Final.pdf · PSIHOLOŠKA ANATOMIJA ZLA U ROMANU NA DRINI ĆUPRIJA IVA ANDRIĆA ... ime dio čovjeka kao što je ruka i noga, na prim-jer, i da se njegovom pogrešnom upotrebom

�

�

�

,,ЗНАК“ ГИМНАЗИЈЕ ,,СЛОБОДАН ШКЕРОВИЋ“

ПОДГОРИЦА

�

Шк. 2009/10. г.

Корице: Драган Берилажић, проф.

Координатори:Мирјана Перовић, проф.Соња Шаковић, проф.Зоја Бојанић-Лаловић, проф.Ана Бојовић, проф.

Сања Булатовић, проф. (Мала изложба ,,ЗНАКА”)

Припрема: Графо Црна Гора

Издавач: ЈУ Гимназија ,,С. Шкеровић“ – Подгорица

Тираж: 1000

Штампа: Графо Црна Гора

�

САДРЖАЈ:

УВОДНА РИЈЕЧ ............................................................................................................... 7SEMINARSKI RADOVI ................................................................................................... 9 ONOMASTIKA – ANTROPONOMASTIKA ......................................................... 9 РОДНЕ РАЗЛИКЕ У ЈЕЗИКУ ................................................................................. 13 СТЕРЕОТИПИ ........................................................................................................... 19 МАЛА ЦРВЕНА КАПУЉАЧА ЗА ЈАХАЊЕ (ГРЕШКЕ У ТИТЛОВИМА) .................................................................................... 21 О ШАТРОВАЧКОМ ГОВОРУ И СЛЕНГУ ,,МА, ТЕБРА, Ш`А МЕ ГАБРИ!“ ............................................................................. 25 FILMSKI STEREOTIPI ............................................................................................... 27СА КРЕАТИВНИХ ЧАСОВА... ................................................................................... 34 STVARNO JE DOSADNO ZAR NE ......................................................................... 34МОЛИЈЕРОВ ,,ТАРТИФ“ КАО ИНСПИРАЦИЈА .................................................. 36UZ ,,DON KIHOTA“... .................................................................................................... 40НЕКИ НОВИ ,,НАРОДЊАЦИ“... ............................................................................... 41 ПРОФАНКА МАТЕРЊЕГ ....................................................................................... 41ХОМЕР... НА САВРЕМЕНУ ТЕМУ ............................................................................. 44 ШКЕРИЈАДА ............................................................................................................... 44 У ГОСТИМА КОД КИР ЈАЊЕ ............................................................................... 46 КАКО ЈОЈ ЈЕ ИМЕ ..................................................................................................... 47 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ ............................................................................................. 48 ПОСЛАНИЦА...ПОДГОРИЧКИМ СРЕДЊОШКОЛЦИМА .......................... 49PISALI SMO DRAME.... ................................................................................................. 51 STANJE NEPROMIJENJENO ................................................................................... 51 NI KRIV, A DUŽAN ................................................................................................... 56 TRIO .............................................................................................................................. 63 NORDASK (Trigenerativna ontogeneza) ................................................................. 69 TRAGIČNA LJUBAV MATIJE I ANE ...................................................................... 75 ТРОУГЛОВИ У ПИЈЕСКУ ...................................................................................... 84ПИСАЛИ СМО ЕСЕЈ ...................................................................................................... 90 ПЈЕСМЕ ,,УЖИВАО САМ” Ф. Хелдерлина и ,,ЖЕНА” Л. де Вега ВЈЕЧНИ МОТИВИ .................................................................................................... 90 ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, А НЕШТО ГА СТАЛНО ОМЕТА ................................... 92 MERSO I JOZEF K. .................................................................................................... 93 PSIHOLOŠKA ANATOMIJA ZLA U ROMANU NA DRINI ĆUPRIJA IVA ANDRIĆA ................................................. 94

�

„JA NE UMIJEM DA ISKORISTIM PRILIKU. IDEM BEZ CILJA, PRAZAN I SPOKOJAN ISPOD TOG NEISKORIŠĆENOG NEBA“ (ŽAN POL SARTR: „MUČNINA“) ........................................................................... 96 ŽENA I LJUBAV U DUČIĆEVIM I RAKIĆEVIM PJESMAMA ......................... 98 AKVAREL ..................................................................................................................... 99 „RECITE VATROGASCIMA DA SE NEŽNIJE VERU PO SRCU ZAPALJENOM“ MAJAKOVSKI ............................................................. 99 POVODOM REMBOOVIH „ SAMOGLASNIKA“ ................................................ 100ЧИТАЛИ СМО ЗА ВАС... ............................................................................................. 102 ,,ЧИНОВНИКОВА СМРТ“ А. П. ЧЕХОВА ГРУПНИ ПОРТРЕТ СА СЛОБОДОМ ................................................................. 102 СЛОБОДА И СПУТАНОСТ ................................................................................... 102 ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН ... 103 БЕСМИСЛЕНОСТ ЖИВОТА НА СТРАНИЦАМА „СЕОБА“ ...................... 108 АПСУРД У СВИЈЕТУ ИЛИ ПОЈЕДИНЦУ .......................................................... 110 СТЕФАНИ МАЈЕР: ОД „СУМРАКА“ ДО „ПРАСКОЗОРЈА“ ......................... 111НАШИ СТВАРАОЦИ ..................................................................................................... 113 ЈЕДАН ЗАЛОГАЈ НЕБЕСКЕ МОЋИ ..................................................................... 113 ДЈЕЛИЋ ТЕБЕ ............................................................................................................. 113 ЗАУВИЈЕК .................................................................................................................... 114 КРАЈ ............................................................................................................................... 115 СУМРАК ЉУДИ ......................................................................................................... 115 ЈА САМ СВАКИ ТРЕНУТАК СВОГ ДУГОГ ВРЕМЕНА, СВАКА НОЋ БРИЖЉИВЕ НЕСАНИЦЕ, СВАКИ РАСТАНАК И СВАКО ВЕЧЕ УОЧИ РАСТАНКА (БОРХЕС) .................................................................... 116 „ВРЛО СМО УСАМЉЕНИ НА УСПОНУ ПО СТРМОМ, КРШЕВИТОМ ГРЕБЕНУ САМОСПОЗНАЈЕ” (АЛЕКСАНДАР ХЕМОН) . 117 НЕОБИЧНО ОБИЧАН ДАН ................................................................................. 118 МИР ............................................................................................................................... 118 KONTRAPUNKT ........................................................................................................ 119 ANGRY AND SHY ...................................................................................................... 120 WHATEVER YOU WANT ......................................................................................... 121СА ЧАСОВА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ... .......................................................... 122BIBLIOTEKA ... ................................................................................................................. 128 NOVI PROSTOR ZA NOVA DOGAĐANJA .......................................................... 128ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ, ОВО МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ .......................................... 131

�

УВОДНА РИЈЕЧ

Драги наши гимназијалци, Пред вама је нови број ЗНАКА, досад часописа ученика филолошке гимназије, а од ове школске године свих ученика Гимназије ,,С. Шкеровић“, иако у њему можете прочитати и прошлогодишње семинарске радове ученика овог смјера. Они су копча старог и новог времена, или знак да се традиција у нашој школи његује. Ако вам се учини да је могао бити интересантнији, или имате добру идеју, или какав квалитетан рад – без обзира на то из које је области друштвених наука или умјетности, придружите нам се: предајте материјал неком од координатора и – ето вас у сљедећем броју! Будите и ви један од знакова на путу који чине ЗНАК -- ЗНАК ПО ЗНАК -- ЗНАК ГИМНАЗИЈЕ ,,С. ШКЕРОВИЋ“!

�

�

SEMINARSKI RADOVI...

ONOMASTIKA – ANTROPONOMASTIKA

,,Ja sam Bond, Džejms Bond.“

,,Ja sam Ivanović, Gabrijela Ivanović.“

,,Ja sam Popivoda, Milka Popivoda.“

Pri prvom čitanju ovih imena, većina ljudi stvoriće sliku o Džejmsu kao nekom zgodnom, sredovječnom čovjeku, šarmantnom i spremnom na sve, dok će Gabrijelu zamisliti kao kćerku nekog skorojevića, a Milku, pak, kao neku ženu sa sela. Upravo zato istražujem imena, njihovo porijeklo i značenje, kao i to da li su imena u vezi s onim ko ga nosi. Nauka koja proučava imena naziva se onomastika (imenoslovlje, grč. onoma= ime), predstavlja granu lingvistike koja se bavi proučavanjem ličnih imena i nadimaka kao i istorijom imena ljudi (antroponimi) i mjesta (toponimi). Pošto ću se zadržati samo na ličnim imenima, znači da ću se u ovom radu baviti antroponomastikom. ,,Kako dati ime deci, blizanci su mali sveci”

Drevno je vjerovanje po kome je ime, u suštini, isto ono što označava. Prema indij-skim učenjima ime neke stvari je zvuk koji se proizvodi djelovanjem pokretačkih sila koje ga čine. Otud, reći ime neke stvari – znači stvoriti je. Vjera u blisku vezu, ili identičnost imena i onoga što ono označava, postojala je u mnogim kulturama i odnosila se i na nazive mjesta: pravo ime starog Rima nije se smjelo pominjati, stari Asirci takođe nisu smjeli da izgovaraju mistična imena svojih gradova. Znati ime neke stvari ili mjesta, značilo je imati moć nad njom. Još jača je bila veza između imena i čovjeka. Zato su se od davnina imena krila i predstavljala su strogo tabuisane riječi. Interesantna je teorija nekih od starih, tzv. primitivnih naroda, da je ime dio čovjeka kao što je ruka i noga, na prim-jer, i da se njegovom pogrešnom upotrebom može nanijeti zlo onome ko ga nosi. Danas, oko 2000 godina nakon ove teorije, ne mogu da

L. Šofranac, IV f

MALA IZLOŽBA ,,ZNAKA”

�0

tvrdim da je u potpunosti netačna, a ni da je tačna. Da li je moje ime dio moga tijela? Vidljivi dio tijela nije, to mogu da tvrdim, a da li je negdje u meni, to ne znam, i vjero-vatno nikada neću saznati. U starom Egiptu bio je vrlo čest slučaj da se pravo ime stalno skriva, pa su zato ljudi imali po dva imena: pravo i dobro, ili veliko i malo ime. Dobro (malo) ime je bilo javno objavljeno, a pravo (veliko) se skrivalo. Isti običaj bio je poznat i kod bramanske djece, ali su se njihova imena izgovarala pri obredima. A kako su nastali prvi nadimci? Oni su bili treće ime, koje su stari narodi davali djeci iz straha da im ne naude zle sile. Ova sporedna imena nisu bila identična sa čovjekom, pa su slobodno mogla da se koriste. Zanimljivo je i vjerovanje da, baš zato što djeca nemaju neprijatelje, odrasla osoba može da dobije nadimak po svom djetetu, kao ,,otac toga i toga”. Primjer važnosti imena nalazimo i u legendi o egipatskoj boginji Izidi, koja kaže da je boginja proširila svoju moć na cijeli svijet kad je saznala tajno ime boga Ra. Pri- mjer za tabuisanje imena pronašla sam i u Bibliji (Stari zavjet, Druga knjiga Mojsijeva): Bog na gori Horiv, iz plamena kupinovog žbuna, zove Mojsija i naređuje mu da izvede narod iz egipatskog ropstva. Kada ga Mojsije upita šta da kaže narodu, koje je ime boga koji ga je pozvao da to učini, Bog mu odgovara: ,,Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: koji jest, on me posla k vama”. Božje ime kao najveća svetinja, nije se smjelo izgovarati. Iako pisano kao tetragram JHVN, pobožni Jevrejin je umjesto Jahve čitao Andonaj (Gospod).

,,O, Ana, tugo mojih dana” ; ,,Kad bi došla Marija”; ,,Dunavom brodovi plove; da li se bar jedan zove Sanja”; ,,Ko mi tebe uze, Tamara”...

Kada se iz magijske i mistične atmosfere drevnih vremena i iz njih proizašlih vje-rovanja da je ime u stvari čovjek vratim u moderni svijet, ovu temu posmatram iz sasvim drugog ugla, i kažem da je ime, jednostavno, riječ. Ali, kakva riječ? Nestašna, neukrotiva i sposobna da se transformiše. Neuhvatljiva u mreže gramatika i iznjedrena iz glava nepoznatih stvaralaca.Veliki putnik koji bez pasoša i prepreka prelazi iz jednog

u drugi jezik i stiže daleko od oblasti u kojoj je rođen. Ka-meleon koji ima tako dobru mimikriju da se prosto stopi s okolinom i samo mu vrsni stručnjaci znaju porijeklo. Kako je zemljoradnik pro-putovao pola svijeta? Grčko ime Georgios, što znači onaj koji obrađuje zemlju, dobio je kod Rusa najprije knjiški oblik Georgij, kao u starosloven-skom jeziku, a kasnije i druge

M. Vučinić, IV l


��

forme: Jurij, Jegorij... Kod nas je ovo ime ,,prerušeno” u Georgije, Đorđe, Đurađ, Đurđe; kod Slovenaca u Jurij; kod Makedonaca u Gjorgi; Bugari ga zovu Georgi; Slovaci Juraj; Česi Jirži; Poljaci Ježi. Francuzi ga zovu Žorž, u Italiji Đorđo, U španskom je Horhe. Na engleskom je Džordž, njemačkom Georg, mađarskom Đerđ, a rumunskom George. Što se tvorbe imena tiče, pravila gotovo da ne postoje. Kod nas se samo ne daju pogrdna imena, ona koja vrijeđaju moral ili su u suprotnosti sa običajima i vjerovanj-ima sredine. Imena imaju i pol, osim nekih izuzetaka. Mnogo je ženskih stvoreno od muških imena, dok je obrnuto rjeđe, što je, mislim, posljedica patrijarhalnog društva. Kći će dobiti ime po ocu, ali će rijetko sin dobiti ime po majci. Sufiks–a u građenju ženskih imena je neutralan, a –ka je hipokoristički dodatak, npr.: Dušan – Dušana – Dušanka; Ivan – Ivana – Ivanka, a ovakvom tvorbom možda ponekad dobijemo i neku Martinku (Martin – Martina) ili Majku (Majo – Maja). Brojna su svjedočanstva koja govore o fleksibilnosti imena. Npr. u Dečanskoj Hrisovulji nalazi se 48 imena izvedenih od pridjeva dobar, od kojih su mnoga danas zaboravljena; 45 ih je od mio (osnova mil-), od kojih mnoga čujemo i danas. U jednom rječniku imena sačinjenom prije nekoliko godina, autor kaže da je zabilježeno više od 100 izve-denica imena Bogdan, 150 od imena Petar i oko 200 od Radomir, i upozorava da to nije konačna cifra. Na imena utiče i moda. Dovoljno je samo da se sjetimo da su nam bake bile Radmile, Radojke i Stanojke, majke i starije sestre Jelene, Milice i Marije, a da kom-šinice sve češće svoju djecu nazivaju Anastasija, Tijana, Katarina, Kristina, Ana. Zato vam se stric, tetak ili ujak zovu Milan, Dušan, Miodrag, Zoran, Goran, Dejan, a sinovi su im Stefan, Nemanja, Marko, Nikola. Ni uticaj televizije nije bez značaja: imamo i Sandokana, Kenedija, Kasandru, i ponekog Maradonu. Neke su kreacije na samoj ivici razuma: dječak je dobio ime Nep (novi ekonomski program). U budućnosti možemo očekivati nekog Unicefa, ili Natoa, ko zna! Jedna od funkcija koju su imena imala tokom istorije je zaštita nosioca. Djeci su tako davana imena jakih i ,,ljutih” životinja kao vid magijske zaštite od zlih sila. Takva su: Bik, Lav, Gavran, Medved, Orlić i neizbježni Vuk, koji ima cijeli niz izve-denica. Od uroka, smrtonosnih bolesti i zloduha trebalo je da štite ,,ružna” imena: Grd, Grdman, Grdonja, Gadić, Gad, Zavid, Gorča – da ,,zgade” zle sile i odagnaju demone od djece. Da zaplaše demone: Nebojša, Ljutica, Mrgud, a da se od demona brane vatrom – Ognjen, Žarko i poneka Zvezdana. Ne smijemo zaboraviti da ime prije svega ima funkciju raspoznavanja u društvu. Da li će jače ili slabije da odzvanja u ušima drugih, to zavisi od vaših djela, a ne od glasov-nog sklopa. Da li ćemo se zvati Loreana, Valentina, Marijela ili Milodarka i Radojka, samo je pitanje vremena u kojem živimo, mjesta u kojem se rodimo i intelektualnog nivoa naših roditelja.Evo kako je Lorens Stern u romanu ,,Tristram Šendi” prezentovao svoj stav o ime-nima: KolikojeCezaraiPompeja,govoriobion,učinjenodostojnimsamihsebe,zahvaljujućijedinonadahnućukojesuimdalanjihovaimena?Akolikotekimaonih,dodavaobi,kojibisesvojimdjelimaproslaviliširomsvijeta,daimsamopouzdanjeipoletnisubilipot-punoskrhaniiuništenizatoštosusezvaliNikodemusi...

��

DajevašsindobioimeJuda,tosramnoiizdajničkoobilježje,takonerazdvojivoodtogaimena,pratilobigakaosjenkakrozcioživotinakrajubiodnjeganačinilobijednikainitkova,uprkosdobromprimjerukojistemuvipružili,gospodine... Džek, Dik i Tom pripadala su toj vrsti: njih je otac nazivao neutralnim imenima,tvrdećiuvezisnjima,bezinajmanjepodrugljivosti,dajeodpostanjasvijetabilounaj-manjurukuistoonolikopodlacaibudala,kolikoimudrihičestitihljudikojisutaimenanaizmjeničnonosili;takodasuoni,smatraoje,kaojednakesnagekojedejstvujujednaprotiv druge u suprotnom smislu, uzajamno potrli međusobna dejstva; iz tog razloga,čestojeizjavljivaodanebidaonikršneparedaizaberenekomeđunjima. Andrijajezanjegabiloneštokaonegativnakoličinaualgebri–neštogore,izjavljivaoje,negoništa.Viljemjestajaopriličnovisoko;Nampsjeopetbionaniskojcijeni–dokjeNik,ponjegovomtvrđenju,biođavo.Ali,međusvimimenimapodkapomnebeskom,najneodoljivijuodvratnostulivalomujeTristram;onjemuje imaonajgoremišljenje ipreziraogajevišenegoištanasvijetu–smatraojedaononijeustanjudastvorinire-gnumnatura,ništapodmilimbogomsemjadaičemera... Da li je ime čovjek ili riječ? Vjerovatno nikada nećemo moći da tvrdimo ni da je riječ, ni da je čovjek. Ali, svako ime ima svoje značenje. Evo nekih:

Nađa – rusko, izvedeno od Nadežda – što zači nada;Ivana – jevrejsko, izvedeno od Ivan: Bog je blagodatan;Milijana – od Milija – od pridjeva ,,mio”;Dijana – latinsko – boginja mjeseca i lova;Jovana – od Jovan – jevrejsko: Bog je blagodatan – biblijsko;Anđa – od Anđelija – grčko: vjesnik, poslanik;Filip – grčko: koji voli konje;Hana – jevrejsko: milost i zahvalnost;Milena – od ,,mila”;Tina – od Hristina – grčko Hristova – ime hrišćanske svetiteljke;Nataša – od Natalija – latinsko: dan Hristovog rođenja;Marija – od hebrejskog Mirjam – biblijsko;Milica – od ,,mila”;Tijana – od Tihana – od pridjeva ,,tih”;Nina – gruzinsko: od grčkog naziva za asirski grad Ninos;Nikolina – od Nikola – grčko: narod pobjeđuje;Sonja – rusko: izvedeno od Sofija: mudrost.

Literatura:M. Grković, Rečnik ličnih imena kod Srba, Vuk Karadžić, BeogradM. Grković, Imena u Dečanskim hrisovuljama, Novi Sad, 1983.Stari zavjetL.Stern, Tristram Šendi, Podgorica, 2004.B. Dojčinović, Knjiga imena, Beograd, 2006.

Andrea Kavarić, IV b,šk. 2008/09. g.

��

РОДНЕ РАЗЛИКЕ У ЈЕЗИКУ

Сократ: ,,Да ли се теби чини да су у државама разборитије жене или мушкарци, да тако уопштено кажемо?“Хермоген: ,,Мушкарци.“

Након бројних истраживања фонолошког, морфолошког и лексичког система којима су се доказивале или оповргавале разлике у језичком понашању мушкарца и жене, остала су валидна само два доказа о разликама: први се односи на фонетске разлике (у многим језицима изговор жена је ,,коректнији“ од изговора мушкараца), а други је да жене показују већу разноврсност у интонацији и акценту (од мушкараца). Нису пронађене постојане разлике у рјечнику. Од седамдесетих година до данас дошло је до помјерања перспективе истраживања феномена језика и пола. При том се говор појединца посматра као акција или дјелатност, као неодвојиви дио механизма друштвеног живота. Такође је истакнута повезаност са друштвеним разликама између мушкарца и жене, са различитом подјелом рада, мушком доминацијом у друштву и сл. Мушкарци доминирају над женама у свим цивилизацијама, не само у балканској. Показало се то на примјеру различитих језичких пракси стандардног језика у словенским језицима: руском, пољском, чешком, словачком и српском. Очигледно је у препорукама за употребу назива занимања жена, њиховог ословљавања титулама или представљања у различитим приватним и јавним ситуацијама. Због тога је у феминистичким групама уобичајено занемаривање правила и употреба облика активисткиња, феминисткиња, лингвисткиња, филозофкиња, као ипсихологиња. Постоје и дублетне форме (шефица/шефовица,деканка/деканица,докторка/докторицаисл.) за исто занимање, које имају посебне семантичке нијансе у зависности од афективних фактора говорника. У одређеним установама, када жена дође на руководеће мјесто, за њу је резервисана форма мушког рода (директор,руководилацисл.наконштојебилашефовицаилисекретарица). Тиме се замагли њена присутност у друштву других моћних мушких руководилаца у истој установи. Наиме, колико сте пута чули ријечи: судија, политичар, психолог, писац, адвокат,менаџер, а да нисте били сигурни да ли је ријеч о мушкој или женској особи? Да ли сте некада и сами покушали да неког ословите ријечју која означава занимање, а нисте знали који бисте облик употријебили? Неколико еминентних познавалаца српског Л. Шофранац, IV f

МАЛА ИЗЛОЖБА ,,ЗНАКА”

��

језика дало је своје мишљење и стало на једну од формиране двије стране. Постоје они који, попут Ивана Клајна и Милке Ивић, сматрају да ови облици именица женског рода нису у духу нашег језика, али и они, предвођени Свенком Савић, који се залажу за прописивање одређених правила како би се у званичној употреби користили облици женског рода. Замислите да треба да погодите тајанствену личност на основу сљедећег описа: Један од наших научника. Савјетник, савременик и велики пријатељи пратилац Алберта Ајнштајна. Заљубљеник у науку и љубитељ открића,мождаипроналазачисастављач...Носилацвеликихидеја.Несуђенинобеловац.Каснооткривениталенат. Вјеровали или не, ријеч је о Милеви Ајнштајн. Нисте знали да је у питању жена? Уколико на насловној страни дневних новина прочитате наслове: Великиштрајк таксиста, Вјерници дочекали Божић у храму Св. Саве, Службеницинегодујузбогсмањењаплатеи сл., зар не бисте очекивали да испод њих угледате фотографије на којима мушкарци, а не жене, носе транспарент на улици или улазе у храм с дјецом, с обзиром на то да су само они поменути у насловима? Кад већ држите новине у рукама, пребаците се на огласе и покушајте да избројите колико је њих овакве садржине: Професионалац, изврстан предавачи преводилац, држи часове енглеског језика. Да ли то значи да огласе дају само мушкарци и да не постоји жена предавач? Препоручује се употреба форме женског рода за занимања и титуле жена свуда гдје је то могуће. Принцип видљивости жене у друштву надређен је принципима језичке деривације. На наизглед сасвим маргиналним примјерима показују се конверзационе разлике код мушкарца и жене. Истраживања показују да жене имају својеврсне стратегије да одрже свој ред говорења, подржавају или потпомажу тему коју је

мушкарац отпочео. Заблуда је, пак, да говоре више од мушкараца. Предност мушког пола над женским је производ патријархалног друштва и времена у којем живимо, па се поставља питање да ли ће женски род икада успјети да ,,прескочи“ ту препреку и успостави другачија правила. Дјевојка се, док је неудата, сматра очевим власништвом, а када се уда, њен власник је муж.Једноставан примјер сексистичке употребе језика налазимо у свакодневном животу, гдје се, на примјер, за жену доброг изгледа користе погрдни и вулгарни изрази. Она се, такође, омаловажава и игнорише уз употребу ријечи, израза и термина који означавају њену професију. Сексизми о женама веома су изразити у тзв. колоквијалном језику, сленгу


��

и свим неформалним језичким варијететима уопште: о њеном тијелу, изгледу, понашању, интелектуалним способностима итд. Постоји много увредљивих и понижавајућих израза који увијек наглашавају биолошке карактеристике као оно чиме је жена у цјелини одређена. То, нажалост, више није само одлика ,,језика улице“, већ је ушло дубоко у менталитет, науку, политику и све облике људског дјеловања у свијету. Родне разлике у комуникацији можемо примијетити још код дјеце у раном узрасту с обзиром на то да она усвајају дискурсне одлике својих родитеља или старијих људи у својој околини. На примјер, ако се ради о неком виду дјеловања на другог да нешто уради или промијени понашање, као што су разни типови наредби, говорни чин дјечака и дјевојчица знатно се разликују. Дјечаци употребом наредби подстичу на такмичење

и надметање у игри, док дјевојчицама наредбе служе за позив на учествовање и сарадњу у игри. Дјечаци успостављају и одржавају игру помоћу јасних директива (Додајмито!Узмиово!), док дјевојчице више предлажу заједничке акције (Хајдеданаправимоово!илиКакобибилодатоурадиш?), чиме ублажавају наредбу. Дјечаци се више користе императивним формама (Умукни! Престани! Пустиме!), а дјевојчице употребљавају суптилније изразе (Можелималотише?Достајебило). Разлике у понашању подстичу се стереотипима, као што су: дјечаци не плачу; дјечаци треба да се потуку и изборе за своја права; дјевојчице треба да буду мирне и послушне. Дјевојчице су боље од дјечака у вербалној комуникацији, у настави језика и проводе више времена причајући. С временом, како постају старији, родне разлике постају изразитије и уочљивије. Жене тако чешће употребљавају партикуле (па, сасвим, уосталом), ријечи којима попуњавају неку мисаону празнину (хм, знаш, овај) и оне које одражавају емоције (драга,медени). Жена ће, нпр., питати: Филмпочињеушест,зарне?Мушкарац:Кадпочињефилм? Укратко, стил говорења жене препознаје се као различит, а оне се боље сналазе и у невербалној комуникацији, више користе додир, мање држе дистанцу и боље читају емоције. Њихов је говор чедан, а рјечник открива да избјегавају неуљудне и грубе изразе (псовке). Женском је стилу чак приписивана склоност избору одређених тема за разговор – оне чешће од мушкараца говоре о личним стварима. Жена која има проблем настоји да смањи напетост, жели да околина покаже разумијевање и бригу за њу; мушкарац у такав разговор одмах улази са својом ,,ријешити проблем“ тактиком.


��

Она: Толико посла имам! А кад нисам на послу, радим у кући. Уопште немам времена за себе. Он: Требало би да напустиш посао. Уопште не мораш толико да радиш. Бави се нечим што волиш. Она: Али ја свој посао волим! Једино што се од мене очекује да све промијеним и средим истог часа. Једноставно не могу да постигнем све то. Он: Уопште не мораш да их слушаш. Ради само оно што можеш. Она: Па то и радим! Не могу да вјерујем, данас сам потпуно заборавила да се јавим тетки. Он: Ма, не брини. Неће се она љутити. Она: Знаш ли ти уопште кроза шта она пролази! Потребна сам јој. Он: Сувише бринеш, драга моја, зато си тако нерасположена.

Она: Не, ја нисам увијек нерасположена. Можеш ли ти једноставно да ме саслушаш? Он: Ја те и слушам. Она: Зашто ли се је уопште замајавам овдје с тобом?

Овај примјер открива доминацију мушке фигуре у комуникацији. Дискурс мушкарца је штур, кратак и веома сажет, а жена је много опширнија. Мушкарци сматрају да се под оним што изговоре подразумијева оно што су мислили да кажу и да нема потребе за одуговлачењем. Своју подређеност женама у језичком смислу прикривају тиме што су јачи пол. Будући да је мања шанса да задрже мушку пажњу у дијалогу, жене више прибјегавају питањима којима желе сигурно добити одговор, док се мушкарци више ослањају на тврдње, судове, што је резултат њихове доминације или увјерења да ће бити саслушани без обзира на то о чему говоре. Тако се може рећи да је удио жене у конверзацији онај невидљиви, којим се она одржава и гради, што одговара њеном невидљивом послу у кући. Доминација једног од саговорника у конверзацији показује се различитим средствима, као што је нпр. трајање говорења. Супротно општем мишљењу да жене говоре много, истраживања показују да то управо чине мушкарци. Њихова је стратегија и да прекидају жене чешће него што оне то чине; а жене прекидају мушкарце да би сигнализирале да су разумјеле о чему се ради, потврдиле сагласност, показале учешће у ,,грађењу“ дијалога, а не да преузму право говорења. Понекад долази до потпуног размимоилажења у мушко-женским разговорима. Да би потпуно изразиле осјећања, жене ће себи дати пјесничку слободу

М . Вучинић, IV l


��

при употреби суперлатива, метафора и уопштавања; мушкарци то најчешће прихватају буквално, а исход је неспоразум. Док је она саопштавала добронамјерну сугестију, он ју је већ интерпретирао као најстрожу критику.

Она: Ми никад не излазимо. Досадно ми је да сваку ноћ сједим код куће.Он: Није тачно. Изашли смо прошле недјеље.Она: Али увијек смо у некој јурњави, гужви, никако да се скроз опустимо и забавимо.Он: Нисмо. У петак смо баш били опуштени. Ако ти смета, нађи неког другог ко ће те стално изводити.Она: Не желим да нађем другог. Осјећам да ме више не волиш.Он: Наравно да те волим. Зато и јесам с тобом.Она: Али ја желим да ми то показујеш, треба мало више њежности и романтике.Он: Хоћеш да кажеш да ја нисам романтичан?!Она: Љубави, толико сам уморна да тренутно не могу ништа да урадим.Он: Ма то нема везе са животом. Ниси неспособна.Она: Ех, кад бих могла на крају дана да заборавим све што се издогађало на послу.Он: Ма немој више да радиш ако ти је на послу тако одвратно.Она: Још ми је теже кад нико неће да ме саслуша.Он: Није тачно, ево ја те баш сад слушам.Она: Ништа не иде како треба.Он: Што то мени говориш, као да сам ја крив!

