Esej Pojam i Vrste Obligacija

ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ НОВИ САД

НИШ, новембар 2012

ЕСЕЈ

ПОЈАМ И ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА

Ментор: Проф. Др. Биљана Петровић

Студент: Владан Јовановић

Бр. индекса 090/2012

ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО – ЕСЕЈ: Појам и врсте облигација с т р а н а | 1

С А Д Р Ж А Ј

У В О Д ..................................................................................................................................... 3

ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈЕ ........................................................................................................... 3

Имовинско правни карактер облигације ............................................................................ 4

Облигација – правна веза између две одређене стране .................................................... 5

Облигација – правна веза са одређеном садржином......................................................... 5

Релативна природа облигације............................................................................................ 6

ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС ...................................................................................................... 6

Потпуна облигација – однос корелације ............................................................................ 6

Непотпуна облигација - ограничена корелација ............................................................... 7

Предметно ограничена одговорност ............................................................................... 7

Вредносно ограничена одговорност ............................................................................... 7

Непотпуна корелација – одсуство корелације ................................................................... 7

ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА ............................................................................................................ 8

Подела према предмету ....................................................................................................... 8

Позитивне и негативне облигације ................................................................................. 8

Облигације резултата и облигације средства ................................................................ 9

Новчане и неновчане облигације .................................................................................... 9

Подела према каузи ............................................................................................................ 10

Вољне и законске облигације ........................................................................................ 10

Каузалне и апстракне облигације.................................................................................. 11

Личне и неличне облигације.......................................................................................... 11


Подела према множини субјеката .................................................................................... 12

Дељиве и недељиве облигације ..................................................................................... 12

Солидарне облигације .................................................................................................... 14

Подела према множини предмета .................................................................................... 14

Индивидуалне и генеричне облигације ........................................................................ 14

Алтернативне, факултативне и кумулативне облигације ........................................... 15

Подела према трајању облигације .................................................................................... 16

Тренутне и трајне облигације ........................................................................................ 16

Подела према санкцији ...................................................................................................... 17

Цивилне и натуралне облигације .................................................................................. 17

Остале поделе ..................................................................................................................... 17

Заменљиве и незаменљиве облигације ......................................................................... 17

Једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације ......................................... 18

З а к љ у ч а к .......................................................................................................................... 19

Л И Т Е Р А Т У Р А............................................................................................................... 20


У В О Д

У овом есеју покушаћу да у најкраћим цртама објасним појам облигације, шта је то

облигација, из чега се састоји, који је карактер облигација. Такође, обрадићу врсте

облигација према поделама које су извршили различити аутори. Због обима материје,

есеј ће можда бити нешто дужи од стандардног, али је то свакако потребно како би се

истакле све најбитније чињенице.

ПОЈАМ И ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА

ПОЈАМ ОБЛИГАЦИЈЕ

Прве дефиниције облигације налазимо још у текстовима римских правника (Паулус,

Јустинијан) и иако се данашње и древне дефиниције не поклапају, њихов заједнички

именитељ је схватање које у облигацији увек види правну везу (iuris vinculum) између

два лица од којих једно има право а друго обавезу да нешто да, учини или не учини

односно трпи нешто.

Језичко значење речи облигација потиче од донекле измењеног израза латинског

језика – obligatio који потиче од глагола obligo-are који значи: привезати, завезати,

обвезати обећањем, савезом или доброчинством па и заложити.

У почетку је овај појам означавао само залагање властите личности дужника чиме је

осигуравао своје обећање да нешто учини или не учини, а касније је проширен на сваку

насталу правну обавезу и свако утуживо право да се од некога захтева чињење,

нечињење или уздржавање од чињења.

Облигација је правни однос – правна веза, између две стране на основу кога је

једна страна (поверилац - активна страна) овлашћена да захтева од друге стране

(дужник – пасивна страна) одређено давање, чињење или уздржавање (dare, facere, non

facere) од нечега што би иначе имала права да чини, а друга страна је дужна да то

испуни.

