Jezik i stil Iva Andria

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA SRPSKI / BOSANSKI JEZIK I KNJIEVNOST

EKSPRESIVNOST LEKSIKE U DELU NA DRINI UPRIJA - I. ANDRIA seminarski rad Mentor: Studenti:prof. dr Milanka Babi Semiha Beirovi Ilda Hot

Adnan Camovi

Novi Pazar, 2011.SADRAJUVOD........................................................................................................................3

I IVO ANDRI NA DRINI UPRIJA

1.1. Biografija autora.................................................................................................5

1.2. O delu.................................................................................................................6

II EKSPRESIVNOST LEKSIKE U DELU NA DRINI UPRIJA

2.1. Pojam ekspresivnosti..........................................................................................8

2.2. Leksika analiza dela..........................................................................................8

ZAKLJUAK..........................................................................................................12

LITERATURA........................................................................................................13UVODNa knjievni jezik ve u trenutku svog nastanka, tj. onda kada je njegovo jezgro zasnovao Vuk S. Karadi, bio je zasnovan na narodnom govoru i takav je i ostao do danas, s tim to se njegov fond nesumnjivo razvijao od tada. Sloju srpskih rei knjievnog jezika danas, pripadaju sve one rei koje se, i dolazei kao pozajmljenice iz drugih jezika, prilagoavaju obliku naih rei. Tako srpskom sloju rei pripadaju i rei kao to su, npr. telefonirati, gipsovati, vazduhoplov, prirunik, stilistika, kompjuterizovati i mnoge druge, bilo da u nekom svom delu sadre stranu re, bilo da sadre neku stranu vezanu morfemu ili da su dobijene kalkiranjem, domaim sastavnim delovima, po ugledu na rei iz drugih jezika. Pozajmljenice su znaajan sloj naeg knjievnog jezika.

Tako se u ukupnom leksikom fondu naeg knjievnog jezika nalaze: romanizmi, grcizmi, turcizmi, germanizmi, rusizmi, hungarizmi, aglicizmi itd. Pored toga, leksiki sastav naeg knjievnog jezika ima jop kategorije: istorizama, arhaizama, neologizama, dijalektizama (sa regionalizmima) i termina, koji, svakako, ulaze u gore opisane elemente sastava renikog fonda i u knjievni jezik kao celinu.

U knjievnoj umetnosti se ponekad upotrebljavaju i ona jeziko - stilska sredstva koja se smatraju neknjievnim. Pored upotrebe specifinih leksikih jedinica javlja se i upotreba odreenih stilskih figura, kojima se postie izrazita ekspresivnost dela. Stilske figure se definiu kao osnovno sredstvo umetnikog izraavanja u knjievnosti, one doprinose lepoti knjievnog kazivanja i imaju izraajnu funkciju u tekstu. Stilska figura se definie kao odstupanje od uobiajenog naina izraavanja i time doprinosi literarnosti autorovog kazivanja.Kako svako umetniko delo predstavlja individualnog stvaraoca i njegov lini umetniki stil i jezik, moe se kroz analizu takvog dela uoiti sva stilska i uopte knjievna osobenost tog autora. U okviru predmeta Jezik i stil Iva Andria dobili smo zadatak da kroz delo Na Drini uprija uoimo ekspresivnu dimenziju leksike kojom ovo delo obiluje. IIVO ANDRI NA DRINI UPRIJA

