5 Ucenje Bio

8/13/2019 5 Ucenje Bio

1/47

Psihologija uenja

Saznanje kao konstrukcija znanja


2/47

Pojmovna mapa ananjeg asa

Uenje

Razumevanje pojma

uenje Uenjeuviajem

Uenje irazvoj

Uenje po

modelu

Znaaj

predznanja

zablude

Saznanje kao

konstrukcijaznanja

Uenje i

saznanje

Klasino

uslovljavanje

________

Instrumentalno

uenje


3/47

Kao to najverovatnije nedemo vieti kako izgleaatom, nikaa nedemo vieti samo uenje.

Zato nai moeli uenja su nae mentalne slike kojenam omogudavaju a razumemo ono to nikanedemo vieti.

INPUTS OUTCOMES

INPUTS OUTCOMESLearning

Dakle, ta se eava unutar crne kutije?


4/47


5/47

Moemo li redi a je uenje izazivanjepromena u nekom ko ui?

Da li je svaka promena koja se javlja uenje?

Na primer, mutiranje glasa

Ili promuklost


6/47

Uenje voi trajnijoj promeni a promuklost jeprivremena a mutiranje je rezultat biolokihpromena

Uenje je relativno trajna promena


7/47

ta znai relativno trajno?

Kratkorona promena trajna promena

Promene u kratkoronom pamdenju, trenutnepromene, brzo se vradaju na poetno stanje

Trajne promenesazrevanje - ireverzibilnetrajne promene


8/47

ta je jo potrebno a bi se esilo uenje?

Razmislite 30 sec kako izgledaspomenik Knezu Mihailu na

Trgu Republike? Ima li neto naglavi? Ima li bradu ili jeobrijan? Ima li ma? Koja rukamu je dignuta u vazduh?(Enriko Paci)


9/47

Zato je tako oskuno pamdenje a skorosvaki dan tuda prolazite .

Zato to nema namere a se naui.

Znai nije ovoljna Izloenost uticaju ved moraa ini neto i onaj ko ui. Dolazi o promena jer je

jeinka bila izloena uticajima ali i zbog njenihaktivnosti, aktivnosti onoga ko ui. Ima raznih

aktivnosti koje nisu isto to i aktivnost uenja .......ali a li je uenje samo ono sa namerom

ili ima i nehotinog uenja?


10/47

Imamo elemente za definicijusastavite definiciju

Relativno trajna promena

Nije posledica sazrevanja ili privremenihpromena(bolesti, umora ili dejstva recimo droga ili

alkohola) Uenje je posleica aktivnosti ili iskustva onoga ko ui

Uenje se moe esiti ko posleica namere a se uiali moe biti i bez namere kao posleica izloenostinekim uticajima

Uenje je promena u ponaanju ali moe biti i ukognitivnoj, socijalnoj, emocionalnoj sferi (ka je re o

ljudskoj jedinki)


11/47

Kriterijumi koji mogu razlikovati oblike uenja

1. Kako se uenje pojavljuje(namerno ili sluajno)

2. tase ui (ponaanje motorno uenje; znanje verbalnouenje; perceptivno uenje stimulusa)

3. Sloenost(jednostavni habituacija, senzitizacija, utiskivanje, uslovljavanje,

asocijacije, mehaniko uenje i sloeniuenje srazumevanjem i uvidom,reavanje problema)

4. Uloga pamdenja(smislenomehaniko)

5. Kakose dolazi do znanja (receptivnouenje putem otkrida

6. Koji mehanizmioravaju uenje: klasino uslovljavanje,instrumentalno uenje, kognitivni konflikt; uenje uvidima

7. Kadase razvojno pojavljuje oblik


12/47

Ivan Petrovi Pavlov14. septembar 184927. februar, 1936)

Fiziolog, psiholog, lekar

Nobelova nagrada za medicinu 1904. zaizuavanja igestivnog trakta


13/47

Neutralni

stimulus

Bezuslovna

reakcija

Uslovni

stimulusUslovna

reakcija

Bezuslovni

stimulus

Bezuslovna

reakcija

Bezuslovni

stimulus

Ponovljeno zajeniko pojavljivanje BS i NS

Klasino uslovljavanje


14/47

Kako je Pavlov oao o otkida


15/47

Po mehanizmima koji poravaju uenje:

klasino uslovljavanje je respoentno ponaanje

KLASINO uslovljavanje- respodentno. Organizam jepasivan

Principi klasinog uslovljavanja:

1. Princip generalizacije: na sline D sa UD

2. Diferencijacija: nauena sposobnost razlikovanja UDod irelevantnih D

3. Princip gaenja : kada izostaje BD


16/47

Emocionalno uslovljavanje


17/47

Generalizacija


18/47

Klasino uslovljavanje, na primer

navike hranjenja oravanje istode

radne navike

razvijanje discipline

strahovi, + i - emotivne reakcije

promjena politikih i rutvenih stavova

Uenje govora (Olport)

