EKONOMIKA EKONOMIKA PREDUZEĆAPREDUZEĆA

TRTROŠKOVI I UTROŠCIOŠKOVI I UTROŠCI

TROŠKOVITROŠKOVI

TrošenjeTrošenje je je proces uništavanja upotrebnih proces uništavanja upotrebnih vrednosti u cilju stvaranja novih viših vrednosti u cilju stvaranja novih viših upotrebnih vrednostiupotrebnih vrednosti, pa se istovremeno , pa se istovremeno sa trošenjem, resursima dodaje vrednost.sa trošenjem, resursima dodaje vrednost.

UTROŠCI I TROŠKOVIUTROŠCI I TROŠKOVI

UtrošciUtrošci su su fizički iskazane količine utrošenih faktora fizički iskazane količine utrošenih faktora

proizvodnje u procesu proizvodnjeproizvodnje u procesu proizvodnje, dok su, dok su troškovitroškovi

vrednosno izraženo trošenje elemenata proizvodnjevrednosno izraženo trošenje elemenata proizvodnje ..

TROŠKOVI TROŠKOVI == UTROŠCI UTROŠCI x x CENA PO JED. CENA PO JED.

FAKTORAFAKTORA UTROŠKA UTROŠKA

Količinu utrošenih inputa određujuKoličinu utrošenih inputa određuju::• intezitet trošenja intezitet trošenja – – količina utrošaka u jedinici vremenakoličina utrošaka u jedinici vremena

• vreme trošenja vreme trošenja – – dužina vremena trajanja trošenjadužina vremena trajanja trošenja

Utrošci se razlikuju poUtrošci se razlikuju po: : • mestu nastankamestu nastanka

tehnološka/režijska radna mestatehnološka/režijska radna mesta

• merljivostimerljivosti utrošci materijala/sred. za radutrošci materijala/sred. za rad

• jedinici merejedinici mere fizičke jed.mere/učestalost fizičke jed.mere/učestalost kvarova mašinakvarova mašina

• vezanosti za nosiocevezanosti za nosioce direktno/indirektnodirektno/indirektno

Utrošci mogu biti uslovljeniUtrošci mogu biti uslovljeni::• tehničkim faktorimatehničkim faktorima ili ili

tehničkim elementima procesa tehničkim elementima procesa proizvodnje koji direktno ili proizvodnje koji direktno ili indirektno utiču na utroške inputa:indirektno utiču na utroške inputa:– osobine proizvodaosobine proizvoda– osobine materijalaosobine materijala– osobine sredstava za rad osobine sredstava za rad – osobine tehnološkog procesaosobine tehnološkog procesa– tehnički uslovi radatehnički uslovi rada– tip proizvodnjetip proizvodnje– nivo tehničke opremljenostinivo tehničke opremljenosti

• organizacionim faktorimaorganizacionim faktorima ili ili načinom organizacije procesa rada načinom organizacije procesa rada i procesa proizvodnjei procesa proizvodnje

UTROŠCI MATERIJALAUTROŠCI MATERIJALAUtrošci materijalaUtrošci materijala su fizičke iskazane količine su fizičke iskazane količine utrošenog materijala u procesu proizvodnje radi utrošenog materijala u procesu proizvodnje radi stvaranja novih upotrebnih vrednostistvaranja novih upotrebnih vrednosti . .

Osobine suOsobine su: :

• postepeno unošenjepostepeno unošenje• jednokratna upotrebajednokratna upotreba

Prema dejstvu faktora razlikuju sePrema dejstvu faktora razlikuju se::

• standardni utrošci materijalastandardni utrošci materijalakao objektivno uslovljeni utrošci nastali pod dejstvom tehničkih kao objektivno uslovljeni utrošci nastali pod dejstvom tehničkih faktora faktora iliili minimalna količina utrošaka materijala za dati OP minimalna količina utrošaka materijala za dati OP

• stvarni utrošci materijalastvarni utrošci materijalakaokao subjektivno uslovljeni utrošci nastali zbog dejstva subjektivno uslovljeni utrošci nastali zbog dejstva tehničkih i organizacionih faktoratehničkih i organizacionih faktora

Pojavni oblici suvišnih trošenja suPojavni oblici suvišnih trošenja su::

• škartškart kao kao rezultat grešaka u rezultat grešaka u trošenju i organizaciji trošenjatrošenju i organizaciji trošenja (nabavka pogrešnog materijala, (nabavka pogrešnog materijala, greške u konstrukciji proizvoda, greške u konstrukciji proizvoda, pogrešno odrađen proces rada, pogrešno odrađen proces rada, neadekvatna SR i sl.)neadekvatna SR i sl.)

