izvr{ilo dubok upliv na evropski romantizam i we-gov kult imaginacije. Viko je tako|e formulisao teoriju isto-rijske koherencije koja je pokazala kako je svako razdobqe usvom jeziku, nauci, metafizici, logici, nauci, zakonodavstvu ireligiji delilo zajedni~ke crte koje su bile u skladu sa wegovimpojavnim oblkom: primitivna vremena proizvode primitivnoznawe koje predstavqa projekciju varvarskog uma – fantasti~nepredstave o bogovima zasnovane na strahu, krivici i uàsu –{to, sa svoje strane, daje maha nastanku institucija poput brakai sahrane mrtvih, koje sluè o~uvawu qudske vrste pruàju}i jojistorijski kontinuitet. Za poetskim dobom divova i varvarasledi doba heroja, koje zatim postepeno evoluira u doba qudi.Tako se qudska istorija i dru{tvo stvaraju kroz mukotrpan pro-ces stasavawa, razvoja, kontradikcije i, {to je najzanimqivije,predstavqawa. Svako doba ima sopstvenu optiku, ili na~in vi-|ewa i artikulacije stvarnosti: tako Platon svoju misao razvi-ja nakon (ne tokom) razdobqa silovito konkretnih slika krozkoje je Homer govorio. Doba poezije uzmi~e pred vremenom u ko-jem ve}i stepen apstrakcije i racionalne diskurzivnosti odno-si prevagu.

Svi ovi razvojni stadijumi obrazuju krug koji ide od pri-mitivnih ka naprednijim i degenerisanim epohama, zatim natragka primitivnim, veli Viko, u skladu sa modifikacijama qud-skog uma, koji stvara vlastitu istoriju i potom je moè preispi-tati s ta~ke gledi{ta tvorca. To je glavna metodolo{ka poenta,kako za Vika, tako i za Auerbaha. Ako èli da razume humani-sti~ki tekst, ~ovek mora poku{ati da to izvede tako kao da je onsam autor tog teksta, uìvqavawem u autorovu stvarnost, prola-skom kroz iskustva svojstvena wegovom ili wenom ìvotu, i ta-ko daqe, a sve to uz pomo} onog spoja erudicije i empatije koji je


za{titni znak filolo{ke hermeneutike. Tako je kod Vika zama-gqena granica izme|u stvarnih doga|aja i individualnog re-flektivnog uma, {to je slu~aj i kod brojnih autora na koje je uti-cao, poput Xejmsa Xojsa. Ali ova mo`da tragi~na mawkavostqudske istorije i znawa predstavqa jednu od nerazre{enih pro-tivre~nosti svojstvenih humanizmu samom, u kojem uloga mislipri rekonstrukciji pro{losti ne moè biti ni iskqu~ena, nitipoistove}ena s onim {to je “stvarno”. Otud i fraza “predsta-vqawe stvarnosti” u podnaslovu Mimesisa, kao i Auerbahovokolebawe izme|u u~enosti i li~nog uvida.

Do po~etka devetnaestog veka Vikov je rad izvr{io stra-hovit uticaj na evropske istori~are, pesnike, romansijere i fi-lologe, od Mi{lea i Kolrixa do Marksa i, kasnije, Xojsa. Auer-bahova fascinacija Vikovim istoricizmom †historicism‡ (pone-kad nazivanim “istorizam”†historism‡) poduprla je wegovu herme-neuti~ku filologiju, daju}i mu za pravo da tekstove poput Avgu-stinovih i Danteovih ~ita s ta~ke gledi{ta autora, ~iji je od-nos prema vlastitom dobu bio organski i integralan, neka vrstasamoostvarivawa u kontekstu specifi~ne dinamike dru{tva uvrlo preciznom trenutku wegovog razvoja. Povrh toga, sam odnosizme|u ~itaoca-kriti~ara i teksta, transformisan je, od jedno-smernog isle|ivawa teksta od strane tu|inskog uma iz mnogo ka-snijeg vremena, u dijalog preko vekova i kultura izme|u srodnihduhova, sposobnih da komuniciraju kao prijateqski, uvi|avniduhovi koji nastoje da se uzajamno razumeju.

Sasvim je o~igledno da je takav pristup zahtevao popri-li~nu erudiciju, ali je tako|e jasno da za nema~ke romaniste spo~etka dvadesetog veka, s wihovom zastra{uju}om potkovano-{}u u jezicima, istoriji, kwièvnosti, pravu, teologiji i op-{toj kulturi, puka erudicija nije bila dovoqna. O~igledno je daniste mogli obaviti ni bazi~no ~itawe ukoliko niste, pored ne-ma~kog i engleskog jezika, vladali latinskim, gr~kim, hebrej-skim, provansalskim, italijanskim, francuskim i {panskim.Niti je to bilo mogu}e bez poznavawa tradicija, glavnih kanon-skih autora, politike, institucija i kultura datog vremena, kaoi, naravno, svih uzajamno povezanih umetnosti. Obrazovawe fi-lologa moralo je da potraje mnogo godina, iako Auerbah ostavqaprimamqiv utisak da mu se nije ùrilo. Svoju prvu profesurudobio je 1929. na Marbur{kom univerzitetu, zahvaquju}i kwizio Danteu, koja je, po meni, na neki na~in wegovo najuzbudqivije inajintenzivnije delo. Ali, pored u~enosti i studioznosti, za na-


u~nika je sr` hermeneuti~kog poduhvata bila da tokom godinarazvije veoma osobenu vrstu sluha za tekstove iz razli~itih pe-rioda i razli~itih kultura. Za Nemca ~ija je specijalnost bilaromanistika, razvijawe ovog ose}awa poprimalo je gotovo ideo-lo{ki predznak, budu}i da je postojao dug period istorijskog ne-prijateqstva izme|u Pruske i Francuske, najmo}nije i najsurev-wivije od wenih suseda i rivala. Pred nema~kim nau~nikom, spe-cijalistom za romanske jezike, postavqao se slede}i izbor: ilida se svrsta na stranu pruskog nacionalizma ({to je Auerbah iu~inio kao vojnik u prvom svetskom ratu) i da ume{no i pronic-qivo prou~ava “neprijateqa” u sklopu trajnih ratnih napora,ili da, {to je bio slu~aj s Auerbahom i nekim wegovim vr{wa-cima, ratobornost i ono {to danas nazivamo “sudarom civiliza-cija” prevazi|e uz pomo} srda~nog, gostoqubivog stava humani-sti~kog znawa, sra~unatog na to da zara}ene kulture nanovo po-veè u odnos uzajamnosti i ravnopravnosti.

Druga strana Auerbahove posve}enosti Francuskoj, Ita-liji i [paniji uop{te, i Francuskoj posebno, specifi~no jekwièvne prirode. Istorijsku trajektoriju koja ~ini ki~muMimesisa predstavqa put od odvajawa stilova u klasi~noj anti-ci, preko wihovog me{awa u Novom zavetu, prvog velikog vrhun-ca me{ovitog stila u Danteovoj Boànstvenoj komediji, do we-gove kona~ne apoteoze kod francuskih realisti~kih autora de-vetnaestog veka – Stendala, Balzaka, Flobera i, potom, Prusta.Tema nema~kog romaniste je predstavqawe stvarnosti, {to zna-~i da je morao da prosudi gde je i u kojoj kwièvnosti ona najbo-qe predstavqana. U “Epilegomeni” on obja{wava da su “roman-ske kwièvnosti, u ve}ini razdobqa, reprezentativnije zaEvropu nego, na primer, nema~ka. Francuska je u dvanaestom itrinaestom veku imala nesumwivo vode}u ulogu; wu je u ~etrnae-stom i petnaestom veku preuzela Italija; u sedamnaestom vekuponovo je pripala Francuskoj, koja ju je zadràla tokom ve}egdela osamnaestog, a donekle i u devetnaestom veku, taman tolikoda se za~ne i razvije moderni realizam ({to vaì i za slikar-stvo).”3 Mislim da Auerbah potcewuje su{tinski engleski do-prinos svemu ovome, {to je mo`da slepa mrqa u wegovoj vizuri.Auerbah zatim prime}uje da wegove ocene ne proizlaze iz aver-zije prema nema~koj kulturi, ve} pre iz ose}aja àqewa {to jenema~ka kwièvnost “pokazala (...) izvesnu ograni~enost vidi-ka u (...) devetnaestom veku.”4 Kako }emo ubrzo videti, on ne na-vodi koja su to ograni~ewa (kao {to je to u~inio u primarnom


tekstu Mimesisa), ve} dodaje da “relaksacije i zadovoqstva ra-di” i daqe vi{e voli da ~ita Getea, [tiftera i Kelera negofrancuske autore koje prou~ava, a jednom ~ak odlazi tako dalekoda, nakon izvrsne analize Bodlera, izjavquje kako mu se ovaj uop-{te ne dopada.5

