Efikasno učenje

2. Metode za aktivno i efikasno učenje ................................................................................................... 24. Aktivno slušanje ................................................................................................................................... 25. Čitanje gradiva, obeležavanje teksta i izvlačenje beleški .......................................................................... 26. Efikasno pisanje .................................................................................................................................... 37. Ponavljanje gradiva i zaboravljanje ........................................................................................................ 4

1. Osnove i strategije za unapređenje stila i organizacije procesa učenja ............................................. 51. Definicija i vrste učenja ......................................................................................................................... 52. Stilovi učenja ........................................................................................................................................ 53. Upravljanje vremenom u učenju ............................................................................................................ 6

1 / 6

2. Metode za aktivno i efikasno učenje

4. Aktivno slušanje

Da bi se slušanje moglo nazvati aktivnim, potrebno je da koristite sledeće veštine: parafraziranje, postavljanje potpitanja isažimanje. Ove tri tehnike ne znače da bi trebalo da budete saglasni sa svim onim što je predavač rekao, već da ste razumeliono što je on rekao. Sadržaji sa kojima se ne slažemo se čak i brže pamte. Ukoliko naiđete na takve sadržaje, uvežbavajteargumentovano obrazlaganje. Neslaganje bez čvrstih argumenata u procesu učenja nema svrhu.

Prema SIER modelu ključna su 4 koraka: primanje poruke, njeno smeštanje u kontekst, njeno procenjivanje i parafraziranje.

Prilikom slušanja trebalo b da izbegavate sledeće situacije:

Pseudoslušanje – ponašate se kao da slušate, ali ipak ne slušate. Na DL platformi multimedijalni materijali su po dužinitrajanja prilagođeni mogućnostima održavanja pažnje, zato tih nekoliko minuta nastojte da ste u potpunostikoncentrisani.

Selektivno slušanje podrazumeva slušanje samo onoga što vas zanima. Kada se tema koju ne želite čuti pojavi upredavanju, vi je potisnete i odbacite. Na ovaj način nećete obogatiti znanja, već samo potvrditi postojeća.

Slušanje u zasedi. Slušate sa ciljem napadanja predavača. Ovakvo slušanje je selektivno i uglavnom dovodi do toga dane obratite pažnju baš na argumente protiv. 

Neka od ključnih pravila aktivnog slušanja su: pažnja usmerena prema temi, prethodno podsećanje šta o temi koju ćeteslušati već znate, posmatranje predavača ili ekrana, potiskivanje emocija i nestrpljivosti, sažeto i argumentovanokomentarisanje sadržaja nakon slušanja, pravljenje beležaka u toku slušanja svojim rečima uz slike i skice i pisanje sažetkanakon slušanja.

5. Čitanje gradiva, obeležavanje teksta i izvlačenje beleški

Pet faza procesa čitanja gradiva:

1. Pregledajte poglavlje - pročitajte uvodno poglavlje, naslove i podnaslove, kao i sažetak zadnjeg poglavlja. Pregledajtesve dijagrame, grafikone, tablice i fusnote.

2. Postavite pitanja - pretvorite svaki naslov u pitanje;3. Čitajte tekst tako da biste dobili odgovor na pitanja - pročitajte tekst imajući na umu pitanje koje ste postavili kada ste

pročitali naslov poglavlja;4. Označite i podvucite - nakon čitanja kratkog poglavlja, vratite se i podvucite reči (ne cele rečenice) koje daju odgovor

na pitanje koje ste postavili;5. Ponovite - na kraju odlomka podsetite se na pitanje koje ste sebi postavili iz naslova i probajte dati odgovor na njega.

Slične korake obuhvata i SQ3R metoda: Survey (pregledati), Question (pitati), Read (čitati), Recite (reći naglas) i Review(ponovo pregledati).

Obeležavanje teksta prilikom čitanja je važan deo vaše strategije učenja, iz tog razloga:

2 / 6

1. Pre nego što pristupite označavanju teksta, obavezno pročitajte celo poglavlje ili unapred određeni deo teksta;2. Obeležite najvažnije činjenice, primere koji olakšavaju razumevanje, definicije i manje poznate i nepoznate reči;3. Tekst označavajte podvlačenjem ili bojenjem posebnim markerima;4. Prilikom markiranja ne koristite mnogo boja;5. Ne markirajte tekst prilikom prvog čitanja;6. Umesto podvlačenja i bojenja reči u tekstu, možete da stavljate vertikalne linije ili uzvičnike pored važnijih redova

teksta;7. Koristite sopstvene reči za kratke beleške kada interpretirate ideju;8. Važno je da napomene koje pišete budu kratke i jasne. To će vam kasnje omogućiti efikasniji pregled materijala i

njegovo ponavljanje.

 

Prilikom pravljenja beležaka:

Ne izvlačite beleške odmah tokom prvog čitanja;

Kada završite sa prvim čitanjem, obeležite i locirajte najvažnije ideje, poruke, naslove i podnaslove;

Posle lociranja najvažnijih ideja i zaključaka, pokušajte da parafrazirate te informacije;

Nemojte prepisivati delove lekcije koje čitate;

Kada vadite beleške, koristite više izvora, dobar način je da prvo  odaberete glavni izvor beleški, konceptualno dobar,izvučete beleške iz njega, napravite glavni kostur, a onda na njega dodate informacije iz drugih izvora;

Nakon završetka zapisivanja beleški pročitajte ih još jednom.

