MEGATREND UNIVERZITET - BEOGRADFAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE - POŽAREVAC

predmet: Međunarodni marketing

SEMINARSKI RAD:

Izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na svetsku pijacu

student: mentor:Emilija Maranović doc. dr Momčilo Manić br. indeksa: F/083/08

1

Požarevac, 24. decembar 2009. god.

Sadržaj

UVOD..................................................................................................................................3

1. AGENCIJE, SPORAZUMI, STANDARDI KOJIMA SE OMOGUĆAVA IZVOZ SRPSKIH KOMPANIJA.......................................................................................................................4

1.1. Agencije za podsticanje izvoza iz Srbije na inostrana tržišta...............................41.2. Sporazumi kojima je olakšan izvoz srpskih kompanija.........................................51.3. Standardi kvaliteta - propusnica za izvoz na inostrana tržišta.............................5

2. IZVOZ SRPSKIH PROIZVODA NA INOSTRANO TRŽIŠTE...................................................73. IZVOZ PREHRAMBENIH PROIZVODA IZ SRBIJE NA SVETSKU PIJACU.............................7

3.1. „Swisslion Takovo“ – srpski gigant na svetskom tržištu......................................83.2. „Delta agrar“ d.o.o. – veliki srpski izvoznik........................................................83.3. „Pik Bečej“ a.d. – domaća kompanija koja plasira svoje proizvode širom sveta93.4. „Imlek“ – regionalni lider mlekarske industrije................................................103.5. „Dijamant“ a.d. – veliki izvoznik prehrambenih proizvoda iz grupe ulja i masti...................................................................................................................................103.6. „Marbo produkt“ d.o.o. – veliki izvoznik sa prepoznatljivim kvalitetom...........113.7. „Pionir“ d.o.o. – vodeći proizvođač slatkiša na jugu Evrope............................113.8. A.D. „Mlekara“ Šabac – jedan od najvećih izvoznika iz Srbije.........................123.9. „Bambi – Banat“ – jedna od najjačih srpskih kompanija koja svoje proizvode plasira na svetskom tržištu.........................................................................................12

ZAKLJUČAK..................................................................................................................13

Literatura............................................................................................................................14

2

Uvod

Plasiranje proizvoda na inostranom tržištu jedna je od osnovnih odrednica uspešnosti poslovanja kompanija.

Sa sve većom internacionalizacijom komapanija iz svih zemalja, a samim tim i sa pojavom proizvoda različitog geografskog porekla širom sveta, svetsko tržište postaje „pijaca na kojoj se sve može naći“.

Izvoz proizvoda iz Srbije na svetsku pijacu jedna je od čestih tema o kojoj se govori u našoj javnosti. Prodaja proizvoda proizvedenih u Srbiji na međunarodnom tržištu je još uvek veoma mala. Kompanije iz Srbije još uvek nisu zauzele mesto na listi velikih, uspešnih međunarodnih kompanija.

Najveći razlozi za neprepoznavanje srpskih brendova u svetu su, pre svega, nepovoljna pozicioniranost same zemlje i njen loš imidž u svetskoj javnosti, a takođe i dugogodišnja izolacija i sankcije koje su pratile Srbiju dugi niz godina. Pored toga zastarele tehnologije, orijentacija samo na domaće tržište, loš marketing koji ne prati globalne trendove su još neki od razloga loše pozicije srpskih kompanija u svetu. Zbog tih razloga kompanije iz Srbije ne uživaju popularnost na svetskom tržištu i njihovi proizvodi ostaju nepoznati potošačima širom sveta.

Repozicioniranje imidža Srbije mnogo bi pomoglo i poboljšalo sliku o celoj zemlju u opšte, ali i o kompanijama iz naše zemlje a samim tim i o njihovim proizvodima i uslugama. Poslovanje sa orijentacijom na svetsko tržište, primena marketinga u poslovanju i korišćenje marketing aktivnosti da bi se što bolje upoznalo svetsko tržište, konkurencija, potencijali, želje i potrebe globalnih kupaca su samo neke od promena koje treba da sprovedu srpske kompanije.

Ipak, Srbija ima šanse da pokrene korišćenje svojih kapaciteta i da svoju privredu ojača i učini je uspešnom. Većim ulaganjima u razvoj poljoprivredne proizvodnje, ulaganjima u industriju, u osposobljavanje stručnih kadrova, korišćenjem marketinga za praćenje domaćih, regionalnih i svetskih trendova, kao i dolaskom stranih investitora u Srbiju, moguće je prevazići sve teškoće i uz veliki rad i velike napore uključiti se na svetsko tržište sa kvalitetnim proizvodima.

