Uvod u ekonomsku nauku

Uvod u ekonomsku nauku

Ekonomska nauka objedinjuje splet naucnih disciplina, medju kojima su politicka ekonomija, ekonomika, ekonomska politika, finansije, ekonomska istorija, ekonomika preduzeca, istorija ekonomske misli, medjunarodni ekonomski i drugi odnosi, ekonomska kibernetika, poslovna informatika, ekonomska statistika, preduzetnicka ekonomija, preduzetnistvo, ekonomika agrara, ekonomika industrije, poslovna i razvojna politika, menadzment, marketing i dr.Ekonomija je nauka koja se bavi ekonomskim zakonitostima i pojavama u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrosnji. Zadatak ekonomske nauke je da preduzecima, domacinstvima i drzavi nudi moguca teorijska objasnjenja i resenja ekonomskih problema sa kojima se oni svakodnevno suocavaju, das a svoje strane doprinese ostvarivanju brzeg i stabilnog ekonomskog razvoja i blagostanja ljudi.

Ekonomska nauka predstavlja drustvenu nauku koja izucava polozaj, ponasanje, povezanost i delatnost pojedinaca, porodice, preduzeca, drzavnih institucija, teritorijalno-politickih zajednica, uzih i sirih regija, medjunarodnih ekonomskih organizacija ili drugih nacionalnih ili nadnacionalnih privreda ili poslovnih subjekata u njihovoj privrednoj aktivnosti.

Ekonomija se definise i kao ekonomska stvarnost koja se ispoljava kroz razlicite ekonomske pojave.

Ekonomija predstavlja skup privrednih aktivnosti i njihovih posledica, koje se ispoljavaju kroz 4 osnovna ekonomska zakona, karakteristicna za trzisnu privredu:

1. Zakon ponude i traznje predstavlja objektivnu povezanost, uzajamnu uslovljenost i medjuzavisnost odnosa ponude, cena i treznje u stanju slobodne konkurencije.

2. Zakon konkurencije je objektivna nuznost da se u uslovima slobodne konkurencije individualnih vlasnika uskladjuje ponuda i traznja i ostvaruju razmene drustvene proizvodnje preduzetnickim takmicenjem.

3. Zakon vrednosti svojim delovanjem preuzima na sebe organizaciju i poredak drustvene proizvodnje, a dolazi do punog izrazaja samo, ukoliko se konkurencijom utvrdi ispravnost proizvodne i preduzetnicke orijentacije, kao i efektivnossti poslovanja individualnih proizvodjaca.

4. Zakon prava sopstvenosti predstavlja prirodno pravo fizickih ili pravnih lica da u granicama propisanih uslova i obaveza, slobodno koriste pokretne i nepokretne stvari i da samostalno njima raspolazu, odnosno, snose sve rizike za losu ili dobru poslovnu odluku.

Ekonomska teorija omogucava razumevanje i shvatanje sustine ekonomskih procesa, utvrdjivanje zakonitosti privrednog zivota, predvidjanje ciljeva rasta i razvoja, odnosno, anticipiranje nacina ekonomskog rasta i razvoja.

Ekonomski rast predstavlja kvantitativno povecanje ukupne proizvodnje dobara i usluga, odnosno, drustvenog proizvoda po stanovniku datog drustva u odredjenom vremenskom periodu. Ekonomski rast je agregatni process u kojem se ostvaruje povecanje realnih plata zaposlenih, porast zivotnog standard, kao i porast akumulacije kao faktora buduceg razvoja.

Ekonomski razvoj pored ekonomskog rasta ukljucuje i kvalitativne aspekte covekovog rada i zivota, poboljsanje kvaliteta zivota, socijalne sigurnosti, postovanje ljudskih prava, poboljsanje distribucije dobara i usluga, stalni porast zivotnog standarda, tehnicko-tehnoloski progres, kao i druge kvalitativne ciljeve razvoja.

1. Ekonomija kao naucna disciplina

Ekonomija je nauka, koja podrazumeva sistematsko ispitivanje ponasanja ljudi i privrednih subjekata, zasnovana na naucnom metodu i analizama podataka.

Rec ekonomija nastala je od grckih reci OIKOS i NOMOS. Oikos oznacava kucu, a nomos zakon.

Ekonomija predstavlja privredjivanje da se adekvatnom alokacijom ogranicenih resursa zadovolje neogranicene potrebe. Da bi se ova alokacija izvrsila na adekvatan nacin potrebno je da postoji odredjeni mehanizam. U ulozi mehanizma za alokaciju ogranicenih resursa moze se naci trziste, drzava ili neka kombinacija ova dva aktera.

1.1.Pojam ekonomije

Pojam ekonomija se koristi i da bi se oznacila naucna disciplina koja proucava ekonomiju kao ekonomski zivot, bolo u uzem ili sirem smislu. Kao nauka, ekonomija se bavi proucavanjem ekonomskih zakonitosti i pojava, pre svega sa aspekta uspostavljanja odnosa uzmedju ogranicenih resursa, s jedne strane, i neogranicenih potreba ljudi, sa druge strane.

Ekonomija se bavi i proucavanjem novca, trzista novca i kapitala, pitanjima i problemima finansianja na nivou preduzeca i privrede.Ekonomija se moze predstaviti i kao nauka koja proucava ekonomske odnose izmedju privreda, odnosno drzava, kada se bavi pitanjima uvoza, izvoza, trgovinskog bilansa, trgovinskim barijerama i slicno.

Mikroekonomija se bavi donosenjem odluka od strane pojedinacnih privrednih subjekata, kao sto su preduzeca i potrosaci. Ona se bavi ponasanjem pojedinaca ili grupa, organizovanih u vidu preduzeca, grana, industrija i slicno. U fokusu miktroekonomije je donosenje poslovnih odluka. Makroekonomija se bavi pitanjima, na nivou privrede kao celine, ili cak globalne, svetske privrede, kao sto su nezaposlenost, rast i razvoj, inflacija, trgovinski balans i slicno.

1.1. Razvoj ekonomske misli

Ekonomija, kao ekonomska stvarnost, predstavlja veoma kompleksnu kategoriju.

Osnove razvoja ekonomije kao nauke postavili su Adam Smit i David Rikardo, proucavajuci sustinu i karakteristike robne proizvodnje. Za razliku od mekantilista, ovi autori bogatstvo sagledavaju kroz novcani oblik i isticu da je nacin uvecanja drustvenog bogatstva stvaranje viska proizvoda. Visak proizvoda transformise se u visak vrednosti, koji zapravo predstavlja profit.

Prema ovim autorima profit je jedini primarni oblik dohotka. Ostali oblici dohotka, kao sto su zarada, kamata, zakupnina i slicno, predstavljaju sekundarne oblike dohotka. Svoja zapazanja Adam Smit je izneo u cuvenom delu Istrazivanje prirode i uzoraka bogatstva naroda, objavljenom jos 1776. Godine. Ovo delo predstavlja sistematizaciju svih dotadasnjih ekonomskih saznanja, sa jasnim preporukama sta treba ciniti da bi se ekonomska aktivnos dalje unapredjivala.

Ideje i zakljucke Smita i Rikarda produbio je i dalje razvio Karl Marks. Osnovne teme koje su bile predmet Marksovog istrazivanja su prozvodnja i raspodela viska vrednosti, a posebno ekspoatacija radnika.

Znacajna faza u razvoju ekonomije kao nauke jeste uvodjenje teorije korisnosti, u drugoj polovini XIX veka. Teorija korisnosti za predmet ima analizu ponasanja pojedinacnih ekonomskih subjekata u uslovima ogranicenih resursa, odnosno uslova realizacije proizvodnje. Znacajan doprinos teorije korisnosti je naglasavanje znacaja akumulacije profita. Preciznije, prema ovoj teoriji drustveno bogatstvo se povecava ostvarivanjem profita i akumulacijom jednog njegovog dela.

Za drugu polovinu XIX veka vezuju se i ideje Alfreda Marsala sistematizovane u takodje cuvenom delu Principi ekonomije objavljenom 1890. Osnova ekonomije koju zagovara Marsal je trziste potpune konkurencije.Ono sto je Marsal zagovarao danas je poznato kao trzisna ekonomija.

Od posebnog znacaja je ucenje Kejnsa koji je svojim kapitalnim delom Opsta teorija zaposlenosti, kamate i novca, objavljenog 1936. Godine, dao znacajan doprinos afirmaciji ekonomije kao naucne discipline. On je posebno isticao da kapitalizam ne moze da opstane i efikasno funkcionise.

2.Podela ekonomije

2.1. Makroekonomija i mikroekonomija

Podela na makroekonomiju i mikroekonomiju proistekla je iz Kejnsovog ucenja.

Makroekonimija postaje posebno znacajna posle velike ekonomske krize koja je trajala od 1929. Do 1933. Godine. Makroekonomija se bavi proucavanjem privrede, odnosno analizama agregatnih velicina, koje pruzaju informacije na nivou privrede kao celine. Makroekonomija proucava privrednu aktivnost na nivou privrede kao celine. Makroekonomije cesto zapostavlja razlike koje postoje izmedju podvrsta u okviru jedne ekonomske velicine. Veoma znacajno pitanje u oblasti makroekonomije je uticaj drzave, odnosno drzavne politike na kretanja ekonomskih velicina na nivou privrede. Pri tome, zadatak je pronaci balans izmedju uloge trzista i uloge drzave.

Mikroekonomija je deo ekonomije koji proucava privredne subjekte u skoro svih prethodno navedenim segmentima njihovod ekonomskog zivota. Privredni subjekti koji su u fokusu mikroekonomije su pojedinci, odnosno domacinstva i preduzeca. Mozemo reci da ona proucava privredne subjekte sa stanovista troskova proizvodnje, formiranja i raspodele profita, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinacna trzista, individualnu stednju i akumulaciju, zivotni standard, licnu potrosnju itd.

Veoma znacajno pitanje u oblasti mikroekonomije je donosenje odluka o alokaciji resursa. Trziste omogucava da se uspostave relacije izmedju ponude i traznje odredjenog proizvoda i njegove cene. S obzirom na povezanost izmedju proizvoda, odnosno trzista na kojima se oni realizuju, kao i uloge trzista i drzave, ova analiza moze biti veoma kompleksna. Mikroekonomska analiza vrlo cesto podrazumeva izvesne pretpostavke, koje podrazumevaju eliminisanje odredjenih pojava iz analize, odnosno zanemarivanje njihove uloge i uticaja, kako bi se paznja fokusirala na predmet istrazivanja. Individualni privredni subjekti, koji su predmet proucavanja mikroekonomije zapravo cine privredu kao celinu.

2.2. Pozitivna i normativna analiza

Ekonomija se moze posmatrati i kao pozitivna i normativna.

Pozitivna ekonomija se bavi objasnjavanjem onoga sto jeste, dok je normativna usmerena na ono sto bi trebalo da bude. Planiranje putem definisanja ciljeva primer je normativne ekonomije. Kada je rec o pozitivnoj ekonomiji racionalnim ponasanjem smatra se svako ponasanje koje je usmereno na obezbedjenje licnog interesa. Analiza efikasnosti je takodje jedan od pokazatelja racionalnog ponasanja pojedinca.

3.Osnovni ekonomski principi

Osnovni ekonomski princip glasi: ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja sto inkropira tri parcijalna ekonomska principa: ekonomicnost, produktivnost i rentabilnost.

Produktivnost predstavlja zahtev da se ostvari proizvodnja sto vece kolicine proizvoda uz sto manje potrosenih casova rada, odnosno uz sto manji utrosak radne snage.

Ekonomicnost predstavlja zahtev da se ostvari sto veci prihod sa sto nizim troskovima.

Rentabilnost predstavlja zahtev da se ostvari sto veci profit sa sto manje angazovanih sredstava.

3.1.Ekonomske zakonitosti

Jedan od zadataka ekonomije kao naucne discipline jested a formulise ekonomske zakonitosti koje proisticu iz ekonomije kao ekonomskog zivota, kako bi se dobile pounce lekcije za ponasanje u buducnosti.

Kada se govori o ekonomskim zakonitostima moze se reci da one predstavljaju opsta kretanja i odnose u ekonomiji, odnosno da iskazuju tendencije u ekonomskoj stvarnosti ted a predstavljaju objektivnu nuznost. Kada se govori o tendencijama, one se najcesce odnose na promene jedne pojave uslovljene promenama druge promene.

Tendencije se mogu posmatrati i kao odnos izmedju dve ili vise pojava. Tendencije se mogu posmatrati i kao veze izmedju dve ili vise pojava.