Uenje suzdravanja o akcija koje rutvo smatranepoeljnim

Formiranje moralne svesti i moralnog ponaanja(Ajzenk)


19/47

INSTRUMENTALNO uslovljavanjeoperantno ponaanje

Operantno ponaanje-aktivnost operie (utiena) okolinu, kontrolie ono na ta moe a utie(nagrada, kazna)

Pri operantnom uslovljavanju dolazi dostvaranja veze izmeu(voljno) ponaanja iposleica tog ponaanja. Operantno uslovljavanjeorganizam je aktivan

Edward Torndajkuenje putim pokuaja ipogreki zakon efekta

Skineroperantno uslovljavanje


20/47

INSTRUMENTALNO uslovljavanje

Taan ogovor mora a se javi prepotkrepljenja

Taan ogovor mora biti u repertoaru subjekta

Subjekt mora biti dovoljno motivisan

Posledica mora da bude vremenski bliskaponaanju

Potkrepljenje mora da prati pojavu i daodgovara motivaciji subjekta


21/47

Uenje putem pokuaja i pogreke -Zakon efekta


22/47

Tipovi konsekvenci - posledica

Pozitivni ili negativni

Neto moe biti ato ili ouzeto

Dobre posledice:

Neto pozitivno ato, ili neto negativno,neprijatno sklonjeno

Loe posleice:

Neto negativno, neprijatno je ato ili netoprijatno , pozitivno je oduzeto

Copyright 2004 by Allyn and Bacon


23/47

Grafiki prikazi potkrepljenja i kazne

Preuzeto iz: Woolfolk, A. Educational psychology,1995

POSLEDICE EFEKAT

PONAANJE POTKREPLJENJEjaanjeponaanja

ponavljanjeponaanja

POSLEDICE

PONAANJE KANJAVANJE slabljenjeponaanja

proreivanjeponaanja


24/47

Reimi potkrepljenja

Tipovi reima potkrepljenja

Isprekidan/nedosledno

fiksan

interval uestalost

varijabilan

Interval uestalost

Stalno /kontinuirano


25/47

Reimi potkrepljenja


26/47

ta mislite koji reim potkrepljenjanajvie urvduje nauenu rekaciju?

Razmiljajte o situacijama u meuljuskimodnosima:

Roditelj i dete (dete se valja po podu da

bi obilo igraku)

Partnerski odnosi


27/47

Oblici socijalnog uenja Uenje imitacijom-moel se oponaa bez razumevanja emu

slui to ponaanje usvajanje specifinih reakcija, na osnovu posmatranja, bezposebnog uvebavanja i nagraivanja; ne mora a postoji

emocionalna vezanost za moel; usvaja se ui segment ponaanja

koji se upranjava u toku ogranienog perioa vremena Uenje ientifikacijom

Posebna vrsta uenja koja se ne moe svesti na neki oblikuslovljavanja: Vana uloga emocionalnih i motivacionih faktora;Usvajanje globalnih oblika ponaanja kao trajnih naina reagovanja;

Usvajanje sloenih oblika ponaanja, a ne posebnih reakcija; Usvojenioblici ponaanja su stalni i manifestuju se u uem vremenskomperiodu

Uenje uenjem uloga, oponaanjemuenje po moelu


28/47

Razlika izmeu uenja ientifikacijom iimitacijom

Identifikacija:

usvajanje sloenih oblika ponaanja bez uvebavanja iirektnog nagraivanja;

nuno postojanje (pozitivne) emocionalne veze samodelom

usvojeno ponaanje postaje stalno, manifestuje se utoku ueg vremena

T ij ij l j j


29/47

Teorija socijalnog uenja uenje pomodelu

A. Bandura (1973)

Uenje se eava posmatranjem i senzornimiskustvom

Uenje posmatranjem posleica koje rugi obijaju zaoreeno posmatranje

Uenje bez obzira na posleice. Moel pokazuje netoto onaj koji posmatra eli a naui

Teorija socijalnog uenja je bila osnova za pokretprotiv nasilja na televiziji i medijima


30/47

Bobo Doll Experiment

Deca gledala film u kojem odrasle osobe tuku lutku

Jedna grupa dece je vidjela verziju u kojoj je model

bio fiziki kanjen, ruga grupa verziju u kojoj jebio nagraen, treda grupa verziju u kojoj nije biloposledica

Najagresivnije su se ponaali oni koji su gleali film u

kojem je moel bio nagraen


31/47

Bobo doll


32/47

Uenje uvianjem

Uoavanje relacija je sutina uenja

Efekta uenja ne bi bilo bez koridenja viih

kognitivnih funkcija

usvajanje znanja u uem smislu

reavanje problema

Apstraktno miljenje a ne uslovljavanje


33/47

Uenje uvianjem karakterie:

o uspeha u reavanju neke situacije olazi se naglo

poto se jenom rei problem pokuaji se ne

ponavljaju

naeno reenje se ne koristi samo u istim ved i u

slinim situacijama


34/47

veba

Klasifikacija oblika uenja


35/47

Uenje i razvoj

Glavno pitanje u razvojnoj i peagokojpsihologiji je pitanje uzroka: zbog ega olazido promena (a li zbog uenja, ili naslea, ili

izloenosti elovanju sreine).