Srbija je zemlja koja već dugi niz godina ima veći uvoz od izvoza, odnosno, ima konstantan deficit spoljnotrgovinskog bilansa. Da bi se to rešilo neophodno je da srpske kompanije povećaju izvoz svojih proizvoda i usluga i na taj način reše problem deficita.

3

Izvoz koji srpske kompanije ostvaruju uglavnom se obavlja u zemljama iz okruženja - Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, nekim zemljama iz Evropske unije, Rusiji i drugim zemljama.

1. Agencije, sporazumi, standardi kojima se omogućava izvoz srpskih kompanija

1.1. Agencije za podsticanje izvoza iz Srbije na inostrana tržišta

SIEPA je agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, koja kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije, svojim aktivnostima pomaže srpskim preduzećima da svoje proizvode i usluge izvezu i postanu konkurentni na inostranim tržištima. Takođe, promovisanjem mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, transferu tehnologija, prenošenju novih znanja i veština, kao i na pokretanju domaće privrede.

SIEPA organizuje nastupe srpskih kompanija na najprestižnije međunarodne sajmove, pomaže uspostavljanju poslovnih kontakata i upoznavanje sa svetskim trendovima u različitim industrijama, a sve to sa ciljem da poveća konkurentnost kako domaćih preduzeća, tako i Srbije kao zemlje. Pored toga, organizuje posete stranih preduzeća koja su zainteresovana za poslovnu saradnju sa srpskim kompanijama.Finansijska pomoć za realizovanje marketinskih aktivnosti usmerenih ka svetskom tržištu, uvođenje sistema kvaliteta, organizovanje seminara, treninga, kurseva su još neki vidovi pomoći koje SIEPA pruža domaćim izvoznim preduzećima da napreduju i da na najbolji način iskoriste poslovne šanse na svetskom tržištu i ostvare maksimalne rezultate.1

1.2. Sporazumi kojima je olakšan izvoz srpskih kompanija

CEFTA sporazum jeste sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi. CEFTA sporazum su potpisale sledeće zemlje: Mađarska, Poljska, Čehoslovačka, Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Albanija, Moldavija, Crna Gora i Srbija sa Kosovom.

1 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA - www.siepa.gov.rs

4

Ovim sporazumom ostvaren je uslov za ravnomerniji i brži privredni razvoj, povećanje investicija, konkurentnosti i izvoza, zaposlenosti i porast standarda, kao i usklađivanje regulative sa Evropskom unijom i Svetskom trgovinskom organizacijom.2

SECI je inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi, koja je pokrenuta od strane SAD. Osnovana je na osnovu „Tačaka za zajedničko razumevanje između Evropske unije i SAD“, sa ciljem da se razvije održiva privredna strategija u regionu. Članice SECI su sledeće zemlje: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Moldavija, Makedonija, Rumunija, Slovenija, Srbija, Turska i Crna Gora. Osnovni zadaci SECI inicijative su da se eliminišu sve prepreke za protok proizvoda i usluga, da se poveća trgovina, da se obezbede finansijska sredstva za unapređenje preduzetništva kroz projekte malih i srednjih preduzeća i drugi čiji je cilj razvoj međusobne saradnje.3

1.3. Standardi kvaliteta - propusnica za izvoz na inostrana tržišta

HALAL standard je standard koji garantuje da su proizvodi i usluge zdravi i ispravni za sve korisnike, a za potrošače islamske veroispoveti jedini ispravni. HALAL je arapska reč koja u prevodu na srpski jezik znači legalno, dozvoljeno. Bitno je napomenuti da je kod muslimana i način ishrane deo vere, a standard HALAL je ustanovljen svetom knjigom muslimana Kur’anom i praksom božijeg poslanika Muhameda pre više od 1400 godina. Suprotno HALALU postoji HARAM koji označava zabranjene, nelegalne stvari.HALAL sertifikacija se primenjuje u prehrambenoj industriji, farmaceutskoj industriji, kozmetičkoj industriji, hemijskoj industriji, proizvodnji odeće, obuće i nameštaja i u drugim industrijskim granama, i garantuje potpunu ispravnost proizvoda prema Kuranu u kome je tačno naznačeno šta je zabranjeno, a šta sme da se koristi u proizvodnji i pružanju usluga.

HALAL tržište je jedno od tržišta koje najbrže raste u svetu, čini ga populacija od 1,6 do 1,8 milijardi ljudi i ima godišnji rast od oko 10 – 15%, što je dovoljan razlog da srpske kompanije usmere svoje napore ka tome da postanu učesnici u plasiranju proizvoda i usluga na to tržište.

U Srbiji HALAL sertifikat izdaje Agencija za sertifikaciju Halal proizvoda, koja je pod pokroviteljstvom Islamske zajednice Srbije.