• kalokalo kao kao gubljenje osobina gubljenje osobina materijala usled dejstva materijala usled dejstva prirodnih procesaprirodnih procesa (pogrešno (pogrešno skladištenje i manipulacija)skladištenje i manipulacija)

• rasturrastur kao kao prekomerno prekomerno trošenje materijala usled trošenje materijala usled organizacionih slabostiorganizacionih slabosti (nepostojanje normativa trošenja, (nepostojanje normativa trošenja, nomenklatura materijala i druge nomenklatura materijala i druge dokumentacije onemogućavaju dokumentacije onemogućavaju uvid u trošenje, potrebno trošenje uvid u trošenje, potrebno trošenje i visinu stvarnih utrošaka)i visinu stvarnih utrošaka)

Prema ulozi u procesu Prema ulozi u procesu proizvodnje razlikuju seproizvodnje razlikuju se::

• osnovni materijalosnovni materijal koji koji svojom supstancom određuje svojom supstancom određuje osobine novog proizvodaosobine novog proizvoda i uvek i uvek zavisi od OPzavisi od OP

• pomoćni materijalpomoćni materijal koji koji svojom supstancom ulazi u svojom supstancom ulazi u sastav proizvodasastav proizvoda (boja, punila) (boja, punila) iliili pomapomažže odvijanje tehnoloe odvijanje tehnološškog kog procesaprocesa i uvek i uvek zavisi od OPzavisi od OP

• režijski materijalrežijski materijal koji ne koji ne ulazi u sastav novog proizvoda, a ulazi u sastav novog proizvoda, a troši se na pripremno-završnim troši se na pripremno-završnim radnim mestimaradnim mestima ii ne zavisi od OPne zavisi od OP

UTROŠCI SREDSTAVA ZA RADUTROŠCI SREDSTAVA ZA RAD Utrošci SRUtrošci SR su su pretpostavljeni iznosi fizičke istrošenosti pretpostavljeni iznosi fizičke istrošenosti sredstava za rad nastali u procesu proizvodnjesredstava za rad nastali u procesu proizvodnje , jer se, jer se

u proces proizvodnje unose u ukupnom obimu, ne ulaze u u proces proizvodnje unose u ukupnom obimu, ne ulaze u supstancu proizvoda i koriste se u više ciklusa proizvodnje.supstancu proizvoda i koriste se u više ciklusa proizvodnje.

Osnovne osobine suOsnovne osobine su::

• jednokratno unošenjejednokratno unošenje• višekratna upotrebavišekratna upotreba

Oblici stvarnog trošenja sredstava za rad suOblici stvarnog trošenja sredstava za rad su::

• habanjehabanje – – gubljenje upotrebne vrednosti prilikom funkcionisanja SRgubljenje upotrebne vrednosti prilikom funkcionisanja SR

• starenjestarenje – – gubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem vremenagubljenje upotrebne vrednosti pod uticajem vremena

• lomlom – – mehanički udar 1 ili više delova SR mehanički udar 1 ili više delova SR ii kvarkvar – – funkcionalni funkcionalni poremećaj u radu SR poremećaj u radu SR (oba zavise od inteziteta korišćenja i održavanja SR)(oba zavise od inteziteta korišćenja i održavanja SR)

UTROŠCI RADNE SNAGEUTROŠCI RADNE SNAGE

Utrošci RSUtrošci RS su kol. utrošene bionergije u procesu rada. su kol. utrošene bionergije u procesu rada.

Mogu se iskazati preko Mogu se iskazati preko utrošeneutrošene količine energijekoličine energije u obavljanju u obavljanju

nekog posla ili nekog posla ili češćečešće količinom rada utrošenom u jed. vremenakoličinom rada utrošenom u jed. vremena..

Vreme trajanja procesa rada ne može adekvatno da izrazi Vreme trajanja procesa rada ne može adekvatno da izrazi utroške RS, utroške RS, osimosim kada svaka kada svaka promena trajanja procesa rada promena trajanja procesa rada označava i proporcionalnu promenu utrošaka radne snageoznačava i proporcionalnu promenu utrošaka radne snage, , odnosnoodnosno kada su nepromenljivi svi elementi vezani za pojedinca, kada su nepromenljivi svi elementi vezani za pojedinca, a to sua to su: : • kvalifikovanost radne snage kvalifikovanost radne snage • intenzitet rada intenzitet rada • metod organizacije radametod organizacije rada

Optimalna kvalifikovanost RSOptimalna kvalifikovanost RS minimalniminimalni utrošci RS po jedinici proizvodautrošci RS po jedinici proizvoda ,,