Он: Добро јутро.Она: Добро јутро, пробудио си ме.Он: Па нека сам, подне је. Знаш ли шта има ново?Она: Реци.Он: Можда ових дана почнем да радим као кувар у оном ресторану.Она: Па то би било супер!Он: Па, за годину и по или двије могао бих да постанем главни кувар, шта мислиш?Она: Ма, љубави, немој већ сад о томе да мислиш, ниси још ни почео!Он: Молим? Више ти никад у животу нећу ништа рећи. Увијек ти својом негативном енергијом све поквариш!Она: Драги, нисам тако мислила! Једноставно сам хтјела да кажем да не ваља причати толико унапријед јер се ти планови обично изјалове. Да не баксузираш.Он: Па ја не планирам! Само сам рекао! Ти баксузираш!Она: Добро. У праву си. Мислим да можеш да постанеш главни кувар. Задовољан?Он: `Ајде, зваћу те касније, не могу да причам с тобом кад си таква.

��

Насупрот женама, мушкарци ријетко, готово никад, немају потребу да своје личне ствари дијеле с другима. У оваквим случајевима жене дјелују наметљиво и радознало, иако им није била таква намјера.Она: Знам да нешто није у реду. Могу ли да знам о чему је ријеч?Он: Ма, све је у реду.Она: Али изгледаш ми нерасположено. Хајде да поразговарамо мало.Он: Нема потребе за тим, добро сам.Она: Хоћу да ти помогнем ако могу. Довољно те познајем да бих закључила да си се нешто оптеретио. Интересује ме чиме.Он: Ма, није то ништа.Она: Јеси ли сигуран? Била бих веома срећна кад бих могла да помогнем.Он: Не треба ми твоја помоћ, могу сам да се носим са својим проблемима.

Очигледно, у спонтаним разговорима статус мушкарца је виши: он се користи таквим конверзационим средствима да себи обезбиједи виши статус. Истраживање конверзационог статуса међу хетеросексуалним саговорницима показује да мушкарци одричу жени исти или равноправан конверзациони статус као партнеру и саговорнику. Овај податак повезује се са другима о мушкој доминацији у друштву: баш као што контролише макроинституције, подјелу рада у друштву, или расподјелу послова између полова, мушкарац доминира и у микроинституцији, каква је спонтани разговор или ћаскање у кући. Све ове разлике можемо приписати полним улогама које се добијају по рођењу. И једни и други током живота заузимају различите улоге, а понашања која су везана за улогу сматрају се карактеристикама пола. У комуникацији није толико проблем што смо различити, него што то заборављамо и очекујемо да се особа која с нама комуницира понаша попут нас, и не можемо прихватити чињеницу да су други уистину другачији. На крају, поставља се питање да ли би уопште било добро да су мушкарци и жене једнаки (не само у језичком смислу). Није потребно поништити разлике међу половима, него их разумјети и уважити.

Литература:С. Савић, Језик и пол, Језичка истраживања, Филозофски факултет, Нови Сад, 1995.М. Бертоша, Језичке промјене и феминистичка критика језика, Филозофски факултет, Загреб, 1991.С. Перовић, Како укротити текст, Подгорица, Институт за стране језике, Октоих, 1999.Др Џон Греј, Мушкарци су са Марса а жене са Венере, Еsotheria, 2005.

Дијана Бојовић, IV b,шк. 2008/09. г.

��

СТЕРЕОТИПИ

Ријеч стереотип измислио је Фримен Дидот. Означавала је типографски елемент који је коришћен приликом штампе умјесто оригинала. Амерички новинар Валтер Липман спојио је ову метафору назвавши стереотип сликом у нашим рукама. И клише и стереотип воде поријекло из свијета штампе. Прва је француска ријеч за штампарску површину за стереотип1 . По аналогији, у друштвеним наукама појам се користи за схематски, упрошћен и тешко промјенљив однос према некоме или нечему. Израз је настао у приоду јављања и развоја расних, етничких, вјерских и социјалних нетрпељивости2 . ,,Стереотип би, барем у нашим стереотипним представама, пре могао бити предмет изучавања психологије, социологије или филозофије, док би његов (неслућени, ако је дозвољено рећи) политички потенцијал долазио тек негде на крају... Стереотипи би према Липману били некакве `слике у главама` које пружају оквир за објашњење догађаја о којима смо недовољно, делимично обавештени и које се, будући да су само (слике) у нашим главама, знатно разликују од дела спољашњег света на који се односе, па се, према томе, испостављају као чињенично нетачне, ригидно нефлексибилне конструкције, засноване на нелогичном расуђивању... Стереотип је, дакле, нека врста укоченог знака, узор, некаква праслика која одаје општи карактерни облик. Стереотип је истицање неке битне, најбитније црте која одликује неки колективитет: заједницу, расу, пол3“. У фразеологију, пак, нашег језика сврставају се и синтаксичке, фразеолошке и лексичке устаљене јединице које се врло учестало употребљавају у одређеној врсти текста, па се зато одмах препознају. Такве јединице називамо стереотипним изразима (стереотипима или клишеима). Стереотипни изрази су нарочито много заступљени у административном и новинарском стилу, гдје, када се умјерено употребљавају, имају оправдања. Оно је засновано на потреби да читалац што брже прихвати информацију, садржај израза, а то ће бити најлакше када је изнесена у њему што познатијој форми. Тако ће, нпр., у административном стилу, на крају неке писмене одлуке, рјешења, пресуде и сличног читалац наћи устаљену реченицу: Поука о правном лијеку:ПротивовогрјешењарадникможеподнијетизахтјевСавјетушколеурокуод

1 Етимологија стереотипа, интернет енциклопедија Википедија2 Исто3 Иван Миленковић, Стереотип, посебно издање часописа Нова српска политичка мисао, Београд, 2002.


�0

30данаодпријемарјешења – која и сама садржи низ устаљених конструкција: у року од, од дана пријема, против овог рјешења. У новинарском језику стереотипни израз биће, рецимо, на синтаксичком нивоу употреба крњег перфекта у насловима чланака, нпр.: Јељцин збуниоБејкера – оправдан функцијом: поред тога што обавјештава да је радња глагола извршена, обавјештава читаоца да је то новост. Стереотипни израз биће и елиптична реченица употријебљена умјесто пуне, такође увијек на одређеном мјесту текста – у насловима: Вашингтонзадовољанодлагањем – такође оправдан функцијом: на најупадљивијем мјесту кратко указује на информацију из текста који је под насловом. Фразеолошки и лексички стереотипи, међутим, постају и рђава страна сила када се због превелике учесталости претварају у изразе и ријечи које готово и немају значења. Најчешће су такви стереотипи фразеолошки изрази који се састоје од устаљених скупова ријечи у којима се именице употребљавају метафорски... 4

Овако би изгледао стереотипни семинарски рад о стереотипима, уз механичку (само нама ученицима знану) употребу миле нам Граматике српског језика, још милијег интернета и, ако се, недајбоже, мало и потрудимо да одемо до библиотеке, литературе топло нам препоручене од стране професорке. Напуштајући оквире лексикологије, фразеологије, ,,битака вођених за боље сјутра“, ,,удараца инфлацији“, ,,гледања“ у понедјељак, односно апсолутно и смијешно погрешног коришћења футура глагола видјети, и сијасета других примјера датих у Граматици, ризикујемо и прелазимо дати оквир. Прелазак је, у овом случају, из лексикологије у доказивање ,,учмалости“ стереотипије које има у свакодневном животу, посматраној на философској равни. Унутар оквира посматрали бисмо стереотипе који се оправдано користе, док нам пажњу нису заокупили они који су устаљени скупови ријечи у којима се именице употребљавају метафорски. Метафорски?! Услиједило је искакање из оквира ради добробити нашег, прилично јасног, књижевног језика. А зашто? Питајте доље поменуту чоколаду јер је она, изгледа, једина схватила да од стереотипа, били они оправдани или не, били дио лексикологије или приказа човјека оптерећеног политиком5 , једино можемо побјећи ако на живот гледамо к`о на Суматру6 .

ЧОКОЛАДА У ЗДЈЕЛИ Иако је омот њен првобитни избор био, завршила је у здјели. Па ипак, и кромпир воли своју кору, а пржи се без ње; и јаје воли љуску своју и кува се с њом, да би се јело без ње. Она неће гледати љетњу кишу како пада, пада по ,,зеленом тепиху“, неће видјет` дугу послије кише, нит` чут` ону: ,,Послије кише појави се сунце“, 4 Парафраза: Стереотипни изрази (клише), Граматика српског језика, ЗУНС, Београд, 2004, стр. 1865 Алудирање на Ивана Миленковића, чији је текст коришћен при изради рада6 Алузија на ,,Суматру“ М. Црњанског и њено значење

��

еквивалент оној: ,,На крају сваког тунела је свјетлост“. А шта ако тунел није пробијен с друге стране? Шта ако киша пада ноћу, какво сунце! Зашто да јој не завидимо? Зато што никад неће ходати ,,сунчаном страном улице“? Па, ако буде икад шетала улицом, желим јој срећу у проналажењу сунчане стране, јер тешко ће је наћи, захваљујући небодерима који ће учинити за нас много више него оно дрвеће што је ту само за украс стајало. У тој здјели бар патетику срести неће. Ал` ће гарантовано загорчати себи живот буде ли се трудила да убиједи кексе и друге чоколаде око себе да је она најслађа. А можда је у суштини њој само потребно да заврши у устима неког оптимисте, који је то што јесте јер још није кушао живот. Та коцка чоколаде је његов први залогај, један од многих састојака ове патетичне, стереотипне торте? 7

Литература:Ж. Станојчић-Љ. Поповић, Граматика српског језикаВикипедија, интернет енциклопедијаНова српска политичка мисао, часописМ. Црњански, Суматра

Мајда Мулић, IV b, шк. 2008/09. г.

МАЛА ЦРВЕНА КАПУЉАЧА ЗА ЈАХАЊЕ(ГРЕШКЕ У ТИТЛОВИМА)

Колико пута вам се десило да вам књига, филм или серија присједну због лошег превода? Свакоме ко мало боље свој или неки страни језик то се сигурно дешава често. Да ли знате шта је ефекатзеленекуће? То је буквалан превод израза greenhouse effect, што је ништа друго до ефекатстакленебаште. А ко је био ФарокојинијехтиодапустиЈевреједанапустеЕгипат? Немојте га тражити у енциклопедији, нећете га наћи. Преводилац (наш угледни издавач) изгледа није чуо за фараоне који су владали Египтом. Иван Клајн је давно рекао да је неписменост уско повезана с незнањем, а данашњи преводиоци сваког дана то потврђују. Када лик у серији каже:

Theregoesmytiebreaker, и то у вријеме кад се о тенису стално говори, зар вам се не дигне коса на глави када прочитате титл који гласи: Одемојесредствозавезивањекравате. А да ли вам је јасно да, кад лик у преводу књиге без разлога каже: Надамседајепрољећевјечно, тај текст у оригиналу гласи: Hopespringseter-naly, што значи надажививјечно? Или да се, кад се у преводу помињу приручници типа играјнапорнодабидобио, ради о изразу playhardtoget, што значи прависедасинезаинтересован, а могло би се превести нашим тврдитипазар или можда 7 ,,Чололада у здјели“, М. Мулић – прилог раду

��

чак фемкатисе? Да ли се упитате да ли ти људи знају језик с кога преводе? Да ли им можда треба одбијати од плате или хонорара за сваку непреведену ријеч? Клајн и неки наши добри преводиоци вјероватно би се сложили. Недавно је у ТВ ревији објављен чланак под насловом Кототамогријеши. Почиње причом како је у титлу неког филма виђена реченица: Онјеелиџибиланда то уради. Да, да! Преводилац је тако превео израз to be eligible, који значи иматиправо,битипозван(одговарајући,пожељан)данештоуради. Преводилац сасвим сигурно није одрадио посао, а ни користио рјечник. Кад би га сви више користили, било би им јасније да француску капицу називамо беретком (фр. beret), а да је берета врста пиштоља – те не бисмо читали сумануте преводе да је дјевојка носила берету на глави. Били бисмо ускраћени и за замишљање дјевојчице којој је коса била закачена беретом. Како коса не може бити закачена пиштољем, а није у питању ни беретка, већ шнала за коју ми немамо посебан израз, то је требало рећи шнала за енглеску ријеч barrette. Сличност између ових ријечи је велика, али није на одмет ни мало логике. Преводи се брзо и површно, па титлови филмова и серија често имају грешке: преводиоци не знају историју, географију, Библију, не разумију француске идиоме, буквално преводе енглеске изразе и поводе се за англоамеричким изговором. Титловани преводи су готово увијек савршен примјер онога што др Т. Прћић у књизи ,,Енглески у српском“ назива ,,површинско превођење“ или ,,надрипревођење“, како каже Клајн. Ријеч је о лошем знању матерњег језика, а и оног с којег преводе. У књизи ,,Странпутице смисла“ и зборнику ,,Српски језик у нормативном


С. Саратлић, 4f

��

огледалу“ Клајн је навео неколико најчешћих примјера најновијих ,,буквализама“. Кад један лик у америчком филму викне на другог: What`syourproblem, готово увијек у титлу читамо: Штајетвојпроблем, умјесто:Штатије,илиКојитијевраг. Слично је с преводима енглеског point:Штајетвојапоента, умјесто Штахоћешдакажеш, или Учемујепоента умјесто Чемуто. Наравно, иронично: Tellmeaboutit, буквално је преведено Причајмиотоме, умјесто Меникажеш? или Каодајатонезнам. Ту су и ,,лажни пријатељи“, изрази пренесени по енглеском облику умјесто по стварном значењу: Силиконска умјесто Силицијумскадолина, дефинитивно умјесто свакако, несумњиво, засигурно, менаџер хотела умјесто директор. Најсмјешније је, наводи Клајн, када преводиоци енгл. doctor увијек преведу као доктор, и када се односи на жене. Згодној плавуши у бијелом мантилу колега доводи пацијента и каже: ДавасупознамсдокторомЏонсоном. Послије јој се сви обраћају са доктореЏонсон, а преводиоцу ни на памет не пада да постоји ријеч докторка. Клајн наводи и правописне грешке, тврдећи да сви, без изузетка, пишу безвезе (па их назива ,,безвезе преводиоци“), као и против-отров, полу-мрачан и сл. Једна преводитељка тако увијек мајицу зове мајца, а пише и двојца, тројца, обојца. Уобичајено је већ да читамо у вези чега, идем да одморим, можда гасретнешисл. Транскрипције су посебно болно питање кад је ријеч о превођењу, сматра Клајн, па у шпанским именима, преведеним са шпанског или енглеског, свеједно, преводиоци редовно употребљавају ћ (Ћони,Болиће,ЛасНоћес,мућаћоси), иако ту по свим правилима у обзир долази само ч, што није тешко закључити ако се сјетимо Чилеа, Дон Кихота од Манче, Санча Пансе итд. Највећи непријатељ језика су рекламе, па, ако бринете о себи, изговарајте Гарније, а не Гарнијер. Уочи концерта, име познатог оперског пјевача у свим дневним листовима и на свим телевизијама писало се Хозе, а такво име скоро и да не постоји у изворнику. На то смо скоро сви огуглали. Али, кад су књижевни преводи у питању, пада у очи дилема преводиоца да ли ће или неће транскрибовати имена: тако су се нашле заједно Каролина и Veronica. Ако све посматрате с ведрије стране, слатко ћете се насмијати кад fall from somebody`s grace(пасти у немилост) преведу принцеза која је пала из милости, или drive somebody crazy/mad (довестидолудила) буде возишмелудо;apieceofnothing(никоиништа) – комадничега;throwyour arms around me (бацити се некоме око M. Косовић, IV b


��

врата)–бацитирукеокомене;sitonthefence(држатисепострани)–сједиојенаогради;areyouwithme(пратишлиме)–далисисамном. У филму о Шерлоку Холмсу, др Вотсон каже жени коју је срео на броду: Youlook so familiar (Чините ми се тако познати), а прочитате: Мислим да смо сеспријатељили. У филму ,,Трагач“ дјевојка каже: Mycarisdead(Мојаколасууквару/суцркла), а преводилац преводи: Мојаколасуумрла. Психијатар саопштава главном јунаку: Неморатевишедачуватекостуруормару, а у филму – ни костура, ни ормара. Фигуративни израз askeletoninthecloset означава некубруку,некубрижљивочувану,обичнопородичнутајну. Млада жена пребацује свекрви да јој је својевремено, кад јој се обратила за помоћ, одговорила да се баци у језеро, а ни о каквом језеру није ријеч. Колоквијални израз gojampinthelakeзначи море, носисе;завежиибјежиисл. У једној серији јеLittleRedRidingHood преведено малацрвенакапуљачазајахање. Наравно, у питању је Црвенкапа. Излог једне од све бројнијих школа за учење језика има велики оглас: КОМПЈУТЕРСКИ ТРАНСЛАТОР – ТРАНСЛИРА РЕЧЕНИЦЕ И ЦИО ТЕКСТ-ЕНГЛЕСКО-СРПСКИ, СРПСКО-ЕНГЛЕСКИ, ЊЕМАЧКО-СРПСКИ, СРПСКО-ЊЕМАЧКИ. Измишљање нових глагола на –ирати потпуно је у духу времена: донатори донирају, атентатори желе некога да атентирају. Да ли ће ускоро сенатори почети да сенирају, оратори да орирају, императори империрају, гладијатори гладирају, алигатори алигирају, то, изгледа зна само Бог пантократор (сведржитељ), који неуморно пантокрира. Морао сам поменути и овај посљедњи примјер суманутог улијетања у грешке. Ипак, чињеница је да ћу по завршетку овог семинарског рада отићи да са својим четворогодишњим рођаком одгледам Малуцрвенукапуљачузајахање. И док се ја будем гушио у ужасу и присјећао Клајна, који је за неке моје вршњаке неки тамо нови амерички режисер, мој мали рођак упијаће Црвенукапуљачу. И можда промијенити историју?

Литература:И. Клајн, Странпутице смисла, 2002.И. Клајн, Српски језик у нормативном огледалу, 2006.ТВ ревија: Ко то тамо грешиинтернет

Филип Деспотовић, IV b,шк. 2008/09. г.

��

О ШАТРОВАЧКОМ ГОВОРУ И СЛЕНГУ

,,МА, ТЕБРА, Ш`А МЕ ГАБРИ!“

Воздра, тебра, ај мас Наха и ћухо штоне аджемкаотрошакујези.

Вјероватно ме нисте разумјели, ако не разумијете троша или шатровачки говор. Зато, ево превода: Здраво, брате, ја сам Хана и хоћунештодакажемошатровачкомјезику. Шатровачки говор заправо је жаргон у српском, хрватском, македонском језику. Највише се користи у већим урбаним центрима, као што су Београд, Сарајево, Загреб. Може се чути и у мањим градовима у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, као и у Славонији и Истри. Широко је распрострањен у свакодневној

употреби у неформалном говору, поготово међу омладином.Назив је добио од ромског ,,шатра“, што је у почетку означавало ромске ријечи које су ушле у тадашњи српскохрватски језик. Павле Ћосић, магистар лингвистике, књижевник и новинар, у свом раду ,,Правила жаргонске метатезе“, који је објављен у једном од бројева ,,Језика данас“, гласила Матице српске за културу усмене и писане речи, каже:,,У српским и хрватским говорима од давнина постоји појава извртања слогова. Међу примерима метатезе (што је стручни назив за извртање слогова) најчешће се спомиње дијалекатски облик намастир уместо манастир. Не можемо бити сигурни да је извртање слогова, које се јавља у урбаним срединама почетком ХХ века, директно повезано с тим, али можемо претпоставити да има везе утолико што показује да су наши говори томе склони.“ Неки би га можда назвали кафанским језиком, језиком улице, клошарским. Настао је да би се једна група људи разумјела између себе и онда се раширио и постао општеприхваћен међу омладином. Шатро постоји одавно. Радо слушам мајчину причу о томе како је са сестром комуницирала шатровачким, а на дедино питање о томе који је то језик, одговориле би да је у питању руски. Али, велики русофил се није дао лако преварити! И сама се шатром свакодневно користим. Понекад се питам зашто. Можда јер тежим да будем другачија од других, па га доживљавам као побуну, крик генерације, нешто ново? Ако није ново, макар је другачије. Хм. Или зато што ми је понекад тако лакше? Или зато што је ,,кууул“? Или можда зато што је хип-хоп култура, гдје су троша и сленг најзаступљенији, јако утицала на мене још у мојој једанаестој години, кад сам се ,,навукла“ и на реп? Боже мили, чуда великога, збуних саму себе!

В. Костић, IV f


��

Како год, троша ми је некако прирастао за срце. И тако, пошто сам прочитала поменути рад господина Ћосића, из којег сам још и сазнала да најсличнијих примјера жаргонске метатезе има и у француском и енглеском, и у многим другим језицима, одлучих да сједнем за свој компјутер – комп. Mozilla Firefox је ту, Google претраживач такође, куцам ШАТРОВАЧКИ, и форуми су ту. А на њима више неписмених него другдје! Ето правог мјеста за моја даља истраживања. Нађох интересантне реченице, синтагме, фразе и изразе на ,,чистом“ шатровачком. ,,Бродо, тебрекс, ја сам попио тросју три фука у штани, још ми се васпа“. И док тај ,,тебрекс“ или брат објашњава како му ни три попијене кафе нису тог јутра помогле у лијечењу поспаности и очигледног мамурлука, укључује се још један, који се грози због употребе шатровачког и објашњава како су нас такви као овај ,,тебрекс“ унаказили, јер се тим језиком служила озлоглашена мафија 90-их, што би се рекло – дизелаши. Упада и трећи, који обојици појашњава да је чак и специјална јединица аустријске полиције (WEGA) слала своје припаднике на курс како би тамо учили тај клошарски, мафијашки или шатровачки говор и прислушкивали телефонске разговоре криминалаца да би их ухапсили. Одох даље. Ту је фолдер с музиком, и мој хип-хоп и краљ сленга Ајс Нигрутин и остатак екипе. У репу се често налазе шатровачки изрази: кежва – жваке, мојне – немој, тебра – брате, зипа – пази, фука – кафа, штољпи – пиштољ, тозла – злато, тенкре – кретен, билде – дебил, љаксе – сељак, вугла – глава, вопи – пиво, воздра – здраво, конза – закон и сл. Чак се и властита имена преводе у шатро или сленг. Тако Шоне, од Нешо, може бити надимак Немањи или Ненаду; Шоми Мирославу, Мидрагу, Мишку; Ризбо Борису; Кизо је Зоки итд. Чини се да нико није имун, па су га прихватили и родитељи (,,Сине, искулирај тог ментола“ – оца; ,,Не смарај ме сад, видиш да гледам Дневнник!“), и професори (,,Што се трипујеш да све знаш?“). И док они, што од живе муке, што од лудила које их је снашло од нас, морају да нас ,,искулирају“ док трпе наше ,,трипове“ и да нам објасне да се ,,торњамо“ од њих јер не могу да живе од нашег ,,товарења“ њих, јер смо ми генерација која ,,фура на фазон“ да је најпаметнија и најбоља, дотле ми ,,пичимо“ по свом. Наравно, користе наше изразе више из ,,зезања“ него из збиље. А постоји и сленг којим су се и они служили 60-их, 70-их, 80-их. И данас је популаран (буџа – угледан или богат човјек, гиље – ципеле, гајба – стан, дрпити – украсти, кер, пандур – полицајац, мурија – полиција, запалити – побјећи, маторци – родитељи, лова – новац, пљуга – цигарета, факс – факултет, труба, лузер – губитник). Постоји низ репера који у својим пјесмама користе сленг. Већ поменути Ајс Нигрутин и његова група Bad Copy су непревазиђени: ,,Ми волимо хашиш, очи нам се цакле, волим и ја жљут, кентор и меспатле.“ Популарни Ајс или Ајзак је чувен по томе што измишља нове изразе. Жљут,

��

кентор и меспатле су врсте дрога. Жљут је улични назив за хероин, који је жуте боје, у жаргону га још зову жуто, у шатровачком тожу, и тако је настало Ајзаково жљут. Употреба шатро и сленга, страних, нарочито енглеских ријечи и исмијавање данашњег друштва и његовог укуса одлике су домаћег хип-хопа. ,,На тротоару ђускамо, слушамо реп, кад уделе нам паре, одемо у Мек. Хасамо чизеве, срчемо милк шејк. Yo man! Ми нисмо фејк!“ Иако га многи осуђују, не воле да чују ни шатро ни сленг, као што многи осуђују и мој помало подгорички акцент, који помињем јер ни он не припада стандарду, мислим да ћу још коју годину ,,фурати“ мој троша, слушати Ајсову музику и измишљати и радо слушати нове шатро и сленг изразе, желећи да никад не одрастем и не напустим овај безбрижни период, у којем још увијек могу да кажем: ,,Ма, тебра, ш`а ме габри!“

Литература:Мр Павле Ћосић, ,,Правила жаргонске метатезе“, Језик данас, Нови Сад, 2004.http://www.svastara.comhttp://www.leksikon-yu-mitologije.net

Хана Дубак, IV bшк. 2008/09. г.

FILMSKI STEREOTIPI

Junak filma će uvijek naći jedno slobodno mjesto na parkingu, makar se parkirao u centru Njujorka.Na početku jurnjave automobilima niko nikad nema problema sa ubacivanjem

ključeva u bravu ili paljenjem automobila. Takva sudbina je namijenjena samo žrtvama u horor filmovima.Uznemireni kućni ljubimac, najčešće mačka, nepogrešivi je pokazatelj da se zliko-

vac nalazi u kući.U filmovima o serijskim ubicama moguće je spriječiti samo posljednji potencijalni

zločin u nizu.Ako neko slučajno slaže nešto na početku filma, na kraju će se, zbog griže savjesti,

sto posto JAVNO ispovijediti (naći će već neku dodjelu nagrada/diploma/ matursko ili šta već), te posuti pepelom, priznajući kako jemoralno posrnuo i kako se to ni slučajno više neće desiti.Filmska genetika: od dva identična blizanca/bliznakinje obavezno je jedan dobar, a

drugi zao.Vanzemaljci su svi uniformnog izgleda, načina odijevanja i kulture. Svi govore en-

•

•

•

•

•

•

•

��

gleski, i to tečno, sa svim sleng izrazima, uobičajenim frazama i kolokvijalizmima.Ako vanzemaljci ne izgledaju isto, ne nose istu

odjeću, frizuru i nakit, obično nešto kriju. Valjda su sve vanzemaljske kulture monolitne: jedan narod, jedna vjera, jedan jezik, jedan stil odijevanja za svaku planetu.Kad god žena i muškarac bježe od nekoga/nečega

da se spasu, žena se obavezno stalno spotiče i pada, a muškarac je vuče. Progonjeni se često zaustavlja da iza sebe baci neku prepreku, najčešće kantu za smeće ili dijelove namještaja, u pravcu progonioca. Nema veze što progonjenom za to treba bar triput više vre-mena nego progoniocu da ga preskoči.Kad god je neka potjera, neko nađe da nosi veliki

komad stakla preko ulice... a uvijek se tu nađu i tezge s voćem i povrćem, koje automobili prevrnu.

Lošeg momka zmija uvijek ubije, dok je dobar momak hvata golim rukama.Smrtonosni gmizavci uvijek prvo napadaju ženu, čak i kad je u društvu trideset

muškaraca.Psi obavezno prepoznaju lošeg momka, i obavezno laju na njega.Svako ko gleda kroz dvogled vidi dva kruga umjesto jednog.Ukoliko je napolju hladno, na naočarima se nikad ne kondenzuje vlaga pri ulasku

u zatvoreni prostor.Kompjuterski genijalci i ostali pametnjakovići obavezno nose naočare, junaci akci-

onih filmova ih ne koriste. Zlikovac će izvršiti ubistvo pored prozora baš u trenutku kad ga neko posmatra dvogledom.

Novorođene bebe umiju da brbljaju, puze ili drže ruke nepokretnim.Genijalni zlikovac koji konstruiše bombe uvijek ostavi bar sat vremena do

eksplozije, ne bi li glavni junak imao vremena da demontira detonator. Bombe uvi-jek imaju velike, svjetlucave, pišteće displeje. Zli momci koji ih konstruišu obavezno ugrade i crveni indikator (nalik ekranu digitrona) kako bi glavni junak tačno znao koliko još vremena ima do detonacije. Kad se žica detonatora presiječe, vrijeme na indikatoru prestaje da teče. Naravno, ovo je nemoguće učiniti sve dok na njemu ne ostane tačno još jedna sekunda. Izuzetak je jedino Džems Bond, kod koga obično ostane 007 sekundi.Filmski junaci s lakoćom zaustavljaju prazan taksi, osim kada se nalaze opasnosti.

U tom slučaju ni jedan taksi nije slobodan.Automobili često završavaju na liticama, sa dva točka u vazduhu. Dobri momci se

uvijek spasu, dok loši odlete zajedno s automobilom u provaliju, najčešće zato što im neka ptičica sleti na haubu.Automobil nikad ne može da upali iz cuga ako vas juri loš momak. Niko ne gubi

•

•

•

••

•••

•

••

•

•

•


L. Šofranac, IV f

��

vrijeme na pronalaženje ključeva kad jurnjava automobilima treba da počne. Ključ se nalazi u bravi za startovanje motora ili u štitniku za sunce, iznad vjetrobrana.Negativac, obično pred kraj filma, ima neodoljivu potrebu da do detalja ispriča svoj

pokvareni plan liku koji ga je jurio kroz čitav film.Noću iz kanalizacije uvijek izlazi para, bilo ljeto ili zima...Svi piju viski s ledom...Specijalac se najlakše naoruža ako razbije izlog lokalne prodavnice oružja u

gradiću i tu se snabdije svakojakim teškim pješadijskim naoružanjem, rotacionim mitralјezom, bombama, granatama i protivavionskim bazukama sa laserskim navođenjem. Policija stiže uvijek na samom kraju, kad glavni lik, izgreban i garav, odlazi s poprišta sa ženskom u zagrljaju, dok se iza njega dimi zgarište i obavezno mu šef policije dobaci: ,,Sljedeći put ostavi nešto za nas.“Ako glavni junak u toku filma uđe u neki auto koji nije američke proizvodnje, on

neće krenuti ili će se raspasti i glavni junak će reći: ,,Je... ti korejski/japanski/jugo-slovenski/strani... auto.“Niko nikog ne prekida dok govore ili se svađaju. Svi izgovaraju sve rečenice do

kraja, bez ometanja.Bilo koja neovlašćena osoba koja se ušunja u neku tehnološku tajnu kompaniju,

u kojoj nikad nije bila, može sa bilo kog kompjuterskog terminala sumanutim ku-canjem po tastaturi otvarati/zatvarati sva vrata, paliti/gasiti svjetla, preusmjeravati kamere, daunloudovati povjerljive podatke, startovati i zaustavljati akceleratore i reaktore i odmah dobiti komprоmitujuće podatke na ekran kucanjem komande Show comprimising data. Ako mu se pri tom ispriječi pasvord, pogodiće ga iz trećeg pokušaja.

