Elektronsko_ucenje

8/8/2019 Elektronsko_ucenje

1/15


2/15

2

Mnotvo ideja i mogunost njihove brze razmene idistribucije posredstvom Interneta znaajno je poboljalokvalitet obrazovnog materijala, a pojavilo se i interesovanje

za korienje novih za individualizaciju procesa uenja.Uoena je mogunost da se prikaz i dizajn obrazovnogmaterijala prilagodi uenicima sa posebnim potrebama (npr.korienje ispisa vrlo velikim slovima na ekranu za slabovideuenike ili emitovanje zvuka posredstvom raunara izvunika koji nosi proitani tekst umesto ispisa teksta).Talentovani uenici zainteresovani za oblasti u kojimapostoji veoma mali broj strunih nastavnika moguposredstvom Interneta da ue od nastavnika koji se nalazena drugom kraju sveta. Mogunosti da se uenje prilagodipotrebama i predispozicijama pojedinca delovale su

neogranieno.Stvarnost je pokazala da su mnoga oekivanja od e-

uenja bila preterana. Iako je uvoenje e-uenja, naroito ufakultetsko obrazovanje, za mnoge obrazovne institucije

postala dobra ekonomska prilika za neke i zakonska

obaveza, za sada su mogunosti koje ovaj vid uenja pruaslabo iskoriene.

Najveu ulogu u brzom razvoju e-uenja ima Interneti njegov razvoj. Ueniku je potreban raunar i Internet veza

da bi mogao da pristupa resursima za uenje koje takoepreuzima sa Interneta.

Na Internetu postoji veliki broj besplatnih Web strana

za uenje na daljinu, sa izuzetno korisnim i raznovrsnimsadrajima. uveni MIT (Massachusetts Institute of

Technology) je postavio otvoreni sistem za pristup svojimnastavnim sadrajima na adresi http://ocw.mit.edu

Iako je tek od skoro uao u iru upotrebu, sistemuenja na daljinu svoje poetke belei jo pre vie od 100godina. 1892. godine Penn State University, USA

(www.psu.edu) je sa jo dva univerziteta razvio sistem zadostavljanje materijala za uenje u ruralnim predelimaSjedinjenih Amerikih Drava kao nain pristupa iremkrugu studenata koji nisu mogli da pohaaju univerzitet.Kamionetima je distribuirana pota sa materijalima zauenje studentima koji su iveli daleko od obrazovnihcentara, ali su eleli da se obrazuju.

Sa tehnolokim razvojem, pojavile su se novemogunosti za uenje na daljinu: obrazovne emisije na

radiju (1920), nastavna televizija (1950), korienje satelita(1970) i kablovske televizije (1980) za brz prenos

obrazovnih multimedijalnih materijala na daljinu.

Zajednika karakteristika svih ovih sistema jeste da su bili jednosmerni i asinhroni. Uenici su sluali ili gledaliobrazovne kurseve, ali ni na koji nain nisu mogli dapostave pitanje predavau ili razmene miljenja sauenicima na drugom kraju sveta koja su u isto vremepratili ista predavanja. Ova situacija se izmenila

uvoenjem sistema video konferencija (sredinom 1980), ali je u to vreme ovaj sistem bio veoma skup i dostupan

uskom krugu ljudi.

Pojavom jeftinih linih raunara pojavljuju sematerijali za uenje koji koriste mogunosti raunara - dase naprave lekcije koje osim teksta nose i zvuk, sliku ili

filmske zapise, ali i mogunost da se naprave interaktivniobrazovni materijali i testovi znanja i vetina. Oviobrazovni materijali se u poetku distribuiraju na

disketama, kasnije na kompakt diskovima i putemInterneta. Uenje uz pomo raunara dobija nazivelektronsko uenje (skraeno e-uenje, eng. e-learning).

Nove mogunosti za jeftino snimanje i montiranjefilmova ili obradu zvuka i slike, ranije dostupne samo

profesionalnim producenatskim kuama sada su postalepristupane kolama i nastavnicima, svima kojima jedostupan lini raunar. Otvorene su mogunosti da

multimedijalne obrazovne sadraje prave iroki krugovinastavnika, a pojavom Interneta i mogunost da se ovisadraji razmenjuju irom sveta.

Uenje na daljinu i e-uenje (1)
http://ocw.mit.edu/http://ocw.mit.edu/http://ocw.mit.edu/


3/15

3

Za svaku izabranu temu mogu se preuzeti materijali

za uenje, ispiti, a opisana su potrebna predznanja isadraj kursa. Neki od ovih kurseva imaju i multimedijalnesadraje koji se nalaze na adresihttp://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm.

Pre pregleda ovih materijala student moe dapreuzme propratnu dokumentaciju kako bi imao detaljniji

uvid u materiju.

Drugi primer Web lokacije koja daje pristup

obrazovnim sadrajima jeste Web lokacija obrazovneinstitucije tehnikih nauka ParisTech http://graduateschool.paristech.org, koja takoe nudi

preuzimanje razliitih materijala za uenje na francuskomjeziku.Ovi primeri predstavljaju jednosmerne i

jednostavne primere -uenja gde ne postoji interakcija

izmeu nastavnika i uenika, niti izmeu uenika. Stimula-

tivno okruenje za uenje, bilo u uionici ili na mrei, mora

da omogui transfer znanja od nastavnika ka ueniku, ali i

mogunost komunikacije izmeu nastavnika i uenika radi

razjanjavanja i nadogradnje znanja. Uenje u grupi

vrnjaka i saradnja uenika pri uenju deo je stimulativnogokruenja za uenje.