Dobru poslovnu šansu i mogućnost proširenja i razvoja poslovanja, na islamskom tržištu, prepoznale su i srpske kompanije koje su svoje poslovanje prilagodile HALAL standardu i na taj način priključile se tom tržištu kao ponuđeči proizvoda i usluga. Neke od srpskih kompanija koje imaju HALAL sertifikat su: Paraćinka, Pionir, Klanice Turković, Vujić Voda, Itn Kosjerić prerada voća, Alivo, Revita, Strong natura. Takoođe

2 Milanović – Golubović, V.: „Međunarodni marketing i globalni biznis“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009., str. 80.3 Milanović – Golubović, V.: „Međunarodni marketing i globalni biznis“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009., str. 80.

5

su tu i druge kompanije koje su dobile ili su u procesu dobijanja sertifikata, kao Čajetina Zlatibor, Fidelinka, Aleva, Stoko Impex, Mat international, Takovo i druge.4

Primena HALAL stendarda će srpskim preduzećima pomoći da svoje proizvode plasiraju na islamska tržišta širom sveta, a samim tim će povećati i izvoz, unaprediti svoje poslovanje i dobiti mogućnost da poprave lošu sliku Srbije i njenih kompanija u svetu. HCCP standard. HCCP je skraćenica od Hazard Analisis and Critical Control Point što kad se prevede na srpski jezik znači analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke.

HCCP je standard koji propisuje strogu kontrolu procesa proizvodnje i distribucije prehrambenih proizvoda. Primena ovog standarda omogućava:

identifikaciju i procenu svih mogućih opasnosti, odnosno fizičkog, hemijskog i biološkog rizika, u svim fazama procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda uključujući i sve međuprocese i proces distribucije;

utvrđivanje mera koje se koriste za njihovu prevenciju i kontrolu; sigurnost da će odgovarajuće mere biti uspešno i na pravi način sprovedene.

HCCP sistem, za razliku od drugih sistema, kontroliše proizvodni proces od početka do kraja i na taj način omogućava kvalitet i bezbednost hrane. Razvija se posebno za svaki proizvod odnosno grupu proizvoda ili za svaki proces i treba da odgovara specifičnim uslovima proizvoda i distribucije svakog proizvoda posebno.HCCP je značajan i za proizvođače i za potošače jer obezbeđuje proizvodnju i promet zdravstveno bezbedne hrane. Primena načela ovog standarda je široko rasprostranjena u razvijenom svetu, a u zemljama Evropske unije je i zakonom obavezna. Osnovni cilj primene HCCP standarda je pre svega proizvodnja hrane na najbezbedniji, najzdraviji i najbolji način. Od ove godine je i naša zemlja počela sa uvođenjem HCCP standarda u proizvodnji prehrambenih proizvoda, što će domaćim kompanijama omogućiti da se pripreme za plasiranje svojih proizvoda u zemlje Evropske unije.5

ISO standardi. ISO ( International Organisation for Standardisation) je međunarodna organizacija za standardizaciju, ona je najveća institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 158 zemalja, na bazi jedan član – jedna zemlja, sa sedištem u Ženivi odkle se upravlja celim sistemom. Standard ISO 22000 predstavlja međunarodni standard koji obuhvata sve organizacije u lancu ishrane i definiše zahteve Sistema menadžmenta bezbednosti hrane. Novi standard ISO 22000:2005 zasnovan je na principima HCCP sistema za pružanje bezbednog krajnjeg prehrambenog proizvoda, i zasniva se na konstantnom praćenju, proučavanju i opisu procesa proizvodnje od početka do kraja radi preventive ili kontrole u slučaju ruzika za bezbednost hrane, na sprovođenju kontrole posle analiza i procena koje to zahtevaju.6

4 Šmit, M. F.: „Progressive magazin“, http://www.ecdlcentar.com/forum/download.php?id=8299&sid..., 20.12.2009., str. 32.5 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Sertifikacije – www.sertifikacija.com6 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Sertifikacije – www.sertifikacija.com

6

Primena ISO standarda je još jedna od stvari koja je neophodna za proizvodnju proizvoda visokog kvaliteta koji su prihvatljivi za tržište Evropske unije i ostala tržišta na koja bi srpske kompanije mogle da plasiraju svoje proizvode.

2. Izvoz srpskih proizvoda na inostrano tržište

Srbija je zemlja koja spada u grupu najmanjih izvoznika u Evropi i svetu uopšte. Međutim, u samom regionu Srbija je najveći izvoznik, odnosno ima najveću godišnju stopu rasta izvoza.