Za dana{we ~itaoce s engleskog govornog podru~ja kojeNema~ka najpre asocira na stravi~ne zlo~ine protiv ~ove~no-sti i nacional-socijalizam (na koji Auerbah u Mimesisu par pu-ta oprezno aludira), treba re}i da se u tradiciji hermeneuti~kefilologije (oli~enoj u Auerbahu kao romanisti) ispoqavaju dvapodjednako autenti~na aspekta klasi~ne nema~ke kulture: wenametodolo{ka {irokogrudost i, {to moè delovati kao protiv-re~nost, vanredna pa`wa prema si}u{nim, lokalnim pojedino-stima drugih jezika i kultura. Veliki rodona~elnik i utemeqi-va~ ovog krajwe katoli~kog, gotovo altruisti~kog zapravo, sta-va bio je Gete, koji je u drugoj deceniji devetnaestog veka postaoop~iwen islamom uop{te i persijskom poezijom posebno. U tomperiodu sastavio je svoje najboqe i najintimnije qubavne pesme,West-Ostlicher Diwan** (1819), na{av{i u delu velikog persij-skog pesnika Hafiza i koranskim stihovima, ne samo lirsko na-dahnu}e koje mu je omogu}ilo da izrazi nanovo oìvqeni ose}ajfizi~ke qubavi, ve} i, kako je rekao u pismu svom dobrom prija-tequ Celteru, otkri}e da se, u apsolutnoj pot~iwenosti Bogu,osetio kao da osciluje izme|u dva sveta, onog svog i onog musli-manskog vernika, koji je kilometrima, svetovima ~ak, daleko odevropskog Vajmara. Ove su ga misli tokom tre}e decenije devet-naestog veka dovele do ube|ewa da su nacionalne kwièvnostiprevazi|ene onim {to je nazvao Weltliteratur, ili svetskom kwi-èvno{}u, univerzalisti~kom koncepcijom koja sve kwièvno-sti sveta vidi ujediwene u veli~anstvenu simfoni~nu celinu.

Za mnoge moderne nau~nike – ukqu~uju}i tu i mene – Gete-ova velika utopijska vizija bila je osnova onoga {to }e kasnijepostati poqe uporedne kwièvnosti, ~iji je temeqni i mo`daneostvarivi princip ova golema sinteza svetske kwièvne pro-dukcije, koja prevazilazi granice i jezike ali, u isti mah, nebri{e wihovu individualnost i istorijsku konkretnost. Auer-bah je 1951. napisao setni, zami{qeni, pomalo pesimisti~ki in-tonirani ogled pod naslovom “Filologija i Weltliteratur”, ose}a-ju}i da je sa sve ve}om specijalizacijom znawa nakon Drugogsvetskog rata, sa osipawem obrazovnih i profesionalnih insti-tucija u kojima se formirao, i sa pojavom “novih” ne-evropskih


kwièvnosti i jezika, geteovski ideal mo`da postao nevaè}i ineodrìv. Me|utim, on je u ve}em delu svoje karijere bio ~ovek smisijom, evropskom (i evrocentri~nom) misijom dodu{e, ali ukoju je duboko verovao zbog wenog naglaska na jedinstvu qudskeistorije, na mogu}nosti razumevawa, ~ak i neprijateqski na-strojenih drugih, uprkos ratobornosti modernih kultura i na-cionalizama, i optimizma s kojim je ~ovek, uz zdravu svest oograni~enosti sopstvene perspektive i nedostatnosti vlasti-tog znawa, mogao da stupi u unutra{wi ìvot udaqenog autoraili istorijske epohe.

Takve plemenite namere nisu, me|utim, bile dovoqne daspase wegovu karijeru nakon 1933. @rtva nacisti~kih rasnih za-kona i atmosfere rastu}eg {ovinizma u masovnoj kulturi pred-vo|enoj netrpeqivo{}u i mr`wom, Auerbah je 1935. prinu|en danapusti svoje name{tewe u Marburgu. Nekoliko meseci docnijeponu|eno mu je mesto predava~a romanskih kwièvnosti na Is-tanbulskom dràvnom univerzitetu, gde je koju godinu ranijepredavao i Leo [picer. Za vreme boravka u Istanbulu Auerbahje pisao i dovr{io Mimesis, kako sam kaè na zavr{nim strani-cama kwige, koja se potom pojavila u [vajcarskoj godinu dana po-sle zavr{etka rata. I premda ta kwiga po mnogo ~emu predsta-vqa mirnu afirmaciju jedinstva i dostojanstva evropske kwi-èvnosti u svoj wenoj raznolikosti i dinami~nosti, to je istotako kwiga ironija, protivstruja i, ~ak, kontradikcija koje semoraju uzeti u obzir da bi ona mogla biti pravilno pro~itana ishva}ena. Upravo je ona rigorozno istan~ana pa`wa posve}enaindividualnom i pojedina~nom razlog zbog kojeg Mimesis nijeprvenstveno kwiga koja ~itaoce opskrbquje upotrebqivim ide-jama, koje (u slu~aju pojmova kao {to su renesansa, barok, roman-tizam i sli~no) nisu egzaktne ve} nenau~ne i, u krajwoj liniji,neupotrebqive. “Na{a preciznost †kao filologa‡”, veli on,“ti~e se pojedina~nog. Napredak istorijskih ve{tina u posled-wa dva stole}a, osim otkri}a nove gra|e i velike prefiwenostimetoda individualnog istraìvawa, sastoji se pre svega u per-spektivnom formirawu suda, koje omogu}uje usagla{avawe raz-li~itih epoha i kultura s wihovim sopstvenim pretpostavkamai pogledima, neumornu te`wu ka otkrivawu istih, i odbacivawekao diletantske i neistorijske svake spoqa donete apsolutneocene fenomena.”6

Tako je Mimesis, i pored svoje zastra{uju}e u~enosti i au-toriteta, u isti mah i li~na kwiga, disciplinovana da, ali ne


autokratska, niti sitni~ava. Iako je Mimesis proizvod vanse-rijski temeqnog obrazovawa, proèt neuporedivom upu}eno{}ui prisno{}u s evropskom kulturom, treba, pre svega, uzeti u ob-zir da je to ipak kwiga izgnanika, kwiga koju je napisao Nemacodse~en od svojih korena i rodnog okruèwa. Me|utim, izgledada se Auerbah nije kolebao u pogledu lojalnosti svom pruskomodgoju, niti u svojoj nadi da }e se jednog dana vratiti u Nema~ku.“Ja sam Prus jevrejske vere”, napisao je za sebe 1921, i uprkos we-govom kasnijem ìvotu u dijaspori ~ini se da nikad nije gajiosumwe u to gde zaista pripada. Wegovi ameri~ki prijateqi i ko-lege svedo~e da je sve do smrti tragao za na~inom da se vrati uNema~ku. No on se, nakon svih onih godina provedenih u Istan-bulu, ipak odlu~io za novu posleratnu karijeru u SjediwenimDràvama, gde je proveo izvesno vreme na institutu u Prinstonui na Pensilvanijskom dràvnom univerzitetu, pre nego {to je1956. postavqen za profesora romanske filologije na Jejlu.