Da bi se na mrei napravilo

ovakvo virtuelno okruenje za uenje,osmiljen je softver koji omoguavapravljenje i uvanje multimedijalnihobrazovnih materijala u elektronskom

obliku, pojedinano dostavljanje ovihmaterijala i zadataka uenicima itestiranje znanja uenika. Svi rezultatiuenja moraju se za svakog uenikabeleiti u bazu podataka radi praenja i

analize procesa uenja. Komunikacijaizmeu uenika i nastavnika obavlja seelektronskom potom ili putem forumana kojima uestvuju, razmenjujumiljenja i sarauju svi uenici iz grupe.Ovakav zatvoren i kontrolisan sistem e-

uenja, koji dobro modelira stimulativnookruenje za uenje, naziva se LearningManagement System (LMS). Dobar LMS

sistem treba da bude standardizovan, odnosno treba dapodrava SCORM (Sharable Content Object ReferenceModel) koji predstavlja skup standarda i pravila za uenjezasnovano na Webu.
http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htmhttp://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htmhttp://graduateschool.paristech.org/http://graduateschool.paristech.org/http://graduateschool.paristech.org/http://graduateschool.paristech.org/http://graduateschool.paristech.org/http://ocw.mit.edu/OcwWeb/Global/OCWHelp/avocw.htm


4/15

4

Prvi zadatak ADL-a je praktina definicija standarda ipreporuka za kreiranje materijala za uenje. Rezultatovoga je dokument koji daje specifikaciju standarda koji je

nazvan SCORM ija je aktuelna verzija SCORM 2004.

Scorm standard definicija SCO

SCORM standard uvodi termin deljenog objekta

sadraja SCO (eng. Sharable Content Object) kojipredstavlja osnovnu jedinicu materijala za uenje (eng.Learning Object). SCO je ekvivalent jednoj lekciji, u

elektronskom kursu. SCO moe da se sastoji od teksta,slika, video sekvenci ili ak od interaktivnih sadraja kaoto su flash ili java aplikacije (ovi manji delovi od kojih se

modularno sklapa SCO zovu se eng. Asset). SCO jeopisana meta podacima, koji omoguavaju pronalaenjelekcije po razliitim tehnikim i pedagokim kriterijumima .

Svaka SCO treba da predstavlja loginu izaokruenu celinu, koja nije preobimna, i moe se uklapatiu celinu elektronskog kursa. Ove lekcije mogu da nose

predavanje ili testove sa razliitim oblicima odgovora(jednostruki ili viestruki izbor, dopunajvanje i dr.).

Strukturiranje sadraja elektronskog kursa se vri izboromi slaganjem SCO-ova po odreenom redosledu.

Scorm standard osnovne postavke

Trajnost (eng. Durabillity)

Jednom kreiran materijal za uenje se moe koristiti utoku relevantnog vremenskog period bez obzira ne

aktuelnu verziju softvera i hardvera (to omoguava dase, uprkos tehnolokom napredku, koriste venapravljeni obrazovni materijali za elektronsko uenje,ako su napravljeni po SCORM standardu).

U prolom broju i prvom delu serijala oelektronskom uenju prikazan je istorijat razvoja i osnovnikoncepti. U ovom nastavku tema su standardi

elektronskog uenja, sa naglaskom na dominantni SCORMstandard.

SCORM je skraenica od "Shareable Content ObjectReference Model" to moemo da prevedemo kao objektnireferentni model deljenog sadraja.

Standardi elektronskog uenja

Sa brzim irenjem razliitih vidova elektronskog

uenja, na tritu se pojavio i veliki broj platformi razliitihproizvoaa (LMS Learning Management System).Njihova namena je skladitenje, upravljanje i distribucijamaterijala za uenje kranjim korisnicima. Razvoj kvalitetnihmaterijala materijala za uenje podrazumeva znaajniutroak vremena i novca. Zbog toga je od velikog znaajada ovi materijali budu kompatibilni sa razliitimplatformama za elektronsko uenje, njihovim verzijama ioperativnim sistemima nad kojim su izgraeni.

Pre pojave standarda u ovoj oblasti to nije biosluaj. Proizvoai materijala za uenje su morali damaterijale kreiraju u vie verzija kako bi pokrili razliitesisteme. Materijali kreirani u jednoj koli se nisu moglikoristiti u drugoj koja ima razliitu platformu zaelektronsko uenje. Sve ovo je znaajno poveavalo cenuili onemoguavalo deljenje materijala izmeu obrazovnihinstitucija. Zato je zakljueno da treba definisati standardkoji e prihvatili proizvoai platformi za uenje i kreatorimaterijala za uenje. Tada bi svi materijali saglasni saovim standardnom radili na takoe standardizovanimplatformama za elektronsko uenje.

Voene ovom idejom, standarde su poeli da praveIMS globalni konzorcijum za uenje i Svetsko drutvoinenjera elektrotehnike i elektronike IEEE. Januara 1999.godine velike amerike organizacije "White House Officeof Technology", "Department of Defense" i "Department of

Labor" su pokrenule Advanced Distributed Learning (ADL)

inicijativu ija je uloga upravo standardizacija materijala za

uenje koja e biti opte prihvaena.Ovoj inicijativi su se pridruio i veliki broj

obrazovnih institucija i zainteresovanih kompanija.


2

3

4

5

6

1


5/15

5

Definicija SCORM standarda

Materijali za uenje mogu da se prikazuju uInternet pretraivau. Termin "SCORM paket" oznaavakolekciju od najmanje jednog ili vie web baziranog

sadraja pod nazivom "Shareable Content Object" SCO.Kompletan SCORM paket je opisan kroz manifest. Na

sledeoj slici je prikazana struktura SCORM paketa.

Manifest opisuje ceo paket preko struktuiranog

XML dokumenta. itanjem manifesta, LMS dobija sveinformacije o sadraju paketa, strukturi organizacija i

kolekciji resursa koje sadri.

Metapodaci sadre deskriptivne i administrativnepodatke o paketu, kao i informacije koje definiu paket zasaglasnost sa SCORM standardom.

Organizacije predstavljaju jednu ili vie aktivnostikoje koje mogu biti po potrebi ugnjedene. Ova listaaktivnosti predstavlja nain i redosled na koji e se resursi

dostaviti ueniku. SCORM paket mora da ima najmanjejednu organizaciju.

Klasifikacije su atributi koji opisuju paket i pomoukojih ga je mogue uvrstiti u katalog i globalnopretraivati.

SCO predstavlja "pravi" materijal koji se isporuujeueniku. Jedan SCO se obino sastoji od vie datoteka

(html, flash, video i audio, interaktivni mediji...) koje uenikprati kao obine ili interaktivne lekcije, a mogupredstavljati i razliite vrste testova.