Od kompanija koje posluju na teritoriji Srbije najveći izvoz su u ovoj godini ostvarile kompanije US Steel, Jugoimport SDPR, Petrohemija, Tigar gume i Loher elektro iz Subotice. Posle njih slede Hemofarm, Impol Seval iz Sevojna, Tarket iz Bačke Palanke, Valjaonica bakra iz Sevojna i Tetrapak, što govori da su najveći izvoznici iz oblasti proizvodnje metala, televizijskih prijemnika, oružja, proizvoda od nafte, indutrije guma, farmaceutske industrije, proizvodnje lima.7

Svoje proizvode srpski izvoznici su plasirali najviše na tržište Evropske unije, zatim na tržište zemalja članica CEFTE, na tržište Ruske Federacije i drugih zemalja.8

3. Izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije na svetsku pijacu

U grupu prehrambenih proizvoda se ubrajaju grupe proizvoda iz sledećih industrijskih sektora: proizvodnja, obrada i konzerviranje mesa; prerada i konzervisanje ribe; prerada i konzervisanje voća i povrća (prerada i konzervisanje krompira, proizvodnja sokova od voća i povrća, prerada i konzervisanje drugig voća i povrća); proizvodnja ulja i masti (proizvodnja sirivih ulja i masti, proizvodnja rafiniranih ulja i masti, proizvodnja margarina i sličnih masti); prerada i konzervisanje mleka (proizvodnja mlečnih proizvoda, proizvodnja sladoleda); proizvodnja mlinskih proizvoda i skroba (proizvodnja mlinskih proizvoda, proizvodnja skroba i proizvoda od skroba); proizvodnja gotove hrane za životinje (proizvodnja gotove hrane za životinje, proizvodnja gotove hrane za kućne ljubimce); proizvonja ostalih prehrambenih proizvoda ( proizvodnja hleba i peciva, proizvodnja kolača i drugih proizvoda od testa, proizvodnja keksa, proizvodnja drugih konzervisanih proizvoda od testa, proizvodnja šećera, proizvodnja čokolade i čokoladnih proizvoda, proizvodnja ostalih konditorskih proizvoda, proizvodnja makarona i sličnih proizvoda, prerada čaja i kafe, proizvodnja začina i drugih dodataka hrani, proizvodnja dijetetskih preparata, proizvodnja drugih prehrambenih proizvoda).9

7 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Emportala – www.emportal.rs8 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Privredne komore Srbije – www.pks.rs9 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Nacionalnog tržišta roba i usluga Srbije – www.trzistesrbije.com

7

U grupu najuspešnijih izvoznika prehrambenih proizvoda među srpskim kompanijama spadaju: „Swisslion Takovo“, „Delta agrar“, „Pik Bečej“, „Soja protein“, „Imlek“, „Sunoko“, „Dijamant“, „Pionir“, „Knjaz Miloš“, „Crvenka“, „Frikom“, „Bambi – Banat“, „Nektar“, „Vital“, „ Mlekara Šabac“, i „Marbo produkt“.10

3.1. „Swisslion Takovo“ – srpski gigant na svetskom tržištu

Kompanija „Swisslion Takovo“ jedan je od najvećih srpskih izvoznika u oblasti prehrambenih proizvoda. Ona predstavlja giganta u proizvodnji konditorskih proizvoda ne samo u zemlji već i u čitavoj Jugoistočnoj Evropi. Svoju proizvodnju bazira na visokom kvalitetu sirovinskih komponenti i na visokim standardima u svim segmentima poslovanja. Praćenje tržišnih zahteva i stvaranje novih proizvoda na osnovu njih je jedan od osnovnih zadataka menadžmenta kompanije, kao i povećanje produktivnosti i efikasnosti poslovanja.11

Pored domaćeg tržišta na kom su proizvodi ove kompanije veoma rasprostranjeni i gotovo da nema porodice u kojoj se ne knzumiraju svakodnevno, „Swisslion Takovo“ svoje proizvode plasira i širom sveta. Centralno tržište njihovih proizvoda je Jugoistočna Evropa, a pored nje i Zapadna Evropa, Amerika, Kanada, Afrika.

Iz široke palete kvalitetnih prehrambenih proizvoda, koji Swisslion-u donose najviše profita su: na prvom mestu se izdvaja namz „Eurocrem“, koji je ujedno i najjači brend među svim brendovima, zatim slede čokolade „Euroblok“, „Takovo“ prirodni voćni sokovi, „Juvitana“ dečija hrana, „Dobra“ supe, „Griski“ štapići, „Linea“ vafl, „Daria“ čokolada i drugi proizvodi.12

3.2. „Delta agrar“ d.o.o. – veliki srpski izvoznik

„Delta agrar“, kao članica „Delta M“ grupe, jedna je od najvećih srpskih kompanija u agrarnoj oblasti, koja je ujedni i jedan od najvećih izvoznika iz Srbije.U delu primarne proizvodnje kompanija se bavi ratarstvom, stočarstvom, ribarstvom, kao i proizvodnjom voća i povrća. U oblasti trgovine agroproizvodima bavi se trgovinom uljarica i žitarica, mesa i stoke. Proizvodnja hrane obuhvata: flaširanje vode „Gala“ u fabrici „Mioni“, proizvodnju testenina i brašna u fabrici „Danubius“ Novi Sad, proizvodnju kafe „Calido“ u Sopotu, proizvodnju mesa i proizvoda od mesa u fabrici „Yuhor“ Jagodina i Pak centar „Floridabel“ u Zemunu.