Optimalni intenzitet trošenja RSOptimalni intenzitet trošenja RS minimalni utrošci RS po jedinici proizvodaminimalni utrošci RS po jedinici proizvoda

Optimalni metod organizacije radaOptimalni metod organizacije radaminimalno trajanje radnog procesa po minimalno trajanje radnog procesa po

jedinici prozvodajedinici prozvoda

Razlikuju seRazlikuju se::• Troškovi materijalaTroškovi materijala• Troškovi sredstava za radTroškovi sredstava za rad• Troškovi radaTroškovi rada

PODELA TROŠKOVA PREMA PODELA TROŠKOVA PREMA

FAKTORIMA PROIZVODNJEFAKTORIMA PROIZVODNJE

TROŠKOVI MATERIJALATROŠKOVI MATERIJALA su cenovni izraz utrošaka materijala su cenovni izraz utrošaka materijala

* troškovi osnovnog materijala * troškovi osnovnog materijala * troškovi pomoćnog materijala i energije * troškovi pomoćnog materijala i energije

* troškovi režijskog materijala* troškovi režijskog materijala

TROŠKOVI SRTROŠKOVI SR

su cenovni izraz utrošaka su cenovni izraz utrošaka

sredstava za radsredstava za rad• amortizacijaamortizacija• troškovi tekućeg održavanjatroškovi tekućeg održavanja• troškovi investicionog troškovi investicionog

održavanjaodržavanja• troškovi sitnog inventara i alatatroškovi sitnog inventara i alata

TROŠKOVI RSTROŠKOVI RS su cenovni izraz su cenovni izraz

utrošaka radne snageutrošaka radne snage

• naknade za izvršen rad naknade za izvršen rad • naknade za odsustvovanje naknade za odsustvovanje

sa posla (bolovanje, odmor, sa posla (bolovanje, odmor, državni praznici i sl.) državni praznici i sl.)

• porezi i doprinosi za porezi i doprinosi za penzijsko i zdravstveno penzijsko i zdravstveno osiguranje radnikaosiguranje radnika

AmortizacijaAmortizacija je deo vrednosti SR koji se uključuje u cenu je deo vrednosti SR koji se uključuje u cenu

koštanja proizvoda i obuhvata fizičko i ekonomsko trošenje SR.koštanja proizvoda i obuhvata fizičko i ekonomsko trošenje SR.Utvrđuje se na osnovu veka trajanja SR ili preko broja jedinica Utvrđuje se na osnovu veka trajanja SR ili preko broja jedinica

proizvoda koji se može proizvesti pomoću tog SR.proizvoda koji se može proizvesti pomoću tog SR.

Troškovi tekućeg održavanjaTroškovi tekućeg održavanja obuhvataju troškove rada i obuhvataju troškove rada i

troškove materijala za održavanje utrošene u povremenom troškove materijala za održavanje utrošene u povremenom čišćenju i podmazivanju SR, radi održanja funkcionalnih osobina čišćenju i podmazivanju SR, radi održanja funkcionalnih osobina i zaštite od korozije.i zaštite od korozije.

Troškovi investicionog održavanjaTroškovi investicionog održavanja obuhvataju troškove obuhvataju troškove

rada, materijala i samih SR koji su izazvani detaljnijim pregledom rada, materijala i samih SR koji su izazvani detaljnijim pregledom SR, demontiranjem istrošenih i montiranjem novih delova SR, demontiranjem istrošenih i montiranjem novih delova sredstava, kao i funkcionalnim usklađivanjem SR.sredstava, kao i funkcionalnim usklađivanjem SR.

PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA PODELA TROŠKOVA PREMA MESTIMA NASTANKANASTANKA

Razlikuju seRazlikuju se::• troškovi izradetroškovi izrade

nastaju na radnim mestima izrade proizvoda i uključuju nastaju na radnim mestima izrade proizvoda i uključuju troškove osnovnog materijala, troškove pomoćnog materijala, troškove osnovnog materijala, troškove pomoćnog materijala, pogonske energije, troškove r.s. na tehnološkim i pomoćnim pogonske energije, troškove r.s. na tehnološkim i pomoćnim poslovima u proizvodnji i troškove SR koja direktno učestvuju poslovima u proizvodnji i troškove SR koja direktno učestvuju u procesu proizvodnje u procesu proizvodnje

• režijski troškovirežijski troškovi obuhvataju sve ostale troškove koji nastaju na rukovodećim obuhvataju sve ostale troškove koji nastaju na rukovodećim r.m. u proizvodnji i na svim izvršnim i rukovodećim r.m. van r.m. u proizvodnji i na svim izvršnim i rukovodećim r.m. van proizvodnje (priprema proizvodnje, komercijala, fin.služba, proizvodnje (priprema proizvodnje, komercijala, fin.služba, služba kontrole i sl.)služba kontrole i sl.)