Prenosivost (eng. Interoperability)

Materijali za uenje su bez potrebe za izmenama,prenosivi na razliite platforme za elektronsko uenje(napravljeni elektronski materijali za uenje na nekojSCORM kompatibilnoj platformi mogu se koristiti na

bilo kojoj drugoj, bez obzira na proizvoaa platforme)

Ponovna upotrebljivost (eng. Reusability)

Svaka SCO moe biti vie puta upotrebljavana kao deorazliitih obrazovnih celina, u razliitim kontekstima i

za razliite ciljeve uenja.

Dostupnost (eng. Accessability)SCORM materijale je mogue klasifikovati i pronai uzahvaljaujui meta podacima (pronaenje SCO eomoguiti instruktoru koji sastavlja novi kurs da je, akomu odgovara, ukljui u sled kursa koji pravi).

Microsoft

Class Server

Moodle

WebCT

Metadata

S C O R M PA KET

Manifest

Metapodaci

Organizacije

Klasifikacije

SCOSCOSCO


6/15

6

Na matinoj Web strani ADL organizacijewww.adlnet.org se mogu videti sve informacije o SCORM

standardu.

SCO moemo tretirati kao mini web sajt sa svojomstrukturom direktorijuma i sadrajem. Svi linkovi u SCOokviru moraju biti relativni kako bi bili nezavisni od fizikelokacije distribucije.

LMS itajui paket ima sve potrebne informacije otome kako, kojim redosledom i na koji nain pokree svakiSCO. Na sledeoj slici je prikazan nain pokretanja i

praenja SCO u toku vremena:LMS e u praksi proitati potrebni SCORM paket iz

lokalnog skladita (najee relaciona baza ili jednostavno

sistem datoteka), razumeti njegov sadraj i potom pozadatim organizacijama pokretati pojedinane SCO delovepaketa. Svaki pokrenuti SCO se prosleuje ueniku krozlokalnu mreu kole ili globalni Internet i potom pokreelokalno, u pretraivau na raunaru uenika.

Tokom rada se odrava stanje sesije, odnosno SCOkomunicira sa LMS-om. Na ovaj nain se moe, na primerpratiti napredovanje u uenju i testiranju i sve te

informacije upisivati u bazu podataka kole. Po SCORMstandardu, vrsto su definisane odreene funkcije zakomunikaciju izmeu okruenja i CSO aktivnosti.Na sledeoj slici je prikazana ema distribucije ikomunikacije izmeu LMS-a i CSO na strani servera iklijenta, kao to je prikazano na sledeoj slici:

Pokree CSO

LMS

CSO

Nadgleda status izvravanja

Vri transfer podataka Kreira korisniki interfejs

Vri navigaciju

Sakuplja i skladiti

interaktivne informacije

Parametri

Inicijalizacija

Zavretak

VREME

LMS

SCO

SkladiteSCORM

paketa

Radno okruenjena strani servera

INTERNET PRETRAIVA

Radno okruenjena strani klijenta

Pokree SCOUpravlja sesijom

Korisniki interfejs ...

SCO

INTERNET / MREA
http://www.adlnet.org/http://www.adlnet.org/http://www.adlnet.org/


7/15

7

Microsoft PowerPoint

Profesori koji koriste sistem prikazivanja slajdova u

uionici mogu veoma jednostavno od njih kreirati HTMLstrane i ukljuiti ih u resurs za uenje. PowerPoint ima

opciju snimanja prezentacije u HTML formatu ipublikovanja direktno na Web sajt kole. Otvorite svojuprezentaciju i u meniju Datoteke (eng. File) izaberite

opciju Snimi kao Web stranu (eng. Save as Web page).

U otvorenom dijalogu u padajuoj listi Snimi kao tip (eng.Save as Type) treba izabrati opciju "Web page (*.htm;

*.html) i kliknuti na Snimi (eng. Save). Nakon nekoliko

trenutaka, kompletna prezentacija e biti snimljena uHTML formatu i ne samo to. Glavna strana prezentacije

nudi i opcije za navigaciju kroz sladove sa listom naslovasvakog pojedinanog slajda.

Na narednoj slici je dat primer jedne PowerPoint

prezentacije snimljena na gore opisani nain i otvorene iWeb itau.

Interesantan, SCORM kompatibilan alat, koji je

nadogradnja za PowerPoint je Microsoft Producer. Za

licencirane korisnika PowerPoint je besplatan i moe sepreuzeti sa Internet adrese http://www.microsoft.com/

office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspx.

Bazira se na PowerPoint prezentaciji, ali omoguavadodavanje multimedijalnih sadraja, video i audio snimaka

i ima funkcionalnosti montae audio i video materijala. Nakraju se sve moe publikovati na Web.

Alati i tehnologije za implementaciju e-uenja

Osnovni koncept elektronskog uenja je baziran na

html-u sa popratnim multimedijalnim i programskim

elementima. U prethodnom nastavku je obraen SCORMstandard, reeno je da je svaki resurs za e-uenje je opisan

kao Web sajt koji je po odreenim pravilima postavljen,

opisan u SCORM manifestu i izvrava se u okviru nekog

sistema koji sadraj distribuira uenicima. Uenici sa svoje

strane, za pregled i rad sa ovim materijalima na raunaru

koriste Web pretraiva koji je po potrebi "obogaen"mogunostima reprodukcije multimedijalnih sadraja i

interaktivnog rada.

U ovom nastavku se posveujemo alatima i

tehnologijama za kreiranje, distribuciju i praenje

materijala u okruenju e-uenja.

Zavisno od vrste sadraja koji se nalaze u jednom

resursu, zavise i alati koji se koriste. Ne postoji univerzalni

alat koji idealno zavrava posao. Svaki ima svoje dobre i

loe strane i esto se koriste vie njih za isti posao.

