Eksterni efekti

1

Eksterni efekti

2

Pojam i definicija

• Eksterni efekti: aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma utiče na blagostanje drugog. – Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu,

zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr.

• Uticaji koji realizuju kroz tržišne mehanizme (tj. kroz cene) nisu eskterni efekti– Primer migracije sa sela u grad

3

Izvor eksternih efekata

• Proizvođači efikasno koriste inpute, koje plaćaju njihovim vlasnicima, po ceni koja odražava njihovu vrednost u alternativnim upotrebama. – u suprotnom vlasnici bi te inpute jednostavno prodali

nekom drugom.

• Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava – kada bi postojali vlasnici vazduha, reka,i dr. eksterni efekti

se ne bi postojali – hipotetički primer postojanja vlasništva nad rekom

4

Priroda eksternih efekata

• Eksterne efekte mogu da proizvode preduzeća i potrošači,

• Eksterni efekti su po prirodi recipročni,

• Eksterni efekti mogu da budu pozitivni,

• Javna dobra se mogu posmatrati kao posebna vrsta eksternih efekata

5

Priroda ekternih efekata

• Granična korist (profit) od proizvodnje (MB) opada sa rastom obima proizvodnje

• Privatni granični troškovi (MPC) rastu sa povećanjem obima proizvodnje

• Ako je količina zagađenja po jedinici proizvodnje konstantna, tada granična šteta od zagađenja (MD) raste sa rastom proizvodnje

• Društveni granični troškovi (MSC) jednaki su zbiru privatnih graničnih troškova i graničnih šteta od zagađenja

(MSC= MPC+MD)

6

Priroda ekternih efekata

• Maksimizacija profita se ostvaruju na nivou proizvodnje Q1 na kome su granični profit jednak privatnim graničnim troškovima (MB=MPC)

• Društveno efikasan nivo proizvodnje ostvaruje se u tački Q* u kojoj su društveni granični troškovi jednaki graničnom profitu (MB=MSC)

• Nivo proizvodnje pri kome se maksimizira profit je veći od društveno efikasnog nivoa proizvodnje Q1> Q*

• U slučaju postojanja ekterenih efekata privatna tražišta ne mogu da ostvare društveno efikasan obim proizvodnje

7

Priroda eksternih efekata- grafička analiza

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

Stvarna proizvodnjaDruštveno efikasan obim proizvodnje

ab

c

d

f

e

g

h

8

Posledice prelaska na društveno efikasan nivo proizvodnje

• Prelaskom sa nivoa proizvodnje Q1 na društveno efikasan nivo Q* ima sledeće implikacije:– privatni profit se smanjuje za površinu dcg– društvene koristi od smanjenja proizvodnje rastu za abfe = cdhg– rast društvenih koristi od smanjenja proizvodnje je veći od smanjenja

privatnog profita, za iznos:

dhg=cdhg-dcg

• Zagađenje jednako nuli nije društveno optimalno jer bi ono impliciralo nulti nivo proizvodnje

• Da bi se utvrdilo društveno optimalan nivo proizvodnje moraju se primenom empirijskih metoda oceniti krive predstavljene na prethodnom grafikonu – što je često komplikovano

9

Teškoće pri procena štetnosti zagađenja

• Kakav je uticaj zagađenja na zdravlje?

• Koji zagađivači (materije) nanose štetu?

• Koje aktivnosti proizvode zagađenje?– Da li je zagađenje rezultat prirodnih procesa?

• Kolika je vrednost pričinjene štete?