•

•••

•

•

•


G. Kračković, IV k

�0

Šta god da se desilo, sve aktere na kraju filma pokrivaju ćebetom.Ako se sruši avion, uvijek će se srušiti iza brda i vidjeće se samo eksplozija...Svaki ucjenjivač, kada zove telefonom, zna da prekine vezu jednu sekundu prije

nego što mu uđu u trag...Noću svi dolaze do frižidera i piju mlijeko iz tetrapaka, a ujutro đus iz plastičnog

balona... A u tom frižideru uvijek ima piva, bez obzira na to da li je kuća u džungli, na Sjevernom polu ili drugdje. I neko ko je prvi put u kući zna gdje je frižider i uzima pivo...Pri kraju obračuna sa glavnim negativcem, ovaj obavezno odnekud dograbi juna-

kovu djevojku i prisloni joj pištolj na sljepoočnicu/nož pod grlo...U hororima se žrtva preplaši od nekog zvuka, ali ispostavi se da je to samo mačka/

rakun/pacov; slijedi opuštanje, a onda istinski napad.Tu su i ,,holivudski L-čaršavi“ : kako god da leže, muškarac je uvijek pokriven do

struka, a žena iznad grudi.Negativac uvijek zna da detektiv ima dva pištolja pa, kad mu kaže da baci pištolj,

obavezno doda: ,,I drugi!“Sva američka djeca gledaju televiziju sjedeći na tepihu, na 16 cm udaljenosti od

televizora.Najvažniji zadatak i muka američkih tinejdžera je da redovno izbacuju smeće iz

kuće.Svaki američki latino tinejdžer ima starijeg brata koji je u bandi.Srećna porodica se budi, djeca nemaju vremena za doručak jer je ispred kuće školski

autobus već stigao (ona poluga kojom vozač otvara vrata obavezno u prvom planu) i, dok mama trči za djecom koja su zaboravila kesu s ručkom, tata u kupatilu ispred ogledala studira nove bore dok žustro i nasuvo pere zube bez ispiranja. Kad tata i mama ostanu sami u kući, zvoni telefon i kreće zaplet... U roku od 1h i 15 minuta svi problemi i zapleti su riješeni čarobnim riječima: ,,Put the gun down“, a ako je film malo skuplji, ide: ,,Put the money... gun down... now!“Neku totalno očajnu curu koja se skroz zapustila i koju niko neće, koja obavezno ima

naočare i skupljenu kosu, guste obrve i bubuljice, dohvati neka suluda čirkidersica, i od nje uz malo šminke i pincete za sat vremena napravi najbolju ribu na maturskoj večeri ili za neki izlazak.Kada neko gleda neki snimak video kamerom, bez obzira na to koliko je ono što

je simano udaljeno, u kojem mraku i koliko lošom kamerom za video nadzor sa očajnom rezolucijom, glavni detektiv uvijek može da zatraži da se to zumira do najsitnijeg detalja, i lako će pročitati šta piše na nekom papiru koji se nalazi pola kilometra od kamere.A tu je i crnohumorno vickast patolog, koji po pravilu uvijek nešto i jede prije ob-

dukcije, pa se detektiv gadi.Uvijek kada neki vodoinstalater/domar/noćni čuvar/čistač ostane u bezizlаznoj

situaciji (otmičari, lopovi, teroristi, ekipa telekoma itd.), nakon detaljne pretrage su-pertajnih dosijea od strane nadležnih, ispostavi se da je dotični lau-lajf-gaj, u stvari, bivši policajac, nejvi sil ili udbaš, koji je jednom slučajno ubio motornom testerom

•••

•

•

•

•

•

•

•

••

•

•

•

•

��

ljubimca od komšijinog malog, pa se razočarao i u život i u svoju profesiju, te je odlučio da se samokazni kroz socijalni rad za bijedne pare.

Nema veze kakav je film, mora da se pojavi ,,riba“, odnosno lav stori, pa makar se u filmu radilo o sakupljanju salveta i postera i razmjeni istih. Na kraju tip koji ima najegzotičnije salvete (,,glavni muški lik“) odvodi ,,ribu“ u sumrak, iako ju je tokom filma možda svega dvaput sreo, i to usput.Da bi izbjegao fatalne efekte eksplozije, glavnom junaku je dovoljno da se zatrči

i u određenom trenutku skoči naprijed – vatrena buktinja će ga sama ponijeti i omogućiti da iz svega izađe malo ugruvan i šarmantno umrljanog lica.Kada se heroj uvuče u žešću nepriliku koja je stvorena nesporazumom, i mogao

bi da je ukloni jednom ofrlje sklopljenom prostom proširenom rečenicom koja bi sadržala objašnjenje, on ne kapira, već je skroz kul, a mi, budale, cupkamo: ,,’Oće da kaže; ’oće sad da kaže?“Protivnik se onesvješćuje jednim udarcem i iz nesvijesti ne budi dok to ne bude

potrebno.Naučnici/naučnice uvijek imaju naočare.Akcioni filmovi: ako ima pedeset negativaca, a naš junak je sam, svejedno će ga

napadati jedan po jedan dok ostali cupkaju okolo i čekaju ,,svoj red“. Naravno da im ne pada na pamet da ga napadnu svi odjednom i ugaze k’o bubu.Likovima u filmu je potrebna neka informacija: uključuju TV (u stanu, hotelu, mo-

telu) i tada – pravi kanal, prava emisija, pravo vrijeme i oni saznaju šta su htjeli.Junaci, u stresnim situacijama, autistično pamte telefonske brojeve tipа 8-01-

584986-476... ili neke druge podatke, šifre i sl.Zloća uperi pištolj u dobricu i u tom trenutku ne okida, već se, sve tako dok mu pri-

jeti i obećava mu da će ga ubiti, među njima, mic po mic, razvija živa konverzacija, ponekad i filozofskih razmjerа, i to sve traje dok se naš junak ne snađe i ne okrene situaciju u svoju korist.Uvijek možete pronaći motornu testeru kad vam zatreba.Samo u jednom blаkbasteru je šef stanice bijelac bed boj; ,,loši momci“ su crnci

– vjerovatno su morali malo da prošaraju...Djevojka bježi i saplete se (pomenuti kliše), potom ne ustaje, već nastavlja da puzi

(drugi kliše) i sve vrijeme cmizdri (treći kliše), a zlikovac uvijek ide sporije od nje i uvijek je stigne (četvrti kliše).Kad glavnog lika napadne dvadeset likova, zna se unaprijed da će ih savladati; kad

ga napadne jedan, uvijek je borba teška i glavni lik ne pobjeđuje svaki put.Menstruacija ne postoji u filmovima. Sve žene imune su na ovaj problem.Policajac nikad ne može da riješi slučaj dok je u službi. Sve rješava kad je suspe-

ndovan.Htjeli ili ne, imalo ili nemalo veze s radnjom, u svakom filmu pandur mora bar

jednom da završi u striptiz baru. Najčešće tamo lomi sve živo i mrtvo.Poslije perioda upoznavanja i početka zaljubljivanja, glavnom liku se obično

omakne neka teška glupost (tipa: deda mu je bio mesar, a ona je vegetarijanka). Cura

•

•

•

•

••

•

•

•

••

•

•

••

•

•

��

se toliko naljuti što je on lagao (samo je, zapravo, prećutao da je ne uvrijedi) da on poslije svega mora da se izvinjava pola filma.Glavni lik je zaljubljen do ušiju u najbolju (ukusi su različiti) ,,ribu“ u školi, koja je

plava i fura sa nekim kretenom, obavezno ragbistom.Poslije dramatičnih događaja oboje shvataju da je izgled nebitan; bitno je ono što

nosiš u sebi.Kad cura u hororu shvati da sa nekom kućom nešto nije u redu, nikad ne zove

policiju, već ide sama da to istraži.Da bi junak u kung fu-filmovima mogao da prebije cijelu bandu, mora da se hrani

isključivo pririnčem kuvanim na vodi. To mučenje traje mjesecima. Glavni negativac obavezno ima metar dugačak rep.Mladi (a kakav drugi?) par se izdvaja iz grupe (obično su u nekom parku, rjeđe

na igralištu, češće u šumi, da ne kažem – jaruzi u koju je ionako nemoguće da, ako si ubica, živ sađeš, a kamoli nekoga proganjaš jer nisi dobijao dovoljno majčinog mlijeka), i oni se ljube (dalje od toga nikako) – stavlja nam se do znanja da ih neko posmatra. Onda nešto šušne, ona se uplaši (,,Jao, šta je to?“), on preuzima stvar u svoje ruke (,,Ko je to tamo?“), i onda ide moj omiljeni dio. On obično kaže nešto u stilu: ,,Idem ja da malo pogledam okolo/provjerim, a ti ostani tu/ne mrdaj!“ Aha. I ostavi djevojku u mraku, usred nedođije (nerijetko je to terasa ili dvorište kuće u kojoj trešti muzika i niko ne čuje vrištanje).

I sad ne znam ko je tu veći idiot – mladić ili djevojka. Pa gdje si krenuo? Da malo provjeriš gdje je naoružani/psihotični/poludjeli posmatrač? A tek djevojka koja je ostala da čeka u mrk-lom mraku da neko dođe i iskasapi je? Na kraju navijam za ubicu da im svima skrati muke – jer sa takvim mozgom ionako neće daleko dogurati...

Kad se + i – u velikoj završnici filma tuku (bilo koja vještina), scenario je uvijek isti: 1. + vodi; 2. – ne posu-staje; 3. međutim, - prelazi u ofan-zivu, + kreće defanzivno; 4. gledalac, ako ima tri neurona u glavi, u tom će momentu otići da večera ili da stavi da mu se isprži tura pomfrita; 5. nakon desetominutne borbe, + crpi posljednje snage da nadvlada suparnika, što na kraju uvijek i uradi (mogao je to da uradi i za prva tri minuta). Između borbe izavršnog

•

•

•

•

•

•


��

udarca ide deset minuta reklama.Na časovima književnosti uvijek, ali baš uvijek, obrađuju Šekspira. Ovo je takav

kliše da je postalo bolno, da ne kažem, uvredljivo: ispada da engleska i američka književnost nije iznjedrila nikog drugog.Žene su uvijek diskretno, ali precizno našminkane kada ih nešto usred noći navede

da ustanu iz kreveta.Trileri uvijek počinju panoramom: grad + rijeka + most.Ljudi peru zube bez ispiranja.Peru suđe bez ispiranja.Sin: ,,Volim te, tata.“

Otac: ,,Ponosim se tobom, sine!“ Ne znam, možda Ameri stvarno gaje takva porodična osjećanja.

Kad god gringosi dolaze u neko selo u Meksiku, baš tada je fiesta.Svi pripadnici žute rase odlično znaju karate i kung fu, kao što su i svi crnci reperi,

odlično igraju basket itd.Glavni junak, iako prorešetan sa 17 metaka (srećom, sve same prostrijelne rane),

sa mačetom zabodenom u pankreas, istegnutim ligamentima nakon skoka s petog sprata (sa zamrzivačem na ramenu i troje djece pod drugom miškom), šrapnelom ispod ključne kosti i smrtonosnim otrovom u krvotoku, bez problema smogne snage da privije nosioca glavne ženske uloge u zagrljaj i poljubi je. Na trenutak samo prekine zagrljaj da bi jednim mavaši gerijem dotukao glavnog negativca, koji se na trenutak pridigao da bi našeg ljubimca prosto mučki ubio s leđa. I tu, naravno, već pritrčavaju zdravstveni radnici i omotavaju junaka već poznatom ćebadi, iako je u Njumeksiku +43 Celzijusa.Niko nema mobilni u 21. vijeku, a ako ga ima, onda nema mreže.Ukoliko film počne ne mož’ biti bolje, što znači: žena vam spremila doručak i,

ljepša nego ikad, ispraća muža na posao nekom dovitljivom pošalicom i dugim po-ljupcem na terasi; djeca su uredna, vrijedna, poslušna, utrčavaju u školski autobus sa riječima: ,,Tata, volim te“; dan je sunčan; trava ispred kuće savršeno zelena i svježe pokošena; kola nova i uglancana; komšije srdačno mašu, a on dobro zarađuje na poslu koji voli... Dakle, ako sve ovo ima prije petnaestog minutа filma, junaku bi bilo najbolje da momentalno spakuje porodicu u kola, podigne iz banke sav novac i bježi koliko ga noge nose... Inače će, u roku od odmah, nasilnim putem ostati bez minimum jednog člana najuže porodice, a film će završiti kišom, mrakom, odrpan, sa slupanim kolima, demoliranom kućom, ruiniranom karijerom, rvući se u blatu sa nekim poremećenim tipom koji u prvoj sceni izgleda bezazleno... Doduše, junak će pobijediti. Ukoliko to, poslije svega, išta znači.Gledaoci vole hepiend.

Majda Mulić, IV b, šk. 2008/09. god.

Literatura:Internet

•

•

••••

••

•

••

•

��

СА

КРЕ

АТИ

ВНИ

Х Ч

АС

ОВА

...

��

СА

КРЕ

АТИ

ВНИ

Х Ч

АС

ОВА

...

��

МОЛИЈЕРОВ ,,ТАРТИФ“ КАО ИНСПИРАЦИЈАТартиф Париз, 22. октобра 1669. г.ПаризБастиља

Краљевски двор Луја XIV у ВерсајуПредмет: Понизна жалба роба богоугодника Његовом Краљевском

Височанству Лују XIV, краљу Сунцу, на снажне оптужбе и осуду моју, због којих заврших у затору окајавајући своје гријехе, себе грешнога искушавајући

Краљ је пастир мој,ништа ми неће недостајати.

На зеленој паши пасе ме, води ме на тиху воду.Душу моју опоравља,

води ме стопама праведнимимена ради својега.

Да пођем и долином свијета смртног,нећу се бојати зла;јер ти си са мном;

штап твој и палица твоја тјеши ме.Поставио си преда мном трпезуна видику непријатељима мојим;

намазао си уљем главу моју,и чаша је моја препуна.

Да! Доброта и милост твојапратиће ме у све дане живота мојега,

и ја ћу наставати у дому краљевом за дуго.Са губилишта,

подносилац жалбе Тартиф

Александар Јовановић, II h

��

Tартиф Париз, 21. октобра 1669. г. ПаризОргонова палата

Луј XIVПаризВерсај

Предмет: Жалба на краљеву одлуку

Овдје гдје почива сва мука и гладникад ме још такав не снађе јад.

Зар што пружах помоћ том народу клетомда сад служим ђавлу мјесто Богу светом?

Зар да ме зову протувом и скотомшто сам цио вијек живио поштеним животом?

Ал` све то ми не би поткресало крилоодлуке да Ваше, Драги, није било.

Слушате Ви друге, па, како Вам дошло,став свој немате, а четрнаест вас прошло.

Ви доказа немате ни да ја сам жив,А не, Драги, за шта јесам и што нисам крив!

Подносилац жалбe Тартиф

Мирјана Радовић и Немања Балетић, II f

-Клеант Париз, 22. октобра 1669. год.ПаризОргонова палата

Луј XIVПаризВерсај

Предмет: Молба за правду у љубави

Краљу, Сунце наше, праведни и добри!Вама, ево, пишем и правду тражим:

Не поштују љубав у краљевству Вашем.Зато од Вас молим заштиту љубави.

Клеант ја сам, што Оргона правди учиМаријану лијепу да Тартифу не да,

Подмуклом и гадном, већ Валеру гордом,

��

Са којим се воли искрено и чисто.Притворност, лажљивост, лицемјерје свако

Истјерати треба из свакога ума,Једино ће тако краљевина наша

Цвјетати у срећи и радости свакој.Подносилац молбе

Клеант

Јована Мујовић, II h

Клеант Париз, 22. октобра 1669. г.ПаризОргонова палата

Краљевски двор Луја XIV у ВерсајуПредмет: Молба великом и узвишеном краљу да Његово Краљевско

Височанство ослободи оптужби скрушеног господара Оргона, његовог вјерног поданика у Фронди

Мој драги зет Оргон, о праведни краљу, извуче из биједе лажног богољупца, Тартиф му је име, који га опчини својом лажном вјером; лаковјерни Оргон заборави све и доведе себе на сам руб пропасти. И то све зарад њега. Заборави он сва људска осјећања, безвјерник га Тартиф својим лицемјерјем, лажном усрдношћу обману, част и повјерење купивши он себи; лажни сјај опсјене натјера га да сопственог сина из куће истјера, на улицу, без баштине, свог имања; да сопствену кћерку тјера на удају за тог гнусног црва, оног ког не воли; ни савјети моји нису му помогли, већ његова жена, моја драга сестра, женском својом замком, отвори му очи, и он тада видје душу издајника. У руке туђина преда своју скрињу, ту велику тајну пријатеља свога, ког дубоко жали, Аргаса, државног злочинца, чији живот и посјед лежеу тој скрињи, и лупеж му ниски нападе имање, слободу и живот, начини од њега великога кривца,за којим јепотјерница дата, кога чека затвор и гвоздена врата. Чим чусмо те вијести, ја написах писмо ово у коме Вас молим, о премудри краљу, краљу овог доба и са таквом владом, помилујте Оргона, увијек вјерног слугу, осудите црва, недостојног и злог. Уздам се у неограничену краљеву доброту и правичност, на којој сам захвалан.

Подносилац молбе Клеант


��

Тартиф Париз, 22. октобра 1669. г.ПаризБастиља

Чежња, узбуђење, заноси ме, узвишена,видим дивне дражи јединог блаженства,

у грудима немам срце од камена,плам љубави жарке Вашег савршенства.

На Вашем су лицу чудесне дивоте,што засјене очи у заносу срца,

чудесна је чедност те љупке љепоте,уздаси су болни, душа моја грца.

Срце се предаје и не расуђује,велике су патње недостојног роба;

пост, молитве, сузе љубав савлађује.

Светиња сте моја, госпо, Ви до гроба,ја оданост гајим којој нема равне!

Да л` постоје друге, више од Вас славне?


Огласи...

Папа Тартиф ја сам, богомољац стари,ко за милост знаде, нек` ми новце дари.На службеном путу задржат` се морам,изазов је раскош бастиљскијех двора.

Шифра: Поуздање – моје друго име

Мирјана Радовић и Немања Балетић, II Ф

Кострет, бич свој јанудим смјерном богољупцу,

Јефтини су.

Шифра: Имам их на претек у својој ћелији

Александар Јовановић, II Ф

�0

UZ ,,DON KIHOTA“...

��

НЕКИ НОВИ ,,НАРОДЊАЦИ“...

ПРОФАНКА МАТЕРЊЕГ

Нетко бјеше профанка матерњег,Профан бјеше у ,,Шкеру“ б`јеломе,

Да таквога профе не имаде.Једно јутро на матерњем часу,

На том часу у одаји седам,Сједи профа за катедром моћном

Па бесједи из грла бијела:,,Ђецо моја, имам један захтјев,Један захтјев, па ми похитајте, Напишите до сљедећег часа,

Напишите сви по пјесму епску.Силан Рашо јавни час нам спрема,

Три најбоље биће прочитане.Честита ћу њега учинити.“

Ђаци чуше ове р`јечи мудре, Уђоше им све на једно уво,Ал` на друго уво изађоше,

Те су они у предвече пошлиЛумповати до у ситне сате.

Кад ујутру профа поранила,Ц`јели разред епске пјесме нема.

Ђеца њојзи бесједила ово:,,Професорко, поштована профо,

Ми ћемо ти пјесме написатиДо тог дана од јавнога часа.“

Ђеца ово брзо изрекоше,А брзо га и заборавише.

Ал` је профа срца великога,Вјеровала у њихове р`јечи,

Р`јечи пусте глава заборавних.Но је ипак зебња изједала,

Прво блага, а посл`је све јача,Да та ђеца полуђелих глава

Обећано учинити неће, Те се мучи у дворима б`јелим:

Шта ако је ђаци изневјере,Тад би Рашу образ укаљала!

��

Одлучила профа од матерњегДа напише ситну књигу Рашу, Ситну књигу да објасни стање:,,Поштовани директоре Рашо,

Срце моје мене јако болиШто ти морам рећи р`јечи ове.

Ја се јако, силни Рашо, бојимДа ћу можда погазити ријечи, Да ти епске пјесме неће бити,Неће бити на јавноме часу.“Када Рашу ова књига дође

Те он виђе шта му књига каже,Њему не би ни најмање мило,

Те он зове ђака дежурнога:,,Момче мило, хитно похитај ми,

Похитај ми, па уплати листић, Уплати га у Лоб за три еура!“Потом Рашо узе црну кафу,

Црну кафу да боље размисли,Њоме Рашо живце смиривао.

Прође тако седам страшних дана,Страшних дана, још страшнијих ноћи

За профанку матерњег језика,За профанку, ал` не иза ђакеЈер они су ноћи проводилиЛумпујући до у ситне сате:

Обећање скроз заборавише.Дође тако дан од јавног часа,

Много се је људи окупило,Много људи, али ђака ниђе,

Ниђе ђака профанке матерњег.Она среће директора Раша, Руке шире, у лица се љубе,

За јуначко питају се здравље.Осврну се профа око себе,Осврну се да потражи ђакеИ не виђе ниђе ђецу луду:

Зебња се је њена остварила.Пође она да то каже Рашу.

Кад сазнаде што има да сазна,Рашо плану као огањ живи,

Те профанки поче бесједити:,,Ил` ћемо их из школе избачат`,

��

Ил` ћемо им кечеве издијелит`!“Одговара профанка матерњег:

,,Нит` ћемо их из школе избачат,Нит` ћемо им кечеве издијелит`,

Но тако се ја не звала профа,Ми ћемо их научити реду.“Тако профа одлучила љутоДа изгрди своје ђаке луде.

Добра профа сљедећега данаУпитала заборавне ђаке:

,,Ђецо моја заборавни ђаци,Укаљасте образ мој ви јуче,

Што се бјеше то са вама збило?“Ђаци прво не схватише ништа,

А онда се присјетише часа,Јавног часа Раша директора,На којем је требало да буду.Главе ђачке сагнуше погледе,

Срам их и стид од такве профанке.Профа виђе савјест ђецу гризе,Сажали се права шена на њих,

Сажали се те им проговара:,,Ђецо моја, ја вам све опраштам,

Ја опраштам, али Рашо неће.“Кад ето ти јада изненада!

Тада бану јако љутит Рашо, Ја кад бану, ђеца заплакаше.Рашо њима љутит бесједио:,,Ђецо луда, укаљасте образ,Укаљасте мој и ове школе!“

Ту се ђеца силно препадоше, А профанки очи испадошеКолико јој нешто жао бјешеУплашене ђеце заборавне,Те ти она Рашу проговара:

,,Знаш ли, Рашо, не знали те јади,Да си и ти д`јете некад био,

Па је неко опростио тебиСитне, мале гр`јехе попут овог!Млада глава на грешкама учи,

Њих изједа савјест та изнутра.“Рашо њојзи на то одговара:

,,Професорко матерњег језика,

��

Имаш срце до сунца и назад!Младо учи, а богме и старо;

Овој ђеци ја сад све опраштам.А фала ти ђе се овђе нађе,

Нешто, ево, ја сам научио.“Рече Рашо ове р`јечи дивне,

Што је профи много мило било.Мало бјеше таквијех профана

Ка’ што бјеше профанка матерњег!

Маша Врбица, Ђурђа Радуловић, Јања Ражнатовић,

Радмила Ћупић, Мина Кнежевић,

II b, шк. 2008/09. г.

ХОМЕР... НА САВРЕМЕНУ ТЕМУ

ШКЕРИЈАДА

Чудо ми, богињо, пјевај у Шкера ми школи дивнојПод Горицом брдом, гдје дв`је се сукобе силе,По изгледу налик врло, по нарави својој не.Фурачи су пред огледалом дане проводили,А други се с књигом мало више дружили;

Разлике изгладити нису могли, па љути поче бој!Громовник учини онда па до сусрета дође брзо.

Маса се сакупи тада на гимназијском пољу славном;Лацману нареди Рашо да богове на збор зове

Са врха Горице, стрмовитог брда, а он,Свуда похитав, све их у Рашов двор позове.

Као на земљи, тако и на небу води се рат, Па се и богови побунише, за бој се понудише.

Која ће страна превладати у борби тој?Љутите су војске у бој ступиле, оружје припремиле.

Славни рокери ведро небо књигама прекрише,А шминкери у одбрану прибор из торбе узеше:

��

Руменило и огледалце, крејоне и оловкеКао одговор златним књигама послаше.

Рокери музиком својом растјераше пластичне лутке,А шминке им огледалима узвратише ударац.Розе и црно, неспојива два, као земља и небо,

Борише се дуго кад настаде раздор међу боговима.Са Горице брда силазе и почињу борбу...

Златокоса Ковиљка, богиња подземног свијета,Узе под руку Берија, бога умјетности,

И заједно пођоше да помогну Смјени ,,Б“.Помоћо шминкама својим богиња музике покуша.

Музиком својом рокере очарати хтједе,Ал` срцем бој се бије у којем рок енд рол станује.

,,Шминку оставите ту и гардеробу скупу сву!Гући, Прада, Долће и Габана само су варка

Којом скривасте празну своју главу,Спремну увијек за неку нову фарбу“,

Рече у црном рокерка, а то проговарашеКроз њу Смиља, богиња залуталих генија.

Не чу је шминкерка згодна, па она узе да збори:,,Ти никад бити нећеш налик једном од нас!Твоја гардероба предавно је изашла из моде,

Твоји сви су нокти изгризени од нервозе,А очи подбуле од ноћи проведених без сна.Твој стил осамдесетих давно је профуран,А и онда знало се шта је смеће, а шта сјај.

Ти живиш у садашњости, а сањаш прошлост.Слушаш рок енд рол, од којег није остало ништа.

Желиш нормалан живот, а све што добијашОбичне су фикције и лажи сањара налик теби.

И, на крају, и да те богиња поновног рођењаПоново створи и одгоји, ти никад нећеш бити ја,

Јер ти си обична рокерка без имало стила иЈедног дана твој савршени касетофон престаће

Да свира, и схватићеш да немаш ништа и да је свеШто ти остаје `једна обична књига`.“

Кад је чу Мира, богиња мудрости и учености,Стаде на страну рокера славних и даде им моћ,

Даде им моћ да мудро расуђују и боре се.Тад изађе рокерка једна и, размислив, прозбори мудро:

,,Ја можда немама новца за ствари скупе и путовања,Можда никад нећу бити мисица некога важног бала;

Можда ће моја фризура увијек подсјећати све

��

Да сам ја кћерка славног ми бога Цицмила,Чувеног бога математичких функција и задатака,

Али ја имам срце и знам шта заиста вриједи,А то нису новац и егзотична путовања сва,

Већ рок енд рол, бејби, и мудрост Хомерова та.Слијепац бјеше цијелога живота и аед он,

Немаше скупу гардеробу и шминку да прекрије старост.Не, ја никада нећу бити ти, јер – ја сам ја!“

Чувши дијалог који вођаху двије луде луде,

Славни и добри бог кулер Зоран слатко се насмија.Борба трајаше цијели дан, од два тог кишног подна

До осам часова касних, и побједа оде правоУ руке бораца рокерских, који знаваху добро

За шта се борити треба. У огледалу одраз,Чак и побједом окупан, увијек остаје исти.

Фурачи одложише оружје, рокери књиге по страни,И од тада у Шкера ми дивној школи завлада мир.

Рокери превладаше, главну ријеч добише, ред заведоше.А ја се увијек враћам на Аску Андрића Ива,

Која пред страшним вуком ни на трен не изгуби надуДа умјетност има снаге да побиједи ама баш све.

Милена Вујановић, Нина Кецојевић,

Јана Мишуровић, Сања Шишовић,

Анђела Божовић, Жарко Бољевић,

Милан Радусиновић, II b шк. 2008/09. г.

У ГОСТИМА КОД КИР ЈАЊЕ

Кирие имон, надахни свог вјерног слугу кир-Алека да напише ово слово о кир-Јањи, шпекуланту над шпекулантима, и његовој славној греческој мудрости! Сада више немам младост, немам аспри, немам ништа, само ми је остало моје перо које ће оставити причу о кир-Јањи и његовом гостопримству. Каимено!Једног јутра кренух из мога дома у вароши и упутих се ка свом старом познанику кир-Јањи. Кренух у жељи да да од њега узмем у зајам пет хиљада форинти, а и да видим његову Јуцу, младу, лијепу и заводљиву жену. Када дођох у његов дом, сједох да мало попричам са кир-Јањом о нашој шпекулацији. Његова жена Јуца је кратко била с нама, кир Јања је одмах почео да је тјера из собе, не знам због чега,

��

можда звог његове љубоморе, јер је бацала заводљиве погледе ка мени. Договорисмо се око наше шпекулације, камата, дио пер мезо, лопов један покварени. О тис ананкис! Да сам имао памети! Рекао ми је да ће ми пружити руку тек кад му вратим аспри са свом каматом, лукаво као увијек. Желио сам још мало да останем у његовом дому, да бих мало разговарао с Јуцом, али тада неко покуца на врата. Када онај Јањин глуви слуга Петар, неки стари сељак, отвори врата, у собу уђе кир Дима, препредени трговац из бароши, којег сам у младости познавао. Сигурно је дошао код кир-Јање због неке шпекулације, јер њега нико никада није посјећивао, нити му у дом улазио ако не би тражио неки крајцари, форинти, дукати. Кир Јања ме скоро избаци из куће, на улицу, као да сам странац, а не стари познаник. Какав је био Јања, стари лисац! Да ли сам га икад упознао, ко ће то знати? Сада се морам вратити својој причи, а не жалити тог препредењака. Из његовог дворишта упутих се лагано ка дому свом, гдје ме чекаше вјерна јинека моја, Јоргина. Новац који сам добио одмах ставих у своју скрињу, јер би он и самом мишљу својом аспре могао призвати и у своје их скуте вратити. Ноћ пада над нашом вароши, хвата ме умор. Да ли да наставим? Не! Моје слово о Јањи наставићу сјутра, кад ме више не буде бољела нога коју сам повриједио силазећи са оног његовог дотрајалог и трулог трема, загледан у његове дивне коње у шупи. Да су моји, шта бих са њима све могао урадити! Али, не смијем се заносити, на починак морам ићи, Јоргина ме зове у постељу меку. Кир-Јањо, стара тврдице, љубоморни мужу, шпекуланту препредени, насилниче негостопримљиви, нећеш се спасити од мога пера сјутра, кад ме бол у нози напусти! Остаће записан у историји твој тврдичлук и твоја нарав. Сви ће за њу чути!