Tehnologija je kompleksna i potrebno je nauiti puno

stvari. Da li ovo znai da je kreiranje materijala za uenjedostupno samo profesionalcima? Odgovor je sigurno da

ne. Na tritu postoji veliki broj sofisticiranih alata koji su

jednostavni za korienje i koje je lako nauiti. Zahvaljujui

njima, uz osnovna uobiajena informatika znanja je

mogue kreirati veinu potrebnih resursa za uenje.

Kako da napravim resurs za uenje

Kada pone razmiljanje o kreiranju novog

materijala, prvo pitanje moe biti "koji alat da koristim"?Ovo je pogreno pitanje. Prvo pitanje bi trebalo da bude"koji tip resursa elim da napravim i kakve materijale elimu njemu da koristim"? Pravi odgovor na ovo pitanje,

kasnije diktira i odgovarajue alate za posao.Ono to je osnov za svaki resurs za uenje je HTML

kod. Iskusni kreatori Web sajtova poznaju HTML sintaksu,

ali u velikom broju sluajeva se mogu koristiti Officeaplikacije koje imaju mogunost izvoza (eng. export)

sadraja u HTML format. Ovo ne ukljuuje samo tekst, vei slike, animacije, multimediju i ostalo zavisno od alata isadraja.

http://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspxhttp://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspxhttp://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspxhttp://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspxhttp://www.microsoft.com/office/powerpoint/producer/prodinfo/default.mspx


8/15

8

Microsoft FrontPage

Ovo je alat koji omoguava vizuelno kreiranje Webstranica. Slino kao u bilo kom programu za obradu tekstaprofesor moe kreirati sadraj, umetati multimedijalne

materijale i organizovati navigaciju izmeu vie stranica. Usvakom sluaju rezultat je HTML kod koji uenici gledaju uWeb itau. Ovo je odlino kao temelj za bilo kojimaterijal, ali u svom osnovnom obliku ne daje potrebnu

interaktivnost.

Korienjem Java skripting jezika, Flash i softverskihemulacija je mogue uspostaviti interakciju sa uenikom ipo potrebi sa bazama podataka.

Asinhrone diskusije

Ovakav vid komunikacije omoguava profesorima,uenicima i svim drugima da meusobno razmenjujuinformacije, postavljaju pitanja i dobijaju odgovore.

Komunikacije se najee obavlja u obinom tekstualnomformatu.

Realizuje se preko elektronske pote, programa zakonferencije i foruma. Oigledno, ovakav tip komunikacije

nije za komunikaciju u realnom vremenu i strogoposmatrajui ne moe da se svrsta u e-uenje. Meutimmoe biti odlina podrka sistemu za e-uenje u realnomvremenu, omoguavajuu uesnicima naknadne diskusije,pitanja i odgovore.

Programski jezici

Programiranje resursa za uenje je kompleksno izahteva profesionalce iz vie oblasti. Programiranje se

moe izvesti na Web serveru ili na klijentu kada seprogram izvrava u Web itau. Na ovaj nain se mogudodati mnoge nove funkcionalnosti Web strani ime sepostie proizvoljno kompleksna interaktivnost umaterijalima za uenje. Na internetu postoji puno gotovihJava skriptova za razliite namene koji su slobodni zapreuzimanje. Mogu se ugraditi u HTML strane i ovo moebiti dobra poetna osnova za dalji razvoj.

Na raspolaganju su razliite verzije ASP (eng. Active

Server Pages), ASP.NET, CGI, PHP i drugih tehnologija zakreiranje skriptova na strani Web servera i Java odnosno

VB skript na strani klijenta.

Osim samog programa, sa gore navedene adrese se

mogu preuzeti setovi razliitih ablona koji su posebnoprilagoeni za razliite scenarije e-uenja.

Uz malo truda rezultati mogu biti atraktivni i

funkcionalni materijali za uenje. Na sledeoj slici jeprikazan glavni prozor aplikacije:

Dobre strane korienja PowerPoint aplikacije ukreiranju materijala za e-uenje su:

jednostavna upotreba i brzo uenje

mogunost korienja ranije uraenih prezentacija

uz pomo Producera prezentaciju moete obogatitimultimedijalnim sadrajima i napraviti scenariopregleda raspoloivih materijala

Loa strana je ne postojanje interaktivnosti izmeuprofesora i aka. Veoma je teko (mada tehnikiizvodljivo) napraviti na primer, test znanja ili navigaciju po

materijalima zavisno od interakcije uenika. Ovojednostavno nije alat koji je predvien za ovake namene.


9/15

9

Osim ovoga ima jo mogunosti od kojih je jakokorisna opcija snimanja (eng. capture) deavanja naekranu kompjutera.

Na ovaj nain je mogue snimiti demonstraciju radana kompjuteru i pretvoriti je u video tok. Windows Media

Encoder je besplatna aplikacija i moe se preuzeti sasledee adrese:http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/

forpros/encoder/default.mspx

Baza podataka

Ako je potrebno sauvati rezultate testova i bilo

koje druge rezultate interaktivnosti u procesuelektronskog uenja, najbolje mesto je baza podataka.Takoe, sadraj Web stranica u sklopu resursa za uenjese moe automatski generisati na osnovu sadraja u bazipodataka ime se moe na primer ostvariti adaptivnouenje i testovi na osnovu profila uenika i ranijepostignutih rezultata.

Kasnije se sakupljeni podaci mogu podvri razliitimanalizama uspeha po razliitim osnovama.

Komunikacija izmeu resursa za uenje i bazepodataka je tano definisana SCORM standardom i raunao njoj obino vodi sistem za uenje koji upravljamaterijalima za e-uenje.

Zakljuak

U ovom momentu sve navedeno verovatno izgleda

jako komplikovano ukljuuje niz veoma razliitih

tehnologija i alata. Najbolji poetak za nastavnika je izradaPowerPoint prezentacija. Kreirajte prezentaciju koja

prikazuje nastavnu oblast i snimite je kao HTML.

Preporuka je svakako i obogaivanje ovako kreiraneprezentacije razliitim video i audio materijalima. Za ovo jenajbolji jednostavan za uenje alat Microsoft Producer.

Na ovaj nain je mogue kreirati veoma kvalitetneprezentacione materijale za elektronsko uenje.