 

6. Efikasno pisanje

Pisanje je važna sposobnost jednog intelektualca i na razvoju ove veštine trebalo bi da radite od početka školovanja, jer ćevam mnogo puta kasnije zatrebati u profesionalnoj karijeri.

Izradu pisanog rada možete podeliti u četiri faze:

1. Priprema pisanja – faza u kojoj definišemo temu, određujemo način pisanja, vršimo organizaciju procesa pisanja ineophodna istraživanja;

2. Pisanje nacrta teksta – faza u kojoj kreiramo  sadržaj i razvijamo poruku i stil pisanja;3. Revizija teksta – pregled razvijene ideje u sadržaju i organizacija sadržaja;4. Provera gramatičkih grešaka u pisanju – faza poslednjih ispravki grešaka i pregleda teksta.

 

Postoje pravila koja će vam pomoći da lakše postignete željeni efekat i kvalitet pri pisanju rada:

3 / 6

Vrlo je važno da redovno pišite;Odredite sebi rokove u pisanju;Vodite računa da prilikom pisanja uporedo vršite pregled i uređujete tekst;Bitno je i da vodite računa o dužini teksta prilikom pisanja;Pišite jednostavne misli. Jednostavnim rečenicama. Jednostavnim rečima;Stalno održavajte ritam rečenica. Nekoliko dužih rečenica presecite kratkom i obrnuto;Neprekidno održavajte ritam pasusa. Nekoliko dužih pasusa presecite kratkim i obrnuto;Prilikom sređivanja teksta, primenite tehniku sečenja: duge rečenice odvojite zarezom i pretvorite ih u više kratkihrečenica;Kako biste bolje revidirali i sredili tekst, korisno je da njegovu prvu verziju ostavite na nekoliko dana, ili sati.

Literatura, bibliografija ili lista referenci se prilaže na kraju rada. Tu se navode svi štampani, ali i elektronski izvoriinformacija koji su korišćeni. Pri navođenju knjiga prilažu se autorovo prezime i ime, naziv knjige, izdavač i godina izdanja.Stil može da varira, nije striktno propisano da li se godina prilaže nakon imena autora ili na kraju i sl., ali je neophodno držatise istog stila u celom radu. Prilikom navođenja elektronskih izvora preporučuje se navođenje kompletne internet adrese. Zaoznačavanje izvora u tekstu koriste se fusnote koje mogu imati dve funkcije. One služe za dokumentovanje izvora i zaprilaganje dodatnih informacija o temi rada.

7. Ponavljanje gradiva i zaboravljanje

Proces zaboravljanja podrazumeva potpuno ili delimično, trajno ili privremeno gubljenje onoga što smo naučili, kao inemogućnost reprodukcije ili prepoznavanja naučenog materijala.

Razlikujemo dve vrste zaboravljanja:

1. Spontano zaboravljanje - Ova vrsta zaboravljanja nastaje ako se neko gradivo ne ponavlja ili ako se znanje neupotrebljava. U tom slučaju znanje polako iščezava;

2. Aktivno zaboravljanje - Ova vrsta zaboravljanja nastaje kada se međusobno ometaju dve vrste gradiva (na primer, prvose uči menadžment, pa se posle pređe na marketing).

Brzina zaboravljanja naučenog nastavnog gradiva najveća je nakon prestanka učenja. Vremenom, zaboravljanje je svesporije, ali i dalje raste.

Strategija optimalnih intervala podrazumeva raspoređivanje obnavljanja gradiva u pažljivo odabranim vremenskimintervalima koji se nazivaju optimalni intervali.

Optimalni intervali se izračunavaju na osnovu dva suprotstavljena kriterijuma:

1. Intervali treba da budu toliko dugi da omoguće nisku učestalost obnavljanja i da iskoriste takozvani efekat razdvajanja,po kome duži periodi između obnavljanja, do neke granice, daju bolje pamćenje;

2. ntervali bi trebalo da budu dovoljno kratki da obezbede da materijal još uvek nije zaboravljen.

To znači da bi intervali trebalo da budu toliko dugi koliko je potrebno da se mali deo znanja zaboravi.

Prateći ovu strategiju, proces ponavljanja možete organizovati približno po sledećim principima. Prvo ponavljanje je najboljeda primeniti 15-20 minuta nakon učenja koje je trajalo oko jedan sat. Ono bi, prema pravilno napravljenim beleškama,trebalo da traje oko deset minuta. Na ovaj način ćete zaštititi zapamćeno od zaborava na približno jedan dan. Zatim,sledećeg dana bi trebalo da napravite drugo ponavljanje, koje će otprilike trajati pet minuta. Nakon drugog ponavljanja nivopamćenja pređenih lekcija će biti znatno viši. Posle sedmog dana, napravite treće ponavljanje u trajanju od nekoliko minuta.Ovo ponavljanje, zajedno sa četvrtim ponavljanjem nakon mesec dana, obično je dovoljno za trajno pamćenje. Sva iznetavremenska trajanja ponavljanja i organizacije tempa ponavljanja obavezno morate prilagoditi svakoj pojedinačnoj situaciji uprocesu učenja.