Кир Алеко


КАКО ЈОЈ ЈЕ ИМЕ

Ново јутро, нови дан, али, као и обично, љетња врелина пржи. Устао сам нерасоложен и нервозан. На лијеву ногу. Прво... уобичајене... устаљене... јутарње... егзибиције... Да ми је да се нешто промијени! Али за то – потребне су паре. Нови проблем! Исцрпљен корачам. Вучем ноге за собом. Осјећам: стари под воза убрзо ће се сурвати пода мном, јер сам и самом себи тежак. Тражим слободан купе. узалуд! Коначно! Старо, излизано, сједиште, пуно устајале прашине. Остављам торбу и без поздрава заузимам своје мјесто. Некултурно јем знам, алли није ми до приче. Није ми ни ди чега. Пролазе станице, ваздух у купеу је све лакши. Сами смо: дама и ја. Изгледа пристојно, мада та хаљина коју носи некако је... Наравно да не узимам цигарету коју ми нуди, ни марамицу такође. А она – упорна: сјела до мене и ставља руку на моје кољено! Аууу! Као гром из ведра неба! Јежим се од људи чији су животни мото паре. Не знам , можда зато што их

��

никад немам! Али сигурно знам: и сиромаштво, када имаш с ким да га подијелиш, постане слатко. Удала се због новца, жељела је лагодан живот; добила је старца, и бригу о туђем дјетету. Од те приче постајало ми је све теже. Устао сам да средим амбијент око себе. Прво – избацити кроз прозор стари похабани шешир! Грчевити стисак ми је зауставио руку: ,,То је моје!“ Морам да се искупим! Мало фолирам и правим се да ме њена прича занима. Сав сам се претворио у уво! помињала је слугу, нотароша, љубоморног мужа, а ја сам само климао главом као коњ на врућини. Ех, па да! И запамтио сам да је помињала коње, само не знам да ли су се ождријебила два коња, или су угинула. Ноћ... Чуо сам да се ноћу дешавају чудне ствари. Части ми, ни данас не знам како крај ње легох. Срце је лупало у ритму њене косе, која се таласала на промаји. Плашио сам се да вјетар не науди њеном прамену, ни једној њеној власи! Јутро... нестала је! Од ње ни трага ни гласа! Не желим да мислим о њој. Нема ни говора о томе да се заљубим. Из торбе узимам неку танку књижицу. Свеједно коју. Морам да заборавим! Отроваћу се као Ромео! Зашто да не? Испушићу цијелу кутију цигара! Док вучем посљедњи дим прве цигарете, већ ми је мука. Прилазим прозору... Мирис кочења. Воз нагло стаје. Из руке испада књига. Стигао сам да прочитам да је главни лик нека Јуца... Дивно име, зар не?

Немања Балетић, II f

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ

Ја, Никола Војиновић, теби у далекој земљи ево пишем, што ти поручити имам, не бих ли те овеселио и приближио земљи својој из туђине далеке.Најприје знај да сам, хвала милостивом и свемоћном Богу, здрав и весео, како ја, тако и брат мој и мајка моја и отац мој. Ово још да ти кажем: да и теби и сестри твојој и оцу твојему и мајци твојој желим исту такву крепкост да вам Бог подари. Познајући твоју љубопитљивост и знатижељу твоју, познах да те школа моја највише интересује, па да ти понајприје неколико слова рекнем да се љубопитљивост твоја ублажи. Ево неколико времена нићу не заспах као дијете, коме је благи Бог, који свијем чудесима управља, наложио да спава ноћу, јер кљиге многе прочитати ваља. А старјешине моје и учитељи многе ствари од мене захтијевају да их спознати


С. Саратлић, IV F

��

морам, па како бих удовољио учитељима реченим, без сна много ноћи пробдјех. Но не бих волио да те све речене ствари обеспокоје и опечале, јер је све и добро и лоше од Бога дато, пролазно, па ће и ова мука проћи ваљда. А сви напори моји показаху се незнатним, јер ме драги Бог кажњава за све зле примисли моје и за недостојна дјела моја, у виду рђавих биљежака у дневнику школском, особито из предмета главнијех, као што су из рачунице и језика ми матерњег. А та дјела моја незнатна и биљешке лоше жалосте и печале матер мону брижну и, особито, оца мојег старог, који ,р прекорима излаже сваки Божји дан, јер му све ово речено не допушта да безбрижан буде, а има и зашто. И још ме кажњава, даје ми помало за трошкове моје новца звекећег, а не даје ми новца папирног. Али имам тврду вјеру да ће све ово опет на добро изаћи. Од других ствари да ти кажем да се тјелесно васпитавам и тијело своје напорима излажем, а све због тога да бих се лакше носио с друговима мојим и недаћама разним, а речено је да је у тијелу крепком и дух крепак. Немам те што упитати за тебе, јер знам како ти је у земљи туђој, гдје ријеч нашу нико прозборити не умије, и гдје велики жаропеци владају, а у мору риба зубата, тако да се ни окупати не можеш. Но се врћи што прије овамо, да се опет састанемо, и претресемо све што се претрести даде, и да нам као прије буде.

Твој друг и доброжелатељ,

Никола Војиновић, I k, шк. 2008/09. г.

ПОСЛАНИЦА...ПОДГОРИЧКИМ СРЕДЊОШКОЛЦИМА

Драге колеге, Обраћам вам се у овим тешким тренуцима. Свима су дошли дани испуњени контролним вјежбама и разним другим провјерама знања. Свакодневно учење узима много енергије, и наш имунитет слаби. Не би то било толико страшно, јер смо на то навикли из године у годину, да ове зиме не хара такозвани свињски грип (AH1N1). Иако би школе требало затворити превентиве ради, у Министарству просвјете нису предузели ништа конкретно, а што се могло очекивати! Наше вишегодишње искуство би нам рекло да ништа не препуштамо старијима, али шта ћемо! Увијек им пружамо нове шансе, иако то понекад буде на нашу штету. Мислим да је здравље најважније у живоу, а знам да се и ви са мном слажете. Нажалост, има оних који не дијеле моје мишљење и, без обзира на све, желе одржати све часове до краја полугодишта. Иако се држимо свих упутстава у вези са заштитом од грипа, многе наше колеге подлијежу. Стога, не преостаје нам ништа друго него да учење сведемо на минимум. На тај начин ћемо ојачати имунитет. Добро би било да се често

�0

опуштамо уз рачунар, који је одличан начин да пребродимо стрес.Треба да се држимо заједно, контактирамо на фејсбуку, како бисмо имали све информације једни о другима! Управо ће звонити, а ја не могу ни људски завршити посланицу. Али знајте да ћу вам увијек помагати. Примите пуно поздрава од вашег колеге и сарадника

Вука Вукчевића, II d

Д. Божовић, IV F


��

PISALI SMO DRAME....

STANJE NEPROMIJENJENO

LICA

Ljubo, pacijentMarijana, pacijentkinjaDoktor MarkovićLela, medicinska sestraMileva, Ljubova rođaka

��

PRVI ČINScena prva

(Bolnička soba sa nekoliko kreveta, a u prostoriji nekoliko bolesnika. Doktor sjedi nabolničkomkrevetupacijentabezsvijesti,dokmedicinskasestrapričaopacijentu.)

Marijana (čitakarton): Stanje pacijenta je nepromijenjeno već nekoliko nedjelja. EG glave je pokazao nepromijenjenu moždanu aktivnost. Svi vitalni znaci su stabilni. Nema promjena.

(Doktorjedeplazmukojujeuzeosaormarićapacijentaukomi.)

Doktor: Koleginice, dobro je to! Bra’o ti ga! Pet!Sestra Lela: Doktore, muči me jedna stvar ...

(Doktorjeprekida.)

Doktor: Kako je ovo sunce upeklo! Aj, života ti, spušti tu roletnu!Sestra Lela: Ali, doktore, ja ruku dajem da ovaj pacijent nije u komi. On je sasvim dobro.

(Doktorsemeškoljipokrevetu.)

Doktor: Opušti se, jadna, i śedi ođe (pokazuje rukom na krilo )!

(SestraLelaselaganoprimičekrevetu.)

Sestra Lela: Ali, doktore ... (sjedamuukrilo )

(PacijentkinjaMarijanaležisanogamauzavojima,nepokretna,nepomična.)

Marijana (obraćasepacijentukojiležidonje): Dobro jutro, druže! Jesi li se naspava’? Jesi li ludova’ sinoć? Jesi, jesi ... Iś, i mene je super bilo sinoć! Čini mi se ka’ nikad prije. Izigrala sam se ka prava. (Tišina.) Zbilja (kaodaseprisjeća), ko ti bi ona mala od sinoć? Liči na ovu našu Lelicu, medicinsku sestru. Nije da nije. Eh, kakvo je ludilo bilo sinoć, nije ni čudo što si se komira’! (Tišina.Doktor i sestraLela segledajudugo,začuđeni.SestraLelaustaje i staje iznadpacijentkinje.)

Sestra Lela: Dobro jutro! Kako su vaše noge jutros?

Marijana: Noge? Isto ka’ juče u ovo vrijeme, ali i prekjuče, i prije dva dana, i prije mjesec

��

dana, i prije dva mjeseca... Boljitka nema...

Sestra Lela (prekidaMarijanu,mrštećise): Bole li Vas stopala?

Marijana: Ubijaju me leđa, a i glava mi od sinoć prskava!

(Doktorustaje,nervozanšetapobolničkojsobi.Hodanaprijed,panazad.)

Doktor: Pušti njih, ništa im ne fali: najedeni, napijeni, naspavani. Dobro je to, no viđi mene Imam i ja svoje potrebe.A i jes’ lijep dan danas, vala! Isti ka’ juče u ovo vrijeme. Pušti priču – ovaj ga ne zaklapa, a ova šeta po čitav dan.Sve živi pacijenti!!!

Sestra Lela: Ali, doktore ...

(Doktorjeuzimazarukuiizlaze.)

Scena druga

Marijana (pjeva): „Ti me dižeš, Ti me dižeš iz kome, Baš si dobar u tome!“Kako ti samo nije dosadno? Zamisli šta bi radio da ti je ovako ka’ mene. Da samo šetaš i uživaš, pa opet šetaš, i opet uživaš, i sve tako. A ti, ti bi samo odmara’! Đe nisi vazda onako aktivan ka’ sinoć, rodila ga majka! No, aj’, komiran si, pa to ti je sad sudbina ljudska, bogme preteška.

(Vrata se otvaraju. Ulazi rođaka pacijenta koji je u komi. Noseći nešto u rukama ipjevajući,približavasenjegovomkrevetu.)

Rođaka Mileva: Đe s’, ba? Đe s’, ba? A đe si, brate moj? Još ležiš? Ja došla da te vidim, a ti još spavaš! (SjedanakrevetiudarapesnicomurameLjuba,paciijentaukomi,svogrođaka.) Budi se! Budi se!

Marijana: Neka te! Neka te! Sinoć je ima’ burnu noć. Eh, pravi je mali vragolan (vrtiglavomismješkase)!Rođaka Mileva: E’o sam ti donijela plazmu. Znam da ti to najviše voliš. (Tišina. ) Zva’ te Brano, drva stižu, kaže. Zbilja, a ko će ih cijepat’, kukavče moj? Oli se dizat? (Tišina. ) E, pa što ću reć Branu, što reče? (Tišina.) Mali Ivica, krv mi popi, sve pita kad ćeš doć’. (Tišina.MilevaustajesaLjubovogkreveta,popravljakragnunajakni. ) Ispričasmo se ti i ja ka pravi. Ti vazda misliš ka’ ja. Zato te i najviše volim od svih rođaka , moj mili Ljubo! (Odlazi.)(Padanoć.Krozotorenprozorbolničkesobestrujihladanvazduh,kojisemiješasamirisomsvježeoribanihidezinfikovanihbolničkihpodova.)

��

DRUGI ČINScena prva

(Noćje.PacijentLjubootvaraoči.Izlaziizkome.Okrećese,gledaupravcususjednogkreveta,paondaustočićgdjestojiplazma. )

Ljubo: Šta je ovo? Je li ovo Mileva śeđela ođe? A ponovo mi je plazmu donijela. Što čini ona žena (hvataserukamazaglavu)! Zna da plazmu očima ne mogu viđet’, a zna i da se pazim, i opet isto! (PonovoseokrećekakrevetunakojemmirnospavapacijentkinjaMarijana.) Čudi me da ti ležiš! A vazda si nešto trčkarala, što za nekim, što samo za sebe, tek mira nisi imala. (Tišina.Otvaraplazmu,gledasačuđenjemiuzima, jedesauživanjem.) Oli ti jednu? (Tišina.) Zbilja, viđeh li ja tebe ono sa onim doktorom sinoć? Opasna si mi ti, prava mačkica! (Smijese.) Neka šarena suknjica, štikle... Tu neki zavoji, a ’no sinoć – šou! (Tišina.) Što me kuliraš tako? E, nema ništa milije no kad se čoek sam sa sobom ispriča! (Vraćaseukrevet.)

Scena druga

(Jutro.Krozbolničkiprozorulazisvježvazduh.)

Sestra Lela: Stanje pacijenta nepromijenjeno. Nema promjena u moždanim funkcijama, vitalne su, i dalje u redu.

Doktor (ustajesabolničkogkrevetapacijentkinjeMarijaneiprekidaje): Pušti to! ’Oćemo li se ti i ja zabavljat’?

Sestra Lela: Ali, doktore ...

(DoktoruzimasestruLeluzarukuiizvodijeizsobe.)

Marijana: Đe si, brate Ljubo? Đe si, kralju? Ču li te ja sinoć? A ne, ne – ti si vazda komiran. Po čitav dan bi, brate, samo leža’ tu! (Tišina. ) Viđe li ti što za ovu Novu? Đe ćemo ić’? A ima strašnih aranžmana ... Idem ja neđe da šetam. Da nećeš sa mnom? (Izlazi.) (Vratasobeseotvaraju.UlazirođakaMileva,pjevajući.Urukamanosiplazmu.)

Rođaka Mileva: Brat moj! Brat moj! Kako si mi danas? Ima li što novo? Kući sve po starom. Pero opet duguje neke pare. Uvalio mi se u grdne dugove. No, stalno igra onu kladionicu, pa dako što dobije. No, ’aj, biće to dobro. A što i da ne bude? Isto ti je. (Pjevajućiizlazi.)

��

Scena treća

(Noć.Otvorenprozor.Hladanvazduhstruji imiješasesamirisomdezinfikovanihpo-dovaisterilisanihinstrumenata.)

Ljubo (ustajeizsvogkreveta): Da mi se više ka čo’eku naspavat’! Kunem ti se, sve bi da! (Tišina.Okrećesekapacijentkinjikojaspavanasvomkrevetu.) A mogla bi mi i ti nešto progovorit’, vala! Vazda spavaš! Ne bi mi nikad ništa ni pomogla. Da nećemo trčat’ ti i ja ujutru? Zbilja, kakva si s nogama? Drži li te još ta upala? (Spuštaglavunajastukinastavljadaspava.)

Scena četvrta

(Jutroje.Zracisuncaseprobijajukrozprozorbolničkesobe.Dvapacijentaležeusvojimkrevetima.UsobuulazedoktorisestraLela.)

Doktor: Đe ste? Đe ste? Kako je ovo sunce upeklo! Mala, spušti tu roletnu! (Obraća se pacijentima) Jesi li se ti istrčala sinoć? A ti, jesi li se napriča?(SestraLelauzimabolničkikarton.)Sestra Lela: Stanje nepromijenjeno ....

IV j

Aleksandra RašovićMilena Šofranac

Srđan ĆukovićMihailo Radević

Mina KekovićRadoš Peruničić

��

NI KRIV, A DUŽAN

LIKOVI

Marko Vešović , Katarinin momakKatarina Čarapić , Markova djevojkaNikola Mišnić , optuženi, Katarinin udvaračTamara Mijanović , konobaricaVuk Knežević ( VK ) , vlasnik kafićaMilica Popović , tračara 1Tamara Popović , tračara 2Balša Jovović , sudijaNikola Popović , porotnik 1Siniša Radonjić, porotnik 2Miloš Đukić, policajacIva Stijepčević , vrijeme

��

( Radnjasedogađauvijekisvuda,ovdjeisada )

PRVI ČIN

(Elitnikafićucentrugrada.Svistolovisupuni,nekičakistoje–čekajumjestodabuduviđeni.Krozdimcigareta,ječimuzika.Zajednimstolommomakidjevojka,zadrugimdvijedjevojke.Djevojkašetakroškafiiurukamanosivelikisat.)

Nikola (polunagnutprekostola ): Falila si mi ... (Pokušavadajojdodirneruku ). Mislim da je vrijeme da ostaviš onog svog primitivca. (Uzimanjenerukeusvoje,onapokušavadaihizvuče.) Sve ću ti dati ... pare nisu problem, para – nema. (Pokušavadajojpoljubiruku.) Možemo poći na kraj svijeta... A ’oćeš li ti što da piješ?

Katarina (pomjerajućistolicu,pokušavadasezaštitiodnasrtljivcaidaistovremenoosta-nepristojna): Da, da, može ...

Nikola (podiželijevurukuipokazujekonobaricidadođe): Konobar!

Tamara (polakoprilazistolu,nosećiurukamaancerilaganonjišućibokovima): Izvo-lite?

Nikola: Po pola porcije ćevapa, znači u dva tanjira (pokazujenaKatarinuisebe. ) I dva soka na razbijanje. Od čega imate?

Konobarica (gleda u stranu, prisjeća se ): Pa ... imamo od brusnice, pomorandže, li-muna...

Nikola (prekidajeupolariječi): Može od brusnice ...

(Tračaresjedezasusjednimstolom,pijukafu,okrećušoljuineprestanogledajuupravcustolazakojimsjedeNikolaiKatarina)Tračara 1: A viđi ga, bez tebe, s kim je doša’?

Tračara 2 (gurajelaktomunadlakticu ): Ima li obraza?

Tračara 1: A i ona , vala! Samo mi reči sa čim joj se onaj lak slaže?

Tračara 2: Da te ne kunem, ne umije ni boje složit! Ja ... ja sam ljepša od nje! Jesam li, iskreno?

Tračara 1: Jesi, draga, jesi ...

��

Tračara 2: Ma nije ni ona cvećka .... Zar ona nema onog momka, fudbalera?

Tračara 1: Ima! I te kako, ima! Vešovića ... uh, presladak je! Kakav je go da protiv Zete!

(Tračarenastavljajurazgovor.NavrataulaziMarko,KatarininmomakiidekastoluzakojimsjedeNikolaiKatarina)

Tračare (gledajuumomka,gurkajuse): A, kuku, mrče, evo joj ga momak! Biće belaja!

Marko (obraćaseKatarini): Ko ti je ovaj? Što ćeš s njim? Šta sam ti rekao?

Katarina (zbunjena,muca): Mmm ... aaa ... mmm

Marko (obraćaseNikolipovišenimtonom ): Ko si ti? Šta ćeš ti sa mojom djevojkom?

Nikola (ustajesastolice): Ja sam njen momak! A koji si ti?

Marko: Što veliš to, druže? Ti si joj momak! Što sam joj onda ja? Štaaaa?(MarkopotežečekićkojisenalazinašankuinasrćenaNikolu.Ukafićulazivlasnikkojipokušavadasmirisvađu.Konobaricazovepoliciju.)

DRUGI ČIN

(Sudnica.Prosijedisudijasanaočarimalistapapire,lupačekićemimolizatišinu,iakosvićute.Djevojkaprolaziiurukamanosivelikisat )

Sudija: Tišina, molim! Svi znate gdje se nalazite. Morate poštovati ovo sveto mjesto. I? I? I što je najvažnije: ne smijete svjedočiti lažno! Nek ustanu optuženi i branjenik optuženog.

(Optuženiustaje)

Sudija (širirukeigledazačuđeno): A gdje ti je branilac?

Nikola (sliježeramenima): Ne treba mi. Sam sam sebi advokat.

Sudija (okrećesekaporoti): A gdje su vam ostali članovi porote?

Porotnik 1: Đoko i Miško su imali termin pa odoše, a Mirza i Ljubo na Šaka Polu-mentu!

Sudija (klimaglavom): Na Šaka, kažeš? Aaaa... onda dobro ...

��

(Vratasestreskomotvaraju.Usudnicuulazivlasnikkafića,obučenutrenerku,savelikizlatnimlancemnakojemsenjišekrst.)

Sudija (skidanaočareizačuđenogledauvlasnikakafića): Eeee, dobar dan!Izvolite, izvolite ... A ko ste vi?

Vuk (širirukepadesnomdodirujekrstnalancu): Krsta mi ...(šapatom)... Đe živi ovaj? Ja , je l’?

Sudija : Da, da, vi?

Vuk: Zovem se Vuk Knežević

Sudija: A, znači, Luka. E pa, Luka, zamoliću vas da izađete.

Vuk (glasnije): Vuk, brate sudija, Vuk!Sudija (odmahujerukomistavljanaočare): Zašto vičete? Ovo je vrijeđanje suda! Nemo-jte da dam da vas zatvore, nego izađite lijepo kad vam se kaže!Vuk (govoritihokaozasebe,aizanjega): Kako da ne, do prvog telefonskog poziva! (Izlazi,mrzovoljno.)

Sudija: Pozivam prvog svjedoka, gospođicu Katarinu.

(Katarinaprilazimjestuzasvjedoka.Sudijajojrukompokazujedamožedasjedne,ionatoičini.)Sudija: Ispričajte mi šta se desilo .Katarina (okrećesepremaoptuženom ): Nakon samo jednog susreta ... hm ... naglašavam neobaveznog susreta u njegovom stanu, on je mislio da mora da me oženi. Hm... Od tada me stalno uhodi!

Sudija (pokazuječekićemnaNikolu ): Pa, gospođice, da li je prema vašem mišljenju on kriv?

Katarina (okrećesepremaMarku,kojijojprstomprijeti,zatimsudiji): Jeste, gospodine sudija, kriv je!

Sudija (kuca čekićem ): Zahvaljujem! Sljedeći!

(Ulazikonobaricauradnojuniformiikoketnoprilazimjestuzasaslušavanjesvjedoka.)

Sudija: Vi ste?Konobarica (namješta se na stolici i tiho govori): Ja sam Tamara Mijanović, konoba-rica.

�0

Sudija: Ispričajte mi šta se desilo?

Konobarica (uplašeno): Pa ja ne znam ...Oni su samo naručili porciju ćevapa...(PokazujerukomnaNikoluiKatarinu ). U stvari, naručili su po pet ćevapa na dva tanjira ...

Sudija (prekidaje ): Dobro, ne interesuju nas ćevapi, nego kako je došlo do tuče?

Konobarica: Znači, naručili su porciju ćevapa na dva tanjira i dva soka na razblaživanje. Čini mi se od narandže. Ne, ne od narandže, već od brusnice, ali ja nisam stigla da ih uslužim, jer je ovaj momak (pokazujenaMarka ) ušao ...

Sudija (prekidajenervoznimtonom ): Pa, po vama, ko je kriv?

Konobarica: Ja ne znam, gospodine sudija, ja sam samo radila svoj posao. Meni je io-nako mala plata.

Sudija (opet jeprekidaudaranjemčekićao sto): To nije važno za ovaj slučaj! Možete ići.

(Konobaricuizsalezasuđenjeizvodipolicajac.)

Sudija: Neka dođe Luka!

Vuk (ulazi izauzimamjestopredviđenozasvjedoka ): Vuk, sudija, Vuk! Kakav Luka (komentariše kao za sebe )?

Sudija: Dobro, dobro ... ja malo slabije čujem (rukomprotreseuho) ... Nego, recite mi vaše mišljenje. Ko je kriv?Vuk (ustaje sa stolice ): Mene ne interesuje ko je kriv, već ko će meni štetu da plati! Došlo je do incidenta .... slomljene su dvije stolice, nekoliko čaša i sto ... a doživio sam i duševnu patnju, jer se sve to odigralo pred mojim očima, u mom lokalu ...

Sudija (kucačekićem,nervozno ): Dobro, dobro, izađi, idi na tenis. Ima li slučajno još svjedoka?

(Vlasnikkafićaizlazi,ulazetračare,držećisezaruke.)

Sudija (pokazuje im rukom da sjednu): Šta se desilo toga dana u kafiću? I skratite, molim vas, nemam više živaca ...

(Tračaresjedaju,počinjupriču,nadovezujući,prepričavajudogađaj,optužujućiNikolu,iakoonnijekriv.)

��

Tračara 1: Pa, mi došle u kafić da popijemo kafu ...

Tračara 2: Da, da prvu jutarnju kafu... Ona nas, prosto, vraća u formu ...

Tračara 1: I sok ...

Tračara 2: I tako ... Čini mi se da smo tek sjele, nismo čestito ni pogledale po lokalu kad...

Tračara 1: Počeli da se biju ... Ovaj nasrnuo na njega .. i ...

Sudija (sudijaprekidapriču): I ko je, po vašem mišljenju, kriv?

Tračara 1: On je kriv ...

Tračara 2: Da, da on je kriv ...

Sudija: Dobro, hvala ... možete da idete.

(Tračareodlaze.)

Sudija (kucačekićemipiskutavimglasompita ): Ima li ko još što da doda?

(Markosejavlja,stajeispredpolicajcaanaspramsudije.)Marko (upireprstomnaNikolu,kojistojisadrugestranepolicajca ): On je povrijedio moj moral! Povrijedio je suverenitet moje djevojke! Moj integritet! Bolje mu je da ga vi osudite (nasrćenaNikolu,apolicajacpokušavadagasmiri )!

Sudija (kucačekićem ): Dobro, dobro, gospodine, biće dovoljno .

(Djevokasatprolazikrozsudnicu.)

Sudija (okrećeseporoti ): Jeste li donijeli odluku?

Porotnik 1 (gledaoptuženog): Ja mislim da je kriv!Porotnik 2 (pogledaporotnika1,paoptuženog ): I ja mislim da jeste!

Sudija (razočaranopogledaporotu ): Plihamo se!!!

Svi (začuđeno ): ŠTA?

Sudija: Moramo požurit’, kasnimo, završava mi se radno vrijeme ... molim vas (u žurbi završava plihanje sa porotnicima, pa se okreće prisutnima u sali ) Kriv je!

��

Nikola (ustajeikrećepremasudiji,policajacgasmiruje ): Ali prigovor!

Sudija (odmahujerukom,uzimačekićiudara ): Odbija se! Idemo! (PolicajacodvodiNikoluisviserazilaze.)

IV h

Marko Vešović Katarina Čarapić

Nikola Mišnić Tamara Mijanović

Vuk Knežević Milica Popović

Tamara Popović Balša Jovović

Nikola Popović Siniša Radonjić

Miloš ĐukićIva Stijepčević

��

TRIO

LIKOVI

ŽoržMišel, Žoržova vjerenicaBarbara, Mišelina prijateljicaLea, Barbarina rođakaŽoli, Mišelina majkaGostiDešava se u Parizu 1981. godine

��

ČIN PRVIScena prva

(Jutro.MišeliŽoržšetajuJelisejskimpoljima.)

Žorž: O Mišel, ljubavi moja, da samo znaš koliko te volim i koliko se radujem plodu naše ljubavi! (Pomilovajepokosiipoljubiučelo.)

Mišel (osmjehujućise): Žorž, volim i ja tebe i upravo je naša ljubav krunisana čedom u utrobi mojoj. (Pomilova stomak.) I znaš, Žorž, veoma se radujem što ćemo na večerašnjoj zabavi svima objaviti vijest da ćemo postati roditelji, i što ćemo sa njima podijeliti našu sreću! (StidljivopoljubiŽoržaisnažnogazagrli,aliodjednomsetrže.) No, bolje da požurimo kući, čeka nas puno obaveza.

Žorž: Hajdemo!

(MišeliŽoržlaganimkorakomodlazeupravcusvojekuće.)

Scena druga

(Dvadeset časova uveče. U toku je svečanost povodom objave vjeridbe. Gosti polakopristižu,aMišeliŽoržihdočekujunaulazu.)Mišel (ushićeno): Osjećam se veoma srećnom, jer su se svi odazvali našem pozivu. I dobili smo predivne čestitke, zar ne, Žorž?

Žorž: Da, jesmo!

(Posmatrajućigosteudvorani,Mišelugledasvojustaruškolskuprijateljicu.)

Mišel: Žorž, pogledaj tamo! Mislim da je ono Barbara, moja stara školska prijateljica. Hajde da te upoznam s njom!(MišeliŽoržprilazeBarbari,kojapomnopratipričumladedame.)Mišel (prijatnoiznenađena): O, Barbara, koliko dugo se nismo vidjele! Baš mi je drago što si se odazvala našem pozivu!

Barbara (zagrliMišel): Prijatno sam iznenađena tvojim pozivom (odmačese). Nadam se da ti ne smeta što je i moja sestra tu? (Rukompokazanaprelijepumladudamuurozehaljini,kojastojisanjenedesnestrane.) Dozvolite da vam predstavim Leu.

Mišel: Ne, naravno! (Pruža ruku Lei .) Prisustvo tako lijepe mlade gospođice može samo uveličati ovakav skup. Veoma mi je drago upoznati vas. Barbara mi je mnogo pričala o Vama i vašem druženju.

��

Lea (zatečenaŽoržovomotmjenošćui ljepotom): Hvala na lijepim riječima, ali zado-voljstvo je i moje. Čestitam!

(ŽoržsenamjernozakašljaizagrliMišel.)

Mišel (obraća se Žoržu): Izvini, Žorž, čini mi se da vas nijesam predstavila na pravi način.(OkrećeseBarbariiLei.) Lijepe moje dame, moja stara prijateljice, dozvolite mi da vam predstavim svog budućeg muža.

Barbara (pružarukuŽoržu): Čestitam!

Lea (usiljenoseosmjehujući,pružamuruku): Čestitam! Sve najljepše vam želim!

(ŽoržzadivljenLeinompojavom,zadržapoglednanjoj.)

Mišel (dodirujući Žoržovu ruku ): Žorž ljubavi, da li bi bio ljubazan da praviš Lei društvo dok ja pokažem Barbari ostali dio našeg doma?

Žorž (solakšanjem): Ne, naravno! Biće mi zadovoljstvo. (MišeliBarbaraodlaze.ŽoržostajesaLeomiljubaznojezamolizaples.Dvoranuispu-njavazvukromantičnepjesmeiŽorž,očaranLeom,započinjeigru.UdvoranuulaziŽoli,kojasumnjičavogledaplessvogbudućegzeta.)

Scena treća

(MišeliBarbarasevraćajuizobilaska.Mišelseosjećaloše.)

Mišel (tužnimglasom ): Drage moje gošće, ja se ne osjećam baš najbolje, tako da se moram povući u svoje odaje. Izvinite me.(Odlazi.)(ŽoliprilaziŽoržu,BarbariiLei.)

Žoli (osmjehujućise ): Barbara, kako si se promijenila! Odavno te nisam vidjela. Kako si?

Barbara: Dobro sam, hvala na pitanju. Drago mi je što vas ponovo vidim, gospođo!

Žoli (skrenuvšipogledsaBarbarenaLeu ): Da li je moguće da je ovo Lea, tvoja sestra? Sjećam je se još dok je bila dijete.

Lea (ljubazno): Da, ja sam, gospođo. Zadovoljstvo mi je što vas ponovo vidim.(Počinjedakašljuca.) U ovoj prostoriji je strašno zagušljivo. Moram izaći na balkon da udah-nem malo svježeg vazduha. Izvinite me!