Od alata, verovatno najkompletniji koji pokriva ASP,

ASP.NET i Java programiranje je Visual Studio 2005. Na

raspolaganju je i besplatna verzija pod nazivom Visual

Web Developer 2005 Express edition izuzetan alat kojise moe preuzeti sa adrese:http://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/

Pod programske jezike moemo svrstati iinteraktivne Flash animacije koje se baziraju na akcionim

skriptovima

Video materijali

Ako slika govori vie nego hiljadu rei, kolikuvrednost za uenje imaju dobro kreirani i predstavljeni

video materijali?Distribucija video materijala za elektronsko uenje

se najee radi preko tehnologije video toka (eng. videostreaming). ta tano predstavlja video tok? Prilikompregleda video materijala na Internetu postoje dva naina:uenik moe da kompletan video preuzme na svoj raunari tek po zavrenom prenosu moe da ga pogleda. Ovoobino znai due ekanje jer su video materijali najeeveoma veliki i potrebno je dosta vremena za njihov

prenos.Efikasniji nain je da se video materijal prenosi umanjim delovima koji mogu odmah da se reprodukuju.

Uenik sada ne mora da eka prenos celog videa, ve gagleda "uivo", kako se njegovi delovi prenose do raunara.Idealno je da vreme prenosa kompletnog videa buda

manje ili jednako od njegovog trajanja. Na primer ako za

prenos videa koji traje 30 minuta treba 25 minuta,

korienjem tehnologije video toka ni malo se ne eka iuenici imaju oseaj da je kompletan video na njihovimraunarima.

Detaljne informacije o ovoj tehnologiji, kreiranju i

korienju u svrhu elektronskog uenja se mogu nai naWeb lokaciji:

http://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/

streaminglearning.htm

Windows XP poseduje aplikaciju Windows Movie

Maker koja moe (izmeu ostalog), da bilo koji videomaterijal konvertuje u video tok. Osim ove aplikacije za

svaku preporuku je i aplikacija Windows Media Encoderkoja takoe omoguava konverziju u video tok.
http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/forpros/encoder/default.mspxhttp://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/forpros/encoder/default.mspxhttp://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/forpros/encoder/default.mspxhttp://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/http://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/http://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/streaminglearning.htmhttp://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/streaminglearning.htmhttp://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/streaminglearning.htmhttp://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/streaminglearning.htmhttp://www.e-learningcentre.co.uk/eclipse/Resources/streaminglearning.htmhttp://msdn.microsoft.com/vstudio/express/vwd/http://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/forpros/encoder/default.mspxhttp://www.microsoft.com/windows/windowsmedia/forpros/encoder/default.mspx


10/15

10

Bihevioristika teorija i instrukcioni dizajn

Teorija biheviorizma uenje smatra uslovljenimprocesom usvajanja novog ponaanja, uz insistiranje namerljivim rezultatima uenja. Iako ova teorija ne

objanjava sve aspekte uenja oveka i u nekim jesegmentima otro i esto osporavana, deo preporuka semoe uspeno primeniti pri pravljenju papirnih udbenikai osmiljavanju klasine nastave, ali i u pravljenjuobrazovnih i nastavnih materijala za elektronsko uenje.Navodimo vane preporuke: Uenicima je neohodno predoiti jasno definisane ishode

uenja (npr. Kada nauite ovu lekciju znaete... ,razumeete vezu izmeu...., moi ete da napravite....).Osim sistematizacije znanja ovakvo definisanje ishoda daje

uenicima mogunost kontrole sopstvenog uenja isamoprocene rezultata svog uenja (ishodi mogu biti dotanina isplanirani).

Organizacija i predstavljanje nastavnih materijala u okviru

lekcije, ili samih lekcija u okviru kursa, mora da bude

logina, npr. graenje od lakeg ka teem, ili od poznatogka nepoznatom, od teorije prema praksi itd.

Potrebno je testiranje uenika po zavrenoj lekciji da bi seutvrdilo da li su definisani ishodi uenja zaista postignuti.

Ovi rezultati se koriste u obezbeivanju povratneinformacije ueniku.

Neophodno je ueniku dati povratnu informaciju koja e muomoguiti da se razvija i planira svoje dalje uenje!

Kognitivistika teorija i instrukcioni dizajn

Kognitivna pedagogija se zasniva na kognitivnoj

psihologiji koja uenje prouava kao mentalni proces kojiukljuuje pamenje, razmiljenje, apstrakciju, motivaciju i

metakogniciju. Obrada informacije dobijene kroz ula seobavlja u nekoliko koraka: informacija se od ula prima usenzorno skladite u kome se zadrava manje od sekunde,te ako se odmah ne prebaci u krakotrajnu memoriju biva

zauvek izgubljena. Iz kratkotrajne memorije informacija

se prebacuje u dugotrajnu memoriju samo ako je efikasno

obraena. Zato kognitivne teorije uenja posveuju punopanje strategijama uenja koje podravaju obraduinformacija na svakom od pomenutih stadijuma pamenja.

Motivacija i podizanje panje uenika potrebni su da bi seinformacija iz senzornog skladita prebacila u krakotrajnumemoriju. Zbog ogranienog kapaciteta radnememorije informacije treba da budu organizovane i

podeljene u manje delove.

Instrukcioni dizajn i elektronsko uenje

Pedagoke teorije su se stoleima razvijale pod

uticajem psiholokih teorija, praktinih zapaanja i analizeprocesa nastave u uionici gde su licem u lice komuniciralinastavnik i uenici. Razvoj tehnike ponudio je novookruenje za uenje i nastavu, koje uvodi u praksu novemetode nastave, uz izmenjenu ulogu nastavnika i uenika.

Mogunost uspostavljanja asinhrone nastave nadaljinu iznedrila je tzv. virtualne uionice, gde uenici inastavnici komuniciraju putem interneta na specijalnim

Web portalima, pristupajui namenski napravljenim

nastavnim materijalima i diskutujui na mrei u grupamaoformljenim po uzoru na odeljenja.