O Auerbahovom jevrejstvu moè se samo naga|ati, po{toon u Mimesisu, na svoj poslovi~no povu~eni na~in, na wega nepo-sredno ne upu}uje. Moè se, na primer, pretpostaviti da su po-vremeni dirqivi komentari o masovnoj modernosti i wenoj po-vezanosti sa, izme|u ostalog, subverzivnom mo}i devetnaestove-kovnih francuskih realista (bra}e Gonkur, Balzaka i Flobera)i “strahovitom krizom” koju je prouzrokovala, sra~unati na toda nagoveste prete}i svet i wegov upliv na preobraàj stvarno-sti i, otud, stila (razvoj sermo humilis zahvaquju}i figuri Hri-sta). Nije te{ko uo~iti me{avinu uzdrànosti i ponosa s kojomAuerbah opisuje pojavu hri{}anstva u starini kao plod ~ude-snog misionarskog rada apostola Pavla, Jevrejina u dijasporipreobra}enog u hri{}anstvo. Paralela s wegovom vlastitom si-tuacijom ne-hri{}anina koji opisuje dostignu}a hri{}anstva jeo~igledna, a tako|e je ironi~no da se, ~ine}i to, on jo{ vi{eudaqava od svojih korena. Vi{e od svega, me|utim, Auerbahovaneizmerno sna`na i ~udnovato prisna karakterizacija velikoghri{}anskog tomisti~kog pesnika Dantea – koji na stranamaMimesisa narasta u kqu~nu figuru zapadne kwièvnosti – ~ita-oca neminovno vodi ka paradoksalnoj poziciji prusko-jevrejskognau~nika koji u turskom, muslimanskom, ne-evropskom egzilu ba-rata (mo`da ~ak ònglira) {arìranim, i po mnogo ~emu nepo-mirqivim, skupovima antinomija koje, premda postavqene beza-zlenije no {to wihov me|usobni antagonizam sugeri{e, nikadane gube uzajamnu suprotstavqenost. Auerbah ~vrsto veruje, kako


u dinami~ku transformaciju, tako i u duboke sedimentacijeistorije: da, judaizam je preko Pavla u~inio hri{}anstvo mogu-}im, ali judaizam nastavqa da postoji i ostaje druga~iji od hri-{}anstva. Na isti na~in }e, veli on u jednom melanholi~nom pa-saù, kolektivne strasti ostati istovetne, bilo u rimsko doba,bilo pod nacional-socijalizmom. Meditacije ove vrste tako po-tresnim ~ini upravo onaj setni ali nepogre{ivo autenti~anose}aj za humanisti~ku misiju koja je istovremeno tragi~na i pu-na nade. Ovim pitawima vrati}u se kasnije.

Smatram da je sasvim ispravno podvu}i neke od li~nijihaspekata Mimesisa jer je to po mnogo ~emu nakonvencionalnakwiga i treba je ~itati kao takvu. Ona, svakako, poseduje o~evid-nu teìnu Va`ne Kwige ali, kao {to sam gore napomenuo, ni ukom slu~aju nije formulai~na, bez obzira na relativnu pojedno-stavqenost wene glavne teze o kwièvnom stilu u zapadnoj kwi-èvnosti. U klasi~noj kwièvnosti, veli Auerbah, visoki stilje kori{}en za plemi}e i bogove koji su bili podesni za tragi~-ku obradu; niski stil je bio rezervisan za komi~ne i profane,katkad i za idili~ne, teme, ali ideja da je svakida{wi qudskiili svetovni ìvot ne{to {to treba predstaviti posredstvomwemu prikladnog stila nije, na~elno, bila u opticaju pre hri-{}anstva. Primera radi, Tacit, iako izvrstan istori~ar, na-prosto nije bio zainteresovan za pri~u o svakodnevici, niti zaweno predstavqawe. Vratimo li se unatrag do Homera, kao {toto Auerbah ~ini u proslavqenom, antologijskom prvom pogla-vqu Mimesisa, primeti}emo da je stil parataksi~an, odnosno, dastvarnost tretira kao niz “na videlo iznetih, podjednako osve-tqenih, po mestu i vremenu odre|enih pojava, me|usobno bez pra-znina povezanih u ve~iti prvi plan †{to, tehni~ki re~eno, jesteparataksa: re~i i fraze koje se niù naporedo, umesto da su jednedrugima podre|ene‡; misli i ose}awa izraènih bez ostatka; do-ga|aja koji se odvijaju natenane i uz minimum napetosti.”7 Ana-liziraju}i Odisejev povratak na Itaku, Auerbah podvla~i jed-nostavnost s kojom autor pripoveda o tome kako ga je star a dadi-qa Euriklija, peru}i mu noge, prepoznala po oìqku iz detiw-stva: pro{lost i sada{wost su na ravnoj nozi, nema napetosti i –uprkos inherentnoj neizvesnosti situacije gde se Penelopininezvani prosci motaju okolo, ~ekaju}i da joj se mu` vrati pa damu do|u glave – sti~e se utisak da ni{ta nije pre}utano.

S druge strane, Auerbahovo razmatrawe starozavetne pri-~e o Avramu i Isaku lepo pokazuje kako je wihovo putovawe “kao


neko }utqivo hodawe kroz neodre|eno i neizvesno, zadràvawedaha, (...) mu~na napetost je prisutna (...) Li~nosti iz biblijskepri~e tako|e govore; ali wihov govor ne sluì, kao kod Homera,ispoqavawu, obelodawivawu misli – on, naprotiv, sluì da na-zna~i misli koje ostaju neizre~ene. (...) od pojava je na videlo iz-neto samo onoliko koliko je neophodno za potrebe pri~e, sveostalo ostavqeno je u tami; nagla{ene su jedino presudne ta~kepri~e, onoga {to se nalazi izme|u nema; mesto i vreme su neodre-|eni i zahtevaju tuma~ewe; misli i ose}awa ostaju neizre~eni,samo nagove{teni }utawem i fragmentarnim govorom; celina jeproèta najteskobnijom napeto{}u i, upravqena jednom ciqu (iutoliko znatno jedinstvenija), ostaje zagonetna i ’bremenita po-zadinom’.”8 Ovaj se kontrast, osim toga, o~ituje i u predstavqawuqudskih bi}a: kod Homera su to heroji “koji se svakog jutra budekao da im je to prvi dan ìvota”, dok su starozavetne figure,ukqu~uju}i tu i Boga, oteàle od impliciranog protezawa u du-bine vremena, mesta i svesti (dakle i karaktera), te otud zahteva-ju znatno usredsre|eniji, poman ~in ~itao~eve pa`we.

Mnogo od Auerbahovog kriti~arskog {arma leì u tome{to on, nimalo nezgrapan i sitni~av, budi ose}aj tragawa i ot-kri}a, ~ije radosti i neizvesnosti nepretenciozno deli sa svo-jim ~itaocem. Wegov mla|i kolega sa Jejla, Lauri Nelson Ml., uspomen-noti je prikladno pisao o samosvojnosti Auerbahovogna~ina rada: “Bio je sam svoj najboqi u~iteq i u~enik. Taj seproces odvija u va{oj glavi, i moète ga postati javno svesni uonoj meri u kojoj reprodukujete ne{to od wegovog prvobitnogdramati~nog razvoja. Poenta je u tome na koji na~in, preko ka-kvih opasnosti, gre{aka, sre}nih susreta, kolapsa i lapsusa, pu-tem kakvih uvida postignutih uz veliki utro{ak vremena i stra-sti, stiète do te{ko ste~enih formulacija koje se kose s isto-rijom (...) Auerbah se nije libio da po|e od jednog jedinog teksta,da izvede tuma~ewe tako sveè da je moglo delovati naivno, daizbegne uspostavqawe pukih tematskih ili arbitrarnih veza, ada ipak po~ne da plete bogata tkawa od jedne jedine niti.”9 Me-|utim, kako “Epilegomena” iz 1953. pokazuje, Auerbah je bio neu-moqiv (ako ne i svirep) u pobijawu kritika na ra~un svojih tvrd-wi; postoji jedna naro~ito jetka prepirka s wegovim svestranimkolegom-romanistom Kurcijusom, u kojoj se dva impozantna nau~-nika prili~no ratoborno prepucavaju.

Nije preterano re}i da je Auerbah, poput Vika, u du{i bioautodidakt, u svojim raznovrsnim istraìvawima vo|en {a~i-


com duboko promi{qenih i kompleksnih tema od kojih je pleosvoje bogato tkawe, koje ipak nije izatkano bez truda i {ava. Onse u Mimesisu odlu~no drì svog na~ina rada s nepovezanimfragmentima: svako poglavqe obeleèno je ne samo novim auto-rom koji na prvi pogled ne stoji ni u kakvoj vezi s pre|a{wima,ve} isto tako i novim po~etkom, u pogledu autorove perspektiveili stilisti~kog vidokruga, tako re}i. “Predstavqawe” stvar-nosti za Auerbaha zna~i aktivnu dramsku prezentaciju na~inana koji svaki od autora uistinu realizuje, oìvqava svoje liko-ve, i posreduje wegov ili wen svet. To, naravno, obja{wava za-{to smo prilikom ~itawa kwige poneseni ose}ajem otkri}a ko-ji nam Auerbah pruà dok iznova realizuje, tuma~i i ~ak kao da,u svom nepretencioznom stilu, na scenu postavqa transmutacijusirove stvarnosti u jezik i novi ìvot.