��

Žorž (krenuzaLeom): Mlada damo, dozvolite mi da Vam pravim društvo.

(BarbaraostajesaŽoli,kojasvevišeuviđabliskostkojaserađaizmeđunjenogbudućegzetaiLee.)

Scena četvrta

(LeaiŽoržrazgovarajunabalkonu.)

Žorž (uhvatiLeuzaruke ): Iako ovo ne bi smio da kažem, Lea, ja sam očaran vašom ljepotom. Neka iskra u vašim očima budi plamen strasti u meni!

Lea (istrže ruke izŽoržovih i izmače se ): Žorž, ne govorite mi to! Vi ste od večeras vjereni! Vi ste budući muž i otac!Žorž (milujući Leino lice): Da, znam. Ali, nikada se nisam ovako osjećao! Ne pre-poznajem svoje riječi, svoje tijelo, ne prepoznajem sebe. Šta ste učinili da se ovako osjećam?

Lea (sva uzrujana ): Bolje da odem, zaboravite ovaj razgovor, zaboravite da smo se uopšte sreli!

(ŽoržpokušavadazadržiLeu,alipadajuustrastvenizagrljaj.SvetokrozprozordvoraneposmatraŽoli,kojaseokrećeižurećiodlazi.)

DRUGI ČINScena prava

(ŽolizadihanoulaziuMišelinu sobu.Mišel ležina širokomkrevetu,glavomokrenutaprozoru.)

Žoli (svazadihanaiizbezumljena): Kćeri! Moja mila kćeri..(zastajkuje) Šta sam upravo vidjela (opetzastajkuje)! Onaj gad! Ne, ne mogu da vjerujem svojim očima!

Mišel (zbunjena,pokušavadasmirimajku ): Polako, reci mi šta se desilo!

Žoli (počinjedaplače ):Žorž ...

Mišel (tržesenapomennjegovogimena ): Da, šta sa Žoržom? Nešto se desilo? Jadna ja!

Žoli (krozplač ): Na balkonu, sa Leom ...

Mišel (neshvataočemuseradi ): Pa ...

��

Žoli: Poljubili su se!

Mišel (preneražena zastade i poče da plače i vrišti ): Ne, to nije moguće! Moj Žorž? Majko, znaš li ti šta govoriš? Da li si sigurna da si dobro vidjela? Ne, to nije istina! To nije moguće! Žooorž!

Žoli (pokušavadazagrliMišel ): Vidjela sam to svojim očima! Žao mi je, kćeri!

Mišel (počinjedasetrese,nevjerujućiuonoštoječula ): O, ne! To nije moguće! Zar on, otac našeg djeteta? Ne, ne prihvatam! (Rukom dodiruje stomak, osjeća jake bolove.) O, Bože! Loše mi je ... loše mi je ...

Scena druga

(Žoržčujevikuibuku,trčećisepenjestepenicamakojevodekasobiiotvaravrata.Mi-moilazisesaŽoli,kojajepošlapopomoć.)

Mišel (ležinapoluobamrla,alikadugledaŽorža,skoči ): Da li je istina ( krozplač )? Želim da znam! Da li je istina ono o čemu govori moja mati? Kako si mi to mogao učiniti? Kako si to mogao učiniti našem djetetu?

Žorž (pokušavadajesmiri ): Polako, smiri se. O čemu govoriš?

Mišel (izbezumljena): Ne, ne želim da se smirim! Znaš ti dobro o čemu ja govorim! Ti i Lea ... odgovori mi!

Žorž (hvatajezaruke ): Dozvoli da ti objasnim ...

Mišel (pokušavadagaodgurne ): Žorž! Ne, ne, ne mogu vjerovati! Zar ti? Prokletniče!

Žorž (pokušavadajezagrli): Stani, Mišel, objasniću ti. Smiri se ...

Mišel (udaragapesnicamaugrudi): Ne želim da čujem nikakvo objašnjenje. Ne želim ništa da čujem! Pusti me! Pusti me!(Pokušava da istri iz sobe, ali je Žorž zaustavlja.) Žorž! Stani! Pusti me! (IstržeseizŽoržovogzagrljaja,sapleteseohaljinuiudariglavnomonoćniormarić.)Scena treća

(Žolipaničnoulaziusobu.Zatičećerkukakonepomično ležinapoduiŽoržakoji jojkrvavimrukamadržiglavu.KlećiiznadMišel,savizbezumljen,nesvjestanonogaštojeuradio,gledaunjuiništanegovori.)Žoli (vrišti): Mišel! Moje dijete! Kako si mogao? (PokušavadaistrgneMišelizŽoržovihruku, ali ne uspijeva.) Ubico! Ubio si mi jedino dijete! (Udara Žorža koji je i ne

��

primjećuje.) Ti si joj život upropastio! Ti si joj život i uzeo! Ti ...ti! (Vrištećiistrčavaizsobe.) Znam ko je kriv za sve! Znam!

TREĆI ČINScena prva

(ŽoliuplakanaizlijećeizsobeitražiLeu.KadjeugledakakorazgovarasaBarbarom,ispriječiseizmeđunjih.)

Žoli (napadajućiLeu ): Ti si kriva za sve! S namjerom si došla da ih razdvojiš!

(Leapokušavadaseodbrani,alijojŽolinedozvoljavadadođedoriječi.)

Žoli (upirućiprstomuLeu): Ti! Bestidnice! Ti si mu rekla da je ubije! Zbog čega? Ona ga je voljela! Ona je čekala njegovo dijete! Ti si je ubila! (ŽolikrećedaudariLeu,alijeBarbarasprečava.)

Scena druga

(SviprisutnigostiokupljenisuokoŽoli,LeeiBarbare.Pokušavajudashvateštasedo-godilo.Došaptavajuse.UlaziŽorž,savkrvaviizbezumljen,probijasekrozmasuljudi,uzimaLeuzarukuibježisanjom.)

Žorž (zadihan,ljutitimglasom): Bježimo odavde! Hajde!

Lea (zastajkuje,svazbunjena): Ali, Žorž ...

Žorž (nastavljakaizlazu,neobaziresenaLeineriječi):Ma,hajde!Požuri! (Odlaze.)

Žoli (ne može da vjeruje svojim očima. Pokušava da ih zaustavi, ali ne uspijeva ) : Policija! Zovite policiju! Moja kći je mrtva! Ubica bježi! Kćeriii .... (padamrtvapredgomilomuplašenogsvijeta )

IV jŠćekić Jelena, Marković Stevan

Bulatović Hajdana, Ljubiša MarijaPerišić Maša ,Rolović Vjera

Džaković Jelena, Popović MilenaĆorović Lilanda, Vujačić Stanka

��

NORDASK(Trigenerativna ontogeneza)

Likovi :

NordaskoNordaskNordaskaGlasŽvalja

�0

ČIN PRVIScena Prva

(Mrak.Nordaskopalisvijeću.Muzikaupozadini:Angel–MassiveAttack)

Nordasko – Rođen sam triput. Prvi put 1900. kao ogavni histerični stvor u ženskoj formi. Dijagnoza mi je postavljena kada sam umjesto hljeba kroz prozor prosjacima bacila bebu.

(NascenustupaNordaska)

Nordaska – Bebe uvijek imaju taj svjež miris, zar ne? Histerijom su nazvali moj simul-tani smijeh i plač, moje doista histerično batrganje. Ali, zar se vi ne bi smijali? Zar ne biste rukama pokušali da vratite vrijeme? Umrla sam u istoj rupi u kojoj sam rođena. Veliki krug života je bio završen.

Nordasko – Drugi pokušaj egzistencije je otpočeo u doba heroja, tačnije heroina, Božijeg tijela. Šezdesete, ako ih se sjećate, onda stvarno niste bili tamo.

(NascenustupaNordask)

Nordask – Ako ih se sjećate, onda ne znate „transcedentalnu ivicu“, ako ih se sjećate, vjerovatno ne znate onaj osjećaj jeftine igle koja ulazi i unosi diacetilmorfin i uništava ćeliju po ćeliju. Uzmite najjači organizam ikad, pomnožite ga sa 100. To je taj osjećaj. (smzfaca) A vjerovatno sam umro od intenzivnog čitanja Biblije. (liže)

SCENA DRUGA

Nordasko – Sada sam G. G – za gluperdu, G – za genijalca ... Ja dalje ne znam šta sam. Po pravilu, smrt donosi otkrovenje.(Zvonitelefon)

Glas – Hoćeš da znaš šta si?Nordasko – Ko je to?Glas – Hoćeš da znaš šta si?Nordasko – Ko je to?Glas – Ja sam onaj koji jeste.Nordasko – Šta?Glas – Stvorio sam svijet za šest dana.Nordasko – Samo šest?Glas – Šta? Meni se cijeli svijet klanja.Nordasko – Ako znam. Ne znam.

��

Glas – Jovica Miletin. Bog za telefonom!Nordasko – Aaaa, pa što ne kažeš.Glas – Pročitaj poruku!Nordasko - Trigenerativna ontogeneza? Pokaži mi. Povedi me. Bocni me. Gurni me. Primi me. Šta da radim?Glas – Zovi žvalju. Ona zna.

SCENA TREĆA

Nordasko – Žvaljo, žvaljetino (Pojaviseniodkud)Zaustavi vrijeme.

Nordasko – Ne možete da je vidite. Ona je žvalja. Žvalja. Žvalja. (Sve tiše) Mirisa pećinske sjenke, zvuka vlažnog baruta, izgleda ratnih uspomena. Bila je ona ona vlažna zelena stvar koja se skuplja između pločica. Bila je ona ona para koja se vrti u krug, u krug, u krug. Evo počinje. Trigener ... trigenerativ ... (Pada)

(NascenuizlazeNordaskiNordaska.Nordaskaninahljebkaobebu,Nordaskkaonar-koman)(Nascenijemrak.Palesesvijetla.Muzikaupozadini:Thriller–MichaelJackson.Sjedenastolicama)

ČIN DRUGIScena Prva

Nordasko –Mračno je ovdje, zar ne? (Palisvijeću)Nordaska – Ne znam. Dovoljno je svijetlo za 90 godina u ... u ... Ne znam!Nordask – U paklu, prasice neuškopljena! Ti si prelivala sumpor iz treće u četvrtu ja-rugu.Nordaska – Da. Možda. Prošla sam mnogo jaruga. Mnogo sumpora prelila. Kad sam ja pala dolje, bilo ih je pedeset.Nordask – Kod mene pedeset osam.Nordasko – Koliko li sad ima jaruga? (Zamišljeno) Uglavnom, znate li zašto ste ovdje?Nordasko - Nordaska (Ujednomglasu): NE!Nordasko – Nezavršena posla. Prvo pravilo trigenerativne ontogeneze je da prošli život ustaje u slučaju nezavršenih poslova. Ne možeš da se vrat ...(Nordaskgagurne)Nordask – Idem ja!(VučeNordaskuzarukuipokušavadauskoči.Rupazapakaosezatvara)Nordaska – Poslušaj momka.Nordasko – Ne možeš da se vratiš dok ne završiš.Nordask – Nikad nisam nikakav posao imao. Kako da ga završim?Nordasko – Ne znam. To treba da otkriješ.

��

SCENA DRUGA

Nordaska – Hoću da ispričam priču.Nordask – Šta hoćeš?Nordasko – Hoćeš ili želiš?Nordaska – Moram.Nordask – `Ajde nemoj.Nordaska (Dere se) Hoću da ispričam priču! Bili drugi obad i šesti policajac, i kaže obad:,, Ti imaš treću majku, a ja imam drugu majku.“

(NordaskoiNordasksegledaju.Nordaskasesmijesamasebi,papočnedaplače.)

Nordaska – Ja imam samo jednu majku. Ni nju nemam. (Histerija,otegnutiglasovi) Jao, spavam sa duhovima. Sanjam krave, i šuteće kolibe. Boli, boli, boli. Neću dalje u vatru, ne!Nordask – Samo je jestiv vanzemaljac dobar vanzemaljac – kaže ivica.Nordasko – Nešto smrdi.Nordask – Nisam ja.Nordaska – Svi zaudaramo. Od crnog između noktiju do zadnje brazde na mozgu.

SCENA TREĆA

Nordask – Druže, hitno mi treba. (Apstinencijalnakriza)Nordaska – Daj mu ga.Nordasko – Nemam ga. Odakle mi.Nordaska – Imaš. Vidim jedan mali u džepu.

(Nordaskavadicigaridajemu)

Nordask – Curo, dođi! Uh, kako dobro mirišeš. Kao svih sedam grehova.

(Nordaskapravigrimase.)Nordasko – Šta radiš?Nordaska – Koketiram sa svojom mračnom stranom. Kok, kok, kok ...(Približava seNordasku) Ja sam elizijum. U mene ulaze svi časni i hrabri.Nordasko – Nemoj ... Ja mislim da stvarno ...Nordaska – Ćuti. Mi smo dvije paralelne linije koje se sijeku. Oslobodi životinju ...Nordask – Ostavi ga. Dobro sam rekao. Neuškopljena. Zaveži haljinu!Nordaska – Bog me kažnjava jer sam ateista. (Ljutaseveže)Nordasko – Pazi svjetlo u mraku. Uzbudljiva svjetla u mraku. Možda neka žena pegla haljinu koju je kupila od posljednje plate. Možda dijete po globusu traži grad kojeg nema... svjetla ... Kao i sve – svjetlo gori bez razloga.Nordask – Ccc ... I posle se žale koliki je račun za struju.

��

Nordaska – (Uzimanovine) Datum: 25. novembar 2009? Naslovi: Petar Pan optužen za pedofiliju (lista), Snežana optužena za prostituciju...Nordask – Pokahontas ilegalno ušla u Englesku, Alisa uhvaćena sa kilo heroina. Volim te, Alisa.Nordasko – Ne izmišljajte! Piše: U bombaškom napadu nastradale 23 osobe. Ptičji grip pokosio hiljade.Nordaska – Ti živiš u čudnom dobu. Zapravo, živiš li? Ili samo zauzimaš neku zapre-minu bez svrhe.Nordasko – Svijest je teška. Bolje da bacim kreča preko nje da niko ne osjeti njen miris. Da joj utrem trag.Nordask – Evo ti (Dajemuiglu). Odgovara na sva pitanja sto posto. Ako ste nezado-voljni, vratite nam proizvod, a mi ćemo doprinijeti širenju side. (Hahaha)Nordasko – Maknite se. Učaurili ste se u mojoj misli. Bježite.Nordaska – Moraš da nas ubiješ.Nordasko – Vi ste ludi, zašto mi to predlažete?Nordask – Mi smo već mrtvi. Sam si rekao, nekakva nezavršena posla. Nezavršeni posao je bio da se upoznamo sa tobom, tj. da upoznamo nas.Nordaska – Ubij nas! Ne smije da se živi vječno. Jer znaš. Bog je među svoju tvorevinu – zemaljski svije, poslao najsvjetlijeg anđela. Kao svjetlost je lutao kroz mase...vijek po vijek se otjelotvoravao, vijek po vijek na sebe lijepio ljudske osobine. Dok ga težina istih nije povukla u dubine zemlje. Neki ga nazivaju Đavolom.Nordasko – Ali ljudi nisu zli!Nordask – Samo nanose zlo. Vjeruj mi, dobro je već učinjeno, pa su ljudi iz kreativnosti izmislili zlo.Nordaska – Uradi šta moraš. EPILOG

(Smišljajukakoumrijeti)Nordasko – Otrov? Ne, otrcano je.Nordask – Objesiti se? Nemamo konopca.Nordask – Nož u pluća? Neuredno!Nordaska – Dvoboj. Kao Šupkin.Nordasko – Puškin! Dobro je.Nordask – Pobijedićeš. Meni drhti ruka od heroina, a ovo je dobar dan za crkavanje.(Nordaskopuca.Nordaskasepostavljaizmeđuiobojepadajumrtvi.)Nordasko – Ubio sam.Osjećam se kao leptir kojeg privlači sopstvena groza. (Odvlačiih) Nemojte da jedete puno. Ne otežavajte vašem ubici.

(UlaziIsa)

Isa – Nordasko, sine, šta ti je?Nordasko – Ja sam ubica. Tijela leže oko mene, a ja nemam snage da ih podignem.

��

Pomogni mi. Isa – Nema ničeg. Jesi se opet igrao pečurkama?Nordasko – Zašto mi ne vjeruješ? Isisane duše iz tijela su nastavile dalje. (Leži,gledanagore)

(Isazoveludnicu...Priča...)

Nordasko – Lijepo je što ne znaju svi istinu. Bio bi to jedan jeftini proizvod u tržnom centu koji se vuče i haba. Ne treba to Istini. Ne treba meni da je nađem u kanalizaciji bačenu od strane slijepaca.

(Dolazeizludnice,odvodega)

Isa – Sine, oni će da ti pomognu. (Plače)Nordasko – Suština je tome ... Suština je da ... Slušajte ... (Odvodega)

(Uludnici)

Nordask – Suština ne može da se otkrije. A ko je ne traži, ne živi. Slatki Sizifi.

Saba Sekulović, III l MALA IZLOŽBA “ZNAKA”

L. Šofranac, IV F

��

TRAGIČNA LJUBAV MATIJE I ANE

LIKOVI

MATIJA, učenik Gimnazije „Slobodan Škerović“, A smjenaANA, učenica Gimnazije „Slobodan Škerović“, B smjenaSELIM, Matijin najbolji prijateljJELENA, Matijina drugarica iz razredaKATICA, Anina najbolja prijateljicaTEA, Matijina i Selimova prijateljicaAIDA, Anina majka

��

Scena prvaDvorište Gimnazije

(UlazeSELIMiMATIJA )

SELIM: Zašto stalno moraš nevoljeda praviš? Nepravde ispravljaš,

drugima pomažeš, a sam stradaš.

MATIJA: Nepravdu ne podnosim!Pa i po cijeni sopstvene sreće,braniću dobro, a prezirat’ zlo.Jer ljudska je zloba prevelika,nema više dobra na svijetu.

SELIM: Govoriš kao da sirazočaran životom. Ali pazi!

Kad srce tvoje dotakne ljubav,život će ti biti slatka patnja, prelijepa.

MATIJA: Ljubav? Pih!Osjećanje je to nerazumno,

pomračenje uma, ludost neizmjerna!

SELIM: Tako govoriš jer je upoznao nisi,al’ pazi: jednom će zakucati i na tvoja vrata!

I onda: zbogom, pameti!

(DolaziTEA)

TEA: Matija, hej!Direktor odmah želi da te vidi.

Zar si opet neku ludost počinio?

SELIM (tužno) : Zaista jeste!Udario je jednog jer je ovaj mučio drugog.

Plemenito djelo, rekli bi neki,no šta ako se dobro dobrim ne vrati?

TEA: Zastanite maloi nasmijana pokažite lica!

��

Nije sve tužno, radost je pred nama.Pravimo žurku opet u Sali svečanoj,

i svi će noćas doći.Plesaćemo, pričaćemo i pjevati do kasnih sati,

kao noćne ptice što tek u osvit zore domu svom odu.

MATIJA: Radost zaista! I mi ćemo doći.

Scena drugaGimnazija. Svečana sala.

(UlazeSELIMiMATIJA )

SELIM (vičezbogglasnemuzike):I znao sam da ovo

na dobro izaći neće.Al’ zar da iz škole otići moraš?

MATIJA: Direktor je tako rekao naš.Al’ ne kvarimo veče pričom tom.

(UlazeANAiKATICA )

MATIJA: Selime, hej!Ako si mi drug, jedno mi reci:

ko je ona što sa drugaricom stoji,a njena ljepota sve za pedalj premašuje?

K’o zvijezda su njene oči,K’o sunce je ona sjajno što druge sve obasjava.

SELIM: Eh, Matija, Matija,oko je tvoje na pogrešnu palo.Ljepota je njena velika zaista,

al’je k’o najbolju u svemu svi znaju.Međ’ knjigama i društvom zabavnim,

knjige ona bira.

MATIJA: Eh, kasno je sada za besjede takve.Poći ja tamo hitno moram i riječ joj neku reći.

(Bendsvirabalade.MATIJAsepribližavaANIiKATICI )

��

ANA: Ko je onaj što dolazi korakom sigurnim?Oči mi njegove sve tajne govore.

Srce ga moje već poznaje.

KATICA: Matija mu je ime,Samo to znam.

MATIJA: Da li mogu da zamolimZa ovaj ples?

ANA: Da!

(MATIJAiANAplešu )

MATIJA: Oči te moje prvi put vide,al’ srce te moje vjekovima zna.

ANA: Ne reci ni riječ više!

MATIJA: Moram zaista!Da živim još stotinu godina,

izrekao ne bih sve ono što mi srce kaže!Draganom bih te nazvao svojom,al’ ne znam šta srce tvoje osjeća.

ANA: Zasigurno isto djevojci kažeš svakoj.

MATIJA: Vjeruj mi da me nije opčinilani jedna djevojka od stotinu što ih znam.

Ljubav mi je do tebe pokazala put,i kao da mi se sav blaženo smije svijet.

ANA: Da li istinu govoriš zaista?

MATIJA: Bog mi je svjedok dasvjetlost ugledah ja!

Zaljubljen sam, zaluđen i u zanosu neizmjernom.

ANA: Kasno je odveć,već vjerujem svakoj riječi tvojoj!

��

Scena treća

Stepenište Gimnazije.(Dolaze MATIJA i ANA )

ANA: Kasno je već! Otići ja moram kući,al’ srce me moje zadržava.

MATIJA: Prije nego što odeš,reci jednom da me voliš!

ANA: Ludost je ovo neizmjerna, ali i istina je.Što god ti osjećaš, osjećam i ja.

(MATIJAjeljubi )

MATIJA: Eh, da možemo ostati ovdje zauvijek!Mjesec da je ljubavi našoj svjedok jedini,

u zagrljaju svom da te držim stalno.

ANA: Zavjet ti svoje ljubavi dajem:zauvijek sam tvoja, tvoja il’ ničija!

( ANIzvonitelefon )

ANA: Otići ja moram sada,majka me već odavno čeka.Pamti šta si rekao večeras,

a sada laku noć i lijepo sanjaj.

(JošjednomseljubeiANAodlazi )

MATIJA: Sanjaću slatko,samo ako ću u snovima tvoje vidjeti oči,

boginjo slatka, cvijetu ljubavi!Broj njen nabaviti noćas moram.

Scena četvrtaAnina soba.

(UlazeKATICAiANA )

ANA: Ah, ljubav je ova lijepa i strašna.Smijem se i plačem, u meni sve ključa.

�0

Slatka mi je ova bol što je, kad dragog mog nema, osjećam.Kome da zahvalim zbog radosti ove?

KATICA: Govoriš o ljubavi kao da ga oduvijek znaš.

ANA: Zar nisi i ti radosna zbog mene?

KATICA: Zaista jesam!Ali o ljubavi govoriš prerano,

a šta sam čula, još uvijek ne znaš.

ANA: Reci mi brzo!

KATICA: Tvoj je dragi nepoznat tebi,kao i mnogi iz druge smjene. Al’ čuh nešto:

on štiti one što ih drugi muče, a sam gore pravi.Čuh i da je izbačen iz škole.

ANA: Zar tako nešto? Strah me je i pomislitišta bi moji roditelji na to rekli!

(UlaziAIDA)

AIDA (ljutito) : Čula sam sve što ste rekle.Zgrožena sam i užasnuta postupkom tvojim.

Zar ne znaš ko je taj o kome govoriš?

ANA: Pametan mladić, vaspitan vrlo.

AIDA: Zar tako? Eh, da te čuje otac tvoj!Roditelje tvog dragog poznam, loši su ljudi,

a sin još gori: neradnik, danguba, unuk ubice.ANA: Zašto govoriš mi riječi takve?

AIDA: Dugo smo ti tajnu ovu krili.O ljubavi govoriš, a sa šesnaest godina

i ne znaš šta ta riječ znači!Djed je njegov ubio tvoga djeda.

Davno je bilo, čak u ratu,al’ sjećanje na to još uvijek boli.

ANA: Zar neko blizak dragom mom?Ne vjerujem u to!

��

AIDA: Zabranjujem ti da govoriš tako!Već sjutra čućeš kaznu svoju oštru.

(AIDAizlazi )

ANA: Zat Matija moj unuk ubice?Javiti mu moram odmah!

Scena petaMatijina soba.

(TujeMATIJA.UlaziSELIM )

MATIJA (plače) : Otac je mojpotvrdio te riječi strašne,mač mi ljuti probo srce.Zar tajna takva, strašna,porodice naše razdvaja?

SELIM: Gle, drug moj najbolji plače!Zacijelo je več vijesti čuo.

MATIJA: Zar još nešto ima?

SELIM: Istinu sam saznao za tebe strašnui odmah pohitah, kao munja brzo, da ti je kažem.

MATIJA: Reci mi! Brzo!

SELIM: Draga tvoja drugog dragog ima.Tebe ne lažem, osim ako mene lagali nisu.

MATIJA: Zar i to sada?Prokleta sudbino, prokleti živote!

Ostavi me samog da tugujem.

(SELIMizlazi.MATIJApozivaJELENUtelefonom)

MATIJA: Za uslugu te moram zamoliti veliku.

JELENA: Samo reci, za tebeučiniću sve!

MATIJA: Hitno mi za počinak dobar trebalijek neki, ali jaki da, kao sigurna lađa,

��

u čvrste uplovim snove.JELENA: Imam ono što ti treba,

ali zakon nije na mojoj strani,pažljiv moraš biti.

MATIJA: O tome ne brini!

(MATIJAprekidapoziv )

MATIJA: Život je ovaj okrutan,smrt neka mi izlaz bude.

Scena šestaDvorište Gimnazije. Odmor.

(DolaziMATIJA.ANAiKATICAstojeirazgovaraju )

MATIJA: San ovaj nikako da prođe,al’ dragu pogledati još jedanput moram.

Eh, izdajico ljubavi naše,okrutna si previše prema meni bila.

(Padanakoljena.ANAtrčipremanjemu )

ANA: Ah, zašto si, zašto,nešto uradio takvo?

Zar da bez mene okončaš svoj život?MATIJA: Samo jedan poljubac,

pa da mirno odem!

(Ljubije)

MATIJA: Za poljubac živim, sa poljupcem umirem!

(Umire )

ANA ( pije preostale tablete): Čekaj me samo,dolazim brzo, kao na krilima ptice lake.

Smrt mi je slatka vrlo, ako me dragi čeka gore.