Kvalitetni nastavni materijali dobijaju sve vanijuulogu, a nastavnik igra ulogu mentora iji zadatak nije daprepriava lekcije koji su multimedijalno ili ak i u formielektronskih igara i simulacija dostupni svim uenicima,nego da prati razvoj svakog uenika i upuuje ga nadodatne izvore ili preispitivanje miljenja i stavova.

Pratei razmenu miljenja meu uenicima i

moderirajui njihovu diskusiju, ili razmenjujui pitanja iodgovore sa svakim od uenika ponaosob, nastavnik vodiuenika u procesu uenja. Individualni proces uenjaostaje u okruenju virtualne uionice kolektivni procesnastave, sa mogunou individualizacije nastave.

Upotreba modernih informacionih i komunikacionih

sredstava omoguava i mnogo manje sloene oblikemetoda elektronskog uenja, kao to je pravljenjeobrazovnih materijala namenjenih samostalnom uenju

koji se distriburaju na CD-ovima ili DVD-ovima. Upravljenju elektronskih kurseva i obrazovnih/nastavnih

materijala koji su vrlo razliiti po metodama nastave,ciljevima uenja, medijumu kojim se distribuiraju itd. trebakoristiti preporuke instrukcionog dizajna koje odgovaraju

ciljnoj grupi kojoj su namenjeni, predvienim ishodimauenja, metodama nastave...

Bihevioristike, kognitivistike i konstruktivistiketeorije uenja imaju veliki uticaj na razvoj modernihpedagokih modela elektronske nastave i instrukcionidizajn.



11/15

11

Uenicima treba pruiti pomo u razumevanju noveinformacije u kontekstu ve postojeeg znanja kojeimaju, npr. postavljanjem pitanja koja slue zaaktiviranje postojeeg znanja pre prelaska naprezentaciju novih informacija (i koja mogu pomoiuenicima razliitog predznanja da na raliiti nain irazliitim putem ue novo) i korienjem modelaprekaza informacija. Primena testova predznanja koji

se izvravaju na raunaru i ueniku odreuju kojelekcije treba da ui a koje ve zna je dobar primer zametodu aktiviranja postojeeg znanja.

Pri osmiljavanju lekcije ili kursa treba informacijepredstavljati i odmah formirati vezu meu njima, uobliku mape informacija koja moe biti linearna, uobliku zvezde, stepenasta ili

kombinacija ovih oblika.

Mapa informacija

omoguava pregled isistematizaciju, te uenikuolakava sastavljanje celoviteslike.

Slika 2: Linearna mapa informacija

Slika 3: Zvezdasta mapa informacija

Slika 4: Stepenasta mapa informacija

Koliina informacija koja prelazi u dugotrajnopamenje zavisi od kvaliteta i dubine obrade ukratkotrajnoj memoriji, pa je obrada dobra ako formira

vie veza u pamenju i uklapa se u postojee kognitivnestrukture.

Kognitivnu strukturu predstavljaju mree vorovakoji sadre informacije. Uenje se zavrava uspenompromenom postojee kognitivne strukture koja se izmenilaprihvatanjem informacije.

Slika 1: Obrada informacije

Uticaj kognitivne psihologije na instrukcioni dizajn

objekata elektronskog uenja se odvija kroz preporuke za:

Korienje strategija koje poveavaju panju uenika ipojaavaju percepciju: informacije smetaju u sredinu

ekrana za itanje, kljune informacije se specijalnonaglaavaju (upotrebom boja, promenom veliineteksta, upotrebom grafikih elemenata i dr.), brojinformacija koje se vide na ekranu je ogranien, vano

je ispotovati sled informacija i grupisati ih u logineceline (neki pedagozi predlau grupisanje u celine od 5do 9 informacija).

Sloenost i teina materijala moraju da odgovarajukognitivnom stepenu razvoja uenika i mora se

napraviti jasna veza sa jednostavnijim i sa sloenijimmaterijalima koji se bave istim pitanjem, za uenike sarazliitim predznanjem

SENZORNO

SKLADITE

INFORMACIJE

KRATKOTRAJNA

MEMORIJA

DUGOTRAJNA

MEMORIJA

informacija 1

informacija 2

informacija 3

informacija 4

poetak lekcije

ili kursa

informacija 1

informacija 2

informacija 3informacija 4

informacija 5

informacija 1informacija 2

informacija 3informacija 4informacija 5

poetak lekcije

ili kursa


12/15

12

Konstruktivistika teorija i instrukcioni dizajn

Konstruktivistika pedagogija ne vidi uenika kaoaktivnog subjekta kome se ne moe preneti znanje vekoji stie znanje kroz svesnu obradu informacija i linu

interpretaciju nauenog.U ovakvom modelu nastavnik je savetnik pri uenju,

a uenje je proces otkria i konstrukcije znanja.

Preporuke konstruktivistike kole miljenja za

instrukcioni dizajn:

Uenje mora da bude interesantan i aktivan proces, patreba koristiti strategije koje uenika stavljaju u sredite

procesa uenja. Uenici moraju sami da imaju kontrolunad procesom uenja.

Uenje mora biti smisleno za uenike, pa pri pravljenjuobrazovnih materijala i kurseva treba ukljuiti u njihprimere koji su bliski uenicima, a uenik treba damoe da ima izbor izmeu zadaka koji su mu smisleni ibliski, to e mu pomoi u kontekstualizaciji ipersonalizaciji znanja

Uenici sami kreiraju svoje znanje, zato je dobra

interaktivna nastava gde uenici sami kontroliu brzinuuenja i biraju informacije koje ue, sami ihkontekstualizirajui i personalizujui (to za njih ne radinastavnik!). Pretraga interneta u potrazi za

informacijama, korienje interaktivnih kompjuterskihprograma i igara u uenju su samo neki od primera zaprimenu ovih preporuka u elektronskom uenju.

Kolaborativno i saradniko uenje se uenicimaomoguava grupisanjem uenika u grupe kojima se

omoguava elektronska komunikacija i saradnja.Time se uenicima daje mogunost da praktikujusaradnju i stiu ivotno iskustvo rada u grupi, ali trebavoditi rauna da grupe budu sastavljene od uenikakoji imaju sline stilove uenja, oekivanja, predznanje..