Jedna velika tema iskrsava ve} u prvom poglavqu – pojamovaplo}ewa – prevashodno hri{}anska ideja, naravno, koju Au-erbah vispreno pronalazi u kontrastu izme|u Homera i Starogzaveta. Razlika izme|u Homerovog Odiseja i Avrama leì u to-me {to je prvi neposredno prisutan i ne zahteva nikakvo tuma-~ewe, nikakvo pribegavawe alegoriji niti komplikovanim obja-{wewima. Dijametralno je suprotna figura Avrama, koji ova-plo}uje “u~ewe i obetovawe” i “nerazdvojno †je‡ srastao” s wima,te su oni “upravo iz tog razloga bremeniti ’pozadinom’ i tajan-stveni, sadrè drugo, skriveno zna~ewe.”10 A to drugo zna~ewemoè biti reprodukovano samo putem veoma osobenog interpre-tativnog ~ina, koji je Auerbah, u svom glavnom radu pre Mimesi-sa, opisao kao figuralno tuma~ewe.11

Evo jo{ jedne situacije u kojoj Auerbah kao da poku{ava dapremosti jaz izme|u jevrejske i evropske (dakle hri{}anske)komponente svog identiteta. U osnovi, figuralno tuma~ewe serazvija uporedo s naporima hri{}anskih mislilaca poput Ter-tulijana i Avgustina da pomire Stari i Novi zavet. Oba delaBiblije su re~ Bo`ja, ali u kakvoj vezi oni stoje, i kako mogu bi-ti ~itani, tako re}i, zajedno, ako imamo u vidu poprili~nu raz-liku izme|u nekad dominantne starojevrejske doktrine i noveporuke proiza{le iz hri{}anskog u~ewa o ovaplo}ewu?

Re{ewe do kojeg se, prema Auerbahu, do{lo je ideja da jeStari zavet proro~ka prefiguracija Novog zaveta, koji zauz-vrat moè biti ~itan kao figuralna i, dodaje on, plotska (dakleovaplo}ena, stvarna, svetovna) realizacija ili interpretacijaStarog zaveta. Prvi doga|aj ili figura su “stvarni i istorij-


ski, i najavquju ne{to drugo, isto tako stvarno i istorijsko”.12

Najzad vidimo kako se istorija, kao i tuma~ewe samo, ne kre}esamo unapred nego tako|e i unatrag, uspevaju}i da u svakoj osci-laciji izme|u stole}a postigne ve}i realizam, znatniju “gusti-nu” (da se posluìm savremenim antropolo{kim terminom), vi-{i stepen istine.

Sredi{we u~ewe u hri{}anstvu je ono o tajanstvenom Lo-gosu, Re~i koja je stvorila meso, Bogu koji je postao ~ovek, iotud, bukvalno, ovaplo}ewu; ali koliko samo vi{e ispuwavanova ideja da se pre-hri{}anska vremena mogu ~itati kao ma-glovit obris (figura) onoga {to }e uistinu uslediti? Auerbahnavodi re~i sve{tenika iz {estog veka: “’ta figura †lik iliepizoda iz Starog zaveta koji predskazuju ne{to srazmerno uNovom zavetu‡, bez koje ni slovce Starog zaveta ne postoji,sada kona~no sluì boqoj svrsi u Novom’; i negde iz istog vre-mena †nastavqa Auerbah‡ odlomak iz spisa biskupa AvitusaBe~kog (...) u kojem govori o Stra{nom sudu; kao {to je Bog,prilikom pokoqa prvoro|enih u Egiptu, po{tedeo one ku}ekoje su bile obeleène krvqu, tako }e On, mo`da, po znaku eu-haristije prepoznati i po{tedeti verne: tu cognosce tuam sal-

vanda in plebe figuram (’prepoznaj vlastitu figuru u onima koji}e biti spa{eni’).”13

Ovde treba naglasiti jo{ jedan, prili~no teàk aspektpojma figura. Sam pojam, tvrdi Auerbah, funkcioni{e i kao ter-min-posrednik izme|u kwièvno-istorijske dimenzije i onoga{to je, za hri{}anskog autora, svet istine, veritas. Zna~i, ume-sto da samo prenosi inertno zna~ewe epizode ili lika iz pro-{losti, u svom drugom, zanimqivijem vidu figura je intelektual-na i duhovna energija koja zapravo povezuje pro{lost i sada-{wost, istoriju i hri{}ansku istinu, {to je od su{tinske va-`nosti za tuma~ewe. “S obzirom na to”, smatra Auerbah, “figura

je pribli`no ekvivalentna pojmu spiritus ili intellectus spiritus,umesto kojeg se ponekad koristi pojam figuralitas.”14 Tako nasAuerbah, i pored sloènosti svoje argumentacije i minucio-znosti ~esto misterioznih dokaza koje iznosi, ~ini mi se, vra}aonome {to je su{tina hri{}anskog u~ewa ali, ujedno, i kju~nielement qudske intelektualne mo}i i voqe. U tome on slediVika, koji gleda qudsku istoriju kao celinu i kaè: “um je sveovo stvorio”, {to je tvrdwa koja smelo reafirmi{e ali, tako-|e, u izvesnoj meri potkopava religijsko stanovi{te koje zaslu-ge pripisuje Svevi{wem.


Ono {to u Mimesis unosi plodnu unutra{wu tenziju je Au-erbahovo dvoumqewe izme|u svoje neobi~no u~ene i bri`qivepa`we prema zamr{enostima hri{}anskog u~ewa i simbolizma,svog odlu~nog sekularizma i, mo`da, jevrejskog porekla, s jednestrane, i nepokolebqive usredsre|enosti na zemaqsko, istorij-sko, svetovno, s druge. To je, bez sumwe, najistan~aniji prikaz hi-qadugodi{weg uticaja hri{}anstva na kwièvno predstavqawekoji imamo. Me|utim, pored toga {to pokre}e svojom jedinstve-nom snagom i individualnim genijem, Mimesis u isto vreme i ve-li~a, najotvorenije u poglavqima o verbalnoj virtuoznosti Dan-tea, Rablea i [ekspira. Kao {to }emo ubrzo videti, wihova kre-ativnost moè se meriti s Bo`jom po sme{tawu qudskog u bez-vremeno, isto kao i u temporalno okruèwe. Karakteristi~noje, pri tom, da se Auerbah odlu~uje da ideje ovog tipa izrazi kaosastavni deo toka interpretativne potrage u svojoj kwizi: onstoga ne tro{i vreme na wihovo metodolo{ko obja{wewe, ve}ih pu{ta da se pomole iz istorije predstavqawa stvarnosti,onim tempom kojim sama ta istorija dobija na zamahu i gustini.Imajte u vidu da se Auerbah, kao polaznoj ta~ki za analizu (kojuu jednom kasnijem ogledu naziva, i razmatra kao, Ansatzpunkt),uvek vra}a tekstu i stilisti~kim sredstvima pomo}u kojih au-tor predstavqa stvarnost. Ovo iskopavawe semanti~kog zna~e-wa najvirtuoznije se o~ituje u ogledu “Figura” i takvim bri-qantnim kra}im studijama kao {to je wegovo plodno ispitiva-we pojedina~nih fraza poput la cour et la ville,*** koje sadrè ~i-tavu biblioteku zna~ewa koja osvetqavaju francusko dru{tvo ikulturu sedamnaestog veka.

Sada treba podrobnije razmotriti tri kqu~na momenta natrajektoriji Mimesisa. Jedan od wih nalazi se u drugom pogla-vqu – “Fortunata” – ~iju polaznu ta~ku predstavqa odlomak izrimskog pisca Petronija, za kojim sledi drugi iz Tacita. Oboji-ca svojim temama pristupaju jednostrano, kao pisci zabrinuti zao~uvawe krutog dru{tvenog poretka. Imu}ni i va`ni dobijajusvu pa`wu, dok su pu~ani i prostaci prepu{teni udesu neva`nihi prostih. Nakon {to je ilustrovao nedostatke ove klasi~ne po-dele stilova na visoki i niski, Auerbah razvija izvrstan kon-trast s onim mu~nim no}nim momentom iz Jevan|eqa po Marku,kada Simon Petar, stoje}i u dvori{tu prvosve{tenikove pala-te ispuwenom sluàvkama i vojnicima, pori~e svaku vezu sa za-to~enim Isusom. Jedan naro~ito elokventan pasus zasluùje dabude naveden:


Odmah se vidi da o pravilu o odvajawu stilova ne moè biti nigovora. Doga|aj, po sceni i akterima potpuno realisti~ki –obratimo naro~ito pa`wu na wihov nizak socijalni rang – is-puwen je najdubqom problematikom i tragikom. Petar nije samodoslikan lik koji sluì kao illustratio – poput vojnika Vibulenai Percenija †kod Tacita‡, koji su predstavqeni kao obi~ni bed-nici i varalice – ve} je slika ~oveka u najvi{em, najdubqem inajtragi~nijem smislu. Naravno, u tome me{awu stilova nemanikakve umetni~ke namere. Naprotiv, ono se od samog po~etkazasniva na karakteru jevrejsko-hri{}anske kwièvnosti; ono jeo{tro i slikovito dramatizovano kroz Bo`ju inkarnaciju uqudskom bi}u najnièg dru{tvenog ranga, kroz wegovo bitisa-we na zemqi usred jadnih, obi~nih qudi i prilika, i kroz wego-vo, po zemaqskim shvatawima sramno, stradawe; otud je prirod-no imalo (...) presudan uticaj na predstavu o tragi~nom i uzvi-{enom. Petar, za ~iji se li~ni izve{taj moè pretpostaviti daje posluìo kao osnova pri~e, bio je galilejski ribar, najskrom-nijeg porekla i obrazovawa; (...) Iz jednoli~ne svakodnevicesvoga ìvota Petar je pozvan da odigra najuzvi{eniju ulogu.Wegovo pojavqivawe na pozornici, kao i sve {to je u vezi sahap{ewem Isusa, u svetlu svetsko-istorijskog kontinuitetarimskog carstva nije ni{ta vi{e do provincijski incident, be-zna~ajan lokalni doga|aj na koji niko, sem neposredno uplete-nih, ne obra}a pa`wu. Pa ipak, kako je to veli~anstveno u odno-su na ìvot koji jedan ribar sa Genezaretskog jezera normalnovodi (...)15

Auerbah zatim bez ùrbe prelazi na detaqno razmatrawe“pendulacije” ili kolebawa u Petrovoj du{i izme|u uzvi{eno-sti i straha, vere i sumwe, hrabrosti i malodu{nosti, s ciqemda pokaè kako su takva iskustva bila nespojiva “sa uzvi{enimstilom klasi~ne anti~ke kwièvnosti”. To jo{ uvek ostavqaotvorenim pitawe za{to nas ovakav pasus poga|a, budu}i da bi seu klasi~noj kwièvnosti mogao pojaviti samo u sklopu farseili komedije. “Zato {to predstavqa ne{to {to nije dala ni an-ti~ka kwièvnost ni anti~ka istoriografija: ra|awe duhovnogpokreta iz dubina obi~nog naroda, iz savremenih svakodnevnihzbivawa, koji time sti~e zna~aj koji u anti~koj kwièvnosti ni-kada ne bi mogao ste}i. Pred na{im o~ima budi se ’novo srce iduh’. Sve ovo se ne odnosi samo na Petrovo odricawe, ve} i na svedoga|aje o kojima se pri~a u Novom zavetu”.16 Auerbah nam ovdeomogu}uje da vidimo “svet koji je, s jedne strane, potpuno stva-ran, svakida{wi, odre|en mesnim i vremenskim okolnostima,


ali koji se, s druge strane, poquqan u samim temeqima, na na{eo~i mewa i obnavqa.”17

Hri{}anstvo razara klasi~nu ravnoteù izme|u visokogi niskog stila, isto kao {to Isusov ̀ ivot poni{tava podelu nasvakodnevno i uzvi{eno. Kao rezultat, pokrenuto je tragawe zanovim kwièvnim paktom izme|u pisca i ~itaoca, za novom sin-tezom ili me{avinom stila i tuma~ewa, koja }e biti adekvatnauznemiruju}oj nestalnosti svetskih zbivawa u sklopu jedneznatno {ire slike, otvorene Hristovim istorijskim prisu-stvom. U tom smislu, veliko dostignu}e Sv. Avgustina bilo je utome {to je, premda po obrazovawu povezan s klasi~nim svetom,prvi uvideo da je klasi~na antika prevazi|ena jednim druk~i-jim svetom koji zahteva novi sermo humilis ili, kako to Auerbahkaè, “jedan nizak stil, kakav bi ina~e bio primenqiv samo ukomediji ili satiri, ali koji sada seè daleko izvan svog prvo-bitnog domena, i zahvata ono najdubqe i najvi{e, uzvi{eno ive~no.”18 Potom se javqa problem kako me|usobno povezati dis-kurzivne, uzastopne doga|aje qudske istorije u granicama novefiguralne doktrine koja je odnela kona~nu pobedu nad svojomprethodnicom, a zatim, kako prona}i jezik dorastao takvom za-datku u situaciji gde, nakon pada Rimskog carstva, latinski vi-{e nije lingua franca Evrope.

Auerbahovo obrazloèwe izbora Dantea za drugi kapital-ni momenat u zapadnoj kwièvnoj istoriji izvedeno je na na~inod kojeg zastaje dah. Osmo poglavqe Mimesisa, “Farinata i Ka-valkante”, jedan je od velikih trenutaka u modernoj kriti~kojliteraturi, majstorski, gotovo vrtoglavi izraz Auerbahovihideja o Danteu: da je u Boànstvenoj komediji, zahvaquju}i Dan-teovom geniju, izvr{ena sinteza izme|u istorijskog i bezvreme-nog, i da je Danteova upotreba narodnog (ili vulgarnog) jezika uizvesnom smislu omogu}ila nastanak onoga {to danas nazivamokwièvno{}u. Ne}u poku{avati da rezimiram Auerbahovu ana-lizu odlomka iz desetog pevawa Pakla, u kojem hodo~asnik Dan-tea i wegov vodi~ Vergilije bivaju oslovqeni od strane dvojiceFirentinca, Danteovih zemqaka zato~enih u paklu, {to ih, me-|utim, ne spre~ava da i na onom svetu nastave sa pogibeqnim za-|evicama izme|u Gvelfa i Gibelina (dve gradske stranke): ~ita-lac ovu blistavu analizu treba da iskusi sam. Auerbah prime}u-je da je tih sedamdeset stihova na koje se usredsre|uje neverovat-no nabijeno, da sadrè ni{ta mawe nego ~etiri odvojene scene,kao i raznovrsniju gra|u od bilo kojeg u Mimesisu dotle razma-


tranog odlomka. Ono {to ~itaoca speva naro~ito pleni je Dan-teov italijanski – “maltene neshvatqivo ~udo”, tvrdi Auerbah,koje pesnik upotrebqava “da ponovo otkrije svet”.19

Tu je, najpre, wegova kombinacija “uzvi{enog i trivijal-nog, koja je, anti~kim ar{inima mereno, nakazna”. Zatim je tuwegova neizmerna snaga, wegova (prema Geteu) “odbojna, ~estoodvratna veli~ina”, s kojom pesnik koristi obi~an jezik dapredstavi “antagonizam dveju tradicija (...) one anti~ke (...) ione hri{}anske (...) Danteov mo}ni temperament svestan je obe,po{to wegova te`wa ka anti~koj tradiciji ne podrazumeva mo-gu}nost napu{tawa one druge; nigde se me{awe stilova ne pri-mi~e tako blizu razbijawu stila”.20 Zatim je tu wegovo obiqegra|e i stilova, i sve to obra|eno u onome {to je Dante nazivao“obi~nim svakodnevnim narodnim jezikom”21, {to je omogu}ilorealizam koji je urodio opisima klasi~nog, biblijskog i svako-dnevnog sveta, “koji se ne kre}u u okviru jedne jedine radwe, ve}se ~itavo bogatstvo radwi u najrazli~itijim tonalitetima sme-wuje u brzom sledu.”22 Najzad, Dante pomo}u svog stila uspeva daostvari spoj pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, po{to su dvaFirentinca – koji se diù iz svojih zapaqenih grobova da onakootresito oslove Dantea – u stvari mrtvi, ali kao da nekako na-stavqaju da biti{u u onome {to je Hegel nazvao “nepromenqi-vim postojawem”, koje, za divno ~udo, nije li{eno ni istorije nise}awa i fakticiteta. Zbog svojih grehova osu|eni na boravak uzapaqenim mrtva~kim sanducima u kraqevstvu prokletih, Fari-nata i Kavalkante stupaju pred nas u trenutku kada smo “napusti-li zemaqski svet; nalazimo se u jednom ve~nom boravi{tu, aipak sre}emo konkretne pojave i doga|aju se konkretne stvari.Sve se ovo razlikuje od onoga {to se pojavquje i zbiva na zemqi,a ipak je, o~igledno, u nu`noj i ~vrsto odre|enoj povezanosti stime.”23