PODELA TROŠKOVA PREMA VEZANOSTI PODELA TROŠKOVA PREMA VEZANOSTI ZA NOSIOCEZA NOSIOCE

PostojePostoje::• pojedinačni troškovipojedinačni troškovi

nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani su nastaju u vezi sa izradom određenog proizvoda i vezani su pojedinačno za njega (pojedinačno za njega (nprnpr. troškovi materijala izrade i troškovi . troškovi materijala izrade i troškovi direktnog rada) direktnog rada)

• zajednički troškovizajednički troškovi

nastaju zajedničkim trošenjem inputa radi proizvodnje više nastaju zajedničkim trošenjem inputa radi proizvodnje više proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale u proizvoda, pa su zajednički za sve proizvode nastale u određenom periodu i na određenom mestu, tako da se određenom periodu i na određenom mestu, tako da se naknadno raspoređuju na pojedinačne NTnaknadno raspoređuju na pojedinačne NT

PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU PODELA TROŠKOVA PREMA NAČINU

PRENOŠENJA NA NOSIOCEPRENOŠENJA NA NOSIOCE

PostojePostoje::• direktni troškovidirektni troškovi

mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije mogu se direktno preneti na NT preko operativne evidencije ((nprnpr. radni nalog, potrošnica materijala ...) i tu spadaju: . radni nalog, potrošnica materijala ...) i tu spadaju: troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i troškovi r.s. troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i troškovi r.s. izradeizrade

• indirektni troškoviindirektni troškovi ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se kasnije ne mogu se odmah direktno vezati za NT, već se kasnije vezuju indirektno preko ključeva za alokaciju vezuju indirektno preko ključeva za alokaciju

PODELA TROŠKOVA PREMA ZAVISNOSTI PODELA TROŠKOVA PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA PROIZVODNJEOD OBIMA PROIZVODNJE

Razlikuju seRazlikuju se::• fiksni troškovifiksni troškovi• varijabilni troškovivarijabilni troškovi

u kratkom rokuu kratkom roku - fiksni i varijabilni - fiksni i varijabilni

u dugom rokuu dugom roku - svi faktori varijabilni - svi faktori varijabilni

DODATNI, NEOTKLONLJIVI I OPORTUNITETNI DODATNI, NEOTKLONLJIVI I OPORTUNITETNI TROŠKOVITROŠKOVI

Dodatni troškoviDodatni troškovi nastaju zbog promene plana aktivnosti. nastaju zbog promene plana aktivnosti.

Neotklonjivi troškoviNeotklonjivi troškovi su već nastali kao rezultat prethodnih su već nastali kao rezultat prethodnih

odluka i ne utiču na poslovne odluke posle njihovog nastanka.odluka i ne utiču na poslovne odluke posle njihovog nastanka.

Oportunitetni troškoviOportunitetni troškovi susu žrtvovana neto korist od žrtvovana neto korist od

neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog nivoa rizika.neprihvatanja sledeće najbolje alternative istog nivoa rizika.

Računovodstveni troškoviRačunovodstveni troškovi su su istorijski,istorijski, stvarno nastali, stvarno nastali,

troškovitroškovi koji se evidentiraju u računovodstvu i imaju veliki značaj koji se evidentiraju u računovodstvu i imaju veliki značaj u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa.u analizi poslovanja, ali ne i pri izboru alternativa.

Ekonomski troškoviEkonomski troškovi baziraju na konceptu oportunitetnih baziraju na konceptu oportunitetnih

troškova i koriste se pri izboru alternativa.troškova i koriste se pri izboru alternativa.

TROŠKOVI U KRATKOM ROKUTROŠKOVI U KRATKOM ROKU

Razlikuju seRazlikuju se::• fiksni troškovifiksni troškovi

– troškovi SR kada se Am obračunava po vrem. metodutroškovi SR kada se Am obračunava po vrem. metodu– troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi troškovi rada i materijala u pripremnoj fazi – troškovi rada najviših rukovodilaca troškovi rada najviših rukovodilaca

• varijabilni troškovivarijabilni troškovi– proporcionalniproporcionalni

• troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i pogonske energijetroškovi osnovnog i pomoćnog materijala i pogonske energije• troškovi rada na poslovima izrade proizvodatroškovi rada na poslovima izrade proizvoda• troškovi SR kada se Am obračunava po funkc.metodutroškovi SR kada se Am obračunava po funkc.metodu