• Uticaj zagađenja vazduha na vrednost kuća– kvazieksperimentalne studije potvrđuju da smanjenja zagađenje povećava

vrednost kuća– pitanje je da li je promena vrednosti kuća adekvatna mera spremnosti da se

plati čist vazduh: problem informisanosti i pravičnosti

10

Privatna rešenja eksternih efekata

• Pregovaranje i Kousova teorema

• Spajanje

• Društvene konvencije

11

Pregovaranje i Kousova teorema• Pretpostavimo da postoji samo jedan zagađivač (vlasnik fabrike) i jedna

osoba koja je pogođena zagađenjem (ribar)

• Pretpostavimo da je jednom od njih dodeljenja vlasnička prava nad objektom zagađenja npr. rekom, kao i da su troškovi pregovaranja jednaki nuli

• Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču:– zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje

koju naplaćuje veća od izbubljenog profita usled smanjenja proizvodnje– ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od

smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC

– Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je • MD = MB – MPC• Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od

pregovaračke snage fabrikanta i ribara

12

Pregovaranje i Kousova teorema

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

dg

h

13

Pregovaranje i Kousova teorema

• Kousova teorema: pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava: – sa stanovišta raspodele dohotka važno je kome su dodeljena vlasnička

prava

• Da bi Kousova teorema važila nužni uslovi su: – troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski– vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj

svojini i da tu štetu zakonski spreče• Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor

zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađanja tiču samo nekoliko učesnika

14

Spajanje kao način rešavanje eksternih efekata

• Ako postoji mali broj strana kojih se tiču eksterni efekti, onda se problem eksternih efekata može rešite njihovim spajanjem – u ovom slučaju eksterni efekti bi bili internalizovani

• Ako bi fabrikant kupio ribarsko preduzeće tada bi maksimizacija njegovog profita zahtevala da smanjuje proizvodnju u fabrici sve dok je rast graničnog profita od ribarenje veći od smanjenja graničnog profita fabrike

• Pri oprimalnom niovu proizvodnje granični profiti u fabrici i ribarskom preduzeću bili bi jednaki

15

Društvene konvencije i rešavanje eksternih efekata

• Društene konvencije utiču na ljude da vode računa o eksternim efketima koje stvaraju

• Važnu ulogu u tome ima vaspitanje i obrazovanje kojima se utiče na ljude da drugima ne nanose štetu

• Društvene konvencije podstiču ljude da, u psihološkom smislu, internalizuju eksterne efekte svojiih aktivnosti tj. da vode računa o drugima

• Društvene konvencije predstavljaju neku vrstu korektiva koji se primenjuje zbog nedostatka tražišta

16

Odgovori javnog sektora na eksterne efekte

• Javni sektor rešava problem eksternih efekata na sledeće načine:– uvođenjem piguovskih poreza– dodeljivanjem subvencija– uvođenjem naknada za zagađenje– primenom sistema “ograniči i trguj”

17

Piguovski porez

• U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa

• Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje

• Piguovski porez: porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu

proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje

18

Javni odgovori na eksternalije: piguovski porezi

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

d

(MPC + cd)

Prihodi od piguovskog poreza

i

j

19

Efekti primene pigovskog poreza

• Uvođenje poreza pomera naviše krivu graničnih troškova za iznos cd tako da su ukupni granični troškovi proizvodnje zbir privatnih troškova i poreza:

MSC =MPC+cd

• Nakon uvođenje piguovskog poreza maksimiranje profita ostvaruje se u tački d gde je MSC=MPC+cd = MB, kojoj odgovora društveno optimalan obim proizvodnje Q*

• Pri optimalnom niovu proizvodnje država ostvaruje poreski prihod koji je jednak površini cd×id

• Da li je opravdano poreski prihod podeliti onima koji trpe eksternu štetu? – Postoji rizik da subvencija privuče veliki broj dodatnih korisnika npr. ribara i

da stoga njihova proizvodnja bude viša od optimalne

20

Praktični problemi u primeni piguovskog poreza

• Usled teškoća sa utvrđivanjem funkcije granične štete, teško je odrediti poresku stopu koja će proizvođače podstaći na efikasan niov proizvodnje

• Neophodan je trade-off između precizne usklađenosti visine poreske stope sa marginalnaom štetom i jednostavnosti primene poreza:– precizno određivanje visine poreza prema stepenu emisije štetnih

gasova iz automobila zahtevalo bi da se uzme u obzir: broj pređenih kilometara, period vožnje, područje vožnje, perfomanse automobila i dr.