Da li je uenje poreeno razvoju ili razvoj

uenju?


36/47

Ge biste traili razliku izmeu uenja i razvoja?

Razvoj nije isto to i prosto sazrevanje

Nije isti ueo unutranjih i spoljnih uticaja (narazvoj vie utiu unutranji uticaji a na uenjedelovanje sredine i aktivnost same jedinke jeznaajnije

Da li kad neko diplomira je ista osoba kao i napoetku stuija?

Da li je pismen ovek isti kao ovek koji nije

pismen a istih je potencijala ? Zato se istorija eli na preistoriju i istoriju?

(istraivanje u SSSR iza revolucije)

k li?


37/47

ta se eava u koli?kola ne samo a aje znanja ona

kultivie i miljenje

Suar spontanih i naunih pojmova

Spontani Nauni pojmovi

nastaju iz detetove percepcije i

prakse

zasideni svakonevnimiskustvom

Neostaje im shvaenost,voljnost, postojanje u okviru

sistema

Nauni pojam nastajeu sistemu


38/47

Razvoj pojmova

Zato je u Beograu znatno toplije u junu nego uecembru? Izaberite jean o ponuenihodgovora: a. Zato to Sunce aje mnogo vie toplote u junu b. Zato to je Zemlja blia Suncu u junu c. Zato to je severna hemisfera blia Suncu u junu . Sunce je vie na nebu u junu, pa obezbeuje vie

sati dnevne svetlosti

Suar spontanih i naunih pojmova kognitivni razvoj


39/47

zablude

Mentalne prestave koje se znaajno razlikuju

o naunihDEJA SLIKA SVETA

Implicitne predstave KOLA IMPLICITNE PTEDSTAVE

nauni pojmovi


40/47


41/47

Ima li razlike izmeu procesa...

kaa se ui o molu (supstanci, pojmu ivo bide)i kada se gleda TV?

Da li ima razlike sa aspekta prijema novih

informacija, njihovog zapamdivanja,razumevanja (vest na TV malverzacije okoMobtela) a li je to znanje?

Koji je odnos pojmovnog razumevanja


42/47

Koji je odnos pojmovnog razumevanja

naspram primanja informacija

Informacije (Izolovane estice znanja) znanje iz

pojedinih nauka)

zapamdivanje razumevanje pojmova iodnosa (sistem pojmova)

nain sticanja informacija nain sicanja pojmova

V b


43/47

Veba

ta je ovo?

roces saznavan a e proces a t vne


44/47

roces saznavan a e proces a t vnekonstrukcije

na koji nain se ovija proces saznavanja: posmatranje,merenje elova, nagaanje, efinisanje pretpostavki,asimilacija nepoznatog u poznato, pokuaj a novouvuemo ok go moe u staro, preveemo u poznato.Uvek se novo prevodi, povezuje sa starim, i tako

osmiljava Prelazak procesa znanja u proces saznavanja. Isti proces i

ko vrhunskog naunika. Tako ie i uenje pojmova izbiologije i na niim i na viim nivoima, o postojedih

znanja ka novom. Proces saznavanja je proces aktivnekonstrukcije.

Preneti to saznanje u nastavu biologije: veza naunog isvakonevnog pojma (iskustveni ivotni pojmovi)



45/47


Uenje

Razumevanje pojma

uenje Uenjeuviajem

Uenje i

razvoj

Uenje po

modelu

Znaaj

preznanja

zablude

Saznanje kao

konstrukcijaznanja

Uenje i

saznanje

Klasino

uslovljavanje

________

Instrumentalno

uenje

Aktivno uenje fokusirano na uenika


46/47

Aktivno uenje fokusirano na uenikaili learner centred

Pomeranje fokusa sa isporuke programana proces nastave/uenja.

Pomeranje fokusa sa nastavnika na uenika.koncept uenjakoji je zasnovan na aktivnoj ko-konstrukcija znanja u

asimetrinojinterakciji uenikasa nastavnikom.Kljunipojam je aktivnostuenikau procesu uenja:

unutranja, misaona aktivnostpostoji kontinuum od manje sloenihdovisoko sloenih

aktivnosti su raznovrsne

aktivnosti su specifine, relevantne zaoreenisaraj

Svaka aktivnost uenikabidepodstaknuta oreenommetodomnastave/uenja.

Nema jenog reenja za sve situacije

i bli i k ji d lj j


47/47

Razni oblici koji zadovoljavaju ove

kriterijume

Verbalno smisleno receptivno uenje

Uenje reavanja problema (problem baselearning)

Uenje reavanjem sluajeva (case baselearning)

Razvoj pojmova (conceptual change)

Uenje zasnovano na izvorima Iskustveno uenje

Dramske radionice

Documents

5 Ucenje Bio