Ekonomske zakonitosti izucavaju sustinu ekonomski odnosa. Ekonomske zakonitosti ne objasnjavaju svaku pojedinacnu ekonomsku pojavu i odnos, vec samo ono sto se moze uopstiti, odnosno sto vazi za veliki broj slicnih pojava i odnosa.

Dijalekticki karakter ekonomskih zakonitosti proistice iz cinjenice da se unutar jednog skupa pojava koji se posmatra, i za koji se moze identifikovati odredjena zakonitost, odvija process takozvanog jedinstva i suprotnosti i uzajamnog uslovljavanja. Dijalekticko kretanje moze se uociti na relaciji izmedju coveka i prirode, gde covek stalno nastoji da pronadje sto bolji nacin, odnosno da adekvatno kombinuje znanje i resurse kojima raspolaze da se izbori sa prirodom i iskoristi njeno pozitivno delovanje. Slicno kretanje se moze uociti i u procesu razvoja proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, kao i u odnosima ekonomske osnove.

Neki ekonomski zakoni se mogu iskazati i kvantitativno, odnosno matematickim izrazima.

3.2.Deset principa ekonomske nauke

Deset principa na kojima se zasniva ekonomija kao nauka:

Ljudi kao pojedinci i kao grupe, suocavaju se sa izborom. Pitanje izbora podrazumeva odredjivanje resursa koji ce se koristiti, proizvoda koji ce se ponuditi trzistu, nacina na koji ce se potrositi dohodak, iznosa koji ce se potrositi naspram iznosa koji ce se ustedeti.

Odlucivanje podrazumeva da se vrsi poredjenje izmednju troskova i koristi alternativnih pravaca. U mnogim slucajebima trosak neke aktivnosti nije tako ocigledan kao sto na prvi pogled izgleda. Pored ociglednih ili eksplicitnih troskova, postoje i implicitni ili oportunitetni troskovi.

Ekonomski racionalan covek pri donosenju odluka ima u vidu marginalne, odnosno granicne velicine. Racionalni donosilac odluke pozitivno ce odluciti o odredjenoj akciji jedino u slucaju kad je marginalna korist akcije veca od marginalnih troskova.

Trgovina, u smislu razmene, moze svakog dovesti u bolji polozaj. Rec je o tome da trgovina omogucava drzavama, preduzecima i pojedincima da se specijalizuju za ono sto najbolje rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge.

Ljudi reaguju na podsticaje, odnosno motive. Svako ponasanje ljudi uslovljeno je odredjenim motivima. Osnovni motiv privredjivanja je profit, dok je osnovni motiv zaposlenih kao pojedinaca ostvarivanje zarade.

Trzista su obicno dobar nacin da se organizuju ekonomske aktivnosti. Trziste se smatra najboljim alokatorom resursa. Ono predstavlja mesto gde se suceljavaju ponuda i traznja i na osnovu toga odredjuje cena proizvoda i usluga, kao i faktora proizvodnje. Prema Adamu Smitu trziste kao nevidljiva ruka usmerava licni interes pojedinca ka ostvarivanju opste ekonomske dobrobiti i to uspesnije nego kada pojedinac to zaista namerava da uradi.

Vlade su ponekad u stanju da poboljsaju trzisne ishode. Iako je nevidljiva ruka trzista veoma mocna, njeno dejstvo nije uvek pozeljno. U ovakvim situacijama potrebno je ukljuciti vidljivu ruku drzave, koja se moze umesati u privredni zivot samo kada je to zaista potrebno.

Zivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede proizvode i usluge. Sposobnost proizvodnje se uskazuje preko produktivnosti rada.

Kada drzava stampa previse novca cene rastu. To znaci da stampanje novca nije pokriveno realnom proizvodnjom, sto je osnovni uzrok inflacije.

Drustvo se na kratak rok suocava sa izborom izmedju inflacije i nezaposlenosti. To znaci da se inflacija moze koristiti u kratkom roku radi smanjenja nezaposlenosti. Ovaj fenomen poznat je kao Filipsova kriva. Odnos izmedju inflacije i nezaposlenosti moze se regulisati od strane drzave primenom odredjenih instrumenata ekonomske politike. To su najcesce korekcija troskova vlade, promene iznosa koji se oporezuje, kao i kolicina novca koja se emituje.

Prva cetiri principa usmerena su usmerena na objasnjenje fenomena donosenja odluka. Peti, sesti i sedmi princip pokazuju kako ljudi ili privredni subjekti uopste, reaguju jedni na druge. Poslednja tri principa pokazuju kako funkcionise privreda kao celina, odnosno koje instrumente i nacine reagovanja moze koristiti drzava da bi poboljsala blagostanje na nivou drustva.

4.Ekonomske analize i modeli

Kvalitet ekonomije ili poslovni uspeh, meri se odnosom rezultata i ulaganja. Za potrebe merenja poslovnog uspeha postoje razliciti model ii pokazatelji, cija je svrha ustanoviti stepen uspesnosti u ostvarivanju ciljeva preduzeca, odnosno sprovodjenu principa pri ostvarenju tih ciljeva.

4.1.Instumenti ekonomske analize

Ekonomska ili privredna aktivnost vrlo je slozena. Dva instrumenta smatraju se neizostavnim kada je rec o analizi privredne aktivnosti, bilo na nivou privrede, bilo na nivou preduzeca. Rec je o modelu kruznok toka i modelu proizvodnih mogucnosti.

4.2.Dijagram kruznog toka

Za privredne subjekte se moze reci da su primarno proizvodjaci ili potrosaci. Tipican predstavnik proizvodjaca su preduzeca, dok je tipican predstavnik potrosaca pojedinac, odnosno domacinstvo. I proizvodjaci i potrosaci imaju funkciju cilja, odnosno velicinu koju nastoje da maksimiraju. Proizvodjaci nastoje da maksimiraju profit, efektivnom i efikasnim koriscenjem ogranicenih resursa. Potrosaci nastoje da maksimiziraju korisnost, koriscenjem raspolozivog dohotka. Ipak, ova podela je relativno jer se proizvodjaci nalaze u ulozi potrosaca ali se i potrosaci nalaze u ulozi proizvodjaca. Proizvodjaci i potrosaci su visestruko povezani. Proizvodjaci su oni privredni akteri koji vrse transformaciju resursa u gotove proizvode i usluge, za potrosace. Madjutim, proizvodjaci izvorno ne poseduju resurse. Na relaciji proizvodjaci-potrosaci javljaju se ne samo robin, vec i finansijski tokovi.

4.3.Kompetentnost vs konkurentnost

Osnovni motiv i cilj poslovanja jeste ostvarivanje profita ili preciznije, maksimiranje profita. Konkurentska prednost podrazumeva da je preduzece bolje od konkurenata u proizvodnji odredjenih proizvoda i usluga. To obicno znaci da nudi ili kvalitetnije proizvode po istoj ceni ili jednako kvalitetne proizvode po nizoj ceni u poredjenju sa konkurentima. Kao sto je konkurentska prednost osnov ostvarivanja prihoda, tako je kompetentnost uslov ostvarenja konkurentske prednosti.

Kompetentnost podrazumeva da preduzece ima odgovarajuce resurse koje kombinuje na poseban nacin, koji omogucavaju da odredjene svoje aktivnosti obavavlja najbolje.

4.4.Kapacitet proizvodnje i efikasnost

Osim structure resursa svakako je znacajna i njihova sto bolja iskoriscenost. Neiskorisceni resursi samo nepotrebno blokiraju sredstva angazovana radi njihove kupovine ili iznajmljivanja.Puna zaposlenost kapaciteta podrazumeva iskoriscenost svih resursa, a ukljucuje prirodnu stopu nezaposlenosti. Na nivou privrede, puna zaposlenost podrazumeva iskoriscenost od oko 80% kapaciteta. Puna proizvodnja sa 100% kapaciteta predstavlja teorijsku kategoriju. Da bi maksimirala rezultat proizvodnje, odnosno output, preduzeca moraju ostvariti punu zaposlenost kapaciteta. Kapacitet predstavlja proizvodnu moc odredjenog sredstva za rad ili citavog preduzeca. Moze se iskazati naturalno ili novcano.

Vece koriscenje modern tehnike i tehnologije doprinosi povecanju obima proizvodnje i prosirenju asortimana proizvoda.

Ekonomija obima znaci da se povecanjem obima proizvodnje smanjuju prosecni troskovi, jer se ukupni troskovi rasporedjuju na veci broj jedinica proizvoda.

Ekonomija sirine je smanjenje troskova usled sirenja asortimana proizvoda i ispoljava se u nizim ukupnim troskovima proizvodnje.

Ekonomska efikasnost ukljucuje kapacitet, odnosno podrazumeva maksimalno koriscenje kapaciteta ali i ukljucuje i:

Alokativnu efikasnost

Tehnicku ili proizvodnu efikasnost

Puna zaposlenost je potrebna da bi se postigla ekonomska efikasnost.

Alokativna efikasnost odnosi se na alokaciju resursa. Trziste potpune konkurencije omogucava efikasnu alokaciju resursa. Utvrdjivanje postojanja efikasne alokacije resursa moguce je obezbediti putem Pareto analize.

Tehnicka efikasnost definise se kao minimiziranje troskova za dati nivo proizvodnje ili maksimiranje obima proizvodnje za dati nivo troskova. Tehnicka efikasnost predstavlja znacajnu determinantu uspesnosti poslovanja, te i jedan od operativnih ciljeva preduzeca.

Ekonomski sistemi

Ekonomski sistemi predstavljaju kombinaciju institucija, koje pojedinacna drustva uspostavljaju, razvijaju i koriste u resavanju makroekonomskih problema i iznalazenju odgovora na makroekonomksa pitanja u procesu reprodukcije. Jedan od najvecih ekonomskih sistema je privredni sistem, koji kroz privrednu delatnost predstavlja osnovu obezbedjenja sredstava za zivot, odnosno osnovu zadivoljenja raznovrsnih ljudskih potreba.

1.Privredni sistem

1.1.Pojam i elementi privrednog sistema

Posmatranje privrede kao velikog ekonomskog sistema proizaslo je iz pojave sistemskog pristupa u nauci u celini, posebno sa razvojem opste teorije sistema. Privreda je jedan od najslozenijih i za upravljanje najkomplikovaniji deo drustva. Privreda kao veliki ekonomski sistem odlikuje se sledecim karakteristikama: Dinamicnost, slozenost, stohasticnost i hijerarhijsko ustrojstvo.

Dinamicnost proizilazi iz cinjenice da se svi elementi u sistemu menjaju brze ili sporije u odredjenom vremenu, a promene predstavljaju proces razvoja.

Slozenost se zasniva na velikom broju elemenata iz kojih se sastoji. Slozenost privrede se povecava i uticajem iz okruzenja (interno i eksterno). Interno okruzenje privrede su podsistemi koji egzistiraju u isto vreme u drzavi. Eksterno okruzenje predstavlja ekonomske odnose jedne zemlje sa svim drugim zemljama, al ii druge odnose koji indirektno pozitivno ili negativno uticu na privredu.

Svaka privreda je dvostuko otvoren sistem; iz zemlje se izvoze u druge zemlje robe, usluge, capital, radna snaga, transfer tehnologije, informacije i bez obostrane otvorenosti bilo bi nemoguce funkcionisanje privrede.

Stohasticnost znaci nemogucnost predvidjanja svih promena u sistemu.

Hijerarhijsko ustrojstvo proizilazi iz razlicitih nivoa na kome se nalaze pojedini sistemi i podsistemi. Hijerarhijski odnosi zahtevaju i postovanje prioriteta u donosenju odluka. Primat uvek ima sistem viseg ranga i svaka promena na visem nivou znaci i vece posledice po nize nivoe i obrnuto.

Privredni ekonomski sistem obicno je odredjen na nivou drzave, odnosno nacije.

1.2.Pojam i komponente privrednog sistema

Drustvena reprodukcija u sirem smislu sastoji se iz cetiri faze, a to su: proizvodnja, raspodela, razmena i potrosnja.

Sistem predstavlja skup delova koji su medjusobno povezani i uslovljeni i koji funkcionise prema odredjenim zakonitostima i principima. Sistemi se mogu grupisati u:

Prirodne- funkcionisu u skladu sa prirodnim zakonitostima

Tehnicke-funkcionisu u skladu sa tehnickim zakonitostima

Organizacione-funkcionisu kao kombinacija prirodnih i tehnickih sistema

Organizacioni sistemi su najslozeniji. U okviru njih mogu se izdvojiti materijalni i nematerijalni organizacioni sistemi. Najveci materijalni organizacioni sistem je privredni ili ekonomski sistem. Privredni sistem se posmatra kao skup podsistema izmedjukojih se uspostavljaju tehno-ekonomske i socijalno-ekonomske veze.