1.1. Biografija autoraIvo Andri roen je 1892. godine u Dolcu kraj Travnika. Studirao je filozofiju na fakultetima u Zagrebu, Beu, Krakovu i Gracu, a zavrava nauke sa doktoratom u Gracu 1923. godine. Jo za vreme vladavine Austro Ugarske, Andri se istakao kao jugoslovenski nacionalista, pa je bio zbog toga i hapen. Posle Prvog svetskog rata Andri ulazi u diplomatsku slubu te vie godina vri dunost inovnika u jugoslovenskim konzulatima u Rimu, Bukuretu, Madridu i enevi.Pre poetka Drugog svetskog rata dobija poloaj poslanika u Berlinu. Sa slomom stare Jugoslavije izlazi iz diplomatske slube pa vreme okupacije provodi u Beogradu, pokazujui svojim stavom negodovanje prema okupatoru. Posle rata Andri izbija kao pisac meu vrhove jugoslovenske knjievnosti. Njegovi prvi radovi objavljeni u omladinskim listovima i asopisima, kao to su "Hrvatski ak", "Bosanska vila" itd., izraz su revolucionarnih, nacionalistikih tenji koje je gajio kao pripadnik napredne omladine. Meutim, poetak njegovog literarnog stvaranja oznaen je izlaskom knjige "Ex Ponto" u Zagrebu 1918. godine. Iza nje se reaju sledea dela: "Nemiri", "Put Alije erzeleza" i "Pripovetke". Pisao je i eseje o Njegou, Goji itd. Posle Drugog svetskog rata Andri objavljuje svoja najzrelija dela: "Gospoica", "Travnika hronika" i "Na Drini uprija" te nekoliko knjiga pripovedaka u kojima se pored starih i ve objavljenih, sukcesivno pojavljuju nove. Ivo Andri je pisac velikog zamaha. Iako je po osnovnoj koncepciji realista, on se ne zadovoljava iskljuivo realistikim slikanjem, nego mu ono slui samo kao sredstvo da mirno i kontrolisano istakne u naizgled obinim zbivanjima njihovu fantastiku i simboliku. Prikazujui u svojim najboljim delima ivot Bosne u davnim, istorijskim vremenima, pored izvrsnih slika psihologije i mentaliteta bosanskog seljaka s jedne strane, a s druge njegovog ugnjetavaa meu kojima su se nali zajedno turski veziri i austrougarski namesnici pored tih slika jednog objektivnog drutveno istorijskog stanja, Andri je dao ono to moe samo pesnik: golu ljudsku prirodu, njenu egzistencijalnu sutinu otelovljenja u simbolima, meu kojima se kao jedan od najlepih i najtrajnijih u naoj knjievnosti istie most na Drini. U novije vreme naroitu je panju svojom dubinom i izraajnou privukla njegova dua pripovetka "Prokleta avlija", koju mnogi smatraju i njegovim umetnikim najboljim delom. Ivo Andri je dobio Nobelovu nagradu za knjievnost.

1.2. O deluU romanu Na Drini uprija Ivo Andri je hronoloki opisao svakodnevni ivot viegradske kasabe, koja se nalazi na obali reke Drine, gde su iveli zajedno i Turci i hriani. Glavni lik ovog romana jeste most koji kod Viegrada spaja dve obale Drine, odnosno Bosnu sa Srbijom, Zapad sa Istokom.

U ovom romanu Andri je obuhvatio tri epohe:

Vreme turskog feudalnog doba;

Vreme ratnih dogaaja na Balkanu (aneksija Bosne i Hercegovine);

Godina 1914, bura novih vremena.

Roman pripoveda o graenju mosta preko reke Drine u bosanskom gradu Viegradu. Graenje mosta naruio je Mehmed paa Sokolovi, uveni zvaninik Osmanskog carstva koji je bio roeni Srbin iz Rudog. Jo kao mali deak, Bajica, odveden je sa ostalom decom kao danak u krvi u Carigrad.

Radnja romana traje otprilike etiri veka i skup je vie pria povezanih sa mostom na Drini, koji je taka okosnica i glavni simbol naracije. Sam most predstavlja na neki nain suprotnost ljudskoj sudbini koja je prolazna u odnosu na kamenu graevinu, koja je vena. Oko njega se razvijaju prie o istorijskim linostima i bezimenim likovima koji su plod pieve mate. Roman Na Drini uprija, ponekad nazivan i Viegradska hronika u uim krugovima ljubitelja Andrievog dela, karakteriu vremenski i hronoloki opisi ivota tadanje viegradske kasabe, i po mnogim kritiarima je pandan Travnikoj hronici i Omerpai Latasu, esto nazvanom sarajevska hronika. Sva tri romana pripovedaju o turskim vremenima u Bosni i na neki nain bi se mogla povezati u trilogiju.