Uenicima treba ostaviti vreme i planirati aktivnosti zapromiljanje (npr. upotrebom pitanja za pomo urazumevanju u toku lekcije.

Korienje strategija za dublju obradu informacija kojeod uenika zahtevaju da gradivo analiziraju, vrednuju,vre sintezu i primenu nauenog. Praktina primenanauenog u stvarnom ivotu omoguavakontekstualizaciju uenja.

Kroz dostupne tehnologije moe se ostvariti podrka zarazliite stilove uenja. Individualne razlike meuuenicima ogledaju se u tome kako uenici prihvataju iobrauju informaciju (ime se bavi i to klasifikujeKolbov Inventar stilova uenja ili se mogu klasifikovatipo Mayers-Briggs Indikatoru tipa). Uenicima trebadati mogunost da sami izaberu stil uenja ikomunikacije sa nastavnikom i svojim kolegama.

Prezentacija informacija treba da bude izvedena na to je mogue vie razliitih naina, da bi se zadovoljileindividualne razlike meu uenicima (treba ukljuiti itekstualne i slikovne i verbalnu prezentaciju

informacija, ako je to mogue). Osim toga, ako uenikinformacije prima u vie oblika bie bolje obraenenego ako ih primi samo u jednom (uenik pamti 10%od onog to proita, 20% onoga to uje, 30% onogato vidi, 50% onog to uje i vidi, 70% onoga toprodiskutuje sa drugima, 80% onog to lino doivi i

95% onoga to ispredaje)

Pri pravljenju obrazovnih materijala za elektronsko

uenje treba odravati panju i motivaciju uenika utoku cele lekcije (privui pozornost uenika i odravati

je sve vreme, treba informisati uenika o vanostiuenog npr. kroz primere primene u ivotu, trebapodsticati uenika na uenje i dati im samopouzdanjenpr. organizacijom materijala od jesnostavnog ka

sloenom, te pruati povratnu informaciju o

postignutim reziltatima na zadovoljstvo uenika poARCS modelu).

Podrku uenicima za korienje metakognitivnihvetina uenja tj. za korienje samosvesno sopstvenihkognitivnih vetina u uenju (npr. kroz pravljenjetestova koji e omoguiti samoproveru znanjauenicima)


13/15

13

Zakljuak

U dizajniranju obrazovnih materijala za elektronsko

uenje treba koristiti kombinaciju pristupa uenju ipreporuka za instrukcioni dizajn koje daju raliite

pedagoke teorije u zavisnosti od ciljeva uenja, ciljnegrupe, dostupne tehnologije i drugih faktora.

Navedene su tri kole miljenja i njihove preporukeza instrukcioni dizajn obrazovnih materijala bihevioristike, kognivistike i konstruktivistike.Bihevioristike strategije i njihove preporuke zainstrukcioni dizajn se pre svega koriste u pouavanjuinjenica, kognitivne strategije u pouavanju procesa inaela, a konstruktivistike strategije za podsticanje

naprednog miljenja koje promovie lino znaenje,s i t u i r a n o i k o n t e k s t u a l i z o v a n o u e n j e(po Ertmer-u i Newby-ju).


14/15

14

Integracija elektronskog uenja u proces nastave

Devedesetih godina XX veka dolo je do velikognapretka u razvoju informacionih i komunikacionih

tehnologija lini raunari su postali vrlo moni i jeftini ana internet mreu su se spojile gotovo sve naune iobrazovne ustanova ali i veina domova u visoko i srednjerazvijenim zemljama sveta. Ovakav razvoj je omoguiogotovo momentalnu i decentralizovanu razmenu velike

koliine informacija u bilo kom obliku (slika, tekst,muzika..) iz bilo koje take sveta. Ove informacije sumogle da se alju izabranom primaocu ili da sepostavljanju na Web sajtove gde su neselektivno dostupne

irokoj svetskoj publici.Navedene mogunosti za raunarsku obradu

podataka u naunim institutima, razmenu informacija isaradnju na internetu doprinele su jo brem razvojunauke to je dovelo do brzih tehnolokih promena uindustriji i skraenja ciklusa iskorienja maina i itavihproizvodnih procesa. Ove promene zahtevaju visoko

kvalifikovanu radnu snagu i sve vei broj zanimanja ispecijalizacija kojih ranije nije bilo, te potrebu da se radna

snaga stalno struno usavrava i doivotno obrazuje.

Izmena procesa obrazovanja

Zbog takvog napretka u svetskoj nauci i privredi na

poetku XXI veka postalo je neophodno da se menja iproces obrazovanja. U ogromnom korpusu znanja kojim

oveanstvo raspolae krajem XX veka, kole pristupajureviziji svojih obrazovnih programa uz svest da uenike nemogu da naue svemu ve da treba da ih naue da sesnalaze u moru lako dostupnih i neproverenih globalnih

resursa na internetu, da moraju da ih naue da ue itumae naueno u datom konstekstu, da bi znanje mogliuspeno da primene. Fakulteti se opredeljuju za sve vei iui broj specijalizacija, podrku uenju na daljinu radismanjenja trokova kolovanja i obezbeenjainternacionalno priznatog kvaliteta nastave, te podrkuindividualnim potrebama studenta koje proistiu izpredispozicija studenta, potreba i vizije izgradnje

sopstvene linosti i karijere.

Novi zahtevi koji se postavljaju pred obrazovanje

mogu se ispuniti primenom novih pedagokih metoda uzpuno iskorienje prednosti primena raunara i interneta uobrazovanju, koje su postale dostupne svakoj koli iueniku.

Iako su ovakva oekivanja sasvim logina, te se samnogo sigurnosti predviala revolucija u obrazovanju iuenju na prelazu iz XX u XXI vek, nije dolo do radikalnetransformacije obrazovanja koju e obeleiti primenaelektronskog uenja, promena uloge tradicionalnihobrazovnih institucija i oformljavanja visko profitabilne

privredne grane od obrazovanja. Nepripremljeni za

revoluciju u obrazovanju bili su i nastavnici i uenici,obrazovne ustanove i itave drave. Umesto revolucije,

svedoci smo evolucije obrazovanja i metoda uenja, spore ikatkada neefikasne i nematovite integracije mogunostiraunara i prednosti internet komunikacije u proces uenjai nastavne metode.