Drustveno-ekonomski sistem je siri pojam od privrednog sistema, jer jedan drustveno-ekonomski sistem moze obuhvatiti vise privrednih sistema.Komponente privrednog sistema:

1. Resursi

2. Akteri

3. Procesori

4. Institucije

Resursi predstavljaju sve ono sto je potrebno za realizaciju privredne aktivnosti, odnosno inputi procesa realizacije privredne aktivnosti. Oni obuhvataju materijalne i nematerijalne resurse.

Akteri su razlicite interesne grupe u procesu drustvene reprodukcije. Oni mogu biti fizicka i pravna lica. Najcesce spominjani akteri u procesu reprodukcije su: vlasnici kapitala, zaposleni, drzava, kao i potrosaci.

Procesori su zapravo realizatori privredne aktivnosti. Oni vrse transformaciju resursa u zeljene rezultate.

Institucije determinisu odnose izmedju aktera u procesu privredne aktivnosti. Najznacajnije institucije u kapitalistickom sistemu su trziste i privatna svojina.

1.3.Osnovi privrednog sistema

Privredne aktivnosti realizuju se u okviru privrednog sistema. Osnovni oblik organizacione privredne aktivnosti je preduzece. Preduzeca se razlikuju prema poreklu kapitala. Prema poreklu kapitala, organizacioni oblici u okviru kojih se realizuje privredna aktivnost mogu biti u privatnoj, drzavnoj i mesovitoj svojini. Preduzeca u privatnoj svojini se mogu organizovati kao: inokosna preduzeca, partnerska preduzeca, drustva sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarska drustva.

Za savremene privredne sisteme karakteristicna je formalna samostalnost nosilaca privrednih aktivnosti, ali sa druge strane, i neophodnost povezivanja, kao uslova za obezbedjenje dugorocnog uspeha. Kada je rec o povezivanju nosilaca privredne aktivnosti, fokusiramo se na dva najznacajnija aspekta:

Trzisna privreda

Drzavna investicija

Trzisna privreda podrazumeva postojanje objektivno uslovljenih uslova za realizaciju proizvodnje i razmene. Prema recima Adama Smita, nevidljiva ruka trzista najbolje regulise odnose ucesnika na trzistu.

Moze se reci da privredni sistem u savremenim uslovima karakterise sledece:

Vlasnistvno nad sredstvima za proizvodnju

Preduzece

Robno-novcana privreda

Trziste radne snage

Drzavna intervencija

Maksimiranje profita

1.4.Privredni subjekti

Karakteristike privrednih subjekata uslovljene su sadrzinom odnosa proizvodnje, odnosno drustvenom organizacijom rada.

Privredni subjekti su u nacelu individualni ili grupni. Zatim, mogu se identifikovati u okviru svake delatnosti, te se moze govoriti o privrednim subjektima u oblasti industrije, poljoprivrede, gradjevinarstva itd. Mogu se posmatrati i prema primarnoj ulozi koju imaju u procesu drustvene reprodukcije, kada se identifikuju proizvodjaci, sto su u najvecem broju slucajeva preduzeca, i potrosaci, odnosno pojedinci i domacinstva.

Osnovni privredni subject trzisne privrede je preduzece. Pored preduzeca prisutni sui drugi privredni subjekti, a to su drzava i domacinstvo. Svi navedeni privredni subjekti imaju svoje ciljeve, donose odluke u skladu sa definisanim ciljevima i stupaju u medjusobne odnose u procesu realizacije tih ciljeva.

Drzava predstavlja privredno-politicku zajednicu koja funkcionise na osnovu donetog ustava, kao najviseg pravnog akta. Kao privredni subjekt se nalazi u ulozi prodavca i kupca, odnosno nalazi se kao ucesnik na trzistu ponude i traznje razlicitih proizvoda i usluga.

1.5.Poredjenje privrednih sistema

Moguce je izdvojiti 4 kriterijuma grupisanja privrednih sistema:

Prema karakteru vlasnistva nad sredstvima za proizvodnju i oblicima prisvajanja-privatna i drzavna svojina

Prema sistemu donosenja odluka u smislu centralizacije, odnosno decentralizacije-centralizovani i decentralizovani sistem

Prema motivacionom sistemu, odnosno na osnovu impulsa koji pokrecu ekonomske subjekte i uticu na njihovo odlucivanje-materijalni i nematerijalni motive

Prema nacinu alokacije faktora proizvodnje i ekonomskih aktivnosti, odnosno prema nacinu organizacije i povezanosti ekonomskih ucesnika u procesu drustvene reprodukcije-trzisni i planski sistem

Moguce je identifikovati tri osnovne grupe privrednih sistema, a to su: kapitalisticki ili trzisni sistem, socijalisticki ili centralno planski sistem i kombinovani privredni sistem.

1.5.1.Kapitalisticki sistem

Cisti kapitalizam karakterise privatno vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju i profit kao motiv poslovanja. Trziste je zaduzeno za alokaciju resursa, a uloga drzave limitirana. Kapitalizam karakterisu i negativne stvari, kao sto je nejednaka raspodela dohotka, moc na jednoj, siromastvo na drugoj strain i slicno.

Osnovne karakteristike kapitalisticke privrede su ekonomska sloboda preduzeca, licni interes vlasnika, konkurencija, trziste i ogranicena uloga drzave. Ekonomska sloboda preduzeca, licni interes i minimalna uloga drzave proisticu iz kapitalisticke ideologije.

Iako bi se moglo reci da je kapitalizam kao ekonmski sistem iskljucivo pozitivan, upravo zbog limitirane uloge drzave on sa sobom nosi i posledice kakve su zagadjenje zivotne sredine, kriminal, opadanje socijalne odgovornosti i slicno. Zato i pored pozitivnih karakteristika kapitalizam ne moze da opstane u cistom obliku vec je potrebno kombinovati gas a pozitivnim karakteristikama drugih sistema.

1.5.2.Socijalisticki sistem

U preiodu socijalizma focus je bio na maksimiranju koristi pojedinaca zasnovanih na njihovim potrebama, a ne nuzno na njihovom doprinosu. Ovakav ekonomski sistem vise je zasnovan na obezbedjenju jednakosti nego efikasnosti. Jedna od podvarijanti socijalizma je komunizam. Kao siste, komunizam podrazumeva da svi imaju prava da jednako ucestvuju u raspodeli rezultata. U ovakvom sistemu privatna svojina ne postoji, sve je u vlasnistvu svih, odnosno imovina je svacija, a samim tim i nicija. U nekim zemljama odluke o alokaciji resursa donose se na bazi socijalnih, etnickih, religioznih ili drugih, a ne trzisnih faktora.

U takozvanoj komandnoj, planskoj privredi drzava preuzima ulogu trzista, odnosno zaduzena je za donosenje odluka o alokaciji resursa. Planska privreda bila je karakteristicna za posleratni period, kada su planovi i odluke na nivou drzave bili osnova za planiranje od strane privrednih subjekata.

2.Preduzece kao deo privrednog sistema

Kao ekonomski sistem preduzece se sastoji iz tri podsistema, a to su: podsistem resursa(inputa), podsistem autputa i podsistem transformacije inputa u autpute.

Autputi su mnogobrojni i raznovrsni proizvodi (i usluge) koji se potrose ili se koriste u proizvodnji. Inputi su dobra ili usluge koje firme koriste u svojim proizvodnim procesima. U toku proizvodnje inputi se pretvaraju u autpute.

Inputi su faktori proizvodnje i razvrstavaju se u 3 grupe: prirodni resursi, rad i capital.

Prirodni resursi su zemljiste, energetski izvori, neenergetski izvori i fizicko okruzenje.

Rad je vreme koje covek trosi u proizvodnji.

Kapital su trajna dobra u ekonomiji, proizvedena u svrhu stvaranja drugih proizvoda.

Osnivac preduzeca je preduzetnik. Preduzetnik je neko ko je spreman da preuzme rizik i pokrene odredjeni biznis, a to moze biti onaj ko poseduje sledece karakteristike:

Zivi u ubedjenju da u svakom problemu lezi potencijalna sansa

Veruje u sopstvene kvalitete

Ispoljava kreativnost

Poseduje takmicarski duh

Lako se prilagodjava razlicitim situacijama

Svestan je da se uspeh ne desava preko noci

Preduzece je osnovni subjekt trzisne privrede i predstavlja samostalnu organizaciju ljudi i sredstava koja izvrsava odredjene zadatke usmerene ka zadovoljavanju potreba ljudi i ostvarenju finansijskog rezultata.

Preduzece je osnovni oblik organizacije privredne aktivnosti. Privredna aktivnost se moze realizovati u okviru organizacionih oblika manjih od preduzeca, ali one ne mogu nastupiti samostalno na trzistu.

Podela posla unutar preduzeca vrsi se na horizontalno i vertikalno.

Horizontalna podela je podela na funkcije kojima se ostvaruje neki trajni zadatak u procesu ostvarivanja ciljeva preduzeca. Funkcije se medjusobno razlikuju prema ciljevima, zadacima i nosiocima. Mogu se izdvojiti funkcije upravljanja, rukovodjenja i izvrsenja.

Vertikalna podela je podela funkcije izvrsenja. Osnovni zadatak je operativno izvrsenje zadataka preduzeca. Dalje se moze podeliti na pojedinacne zadatke.

Pojedinacni zadatak ili delokrug je skup elementarnih zadataka koje ce obaviti jedan ili vise radnika u zavisnosti od obima poslovanja.

Pojedinacni zadatak obavlja se na radnom mestu. Radno mesto sadrzi materijalne i nematerijalne komponente. Materijalne komponente radnog mesta su:

Radnik

Sredstva za rad

Energija

Prostor

Nematerijalne komponente radnog mesta su:

Zadatak

Nadleznost

Odgovornost

2.1.Osnovni uslovi za nastanak preduzeca

Kapitalizam je obezbedio pogodan kontekst za nastanak preduzeca, jer ispunjava osnovne uslove za nastanak preduzeca, a to su: drustvena i tehnicka podela rada, trziste, konkurencija i privatna svojina.

Prvi uslov za nastanak preduzeca, drustvena i tehnicka podela rada, javlja se kao posledica raznovrsnosti ljudskih potreba i nemogucnosti zadovoljenja svih od strane pojedinca. Drustvena podela rada podrazumeva da svako preduzece obavlja jednu ili manji broj srodnih delatnosti. Delatnost oznacava sve akcije koje covek obavlja radi svoje egzistencije i prosperiteta.

Osnovna drustvena delatnost je privreda. Ona u uzem smislu obuhvata proizvodnju i raspodelu proizvoda. U sirem smislu obuhvata sve vrste delatnosti i usluga koje omogucavaju ispunjenje svih covekovih potreba. Privreda se deli na sledece delatnosti:

Primarne (poljoprivreda, lov, ribolov, sumarstvo)

Sekundarne (industrija, rudarstvo,gradjevinarstvo)

Tercijarne (saobracaj,trgovina,turizam,ugostiteljstvo,zanatstvno,bankarstvo)

Kvartarne (obrazovanje, nauka, kultura, informacije, zdravstvo i socijalna zastita)

Trziste i konkurencija su drugi uslov potreban da bi preduzece moglo da postoji. Trziste je mesto na kome se susrecu ponuda i traznja, razlikuje se trziste ponude i traznje. Na trzistu ponude preduzece prodaje svoje proizvode, dok na trzistu traznje kupuje resurse potrebne za proizvodnju proizvoda. Na trzistu vlada konkurencija, sto navodi preduzeca da posluju vodeci se ekonomskim principima, koji u nacelu znace da treba teziti da se ostvare maksimalni rezultati uz minimalna ulaganja.

Treci uslov za nastanak preduzeca je privatna svojina. Privatna svojina podrazumeva da resursi koji se koriste radi obezbedjenja funkcionisanja preduzeca imaju svog vlasnika.

2.2.Oblici organizovanja preduzeca

Preduzece moze biti organizovano od strane jednog ili vise lica. Ukoliko preduzece ima jednog vlasnika rec je o preduzetniku. U slucaju da je preduzece osnovano od strane dva ili vise lica rec je o partnerstvu, odnosno partnerskom preduzecu. Odgovornost, vlasnika partnerskog preduzeca je neogranicena i solidarna, sto znaci da svaki partner za obaveze, bez obzira ko je odgovoran za njihovo nastajanje, odgovara celokupnom svojom imovinom.