Rezultat je “strahovita koncentracija †u Danteovom stilui viziji‡. Vidimo potenciranu sliku su{tine wihovog bi}a,utvr|enu u gigantskim dimenzijama za ~itavu ve~nost, vidimo jeu izrazitosti i ~istoti kakva ne bi bila mogu}na ni u kojem tre-nutku wihovog zemaqskog ìvota.”24 Auerbah je op~iwen rastu-}om tenzijom u Danteovom spevu: gre{nici, osu|eni na veke ve-kova, zastupaju svoju stvar i teè ka ostvarewu svojih ambicija,bez obzira na to {to zauvek ostaju vezani za mesto koje im je do-deqeno Bo`jim sudom. Otud onaj ose}aj uzaludnosti i uzvi{eno-sti koji istovremeno provejava kroz “zemaqsku istori~nost” pa-


kla, uvek u krajwoj liniji usmerenu prema beloj ruì raja. Takoje i “zagrobni ìvot ve~an, a opet pojavan (...) nepromenqiv isvevremen, a opet ispuwen istorijom.”25 Danteov veliki spev je,dakle, za Auerbaha primer figuralnog pristupa, pro{losti re-alizovane u sada{wosti, sada{wosti koja je prefiguracija, iujedno funkcioni{e kao neka vrsta, ve~nog iskupqewa, a svemuje tome svedok hodo~asnik Dante, ~iji umetni~ki genije saìmaqudsku dramu u jedan aspekt boànskog.

îtawe Auerbahovog prefiwenog teksta o Danteu je zai-sta ushi}uju}e iskustvo, ne samo zbog wegovih sloènih, para-doksima ispuwenih uvida, ve} i zbog toga {to oni, kako se pogla-vqe primi~e kraju, postaju ni~eovski odva`ni, ~esto se zapu}u-ju}i ka neizrecivom i neizrazivom, s onu stranu normalnih i,kad smo ve} kod toga, ~ak i boànski postavqenih granica. Usta-noviv{i sistemati~nu prirodu Danteovog svemira (uokvirenogteokratskom kosmologijom Akvinskog), Auerbah prime}uje da jeBoànstvena komedija, kraj sveg wenog igrawa na ve~no i neiz-menqivo, jo{ uspe{nija u predstavqawu stvarnosti kao u osnoviqudske. U ovom velikom umetni~kom delu “lik ~oveka pomra~ujelik Boga” i, uprkos Danteovom hri{}anskom uverewu da je sveture|en prema jednom sistemati~nom univerzalnom poretku, “ne-uni{tivost celovitog, istorijskog i individualnog ~ovekaokre}e se protiv tog poretka, podre|uje ga svojoj svrsi i baca uzasenak”.26 Ve} je Auerbahov veliki prethodnik Viko o~ijukao sidejom da je qudski um stvorio boànsko, a ne obrnuto, ali kakoje ìveo u senci Crkve u Napuqu XVIII veka, Viko je svoju prko-snu pretpostavku uvio u sve mogu}e formule koje su, naizgled,istoriju ~uvale za boànsko provi|ewe, a ne za qudsku o{tro-umnost i kreativnost. Auerbah bira poglavqe o Danteu kao tre-nutak za istupawe sa ovom radikalnom humanisti~kom tezom, pa-`qivo kr~e}i put kroz katoli~ku ontologiju velikog pesnikakako bi je pokazao kao fazu prevazi|enu hri{}anskim epskimrealizmom, koji je prikazan kao “ontogenetski”, to jest, “u van-vremenom bivstvovawu dato nam je da vidimo istoriju ~ovekovogunutra{weg ìvota i razvoja.”27

Pa ipak, Danteovo hri{}ansko i post-hri{}ansko dostig-nu}e ne bi moglo biti ostvareno da nije bilo wegove udubqeno-sti u ba{tinu klasi~ne kulture – sposobnost jasnog, dramati~-nog i sna`nog slikawa qudskih figura. Prema Auerbahu, zapad-na kwièvnost nakon Dantea sledi wegov primer, ali je retkotako intenzivno ubedqiva u svojoj raznovrsnosti, dramskom rea-


lizmu i krajwoj sveobuhvatnosti. Potowa poglavqa Mimesisatretiraju sredwovekovne i ranorenesansne tekstove kao odstu-pawa od danteovske norme, pri ~emu neki od wih, poput Monte-wevih Ogleda, nagla{avaju li~no iskustvo nau{trb simfoni~-ne celine, dok drugi, kao [ekspirovi i Rableovi radovi, kipeod dovitqivosti i lingvisti~kog àra koji realisti~ko pred-stavqawe podre|uju interesima jezika samog. Likovi poput Fal-stafa i Pantagruela su donekle realisti~ki predo~eni, me|u-tim, ~italac treba da, osim wihove ìvopisnosti, zapazi i do-tle nevi|ene buntovni~ke efekte autorovog stila. Nije protiv-re~no re}i da se ovo nije moglo dogoditi bez pojave humanizma,kao ni bez velikih geografskih otkri}a iz tog perioda: oba {i-re potencijalno podru~je qudskog delovawa, dok ga, istovreme-no, i daqe temeqe na zemaqskim situacijama. Auerbah veli da[ekspirove drame, na primer, ocrtavaju “osnovno tkawe sveta,{to se stalno samo tka, samo sebe obnavqa, ~iji su svi delovi me-|usobno povezani, iz kojeg sve ovo proisti~e i koje onemogu}ujeizolovawe ma kojeg doga|aja ili stilskog nivoa. Danteova op-{ta, jasno ome|ena figuralnost, u kojoj se sve razre{ava na onojstrani, u Bo`jem kona~nom carstvu, u kojoj se likovi tek u za-grobnom ìvotu potpuno ostvaruju, vi{e ne postoji.”28

Od ove ta~ke nadaqe stvarnost je potpuno istori~na, i mo-ra se ~itati i razumevati u skladu sa zakonima sporog razvoja.Figuralno tuma~ewe je za svoje izvori{te uzelo svetu re~, iliLogos, ~ije je ovaplo}ewe u zemaqskom svetu omogu}eno figuromHrista, koja je, tako re}i, bila centralna ta~ka za organizacijuiskustva i razumevawe istorije. Sa pomra~ewem boànskog kojeje predskazano u Danteovom spevu, novi poredak po~iwe da se po-lako ustaquje. Shodno tome, druga polovina Mimesisa marqivotrasira rast istorizma, multiperspektivnog, dinami~nog i ho-listi~kog na~ina predstavqawa istorije i stvarnosti. Navodimjedan duì odlomak na tu temu:

Na~in posmatrawa qudskog ìvota i qudkog dru{tva na~elno jeisti, bilo da je re~ o stvarima pro{lim ili o stvarima sada-{wim; promena u na~inu posmatrawa istorije ubrzo }e se nu`nopreneti i na na~in posmatrawa savremenih okolnosti. Kada qu-di shvate da se epohe i dru{tva ne smeju prosu|ivati na osnovunekakve predstave o uzoru kome apsolutno treba teìti, ve} naosnovu wihovih sopstvenih pretpostavki; kada qudi u te pretpo-stavke ne ubroje samo prirodne faktore kao {to su klima i tlo,ve} i duhovne i istorijske ~inioce; kada, drugim re~ima, razviju


smisao za istorijsku dinamiku, za neuporedivost istorijskih po-java i wihovu neprestanu unutra{wu pokretqivost; kada nau~eda po{tuju ̀ ivotno jedinstvo pojedina~nih epoha, tako da se sva-ka pojavquje kao celina, ~ija se su{tina ogleda u svakom od we-nih pojavnih oblika; kada, najzad, prihvate stav da se zna~ewe do-ga|aja ne moè zahvatiti u apstraktnim i op{tim formama spo-znaje, i da se materijal za to ne sme traìti iskqu~ivo u vi{imslojevima dru{tva i krupnim politi~kim doga|ajima, ve} i uumetnosti, privredi, materijalnoj i duhovnoj kulturi, u dubina-ma svakodnevice i naroda, jer se tek tamo moè zahvatiti ono{to je jedinstveno, iznutra pokretqivo i, u jednom dubqem i kon-kretnijem smislu, op{tevaè}e: tada se moè o~ekivati da }eovi uvidi biti preneti i na sada{wost, i da }a, usled toga, sada-{wost tako|e biti vi|ena kao neuporediva i jedinstvena, unu-tra{wim silama pokretana, u neprestanom razvoju; drugim re~i-ma, kao deo istorije ~ije svakodnevne dubine i op{ta unutra{wastruktura postaju zanimqivi, kako po svom poreklu, tako i posvom pravcu razvitka.”29

Auerbah nikada ne ispu{ta iz vida svoje izvorne ideje oodvajawu i me{awu stilova – kako je, primera radi, francuskiklasicizam vratio u modu anti~ke uzore i visoki stil, dok ne-ma~ki romanti~ari s kraja osamnaestog veka nisu zbacili tenorme, èstoko se pobuniv{i protiv wih u svojim sentimental-nim i strastvenim delima. Pa ipak, u retkim trenucima o{trograsu|ivawa, Auerbah pokazuje kako nema~ka kultura ranog de-vetnaestog veka (iskqu~uju}i Marksa), ne samo {to nije iskori-stila prednosti istorizma da predstavi sloènost i dru{tvenupromenu koja je zahvatala savremenu stvarnost, nego je od we od-vratila glavu u strahu od budu}nosti, koju je nema~ka kultura,izgleda, uvek doìvqavala kao prodor spoqa, u vidu revolucije,gra|anskog nemira i prevrata u tradiciji.