��

(Umire )KATICA: Ah, tužne sudbine

ljubavnika ovih dvoje,kojim’ roditelji pokušaše

sudbinu da kroje! (Plače )

ZAVJESA

II b, šk. 2008/09. g.MALA IZLOŽBA “ZNAKA”

A. Šašić, IV B

��

ТРОУГЛОВИ У ПИЈЕСКУ

ЛИКОВИ:-Пецарош један -Пецарош два -Сликар

��

(Киша. Са обје стране ријеке се налази по један пецарош. Сликар је на мосту.Пецарошинаизмјеничнозабацујуштапове.)П1: У оваквим условима никад ништа нећемо уловити!П2: Па видиш ли да не престаје?! (Санегодовањемгледаунебо)П1: (Покрећекотурнаштапуиодсутнопосматракакосемамацвраћа) Ко?П2: Хајде да питамо њега (главомпоказујенасликара).П1: (Пјевуши) Хеј, ти! Реци ко смо ми сада! (Сликар,дотадазаокупљенцртањемвеликогкруганаплатну,упочеткунереагујеалисеубрзоокрећеиравнимгласомговори) Исто што и на почетку. Такви ћете бити и на крају.П1: А! Мислим да гризе!П2: Ево,ево и мени!!!П1: (Разочарано) Није... ух.П2: Како сам била гладан!Сликар: Нисте ни први ни посљедња.П1: Посљедња? Гдје је посљедња?П2: (Сликару) Дај рибу! (Грубо) Гдје је риба?П1: (Истовременосадругимпецарошем) Овамо са рибом!Сликар: (Слика рибу, пошто је претходно обрисао круг) Ова је много важнија него та ваша.П2: (Виче) Ма, немој ти нас замајавати него рибу на сунце!Сликар: Ако вам дам рибу, бићете сити само данас, и шта смо постигли? Примјећујем, међутим, да пецати не знате. Ако бих вас томе научио, нахранио бих вас за читав живот.П1: Јеси ли ти неки професор? Ко је (наглашава) тебе послао да нам се овдје правиш свезнајућим приповједачем. Изађи из наше драме, молим те!П2: А мислим и да те платно зове. (Сликарсеокрећеинапразномплатнуцртаустасанеиспуњенимбалончићемзатекст,каоизстрипа)П1: Видиш, стварно бисмо могли да га послушамо.П2: Тачно! Добра идеја! `Ајмо да покушамо да их призовемо... ево гледај! (Правигримасевјерујућидаподражаварибу)П1: Fish, fish flsh fishy fishy fish...(Увидјевши да не успијева на енглеском, натренутак застаје, скупља очи и набира чело као да размишља да би на крајурекла) Pesca pesca peesca pescina, pes pes peska...(Разочаранаопримјећуједанитонеуспијева) Pez, pеz pezy hej, pez...(Видноизморена,накрајупрестајезабацујућиштаппокознакојипут)

Сликар: Па не то, забога! Промијените штапове!П2: Ево опет чујем своја цријева како ми се обраћају. Чек, чек да их ослушнем, само мало! Дођи и ти јер иста нам је туга. П1: Ех, кад бих само имала куда.. (Сликар унезвијерено показује на мјесто накомесеналазимостизатренутакнеможедадођесеби.Пецарошинастављајупецање,непримјећујуништа)П1: Ех, кад би се само материјализовала моја жеља за споном између двије

��

стране... П2: И ја бих волио да остварим своју вјечиту тежњу, са оне стране! П1: И да спојимо два свијета...П2: (Занесеносенадовезујенаријечипрвогпецароша): Да премостимо јаз између конкретног и апстрактног...П1: (Упадамууријеч) ...наших жеља и наших могућности! П2: Ево ти, Фато, скачи слободно, купај се, уживај, не треба ти спона! Сликар: Најтеже је прећи на другу обалу. П2: `Ајде, `оћеш ли ћутати, не могу да те слушам !П1: Стварно си досадан. За тренутак, само што ниси надгласао моју глад. П2 (Саочајањемугласупримјећује): Али то је немогуће. Сад кад си је поменула, још је и већа!П1: Ааа! Упецах!П2: (Узбуђено) Шта си упецала?П1 (Већнапрвипогледузбуђењесплашњава): Књигу (Разгледаје:првојезагризе,па онда, згађена, почиње да пљује око себе, сачека тренутак и омирише је, накрајујебезвољноотвори)П2: Какву књигу?П1: (Разочарано) Књига поезије (Утврдившито,бацијеназадуријеку) П2: (Незадовољноцокнеинаставидазабацујеудицу) Ц...Сликар: Мислим да је мени испала. Али нема везе, остала је овдје (показујекажипрстомнасљепоочницу). Слободно је задржите ако вам је мило, ја сам је више пута прочитао. Ако нисте знали: човјек се мјери управо по томе колико је књига прочитао.П1: Ништа нам не треба (одмахнеслободномруком).П2: Нит’ је можемо појести, нити ћемо са њом ишта упецати. Боље је што си је бацила да нам не пренесе какву болест, ионако влада грипа. (Сликар бришенасликанауста,штоизнекогразлогаиритирапецароше) П1: Хоћеш ли престати да црташ те своје грозне слике? Преплаши нам рибе! П2: И могао би, за промјену, нешто паметно рећи да нас мало забавиш. П1: Тачно, могао би... (обојепогледајусаишчекивањемуправцусликара) Сликар: Ево овако... Гледајте овамо! (Покушавадаимскренепажњу,којасевећумеђувременуизгубила,насебе) Чак ћу вам и рибе привући, додуше, сумњам и вашу пажњу (додајенештотише).Ноћ. Улица, фењер, апотека.(Наглашава) Бесмислено, мутно свијетло, дријема.Ма живио ти мени још четврт вијека. П1(Упадамууријеч): Опрости, откопчан ти је рајсферсшлус! (Сликар,неометеннаставља) Биће све исто (незнатноуспорава), излаза нема.Умријећеш – и све к’о прије.Поновиће се испочетка:Ноћ, каналом леден вјетар бије. П2: Хтио си рећи: Каналом хладна киша лије (Смијесе,очитозадовољансвојом

��

опаском.Сликаропетнереагује.)Улица, фењер, апотека.(Пецарошиколутајуочима,хватајусезаглаве,чупајукосу,хукћу,пукћу...) П1: ХахахахахахахаП2: Глупост, чиста глупост (Пјевуши сам, а други пецарош му се придружује уритмичномњихању)(Сликар их сажаљиво гледа, али ништа не проговара. Као да је одједном добиоинспирацију,окрећесеипочињедацртатекугашенусвијећунаплатну)П1: `Ајде да нам нацрташ један сендвич, можда нам буде лакше (гледаујагодицесвојихпрстију)П2: Ууух, водица ме је попљуштала (Нервозноспајакоријенедлановаиспредлицаипочињедамахнитопомјераилупкаврховепрстију,једанодруги)П1: (Нагло) Видим нешто се бјеласа у води!П2: Можда је нека меласа.П1: Можда. Напокон, ништа није извјесно.П2: (Малоозбиљније) Биће да је златно рибица.П1: Мммм, мој је реп. Мислим да је преукусан!П2: (Љутито) Неће моћи, ја сам баш реп желио!П1: Ево нека ова незналица (цимне главом у правцу моста) одлучи. (Сликар се у том тренутку окреће од цртежа свијеће и загледа се у небо): Моја дјецо, полемишете о златној рибици, а нисте ухватили ни обичну. Зар никад нисте чули како је боље имати врапца у руци него голуба на грани? Али, бојим се да ви нећете гледати ни једно ни друго. (Овимријечимасеокреће,изавршавасвојусликусвијеће)(Пецароши стоје разјапљених уста, други пецарош показује првом на својаотворенауста,аондаих затворидабиодмахпотомрукомпоказаонањена,која су још увијек била отворена. Она схвата и затвара их. Други пецарош,забацившисвојуудицу,каопообичају,бацапогледнатравуупотразизанечимштобимуокупиралопажњубарнакраткоионмупаданателефондоњеговедесненоге.Обраћасепрвомпецарошу) ‘Ајде јави се! (Аондаподижетелефонсаземљеиприслањагаузлице)П1: Ево ме. (Постављаштапнапостољеукопаноуземљуиузимасвојтелефон) Халоо?П2: Добро вече!П1: Добро вече, Милка!П2: Добро вече!П1: Како ти иде риба?П2: Па засигурно не иде пјешака.П1: (Одмичетелефонинагињеседамукаже) Е, слушај...П2: Стани, стани! (Показује руком горе доље дајући знак првом пецарошу да сеутиша,јерпричателефоном,алионда,зачуђен,одмичетелефон од уха) Стани мало, молим те! Мени је изгашен овај телефон! (Онда опет застаје) Ово није ни мој телефон! (Онда са ужасом констатује) Ово је

��

даљински!П1: Одлично, одлично! Даљински можемо користити као мамац! Сликар је обрисао своју посљедњу слику, угашену свијећу и нијемо чека да се разговор између пецароша на тренутак прекине да би нешто рекао. То примјећује други пецарош) П2: ( Крозазубе)Говори, слико! Сликар: Као прво: слике не говоре, оне сугеришу.( Пецарошсехватазакосупредосјећајућинавалудосаднихфраза) П1: А као друго? Знаш ли ти ... Знаш ли ти о чему причаш? Сликар: Видите кир Јање, не знам зашто говорим кад савршено добро знам колко нисте способни да ишта видите! (Усликарубујајунагомиланеемоцијекојевише није у стању да задржи) Да ли сте икада уздрхтали пред величанством творевина људске руке? Да ли су вам оне икада представљале ишта више од пуког бојења платна и трошења ионако потрошног времена? Никада нисте ни слутили колико вам је пута излаз из ваше ситуације играо пред очима, а ви сте га игнорисали стављајући као и увијек у први план задовољење својих најпримитивнијих нагона! (Гласмуузасвакуизговоренуријечпостајеоштрији,шкрипавији) За будале сте сматрали оне који би поклекли пред величином оних, за вас само троуглова у пустињи, или, пак, пред, како опет ви имате обичај да је зовете, подгојеном, матором, ћелавом будалом која пушта да јој поглед лети на све стране, а не умије да одлучи да ли да се смије или плаче, да и не говорим о Бекету... П1 и П2 (Истовремено): Хахахахахаха, рекао је рекету! П2: Хахахахахаха, рекет, рекет, тенис! П1: Јао, хахахаха, Федерер.

(Сликар бијесно наставља)... дакле о Семјуелу, чији би ликови чак и ви (погледапутњих) могли да будете. (Наставља тише, скоро разочарано) Али не, бесмислено је то од вас очекивати. Ви се ...(на тренутак стане колебајући се, а онда нешто сигурније наставља као да говори најгору псовку) ви се никада и нисте макли одатле! (Окрећесепутсвогплатнасакишобраномнаслоњенимнарамеиостајеутомположајудокрајапредставе) П1: Чујеш ли ти некакве гласове овуда? (Неодређеногледаунаоколо) П2: Он, јадан, не зна ни шта је испричао управо... будала! П1: Гладна сам! Жедна сам! Пишки ми се! П2 (Спуштапогледпутстарогштапа,хватасезаглавуконстатујући): Јао! Нећеш вјеровати шта сам смислила! Јао, каква идеја, ха хаа! П1(Заинтригирано): Реци! П2: Можемо да – промијенимо штапове! (Мијењају штапове, видно задовољни идејом) П1: Тачно видим да ћемо сад нешто упецати! (Забацујуудице)

Настало по идеји Гаврила Вуковића, Милоша Гачевића и Јоване Жугић

��


Љ. Маркуш, IV f

�0

ПИСАЛИ СМО ЕСЕЈ Задатак: анализирај пјесме двају аутора.

Упореди их и одреди које епохе у развоју књижевности представљају.

ПЈЕСМЕ ,,УЖИВАО САМ“ Ф. ХЕЛДЕРЛИНА И ,,ЖЕНА“ Л. ДЕ ВЕГЕ - ВЈЕЧНИ МОТИВИ

Како упоредити двије пјесме двојице аутора, које имају различите главне мотиве? Поћи од чињенице да су плод умјетничког размишљања о човјеку и његовом постојању? Лирски субјекат у пјесми ,,Уживао сам“ Ф. Хелдерлина спознаје своју пролазност, и пати због ње. Млад човјек, на врхунцу својих способности, осјећа све љепоте свијета, ужива у њима, радује се. Кад прође најљепше доба, нестаје радост живљења, снага, воља за борбу са животом. Тешко се налази смисао

УЖИВАО САМ

1 Ужив`о сам сласти овога свијета.2 Весела младост неста пред много љета.3 Април се, и мај, и јуни удаљише,4 Сад нисам ништа, радо не живим више. Фридрих Хелдерлин

ЖЕНА

1 Жена је добро највеће у људи, 2 (лудост је рећи да то није тако) 3 она нам даје живот, добро свако, 4 она нам често смрт и отров нуди. 5 Мирно се небо у оку јој буди, 6 а много пута паклу је једнако; 7 свијет њену вриједност уочава лако,8 а човјек пати од подле јој ћуди.

9 Она крв даје, живот нам подари,10 и Бог не створи од ње луђе ствари:11 сад анђео је, сад гора од змије.

12 Воли па мрзи, милује па мрви,13 и жена, то је к’о пуштање крви14 што каткад спаси, а каткад убије.

Лопе де Вега

��

и разлог за постојање; оно се претвара у битисање. Вријеме, највећи човјеков непријатељ, уништава све, а он слаби све док не постане стар, оронуо и не претвори се у ништавило. Ограниченост, пролазност и несавршеност чине биће рањивим, слабашним, осјетљивим и беспомоћним – безнадежност човјекове судбине је непромјенљива и вјечна. А шта је жена? Тајновито биће, скривене суштине. Она је мајка, ствара и даје живот, чини га бољим својом добротом и чистотом; понекад трује живот, доноси чак и смрт. У женским очима може се пронаћи спокој, блаженство, срећа, али и бол, несрећа, пропаст. И док су њене вриједности и врлине очигледне свима, женска превртљивост често чини човјека несрећним. Бог, творац свијета, створио је жену, биће са чијом се лудошћу ништа не може мјерити. Жена је добро и зло, чедна и грешна; својим врлинама недостижна, својим манама и подлостима гора од змије. Она је промјенљива, неухватљива и несхватљива у својој љубави, и својој мржњи. Воли, смирује човјека, а затим га уништава, претвара у прах, смрви, све због своје ћуди. Ипак, без ње свијет у којем живимо не би био исти, јер нас чини смисленијим, испуњенијим, срећнијим, спасавајући нас од нестанка и уништења, иако је некад његов главни узрок. Мотиви пролазности безбрижне младости и женине природе и моћи вјечни су – о њима човјек размишља одувијек, они освјетљавају све његове поступке и тежње од како је свијета и вијека. У пјесми ,,Уживао сам“ Ф. Хелдерлина полисиндетом се изражава брзина којом пролазе, али и истичу ,, и април, и мај, и јуни“ – најљепше доба живота. Структуру пјесме чини градација: стихови садрже мотиве младости и уживања, зрелости и радости, које ниоткуд и изненада смјењују старост, пропадање, безвољност. Пјесмом ,,Жена“ домонира контраст – истиче се сложеност и несхватљивост њене природе, принцип сједињавања суровости и доброте, лијека и отрова, раја и пакла у њеним очима. И док у Хелдерлиновој пјесми налазимо ред, једноставност, мирноћу, бирани језик и наглашено осјећање мјере у приказивању општег – што нас води до класицизма као епохе у којој је настала, у сонету ,,Жена“ откривамо кићеност, многорјечје, пренаглашеност осјећања, бројна симболичка значења и истицање детаља – што упућује на чињеницу да је ова пјесма настала у доба барока.


��

ЖИВОТ ЈЕ КРАТАК, А НЕШТО ГА СТАЛНО ОМЕТА

Никада овако нисам размишљала о жени. Али Де Вегина пјесма ми се свиђа. То је, ваљда, питање ,,искрености“, или надахнутости, или чега год што се може осјетити у пјесми па да буде ,,увјерљива“. Или барокног духа у коме је пјесник створио, а који је наметнуо и тему и однос према њој – жена као јединство добра и зла. Мотив дуалистичке природе жене дат је већ у првој строфи. У осталим трима се развија. Смрт и њен симбол отров, живот и његов симбол – крв стоје једно поред другог у четвртом стиху прве и првом треће строфе. У другој строфи добра женска страна исказује се метафором неба, као израза у очима кад се у жени буде нова осјећања, симболиком раја. Контраст јој је превара, подла ћуд, ријечју – пакао. Дивљењу и уважавању због материнства супротстављена је њена промјенљивост од анђела до змије – у трећој строфи. И четврта је сва од мотива израженог контрастима: жена је плаховитих осјећања од љубави до мржње, у миловању на корак од тога да смрви; она је вјечна енигма за мушкарце, ризик раван распрострањеној медицинској методи тога доба – пуштању крви, ,,што каткад спаси, а каткад убије“. И док ми је при првом читању дјеловала строго и театрално, касније ми се открила као љубавни исказ разочараног мушкарца који је схватио да у равнотежи са жениним даром мора стајати и ,,зло“. У класицистичкој пјесми ,,Уживао сам“ у четири стиха стао је живот, елегија доживљене старости. Пролазност живота као тема слаже се од мотива уживања, прохујале младости, незаустављивог протицања времена и очајања које доноси старост. Тијело је сувише слабо да оствари жеље духа, који је млад, а полисиндет истиче да је вријеме господар човјеку, коме остају само сјећања и жал. Краткоћа пјесме асоцира на сумирање живота из перспективе кад човјек спознаје како више нема могућности да доживи нешто ново, јер је садашњост мучна и празна.Прва је изазвала емоције, друга одвела у размишљање о непријатној чињеници да је вријеме у ком је могуће уживати на овом свијету врло кратко. Утисци се, чини ми се, спајају у реченици: ,,Живот је кратак, а стално га нешто омета“ – неопходне и свеприсутне, а ,,опасне“ жене, или старост, која као да наступи одједном.

Зорана Драговић, II h

��

MERSO I JOZEF K.

Čovjek je lijepa stvar ... Ako je čovjek ... Na pozornici gdje svako igra svoju ulogu, stoje Merso i Jozef K. čekajući da padnu izlizane maske nemilosrdnih sudija koji su toliko uporne u otkrivanju tuđih slabosti, pronalazeći u tome veće zadovoljstvo od bilo kakvog sopstvenog uspjeha. Ali, oni pokušavaju ostati izvan toga. Jozef K. i Merso silaze sa te pozornice i postaju jedini posmatrači predstave. I umjesto da kao i svaki gledalac nekog bezveznog filma o propalom sistemu, ljudskoj ološi i sitnom ogovaranju koje je postalo svakodnevica u društvu u kome živimo, umjesto da daju kritiku, oni bivaju kritikovani, iako je prosto nemoguće kritikovati bezazlenog posmatrača. Zbog svoje volje da ostanu van izvrnutog sistema koji postaje sve više moćan i veoma uti-cajan na svakog pojedinca koji ne zna sam da korača svojim životom i sasvim nesvjesno postane dio te gomile, oni, Jozef K. i Merso, bivaju osuđeni. Zločin, gori od bilo kog drugog, biti različit. Biti drugačiji i pokušati da se odupreš nečemu što je izgleda u ovom slučaju neizbježno, a to je izokrenut sistem. Jozef i Merso svoj život ispunjavaju mrvicama radosti, svojim navikama za koje smatraju da ih ne treba mijenjati, da su dobre takve kakve jesu i da ni iz kog razloga ne treba da budu bolje. Ono što ruši njihov po mnogima dosadan i neispunjen život, po njima sasvim idealan, jeste sila koju niko ne može razumjeti. Tom silom upravlja sistem koji traži prilagodljive osobe, a Jozef i Merso to svakako nisu. Ukoliko ne prate pravila tog sistema, ukoliko se ne povinuju i ne prihvate to što taj sistem nalaže, završiće na loš način. I sami svjesni apsurdnosti svog postojanja, Merso i Jozef ni u jednom trenutku ne mijenjaju svoje ponašanje. Situаcije se ne mijenjaju, riječi se ne mijenjaju, njihov položaj koji su imali se mijenja, ali oni, oni ostaju isti, onakvi kakvi jesu. Ravnodušni prema životu i prema onome što ih čeka. Sve što radi Jozef jeste potraga za nevidljivim demonima koji ga progone iz njemu nepoznatih razloga, neprekidno preispitivanje po njemu sasvim opravdanih sopstvenih razloga... Ono što Merso radi jeste razmišljanje o životu i da li je na neki način mogao biti drugačiji, iako ni u kom trenutku nije bio zainteresivan da ga promijeni. Obojica su nevidljivi na sopstvenom suđenju. Kao da iz prikrajka posmatraju optuženog i slušaju njegovu apsurdnu priču, loše postavljena pitanja advokata i teške osude pređašnjeg života od strane ljudi u sudnici. Razlika je jedino u tome što je Merso počinio ubistvo i zbog toga je uhapšen. A Jozef ne zna i neće saznati razlog hapšenja. Ono po čemu su slični jesu različitosti od društva u kojem žive. Ono što ih povezuje jeste i tragičnost njihovih sudbina, koje prihvataju na hladan način. Obojica su, u suštini, optuženi iz razloga što su svjesni svoje apsurdnosti i svega što im se događa, ali nisu tipovi ljudi koji bi se borili protiv toga. Po njihovom mišljenju, glavno je da čovjeku nikad ne bude previše stalo, jer sve je već odlučeno i prije nego je počelo.

Katarina Janković, IV j

��

PSIHOLOŠKA ANATOMIJA ZLA U ROMANU NA DRINI ĆUPRIJA IVA ANDRIĆA

Vječita borba dobra i zla natjera me da pomislim: nismo li svi mi lutke kojima se dobro i zlo igraju, nije li sve samo koincidencija i da li je uopšte realan izbor koji nam je dodijeljen – da sami biramo između dobra i zla. Nenadno nam se dešavaju stvari koje nam izazivaju suze iz pospanih očiju ili pak osmijeh na umornom licu. Čovjek nikada ne može biti spreman na ono što dolazi, nikad u potpunosti siguran u sebe. Pa dovoljno mu je da pogleda svijet oko sebe i shvati da je istinska, praiskonska sreća dodijeljena samo rijetkima, možda čak onima koji se ničemu u životu ne nadaju. Mada ni pesimisti nisu lišeni nade, ona su potajno spremni da obnove svoja nadanja, ali je to njihovo zrno nade prekriveno plaštom stalnih razočarenja. Protiv zla može ustati samo zlo. Zlo je samo sebi najveći prijatej i najveći neprijatelj Kapi zla padaju po cijelom svijetu, rađaju demone haosa u pustošima ljudskih duša. Zlo sije svoje sjeme po cijelom svijetu. Najveća i najgora od svih sila vlada našim životima, a da li smo mi dovoljno hrabri da vidimo, osjetimo, shvatimo? Kad čovjek prihvati zlo kao svog vladara, osjetiće spokoj kakav se može osjetiti samo kad se pre-damo nekom cijelom dušom, jedinim pravim bogatstvom koje posjedujemo. Osjetiće olakšanje jer postaje svjestan jedne zagonetke života. Nije zlo zaobišlo ni Iva Andrića. Da li je u pitanju loš trenutak ili loš milenijum? Toliko želja neostvarenih, toliko ljubavi nesuđenih, toliko sreće nedostižne... Koliko su likovi romana patili da bi dostigli vrhovno spokojstvo? Cijela knjiga obojena je mračnim tonom. Preovladava nesreća – jedino što se dešava tim „slučajnim prolaznicima života“, ali zato su dovoljne svakodnevne sitnice da im se ti jadni ljudi raduju. Nijedan junak knjige nije osjetio neizmjernu sreću, jer njima, očigledno, nije bila namijenjena. Jedino što ih veže, što im je zajednički oslonac i podrška u životu jeste most „nepromenljiv i nepromenjen“. Na samom početku romana, u priči o legendama nailazimo na ljude i priče koje izazivaju sažaljenje i tugu zbog njihove tuge. Iako samo legenda, priča o Stoji i Ostoji prikazuje koliko zlo jedan čovjek može da prizove, izmisli, ali i preživi. Koliko je smrti opisano na samom početku. I jasno nam je da se svemu vezanom za most, pa i samom mostu ništa dobro neće dogoditi. Čovjek kojem pripada čast da se njegovo ime pominje kao ime stvaraoca mosta, morao je preživjeti cijelu tragiku života koji nije tako zamišljao, morao je doživjeti sopstveni kolaps cijelog bića da bi ćuprija nastala i živjela gotovo četiri vijeka. Za srpske porodice bila je prava nesreća što su im Turci otimali ono najdragocjenije, za šta su cijeli život radili i mučili se – njihovu djecu. Mehmedpaša, porijeklom iz Sokolovića, u želji da spoji svoju sadašnjost i prošlost, da na neki način nadoknadi vrijeme koje nije proveo u svom rodnom mjestu, naredio je da se gradi na Drini ćuprija. Nevolje ga nikad nisu napustile, pomisli na rano djetinjstvo izazivale su u njemu tupi bol koji ne prolazi lako. I dok je umirao, najveća i najljepša bol njego-vog života prošla mu je tijelom. Za vrijeme gradnje mosta, dok je Abidaga rukovodio stanovnicima kasabe, ljudi su preživljavali velike nesreće, bivali gladni i izmučeni, ali i nesvjesni koliko će taj most značiti njima i sljedećim naraštajima. Zato su i činili lu-

��

dosti, rušili most da bi sebe oslobodili mučenja. Radisav je na svojoj koži osjetio koliko jako može da bude nemilosrđe jednog čovjeka, koliko malo duše ostane u čovjeku. Arapin, žrtva nesrećnog slučaja, vidio je kako je život grub prema onima koji ga možda i najviše vole. A bilo je mnogo ljudi koji život nisu poštovali, naročito tuđ. Ni po smrti, tijela nesrećnika nisu mogla da miruju – glave su im otkidane i nabijane na kolac. A zašto? – Zato što su neki svoju „superiornost“ morali i na taj način da dokazuju, da se ljudima svete i na njima iskaljuju nečojstvo kad za života nisu mogli. Fata, Avdagina kći, žrtva svoje ljepote, mudrosti i ponosa, svoj život je posvetila mutnoj, zelenoj Drini. Razmišljajući da li da udovolji ocu ili da održi svoju riječ, odlučila se na najhrabriji čin kojim čovjek sebi presudi. Umorna i slomljena, skočila je sa ćuprije, sa saznanjem koliku bol život sa sobom nosi, koliku žrtvu čovjek mora podnijeti da bi usrećio druge ljude, ne znajući da će ih tako vjerovatno i unesrećiti. „Tonu zvezde i prostranstva. Samo se sudbina, njena sudbina, bezizlazna, preka, sutrašnja, vrši i ispunjava, uporedo sa vremenom koje prolazi, u tišini, nepomičnosti i praznini koja ostaje iza svega.“Most je donio nesreću i kasabaliji Milanu Glasinčaninu. Strastven kockar, što nije bila česta pojava u kasabi, odigrao je svoju posljednju igru sa samim Satanom. Ne cijeneći život, prokockao ga je i u trenutku kad je trebalo da se pozdravi sa svijetom, shvatio je šta je život i šta su njegove prave vrijednosti. Ostatak svog života proveo je u ludnici i umro. Ljudi su i dalje pričali o tome da li je Satana bio otjelotvoren u liku stranca koji je zamađijao Milana, ali i dalje nisu priznavali sebi da zlo odavno vlada i da će uvijek vladati i kružiti nad kasabom i ćuprijom. Koliko nesrećne, nemoguće i nesavršene ljubavi postoji u romanu svjedoče Fedun i Jelenka, Ćorkan i Paša, doktor Balaš i žena pukovnika Bauera, student Janko Stiković i učiteljica Zorka. Fedun, žrtva lijepih očiju i par zločestih pogleda, Ćorkanova neodlučnost i neozbiljnost, Stikovićeva sujeta i egoizam, kako ih s ljubomorom i bijesom naziva Nikola Glasinčanin, unuk nesrećnog kockara Milana, i već postojana veza gospođe Bauer doveli su do propasti osam, pa i više života, i rušenja svih iluzija. „Čovek koji ne voli nije sposoban da oseti veličinu tuđe ljubavi ni snagu ljubomore ni opasnost koja se u njoj krije.“ Ali čovjek koji ne voli sposoban je da nanese enormni bol koju nosi ljubomora, neizvjesnost i nemogućnost dse bilo šta uradi. Lotika, koja nakon burnog života vene, do kraja ne prestaje da se brine o svojoj porodici koja je rasuta po svijetu, o malom sestriću koji je bolestan. Sav svoj život je posvetila hotelu, a nakon njegovog rušenja, ruši se sve u njoj. „Ali nevolje ne traju večno ( i to im je zajdničko sa radostima), nego prolaze ili se bar smenjuju, i gube u zaboravu. A život na kapiji se obnavlja i uprkos svemu, i most se ne menja ni sa godinama ni sa stolećima, ni sa najbolnijim promena ljudskih odnosa. Sve to prelazi preko njega isto kao što nemirna voda protiče ispod njegovih glatkih i savršenih svo-dova.“ Alihodža, čovjek koji je emotivno vezan za njihovu ćupriju, propatio je sve njene patnje. Osjetio je da dolazi veliko zlo, da se njihova ćuprija ne smije dirati. Ali ko je on da spriječi velike sile da rade šta hoće?S pogibijom mosta, ruše se svi mostovi u njemu i u njegovim posljednjim izdisajima umire i ćuprija na Drini, zauvijek, bar onakva kakva je bila i kakvu su voljele kasabalije. Most, jedino što je vjekovima živjelo i postojalo kao svjedočanstvo mnogih generacija, njihovo utočište i mjesto odmora od nemilosrdnog života, srušen je. Možda ni on sam nije mogao više da izdrži bol i nesreću ljudi koji

��

su ga voljeli. Morao je jednog dana i on propasti sa njima. Ni najveće prirodne nepo-gode, razne poplave i bujice, ta prirodna zla nisu ga mogla ni pomjeriti. Vjekovima je ponosito stajao, i pričao priču svih naraštaja. Ali ni njega zlo nije moglo zaobići. Rat ubija onu posljednju mrvu dobra u čovjeku koja ostane nakon grube igre života, ubija ono najdragocjenije što imamo. „Njegov vek je, iako smrtan po sebi, ličio na večnost, jer mu je kraj bio nedogledan.“ Jedna plava linija igra pred mojim očima. Da li je ona spas ili nagovještaj zla? Zašto je plava? Da li se u životu sve svodi na jedno veliko ništa, koje je posljedica destruktivnog nagona u nama koji nosimo još od naših praoca? Kad je čovjekova duša odlučila da se pobuni protiv Boga i pristupi Satani, možda je tada izgubila mogućnost da ikada bude srećna, da bude Božja i savršena. Kažnjena je tijelom, ali data joj je šansa. Naš praotac Adam i pramajka Eva nisu je iskoristili i zauvijek je duša kažnjena da joj se dešava zlo, Satanin sin. Čemu se onda nadati? Potrebno je samo da ponekad zažmurimo i prihva-timo zlo kao dio sebe samih i vidimo sebe kao djelove zla, jer koliko god dobra da nam se dešava, nikada nas zlo neće zaboraviti.

Andrijana Jokić, III n, šk. 2007/08. g.

„JA NE UMIJEM DA ISKORISTIM PRILIKU. IDEM BEZ CILJA, PRAZAN I SPOKOJANISPOD TOG NEISKORIŠĆENOG NEBA“

(ŽAN POL SARTR: „MUČNINA“)

Da li će me sopstvena malodušnost i indiferentnost ubiti da bi me, na trenutak, pred smrt oživjele ? Okarakterisati mladost isto je kao i govoriti o haotičnom stanju. U haosu su borbe i nastajanja! Svi smo mi različiti bezdani. I pored toga posjedujemo zajedničko jezgro – jezgro sličnosti. U njemu se nalazi mala snaga koju će okolina pospješiti, njegovati je i cijeniti ili će je hladnokrvno ubiti i time neminovno odrediti dalji čovjekov put, ako se uopšte prihvati njegovo postojanje. Postojanje je punoća koja uobličava čovjeka. Najlakše je uvijek ostati po strani, najlakše je biti Merso. Najlakše je biti gospodin Merso onima koji to jesu i kojih, nažalost, najviše ima. Meni bi to teško palo ... jer : ljudi, to je samoubistvo ! Nije lijepo saznanje da je potrebno suočiti se sa smrću da bi postao svjestan, da bi zavolio i vre-dnovao ono što joj je prethodilo. Ono što neki nazivaju životom. To je ničija zemlja na kojoj se dešava ljubav, bol, milosrđe, prijateljstvo... Zato ću radije vjerovati da prošlost ima intencije da se opravda u budućnosti koja će je uobličiti i konačno – dati joj smisao, ako ga prethodno, na svoje insistiranje ne sustignem i prije njenog ostvarenja ne saz-nam.

��

Istina : razum razbije iluzije, ali ih i pothranjuje. Jer, divan je čovjek koji živi oduševljen esencijom egzistencijalizma a pri tom je svjestan svoje konačnosti. Stvoriti ljepotu usred varvarskog, destruktivnog i degradiranog svijeta koji konstantno pruža malodušnost, malicioznost i ravnodušnost dokaz je da postoji i druga, lijepa i plašljiva strana čovjeka koja će, znam, i steći snagu da dominira ! Ona je tek u začetku i čeka trenutak kada će majeutski biti iznjedrena u gorostasni smisao upravo te, kroz cjelok-upnu istoriju umjetnosti i života, toliko puta proklinjane egzistencije ! „Jedanput svakako, samo jedanput, jedanput zauvijjek. Pa i mi takođe jedanput. Nikada više. Ali ovo : jedanput da si bio, pa makar i samo jedanput zemaljski da si bio – to je izgleda neopozivo!“ Budi čovjek, teži ka ostvarenju sebe i razumijevanju onih drugih, drugačijih, makar to za sobom povlačilo i lutanje kroz naizgled bezizlazne prostorije svoga bića, svoga ja. Rukovodi se samospoznajom kako svoju dušu ne bi osjećao stranom, tuđom. U krajnjem, da ti ne bi podvalili tuđi identitet, nešto što ti nijesi i ne želiš da budeš, a primoravaju te! Jer, koliko li je ljepote u tome : biti stranac. Biti stranac iz perspektive stranaca! Biti stranac kada praznina srca nije ništa drugo do ponor koji prijeti dekaden-com ljudskom društvu. Zar nije upravo ono stvaralac sopstvenog propadanja?

„Majka je ćesto govorila da čovjek nikada nije nesrećan.“ U nemogućnosti da se dokuči smisao, traži se opravdavanje u njegovoj suprotnosti – besmislu. Njegova kontroverzna ličnost demantuje postojanje smisla pri čemu je sami

MALA IZLOŽBA “ZNAKA”

��

dokaz za postojanje besmisla čisti smisao! Odakle nam besmisao ako on ne proističe iz smisla? I na kraju, svijest o besmislu je prečica za patetično, (auto)destruktivno, nesrećno ( ne)stanje u kome se ( ne)nalazi. A Merso ? Zar nije pri pomisli da je izgubio „majku“ , odnosno ono iz čega je nastao, ono što znači život, ono što je on sam, sebi zapravo oduzeo pravo da „nešto“ postane? Gospodin Merso nema pravo na kraj, jer završetak pretpostavlja postojanje početka, koji kod njega ne srećemo. Smjelo zaključujemo da gospodin Merso nije bio čovjek, a nama dvjema, koje to definitivno jesmo, ostaje samo luda nada da toga niije bio svjestan. Jednostavno, „živio“ je u neznanju, a kako vjerujemo da čovjek nije loš i sve što ( ne)čini a sa sobom (ne)donosi dekadencu, samo je iz nemogućnosti poimanja onog što donosi to isto. Vi, koji imate ličnost, koji nijeste svedeni samo na „gospodina“ ili „gospođu“ sa prezimenom, molimo vas: SAZNAJTE!