– umesto toga država određuje samo porez po osnovu potrošnje goriva

21

Javni odgovori na eksterne efekte: piguovske subvencije

• Ako postoji fiksan broj zagađivača efikasan nivo proizvodnje mogao bi se dostići plaćanjem takvim proizvođačima da ne proizvode tj. da ne zagađuju

• Pretpostavimo da država svakom proizvođaću odobri subveniju u iznosu cd za svaku jedinicu proizvodnje u intervalu od Q* do Q1, od čije proizvodnje odustanu

• Subvencija pomera naviše krivu privatnih graničnih troškova za iznos cd, kao i kod poreza

• Pri nivou proizvodnje Q1 granični troškovi su jednaki eg+gk i veći su od graničnih koristi eg, za iznos gk

• Proizvođači će maksimirati profit smanjivanjem proizvodnje sve dok se granični profit ne izjednači sa ukupnim graničnim troškovima, a to se postiže u tački d kojoj odgovara nivou proizvodnje Q*

22

Javni odogovori na eksterne efekte – piguovske subvencije

Q godišnje

$

MB

0

MD

MPC

MSC = MPC + MD

Q1Q*

c

d

(MPC + cd)

i

jgk

h

f

e

Piguovska subvencija

23

Piguovski porezi i subvencije sa stanovišta

raspodele dohotka • Sa stanovišta raspodele dohotka, postoji dramatična

razlika između uvođenja poreza i odobravanja subvencija

• U slučaju poreza zagađivač plaća porez u iznosu ijcd za proizvodnju na niovu Q1

• U slučaju subvencija zagađivač dobija iznos dfhc da bi proizvodio na društveno-optimalnom niovu Q*

24

Teškoće u primeni piguovskih subvencija

• Postojanje piguovske subvencije može da privuče nove proizvođače - zbog toga se pretpostavlja da je broj proizvođača fiksan

• Osim toga veći iznos subvencije bi dobijao zagađivač koji je inicijalno imao veći nivo proizvodnje i zagađenja u odnosu na optimalni

• Konačno postavlja se i moralna dilema - da li je opravdano nagrađivati zagađivače za smanjenje zagađenja

25

Javni odgovori: alternative piguovskim porezima

• Piguovski porez podstiče proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje

• Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez

• Kao alternative pigovskom porezu razvijeni su različiti mehanizmi koji podstiču proizvođače na smanjenje zagađenja: – naknada za zagađenje– sistem “ograniči i trguj” i – pristup zasnovan na naredbama i kontroli

26

Naknada za zagađenje

• Naknada za zagađenje je vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje

• Naknada za zagađenje podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr.

• Pretpostavimo da država uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična drušvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

27


• Drušvena granična korist od smanjenja zagađenja predstavljena je opadajućom krivom MSB – Društvene koristi opadaju sa smanjenjem zagađenje za svaku dodatnu

jedinicu• Proizvođačevi granični troškovi smanjenja jedinice zagađenja

iznose MC

• Proizvođačeva granična korist od smanjenja zagađenja iznosi f*– On ima interes da smanjuje zagađenje sve dok je f*>MC

• U tački e* proizvođačevi granični troškovi od smanjenja zagađenja jednaki su njegovim i društvenim koristima od smanjenja zagađenja:

MC=f*=MSB

28


0Smanjenje zagađenja

MSB

MC

e*

f*

$

29

Troškovna efikasnost naknade za zagađenje

• Troškovna efikasnost: politika koja ostvaruje određeni nivo smanjenja zagađenja uz najniže moguće troškove

• Ako postoji veći broj zagađivača njihove krive graničnih troškova smanjenja zagađenja ne moraju biti jednake: MCH > MCB

• smanjenje zagađenje za sve nije troškovno efikasano ako svi smanje zagađenje za isti iznos npr. za 50 jedinica zagađenja

• Ukupni troškovi smanjenja zagađenja su minimalni samo kada su granični troškovi svih zagađivača jednaki: MCH = MCB

• Naknada za zagađenje je troškovno efikasna – ona podstiče sve zagađivače da smanjuju zagađenje do tačke u kojoj su granični troškovi smanjenja jednaki visini naknade, a to znači da su i granični troškovi svih zagađivača jednaki