Ovaj roman hronika se sastoji od dvadeset etiri poglavlja. Prvih osam obuhvata doba turske vladavine. Druga epoha je opisana od devetog do esnaestog poglavlja, aneksiona kriza i balkanski ratovi su opisani u naredna etiri - od sedamnaestog do dvadesetog poglavlja - dok je za poslednje stranice ostavio poslednja etiri poglavlja.

Kao glavni lik za svoj roman Andri je uzeo most. Njega je verovatno ova graevina veoma zainteresovala. U svojoj mladosti on je esto viao ovaj most, prelazio preko njega, sedeo na njegovoj kapiji. Ipak nije samo u ovom romanu spominjan most, ve se on spominje i u vie Andrievih pripovedaka. Dakle, nije Andria privukla lepota viegradskog mosta, nego sam most - vrst, veliki, kameni most, skupocena graevina jedinstvene lepote.

Kroz etiri veka Andri nam ukazuje kako se vremena brzo menjaju, kako se uvek neto staro zamenjuje novim, dolaze nove generacije. Samo jedna stvar se nije izmenila: to je bio most koji je stajao na istom mestu, bez ikakve promene dok su se oko njega smenjivale generacije kasablija i stranaca, prolazile godine. Na kraju svake glave se javlja most koji govori da mu ne smeta prolaznost, da je on jo uvek tu i da e jo dugo tamo stajati, onakav kakav je oduvek bio.Andrieva reenica je harmonina, jasna i smirena. Dijalog u Andrievoj prozi je razmena misli, otvaranje mogunosti jednoj linosti da saopti svoje misli drugoj, a pre svega itaocu. Osnovne karakteristike Andrieve pripovedake vetine su prefinjena psiholoka analiza, duboko poniranje u sutinske probleme egzistencije i mo da sugestivnom magijom poetske rei doara ljudsku i drutvenu panoramu proteklih vekova.

II EKSPRESIVNOST LEKSIKE U DELU NA DRINI UPRIJA

2.1. Pojam ekspresivnosti

Ekspresivnost (lat. expressus istinit, jasan, oit) je osobina onoga to je ekspresivno. To je izrazitost, izraajnost, upeatljivost. Ekspresivan, to znai izrazit, izraajan, pun izraza, silan izrazom.

2.2. Leksika analiza delaAnalizom ovog Andrievog dela, pokuaemo da uoimo ekspresivne leksike jedinice u njemu. Ono to se moe primetiti jeste prisustvo kako pozajmljenica (pre svega turcizama), tako arhaizama, neologizama, frazeologizama, metafora, metonimija i slino.

Turcizmi i arhaizmiKreemo od samog naslova dela Na Drini uprija, gde je upotrebljen turcizam uprija koji oznaava most, prelaz preko reke i sam naslov deluje primamljivo i ekspresivno, naglaavajui najbitniji element u samom naslovu i delu, a to je most. Na toj terasi smeten je kafedija sa svojim dezvama, fildanima, uvek raspaljenim mangalom i deakom koji prenosi kafe preko puta, gostima na sofi. U ovoj reenici je prisutna upotreba turskih rei kafedija (gostioniar, krmar; kavopija), zatim dezva (bakrena posuda za kuhanje kave), fildan (vrsta oljice za crnu kafu), mangal (naroit sud u kome se dri i raspaljuje ugalj za zagrevanje prostorije i kuvanje kafe) i sofa (deo mosta u kojem su boravili Turci). esta upotreba turcizama u ovom delu ukazuje na uticaj turskog jezika koji je bio znatan u to vreme, sa tim da su se neke od tih rei i do danas zadrale u srpskom jeziku.