Centri za distribuciju proizvoda ove kompanije raspoređeni su po celoj Srbiji, a jedan posluje i u Banja Luci. „Delta agrar“ svoje proizvode uglavnom plasira na tržištu

10 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Poljoprintera – www.poljprinter.rs11 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Personalmagazina – www.personalmag.rs12 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Ekapije – www.ekapija.com

8

Slovemije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Bugarske, Makedonije i Albanije, kao i na tržištu Evropske unije. „Delta agrar“ je ove godine dobio priznanje Za najuspešnije domaće preduzeće u oblasti poljoprivrede, kao i priznanje za jedno od „Top 300 najvećih preduzeća u Srbiji“. Ove godine je fabrika „Yuhor“ dobila Halal sertifikat, kojim se potvrđuje da su njeni proizvodi potpuno ispravni za islamsko tržište. Dobijanjem ovog sertifikata „Yuhor-u“ su se otvorila vrata za izvoz u zemlje sa stanovnicima islamske veroispovesti – pre svega azijske zemlje, ali i zemlje u Evropi poput Francuske i Velike Britanije.13

3.3. „Pik Bečej“ a.d. – domaća kompanija koja plasira svoje proizvode širom sveta

Poljoprivredni kombinat „Pik Bečej“ osnovan je 1959. godine spajanjem tri industrijska preduzeća i tri poljoprivredna dobra.Danas je „Pik Bečej“ najveće poljoprivredno orijentisano preduzeće u Vojvodini i među prvima u Srbiji.

Uspešno realizovana stretegija razvoja, bogati prirodni, kadrovski i drugi resursi kojima kompanija raspolaže, obezbedila je lidersku poziciju u proizvodnji i preradi hrane na našem tržištu i brz prodor na inostrano tršište.

„Pik Bečej“ posluje na najdinamičnijem delu tržišta naše zemlje i Evrope, ima mrežu od oko 2000 kupaca i dobavljača i ostvaruje godišnji prihod oko 50 miliona evra od čega preko 6 miliona u izvozu. Uključivanjem u svetske privredne tokove, „Pik Bečej“ postaje sve efikasniji i pouzdaniji faktor, kome veruju i domaći i strani poslovni partneri.14

„Pik Bečej“ se svojim izgrađenim sistemom kvaliteta i kvalitetnim radom našao u društvu odabranih preduzeća kojima je sertifikaciona kuća „ TUF menadžment servis“ iz Minhena dodelila sertifikat kvaliteta ISO 9001:2000. I pored visokih standarda kvaliteta primenjenih u celokupnom procesu stvaranja proizvoda, ipak nije lako ostvariti izvoz na tržište Evropske unije kao i mnogih drugih zemalja zbog zahtevnosti tržišta i mnogih propisa. Ukupna vrednost izvoza je prošle godine iznosila više od 4 miliona evra, što je do sada najveći ostvareni izvoz ove kompanije.

Proizvodi koje „Pik Bečej“ najviše izvozi su kukuruz šećerac i grašak. Najveći udeo u celokupnom izvozu ove kompanije ima izvoz kukuruza šećerca i sterilisanog graška, koji je 2004. godine iznosio 2 700 000 evra, koji je realizovn na tržištu Ruske Federacije. „Pik Bečej“ svoje proizvode izvozi i u zemlje Evropske unije, u Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku, Hrvatsku, Sloveniju, Belorusiju i druge zemlje. U zemlje Evropske unije (Grčku, Mađarsku, Nemačku) 2005. godine izvezeno je zamrznutog graška, boranije i kukuruza šećerca u iznosu od 750 000 evra. Na tržišta bivših Jugoslovenskih republika (u Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju i Republiku Srpsku) „Pik Bečej“ najviše izvozi semenski kukuruz,

13 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Delta agrara“ – www.deltaagrar.rs14 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Pik Bečeja“ – www.pikbecej.rs

9

pšenicu, konzervirano i zamrznuto povrće, i ostvarilo je 2005. godine vrednost izvoza od 600 000 evra. 2005. godine ostvareni izvoz na tržište Rusije i Belorusije iznosi 2 000 000 evra.