30

Troškovna efikasnost smanjenja zagađenja

Bartovosmanjenjezagađenja

Homerovosmanjenjezagađenja

50 75 90 50 75 90

MCB

MCH

25

f = $50

f = $50

Bartovi izdaci za naknadu Homerovi izdaci

za naknadu

31

Sistem “ograniči i trguj”• Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da

ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama

• Bez obzira na incijalnu raspodelu dozvola zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH)

• Na troškovno efikasnom nivou zagađenja tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja

• Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka

32

Sistem “ograniči i trguj”

Bartovosmanjenjezagađjenja

Homerovo smanjenjezagađenja

50 75 90 50 75 90

MCB

MCH

25

f = $50

f = $50

10

a

b

33

Poređenje naknade za zagađenje i sistema “ograniči i trguj”

• Reakcija na inflaciju: – u uslovima inflacije naknada na zagađenje se obezvređuje

• zakonom propisana indeksacija naknade može da reši ovaj problem– cene dozvola u sistemu “ograniči i trguj” automatski se prilagođava

inflaciji

• Reakcija na rast graničnih troškova smanjenja zagađenje:– naknada za zagađenje smanjuje nivo zagađenja ispod efikasnog niova– sistem “ograniči i trguj” smanjuje zagađenje više nego što to odgovara

efikasnom nivou • Moguće je kombinovati ova dva sistema:

– država uvodi sistem “ograniči i trguj” u kome određuje fiksnu količinu zagađenja

– država objavljuje da će po unapred određenoj ceni prodavati dodatne dozvole za zagađenje

– ova cena služi kao sigurnosni ventil i može da bude visoka, pa se primenjuje samo u slučaju visokog neočekivanog skoka troškova smanjenja zagađenje

34

Naknada za zagađenje i sistem “ograniči i trguj” u uslovima neizvesnosti

• Slučaj 1: – kriva marginalnih društvenih koristi (MSB) je neelastična – kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna

• Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC* tada:– efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘– smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je

e*> e‘– smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef < e‘

• Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem ograniči i trguj daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja– Ipak sistem ograniči i trguj je efikasniji, jer manje odstupa od efikasnog niova

35



MSB

MC*

e*

f*

$

MC’

ef e’

Preterano smanjenje Nedovoljno smanjenje

36


• Slučaj 1: – kriva marginalnih društvenih troškova (MSB) je elastična – kriva marginalnih troškova smanjena zagađenje (MC) je neizvesna

• Ako su stvarni marginalni troškovi smanjenja zagađenja (MC') veći od očekivanih (MC*) tj. MC'>MC* tada:– efikasan nivo smanjenja zagađenje je u tački e‘– smanjenje zagađenja u sistemu “ograniči i trguj” će odgovarati tački e* gde je

e*> e‘– smanjenje zagađenja u slučaju primene naknada biće u tački ef, gde je ef < e‘

• Oba sistema daju neefikasan nivo smanjenja zagađenja: sistem “ograniči i trguj” daje preterano smanjenje zagađenja, a sistem naknada nedovoljeno smanjenje zagađenja– međutim u ovom slučaju sistem naknada za zagađenje je efikasniji, jer manje

odstupa od efikasnog niova

37



MC*

e'

f*

$MC’

ef e*

MSB

Preterano smanjenjeNedovoljno smanjenje

38

Distributivni efekti

• U slučaju naknade za zagađenje, zagađivači moraju da plate za svaku jedinicu zagađenja, a prihod od te naknade odlazi državi

• U slučaju primene sistema „ograniči i trguj“, ako se dozvole direktno raspodeljuju zagađivačima i to besplatno, država ne dobija ništa

• Međutim, i sistem „ograniči i trguj“ može državi doneti prihod ukoliko se dozvole za zagađenje prodaju zagađivačima, umesto da se besplatno dele

39

Pristup zasnovan na naredbama i kontroli

• Tradicionalni pristup ekološkoj regulativi zasnivao se na propisima zasnovanim na naredbama i kontroli, i manje je fleksibilan u odnosu na sistem zasnovan na podsticajima