Sledeci oblik jeste drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Ono predstavlja drustvo kapitala jer vlasnici odgovaraju samo do visine svojih uloga.

Jos jedan oblik organizacije je akcionarsko drustvo ili korporacija. Korporacija ima najveci broj vlasnika, cije je ucesce nesrazmerno, a moc odlucivanja zavisi od ucesca u vlasnistvu. Vlasnici sa znacajnim ucescem samostalno ucestvuju u odlucivanju koje se realizuje u vidu rada skupstine akcionara. Manjinski vlasnici, zbog efikasnosti odlucivanja, u odlucivanju ucestvuju preko svojih posrednika. U akcionarskom drustvu vlasnici nisu i menadzeri preduzeca, kao sto je slucaj sa ostalim oblicima organizovanja. Vlasnici definisu ciljeve koji ce sluziti kao orijentir menadzerima pri vodjenju preduzeca, s tim sto profit ostaje primarni cilj poslovanja.2.3 Faktori poslovanja preduzeca

Osnovni motiv i cilj preduzeca je maksimiranje profita, ali postoji i niz drugih ciljeva. Zato se govori o smeni monisticke teorije pluralistickom. Dugorocni ciljevi imaju prednost u odnosu na kratkorocne. Stepen uspesnosti ostvarivanja ciljeva oznacava nivo kvaliteta ekonomije preduzeca. Faktori su svi oni cinioci koji uticu na ulaganja, rezultate ili njihov odnos. Osnovna podela faktora je na objektivne i subjektivne faktore ekonomije preduzeca. Uticaj preduzeca na objektivne faktore je ogranicen, jer su to faktori koji deluju iz okruzenja preduzeca a obuhvataju: prirodne, tehnicke i drustvene. Subjektivni faktori predstavljaju sve mere organizacione prirode koje se preduzimaju od strane radnog kolektiva a uticu na kvalitet ekonomije preduzeca, pa se cesto nazivaju organizacionim faktorima.

Podela faktora prema mestu delovanja: eksterni i interni.

Podela faktora prema vremenu nastanka dejstva: poznati, novi poznati, novi nepoznati.

Podela faktora prema vremenu trajanja dejstva: kratkorocni, srednjorocni, dugorocni.

Podela faktora prema hitnosti preuzimanja mera: urgentni, odlozivi, nedovoljno definisani.

Podela faktora prema smeru delovanja: pozitivno dejstvo, negativno dejstvo.

Podela faktora prema intenzitetu delovanja: vrlo jak, jak, umeren, slab, neznatan.

Podela faktora prema nacinu ispoljavanja: ocigledni prikriveni, iznenadjujuci.

2.4 Oblici ulaganja i rezultata poslovanja

U preduzecima dolazi do brojnih transfera: tehnoloski transfer jednih upotrebnih vrednosti u druge upotrebne kvalitete, kao i komercijalni transfer proizvedenih upotrebnih vrednosti u zadovoljenje potreba ne samo potrosaca vec i samog preduzeca. Ulazni elementi su: radna snaga, troskovi i angazovana sredstva; a izlazni: proizvod, prihod i profit.

Ulazni elementni preduzeca su izlazi ulaganja u reprodukciju. Izlazi ulaganja u reprodukciju su trojake prirode:

elementi ulaganja (predmeti rada, sredstva za rad i radna snaga)

oblici ulaganja (angazovanje i trosenje)

vidovi ulaganja (naturalni i novcani)

Rezultat proizvodnje moze se iskazati u vidu:

fizickog proizvoda

prihoda od prodaje

dobiti ili profita

Rec je o jednom istom rezultatu koji se posmatra sa razlicitih aspekata, pri cemu proizvod predstavlja fizicki rezultat proizvodnje, a prihod od prodaje i dobitak vrednosne rezultate iste proizvodnje.

2.5 Trosenje i angazovanje kao oblici ulaganja

Cilj trosenja je proizvodnja upotrebnih vrednosti, a cilj angazovanja je omogucavanje trosenja. Cilja angazovanja je i omogucavanje poslovanja preduzeca uopste, te se angazovana sredstva nazivaju i poslovnim sredstvima. Angazovanje sredstava pocinje blokiranjem novcanih sredstava, a zavrsava se deblokiranjem istih.

Sredstva preduzeca stalno kruze kroz faze reprodukcije dozivljavajuci odredjene metamorfoze:

prva metamorfoza je kupovina pri kojoj sredstva prelaze iz pocetnog novcanog u pocetni robni oblik

druga metamorfoza je proizvodnja u kojoj radnik troseci svoju bioenergiju pomocu sredstava za rad deluje na predmet rada i stvara novu upotrebnu vrednost, odnosno prelazak iz pocetnog robnog preko tehnoloskih u zavrsni robni oblik

treca metamorfoza podrazumeva prodaju i naplatu gotovih proizvoda pri cemu dolazi do prelaza iz zavrsnog robnog oblika u zavrsni novcani oblik

Angazovanje pocinje sa prvom, a trosenje sa drugom metamorfozom sredstava u reprodukciji.

Kruzeci u reprodukciji sredstva se javljaju u dva oblika: novcani (pocetni i zavrsni novcani oblik), robni (pocetni, prelazni tehnoloski i zavrsni robni oblik).

Faze predstavljaju vreme koje sredstva provedu u jednom stanju, a ciklus angazovanja cine:

pocetna robna faza koja pocinje momentom isplate sredstava za proizvodnju, a zavrsava se unosenjem tih sredstava u tehnolosku fazu

tehnoloska faza koja pocinje prvom operacijom na predmetu rada a zavrsava se poslednjom operacijom

faza prekrivanja koja se javlja u slucaju kada se otpocinje sa proizvodnjom drugog proizvoda pre zavrsetka proizvodnje zapocetog

zavrsna robna faza koja pocinje predajom gotovih proizvoda skladistu, a zavrsava se naplatom prodatih gotovih proizvoda.

Angazovanje i trosenje su dva osnovna oblika ulaganja sredstava u reprodukciju. Angazovanje je uslov trosenja, aali trosenje nije uslov angazovanja jer se sva angazovana sredstva ne trose u proizvodnji. Trosenje je uslov proizvodnje sto znaci da se mogu reprodukovati samo utrosena sredstva. Ciklus angazovanja je jednak duzini ciklusa komercijalne reprodukcije. Ciklus proizvodne reprodukcije je vreme koje sredstva provedu od pocetka angazovanja za jedan izvod do pocetka njihovog ponovnog angazovanja za naredni izvod, te je duzi od ciklusa angazovanja za vreme trajanjanovcanih faza, jer obuhvata vreme koje sredstva provedu u novcanim oblicima. Ciklus rada obuhvata vreme od prve do poslednje operacije, a sastoji se iz perioda rada radnika i raznih prekida. Koeficijent angazovanja moze se koristiti kao jedan od pokazatelja kvaliteta ekonomije, veci koeficijent angazovanja znaci manji kvalitet ekonomije i obratno. Koeficient angazovanja uporedjuje angazovanu sumu i utrosenu sumu. Za merenje kvaliteta ekonomije koristi se i koeficijent reprodukcije. On je reciprocan koeficijentu angazovanja, tj veci koeficijent reprodukcije znaci veci kvalitet ekonomije, predstavlja odnos troskova i prosecne sume angazovanih sredstava.

2.6 Oblici rezultata poslovanja Oblici rezultata mogu se posmatrati kao fizicki i finansijski. Fizicki ili naturalni pojavni oblik rezultata je obim proizvodnje ili fizicki proizvod. Finansijski ili novcani oblici rezultata su prihod i profit. Proizvod predstavlja prvi oblik rezultata. Skup svih proizvoda u proizvodnom programu preduzeca predstavlja asortiman preduzeca. Za svaku vrstu proizvoda iz asortimana moguce je odrediti kvantitet i kvalitet. Kvantitet predstavlja kolicinu proizvoda i nije ga tesko odrediti, kvalitet je kompromis zelja potrosaca i mogucnosti preduzeca. Prihod od prodaje predstavlja prvi finansijski ili novcani oblik rezultata poslovanja, matematicki se racuna kao proizvod fizickog obima prodatih proizvoda i prodajnih cena: R = Qx Pq.

Profit ili dobitak predstavlja rezultat poslovanja, matematicki predstavlja razliku prihoda i troskova: Pf(Db) = R C.

U slucaju kada su prihodi veci od troskova ostvaren je pozitivan poslovni rezultat ili profit, suprotno preduzece je poslovalo sa gubitkom.

2.7 Ciljevi preduzeca

Osnovni cilj preduzeca je maksimizacija profita.

2.7.1 Glavni finansijski cilj preduzeca

Glavnifinansijski cilj preduzeca je maksimizacija profita. U akcionarskom drustvu taj cilj se postize stvaranjem vrednosti akcionarima. Ta vrednost se iskazuje trzisnom vrednoscu akcija preduzeca koja je rezultat tri glavne odluke: odluke o investiranju, odluke o finansiranju, odluke o dividendi i zadrzanom dobitku.

odluka o investiranju u materijalnu, finansijsku ili drugu imovinu utice na strukturu imovine u aktivi, rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna, realizacija takve odluke dovodi do povecanja trzisne vrednosti akcija, a time i vrednosti preduzeca i imovine akcionara.

Odluka o finansiranju kojom se definise struktura finansiranja preduzeca. Ovom odlukom odredjuje se nacin pribavljanja sredstava za pokrice svih obaveza preduzeca. Ta sredstva se mogu obezbediti iz sopstvenih ili tudjih izvora.

Odluka o dividendi i zadrzanom dobitku doprinosi povecanju ili smanjenju trzisne vrednosti akcija i vrednosti preduzeca. Isplata vecih dividendi povecava potraznju za akcijama, sto deluje na povecanje trzisne vrednosti akcija. Odluka o zadrzavanju dobitka povecava trajni kapital akcionarskog drustva koji se moze koristiti za finansiranje investicija.

Pri donosenju ovih odluka mora se voditi racuna da se:

smanji verovatnoca donosenja pogresnih odluka

smanje troskovi za njihovu realizaciju

smanji rizik kod realizacije odluka

2.7.2 Sporedni ciljevi preduzeca

To su: maksimalizacija neto dobitaka u dugom roku; jacanje finansijske snage.

Neto dobitak je deo bruto dobitka (umanjen za kamate i poreze) koji ostaje preduzecu na raspolaganju. Neto dobitak se u akcionarskim drustvima deli na:

dividendni dobitak iz koga se vrsi isplata dividendi

zadrzani dobitak koji povecava trajni kapital preduzeca i koristi se za finansiranje razvoja, pokrivanje gubitaka, isplatu dividendi u slucaju nedostatka neto dobitka

rezerve za pokrice poslovnog i finansijskog rizika

Cilj preduzeca je maksimalizacija neto dobitka koja u sebi sadrzi:

maksimalizacija prihoda

minimalizacija troskova

minimalizacija poreza

Jacanje finansijske snage je drugi sporedni cilj preduzeca. Finansijsku snagu cine dve komponente: kvantitativna i kvalitativna.

Kvantitativna finansijska snaga predstavlja obim i vrednost imovine. Ova komponenta podrazumeva:

uskladjenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadatkom

uskladjenost osnovnih sredstava sa obrtnim sredstvima

Ako osnovna sredstva nisu uskladjena sa poslovnim zadatkom posledica moze biti nedovoljno koriscenje kapaciteta ili uska grla u proizvodnji. Neuskladjenost osnovnihi obrtnih sredstava moze prouzrokovati zastoje u proizvodnji ili vrsenju usluga. Obrtna sredstva treba da se koriste za opsluzivanje osnovnih sredstava, ali u minimalnoj kolicini i vrednosti koja ce stvoriti najmanje troskova.

Kvalitet finansijske snage cini:

trajna sposobnost placanja obaveza u roku (solventnost)

trajna sposobnost kratkorocnog finansiranja tekuceg poslovanja i dugorocnog finansiranja razvoja

trajna sposobnost ulaganja u materijalnu, finansijsku i drugu imovinu

ocuvanje imovine vlasnika

povecanje imovine vlasnika ostvarenjem neto dobitka i zadrzavanjem dobitka

trajna sposobnost zadovoljenja finansijskih potreba radnika, menadzera i drzave

Kvalitet finansijske snage uslovljava mogucnost poslovanja, zbog cega je primaran u odnosu na kvantitet. Kvalitet finansijske snage podrazumeva sposobnost placanja, finansiranja, investiranja.