Ali ga je ugledao jedne noi Hamid, onaj sipljivi i veito pijani ili mamurni hamal, krvavih oiju, i umro je iste noi, tu pored zida. Izraz hamal oznaava nosaa, i ova re je arhaizam, s obzirom da se u ponekim podrujima i danas moe uti.

Hleb se mesio u navama, kafa pekla u odaku, rublje parilo u abrovima i pralo u lukiji koja enama nagriza i izravnjava prste, tkalo se i vezlo na stanovima i erefima. Jo jedna reenica koja obiluje turcizmima: nave oznaavaju drvenu posudu za meenje hleba, odak oznaava dimnjak, ognjite, abrovi oznaavaju drvenu spravu za pranje vea, lukija je bila proceena voda od pepela koja je sluila za pranje, eref je re za okvir sa platnom za vezenje. Primeujemo da Andri upotrebljava i odreene istorizme, kao npr. u sledeoj reenici: Na levoj obali u stranu, odmah iza druma, ima jedna ovea humka, zemljana ali od neke tvrde zemlje, siva i skamenjena. Izraz humka je bio nekadanji izraz za grob, mesto u kome poiva pokojnik.S vremenom, on je postao mlad i hrabar silahdar na sultanovom dvoru, pa kapudan paa, pa carski zet, pa vojskovoa i dravnik svetskog glasa, Mehmed paa Sokoli. U reniku turcizama silahdar znai oruar, dok kapudan paa oznaava admirala. Sa prestankom vladavine Turaka i ove rei su iezle te pripadaju kategoriji istorizama. Dijalektizmi Andri se u svom izraavanju trudio da predstavi lokalni govor i nain izraavanja, te je upotrebljavao puno lokalizama odnosno dijalektizama. Primera u ovom delu je puno. Navodimo nekoliko:Najposle su sejmeni pronali u jednom udaljenom selu dvoje bliznadi pri sisi i oteli ih silom vezirove vlasti. Priloka odredba najposle je dijalektizam, skraeni oblik priloga naposletku nastao prefiksacijom priloga posle i oznaava izraavanje ueg podruja, ba kao i re bliznad (umesto rei blizanci).Tada svaki ovdanji graanin moe, u svako doba, da izie na kapiju i sedne na sofu. Izraz izie je karakteristian za mnoga ruralna podruja i ne ulazi u knjievnu normu ali ga je Andri upotrebljava na mnogo mesta u delu umesto glagola izai. Veim delom svoga toka, rela Drina protie kroz tesne gudure izmeu strmih planina ili kroz duboke kanjone, okomito odseenih obala. Imenice gudura oznaava klisuru, dok pridev okomito nastaje izvoenjem rei i oznaava vertikalan, normalan pravac (ove rei su pripadale srpsko hrvatskom reniku a danas se nalaze u upotrebi u hrvatskom jeziku dok su u srpskom jeziku retke). Ovi izrazi pre svega pripadaju jeziku i stilu samog autora a ne naroda i dijalekta kojeg je opisivao u ovom delu. Frazeologizmi

Frazeologizmi su ustaljene jezike jedinice sastavljene najmanje od dve rei i u ovom delu su prisutni tzv. knjievni frazeologizmi koji odraavaju specifinu narodnu tradiciju i kulturu. U ovim primerima ustaljeni sklopovi tih rei imaju metaforsko znaenje (preneseno). U ovom delu je dat niz takvih primera:

Pakao se napravio od njihove varoi, jedno vrzino kolo od nerazumljivih poslova, od doma, praine, vike i metea.

Pa hajde da ga ruimo, krv ga pojela, dok on nije pojeo nas.

Sluaj, uplja glavo, ti si vet ovim krmkoviima, zna njihov jezik i njihove marifetluke, pa i pored svega toga, nisi u stanju da pronae koja je to ra koja se digla da vezirski posao kvari. U ovoj reenici imamo primer kako frazeoloke jedinice (uplja glava) tako i primer turcizama krmkovii (izvedeno od peorativne imenice krmak koja oznaava svinju) i marifetluci koji oznaava mnoinu imenice marifetluk koja znai prevara, podvala, lukavstvo).A kasablije, koji nau re da se svemu i svaemu podsmehnu, kau za ljude koji ive u prijateljstvu: Paze se kao pop i hoda.