– relativno-fiksnirelativno-fiksni• troškovi materijala i rada na pripremno - završnim poslovimatroškovi materijala i rada na pripremno - završnim poslovima

Prosečni troškoviProsečni troškovi su su troškovi po jedinici proizvodatroškovi po jedinici proizvoda

i dobijaju se po obrascu:i dobijaju se po obrascu:

PT = PT = UTUT

QQ

PT – prosečni troškoviPT – prosečni troškovi

UT – ukupni troškoviUT – ukupni troškovi

Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)Q – količina proizvoda (obim proizvodnje)

FIKSNI FIKSNI TROŠKOVITROŠKOVI

u ukupnom u ukupnom iznosuiznosu se se ne ne menjajumenjaju sa promenom OPsa promenom OP(slika gore)(slika gore)

po jed.proizvodapo jed.proizvoda

se se menjajumenjaju sa promenom OPsa promenom OP

(slika dole)(slika dole)

VARIJABILNI TROŠKOVIVARIJABILNI TROŠKOVI

Postoje 4 komponente VTPostoje 4 komponente VT::

• proporcionalna proporcionalna (PT)(PT)

• degresivnadegresivna

• progresivnaprogresivna

• relativno-fiksnarelativno-fiksna (zonska - RFT) (zonska - RFT)

PROPORCIONALNIPROPORCIONALNITROŠKOVITROŠKOVI

u ukupnom iznosuu ukupnom iznosu se se menjajumenjaju srazmernosrazmerno

promenama OPpromenama OP(slika gore)(slika gore)

po jed.proizvodapo jed.proizvoda se se ne menjajune menjaju

sa promenom OPsa promenom OP (slika dole)(slika dole)

U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost U praksi se retko kada ostvaruje proporcionalnost troškova i obima proizvodnje, već se sa promenom troškova i obima proizvodnje, već se sa promenom stepena iskorišćenosti kapaciteta, najčešće, troškovi stepena iskorišćenosti kapaciteta, najčešće, troškovi kreću proporcionalno, progresivno i degresivno. kreću proporcionalno, progresivno i degresivno.

DegresijaDegresija troškova znači: troškova znači: sporijisporiji rast troškova od rasta OP rast troškova od rasta OP

ProgresijaProgresija troškova znači: troškova znači: bržibrži rast troškova od rasta OP rast troškova od rasta OP

RELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVIRELATIVNO-FIKSNI TROŠKOVI

RFTRFT nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta nastaju raslojavanjem proizvodnih kapaciteta na više zona obima proizvodnje, odnosno nana više zona obima proizvodnje, odnosno na""parcijalne kapaciteteparcijalne kapacitete" za koje se vrši posebno " za koje se vrši posebno organizovanje pripremno-završnih poslova.organizovanje pripremno-završnih poslova.

U U okviru iste zone obimaokviru iste zone obima troškovi se troškovi se ne menjajune menjaju sa promenom OP sa promenom OP

Sa promenom zoneSa promenom zone obimaobimatroškovi se troškovi se naglo povećavajunaglo povećavaju

RELATIVNO-FIKSNIRELATIVNO-FIKSNI

TROŠKOVITROŠKOVI

u ukupnom iznosu i u istoj u ukupnom iznosu i u istoj zoni obimazoni obima se se ne menjajune menjaju

sa promenama OP, dok se sa promenama OP, dok se prelaskom na novu zonu prelaskom na novu zonu

naglo povećavajunaglo povećavaju(slika gore)(slika gore)

po jed.proizvoda i u istoj po jed.proizvoda i u istoj

zoni obimazoni obima opadajuopadaju

sa rastom OP sa rastom OP (slika gore)(slika gore)

UKUPNI UKUPNI

VARIJABILNIVARIJABILNI

TROŠKOVITROŠKOVI

ΔΔ Q > Q > ΔΔ T T

degresija troškovadegresija troškova

ΔΔ Q = Q = ΔΔ T T

proporcionalnostproporcionalnost

ΔΔ Q < Q < ΔΔ T T

progresija troškovaprogresija troškova

MARGINALNI TROŠKOVIMARGINALNI TROŠKOVI

MTMT su promena UT po jedinici promene OP i dobijaju su promena UT po jedinici promene OP i dobijaju se po formulise po formuli::

MT – marginalni troškoviMT – marginalni troškovi

MT = MT = Δ UTΔ UT ∆ UT – promena ukupnih ∆ UT – promena ukupnih troš.troš.

ΔQΔQ ∆ Q – promena obima ∆ Q – promena obima proizvproizv..