2.8 Upravljanje finansijskim sredstvima preduzeca

Upravljanje finansijskim sredstvima preduzeca obuhvata:

finansijsku analizu i planiranje

investiranje

finansiranje

Finansijska analiza i planiranje predstavljaju analiziranje i planiranje finansijskih potencijala preduzeca. Ona obuhvata:

analizu i ocenu rezultata poslovanja i finansijskog stanja preduzeca

pripremu planova investiranja ili planova novih kapitalnih ulaganja

utvrdjivanje potrebnih resursa za finansiranje investicija

Investiranje predstavlja utvrdjivanje potrebnog obima sredstava i njihovo pribavljanje prema odgovarajucoj strukturi. Finansiranje obuhvata odredjivanje i koriscenje najprihvatljivijeg metoda za finansiranje planiranih investicija. Odluke o investiranju i finansiranju mogu biti kratkorocne (do godinu dana) i dugorocne (preko godinu dana). Kratkorocno investiranje i finansiranje odnosi se na obrtna sredstva i tekuce obaveze preduzeca, dok se dugorocno odnosi na osnovna sredstva i angazovani kapital.

Odluke o investiranju i finansiranju donose se radi ostvarenja i drugih ciljeva poslovanja kao sto su:

maksimalizacija prihoda

maksimalizacija dobitka

povecanje ucesca na trzistu

ostvarenje odredjene stope prinosa na ulozeni kapital

2.8.1 Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima

U osnovna sredstva spadaju: zemljiste, gradjevinski objekti, masine i oprema, kupljeni patenti, dugorocna potrazivanja.

Obrtna sredstva su ona sredstva koja se u kracim rokovima obrcu i koja se cesto pretvaraju iz jednog oblika u drugi. Samo kratkorocna potrazivanja ulaze u obrtna sredstva, a to su ona potrazivanja i obaveze sa rokom dospeca do godinu dana. Ostala potrazivanja ciji je rok dospeca duzi od godinu dana spadaju u srednjorocna i dugorocna. U obrtna sredstva spadaju svi oblici novca, kratkorocne hartije od vrednosti, sva imovina koja se u toku godine preokrene u novac, sve zalihe materijala, robe, rezervnih delova i sitnog inventara. Kada se bruto obrtna sredstva umanje za kratkorocne obaveze dobijaju se neto obrtna sredstva. Preduzece treba da tezi utvrdjivanju optimalnog obima neto obrtnih sredstava. Kratkorocne obaveze se sastoje iz obaveza prema dobavljacima za nabavljanje sirovina i materijala, ukalkulisanih obaveza na teret tekucih troskova poslovanja i kratkorocnih bankarskih kredita.

2.8.2 Upravljanje novcem

Upravljanjem novcanim sredstvima stavlja se u fokus neophodnost stalnog balansiranja izmedju dva osnovna kriterijuma privredjivanja: solventnosti i rentabilnosti.

Suficit gotovine iznad neophodnih potreba utice na smanjenje rentabilnosti, posto gotovina omogucava preduzecu veci komoditet u izvrsavanju dospelih obaveza cime se srazmerno smanjuje rizik od insolventnosti. Deficit dotovine direktno ugrozava solventnost preduzeca. Svaki periodicni deficit gotovine mora imati adekvatne izvore svog pokrica, dok svaki suficit gotovine treba da ima mogucnost za rentabilan plasman izvan redovnog poslovanja.

Cirkulisanje gotovine kroz poslovanje preduzeca moze se izraziti pomocu prosecnog vremenskog trajanja jednog obrta koji se naziva gotovinskim ciklusom, odnosno koeficijentom obrta gotovine. Koeficijent obrta gotovine dobija se kada se broj dana u godini podeli sa prosecnim trajanjem jednog obrta.

Pri odredjivanju minimalno potrebnog salda gotovine treba imati u vidu troskove koji nastaju u vezi sa gotovinom. U ove troskove spadaju:

troskovi drzanja gotovine koje cine oportunitetni troskovi koji odgovaraju izgybljenom prinosu koji se mogao ostvariti da je raspoloziva gotovina bila ulozena

troskovi nedostatka gotovine koji su posledica trenutnih kasa-skonta ili drugih priliva da se sirovine i materijal nabave pod povoljnim uslovima

troskovi transakcija gotovinom koje cine administrativni i manipulativni troskovi i provizije, koji nastaju pri pribavljanju gotovine i njenom transferu u hartije od vrednosti i depozite, i obrnuto.

Preduzece treba da nastoji da ima optimalni saldo gotovine, odnosno onaj saldo koji minimizira ukupne troskove gotovine. Odredjivanje ovog salda skopcano je sa velikim problemima. U cilju prevazilazenja ovog problema teorija i praksa koriste razlicite metode i modele. Najcesce se koristi finansijski metod koji se zasniva na informacijama tekuce finansijske analize i planiranja. Kod primene ovog metoda polazi se od cinjenice da minimalni saldo gotovine treba da bude jednak prosecnom godisnjem saldu koji je neophodan za obavljanje redovnih aktivnosti preduzeca.

Zadatak preduzeca pri upravljanju gotovinom sastoji se u tome da se koeficijent obrta srazmerno poveca. Cilj preduzeca je da smanji saldo i ukupne troskove gotovine sto postize vodjenjem odgovarajuce strategije upravljanja gotovinom. Pri vodjenju ove strategije polazi se od zahteva:

da se prolongiraju isplate kratkorocnih obaveza

da se poveca efikasnost koriscenja zaliha

da se skrati period naplate potrazivanja od kupaca

Privremeno slobodnu gotovinu treba ulagati u depozite i kratkorocne hartije od vrednosti cime se ostvaruje izvesni prinos. Prodajom kratkorocnih hartija od vrednosti preduzece moze brzo doci do gotovine.

2.8.3 Upravljanje zalihama

Zalihe predstavljaju znatan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeca i zato zahtevaju velika novcana ulaganja. Optimalnim volumenom moze se smatrati samo onaj nivo zaliha koji stvara najnize ukupne troskove njihovog posedovanja.

Troskovi upravljanja zalihama mogu se podeliti na:

troskove pribavljanja zaliha

troskove drzanja zaliha

troskove nedostatka zaliha

Troskovi pribavljanja zaliha nastaju zamenom utrosenih zaliha sirovina i materijala za potrebe proizvodnje kao i zamenom sopstvenih zaliha gotovih proizvoda za potrebe prodaje. U ove troskove spadaju:

troskovi ispostavljanja porudzbine ukljucujuci i troskove pripreme proizvodnje

troskovi prijema, istovara, kontrole i smestaja zaliha

troskovi komisionih popusta

Troskovi drzanja zaliha predstavljaju troskove koji su prouzrokovani postojanjem i drzanjem zaliha u preduzecu. U ove troskove spadaju:

troskovi vezivanja kapitala

troskovi uskladistenja

troskovi osiguranja

porez na imovinu

troskovi amortizacije

Troskovi nedostatka zaliha nastaju kada se pojavi nedostatak zaliha sirovina i materijala neophodnih za proces proizvodnje kao i kada se pojavi nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zadovoljile porudzbine od kupaca. Ove troskove cine:

propusteni prihodi od prodaje

gubitak reputacije od strane kupaca

gubici zbog neizvrsenja planova proizvodnje

Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama. Prva se odnosi na problem koliko treba pribaviti zaliha u jednoj porudzbini ili seriji, a druga na to u kojim intervalima pribavljanje treba da se izvrsi. Optimalna je ona ucestalost pribavljanja zaliha koja minimizira ukupne troskove drzanja i nedostatka zaliha.

MIKROEKONOMIJA UVOD U MIKROEKONOMIJU

1. Osnovi mikroekonomije

Mikroekonomija proucava privredne subjekte (domacinstva i preduzeca) sa stanovista troskova proizvodnje, formiranja i raspodele profita, formiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinacna trzista, individualnu stednju i akumulaciju, zivotni standard, licnu potrosnju.

Mikroekonomija teziste svojih istrazivanja iskazuje u analizi ekonomskih subjekata i trzisnih aktera. Izucava individualne odluke i njihove donosioce, razmatra njihove ekonomske reakcije, alternativne mogucnosti odlucivanja i karakteristike ekonomskog ponasanja koja se mogu uopstavati.

Mikroekonomija u znacajnoj meri upotrebljava marginalan metod analize, prefiks marginalan stavlja se uz mnoge kategorije da bi oznacio razlicit stepen znacenja za ekonomskog subjekta u vezi sa tzv dodatnom jedinicom. Takodje pomocu odgovarajucih velicina marginalni metod analize omogucava dobijanje odgovora na pitanje tzv ravnoteze na nivou firme.

2. Nacela mikroekonomije

U osnovi mikroekonomske analize je individualizam. Pojedinci se posmatraju kao potrosaci, a zatim u drugom aspektu posmatranja polazi se od toga da se pojedinci na osnovu svojih preferencija opredeljuju izmedju rada i dokolice, odnosno izmedju sadasnje i buduce potrosnje, iz cega proizilazi skala ponude proizvodnih usluga. Potrosaci domacinstva nastoje da maksimiziraju svoju poziciju preko korisnosti, a firme teze da maksimiziraju svoje profite i zato odredjuju skale ponude konacnih dobara i skale traznje proizvodnih usluga, cijim suceljavanjem se na trzistu formiraju cene kako dobara tako i usluga proizvodnih cinilaca.

Drugo bitno nacelo filozofije mikroekonomije je da su resursi po pravilu oskudni u odnosu na zelje, tj postoji uvek raskorak izmedju zelja i mogucnosti. Na tom nacelu mikroekonomija definise kriterijume poslovanja i ponasanja, a to su racionalnost i efikasnost.

Mikroekonomija ima svoj kategorijalni sistem analize, npr jedna od kategorija su dobra koja se diferenciraju na slobodna dobra (vazduh i voda) i ekonomska dobra koja su retka i moraju ispunjavati uslov korisnosti koju subjektivno procenjuje potrosac, ako ova dva uslova nisu ispunjena onda ne moze biti govora o kategoriji ekonomsko dobro. Ako je ispunjen uslov korisnosti, ali ne i retkosti tada je rac o slobodnom dobru i tada nema vrednost. U slucaju da je retko,a nije korisno, nece imati obelezje dobra, jer ne ispunjava uslove korisnosti, sto znaci da niko nece da ga kupi.

Glava 2

TRZISNI MEHANIZAM

1.TRZISTE I KONKURENCIJA

Trziste karakterisu raznovrsne transakcije koje se realizuju izmedju privrednih subjekata.Zato ga Adam Smit i opisuje kao misticnu stvar i predstavlja ga kao nevidljivu ruku koja uredjuje odnose izmedju ponude i traznje proizvoda i usluga. U tom smislu, razumevanje trzista uslovljeno je razumevanjem ponude, traznje i cene koja se formira na istom, usled njihove interakcije.

Trziste je osnova robno-novcane privrede. Trziste je jedan od uslova nastanka i funkcionisanja preduzeca, a onda i privrede kao celine. Trzisni mehanizam se sastoji od konkurencije, ponude, traznje i cene.

Konkurencija proistice iz postojanja vise ucesnika na trzistu, a moze se opisati kao rivalitet privrednih subjekata. Konkurencija opste posmatrano predstavlja motiv privrednim subjetima da stalno unapredjuju svoje poslovanje i ponasanje. Konkretno, konkurencija doprinosi smanjenju cena povecanju kvaliteta prizvoda i usluga.

Konkurencija se moze posmatrati kao cenovna i necenovna. Cenovna konkurencija podrazumeva da prodavci smanjuju cene kako bi se izborili za svoj deo trzista. Necenovna konkurencija podrazumeva da se prodavci medjusobno nadmecu kvalitetom i modernoscu proizvoda, priblizavanjem proizvoda kupcu, pruzanjem posle prodajnih usluga

1.1 Pojam Trzista

Trziste se moze prikazati kao sveokupnost odnosa ponude i traznje. Trziste je aranzman u kome prodavci i kupci u interakciji odredjujucene i kolicine dobara i usluga. Povezivanjem prodavaca i kupaca trzisna ekonomija istovremeno resava tri osnovna problema:

1.Sta ce se prozvoditi, zavisi od odluke kada potrosac nesto kupuje. Novac koji se tom prilikom isplacuje sluzi za isplacivanje plata, rente i dividende.