4 / 6

1. Osnove i strategije za unapređenje stila i organizacijeprocesa učenja

1. Definicija i vrste učenja

Učenje se može definisati kao:  progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem sredine i izazvanopotrebama idividue koja se menja.

Prema tome da li učimo sa namerom ili ne, razlikujemo jednostavno i složeno učenje. Jednostavni oblici su: senzitizacija,habituacija i klasično uslovljavanje, ne stičemo nova svojstva i ne učimo sa namerom. Složeni oblici učenja su:instrumentalno učenje, učenje uviđanjem i učenje po modelu, stičemo nova svojstva i učimo sa namerom.

Podela učenja prema sadržaju:

1. sticanje senzo-motornih veština – ovladavanje pokretima i njihovo povezivanje u veštine; 2. verbalno učenje – sadržaji izraženi rečima, dva oblika: mehaničko i učenje sa razumevanjem.

U literaturi se često pominju i didaktičko i programirano učenje.

2. Stilovi učenja

Stil učenja predstavlja karakteristična ponašanja učenika koja se mogu koristiti kao relativno stabilan pokazatelj toga kakoučenici primaju, interaguju i odgovaraju na okruženje za učenje. Najraširenija i najjednostavnija podela stilova učenja je onakoja podrazumeva tri stila učenja, a to su: vizuelni, auditivni i kinestetički (taktilni).

Prema drugoj podeli koju je sačinio Kolb, a u skladu s krugom iskustvenog učenja, identifikovana su četiri tipa učenika premastilu učenja, i to su:

Akomodatori (aktivisti) - uživaju u sticanju novih iskustava i prilikama koje im omogućuju da uče krozeksperimentisanje. Vole da u procesu učenja aktivno učestvuju. Najbolje uče iz kratkih interaktivnih zadataka;Divergeri (mislioci) - vole da posmatraju i u mislima reflektuju informacije pre nego krenu u akciju. Vole da donoseodluke kad njima odgovara i ne vole da se požuruju. Najbolje uče iz posmatranja i iskustva drugih;Asimilatori (teoretičari) - vole da istražuju metodično. Oni promišljaju korak po korak i postavljaju pitanja. Analitični su ine vezuju se emotivno. Uče slično misliocima, ali vole da primene svoje sopstvene koncepte i teorijske modele;Konvergeri (pragmatičari) - vole praktična rešenja, ne vole da teoretišu i žele da stiču praktična iskustva. Delaju brzo isamopouzdano. Uče slično aktivistima, ali vole da imaju praktičan cilj za svoje aktivnosti.

 

Ne postoji najbolji stil učenja, niti je dobro koristiti samo jedan tip materijala i metoda rada, ali je dobro znati u čemu i kakopostižemo najbolje rezultate da bismo to istakli, kao i koje su nam slabe tačke kako bismo to unapredili.

Dodatne informacije:

 

Kolbovi stilovi učenja:

 

5 / 6

Kolb Original Model - http://www.youtube.com/watch?v=b-JTcOzSr10&feature=relmfuKolb Learning Styles - http://www.youtube.com/watch?v=9aGWQDrHa1o&feature=relmfu

3. Upravljanje vremenom u učenju

Upravljanje vremenom polazi od planiranja zadataka, utvrđivanja prioriteta, planiranja i distribucije vremena. Onoosigurava da se bavite pravim aktivnostima, zadacima, ključnim problemima. Takođe, trošenje vremena morate stalnoanalizirati. Prva šema govori o tome da li imate postavljene ciljeve učenja, kao i da li ih postižete. U drugoj se misli na planučenja, da li ste ga napravili, da li ga se pridržavate. Treća govori o veštini upravljanja prioritetima u učenju (važnimstvarima koje bi trebalo da obavite). Četvrta u prvi plan ističe vašu spremnost da promenite sve ono što ne valja u vašemupravljanju vremenom u učenju.

Pet najvažnijih principa upravljanja vremenom u učenju:

1. Piprema je osnovni element upravljanja vremenom. U fazi pripreme se definiše plan učenja i pravi rasporedaktivnosti;

2. Drugi princip upravljanja vremenom u učenju jeste formulisanje cilja učenja. Dobro postavljen cilj je konkretan,merljiv, dostižan, relevantan i vremenski ograničen;

3. Treći princip upravljanja vremenom u učenju je razlaganje zadataka na manje komponente;4. Sledeći princip jeste određivanje prioriteta zadacima;5. Peti princip podrazumeva da bi najteže i najzahtevnije stvari trebalo raditi kada ste najproduktivniji i

najkoncentrisaniji.

 

Šest velikih kradljivaca vremena u učenju:

1. Slabo planiranje2. Nedostatak prioriteta/ciljeva3. Odlaganje4. Prekidanja5. Previše truda6. Pretrpan sto

Powered by TCPDF (www.tcpdf.org)

6 / 6