Pošto ∆ OP u kratkom roku dovodi samo do ∆ VT, onda Pošto ∆ OP u kratkom roku dovodi samo do ∆ VT, onda se prethodna relacija se prethodna relacija transformiše utransformiše u::

MT = MT = Δ UVTΔ UVT ∆ UVT –∆ UVT – promena ukupnihpromena ukupnih

ΔQΔQ varijabilnih troškovavarijabilnih troškova

Odnos MT i VTOdnos MT i VT (donja slika)(donja slika)

MT = minMT = min.. ((tačka Btačka B‘ za MT<VT)‘ za MT<VT)

PVT = minPVT = min.. ((tačka Ctačka C‘ za MT=VT)‘ za MT=VT)

Do tačke C‘ Do tačke C‘ postoji degresija PVT postoji degresija PVT

Posle tačke C‘ Posle tačke C‘ postoji progresija PVTpostoji progresija PVT

UKUPNIUKUPNITROŠKOVITROŠKOVI

UT = UVT + UFTUT = UVT + UFT

Dinamika UT je rezultatDinamika UT je rezultatdinamike VT i FTdinamike VT i FT

Najčešće se koristi Najčešće se koristi kubna kubna f-ja troškovaf-ja troškova, po kojoj ↑ OP , po kojoj ↑ OP prvo prati ↑ UT po prvo prati ↑ UT po nižojnižoj stopistopi

od stope ↑ OP, a posle od stope ↑ OP, a posle određenog OP, stopa ↑ UT određenog OP, stopa ↑ UT postaje postaje višaviša od stope ↑ OP. od stope ↑ OP.

Takođe mogu da se koristeTakođe mogu da se koriste:: • kvadratna funkcijakvadratna funkcija UTUT

rastuća stoparastuća stopa• linearna funkcijalinearna funkcija UTUT

konstantna stopakonstantna stopa

TROŠKOVI U DUGOM ROKUTROŠKOVI U DUGOM ROKU

U dugom roku su svi faktori varijabilni, pa dugoročna U dugom roku su svi faktori varijabilni, pa dugoročna

kriva UT prikazuje ∆ UT zbog ∆ OP u periodu koji je kriva UT prikazuje ∆ UT zbog ∆ OP u periodu koji je

dovoljno dugačak da se svi faktori pr. mogu menjati.dovoljno dugačak da se svi faktori pr. mogu menjati.

Za Za rastućirastući prinosprinos na obim na obim važi: važi: ↑ UT < ↑ ↑ UT < ↑ OPOP

Za Za konstantni prinoskonstantni prinos na obim na obim važi: važi: ↑ UT = ↑ ↑ UT = ↑ OPOP

Za Za opadajući prinosopadajući prinos na obim na obim važi: važi: ↑ UT > ↑ OP↑ UT > ↑ OP

Osobine dugoročnih troškovaOsobine dugoročnih troškova::• za OP=0 za OP=0 dugoročni UT=0dugoročni UT=0• kriva UT polazi iz KP, jer nema FTkriva UT polazi iz KP, jer nema FT • ekonomija obima ekonomija obima ↓ dugor.PT sa ↑ OP↓ dugor.PT sa ↑ OP

odnosnoodnosno dugor.MT < dugor.PT dugor.MT < dugor.PT • disekonomijadisekonomija dugor.MT > dugor.PT dugor.MT > dugor.PT • kriva UT planska kriva troškovakriva UT planska kriva troškova

KALKULACIJE TROŠKOVAKALKULACIJE TROŠKOVA

CiljCilj utvrđivanja cene koštanja jeste da se utvrđivanja cene koštanja jeste da se svaki proizvod svaki proizvod

optereti onim iznosom troškova koji je svojom proizvodnjom optereti onim iznosom troškova koji je svojom proizvodnjom

izazvaoizazvao, da bi se što efikasnije sprovela kontrola troškova i , da bi se što efikasnije sprovela kontrola troškova i

stvorila pouzdana osnova za donošenje poslovnih odlukastvorila pouzdana osnova za donošenje poslovnih odluka..