2. Dobra koja se proizvode se odredjuju u konkurenciji izmedju razlicitih proizvodjaca

3. Za koga se dobra proizvode odredjuje se putem ponude i traznje na trzistu faktora proizvodnje. Ovo trziste odredjuje visinu zarade,zemljisne rente, kamatu i profit.

1.2 Funkcije trzista

Trziste obavlja sledece funkcije:

Selektivnu

Alokativnu

Distributivnu

Informativnu

Veoma vaznom ulogom trzista moze se smatrati selekcija ucesnika, eliminisanje onih koji su manje uspesni u poredjenju sa drugima (uspesnima). Veoma vazna funkcija je ona koja se odnosi na misiju ekonomije kao nauke,jeste funkcija alokacije resursa. Trziste je neprikosnoveno u obezbedjenju optimalne alokacije resursa.Znacajana uloga trzista je i distributivna. Trziste omogucava da se ponuda i traznja susretnu takodje trziste vrsi i distribuciju novcanih sredstava koja su predmet transakcija. Trziste obavlja i informativnu funkciju. Ova funkcija proistice iz cinjenice da je trziste veoma znacajan izvor informacija o tome sta je potrevno proizvoditi i u kojoj kolicini, kome treba prodati proizvode i slicno.

1.3 Trzisni potencijal i absorbcijska moc trzista

Trzisni potencijal i absorpcijska moc trzista su dva parametra o isplativosti poslovanja na odredjenom trzistu. Absorbcijska moz trzista predstavlja potencijalno mogucu prodaju proisvoda u odredjenom vremenu i prostoru uz odredjene napore, dok trzisni potencijal mozemo utvrditi formulom

TP=P+U+I+(Zp+Zk)

Trzisni potencijal= proizvodnja + uvoz+izvoz+(prenesene zalihe+zalihe ne kraju razdoblja)

2. TEORIJA TRAZNJE I PONUDETraznja i ponuda predsatavljaju fundamentalne koncepte ekonomije i osnovu trzisne privrede. Traznja pokazuje koji obim proizvoda ili usluga potrosaci traze. Obim traznje predstavlja kolicinu proizvoda ili usluga koju su potrosaci spremni da kupe po odredjenoj ceni . Odnos izmedju cene i obima traznje je zakon traznje . Ponude pokazuju koji obim proizvoda i usluga trziste moze ponuditi potrosacima. Ponudjena kolicina je kolicina proizvoda i usluga koju su proizvodjaci spremni da ponude po odredjenoj ceni. Odnos izmedju cene i ponudjene kolicine je zakon ponude. Cena se moze objasniti kao odraz odnosa izmedju ponude i traznje.

Odnos ponude i trznje je osnova ekonomskog modela Alfreda Marsala. U osnovi ovog modela je objasnjenje i predvidjanje promena u ceni i kolicini proizvoda koji se prodaju na trzistima na kojima vlada konkurencija.

2.1 Teorija traznje

Prema zakonu traznje ponasanje potrosaca zavisi od kretanja cena u smislu da rast cena prouzrokuje smanjenje obima kupovine a pad cene povecava obim kupovine. Veza izmedju ponude i traznje je inverzna. U skladu sa zakonom traznje jeste i kriva traznje. Kriva traznje takodje reflektuje inverznu vezu izmedju cene i traznje.

2.1.1 Trzisna traznja

Sa sve vecim koriscenjem proizvodja njegova korisnost opada. Proucavanjem ovog fenomena, autori su zakljucili da nakon potrosnje odredjene kolicine nekog proizvoda, konzumiranje dodatne jedinice proizvoda donosi sve manje i manje zadovoljstva potrosacima. Ova promena korisnosti oznacava se kao marginalna korisnost.Potrosaci racionalno biraju vrstu i kolicinu proizvoda koju ce kupiti, i iz njihovog pokusaja da maksimiziraju svoju dobrobit, kada se menja cena proizvoda, proisticu 2 efekta

Efekat prihoda

Efekat substitucije

Efekat prihoda podrazumeva da se sa rastom prihoda (primanja) ljudi,zahteva veca kolicina odredjenog proizvoda a ako se prihodi smanjuju da se zahteva manja kolicina odredjenog prizvoda.

Efekat substitucije podrazumeva da ce sa povecanjem cene potrosaci kupovati manje kolicine nekog proizvoda a sa smanjenjem cene vece kolicine.

2.1.2 Pomeranje krive traznje

Ako se sumiraju kolicine odredjenih proizvoda trazene od svih pjedinaca posmatranja u odnosu na kretanje cene dobice se kriva trzisne traznje.Kriva traznje pokazuje kako se promene u ceni odredjenog proizvoda reflektuju na kretanje trzisnje traznje.Ukoliko se cena smanji, usledice kretanje nanize,odnosno udesno sto znaci da dolazi do povecanja traznje.Suprotno ukoliko se cena poveca usledice kretanje navies,odnosno ulevo,sto znaci da dolazi do smanjena traznje.

Promene u traznji najcesce su izazvane promenama cene.Medjutim,promene u traznji mogu biti prouzrokovane i necenovnim faktorima.Necenovni faktori traznje su:

Ukusi i preferencije potrosaca

Broj potrosaca

Prihod ili primanja potrosaca

Cene povezanih dobara

Ocekivanja potrosaca koja s ticu dostupnostiili cena odredjenog proizvoda u buducnosti.

Ukoliko se potrosacma vise dopada konkretni proizzvod u poredjenju sa onim koji su do tada koristili doc ice do povecanja obima traznje konkretnog proizvoda.Suprotno (pomeranje ulevo) usledice kada se smanji interesovanje za konkretni proizvod..Sa povecanjem broja potrosaca doci ce do povecanja obima traznje, a smanjenje broja potrosaca uslovice pad ukupnog obima traznje za konkretnim proizvodom.

U slucaju kada primanja potrosaca rastu, uz ostale nepromenjene uslove, doc ice do povecanja traznje za konkretnim proizvodom.Smanjenje primanja potrosaca uslovice i smanjenje traznje za konkretnim proizvodom.

Kada potrosaci ocekuju d ace uslediti pad cena i kada se raspolozovost proizvoda ne dovodi u pitanje trenutna traznja za konkretnim proizvodom ce se smanjiti.Suprotno, ukoliko potrosaci ocekuju rast cena u buducnosti i kada je njena raspolozivost neizvesna, doc ice do rasta traznje za proizvodom u posmatranom trenutku.

Cene povezanih dobara takodje su factor kretanja krive traznje.

-Supstituti

-Komplementi

-Ako se cena supstituta poveca , usledice povecanje traznje za konkretnim proizvodom, sto znaci da cena supstituta i traznja imaju isti smer kretanja i

-ako se cena komplementa poveca,usledice smanjnje traznje za konkretnim proizvodom, sto znaci da cena komplementa i traznja za konkretnim proizvodom imaju suprotan smer kretanja.

2.2 Teorija ponude

Ponudjaci ce povecati obim ponude u slucaju povecanja cene.To znaci da izmedju cene i obima ponude postoji direktna veza, odnosno da rast cene izaziva i povecanje ponude.Preduzece ce se na trzistu ponude ponasati drugacije ukoliko s radi o trzistu potpune konkurencije, monopola, oligopola ili monopolisticke konkurencije.Promena cene se orazava na obim ponude.

2.2.1 Trzisna ponuda

Na trzistu potpune knkurencije, trzisna cena proizvoda je data velicina.Na ovakvom trzistu posluje veliki broj ponudjaca, pa niko od njih nema uticaj na cenu, vec se ona formira pod uticajem ponude i traznje.U ovakvim uslovima trzisna cena je jednaka granicnom prihodu (MP). Preduzece ce u uslovima potpune konkurencije maksimirati profit kada je trzosna ili prodajna cena jednaka granicnom prihodu, a granicni prihod pri tome jednak granicnim troskovima.

-Monopolasko trziste podrazumeva postojanje samo jednog ucesnika na strani ponude. Preduzece monopolista ima moc da odredjuje prodajne, tj trzisne cene.Iako ima mogucnost da sam definise cene, monopolista mora da zna ukoliko postavi cenu previsoko moze ugroziti obim prodaje.Za monopolsko trziste nie neuobicajena pojava diskriminacije cenama tj kada monopolist prodaje isti proizvod po razlicitim cenama.

-Na oligopolskom trzistu na kome na strani ponude postoje dva ili mali broj preduzeca, koji nisu u mogucnosti da definisu cene, a cesto izbegavaju da medjusobno konkurisu cenama.Cena se odredjuje pomocu teorije igara. Ravnotezna tacka predstavlja ona pri kojoj je minimalna vrednost jednog igraca jedna maksimalnoj vrednosti drugog igraca.

Trizste monopolisticke konkurencije je karakteristicno za trzista masovnih nestandardizovanih proizvoda.Konkurencija je uglavnom necenovna.Preduzece uglavnom na ovom trzistu dnastoji da trzisnu cenu definise ispod nivoa kako bi se ostvarilo povecanje obima prodaje kako bi mu se omogucilo snizenje prodajne cene.

2.2.2 Pomeranje krive ponude

U slucaju ponude necenovni elementi su:

-Cene resursa

-Tehnologija

-Porezi i takse

-Cene ostalih dobara

-Ocekivanja koja se ticu visine cena u buducnosti

-Broj prodavaca

Cena resursa utice obrnuto srazmerno na ponuda konkretnog proizvoda.Ukoliko cene resursa potrebnih za proizvodnju ili isporuku proizvoda porastu smanjice se ponude.Smanjenje cene resursa izazvace vece interesovanje proizvodjaca za njihovu nabavku sto ce povecati ponudu.

Razvoj tehnologije uslovljava porast ponude, rast poreza i taksi ima suprotan efekat, sto znavi da povecanje poreza smanjuje ponudu proizvoda.

Ocekivanja vezana za promenu cena u buducnosti negativno uticu na obim ponude.Ukoliko proizvodjaci ocekuju rast cena to ce smanjiti ponudu istog proizvoda.Ukoliko se ocekuje smanjenje cene proizvoda ponuda ce se povecati.Broj proizvodjaca srazmerno se odrazava naobim ponude, sto znaci da ce se sa povecanjem broja proizvodjaca ponuda biti povecana.

Ukoliko cene ostalih dobara koje proizvodjac moze ponuditi porastu,on ce smanjiti ponudu tog proizvoda.

2.3 Ravnoteza traznje i ponude

Trzisisna ravnoteza se javlja kada su ponuda i traznja za proizvodom jednake. Ravnoteza znaci da u posmatranom trenutku ne postoje faktori koji bi uslovili promenu ponude i traznje. Trzisna ravnoteza se javlja u tacki preseka krive ponude i traznje. Cena pri kojoj je obim ponude jednak obimu traznje je ravnotrzna cena (Pe)

2.3.2 Promena trzisne ravnoteze

Promene u obimu ponude i traznje prouzrokuju novu tacku ravnoteze. Ukoliko se traznja smanji doci ce do pomeranja po krivi ponude ulevo sto ce usloviti smanjenje i obima ponude i cene konkretnog proizvoda. Ukoliko dodje do pomeranja krive traznje navise to ce usloviti pomeranje po krivi ponude udesno, odnosno dovesce do povecanja ponude.Ako dodje do pomeranja krive ponude nanize doc ice do pomeranja po krivi traznje udesno sto ukazuje na veci obi mi nizu cenu konkretnog proizvoda, ako se desi suprotno doc ice do pomeranja po krivi traznje ulevo, sto znaci smanjenje obima razmene i vecu cenu konkretnog proizvoda.

U slucaju kada istovremeno dolazi do povecenja i ponude i traznje, cena ostaje ista sa tim sto se sada efekat javlja u promeni kolicine, koja se u ovom slucaju povecava. Ako dodje do istovremenog smanjenja ponude i traznje, dolazi do smanjenja obima, pri cemu cena proizvoda ostaje na istom nivou.

2.4 Drzavni intervencionizam

Desavanja na trzistu pod uticajem promena na trzistu pod uticajem promena na strani ponude i traznje predstavljaju odraz ekonomskog liberalizma. Ekonomski liberalizam podrazumeva potpuno samostalno i slobodno delovanje trzista , odnosno izostanak ogranicenja privrednih aktivnosti.Intervencija znaci uloga drzave, odnosno drzavni intervencionizam.Njegov znacaj je postao ocigledan sa pojavom velike ekonomske krize (1929-1933), u to vreme je dominirao Kejnsov concept drzavnog intervencionizma.