I pored velike konkurencije i zasićenosti tržišta „Pik Bečej“ opstaje na domaćem tržištu i probija se na inostrana tržišta polako ali sigurno.15

3.4. „Imlek“ – regionalni lider mlekarske industrije

Kompanija je osnovana 1953. godine, a danas je čine fabrike na teritoriji Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije.Mleko za proizvodnju preko 80 vrsta proizvoda koje proizvodi otkupluje od 14 000 farmera širom Srbije i sa njima realizuje evropske standarde i kriterijume kvaliteta.Proizvodi koji se proizvode u „Imlekovim“ fabrikama su: mleko (sveže i dugotrajno), kiselo – mlečni proizvodi (jogurti, kefir, kisela mleka, kisele pavlake, mileram, dezerti), maslac i sirevi (maslac i sirevi).

Osnovni cilj kompanije je da se transformiše u kompaniju sa snažnim i priznatim regionalnim brendovima.16

„Imlek“ je jedna od prvih srpskih kompanija koje su dobile HCCP sertifikat koji garantuje bezbednost proizvodnje u svim njenim fazama. Uspostavljen je i sistem kontrole koji započinje kontrolom prijema sirovog mleka, nastavlja se kontrolom celog procesa obrade sirovog mleka do dobijanja finalnog proizvoda i završava se kontrolom bezbednosti i ispravnost proizvoda. „Imlek“ poseduje sistem upravljanja kvalitetom ISO 9001:2000, već skoro deceniju, i svake godine ga unapređuje. Kvalitetom proizvoda „Imlek“ uspeva da se održi na mesto najvećeg srpskog dobavljača mlečnih proizvoda i da svoje poslovanje širi u regionu. Pored tržišta Srbije, „Imlek“ posluje i na tržištu Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, gde ima veliko tržišno učešće u oblasti mlečnih proizvoda.17

3.5. „Dijamant“ a.d. – veliki izvoznik prehrambenih proizvoda iz grupe ulja i masti

„Dijamant“ je najveći proizvođač jestivih ulja i vodeći proizvođač margarina, biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda u Srbiji. Osim proizvoda za široku potrošnju „Dijamant“ proizvodi i sirovine za konditorsku industriju i pekarstvo, on se takođe bavi i preradom žitarica i proizvodnjom brašna, hleba, peciva i testa.

15 Đaković, G.: „Agropress“, http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10914.html16 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Imleka“ – www.imlek.rs17 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Kvina – www.tpkvin.com

10

Svoj uspeh bazira na stalnom usvajanju novih tehnologija, širenju proizvodnog programa, jačanju sopstvene distributivne mreže, na unapređenju marketinških aktivnosti i neprekidnoj edukaciji kadrova, a pored toga i na stalnoj spremnosti da udovolji i najzahtevnijim potrošačima.

Posedovanje mnogobrojnih sertifikata (HALAL, HCCP i mnogi ISO sertifikat), garantuje da je reč o kompaniji čiji su proizvodi zdravi i bezbedni i da se proizvode na najbolji mogući način, kao i da zadovoljavaju standarde kako domaćeg tako i inostranog tržišta. Implementacija ovih standarda je još jedan korak ka osvajanju inostranih tržišta, a posebno dobijanje Halal sertifikata otvara mogućnost za dalje širenje i na islamska tržišta.

Izvoz svojih proizvoda uglavnom ostvaruje na tržištima u okruženju (Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina), i na drugim tržištima.18

3.6. „Marbo produkt“ d.o.o. – veliki izvoznik sa prepoznatljivim kvalitetom

Kao jedna od najvećih kompanija koja se bavi proizvodnjom hrane u Srbiji, „Marbo produkt“ ima lidersku poziciju u oblasti proizvodnje krompirovog čipsa (Chipsy), proizvoda od brašna (Pardon), ekstrudiranih proizvoda (Clipsy), pelletsa (Max), kikirikija, kikiriki kuglica, pistaća, indijskog oraha, badema (Gud) i krompirovog pirea (Minut).

Proizvodnja se obavlja na moderan, visokotehnološki način uz primenu standarda kvaliteta, pre svega HCCP standarda, koji garantuju ispravnost i visoki kvalitet proizvoda. 19

Osim na u Srbiji, „Marbo product“ ima svoju fabriku i u Bosni i Hercegovini, a svoje proizvode plasira još i na tržište Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Albanije i tržište Grčke.20

3.7. „Pionir“ d.o.o. – vodeći proizvođač slatkiša na jugu Evrope

„Pionir“ iz Subotice je kompanija koja se bavi proizvodnjom čokolade, bombona i peciva. On posluje prema standardima i modelima poslovanja najvećih svetskih proizvođača konditorskih proizvoda, o čemu svedoče brojna priznanja i medalje kvaliteta.