Gete izvla~i najdebqi kraj, mada znamo da je Auerbah voleowegovu poeziju i ~itao ga s najve}im zadovoqstvom. Mislim da ni-je preterano zakqu~iti da Auerbah, kada u sedamnaestom pogla-vqu Mimesisa (“Muzi~ar Miler”) osu|uje Geteovu nesklonost, nesamo prema dru{tvenim potresima, nego i prema promeni uop{te,wegovo zanimawe za aristokratsku kulturu, wegovu èqu da budepo{te|en “revolucionarnih zbivawa” koja su se odvijala {iromEvrope, wegovu nesposobnost da razume tok narodne istorije, nerazmatra puku pogre{nu procenu ve} duboko pogre{no skretawe unema~koj kulturi, koje je dovelo do uàsnih posledica. Mo`da je


Geteov zna~aj ovde preuveli~an. Me|utim, da nije bilo wegovogpovla~ewa iz sada{wosti i da je (kao {to nije) u~inio sve {to jemogao da nema~ku kulturu uvede u dinami~nu sada{wost, spekuli-{e Auerbah, mo`da bi ukqu~ivawe Nema~ke “u novu evropsku isvetsku stvarnost u nastanku bilo mirnije pripremqeno, postig-nuto s mawe neizvesnosti i mawe nasiqa.”30

U ranim ~etrdesetim godinama XX veka, kada Auerbah pi-{e ove àqewa pune i, zapravo, ublaène redove, Nema~ka je naEvropu pustila oluju koja je zbrisala sve pred sobom. Pre toga,veliki nema~ki pisci nakon Getea bili su ogrezli u regionali-zmu i u ~udesno tradicionalnom shvatawu ìvota kao vokacije.Realizam u Nema~koj nikada nije postao preovla|uju}i stil i,izuzev Fontanea, nije bilo mnogo toga {to je imalo teìnu, uni-verzalnost i sinteti~ku mo} da predstavi savremenu stvarnost –sve do pojave Budenbrokovih Tomasa Mana 1901. godine. Auerbah,dodu{e, odaje kratko priznawe Ni~eu i Jakobu Burkhartu da ni-su izgubili dodir sa sopstvenim vremenom, ali nijedan od wihnije, naravno, bio “zainteresovan za realisti~ko slikawe savre-mene stvarnosti”.31 Alternativu haoti~noj iracionalnosti, ko-ja je svoj kona~ni izraz na{la u anahronom etosu nacional-soci-jalizma, Auerbah pronalazi uglavnom u realizmu francuskeproze, gde pisci poput Stendala, Flobera i Prusta nastoje da sa-vremeni raspar~ani svet – sa svojom zahuktalom klasnom bor-bom, industrijalizacijom i ekonomskom ekspanzijom skop~anomsa moralnom nelagodom – poveù u ekscentri~ne strukture mo-dernog romana. Te strukture nadome{}uju saglasje izme|u Isto-rije i Ve~nosti koje je omogu}ilo Danteovu viziju, a koje je sadapotpuno prevladano razornim i prevratni~kim strujama isto-rijske modernosti.

Nekoliko posledwih poglavqa Mimesisa imaju, otud, do-nekle razli~it ton. Auerbah sada ne razmatra sredwovekovnuili renesansnu istoriju, niti pro{lost relativno udaqenihkultura, ve} istoriju sopstvenog vremena. Razviv{i se sporosredinom devetnaestog veka iz o{trog posmatrawa karaktera idoga|aja, realizam u Francuskoj (i, mada mu Auerbah posve}ujeznatno mawe pa`we, Engleskoj) izrasta u esteti~ki stil sposo-ban da s neulep{anom neposredno{}u prenese i prqav{tinu ilepotu, iako su virtuozni tehni~ari poput Flobera, nesklonime{awu u poslove turbulentnog sveta zahva}enog dru{tvenimpotresima i revolucionarnim promenama, istovremeno razvilietiku bezinteresnog posmatrawa, po kojoj je dovoqno umeti da


uo~i{ i predstavi{ ono {to se zbiva (premda se realizam upraksi obi~no bavi likovima iz niìh slojeva dru{tva ili, unajboqem slu~aju, iz malogra|anske sredine). Kako se sve to po-tom pretapa u Prustovo rasko{no delo zasnovano na se}awu, iliu tehnike toka svesti Virxinije Vulf i Xejmsa Xojsa, tema je ne-kih od Auerbahovih nejimpresivnijih stranica. Me|utim, trebase jo{ jednom podsetiti da on u isti mah opisuje kako se wegovovlastito filolo{ko delo pomaqa iz modernosti, da odista po-stane sastavni deo predstavqawa stvarnosti. Tako i moderna ro-manska filologija, oli~ena u Auerbahu, sti~e svoj osobeni in-telektualni identitet nekom vrstom svesne afilijacije s rea-listi~kom kwièvno{}u svoga doba: jedinstvenim francuskimdostignu}em koje realnosti pristupa, ne samo s lokalne, ve} sauniverzalne ta~ke gledi{ta, i sa specifi~no evropskom misi-jom. Unutar svojih korica Mimesis nosi sopstvenu bogatu isto-riju analize stilova i perspektiva u razvoju.

U nameri da ~itaocu pomognem da shvati kulturni i li~nizna~aj Auerbahove potrage, prise}am se krajwe komplikovanestrukture Manovog posleratnog romana Doktor Faustus (obja-vqenog nakon Auerbahove kwige), u kojoj se, daleko eksplicit-nije nego u Mimesisu, sti~u, kako pri~a o modernoj nema~koj ka-tastrofi, tako i poku{aj da se ona razume. Stra{nu pri~u oAdrijanu Leverkinu, ~udesno nadarenom kompozitoru koji skla-pa ugovor s |avolom ne bi li istraìo krajwe granice uma iumetnosti, pripoveda wegov znatno mawe talentovani prijateqiz detiwstva i saputnik, Serenus Cajtblom. Dok Adrijanu wego-va re~i li{ena muzi~ka struka omogu}uje da, na putu ka smrtono-snom ludilu, stupi u oblast iracionalnog i ~isto simboli~nog,Cajtblom, humanista i nau~nik, poku{ava da ga prati u korak,prevode}i Adrijanovo muzi~ko putovawe u sekvencijalnu prozu,upiwu}i se da na~ini smislenim ono {to se opire obi~nom poi-mawu. Man sugeri{e da wih dvojica predstavqaju dva aspekta mo-derne nema~ke kulture: onaj oli~en u Adrijanovom prkosnomìvotu i wegovoj pionirskoj muzici, koja ga odvodi s onu stranuzdrave pameti u iracionalno-demonsko; i onaj ovaplo}en u Caj-tblomovoj, ponekad nezgrapnoj i smu{enoj, pri~i bliskog prija-teqa koji je svedok ne~emu {to nije u stawu da spre~i.