Ajde baci to, proi se orava posla. orav posao oznaava uzaludan posao, idiom je izveden od prideva orav koji predstavlja dijalektizam.

Neologizmi

Neologizmi ili novotvorenice obuhvataju kategoriju rei kreiranih najee kombinovanjem vie rei. Kada se govori o neologizmima iji su autori knjievnici, tada takve rijei nazivamo nekrotizmi. Ivo Andri nam je u ovom delu ponudio takoe veliki broj ove vrste leksikih jedinica. Pop Nikola izvadi veliku konu duvankesu i ponudi ostale. Ovaj primer neologizma nastao je kombinovanjem rei duvan i kesa i oznaava kesu u kojoj se dri duvan.

Istinabog, i na mostu su se deavale stvari u kojima su se stalne i nepromenjive navike domaeg sveta sudarale sa novinama. Ovaj neologizam je nastao kao to je primetno spajanjem dve rei istina i bog i oznaava imenicu dubokog uveravanja. Preko dana, tu su sedeli pretrglije, poslovni ljudi koji presreu seljanke i kupuju vunu, perad ili jaja. Neologizam pretrglije nastala je spajanjem osnove rei pretrgnuti i sufiksa lije i oznaava ljude koji su neprestano u poslu.

aha je zrikava Ciganka, drska mukobanja, koja pije sa svakim ko moe da plaa ali se nikad ne opija. Ekspresivnost ovog Andrievog dela je pojaana, dakle, navedenim jedinicama koji daju odraz emocionalno - emotivnog stava autora prema navedenim situacijama i ivotu i ujedno daju ivlju i upeatljiviju sliku samog dela, primamljivu za itaoca. ZAKLJUAKJasno nam je da je Andriev knjievni tekst bogat jezikim elementima pojaane izraajnosti i oni ine njegov stil osobenim i specifinim. Upotreba izraajnih potencijala unutar jezikog sastava je zastupljeno i u delu Na Drini uprija pa postaje sasvim jasna upeatljivost i vrednost ove knjige. Pored umetnikog aspekta, ovo delo prestavlja svojevrsnu riznicu jeziki specifinih izraajnih jedinica, kakve su pozajmljenice, dijalektizmi, neologizmi i slino.

Andri je i majstor i rei i stila. Njegova proza je sauvala apsolutnu, kristalnu jasnost izraza a u pojedinim segmentima svog pisanja, trai stilski efekat u neobinoj metafori ili u naglaenom izrazu. Skladna i jednostavna reenica, uverljivost i sugestivna estetska i misaona funkcionalnost pripovedakih slika ine da Andrievo delo predstavlja najsuptilniju umetniku vrednost nae knjievnosti.LITERATURA

1. Andri, Ivo (1981): Na Drini uprija, Prosveta, Beograd.2. Vujaklija, Milan (1996): Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd.

3. Dereti, Jovan (2001): Kratka istorija srpske knjievnosti, Svetovi, Novi Sad.4. Kalji, Abdulah (1989): Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo.5. Stanoji, ., Popovi, Lj. (1992): Gramatika srpskog jezika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. Stanoji, ., Popovi, Lj. (1992): Gramatika srpskog jezika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, str. 172.

Dereti, J. (2001): Kratka istorija srpske knjievnosti, Svetovi, Novi Sad, str. 122.

Vujaklija, Milan (1996): Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, str. 289.

Andri, Ivo (1981): Na Drini uprija, Prosveta, Beograd, str. 10.

Ibid. str. 19.

Ibid. str. 21.

Ibid. str. 31.

Ibid. str. 67.

Ibid. str. 90.

Ibid. str. 134.

Ibid. str. 178.

15