18 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Dijamanta“ – www.dijamant.rs19 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Economya – www.economy.rs20 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Marbo producta“ – www.marbo.co.rs

11

Osnovni cilj poslovanja ove kompanije je proizvodnja kvalitetnih i bezbednih proizvoda uz korišćenje savremenih tehnologija i znanja naših stručnjaka. Garancija kvaliteta su i standard kvaliteta ISO 9001:2001 i HCCP standard koje kompanija primenjuje u svom poslovanju.

Kvalitetni i prepoznatljivi proizvodi koji već dugi niz godina osvajaju sve generacije na domaćem tržištu, pronaleze svoje mesto i na tržištima drugih zemalja. Od ukupne proizvodnje koji je ostvaruje, „Pionir“ danas izvozi više od polovine, oko 53%. Najveći izvoz ostvaruje u zemljama regiona – Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Albaniji, Mađarskoj, a takođe izvozi i u najrazvijenije zemlje sveta – SAD, Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju, Francusku, Švajcarsku, Švedsku, Holandiju, Nemačku, Austriju, Kipar.21

3.8. A.D. „Mlekara“ Šabac – jedan od najvećih izvoznika iz Srbije

„Mlekara“ Šabac posluje u okviru Koncerna „Farmakom MB“ iz Šapca.„Mlekara“ posluje već više od sedamdeset godina, i u tom periodu rasla je i razvila se u jednu od najvećih srpskih mlekara, a kvalitetom proizvoda uspeva da sačuva tu poziciju.Vrhunski kvalitet njenih proizvoda garantuju i standardi kvaliteta ISO 9001:2000 i HCCP koje primenjuje u poslovanju. 22

„Mlekara“ Šabac je od strane Regionalne privredne komore iz Valjeva ove godine dobila priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ kao najbolji izvoznik na području Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Proizvodi „Mlekare“ su svojim kvalitetom uspeli da se plasiraju na inostrana tržišta i da ih osvajaju polako. Zemlje u kojima se najviše izvozi iz „Mlekare“ Šabac su zemlje članice CEFTA sporazuma - Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegivina i Hrvatska, u kojima je najviše izvozila dugotrajne proizvode (feta sir, kajmak, sterilno i čokoladno mleko).

Izvoz u Evropsku uniju još uvek nije realizovan, ali se i dalje ulažu napori da se sve prepreke prevaziđu i da se proizvodi plasiraju širom Evrope, što bi značajno pomoglo i u rešavanju problema viška mleka koji imaju srpske mlekare.23

3.9. „Bambi – Banat“ – jedna od najjačih srpskih kompanija koja svoje proizvode plasira na svetskom tržištu

„Bambi – Banat“ je kompanija nastala spajanjem dveju kpnditorskih kompanija, kompanije „Bambi“ iz Požarevca i kompanije „Banat“ iz Vršca.21 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Pionira“ – www.a-pionir.com22 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji „Farmakoma MB“ – www.farmakommb.com23 „Exporter: Šabačka mlekara najbolji izvoznik Mačvanskog okruga“, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, Beograd, 2009., str. 4.

12

Svoje poslovanje zasniva na proizvodnji konditorskih proizvoda i to radi veoma uspešno. Najpoznatiji proizvodi ove kompanije su „Plazma keks“ koji je i najpoznatiji brend „Bambi – Banat“-a, zatim su tu i keks „Zlatni Pek", čokolade „Juhu“, „Yoyo“ i sada nova čokolada pod brendom „Bambi“, integralni keks „Wellnes“, bombone „Boni fazoni“.24

Za kvalitet proizvoda garantuju standardi kvaliteta koji su implementirani u poslovanje ove kompanije. Primena HCCP standarda, standarda kvaliteta ISO 9001 i principa zaštite životne sredine, omogućavaju da do potrošača stignu sigurni i kvalitetni proizvodi kiji će na očekivan način zadovoljiti njihove potrebe.25

Pored liderske pozicije koju zauzima na domaćem tržištu u oblasti prodaje konditorskih proizvoda, „Bambi – Banat“ svoje proizvode distribuira i širom sveta. Od ukupne proizvodnje koju ostvari na godišnjem nivou „Bambi – Banat“ izveze 23% proizvedenih proizvoda.26 Svoj proizvodni program najviše plasira na tržištima bivših Jugoslovenskih republika – u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, na tržištu Evropske unije, Amerike, Kanade, Australije i drugih zemalja.27

24 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Biznis novina – www.biznisnovine.com25 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Comex world - www.comexworld.com26 Preuzeto iz Mesečnog izveštaja Brokerko dilerskog društva Intercity broker a.d. – www.icbbg.rs27 Videti detaljnije u zvaničnoj web prezentaciji Biznisnovina – www.biznisnovine.com

13

Zaključak

Pozicija srpskih kompanija među svetskim izvoznicima je još uvek na nezavidnom nivou. Dugogodišnje sankcije i zabrane koje je imala naša zemlja su najveći uzrok manjeg privrednog razvoja u odnosu na mnoge razvijene zemlje sveta.