Tkawe romana zapravo je na~iweno od tri niti. OsimAdrijanove pri~e i Cajtblomovih poku{aja da se s wom izbori(koji ukqu~uju i pri~u o ìvotu samog Cajtbloma i wegovoj ka-rijeri kao u~iteqa i humaniste), prisutne su i ~este aluzije na


tok rata, zakqu~no s nema~kim porazom 1945. U Mimesisu nemani pomena o tome, niti, naravno, ima i~ega nalik drami i podeliuloga koje pokre}u Manov veliki roman. Me|utim, po aluzijamana neuspeh nema~ke kulture da se suo~i s modernom stvarno{}u,i po Auerbahovom li~nom nastojawu da u svojoj kwizi predstavialternativnu istoriju Evrope (Evrope predo~ene sredstvimastilisti~ke analize), Mimesis je tako|e poku{aj da se prikupismisao iz krhotina modernosti, koju je Auerbah, iz svog turskogegzila, video kao pad Evrope, i Nema~ke pogotovo. Kao i Caj-tblom, on afirmi{e iskupiteqski i okrepquju}i humanisti~kiprojekat (~ije je oli~ewe, u svojoj strpqivoj filolo{koj po-stupnosti, upravo wegova kwiga) i, opet nalik Cajtblomu, razu-me da nau~nik, poput romanopisca, mora da istoriju sopstvenogvremena rekonstrui{e kao sastavni deo li~ne posve}enosti svo-me poqu. Auerbah se, ipak, naro~ito odri~e linearnog narativ-nog stila, koji, uprkos brojnim prekidima i parentezama, takomo}no funkcioni{e za Cajtbloma i wegove ~itaoce.

Tako Auerbah – porede}i se s modernim piscima poputVulfove ili Xojsa, koji iz nasumi~nih i uglavnom nebitnih mo-menata iznova stvaraju ~itav svet – izri~ito odbacuje krutu she-mu, neumitno sekvencijalno kretawe ili utvr|ene pojmove kaoinstrumente prou~avawa. “Naprotiv,” veli on negde pri kraju,“mogu}nost uspeha vidim u metodu koji se sastoji u tome da seprepustim da me vode nekoliki motivi o kojima sam tokom vre-mena i bez nekog naro~itog ciqa razmi{qao, (...) koji su mi to-kom moje filolo{ke aktivnosti postali va`ni i bliski.”32 Ono{to mu daje pouzdawe da se bez nekog naro~itog ciqa preda ovimmotivima je svest o tome da niko ne moè sintetizovati moderniìvot u celosti i, drugo, da postoji trajni “poredak i tuma~eweìvota koje proisti~e iz ̀ ivota samog, koje se izgra|uje u samimli~nostima, koje nalazimo u wihovoj svesti, wihovim mislima i– u ne{to skrivenijem obliku – u wihovim re~ima i postupcima.Jer, u nama se stalno odigrava proces formulisawa i tuma~ewa~iji smo predmet mi sami”.33

Ovo zauzimawe za samorazumevawe je vrlo dirqivo. Neko-liko priznawa i tvrdwi je ovde u igri, ~ak u zavadi, tako re}i.Pre svega, Auerbah ne{to tako ambiciozno kao {to je istorijazapadnog predstavqawa stvarnosti ne temeqi na nekom prethod-no postoje}em metodu, niti na nekom shemati~nom vremenskomokviru, ve} iskqu~ivo na li~nom interesovawu, u~enosti i prak-si. Drugo, iz toga sledi da je tuma~ewe kwièvnosti “proces


formulisawa i tuma~ewa ~iji smo predmet mi sami”. Tre}e, ume-sto te`we ka potpuno koherentnom gledi{tu koje pedantno obu-hvata svoj predmet, treba prihvatiti da ne postoji “jedan poredaki jedno tuma~ewe, ve} mnogi: bilo oni razli~itih li~nosti, bilooni iste li~nosti u razli~itim vremenima; tako da iz ukr{tawa,dopuwavawa i protivre~nosti nastaje ne{to {to bismo moglinazvati sinteti~kim pogledom na svet, ili bar izazovom upu}e-nim ~itao~evoj voqi da stvara interpretativne sinteze.”34

Tako se sve nepogre{ivo svodi na li~ni trud. Auerbah nenudi nikakav sistem, nikakvu pre~icu do onoga {to nam servirakao istoriju predstavqawa stvarnosti u zapadnoj kwièvnosti.Sa dana{we ta~ke gledi{ta ima ne~eg nemogu}e naivnog, ako ne ine~uvenog, u tome {to su takvi, do usijawa sporni termini kao{to su “zapadno”, “stvarnost” i “predstavqawe” – od kojih je sva-ki u posledwe vreme urodio, bukvalno, hektarima polemi~keproze me|u kriti~arima i filozofima – ostavqeni da stoje samiza sebe, neulep{ani i nekvalifikovani. Kao da je Auerbah svojali~na istraìvawa i, neizbe`no, svoju pogre{ivost namerno iz-loìo (mo`da prezrivom) pogledu kriti~ara, koji bi se moglipodsmehnuti wegovoj subjektivnosti. Ali trijumf Mimesisa,kao i wegova tragi~na mana, po~iva u tome {to qudski um kojiprou~ava kwièvno predstavqawe moè to da uradi samo onakokako to svi autori ~ine – iz ograni~ene perspektive sopstvenogvremena i sopstvenog rada. Nau~niji metod i mawe subjektivanpogled nisu mogu}i, osim {to veliki nau~nik svoju viziju uvekmoè da potkrepi u~eno{}u, posve}eno{}u i moralnim ciqem.Upravo iz tog spoja, iz tog me{awa stilova izrasta Auerbahovakwiga, i wen humanisti~ki primer, po meni, ostaje nezaboravan,pedeset godina nakon wene prve pojave na engleskom jeziku.

Sa engleskog preveo Sa{a Sojki}

Izvornik: Edward W. Said, “Erich Auerbach, Critic of the EarthlyWorld”, boundary 2, 31:2, 2004, 11–34.

* Tekst je prvobitno objavqen kao predgovor jubilarnom izdawu Auerbaho-ve kwige Mimesis: The Representation of Reality in Western Literature, Fiftieth-

Anniversary Edition, trans. Willard R. Task (Princeton: Princeton University

Press, 2003). Srpsko-hrvatski prevod Milana Tabakovi}a je, usled rasko-raka s engleskim prevodom, ~esto morao biti redigovan u mawoj ili ve}ojmeri. Zbog toga je, prilikom citirawa, naveden broj strane u engleskom, azatim u doma}em izdawu: Erih Auerbah, Mimesis: prikazivawe stvarno-sti u zapadnoj kwièvnosti, Nolit, Beograd, 1968. – prim. prev.


1 Geoffrey Greene, Literary Criticism and the Structures of History, Erich Auer-

bach and Leo Spitzer (Lincoln: University of Nebraska Press, 1982), 20–21.

2 Vidi Erich Auerbach, Mimesis: The Representation of Reality in Western Litera-

ture, Fiftieth-Anniversary Edition, trans. Willard R. Task (Princeton: Princeton

University Press, 2003), 571.

3 Isto, 570.4 Isto, 571.5 Isto, 571.** (nem.) Zapadno-isto~ni divan – prim. prev.6 Isto, 573.7 Isto, 11; 15–16.8 Isto, 11–12; 14–16.9 Nelson Lowry Jr. “Erich Auerbach: Memoir of a Scholar”, Yale Review, v.69 n.2

(Winter 1980), 318.

10 Mimesis, 15; Mimesis, 19.11 Ovde se pozivam na Auerbahov poduì i prili~no tehni~ki ogled “Figu-

ra”, objavqen 1944. a potom uvr{ten u Auerbach, Scenes from the Drama of

European Literature: Six Essays (Meridian Books, Inc, 1959; rept. Peter Smith,

1973).

12 Isto, 29.13 Isto, 46–47.14 Isto, 47.*** Za Auerbahovo obja{wewe ove sintagme vidi Mimesis: prikazivawe

stvarnosti u zapadnoj kwièvnosti, Nolit, Beograd, 1968, 367–368. –prim. prev.

15 Mimesis, 41–42; Mimesis, 46–47.16 Isto, 42–43; 48.17 Isto, 43; 48.18 Isto, 72; 77.19 Isto, 182–183; 183–184.20 Isto, 184–185; 185–186.21 Isto, 186; 187.22 Isto, 189; 190.23 Isto, 191; 192.24 Isto, 192; 193.25 Isto, 197; 198.26 Isto, 202; 202–203.27 Isto, 202; 203.28 Isto, 327; 330.29 Isto, 443–444; 447.30 Isto, 451–452; 455.31 Isto, 519; 526.32 Isto, 548; 557.33 Isto, 549; 558.34 Isto, 549; 558.


Documents

ERIH AUERBAH, KRITI^AR ZEMAQSKOG SVETA · ta pa sve do Virxinije Vulf i Marsela Prusta, iako je Auerbah, kako na kraju kwige uz izviwewe ka`e, u nedostatku prostora morao da izostavi