Dejstvo drzave se moze ispoljiti na najma ne dva nacina:

-Izazivanje nestasica i / ili viskova

-Utvrdjivanje, odnosno kontrola cena

2.4.1 Nestasice i viskovi

Kada se smatra da trziste ne moze da deluje na zadovoljavajuci nacin, u odnos ponude i traznje moze da se umesa i vidljiva ruka-delovanje drzavnih organa, drzave. U tom slucaju rec je o kontroli cena na trzistu, to se postize uz pomoc izazivanja nestasica ili viskova na trzistu.

Nestasica se obezbedjuje smanjenjem cene proizvoda u odnosu na njegovu realnu, trzisnu ravnoteznu cenu. Ona podrazumeva odredjivanje najvece cene po kojoj je poguce prodavati proizvod.

Visak se obezbedjuje nerealnim povecanjem cene, odnosno definisanjem minimalne cene po kojoj proizvod moze biti prodavan, da bi definisanje najnize moguce cene bilo efektivno potrebno je da ona bude iznad ravnotezne cene.

2.4.2 Politika utvrdjivanja cena od strane drzave

Utvrdjivanje cena od strane drzave predstavlja neposredni nacin kontrole cena. Drzava moze uticati na cene preko mera monetarne i kreditne politike, stimulisanjem izvoza, robnim rezervama, subvencijama itd.

Direktan uticaj na cene javlja se u slucaju kada je rec o proizvodima koji su od posebnog znacaja za privredu ili drustvo u celini. Predmet drzavne intervencije najcesce je gornja granica cene. Ovakva drzavna intervencija se javlja kod osnovnih zivotnih namernica, elektricne energije, transportnih usluga, nafte i naftnih derivata.

2.4.2. Politika utvrdivanja cena od strane drzave

Predstavlja neposredni nacin I ontrole cena. Posredno, drzava moze uticati na cene preko mera monetarne I kreditne politike, stimulisanje izazova, robnim rezervama subvencijama itd.

Direktan uticaj na cene javlja se eu slucaju kada je rec o proizvodima koji su posebinih znacaja za privredu ili drustvo u celini.

Direktan utocaj drzave na utvrdivanje cena smanjuje ulogu trzista, odnosno koriguje optimalnu alokaciju resursa koju sugerise trziste.

3. ELASTICNOST TRAZENJE I PONUDE

Kada se govori o ponudi, traznji I cenama, neizostvan tema je I elasticnost. Elasticnost predstavlja sposebnos neke ekonomse velicine da reaguje na premne neke druge ekonomke velicine, sa kojom je u odnosu meduzavisnosti.

Cenovna elasticnost pokazuje kako ucesnici na strani ponude I traznje reaguju na promenu cena, odnosno da li reaguju na promenu cena.

3.1. Elasticnost traznje

Elsaticnos traznje predstavanja meru reagovanja potrosaca usled promene cene konkretnog proizvoda da trzistu. Traznja elasticna ukoliko potrosaci reaguju na promenu cene, u smislu da povecanje cena prourukuje smanjenje traznje I odratno, smanjuje cene prouzrokuje povecanje traznje za konkretnim proizvodom.

* pomocu koeficijenta elasticnosti

* pomocu testa ukupnog prihoda

3.1.1. Koeficijent elasticnosti

Keficijent elasticnosti pokazuje u kojoj meri se meri traznja sa promenom cene te se racuna na osnovu podataka o ceni I kolicini. Keficijent elasticnosti moze se izracinati na 2 nacina.

Kada su promene u trazenim kolicinama znacajnije u poredenju sa promenama u ceni se reci da je traznja elasticna. U tom slucaju koeficijent elasticnosti veci je od jednice.

3.1.2. Cenovna elasticnstiost traznje

Cenovna elasticnost traznje moze se posmatrati I preko krive prihoda. Pri tome ukupan prihod se posmatra kao proizvod kolicine odredene proizvoda I njene trzisne cene.

Pored ukupnog prihoda, znacajna kategorija u analizi ponude i traznje je I granicni prihod. Granicni prihod pokazuje promene ukupnog prihoda usled promene u trazjnji. Test ukupnog prihoda se oslanja na promene u ukupnom prihodu da bi se odereila elasticnost traznje.

Kako ce se promene u ceni odraziti na promene traznje zavisi od vise faktora.neke od njih su:

Supstitabilnost drugom vrstom proizvoda

Ucesce prihoda koji se koristi za kupovinu konkretnog proizvoda u ukupnom prihodu

Stepen nephodnosti, odnosno luksuznosti proizvoda

Mogucnost odlaganja kupovine od sptrane potrossaca

3.1.3. Dodatna elasticnost traznje

Kao sto cenovna elasticnost trznje podrazumeva promene u traznji uslovnjenje promene cena proizvoda, tako ohodan elasticnost traznje podrazumeva promnu traznji uslovnjene promenom dohotka. Dohodna elasticnost traznje moze se odrediti I prkazati pomogcu keficijenta elasticnosti.

Koeficijet dohodne elasticnosti moze biti veci, manji ili jednak nuli. Vrednost koeficijenta elasticnosti zavisi od toga sta se desava sa traznjom usled prmene nisoa dohotka.

Konacno kada poras dohotka izaziva I porast traznje, odsnoso kada je koeficijent dohodne elasticnosti veci od jedinice rec je o superiorinim prozivodima. Unutar superiornim dobara mogu ce je izdovjiti dve pod kategorijea to su:

Prozvodi nephodne potrosnje

Prozvodi luksuzne potrosnje

Kod proivoda nepohodne potrosnje koeficijent elasticnosti je pozitivan, ali manji od jednice. To zanci da prome u traznji neprate u potpunosti promene u dohotku, odnosno da povecanje traznje nije srazmerno povecanje dohotka.

3.1.4. Unakrsna elasticna traznja

Kada se govori o cenovnoj elasticnosti traznje, obicno se ima u vidu uticaj cena konkretnog proizvoda na kretanje traznje za istim. Medutim, na kretanje traznje za nekim proizvodom osim cene tog konkretnog proizvoda uticu I cene drugih proizvoda

Koeficijent unakrsne elasticnosti (Eku) pokazuje da li su I u kojoj meri promene u traznji za jenom vrstom prozivoda uslovnjene promenama cena neke druge vrste prozivoda.

U slucaju kada je odnos promene u obimu tranje posmatranog proizvoda I promene cene drugog prozvoda manji od jedinice (negativnih) to zanci da je rec o prozivodima koji su komplementarni.

3.3. Elasticnost ponudeElasticnost ponude zavisi od granicnih troskova, odnosno od odnosa izmedu granicnih troskova I cene, ali I od vremneskog perioda u kome se ponudea posmatra.

3.2.1. Cenovna elasticnost ponudeCenovna elasticnost uslovnjena je, osim navedenim fakstorima, I vremenskim okvirom. U tom smislu, razlikuju se trzisni period, kratak rok I dugi rok. Sto vise vremna proizvodac ima vrmena da prilagodi prozvodu, to je ponuda elasticnija.

Trzisni perod prodstavlja vreme u kome prozvodac ne moze nista da promeni, pa je prema tome ponuda savrseno neelsticna. Drugi rok je veme u kome prozvodac moze preomeniti sve, pa te prema tome ponuda ce biti neelasticna.

4. TRAZNJA I PONUDA FAKTORA PROIZVODNJE

Resursi su inputni u lancu vrednosti, odnosno opipljivi I neopipvnjivi eniteti koji sun a raspolaganju preduzecu I koji mu omogucavaju efektivnu I efikasnu trzisnu ponudu, koja ima vrednost za odredene trzisne segmente. Resursi se mogu posmatrati kao stanje ili kao akticnost.

Kada se govori o trzistu, najcesce se ima u vidu trziste prodaje, na kome se nude gotovi prozvodi potrebni za zadovoljenje odredenih potreba potrosaca. Medutim, ne sme se zanemartiti ni drugo veoma zanacajno trziste, a to je trziste nabavke.

4.1. Analiza faktora/resursa proizvodnje

Jedan od problema koji zasluzuje paznju ne samo praktican, vec I teoreticara je problem maksimiziranja profitaa sa kojim se preduzeca suocavaju na trzistu ponude I traznje.

Ako se profit definise kao razlika izmedu prihoda I troskova, onda to znaci da profit zapravo predstavnja razliku izmedu prozvodaca kolicine proizvoda koji se prodaju na trzistu I njihove cene, s jedne strane, I proizvoda kolicine resursa koji se nabavljaju radi proizvodnje proizvoda I njihove cene, s druge strane.

U savremenoj mikroeonomskoj literature resursi imaju nesto drugaciju strukturu. Na primer, oni ukljucuju materijalne I nematrijalne resurseili fizicke, finansiske I ljudske resurse itd. Za razliku od mikoekonomske I makroekonomske literature resurse oznacava kao faktore proizvodnajnje I u njih ukljucuje rad, zemlju I kapital.

4.1.1. Traznja za resursima izvedena traznja

Traznja za fakstorima prozivodnje ili resursima oznacava se kao izvedena traznja. Traznja je izvedena, odnosno odredena na osnovu traznje za proizvodima koji se dobijaju pomocu konkretnog resursa.

Granicni prozivod rada jednak je kolicniku promene ukupnog prihoda kao posledice angazovanja dodatne jedinice proizvedenog resursa, na primer rada ili kapitala.

Traznja I ponuda prozivedenih resursa moze se posmatrati I na sldeci nacin. Naime, moze se reci da traznja za prozvodnim resursima potice iz poslovnog sektora, dok sun a strani ponde domacinstva, odosno potrosaci u slucaju trzista prodaje, koje je vec bilo predmet analize.

Traznja za prozvodima resursima odredena je je produktivnoscu konkretnog resursa, kvalitetom resura, kao I tehnologijom u okviru koje se konkretni resurs koristi.

Kao I u slucaju trzista gotovih proizvoda, sa promenom cene proizvodnih resursa menja se I traznja istih. Sa rastom cene, kriva traznje pomera se ulevo, dok sa smanjenjem cena kriva traznje se pomera udesno. Na traznju prozvodnim resursima utice I njihova produktivnost:p

Kriva ponude prozvodnih resursa na trzistu potpune konkurencije predstavlja apravo krivu granicnog troska resursa za taj resurs. Nivo angazovanja resursa koji obezbeduju maksimiziranje profita jeste naj pri cemu je kriva ponude predstavljena ganicnim troskovima resursa, a kriva traznje granicnim prihodima proizvoda.

4.1.2. Granicna produktivnos prozvodnih resursa

Osim analize troskova I prihoda, upotreba proizvodnih resursa podrazumeva I analizu tehnologije, u smislukoriscenja najbolje moguce tehnologija, granicnog prihoda prozvoda I granicnog troska resursa jedank jedinici za sve resurse,odnosno:

MRP1/MRC1=MRPc / MRCcRavnotezni nivo zaposlenih idntfikovano je kao Qe, a odgovarajuc, ravnoteza cena kao Pe. Isprekidana linija sa leve strane tacke preseka odnosno ravnoteze pokazuje da je angazovanje manje resura.

Granicna produktivnos p roizvodnih resursa znacajno utice na ekonomsko blagostanje. Na trzistu ponude konkurenciju svaka uocena neravnoteza u prirodu javlja se zbog razlika u produktivnosti resursa I vrednoti proizvoda za ciju se prozvodnju ti resursi koriste.

Monopolisticka moc na trzistu gotovih proizvida ima uticaj na trziste prozvodnih resursa. Naime, kao sto je istaknuto traznja za prozvedenim resursima izvedena je iz traznje za prozvodima.

4.1.3. Ekonomska renta I orputetni trosak

Prinos na resure ozncava se I kao ekonomska renta. Enkonomska renta se utvrduje kao razlika izmedju prihoda I troskova, odnosno moze se reci da renta predstavlja profit.

Za upotrebu resursa vezuje se 2 veoma znacajne kategorije. To su troskovi I prnos. O otroskovima je vec bilo reci, kada je istaknuto da troskovi nastaju kao poseldica upotreba resursa.

Zarada koju prousta prestavka ortunitetni trosak. Isto I sa zemnjom koju poseduje zemljo vlasnik, a kojom moze dati u zakup I ostvarti oderednu rentu, kao I vlaskik kapitala koji kapital moze uloziti u neki drugo posao I ostvariti prinos na kapital.

Prinos koji se moze ostvariti po onovu posedovanja rsursa zavisi od njihovih karakteristika. Kao kljucne karatreristike resursa u savremenim ulovima moze se istaci: retkost I ograniccenost, mobilnost I imitabilnost. Resursi su retki u koliko ih nema dovoljno da se zadovolje sve ljudcke potrebe.