Kalkulacija mora bitiKalkulacija mora biti::• tačna i prilagođena načinu poslovanja preduzeća tačna i prilagođena načinu poslovanja preduzeća • dokumentovana knjigovodstvenom evidencijom dokumentovana knjigovodstvenom evidencijom • jednoobrazna za sve proizvode jednoobrazna za sve proizvode • uporediva sa drugim kalkulacijamauporediva sa drugim kalkulacijama• blagovremena, pregledna i ekonomičnablagovremena, pregledna i ekonomična

Prema vremenu izrade Prema vremenu izrade

postojepostoje::• planska kalkulacijaplanska kalkulacija

pre početka aktivnostipre početka aktivnosti

• međukalkulacijameđukalkulacija

u toku aktivnostiu toku aktivnosti

• stvarnastvarna kalkulacijakalkulacija

posle aktivnostiposle aktivnosti

Prema načinu izrade Prema načinu izrade

postojepostoje: : • diviziona kalkulacijadiviziona kalkulacija

homogeni proizvodihomogeni proizvodi • kalkulacija kalkulacija

ekvivalentnih brojevaekvivalentnih brojeva

srodni proizvodisrodni proizvodi

• kalkulacija vezanih kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda(kuplovanih) proizvoda

isti tehnološki postupakisti tehnološki postupak

• dodatna kalkulacijadodatna kalkulacija

heterogeni proizvodiheterogeni proizvodi

DIVIZIONA KALKULACIJADIVIZIONA KALKULACIJA

Koristi se kod homogenih proizvodaKoristi se kod homogenih proizvoda..

PostupakPostupak: :

UT na nekom MT dele se ukupno proizvedenom UT na nekom MT dele se ukupno proizvedenom količinom proizvoda na tom MTkoličinom proizvoda na tom MT..

Višefazna divizionaVišefazna diviziona kalkulacijakalkulacija podrazumeva da se podrazumeva da se cena koštanja po jed.učinka utvrđuje za svaku fazu, a cena koštanja po jed.učinka utvrđuje za svaku fazu, a onda se sabiranjem cene koštanja svake faze dobija onda se sabiranjem cene koštanja svake faze dobija puna cena koštanja jedinice učinkapuna cena koštanja jedinice učinka..

KALKULACIJA EKVIVALENTNIH KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVABROJEVA

Koristi se kod srodnih proizvoda.Koristi se kod srodnih proizvoda.

PostupakPostupak: :

Količina proizvoda se množi sa koeficijentom i Količina proizvoda se množi sa koeficijentom i

dobijaju se ekvivalentni brojevi koji predstavljaju dobijaju se ekvivalentni brojevi koji predstavljaju

OP iskazan u uslovnim jedinicama. OP iskazan u uslovnim jedinicama.

KoeficijentiKoeficijenti su učešće pojedinih proizvoda u nastanku su učešće pojedinih proizvoda u nastanku

indirektnih troškovaindirektnih troškova. .

POSTUPAKPOSTUPAK:: količina proizvoda x koef.učešća u IT = ekvivalentni broj količina proizvoda x koef.učešća u IT = ekvivalentni broj (za proizvod (za proizvod AA: 200 x 1,5 = 300, : 200 x 1,5 = 300, BB: 400 x 1 = 400, : 400 x 1 = 400, CC: 200 x 3 = 600): 200 x 3 = 600)

indirektni troškovi indirektni troškovi 26.000 26.000 : zbir uslovnih jedinica : zbir uslovnih jedinica 1.300 1.300= = indirektni troškovi po jed.uslovnog obima indirektni troškovi po jed.uslovnog obima 20 20

xx koeficijentkoeficijent 1,5 1,5= = indirektni troškovi po jed.stvarnog obima indirektni troškovi po jed.stvarnog obima 3030

+ direktni troškovi po jed.proizvoda + direktni troškovi po jed.proizvoda = = puna c.kpuna c.k. . po jedinici proizvodapo jedinici proizvoda

nprnpr. indirektni troškovi = 26.000 dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda. indirektni troškovi = 26.000 dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda

* 26.000 / 1.300 = 20* 26.000 / 1.300 = 20

Vrsta Vrsta proizvodaproizvoda

Količina Količina proizvodaproizvoda

Norma čas Norma čas

po jed.proiz.po jed.proiz.

Koef.učešća u Koef.učešća u indirektnim indirektnim troškovimatroškovima

Ekvival.brojEkvival.broj

(Uslovni obim)(Uslovni obim)

Indirektni Indirektni

troškovi po troškovi po

jed.uslov.OPjed.uslov.OP

IndirektniIndirektni

troškovi potroškovi po

jed.proizvodajed.proizvoda

11 22 33 44 5 5 (2x4)(2x4) 66 7 7 (4x6)(4x6)

AA 200200 3030 1,51,5 300300 20 *20 * 3030

BB 400400 2020 11 400400 2020 2020

CC 200200 6060 33 600600 2020 6060

1.3001.300

KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODAKALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA

Koristi se kod prozvoda koji nastaju u Koristi se kod prozvoda koji nastaju u jedinstvenom tehnološkom postupkujedinstvenom tehnološkom postupku..