• Pristup zasnovan na standardima i kontroli realizuje se u formi: – propisivanja tehnoloških standarda kojima se od firmi zahteva da

koriste određenu tehnologiju kako bi smanjile zagađenje ili – propisivanjem standarda izvršenja kojima se određuje dozvoljena

količina emisije zagađenja za svakog zagađivača

• Pristup zasnovan na standardima izvršenja je:– troškovno efikasniji od pristupa zasnovanog na tehnološkim

standardima, jer dozvoljava fleksibilnost u dostizanju standarda, ali je – manje efikasan od pristupa zasnovanih na podsticajima – ne dozvoljava

trgovinu dozvolama za zagađenje

40

Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole

• Naknade za zagađenje i sistemi „ograniči i trguj“ predstavljaju primere propisa zasnovanih na podsticajima - zagađivačima pružaju tržišne podsticaje da smanje zagađenje

• Propisi zasnovani na podsticajima dozvoljavaju zagađivačima veću fleksibilnost u pogledu načina na koji će smanjiti emisiju zagađenja, uključujući i mogućnost trgovine pravima za zagađenje

41

Podsticaji u odnosu na naredbe i kontrole

• Generalno, pristupi zasnovani na podsticajima su troškovno efikasniji

• Pristupi zasnovani na naredbama i kontroli su efikasniji kada: – postoji veliki broj malih zagađivača, čija je kontrola skupa (npr.

hemikalije u poljoprivredi) – zagađivači se koncentrišu na određenoj teritoriji (vruće tačke) – tada je

efikasno da se ograniči apsolutna količina zagađenje za svakog od njih

• Postoji tendencija rasta primene pristupa zasnovanih na podsticajima, naročito sistema “ograniči i trguj”, npr. – ograničavanje emisije sumpordioksida u SAD– zaštita ribljeg fonda u Srednjem Atlantiku (transferibilne dozvole)

42

Uticaj rešavanje eksternih efakata na raspodelu dohodaka

• Raspodela koristi zavisi od vrste eksternih efekata koji su predmet regulacije:– smanjenje zagađenja više koristi siromašnima, jer oni češće žive u zagađenijim

sredinama– unapređenje terena za rekreaciju, nacionalnih parkova i sl. verovatno više

koristi bogatijim slojevima– pojedinci sa različitim nivoom dohotka mogu različito da vrednuju identično

smanjenje zagađenje (bogatiji više vrednuju smanjenje zagađenja)

• Na postoje čvrsti empirijski dokazi o tome ko snosi troškova smanjenje zagađenja:– prema nekim analizama smanjenje obima proizvodnje ili zatvaranje fabrika

najviše pogađa radnike, jer oni gube posao – raspodela troškova smanjenja zagađenja ugrađenih u cene proizvoda zavisi od

strukture tražnje za proizvodima zagađivaća po dohodnim grupama – neka istraživanja pokazuju da ugradnja sistema za smanjenje emisije gasova iz

automobila više pogađa siromašne

43

Pozitivni ekterni efekti

• Pozitivni eksterni efekti postoje onda kada aktivnosti jednog subjekta donose koristi drugim, a one se ne mogu naplatiti kroz tržišne mehanizme

• Pretpostavimo da se preduzeće koje se bavi istraživačko razvojnim aktivnostima suočava sa:– krivom graničnih privatne koristi (MPB)– krivom graničnih troškova (MC),– krivom eksternih graničnih koristi (MEB) – krivom graničnih društvenih koristi (MSB=MPB+MEB)

• Efikasan nivo proizvodnje: – za preduzeća se nalazi u tački R1, gde je MPB=MC– društveno efikasan nvo proizvodnje je u tački R* gde je MSB=MC

44

Pozitivni ekterni efekti

Godišnja istraživanja

$

MPB

MC

MEB

MSB = MPB + MEB

R*R1

45

Pozitivni eksterni efekti i subvencije

• Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R1<R*)

• Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna

• Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o:– poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak

iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna)

– korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

Documents

Eksterni efekti