Imitabilnost ili mogucnost imitiranja, odnosno kopiranja resursa predstavlja veoma znacajnu karakteristiku resursa u savremenim ulovima. Oni resursi koji se mogu jednostavno kkopirati, odnosno obezbediti za relatinvno kratke vreme sasvim izvesno donose manju rentu u poredelju sa resusrima koje tesko imitirati.

4.2. Rad kao factor proizvodnjePrvi element procesa proizvodnje je rad, odnosno radna snaga. Tradicijalno, radna snaga posmatrala se u smislu fizicke radne snage, koje samo treba da izvrsava odredenje zadatke u procesu rada. Danas se radna snaga posmatra mnogo sire I dublje na ime, I sam naziv radna snga promenjen je u ljudski resursi ili ljudcki kapital, sa pretenzijom da ukase na znacaj radne snage u savremenim uslovima.

Nepopipljivu imovinu cini sve ono sto se nomze videti, sto fizicki nje uocljivo u preduzecu, odnosno sto sve daje vrednost preduzecu, a ne obuhvata sredstva za rad I premeta rada I sredstva za prozivodnju .

4.3. Zemlja kao factor proizvodnje

U naj ranije doba, kada su se javili zaceci privredivanja, zemlja je zajedno sa radom bila osvo za obezbedjenje proizvoda za zadovoljenje ljudckih potreba. Premda pojam zemlja obicno asocira na obraive povresine, u sirem smislu amaliza zemlja kao factor prozvodnje ukljucuje I sve privredne resurse, kao sto su:

Mineralna I rudna bogatstva, nacionalni parkovi, vazdusni, kopneni morski koridori I sl.

4.3.1. Ponuda I traznja zemlje

Specificnost zemlje kao faktora prozvodnje dolazi do izrazaja kada j rec o ponudi I traznji zemlje. Najme, zemlja je specificna zbog niske mobilnosti, odnosni izostanka mobilnosti. Takodje, zemlja nema mogucnost reprodukcije I prosirenja.

Nacelno posmatrano, tranja zemlje ima oreden negativni nagib, sto znaci da je, opste posmatrano, u sladu sa zakonom traznje. Sa druge strane, ponuda zemlje je specificna jer je ogranicena raspolozivom povrsinom zemlje. zato se moze reci da je ponuda zemlje gotovo fiksna.

4.3.2. Renta kao prinos po osnovu upotrebe zemlje

Kao sto se na zajam mogu dati finansiska sredstva ili roba, tako se u zakup moze dati I zemlja. Onaj ko poseduje zemlju I daje je u zakup naziva se zakupodavac, dok se onaj ko uzima zemlje u zakup oznacava kako zakupac.

U odnosu na prinos koji se ostvarje po osnovu upotrebe drugih faktora prozivodnje, renta je specificna, jer je ogranicena mogucnost povecanje efekaa od koriscenja zemlje. Ova ogranicenost ispolja se korz zakon o opadajucim prinosima.

Iznos zakupnine zavisi od vrednosti zakupljne zemlje I niza drugih faktora, pa se zato I govori o tazlicitim oblicima rente. Obicno se iznos rente utvrduje na bazi vrenosti zemlje I bankarske kamatne stope.

Renta se javnlja u 2 osnovna oblika, a to su APSOLUTNA I DIFERENCIJALNA renta. Apsolutna renta je ona koju dobija svako ko daje zemlju u zakup,bez obzira na njene karakteristike odnosno kvalitet.

Diferncijalna renata moze se javiti u razlicitim oblicima. Preciznija rec je o sledecim, posebnim oblicima zakupnine:

Rikardova renta,

Monopolska renta

Porterova renta.

Deficitirani resursi mogu donositi rentu svom vlasniku s obzirom na rentabilnost njihove upotrebe. U ovom slucaju usled toga sto je raspozivos zemljista ogranicena, ono vlasniku donosi rentu vecu od apsolutne rente.

4.5. Elementi procesa prozvodnje

Kao sto je ven navedeno, pored samog rada, predmeti rada I srednsta za rad cine sredstva za prozvodnju, odnosno elemente procesa proizvodnje tj predstavlja kapital ulozen u preduzece.

4.5.1. Predemti rada

Predmeti rada su elementi procesa rada koji zaposleni pomocu sredstava za rad obradjuju, preraduju I doradjuju radi stvaaranje upotrebne vrednosti (prozivoda). Predmeti rada su uzi pojam od obrtnih sredstava, jer predstavljaju obrtna srednsta u robnom obliku. Predmeti rada mogu se podeliti prema:

Nameni

Osnovni, pomocni, reziski, energija, tudje uslge

Kvalitetu

Standardni, surogat, okazioni I

Vrednisti ili prema kolicini rada ulozenog za njihovo sticanje.

Trosenjem predmeta rada nastaju troskovi predmeta rada. Oni se obracunvaju kao proizvod utorsene kolicine I nabavne cena premea rada. Na troskove predmeta rada ranije se, pre svega, uticalo u najvecoj meri u fazi prozivodnje, a danas u fazi nabavke jer je ova faza urocnik troskova I u fazi prozivoodnje.

4.5.2. sredstva za rad

Su element I factor procesa rada pomocu koga zaposleni obradjuju, preradjuju I doradjuju predmete rada radi stvaranja nove upotrebne vrednosti (proizvoda). Sredsvrva za rad ukljucuju opremu I alat, a predstavljaju sredstva za radu u uzem smislu.

Kapacitet sredstva za rad prestvalja sposobnos proizvodnje oderedenje kolicine porizvoda ili prerade kolicine predmeta rad u uderedenom vremenskom perodu.

Kapcitet moze biti:

Teoriski ili max(24h*365*10god),

Raspolozivi,kada se teoriski umanji za vreme potrebna za tekuce I investicinone odrzavanje

Realni, kada se raspolozivi umanji za zastoje izazvane subjetivnim faktorima I

Optimalni, kada su prosecni troskovi najnizi, tj. Zahetvaju usledjivanje potrosnje svih elemenataa procesa rada, a ne samo sredstva za rad.

4.5.2.1. Amortizacija sredstava za rad

Srestva za rad u toku korvremenski period u keme nastaju I - iscenja postepeno prenose svoju vrednost na gotov proivod, odnosno postepeno se trose.ovo trosenje sredstva za rad nije vidljivo, vec je samo predpostavljeno. Tacnije, predpostvalja da se upotrebom sredstva za rad trose, ted a se njihova vrednost smanjuje.

Vremenski obracunato amortizacija, zavisi od duzene koriscenja sredstava za rad odnosno od osnovice za obracu ammortizacije I stope amotrizacije. Pri tome, iznos amortizacije, kao troska sredstava za rad utvrduje se kao prozivod osnovice za obracun amortizacije I stope amortizacije.

Ravnomerni metod podrazumeva da se svake godine otpisje ist iznos, odnosno da stopa amortizacije bude ista iz godine u godinu.

Progresivni metod podrazumeva da kada su sredstv za rad nova I ne razrdena, a radnici ne uhodani, dakle u prvim godinama koriscenja sredstva za rad, treba primenjivati nizi stope amortizacije, a onda ih postepeno povecavati.

Degresivni metof podrazumeva dad ok su srrdsv za rad nova I njegov ucinak je naveci, jer nema loma I kvara treba primenjivati vise stope amortizacije.

4.5.2.2. Troskovi odrzavanja strdstava za rad.

Kada je rec o strdtvima za rad posebnu oanju zasluzuju troskovi odrzavnja. O troskovima odrzavanja treba voditi racuna vec pri nabavci sredsrva za rad, jer njihov iznos moze znacajno operetiti ukuone troskove poslovnja, te I prodaju cenu prozivoda. U troskove odrzavanja spadaju:

Troskove tekuceg odrzavanja-nastaju sled svakodnevnog ciscenja I podmazivanja sredstava za rad I terete vremeniski period u kome nastaju i

Trosove invensicijon odrzavanja nastaju zncajno rede poredju sa troskovima tekuces odrzavanja, gde se invescitiono odrzavanje vrsi jednom gdisnje ili jedno u par god.

Troskovi odrzavanja mogu s eprikazati I graficki. Sa slike se moze uociti da se pored krive troskova odrzavanja (To) javljaju I troskovi zastoja.troskovi odrzavanja raste sa povecanjem inteziteta odrzavanja, sto zanci d ace troskovi odrzavanja biti veci u koliko se ona intzivnuje ( cesce ) odrzavaju.

5. CENA KAO MIKROEKONOMSKA KATEGORIJA

Pre nego sto se pocne sa pruzanjem usluga ili ponudom proizvooda na trzistu mora se odrediti cena, tj. Usvojiti cenovnik.cena oznacava novcani izraz vrednosti robe I usluga na trzistu. Preko nje preduzece ostvarjue prihod, meri trzisnu ucesce I profiabilnost firme. Broj realizovanih usluga I proizvoda koji se moze prodati na odredenom trzistu u odereno vreme zavisi od velicine prodanje nece koje preduzece odredjujee.

Cena se def kao novacani izraz vrednosti robe ii kao stopa razmene jednog dobra za drugo. U mikroekonomiji cena se izjednacava sa vrednoscu robe, odnsosno, smatraju se sinonimima.

5.1. Metode formiranja cena

Sto se tice pravila za odredivanje cena, u praksi ona nisu strogo definisana .preduzece se u oderdivanju cena susrecu sa mnogim poteskocama koje su posebno izrazene kada preduzece usvaja ili razvija novi prozivod ili osvaja novo trziste.pri donosenju odluke o ceni neophodno je ueti u obzir delovanje velikob broja faktora razlicitog karaktera I inteziteta delovanja od ojih je dosta njih van kontorle preduzeca.

Metod trokove plus je najcesce korisecni metofd formiranja cena u privrednoj praksi. Ona se bazira na koncepciji ukupnih prozivoda. Sustina metoda jested a se cena formira na bazi stvarnoh, planiranih ili stnadtnh cifara prosecnih troskova ukljucijuci I stopu dobiti koje preduzece smatra normalnm ili ostvarnjiom u datom vremneskom intervalu u kome se cena formira.

Marginalni metod formiranja cena se bazira na marginalnoj granicnoj koncepciji troskova. Pokazije se vrlo racijonalnim u privrenoj praksi, posebno za kratkorocno formiranje cena.

Metod ciljne stope prinosa je dobro kda preduzece fokusirana na dobit kao ciljnu funkcuju u formiranju cena.

Novii metodi formiranja cena se svode na cinjenicu da je najbolje ako se koristi metod formiranja cena koju uvazava uticaj sva 4 osnovna fakstora formiranja cena. To ne znaci da u oderenjim situacijama neke od faktora nema vecu ili manju specificnu tezinu za oderedni prozivod, trzist ili kupca.

5.1.1. Odredivanje cenaaCena se odrduje na osnovu opstih ciljeva preduzeca, potencijala preduzeca I analize mnostva faktora vezanih za trziste.direktna veza cene I dobiti uocljiva je na vise nacina jer ukupan broj prihooda predstavalj broj prodatih prozivoda I ulsluga po oderednjenim cenama.

Cenovne opseg se moze svrstati u 5 kategija: diferencijalne cene, konkurencke, cene vezane za liniju prozvoda, cene zasnovane na imidju I strategije zasnovane na dristibuciji.

5.1.2. utvrdivanje taacne cene

Utvrdivanje prodajne cene vrsi se na vise nacina:

1) Dodatak (nakup) na stvarnu cenu prozvoda,

2) Metod cost plus,

3) Metod prosecnog troska

4) Ciljno odereddivanje cena

5) Amaliza kriticne tacke

Prosecan troksak uvrduje se kada ukupne trokove podelimo sa brojem prozivedenih komada. Kada na ukuone troskove dodamo marzu profita mozemo izracunati verovatnu cenu po komadu prozivoda.

Kritcna tacka poslovanja predstavlja granicu rentabiliteta ili onu tacku na koju su prihodi jedaki trokovima. Analiza kritcne tacke treba das e bavi kako trokovima tako I potraznjom. Ova analiza moze biti jako korina za odredivanje cene.

5.1.3 Prilagodjavanje i pravno regulisanje ceneTesko je predpostaviti d ace kompanija samonicijativno menjati nivo cena bez pokusaja da sagleda mogucnost ishoda odnosno uticaj na obim prodaje, ucesce na trzistu I profit. Promene cena uslovljena se mnogim drugim faktorima. Preduzece mora da prilgodava nivo cena ukoliko se menja situacija privrede.

5.2.