Milica Minić i Anita Erak, IV n,šk. 2007/08. g.

ŽENA I LJUBAV U DUČIĆEVIM I RAKIĆEVIM PJESMAMA

Filozofi antike su prepoznali dvije vrste ljubavi i dali su im imena svojih bo-gova : Eros i Agape. Fizička privlačnost ili ljubav prema tijelu i „apstraktna“ ljubav, oslobođena tjelesnog, ljubav prema idealu. Na taj način možemo odvojiti i Dučićev i Rakićev opus – prvenstveno Dučićevu „Pesmu ženi“ i Rakićevu „Iskrenu pesmu“. U svojoj „Poslanici mladim piscima“ Rilke je snažno preporučio svakome ko želi pisati pjesme – da se kloni ljubavne poezije. Možda zato što je baš ljubav, od svih osjećanja, najteže izraziti. Ova dva pjesnika su se oglušila o taj savjet i svoj su „posao“ maestralno odradili. Jovan Dučić, majstor stila i forme, pisao je ne o „svojoj“ ženi , niti o „nekoj“ ženi, već o ženi, ženi – idealu ljepote. Njegova „Pesma ženi“ ima formu najdublje i najiskrenije ispovijesti. Njegova ljubav prema njoj je oslobođena tjelesnog i ovozemaljskog, on je lišava svega što je fizičko, nesavršeno i prolazno – a samim tim i ljudsko, i uzdiže je na nivo boginje. Kako sam kaže, u njegovoj „mašti i tišini“ ona je svedena na apstraktno mu osjećanje. Vječno i bezvremeno osjećanje – ljubav. Milan Rakić, čiji je stil „grublji“ i neizbrušeniji, posmatra ženu kao biće od krvi i mesa – ovozemaljsko, nesavršeno, spremno da povjeruje u laži... Pjesnik čija se poezija odlikuje i erotskim elementima govori o čulnom zanosu i o „božanskoj prirodi ljudske ljubavi“. On nije, poput Dučića, obožavalac apstraktne ideje, već ljubavi, koja samim tim što je ljudska, mora biti i tjelesna. Po Rakiću, čulni zanos je način da se spozna „apstraktno“ osjećanje ljubavi. I poput nepoznatog autora „Pjesme nad pjesmama“, spontano izražava svoj eros. On je svjestan prolaznosti, ali hedonistički uživa u tre-nutku.

��

Iako su oba pjesnika oslikali dvije strane ljubavi, dva odnosa prema ženi i ženskom principu, nisu oslikali dva različita osjećanja, već jedno – ženu, ili njen si-nonim – ljubav.

Feđa Pavlović, IV j

AKVAREL

Svaki talas udari o greben, sve duše dobiju svoj trenutak.

Trudeći se da raskrče svoj put posut ružama, jedinke se stapaju u jedno. To je jedini način da budu primijećene. Gube svoj identitet, staju iza tuđih riječi, boreći se za tuđu ideologiju. Sa dušom veličine zrna pijeska, probijaju se kroza svijet, stiču moć i prosipaju lažne ideale. Na drugoj strani hrida su duše koje predstavljaju ideologiju, oni koji su postali ideali. Teško prave razliku između sebe i drugih, jer druge i ne vide – vide samo sebe. Dođe trenutak u kome naslikana slika sitnih duša izblijedi, a veće duše vaskrsnu iz svih svojih reprodukcija. To je trenutak kada valovi zapljusnu tek završeni akvarel sit-nih duša. I šta ostaje ? Gomila boja koje se dave, grčevito se držeći za platno u pokušaju da daju neki smisao slici, ali kasne. Sve je razliveno. Sve su samo ostaci ničega. Gola, isprazna osovina koja je željela biti „neko“.

Velikim ljudima i velikim dušama ostaje da grle vječnost, a mali su osuđeni da pomjeraju kičicu na palanačkom platnu svoga vremena, čekajući na svoj trenutak.

Milica Popović, III h

„RECITE VATROGASCIMADA SE NEŽNIJE VERU PO SRCU ZAPALJENOM“

MAJAKOVSKI

Po ivicama ispucalih duša kao nekakva mutna vodurina što se danima vukla po uli-cama, proticale su suze. Proticale su tako brzo kao da jure do onih još netaknutih duša, zastaju, a onda nastavljaju svoj surovi put... Ostavljaju trag na čovjeku, ostavljaju trag u čovjeku kao žig utisnut na tijelu neke životinje. Obilježavaju ga. I bole. Bole toliko jako da sve kosti u tijelu podrhtavaju... Kako riječi mogu da povrijede čovjeka kad padnu sa otrovnog jezika, a njihov eho odzvanja kroz već otanjene zidove srca. I misliš proći će, a ne prolazi ... Srce poput nekoliko puta zalijepljenog stakla krhko, lomljivo. Jer čovjek je preslab kad udarac primi, nejak da ga vrati. A treba ostati čovjek, treba nositi težinu postojanja. Treba u vremenu i prostoru odolijevati svemu što dolazi.

�00

On postoji. I to više nije ON. Ne može lomljivo srce da nosi toliki teret. Razočaran, stoji zaključan u sopstvenom staklenom satu . Kazaljke i dalje stoje. A on čeka... Čeka da neko dođe i ugasi njegovo od bola zapaljeno srce, ali niko ne dolazi, a vatra je sve veća i veća . Ljubav ? Zar postoji ? Sreća - precijenjena je ! Sve se misli pod naletom vatre lagano pretvaraju u pepeo. Sve čežnje, nadanja, ljubavi gore kao na gomili za-paljene knjige.. - Recite vatrogascima da se nežnije veru po srcu zapaljenom – reče, gledajući Mariju kako baca zadnju žibicu ... Katarina Janković, III j

POVODOM REMBOOVIH „ SAMOGLASNIKA“

Remboova pjesma je, pod uticajm Bodlera, koji se izražavao putem soneta, takođe pisana u pomenutoj lirskoj formi, koja je, u svom geometrijski skladnom obrascu, u funkciji stvaranja univerzalno lijepog. Rembo je za polazište uzeo takođe Bodlerovu ideju akustičko – spacijalnog doživljaja boja, s tim što je, prirodno, njegov doživljaj pot-puno individualan i individualizovan s nadom da će čitalac osjetiti bliskost u pjesmi, i da će umjeti da u sebi prepozna ono što je nagnalo pjesnika da je napiše.Redosljed pjesničkih slika može asocirati na tek završenu bitku. U prvoj pjesničkoj slici se pominju muve koje zuje nad smradom, što asocira na leš, kao i „ zatoni sene“. Sve se to dovodi u vezu sa glasom a i crnom bojom. Smrt je obično predstavljena crnom bojom, a glas a podsjeća na položaj usana na licu tijela iz kojeg je život nasilno istrgnut na bojnom polju. Pred kraj bitke pada noć, koja u svojoj nemilosrdnosti odnosi živote, ali donosi kraj patnji i nadu u nov početak. U drugoj slici se pominju „ belina čadora“, „ koplja gordih santi“ i „ cveće zanjihano“. Kao što bijelo uvijek dolazi poslije crnog, kao što noć ustupa svod jutru i danu, tako se i život uvijek nastavlja uprkos smrti koja ga okružuje. Ovi bi izrazi mogli predstavljati vojsku koja se vraća kući. Položaj usana pri artikulaciji vokala e može asocirati na bezizražajna i hladna lica vojnika koji slijede tuđa naređenja marširajući s kopljima u rukama. U tećoj strofi sreće se „ krv ispljunuta“, koja aso-cira na ranjenike, i „ smeh što gnevno plamti na usnama lepim, u kajanju pjanom“, što može biti simbol za promišljanje vinovnika bitke o tom događaju. Crvena boja podsjeća na krv, gnijev i plam, a čovjek pri artikulaciji glasa i izgleda kao da se sprema da se nasmije ili da nešto ispljune. U trećoj strofi je prikazan jedan potpuno drukčiji Lj. Markuš, IV b


�0�

svijet u kome su glavni motivi vjetar ( koji se ne spominje, ali čije prisustvo se naslućuje u slici „ drhtanja kružnog božanstvenih mora“), pašnjaci, stado i bor, svi zaogrnuti spokojem koji alhemijom stiču učenjaci; alhemija bi se u ovom slučaju mogla odnositi na pojam dragocjenog životnog iskustva, koje je moralo biti stečeno u pomenutim bitkama. Zelena boja je simbol mira, spokoja i duševnog blagostanja (apoteoze). Pri artikulaciji glasa u, lice dobija na smirenosti i opuštenosti. Poslje-dnja strofa je najapstraktnija, a samim tim i teža za tumačenje, ali u svjetlu prethodno rečenog, moglo bi se pretpostaviti da „Vrhovna Truba, puna cike lude“ predstavlja ponovni odlazak u rat, ovaj put druge generacije.1) Kombinacija ovih pjesničkih slika takođe se može protumačiti i kao aluzija na stvaranje života, tj. ljubavni čin, gdje bi crna boja sa pratećim slikama bila simbol za svijest o prolaznosti, o neminovnoj

smrti, koja kao strijela zna pogoditi čovjeka u trenucima koji dolaze neposredno nakon zadovoljavanja želje i uopšte uživanja u tjelesnim zadovoljstvima. „Belina čadora“ je bjelina ženske puti ( možda i pokrivača!); „cveće zanjihano“ – ljubavnici ( ženska kosa); „ krv ispljunuta“ – sjemena tečnost; „smeh što gnevno plamti na usnama lepim, u ka-janju pjanom“ – smijeh hetere koja je uradila ono za šta je znala da ne smije uraditi. Kako pjesma, dakle, opisuje obje krajnosti ljudskog postojanja, može se posma-trati i kao slika samog životnog toka: „crna“ faza je faza embriona, kad je beba još u majčinoj utrobi, i kad se na onom svijetu mora osloboditi mjesto za duše koje pristižu. „ Bijela“ faza je faza prvobitne nevinosti. „ Crvena“ faza je period života u kojem jačaju čovjekove strasti i u kojem životna sila u njemu izaziva najviše zamaha. „ Zelena“ faza je faza potpune životne zrelosti, kad čovjek ulazi u mirni period spokoja i mudrosti koja se stiče dragocjenim životnim iskustvom; poslije toga se odlazi na onaj svijet, sasvim neshvatljivo ( „Truba puna cike“), gdje će nam sve postati jasno. Stih „ mir kojim Anđeli i svetovi blude“ predstavlja jedan širi, globalni i sveznajući pogled na univerzum, i to „ očiju silnih“ iz kojih izviru modri zraci 2), dakle, pogled Boga koji sve zna i sve vidi, i kojem se Rembo kao čovjek, njegov sin, pokušava približiti poezijom kao alhemijom riječi i slika koje predstavljaju sinestetsku sublimaciju nje-govih pokušaja da inkarnira svoje snove koristeći se tajnom magijskom formulom koju je morao naći, jer je ona bila neophodna da bi ostvario životnu alhemiju i vidio odsjaj svijeta u dubokom božjem oku. I možda je upravo zbog te drskosti bio uklet. 1) Oblik trube, gledane spriijeda, podsjeća na slovo o, kao na usne pri izgovoru toga glasa 2) Slovo omega ( Ώ) liči na neko čarobno oko iz kojeg izviru zraci Draško Vlahović, III f


N. Kovačević, II d

�0�

ЧИТАЛИ СМО ЗА ВАС...

,,ЧИНОВНИКОВА СМРТ“ А. П. ЧЕХОВА

ГРУПНИ ПОРТРЕТ СА СЛОБОДОМ

Да ли човјека генима одређују преци, или се рађа као ,,неисписана плоча“ коју обликује окружење? Истина је негдје између. Червјаков је мембраном изолована цјелина, а око њега много људи од којих прима утицаје. Он је једно, и нико му не може помоћи, јер је како-тако формиран и стврднут материјал. Отуда онај необичан осјећај који се јавља понекад – да је човјек препуштен сам себи. Човјеку је за живот неопходна слобода и могућност да искаже осјећања и мишљење. Червјаков нема слободе. Он је научен, несвјесно је прихватио тековине друштва, које га је и охрабривало и присиљавало: ,,Ћути и трпи...“ ,,Ко си ти да се буниш?“ ,,Можеш ли да се буниш уопште?“ ;;Шта ћеш кад се замјериш силнима?“ И био је добар. И послушан. На крају га је то коштало живота. Човјек је сам. Жена га не разумије... Нико не зна ко смо ми, а тешко је и себе схватити. Постојање друштвених утицаја се подразумијева. Човјек их носи у себи, а да тога није ни свјестан. Зато Червјаков умире. У свом микросвијету не може видјети далеко – да га друштво вара. Могао је преживјети тренутак слабости, али нејаки људи ствари виде помућено и подлијежу тренутку лудила: њихов свијет се распада. Шта је добро у свијету данас? Кад да се склоним? И гдје? Кога се и зашто бојим? Како одржати дистанцу? Како остварити живот? И како се у њему остварити? Бити свој, паметан, смион? Одговори, ваљда, долазе с временом.

Зорана Драговић, II h

СЛОБОДА И СПУТАНОСТ

Разуман човјек не налази никакву грешку у кијању, но исти тај човјек можда никад није ни упознао чиновника у некадашњем руском друштву, опсједнутог положајем и потребом да угоди онима на вишем положају од њега. Живот и несрећан случај у животу једног таквог чиновника чине тему ове Чеховљеве новеле.Грађу писац узима из живота, то је слика руског друштва са свим његовимманама. У пролошкој ситуацији је директно карактеризован лик Червјакова, иако без већег описа његове спољашњости, са циљем да се у новели избјегне свако

�0�

успоравање радње. Карактеризација мотивише епилошку ситуацију: његова опсједнутост потребом да се извини некоме од кога му живот и друштвени положај могу зависити и слабо подношење пораза, заједно са страхом од оног што ће се можда десити, разлог су његове смрти. Соко ове новеле је кијање: десило се само једном и узроковало цио низ неспоразума; све је могло проћи без посљедица, али је на неочекиван начин узроковало чиновникову смрт. Три су лика у новели. Два различита и по материјалном статусу и по начину на који доживљавају свијет, а трећи, Червјаковљева жена, сличан Червјакову јер је и сама жртва једног друштва оптерећеног материјалним вриједностима. Червјаковљева је жена и сама спутана као и њен муж, научени су да погну главу пред неким ко има више новца и утицаја. Њихова је слобода спутана, они су зависни од онога шта мисле други. Њима је сличан сваки човјек, макар живио и неколико стотина година касније, ако погне главу пред неким само зато што мисли да је овај рођен као бољи човјек него он. Таквог чиновника представио је и Гогољ у приповијетки „Шињел“. Сличност између Акакија Акакијевича и Ивана Червјакова је у томе што имају једнак друштвени статус и жртва су оних који су у друштвеној хијерархији изнад њих. Такође, у новели као и у приповијетки се јављају мотиви чудног и неприродног, било да је то начин на који један умире или други наставља да живи послије смрти.

Катица Максан, III b

ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ БЕЗ ГЛАВЕ; ЈЕЛИ СУ, ПИЛИ СУ, СПАВАЛИ СУ, ДА НАЈПОСЛЕ ТРЧЕЋИМ КОРАКОМ

ПОГИНУ, ЗАКОРАЧИВШИ У ПРАЗНИНУ, ПО ТУЂОЈ ВОЉИ И ЗА ТУЂ РАЧУН

Балкан је кроз историју увијек био критична област Европе - на њему се највише ратовало, преко њега се „препуцавало“, ту су се ломила копља, започињали највећи ратови у историји човјечанства тако да се и данас балкански народи тетурају у мукотрпном ходу према савременој западној цивилизацији и култури, саплићући се о трагове прошлости који безнадно споро губе на својој снази и заплетености. А у свим ратовима, увијек су највише гинули они којих су се ти ратови најмање тицали. Народи су били жртве политичких игара неколицине, игара у којима су фигуре били милиони људских живота и судбина, од којих је свака била јединствена и непоновљива, али и немоћна пред пар ријечи изговорених на двору. Роман „Сеобе” бави се великим српским сеобама и ратовима, у којима су сви људи усамљени, свако за себе, а сви спојени у једном кругу несреће и сна о срећи.

�0�

Сви су они бескрајни плави круг. И у свима трепери звијезда. Под водством Вука Исаковича, у прољеће 1744, крећу у рат. Иду да ратују у непознатим земљама, одлазећи из завичаја који и није њихов прави завичај, одлазећи с надом да ће се можда овог пута прославити, наћи срећу, наћи свој завичај... Жене лелечу, дјеца плачу, али то им је већ прешло у навику од силних испраћаја и растанака:„Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други носећи децу на рукама, увијаху их крпама, полазећи низбрдо, да оду до чамца. Ух, што се жене бусаху у груди, запеваху, витлаху својим белим платнима, повезима, обојцима!” „Трчећи крај коња и уплаканих жена, које нису пуштане доле до чамаца, људи су се окупљали, довикујући се. Неки, заостали, уплакани, праштаху се, крстећи се. Један му приђе са малим дететом у шубари, тражећи ватру у кући, да склони дете, већ помодрело. Пси, окупљени на ивици брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низбрдо, на воду.” “А кад се појави на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци, лелекање и јаукање жена, да он од беса заурла на њих. “ И тако је, славонско-подунавски полк кренуо у рат, да изгине, да буде десеткован, не схватајући ништа од онога што се с њим и око њега збива, прихватајући све околности као дјеловање неке више силе, њему непознате и неразумљиве: „Славонско-подунавски полк бесе отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато. Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто ... еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде.“ Црњански управо и описује пук као живо биће, са једним плућима, једним трбухом и једним очима, јер они и јесу сви у истој невољи, сваког од њих муче исте муке, исте дилеме и иста питања, у које их је увукла нека невидљива рука, а свако их, опет, проживљава на свој начин: „Као и у души Исаковичевој, и у њиховим душама настаде празнина. Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора. Нежењени су им се смејали, а они који су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло.” И тако људе вуче та невидљива рука, без најаве, без објашњења, без реда. Тако

�0�

они тумарају кроз живот, и тако им вијек пролази: у сталној неизвјесности и ишчекивању нове заповијести, која ће бити иста као претходна - хладна, страна и далека, као да припада неком другом свијету, а ипак њиховим судбинама господари и разбацује их наоколо као дијете своје играчке: „Инашто ће му све то, кад није имао ни толико моћи да им чини оно што он хоће, већ је са њима, и без њих, морао да се врти, по вољи других, као неки чекрк на ветру? Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па да он потрчи без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни колико бола тиме себи наноси, ни какав ужас за собом оставља, ни у какво лудило пред собом залази.Живећи тим страшним животом, по вољи туђој, зар није, као рашчеречен, остављао комаде свога бића, натакнуте на разне куће, у крајевима куд му нога никад више неће крочити? Зар се није навикао да гледа тако, као да је видљиво невидљиво, а невидљиво видљиво и да прође тамо где би био радо остао, а да остаје тамо откуда би био радо пошао? Не само после смрти што неће више моћи долазити тамо где му је било добро и где га чекаху радо, него већ ни сада, за живота, није могао да се врати у места где је проживео по десетину година, па је хтео и да остане. Осетио он, не осетио, најнежније буђење пролећа, пре двадесет година, кад је пребивао под тврђавом Осека, или најтишу тишину вечери, под градом Варадином, где се беше населио, нико га за то није питао. Ни тамо, ни онамо више не води његов пут, него на сасвим другу страну, по туђој вољи.”Вук Исакович схвата ситуацију у којој се његови људи налазе, увицнк облик обрасца који уоквирује нјихове судбине, увиђа безизлазност њиховог положаја, ништавност њихових живота и пролазност свега; то показује скрушеним, саосјећајним гестовима, увијек „са истим осећањем непрекидне пролазности и узалудности”: „Зато је, изненада, на последњем делу пута, и постао мекши према својим војницима. Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути. Ћутећи данима, он их је посматрао, штедео, знајући да их ускоро неће бити, да ће нестати, као дим после битака. “„Сажаливши се, више него икад пре, на своје војнике, није имао на коме да искали свој гнев и горчину, што се све дубље упијаху у његово тело. Чекање, месецима, на чин потполковника, начинило га је грозничавим и он је, сад, јасно видео беду и осталих. Одрпаност војника, смрад рањеника који нису одношени, већ с, по својој вољ,остај али код пука, сав нехат, којим су их бацили пред топове.”„ ... а за време примирја почеше им вешати војнике ухваћене при крадји ма само иједне једине главице купуса у пољу. “ Док толики људи гину и док толике породице живе у стрепњи, страху и немаштини, у моралној и материјалној оскудици, и то по ко зна који пут, војвода бечког двора Карло Лотариншки се забавља „посматрајући тако државе, као и своје играчице и тврдоглаве глумице”: „ ... био је увек задовољан кад се одмарао у свом талијанском балету, или француској комедији, склапајући на путу познанства и пријатељства, мирећи

�0�

и завадајући мале дворове, принчеве, земље и градове, писмима, даровима, претњама и покретима војске, ни најмање озбиљно.” „ ... усред балова и вечера које беше приредио, пред полазак, измисли у свом позоришту једну игру у којој, уствари, ни он, ни војска неће учествовати, него само једна гомила луђака и несретника, који и нису ни за што друго ту. “А Исаковичеви војници „не само да нису знали где се бију и зашто се бију, већ нису знали да науче, за параду, ни име свога заповедника, ма да су морали то да вежбају и за време маршева”. Али су зато знали, и одавно били научили да кукају, наричу и оплакују мртве: „ Укопани у земљу, они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у бару, међу трском, по којој су скакале жабе. “ „Певали су, јер многи изгибоше и јер се многи поразболеваше. Оплакиваху мртве и живе, песмама отегнутим, наричућим, тако дуготрајним, да је за то време непријатељ све реде пуцао, да после, уопште, са пуцањем престане. “ Како вријеме одмиче, људи се све више навикавају на услове у којима живе, на сталне промјене, Како поднебља, земље, ваздуха, тако и на оне унутрашње промјене - на узлете и падове расположења, смјену депресије и вјере, очаја и наде, која их је на тренутке запљускивала својим сјајем и чинила чврсто убиједјеним у свијетлу будућност, чак до среће, која може у таквим облицима да се оствари само у душама чији су оквири помјерени: „Тако да му се чињаше да сви, као и он, осећају узалудност свега тога што живе, што се насељавају, што тумарају, што лелечу и што се плоде, ту дуж Дунава. Из магловитих испаравања баруштина и блата, Из једне неизмерне патње, која се понављала сваки дан, при сеобама, при дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће добити нешто што ће им свима помоћи, што ће их све развеселити. Предосећајући да се неће вратити, ипак је помишљао да ће при повратку, кад сиђу на другој страни тога, што му се чињаше као брег, јахати кући сви задовољни, налазећи све измењено и радосно. Децу и жену остављаше у братовљевој кући спокојно, а што се тиче насеља, и оних што остадоше на дому, чинило му се да ће можда и о њима неко бринути, тако да ће их затећи у високом житу, што је већ и у равници ницало, ослобођене помора и болештина. Крађе и убиства, о којима је имао код своје куће сваки дан да расправља, мислио је да ће заборавити, а над свим тим његовим војницима, и колима, дуж целог пута на ратиште, надао се да ће бити испружена као нека Божја или ћесарска рука. Зато је нарочито пазио да се лепо испису имена и стање појединих села и чета, у попису који је Комесар имао да пошаље, по нарочитом


Л. Шофранац, IV f

�0�

куриру, Ратном Савету у Беч. “ Исакович, први човјек и слика пука је задубљен у размишљања; размишља превише, а његова осјећања су поремећена и као да скрећу са пута људскости на неку странпутицу: „ Вест да му је жена, госпожа Да/ина, умрла, примио је сасвим мирно. Чинило му се као да та вест долази са неког другог света. Изнурен од брига за пуком, није имао снаге да се за женом ни заплаче. Стајао је неко време, крај мутне воде, крај чуна, запрепаштен, али се затим мирно вратио у логор и никога не виде, ни идућих дана, да се нешто нарочито узбудјује, или узнемирује, поводом своје несреће. “ У срцу успијева да сачува оно што је за њега свето, али се толико саживио са пуком; вријеме и утисци који су се тако дубоко жарили у његову душу, учинили су своје, и ни његове светиње више нису исте: „Са облацима и јутарњим звездама, носио је Исакович у свом сећању, високо изнад себе, и муке свога пука, крик њихов бедан, лелекање уз гусле, њихов страшни трчећи корак, ропац самртника, дреку оних које су батинали, лица оних које беху обесили, шибање свога човека Секуле и смрт драгог му Аркадија. “Послије таквих полустања и дубоких занесених размишљања, стварност га опет сурово запљускује: „ Тад, свом силином нагрнуше на њега утисци и мисли. Схвати да се вратио са узалудног посла. Да је ратовао Бог те пита где и ни за шта. Осети да га је жена оставила са нејаком, болесном децом. Загледан у војнике, схвати да за њих не маре, да их варају, да их терају по свету као стоку и да их кољу. Да им дају заставе, да их ките перјем и да их пребројавају, живе и мртве, као коње и фишеке. Да између њиховог тумарања по ратиштима и живота оних на дому, у баруштинама, нема никаквог смисла, ни везе. “ Али послије свега, послије свих очајања, понора и бездана, остаје један зрачак наде, сигурно уточиште које је увијек ту, које га одржава у животу, и које у његовој глави узима обличје Русије: „ Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и ове људе, да живе негде лако и пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће. Негде је морало бити нешто светио, значајно, па треба отићи тамо. Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. “ „Негде мора бити лакшег живота, ведрине догадјаја, што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких горских језера. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који се беше родио. Идући нечем ванредном, што је, као и небо, осећао да све покрива. “И на крају круг се затвара истом пјесничком сликом којом је и отворен; најљепшом и најупечатљивијом у роману: симболом пролазности и ништавила, људског сна, вјечне потраге за срећом и завичајем, и безавичајности људске: БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА.

Драшко Влаховић, IV f

�0�

БЕСМИСЛЕНОСТ ЖИВОТА НА СТРАНИЦАМА „СЕОБА“

Пловећи ријеком судбине у својим чамцима живота, Вук, Дафина и Аранђел постављају себи питање да ли су они само омоте неке више силе, алат свога Творца, који су ту само да успоре или убрзају пловидбу, али не и да значајније промијене своју будућност или чак одреде луку у коју ће пристати.Аранђел грчевито управља својом јахтом, на палуби од сребра и с једрима од злата, и покреће пажљиво изрезбарено кормило од најфинијег и најквалитетнијег дрвета.Он донекле усмјерава овај скупоцјени брод и нагони га у једном смеру, ка једном циљу... Тај његов циљ је море, предивно, плаво, дивно, њежно и неодољиво, оно је њему тако блиско а тако далеко, неосвојиво. При самој помисли о овом чуду природе, Аранђел дрхти, он жуди за њим и живи за то да једнога дана угледа то слатко ушће своје ријеке. А онда, након толико времена надања, жеље и маштања, вјетар мијења свој правац и гура брод у смјеру мора, а Аранђел, нашавши се у овом бескрајном плаветнилу, ужива и слади се сваким тренутком свог испуњеног сна. Мирише слани ваздух, пије неукусну воду, купа се у овој дивљој чистини.Али све што је лијепо, то кратко траје. Сљедећег јутра, мокар од морског гријеха, Аранђел се назебао буди на палуби, очију упртих у тмурно небо и зле облаке што лоше ствари доносе. Вода је наједном постала немирна и мутна, таласи високи, а ваздух оштар и хладан као да је Аранђел разбијеснио самога Посејдона својим скрнављењем овог светог пространства. Човјек затеже ужад која држе једро, мијења правац и баца у море ковчеге с дукатима, као и сав остали терет који му неће донијети излаз из ове ситуације. И поред тога, нема излаза и спаса овом броду који и поред своје раскоши и богатства тоне као и најмања барка пред снагом олује.Са друге стране, једном брзом и бистром ријеком плови Дафина у свом чамцу, пролазећи између монотоних дрвореда са обје стране ријеке. Креће се напорним, једноличним током који не обећава ништа друго до досаду и неко сиво расположење које се може разбити једино уласком у неку нову средину, интересантну и изненађујућу. И баш такву нову средину нуди ријека на свом првом раскршћу, гдје се раздваја на два дијела и пролази кроз два различита окружења. Једно је оно досадно, већ поменуто, а друго је необично, мистериозно, изазивајуће али другачије. Због своје несигурности и неодлучности, кукавичлука и равнодушности, Дафина не весла ни у једном ни у другом смеру. Насукаће се на копно које раздваја ова два тока и завршити своје путовање. На самом крају, Вук весла у свом броду, али за разлику од Аранђела и Дафине у његовом су присуству нека лица која не познаје, па и не жели да их види уопште. И поред тога, он попут гондолијера весла за ова лица и то тачно у оном ритму и интезитету који она желе. Његов чамац је стар, препукао, шрафови који држе лабаве даске на окупу су зарђали, дрво је више и омекшало од силне пловидбе, а што путовање дуже траје, рупе на чамцу су све веће и све више воде продире кроза њих. Глас који

�0�

наређује Вуку постаје све јачи, грубљи и непријатнији, а чамац бива у све горем и горем стању. Осјетивши продрлу воду како му кваси стопала, видјевши да овако не може даље, Вук одлучује да не слуша ове необичне господаре, да почне да мисли својом главом и да крене својим путем. Почиње веслање у супротном смјеру, зуби у вилици почињу да шкрипе, мишићи руку се добро натежу, а зној са чела почиње да се слива, док овај јунак користи посљедње атоме снаге у борби са током ријеке... Упркос труду и храбрости, весла се ломе под јаким притиском воденог млаза, а Вук схвата да је једини начин да се заустави – да тоњење, које ће због лошег стања брода врло брзо наступити. Да ли је могуће измијенити своју судбину и чему се треба окренути и посветити? Аранђел, остваривши свој сан и посветивши се само њему, открива да се тај сан врло лако може изјаловити и окренути против самог себе. Дафина је због своје равнодушности и неодређености изгубила сваки цилј о којем је маштала, а Вук је, испуњавајући туђе жеље и заповијести прекасно схватио базначајност и узалудну потрошеност свога постојања. Можда је њихова пропаст посљедица тока ријеке којим је њихова будућност била предодређена, или су можда били лоши капетани и управљали се на погрешан начин... Или је можда оно што њима али и свима нама треба један велики и чврст брод, постојан и јак, отпоран на све олује и спреман на све недаће, те само тако можемо пловити онамо гдје желимо.