Osnovni proizvodOsnovni proizvod je onaj proizvod zbog koga se je onaj proizvod zbog koga se organizuje proizvodni proces, a organizuje proizvodni proces, a sporedni proizvodisporedni proizvodi su svi ostali proizvodi koji prate tehnološki processu svi ostali proizvodi koji prate tehnološki proces ..

PostupakPostupak: : ukupni troškoviukupni troškovi - - prodajna cena sporednih proizvodaprodajna cena sporednih proizvoda= = preostali iznos ukupnih troškovapreostali iznos ukupnih troškova: : količina osnovnog proizvodakoličina osnovnog proizvoda= = cena koštanja osnovnog proizvodacena koštanja osnovnog proizvoda

nprnpr. . ako je rafinerija jestivog ulja proizvela 5.000 t suncokretovog ako je rafinerija jestivog ulja proizvela 5.000 t suncokretovog

ulja, a ukupni troškovi proizvodnje iznose 17.000.000 dinara i ako ulja, a ukupni troškovi proizvodnje iznose 17.000.000 dinara i ako

tržišna vrednost suncokretove sačme i masnih kiselina (koje su tržišna vrednost suncokretove sačme i masnih kiselina (koje su

sporedni proizvodi) iznosi 2.000.000 dinara, onda cena koštanja sporedni proizvodi) iznosi 2.000.000 dinara, onda cena koštanja

1 t suncokretovog ulja po kalkulaciji vezanih proizvoda iznosi 1 t suncokretovog ulja po kalkulaciji vezanih proizvoda iznosi

3.000 dinara.3.000 dinara.

UT = 17.000.000UT = 17.000.000

- PVsp = 2.000.000- PVsp = 2.000.000

= = pre. UTpre. UT = = 15.000.00015.000.000

: OPop : OPop = = 5.0005.000

= = CKopCKop = = 3.0003.000

DODATNA KALKULACIJADODATNA KALKULACIJA

Koristi se kod heterogenih proizvoda i kada se Koristi se kod heterogenih proizvoda i kada se

ostali metodi kalkuacije ne mogu primeniti.ostali metodi kalkuacije ne mogu primeniti.

Ključ za raspodelu troškovaKljuč za raspodelu troškova je odnos između ukupnih je odnos između ukupnih

indirektnih i direktnih troškova ili samo 1 vrsta direktnih indirektnih i direktnih troškova ili samo 1 vrsta direktnih

troškova troškova (najčešće troš.osnovnog materijala ili troš.rada izrade).(najčešće troš.osnovnog materijala ili troš.rada izrade).

Ključevi se mogu odnositi na celo preduzeće ili na Ključevi se mogu odnositi na celo preduzeće ili na

pojedine organizacione delove.pojedine organizacione delove.

* * 800.000 / 500.000 = 1,6800.000 / 500.000 = 1,6

POSTUPAKPOSTUPAK:: ukupni indirektni troškoviukupni indirektni troškovi 800.000 800.000: direktni troškovi : direktni troškovi 500.000 500.000= = ključ za raspodelu indirektnih troškovaključ za raspodelu indirektnih troškova 1,6 1,6x direktni troškovi po proizvodux direktni troškovi po proizvodu 50.000 50.000= indirektni troškovi po proizvodu= indirektni troškovi po proizvodu 80.000 80.000+ ukupni direktni troškovi+ ukupni direktni troškovi 50.000 50.000 = = ukupni troškoviukupni troškovi 130.000 130.000: broj proizvoda (OP): broj proizvoda (OP) 1.000 1.000= = puna cena koštanja po jed. proizvodapuna cena koštanja po jed. proizvoda 130130

nprnpr. indirektni troškovi = . indirektni troškovi = 800.000800.000 dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda dinara i treba ih rasporediti na 3 proizvoda

Vrsta Vrsta proizvodaproizvoda

Količina Količina proizvodaproizvoda

Direktni Direktni troškovitroškovi

KljučKljuč za za

raspodeluraspodelu

IndirektniIndirektni

troškovitroškoviUkupniUkupni

troškovitroškovi Troškovi poTroškovi po

jed.jed.proiz.proiz.

11 22 33 44 5 5 (3x4)(3x4) 6 6 (3+5)(3+5) 7 7 (6/2)(6/2)

AA 1.0001.000 50.00050.000 1,6 *1,6 * 80.00080.000 130.000130.000 130130

BB 2.0002.000 150.000150.000 1,61,6 240.000240.000 390.000390.000 195195

CC 4.0004.000 300.000300.000 1,61,6 480.000480.000 780.000780.000 195195

500.000500.000 800.000800.000 1.300.0001.300.000