Ciklusi elektronskog uenja

Elektronsko uenje se po Zemsky-om i Massey-u(Zamsky i Massey, 2006) prihvata u ciklusima gde prvi talas

ini poboljavanje tradicionalnih konfiguracija programa uzpomo novih materijala i sredstava, bez menjanja metodanastave (klasine primere predstavljaju korienje PowerPoint prezentacija u nastavi, korienje interneta u svrhuistraivanja, korienje elektronske pote u komunikacijinastavnika sa uenicima... ).

U drugom ciklusu integracije elektronskog uenja unastavu se koriste nova sredstva za upravljenje procesom

nastave (kao to je softver za distribuciju nastavnihmaterijala i testovan koji moe da obezbedi elektronskukomunikaciju izmeu nastavnika i uenika, obradu ipraenje rezultata uenja i dr.).

U treem ciklusu prihvatanja elektronskog uenja zasvrhe nastave se prave, razmenjuju i koriste viestrukoiskoristivi objekti uenja napravljeni po nekom standardu(ovi objekti uenja mogu da budu razliite prirode odisto tekstualnih dokumenta sa metapodacima, do

tehnoloki i sadrajno sloenih interaktivnih simulacija).

Uenje na daljinu i e-uenje - zakljuak


15/15

U etvrtom ciklusu primene elektronskog uenjajavljaju se nove konfiguracije programa koje nastaju kada

nastavnici i institucije u popunosti preoblikuju sktivnostu

uenja i nastavu kako bi u potpunosti iskoristili prednostikojima se odlikuje nova tehnologija, bez recidiva

tradicionalne nastave (jedan od primera bi bio itav kursnapravljen kao sadrajno i metodoloki adaptibilan znanjui potrebama uenika, u simuliranom okruenju).

Od raunarske pismenosti i obrazovne kulturenastavnika i uenika, tamo gde je na raspolaganjuodgovarajui hardver i softver, zavisi u kom e ciklusuprihvatanja elektronskih metoda uenja nastava biti naobrazovnoj ustanovi. Na istoj obrazovnoj ustanovi mogu

postojati primeri primene koji su dostigli trei ciklus,

uporedo sa jednostavnim primenima integracije nastupnju prvog ciklusa.

U istoj obrazovnoj ustanovi gde postoje jako dobri

primeri iz drugog ciklusa primene, mogu da postoje i i

delovi obrazovnog procesa koji se odvija po receptu

tradicionalne nastave samo uz pomo krede i table, uuionici nalik na XIX vek koja tvrdoglavo ignorie promenedo kojih je dolo u okruenju. Naalost, vrlo su retki iskupi primeri primene svojstveni za etvrti ciklus.

Prihvatanje inovacija

Proces prihvatanja svake inovacije je u poetkuspor, ubrzava se sa s pojavom dominantnih praktinihreenja i zatim dolazi do zasienja. U svakoj populaciji, ane samo meu edukatorima, dokazano je da se populacija(npr. zemljoradnika koji prihvataju novi metod obraivanjazemljita) moe podeliti na inovatore koji trae nove idejei sprovode prve eksperimente (njih je oko 4%), na

tehnoloke lidere (oko 15%) koji se pokazuju motivisanimda usvajaju nove tehnologije na osnovu koncepta koji su

napravili inovatori, ranu veinu (oko treina populacije)koja koristi novinu kada je ve napravljen i prihvaendominantni dizajn, na kasnu veinu (oko treinapopulacije) koja spada u konzervativni deo populacije i

koja usvaja nove tehnologije sa znaajnim odlaganjem, tena grupu tradicionalista (oko 15%) koji se uporno opiru

promenama i onda kada je dokazano da je pronaenpravilan metod korianja inovacije i njena korisnost. Ovuteoriju predstavlja tzv. S kriva prihvatanja inovacije.

U razvijenom svetu veina edukatora u prihvatanjuelektronskog uenja prolazi kroz prvi ciklus, tehnolokilideri prolaze kroz drugi i trei ciklus, dok se samo se retkiinovatori mogu pohvaliti pokuajima da osmisle metodesvojstvene etvrtom ciklusu. U okruenju nauno itehnoloki zrelom za velika otkria, svet jo uvek ekaizvanredno talentovane edukatore koji e, poput Tesle iliAntajna, potpuno promeniti pogled na obrazovanje iobrazovnu praksu.

Iako ne postoje relevantna istraivanja, smelotvrdimo da je u Srbiji prihvatanje promena opisanih u

prvom ciklusu meu srednjokolskim nastavnicima sada ufazi rane veine, imamo dokaze da tehnoloki lideri iz ove

grupe edukatora eksperimentiu primenomkarakteristinom za drugi ciklus, i da postoji grupainovatori su zainteresovani za viestruko iskoristive objekteuenja treeg ciklusa.

Napor osavremenjavanja nastave uz primenu

elektronskog uenja se u osnovnim kolama, ali i nafakultetima u Srbiji, ograniava na akcije podrkeprimenama karakteristinim za prvi ciklus, uz retke primere

svojstvene za drugi ciklus kojih ima na nekim naimfakultetima.

Postoje realne anse za veliki iskorak uosavremenjavanju metoda nastave integracijom

elektronskog uenja u nastavu u Srbiji, za ta postojiinteres kola i interesovanje nastavnika. Najperspektivnijesu upravo nae srednje kole, gde se uz minimalnaulaganja u opremljenost kola i obuku onih nastavnika koji

jo uvek nisu raunarski pismeni, mogu za kratko vremepostii odlini rezultati. Ulaganja u osnovne kole ifakultete morae da prati jasna motivaciona kampanja zaedukatore, u kojoj e se jednostavno predoiti prednostikoje u nastavu i rezultate poduavanja moe da uneseprimena elektronskog uenja. Ba kao i drugde u svetu,suprotno visokim oekivanjima, proces ovakvogosavremenjavanja nastave bie evolutivan a nerevolucionaran.

Documents

Elektronsko_ucenje