Srpska industrija prehrambenih proizvoda je još uvek u razvoju, koju su dugi niz godina sputavali ekonomski i politički problemi koje je naša zemlja imala sa drugim zemljama sveta. Svi ti problemi joj nisu dozvoljavali da sarađuje sa inostranim kompanijama i da prati tokove u razvoju novih tehnologija i njihovu implementaciju u svoje poslovanje.

Međutim, poslednjih godina dolazi polako do preokreta situacije u našoj privredi, posle ukidanja sankcija pod kojima je bila naša zemlja, srpskoj privredi se „otvaraju vrata“ ka ostalim zemljama sveta, a samim tim stvaraju se i mogućnosti za saradnju sa inostranim kompanijama, za probijanje na inostrana tržišta, kao i mogućnost da strani investitori ulože sredstva u našu zemlju.

Srpske kompanije sve više, u proces svog poslovanja, uvode standarde kvaliteta po kojima obavljaju svoje aktivnosti, a u cilju stvaranja zdravih, kvalitetnih, ispravnih i konkurentskih proizvoda sa kojima bi mogle da se pojave, pored domaće, i na inostrana tržišta. Kompanije iz Srbije, po uzoru na mnoge uspešne kompanije iz sveta, sve više ulažu u uvođenje savremenih tehnologija u proces poslovanja koje bi znatno poboljšale kvalitet proizvoda, takođe ulažu i u edukaciju i osposobljavanje kadrova da na što bolji i lakši način obavljaju svoje zadatke, pored toga ulažu i u razvoj menadžmenta kompanije koji je jedan od osnovnih faktora koji određuje da li će poslovanje, bez obzira na savremene tehnologije koje primenjuje i dobro obučene kadrove koje zapošljava, biti uspešno odnosno vođeno u pravom smeru, koji vodi do uspeha koji je osnovni cilj svakog preduzeća. Ulaganje u marketing je još jedna aktivnost koja se u poslednje vreme sve više sreće u praksi domaćih kompanija, a koja je bila zanemarena i kojoj nije bio pridavan veliki značaj, što je jedna od najvećih grešaka u poslovanju srpskih kompanija. Praćenje privrednih kretanja na domaćem tržištu kao i na drugim tržištima koja su važna za poslovanje kompanije, praćenje ponude i tražnje na domaćem i svetskom tržištu, konkurencije, potrošača i njihovih želja i potreba, su osnova za utvrđivanje stanja u

14

okolini u kojoj se planira poslovna aktivnost, kako bi se na što bolji način organizovalo poslovanje prema tim smernicama.

Srbija i pored svih prepreka koje ima na svom putu internacionalizacije, ipak ima potencijala da u tome uspe i da ostatku sveta pokaže da i jedna mala zemlja, koja ima slabu privredu i koja i dalje posluje sa zastarelim tehnologijama, može uz veliki trud i velike napore, velika ulaganja, kvalitetnu edukaciju i osposobljavanje za rad, kao i uz veliku upornost i uvođenje modernih tehnologija i modernih načina obavljanja zadataka, postigne uspeh i da svoju poziciju u svetu poboljša i da je brani kvalitetom i jedinstvenošću proizvoda i usluga preko kojih se prikazuje svetu.

Literatura

1. Milanović – Golubović, V.: „Međunarodni marketing i globalni biznis“, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009., str. 80.

2. Đaković, G.: „Agropress“, http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10914.html

3. Šmit, M. T.: „Progressive magazin“, http:// www.ecdlcentar.com /forum/ download.php?id=8299&sid, 20.12.2009., str. 32.

4. „Exporter: Šabačka mlekara najbolji izvoznik Mačvanskog okruga“, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije, Beograd, 2009., str. 4.

5. Mesečni izveštaj Brokerko dilerskog društva Intercity broker a.d. – www.icbbg.rs

6. www.a-pionir.com

7. www.biznisnovine.com

8. www.comexworld.com

9. www.deltaagrar.rs

10. www.dijamant.rs

11. www.economy.rs

15

12. www.ekapija.com

13. www.emportal.rs

14. www.farmakommb.com

15. www.imlek.rs

16. www.marbo.co.rs

17. www.personalmag.rs

18. www.pikbecej.rs

19. www.poljoprinter.rs

20. www.pks.rs

21. www.sertifikacija.com

22. www.siepa.gov.rs

23. www.tpkvin.com

24. www.trzistesrbije.com

16