Лука Грдинић, 3 c,шк. 2008/ 09. год.

Љ. Маркуш, IV b


��0

АПСУРД У СВИЈЕТУ ИЛИ ПОЈЕДИНЦУ(поводом читања дјела „Мит о Сизифу“ и „Странац” Албера Камија)

Ками покушава одговорити на питања о животу и његовом смислу или како Његош рече тражећи исте одговоре: ,,Усудих се да говорим о ономе, о чему још нико потоњу не рече”. Објаснити необјашњиво, докучити недокучиво, оно стоје немогуће, значи открити да је „ немогућност спознаје откривена “ (Јаспрес). У тој духовној спознаји, на путу ка себи самом, он анализира Сократову мисао: „ спознај самог себе “ као тежњу, али не и као могућност, говорећи да она има исто толику вриједност колико и ријечи „ буди честит” наших исповједника. Покушавајући да објасни необјашњиво у постојању зачараног животног круга, у којем се не може пронаћи излаз ни помоћу Аријадниног конца, он констатује дуализам човјекове личности који је истовремено човјечан и нечовјечан, добар и зао, песимиста и оптимиста ... Како разумјети друге кад не можемо упознати себе, како разумјети смрт на основу туђег искуства, питања су која потрага поставља констатујући да је „ испробано само оно што је доживљено” и да ће човјек заувијек остати странац самом себи. У жељи да комплетира слику за којом трага, он каже да се нашој спознаји, умјесто јасне слике нуди „ бескрај бљештавих комадића сломљеног огледала “. Покушавајући да утврди јасну границу између истине и лажи, о питањима за чијим одговорима трага, у ономе што се прокламује као истина,он цитира Аристотела: „ Посљедица ових размишљања, често извргавана руглу, јесте да она сама себе поништавају”. Очигледно је да се човјек рађа као недовршено биће и да његов животни пут дефинише довршавање. То довршавање дефинишу сазнања о животу и смрти. Када се родимо,ми плачемо ,а други се радују, када умремо ми смо спокојни, а други плачу. Ками покушава да објасни да ли између та два плача постоји могућност сазнања и радости живљења. У којој долини живимо? Плача или радости ? Ни Ками није дошао до одговора да ли је апсурд у Свијету или појединцу, али смо могли закључити да смо сви у Свијету и да је Свијет у нама. Изгледа да човјек осјећајући апсурде иде путем који је у њему, на том путу он најчешће срећ себе. Тек када се нјих двоје упознају, пут постаје видљив. Жури полако. Не зна да ли може стићи?

Љубица Маркуш, IV f

��

СТЕФАНИ МАЈЕР: ОД „СУМРАКА“ ДО „ПРАСКОЗОРЈА“

Неке књиге нас некако натјерају да сањамо.. .и да их прочитамо више пута Кад је у фебруару ове године филм „Сумрак”, један од најгледанијих филмова у свијету у послједње вријеме, дошао у наше биоскопе, многи су рекли даје то још само једна тинејџерска залуђеност која неће дуго трајати. Одушевљене филмом, отишле смо право у књижаре да потражимо књигу и, након неколико дана чекања, трчања са часова до књижаре и безбројних разговора, набавиле смо је и одушевиле се још више. Романи Стефани Мајер: „Сумрак”, „Млад мјесец”, „Помрачење” и „Праскозорје” продати су у више од 50 милиона примјерака у свијету и преведени на 20 језика. Ауторка је рођена 24.децембра 1973.године у Аризони и све до 2003.године није писала ништа осим кратких прича. Те године сањала је сан о дјевојци и вампиру који је записала да га не би заборавила. Неколико страница претворило се у роман. Након што је доживио велики успјех, добио је и своје наставке а ауторка је усрећила милиоире људи објавивши да ће их бити још. Радња романа смјештена је у кишовити градић Форкс у који јунакиња Бела невољно долази да би живјела код оца и омогућила мајци да живи како жели. Она себе сматра као и већина тинејџерки повученом и неспретном, не зна како да разговара са другима на часовима физичког је опасност за себе и за друге и онесвијести се кад осјети мирис крви. У школској мензи први пут види породицу Каленових, петоро тинејџера који су другачији од других- љепши су и повученији од свих особа које је икад видјела- а један од њих, Едвард, с њом сједи на часу биологије. Али Едвард је често доводи до суза: на почетку је избјегава, иако Бела не зна зашт. Након што је Едвард спаси од смрти, њен друг из дјетињства Џејкоб открива јој тајну Каленових- они су вампири. Но Бела је већ заљубљена у Едварда и одјучује да јој то не смета да буде с њим. Ускоро открива да је он сан сваке тинејџерке- пажљив, добар, паметан и наравно, невјероватно лијеп. Дружење са вампирима ипак има посљедица, она постаје ловина вампирима који, за разлику од Каленових, пију људску, а не животињску крв, и Едвард једва успијева да је спаси. У другом дијелу Едвард схвата да је за Белу опасно да буде с њим. Оставља је, говорећи да жели да оде из Форкса са породицом, али без ње. Оставши сама у свијету у којем се никад није добро сналазила, Бела преживљава ноћну мору, њен живот јпретвара се у оно што је ауторка најбоље описала празним страницама. Тада Бела обнавља пријатељство са Џејкобом, Индијанцем који живи у резервату. Но ни Џејкоб није сасвим обичан тинејџер. Док Бела покушава да уради што опасније ствари како би у глави чула Едвардов глас који је упозорава, Џејкоб сазнаје да је од предака наслиједио моћ претварања у вукодлака ако би уништио старе непријатеље, вампире. Алис, Едвардова сестра враћа се, упозоривши Белу да ће Едвард покушати да се убије јер мисли да је мртва. Кроз цио трећи дио Белу лове стари непријатељи а све је још теже због Едвардовог и Џејкобовог непријатељства. Коначна битка почиње, вампири и вукодлаци су коначно на истој страни, а Бела у дубини душе зна да је помало

��

заљубљена и у Џејкоба. Едвард све компликује постављајући јој ултиматум- ако жели да заувијек остане с њим мора прво да се уда за њега. Као и многим обичним дјевојкама од осамнаест година и Бели је то незамисливо. Четврти дио је оправдао сва очекивања. Дат из перспективе Беле и Џејкоба, роман прати прве дане Белиног и Едвардовог брака као и све проблеме који ће услиједити, Џејкобову љубав према њој и разлог због којег никада није могао даје остави. Но епилог ће моћи да сазнају само они који књиге прочитају... Недостатак је ових романа то што имају стереотипан пролог и епилог а предговор је узет из најузбудљивије ситуације само да би се показало даје цио роман у ствари дат ретроспективно. Ауторки су то многи спремни да опросте, с обзиром на то даје ову причу дала ураво онда кад смо помислиле да су све варијанте приче о забрањеној љубави већ испричане. Занимљиво, неко као даје рекао момцима да су ове књиге писане само за дјевојке; познајемо само шачицу момака који су их прочитала они схватају о чему говоримо. И док многи људи, како млади, тако и неки старији, још увијек не заборављају Белу, праве утакмице по узору на оне из књиге,чекају испред биоскопа у редовима и што је најважније, никад не заборављају да сањају, док нас три чекамо пети наставак који можда неће ни доћи, поставиле вршњацима питанје због чега су ови романи постигли успјех. Одговори су били различити: једни кажу даје то због Беле, која је веома слична обичним тинејџеркам, а ипак има храбрости да се бори за оно што жели, други кажу да је то због митских бића која су одувијек привлачила пажњу, а трећима је најљепша идеја о љубави која вјечно траје. За нас то је мјешавина сва три одговора. Док сједимо на трави испред гимназије и препричавамо утиске с пројекција филма рађеног по другој књизи, питамо се да ли ову причу волимо јер понекад пожелимо да једноставно заборавимо стварни живот, да урадимо исто што и Бела- да се боримо против мишљења родитеља и друштва и да нађемо љубав која ће, као у бајкама, трајати вјечно. Звоно за почетак часа је само по себи, одговор. На нашем часу биологије, нажалост нема Едварда.

Катица Максан, Теа Банда,

Јања Ражнатовић, III b

��

НАШИ СТВАРАОЦИ

ЈЕДАН ЗАЛОГАЈ НЕБЕСКЕ МОЋИ

У напуштеном воћњаку оронуле цркве неко је бацио сјеме и отишао заувијек.Нестао тихо као срна усред ноћи.

Након годину дана из сјемена је израсла биљка.Била је све љепша,

један залогај небеске моћи.Ширила је своја крила, спајала заљубљене са рајем и удисала зрак свјетлости.

Отимала је пролазницима погледе љепотом својом,уздахе својим шумом и жељу укусима својим.

Стидјела би се туђом срамотоми тешко подносила укус зрелих лажи у устима.

Једне јесени вјетрови су били непобједиви,а кише болне. Сломили су јој крила и однијели снове. Пала је на земљу и схватила да је крај!

Без ријечи отишла је,као и што је дошла.

Још нико није открио која је то биљка. И никад више такав цвијет нијесу нашли...

Схватили су да је воле кад их је заувјек напустила. Њен корак чују тихо...

Тише... Најтише...

ДЈЕЛИЋ ТЕБЕ

Само знак, ријеч, поглед, додир рекао би све...

Али, нема те...

За тобом остају сјене обичне, невидљиве...

Теби неважне.

��

Али, за мене тако ућутане и стидљиве, важне!

Сваки нови дан крије дјелић тебе! Пронадјем га случајно, и када не желим,

па заборавим да прошлост и садашњост увијек дијелим.

Разбукташ ми осјећања, снове... Старе мисли купујеш за нове.

И кад покушам да замаглим сјету, ти ме одвучеш у хладан ходник прошлости

да тамо наставим узалудно да се присјећам, да сањам...

ЗАУВИЈЕК

Понекад пожелим да имам крила;да полетим,

теби долетим,на раме ти слетим,њежно те пољубими нечујно одлетим.

Заувијек!

Понекад пожелим да сам вјетар; да ти се приближим бар на метар,

да ти чешљам косу прстима, да осјетим твој укус у устима

и да одлепршам другим људима. Заувијек!

Понекад желим да сам крај тебе, али невидљива;да не осјетиш кад ме због тебе ухвати трема,

да ти очи тајним осмијехом мазими да те љепотом газим,

па да нестанем.Заувијек!

��

КРАЈ

Користим сваку прилику да ти докажем да нас више нема. Говоре погледи, јер ријечи су немоћне.

И све се брише! Осјећања увиру без кајања.

И тражиш пут у овом немиру, и тражиш стих кад ријечи нестају,

и тражиш изгубљен траг у свемиру, док осјећања престају.

Поломили су се наши снови од стакла, комадићи су догорјели у понору!

На крају се суза није спотакла,

нити ријеч са усана омакла.

Нађа Пејовић, III h

„Ала је леп овај свет“

(Ј. Ј. Змај)

СУМРАК ЉУДИ

Као увијек, депресивни жути кактус скаче по Венери. Два човјека иду улицом. Један у руци држи каро а други пик. Као увијек - дан простријељен у главу. И сахрањен. У том тренутнку родише се кромпир, канта и приче. 1. Она је сазнала да је отац свога дјетета. Биологија је напредовала реципрочно човјековом уму а стубови соли и кубици земље славе јер се на ,,скали менталне умртвљености” Космополитена налазе испод људи. Дворске луде добиле дворове. Један свјежи странац у улици људи истопио се и изгубио у слојевима ваздуха. Убила га глупост. Бог из креативности ствара канцерозно зле људе, и послао их да као биљке чекају да измиле и добију мозак.То се још није десило. 2. О, велики Данте Алигијери! Зашто те нема данас!? Не треба ти пут по паклу, већ круг око куће и твоје ремек-дјело би имало хиљаду више страна. О, велики Фјодоре! Зашто те нема данас?Богатство перверзије ума, блуд емоција и срећа суштински тужних људи. Луцидни дегенеризам се као полинуклеотидни хистон обавио око ногу, бедара,

��

злата, закуцао нас за зид и сад лупа нашим главама. Као господин Свевишњи седмог дана. Мени је жао куге, болести и среће. Јер за њих нема живота међу људима. 3. Нама рекоше да не једемо жути снијег. Нама рекоше - будите људи! Ми нећемо. Ми хоћемо да деградирамо и тијело (мозак је одавно - здраво памети) на живе бактерије. Хоћемо да уништавамо и да због тога будемо у књигама. Хоћемо да се умотамо у срж глупости која показује широко интересовање за нас. Слобода је човјекова осуда - ми вас ослобађамо.За вријеме свог говора он се знојио због тежине бесмисла. Због тежине једног задатка - бити човјек.

Овај свијет јесте лијеп. Овнујски, кужно лијеп. Рак-рана љепоте.

Саба Секулић, III l

ЈА САМ СВАКИ ТРЕНУТАК СВОГ ДУГОГ ВРЕМЕНА, СВАКА НОЋ БРИЖЉИВЕ НЕСАНИЦЕ, СВАКИ

РАСТАНАК И СВАКО ВЕЧЕ УОЧИ РАСТАНКА (БОРХЕС)

Знам шта сам ја.Вакум за мисли, провалија плитка, ја сам једна од многих пора по лицу празнине. Постојим да бих у оргијама самоће и апатије гутала сунчеве зраке, пљувала облаке, вриштала громове.Служим да бих се правила да знам ко сам, зашто постојим, чему служим. Волим да сломим себи ноге и плешем по дворанама смијеха кроз сузе, покупим svojе кости и бацим их себи у лице како бих скинула прашину и бесмисао. Волим да пливам кроз мочваре лудила. Загребем ноктом по зиду,пробам да допрем до цигле,али уроним у површину и давим се у њој. Кад ме је страх себе саме, брже-боље се сакријем иза каљице кише, и падам са њом.

Ања Ђерковић, IV b

��

„ВРЛО СМО УСАМЉЕНИ НА УСПОНУ ПО СТРМОМ, КРШЕВИТОМ ГРЕБЕНУ САМОСПОЗНАЈЕ”

(АЛЕКСАНДАР ХЕМОН)

Човјек себи некад мора дозволити да престане гушити своје мисли сваки пут кад се удаљи од могућег, познатог, сигурног, вољеног. Игра: пустити их мало да дишу, наћи се или устукнути од оног у шта се претворе. Загрлити слике, боје, мирисе, шапате оног чему сам дајеш смисао, или га одузимаш. Гдје би се човјек могао наћи? У црвеном граду са уским улицама, у гомили опеке и прашине. На глувом мјесту и беживотном, поред мора, некад свакако лијепом. На округлом острву од исте печене масе, усред мора гледајући зидове и кровове како сад нестају под водом, осјећајући да губи дом који никад није био његов. Можда у ходнику пуном маказа, тако да се врата једва виде. Може се ходати по сјечивима или учинити да нестану тако што ће се одрезати дио сопствене, до пода дуге косе, тиме скраћујући свој живот за по један сат. Колико сати је превише и колико бола је неподношљиво? Или на свијетлом мјесту и плавом. Људи-јарчеви туда шетају за својом дјецом обучени у морнарска одијела. Посматрају чудно, разгледају, дошаптавају се док човјека не буде срамота од сопствених стопала и голе браде, одбачен је и сам.На дрвеном сплаву усред лијене равничарске ријеке. У туђој бијелог кошуљи, пристаје на прву обалу на коју наиђе. Пред туђом гвозденом капијом, кроз туђи врт, преко туђег степеништа до туђе куће. Мирис трулежи, спарина касног љета и можда лишће једино су што има као своје. Опет, могла би бити затворена фабрика, машине и зграда без смисла. Рђа и буђ, хладноћа у костима. Гомила плаката, сваки са другом годином и натписом. Цар тај и тај, 1321 битка. Краљица та и та, 1684 мртворођени први син. Људи за које није чуо. Године хладне као и зидови, једнако сиве. Могао би завршити у брду од огледала. Уз њега се не може попети, а врх свако жели освојити. Мора се ићи изнутра, али између два огледала има бар безброј одраза, можда и који више. Зли инструменти, огледала. На исто толико дјелова подијелиће душу човјека, распарчати све жеље, страхове, осјећања. Човјек је кроз тај лавиринт лишен себе самог, огледала су све честице његовог бића разнијела на све стране и њихове ликове умножила. На путу до горе сусретаће се са свим људима који у њему живе, и са много више њихових одраза. Они дјелови бића који су му најсветији, препознаће. Разоткрити који су истинити, а који варке. Зграбиће оне себи најбитније и понијети са собом. То с чим се попео кроз брдо огледала, исто је с чим је пролазио кроз поља језивих или познатих слика: језгро, суштина, особођено утицаја и преправки, исконско – он сам.

Ивана Јововић, IV b

��

НЕОБИЧНО ОБИЧАН ДАН

Сјећање, преспавана туга. Далека и већ заборављена љубав. Ходајућа магла, што од јутра стрепи, пробуди ме својим хладним шапатом. Неповјерљива тишина на мјесту стоји. И чека на трептај ока мога да глуву хармојину наруши. Кријући се од сунца, тог ђаволег посланика, вучем пун џак несреће. А оно, као да сам једина у овом туђем дану, тим ватреним очима помно прати моје покрете. Моје лице, очи, руке.. Игра се, премјешта свој огњени задах пакла, са једне стране на другу. Полако, преузима моје тијело. Прожима га и шири хибрид простора и времена коме ја не припадам; који нису моји, али који ме опет тако неодољиво и неодбрањиво вуку к себи. Меланхонија. Опијеност. Црнина. Да, данас глумим ту наметнунуту, неизбјежну црнину у својој једииној нијанси. И чекам... Било кога да ту црнину позове на плес. Кораци су већ смишљени, у нади да ће ме негдје одвести. Можда до неке напуштене веранде под мјесечином. Или крај набујале, мутне ријеке што немилосрдно тече. А ја чекам. И тражим те. У тим тамним очима сто изазивају страх. Тумарам путевима којим се рјеђе иде. Као одбачено биће на простору оаза, страхујем у кожи изгубљеног дјетета. Још увијек чекам. Да се тама, небо и земља поистовијете. Да звијезде као сваке ноћи промијене своје одоре. Сумпорним погледом тражим те на длану сунца. Јер, ја сањам колико ми снови допусте .

Розина Радончић, III eМИР

Дан мира. Са вама, са њима, са свима. И свугдје. Докле год сеже наша мисао и наша нада. Гдје год је крочила људска стопа и опстао људски дух. Овдје, у Црној Гори, на нашем дијелу планете. Тамо, далеко, на обалама бучног Амазона, на подножју и врховима Килиманџара, у сјенци Кеопсове пирамиде, на ужареном афричком пијеску, тамо гдје наши вршњаци још гладују, на далеким обалама Колумбовог Новог свијета, у трошном, сламнатом дому једног палестинског дјечака чије су сузе проливене на насловној страници Тајмса, у скромном јеврејском дому чистих мисли и тихих ријечи .У државама са или без парламента, у државама оваквих или онаквих влада, или без њих, тамо гдје се има превише или тамо гдје нема се ништа, у храмовима свих вјера и свих патријарха. Свугдје гдје је патња, страх и безнадје. У свима њима - мир. И свима њима мир. И мир у нама. У теби и мени. У нашим плућима и душама. И у нашем уму, дакако. Јер тамо све почиње. И мржња и нетрпељивост и презир и неразумијевање. Неприхватање другог и другачијег. Због имена, језика, боје коже или очију, због граница којима неразумно, али страсно, дијелимо и цијепамо једину планету коју имамо. Због ко зна чега. Ни због чега. И сви ратови, ни због чега. Јер, да прафразирам Бенџамина Френклина, никада није постојао добар рат или лош мир.

��

На истом мјесту, тамо, у нашим срцима и уму, све ово и завршава. И тамо, једино тамо, можемо пронаћи и открити шарено, прекрасно поље размијевања, прихватања, толеранције, различитости и љубави. Надјемо ли мир у себи и са собом, наћи ћемо га и у другима и са другима. Зато вас позивам да данас, на свјетски дан мира, прво, и за почетак, пронадјемо мир у себи. Да га потом подијелимо са својим другом из клупе, пријатељем или тек првим случајним пролазником на којег наидјемо. Нека додиром, погледом, осмјехом и стиском руке, прво шапатом, а онда све гласније проструји порука мира. Биће незаустављива и силна. Ни краће ријечи ни раскошнијег ватромета за празник читаве планете. А онда, онда ће наши уџбеници из историје коначно постати досадни! Јер неће бити ратова. Биће мир. А у њему се пишу само пјесме!

Маша Радуловић, IV a

KONTRAPUNKT

Lak grijeha teška nevinost.

Vrtlog sjenkitmurna odvojenost.

Lake suzetežak osmijeh.Uho zatvorenotišina odjekuje.

Hej! Lake riječia težak smisao.

Zagušljiv vazduha nebo vedro.

Magdalena Vasović, III c

��0

ANGRY AND SHY

Fear, I can’t see your face but The prettiest fingers are on my eyes

Searching for wisdom Somewhere in the space In the

Universe of my mind.

Love, are you really true?Or the tears are falling out of the sky?

In every atom I can find youAnd that makes me angry and shy.

Small pieces of my thoughts Stop the noise... Stop the pain...Every trouble you have caused Can’t put out the greatest flame.

Memories are like the leavesThe yellow things on the autumn trees

They’re falling downWhenever you smile...

And in the springI’11 have a new green shine

Because I’11 be looking at my glittering sun.

Milica Mikić, III a

��

WHATEVER YOU WANT

It’s not that hard to win. Just try through life to swim.

But it’s better for you To do exactly

Whatever you want.

It isn’t that hard to work. Just get everything like a joke.

But it’s better for you To do exactly

Whatever you want.

It isn’t that hard to be polite. It isn’t that hard to be smart.

But it’s better for you To follow your star

And be exactly and only Whatever you are!

Milica Šarančić, III a

��

СА ЧАСОВА МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ...

Већ знате да од ове школске године у нашој школи као нови изборни предмет постоји Медијска писменост. Ако се питате чиме се заправо баве ученици који су овај предмет изабрали, погледајте дио њихових радова на различите теме. Изабрали смо, наравно, само оне који су примјерени оваквој презентацији. Билборди, клипови, рекламе, филмови, радијске и телевизијске емисије биће представљени у оквиру културних дешавања у школи. Уживајте!

��

��

��

Luka Đurđenović, III

��

��

Jovana Miljanić, III

��

BIBLIOTEKA ...NOVI PROSTOR ZA NOVA DOGAĐANJA

Sigurno ti je poznata sljedeća scena. ,,Ne držimo muzičko, nema profesorice! Hajdemo negdje na kafu“, ozareno ti saopštava drug iz odjeljenja. ,,Ne mogu, hoću da ponovim biologiju“, odgovaraš mjerkajuću ugao stepeništa, gdje je nekako najmirnije. Ali u tom trenutku mjesto zauzima grupa djevojaka, koje, zanimljivo, odmah otvaraju udžbenike iz biologije. Tako je bilo do prošle školske godine. A tada je naša Gimnazija dobila čitaonicu. Sve je počelo izgradnjom nove sportske sale, kada se u samom središtu škole os-lobodio prostor za biblioteku i čitaonicu. Nadam se da si do sada našao/našla razlog da posjetiš taj prostor. To je mjesto gdje možeš da iznajmiš knjigu, ali i da se poslužiš nekim novim udžbenikom, rječnikom ili enciklopedijom, ali i časopisom, novinom i to ne samo na maternjem, već i na nekom od stranih jezika koji se izučavaju u našoj školi. Zaboravi na stepenište škole, jer sada možeš nešto da ponoviš, prepišeš, zabilježiš u čitaonici, kojoj je to i osnovna namjena. Na raspolaganju su ti i dva računara (za sada) s pristupom internetu. Ne moraš ih koristiti samo za facebook i youtube!? Pomoću in-terneta nekada možeš u posljednji čas dopuniti svoj referat iz geografije ili filozofije.

Ovaj prostor ti pruža još niz načina da zadovoljiš svoja interesovanja ili jednostavno provedeš neko vrijeme na drugačiji način. Srijedom u 13h radi šahovska sekcija, a petak u 13h rezervisan je za Književni klub. Za ljubitelje filmske umjetnosti svake srijede u 19h i 10 min počinju projekcije filmova. Na repertoaru su uvijek vrhunska dostignuća iz različitih žanrova.

U okviru Tribine kulturne tradicije podgoričke gimnazije biblioteka će biti mjesto gdje ćeš moći da upoznaš interesantne ljude. Za naše učenike planiramo da organizu-jemo susrete s piscima, naučnicima,umjetnicima... na kojima ćete moći da razgovarate, pitate, učestvujete... Prvi naši gosti u ovoj školskoj godini biće autori novih gimnazijskih udžbenika. Treba da znaš da su oni zamišljeni tako da izazivaju tvoju radoznalost i da od tebe zahtijevaju kritičko promišljanje o stvarima i pojavama koje izučavaš u okviru različitih predmeta. Pružićemo ti priliku da neke svoje nedoumice i nejasnoće vezane za lekcije koje ti «zagorčavaju život» razriješiš u razgovoru s ljudima koji su ih napisali. Zato bez straha i nelagode posjeti promocije udžbenika i pitaj sve što te zanima. Ukoliko si zaokupljen/zaokupljena razmišljanjima o izboru budućeg zanimanja, možda ti pomognemo da se odlučiš, jer ćeš dobiti priliku da čuješ predstavnike različitih profesija, koji će o svom pozivu govoriti u okviru tribine ,,Profesija... (režiser, novinar, arhitekta, meteorolog...)“.

Za sve vas koji ste i sami uplovili u umjetničke vode naša čitaonica je pravi pros-tor da izađete iz anonimnosti i predstavite se svojim drugovima, drugaricama i pro-fesorima. Pročitajte svoju pjesmu, odlomak iz proze, odsvirajte svoju kompoziciju ili

��

prikažite svoje umjetničke radove (fotografije, crteže, slike i sl.).

U okviru redovne nastave neki od vas već su prisustvovali časovima medijske pismenosti, vizuelnih umjetnosti ili maternjeg jezika i književnosti organizovanim u školskoj biblioteci. Nadamo se da je dodatnu zanimljivost tim časovima omogućilo i korišćenje projektora i velikog filmskog platna. A kada se oglasi zvono i naše hodnike ispune zvuci muzike po vašem izboru (za mnoge s prevelikom količinom decibela – nije zdravo, kažu stručnjaci!), znajte da smo mi,,krivci“ J za njeno pravovremeno zaustavljanje, jer - kako kažu – mladost ne zna za granice.

Biblioteka je u decembru 2008. organizovala promociju knjige pripovijedaka naše učenice Magdalene Vasović (Iva) ,,Molitva suncu”. U saradnji s Društvom crnogorsko-ruskog prijateljstva ,,P.A. Rovinski” u okvi-ru Tribine kulturne tradicije podgoričke gimnazije organizovani su književno-umjetnički programi posvećeni stvaralaštvu Vladimira Visockog i Nikolaja Gogolja, u decembru 2008. i maju 2009. g. U oktobru 2009. bila je promocija knjige Živka M. Andrijaševića ,,Istorija Crne Gore u 55 priča”, na kojoj je autor odgovarao na pitanja naših učenika.

MOLIMO ZA TIŠINU

Znamo da ih ne volite, ali pravila su… :) PRAVILA:

TIŠINA je prvi preduslov za rad - nema glasnog razgovora, dovikivanja, smi-janja, neprestanog došaptavanja. Da ne govorimo o mljackanju - čitaonica nije đačka menza u kojoj ćete doručkovati i za sobom ostaviti masne papire po klupi. Podra-zumijeva se da u klupama sjede po dva učenika, jer kada se dovuku stolice i naprave grupe od četvoro, petoro, dobijamo atmosferu kluba za ćaskanje i ubijanje vremena dok prođe čas. Čitalački mir remeti i vaše okupljanje kod vrata na malim odmorima i ,,bezazleno“ dogovaranje oko stalno aktuelne teme: ko će ići na koji čas. Računari nisu postavljeni da bi učenici grupno razgledali nečije fotografije na facebook-u, povremeno glasno izražavajući svoje ushićene reakcije. Jednim računarem može da se služi samo jedan učenik/jedna učenica i da pri tome poštuje potrebe drugih da se posluže internetom. Gimnazijsko dvorište je dovoljno veliko za sve one koji nemaju potrebu da u čitaonici čitaju, a ostali su dobrodošli da zajedno otkrivamo nepresušni, čarobni svijet riječi, bilo da je on u štampanoj ili elektronskoj formi.

Sanja MarjanovićNebojša Knežević

��0

ЕЛЕКТРОНСКА ИЗДАЊА КЊИГА

• Електронско издаваштво је доијео нове могућности доставе информација.• Многи сајтови са електронским књигама или сајтови електронских издавача дозвољавају бесплатан приступ и охрабрују читаоце .да пишу своје утиске о дјелу.• Под електронском књигом се подразумијевају све верзије које истовремено постоје на папиру и на вебу, као и књиге које се дистрибуирају на „ЦД-рому, Предности електронских књига • Двадесетчетворочасовна доступност • Може им се приступити са било ког мјеста• Не може се десити да се изгуби, украде, или да су сви примјерци задужени• Могу се штампати на захтјев, чиме би била коришћена мања количина папира и тиме сачуване шуме.

МАНЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КЊИГА

• Нијесу погодне за дуже читање са компјутерског екрана • За приступ књизи потребна је посебна опрема.

ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

• Њима се могу наћи дигиталне збирке часописа, књига, фоно докумената, картографске грађе и старих и ријетких књига •

ТЕЛЕТЕКСТ

• Телетекст је пренос графичких података из централног извора на телевизијски екран• Развијен је у Уједињеном Краљевству у раним седамдесетим годинама XX вијека.

На сајту www.laguna.co.yu могу се поручити књиге. Лако је, само упишеш назив књиге и одмах је наручиш по цијени нижој него у књижари.

��

ВЈЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ, ОВО МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ

Нсиам врјевоао да упаврао мгоу рзмајиети оно што чтаим. Заављхуујћи нобниечој мћои љдскуог мгзоа, пемра иртажсиавњима нучаинка са Кмбреиџа, њие вжано кјоим су роедсјлдоем нпиаснаа слвоа у рчеиј, јдиено је бтино да се пвро и псјлдеоње солво нлаазе на совм мстјеу. Отасла солва мгоу бтии у птпонуом нердеу и без озибра на ову олокност, ткест мжеоте чтиати без побрелма. Ово је зогб тгоа што љдуски мзоак не чтиа савко слвоо пнаооосб, већ рчеиј псмраота као цлејниу. Оавј преомећај је шљиаво нзаван типогликемија. Зачудјујуће, зар не? А ујиевк сте мсилили даје паврпоис вжаан.

Инес Османагић, II d

-

Documents

Final.pdf · PSIHOLOŠKA ANATOMIJA ZLA U ROMANU NA DRINI ĆUPRIJA IVA ANDRIĆA ... ime dio čovjeka kao što je ruka i noga, na prim-jer, i da se njegovom pogrešnom upotrebom