Обе стране у овом правном односу су увек одређене, и најчешће су то два лица, али је

могуће да и са активне и са пасивне стране буде и више лица.


Са становишта повериоца облигација је потраживање док је са становишта дужника

она дуг. Потраживање и дуг су у једној правној симбиози и у корелативном односу.

Тај однос може бити једностран или двостран, односно може се догодити да се на

једној страни налази поверилац а на другој дужник, или да се обе стране истовремено

налазе у улози повериоца и дужника.

Пример за једнострану корелацију можи бити облигациони однос када штетник има

обавезу да оштећеном надокнади штету, нпр. проузроковањем штете на његовој

ствари – поломљеном дисплеју на мобилном телефону који му је оштећени позајмио,

па оштећени има право да од починиоца штете захтева да исти поправи. Као пример

двостране корелације, које су и најчешће, наводимо пример уговора о купопродаји, где

продавац продаје возило купцу али је купац дужан да за купљено возили исплати

одговарајући износ у новцу.

Лица која су повезана облигацијом могу бити како физичка тако и правна лица.

Престација се може састојати из чињења, нечињења, уздржавања или трпљења.

Облигација може настати на основу правног посла, као последица наношења штете,

или на други начин (законске облигација, неосновано богаћење, незвано вршење туђих

послова и др.).

Имовинско правни карактер облигације

Облигација спада у имовинска права. Она представља имовинско-правну везу – однос

између повериоца и дужника. То значи да се свака облигација може у крајњој линији

изразити у новцу, а такође значи и то да је правна заштита предвиђена искључиво

преко имовине субјеката.

По правилу, уколико дође до повреде облигације (неиспуњења обавезе) предвиђене су

санкције путем кондемнаторне тужбе, којом се захтева да се дужник осуди на

престацију. Изузетак су натуралне облигације које нису подобне за остварење путем

принуде (застареле тражбине, тражбине из уговора о допуштеној игри и опклади и

тражбине из уговора без прописане доказне форме).


Облигација – правна веза између две одређене стране

У облигацији увек постоје две стране – поверилац и дужник. Уколико нема једне од

ове две стране, или једна од њих изостане, облигација не постоји. На свакој од ове две

стране облигације (поверилачкој и дужничкој) се може наћи више лица.

Број субјеката на једној или другој страни облигације је значајан у односу на

квантитативни распоред права и обавеза, а изузетно, код солидарних облигација, број

субјеката има утицај и на квалитет облигације, с обзиром да поверилац може да

захтева од сваког дужника испуњење облигације у целини, тј. сваки дужник има

обавезу да је изврши у целини као да је само он дужник.

Облигација – правна веза са одређеном садржином

Конкретна врста престације одређује саму садржину облигације. Садржина се, према

томе, у основи изједначује са предметом облигације, а уједно открива и о којој је

облигацији реч.

Пример: ако поверилац потражује од дужника цену, а дужник истовремено од

повериоца потражује предају у својину одређене робе реч је о купопродајном односу.

Међутим, садржина облигације се не исцрпљује поистовећивањем са предметом

облигације, већ њу чини и кауза – узрок настанка, разлог - основ облигације.

Кауза је правни институт и инструмент који проитиче из начела савесности и

поштења, и одређује ваљаност основа, разлога настанка саме облигације.

Садржина облигације мора бити одређена, или одредива, могућа и допуштена, да би

облигација постојала.

Пример: Било је више понуда путем интернета за продају квадрата земљишта на

Месецу, што је пример немогућег садржаја облигације, затим плаћање надрилекарима

за лечење од тешких и неизлечивих болести, што је пример немогућег и недопуштеног

садржаја.

Неки аутори сматрају да да садржај облигације чине и споредна права, обавеза

узајамне пажљивости, права преображавања (уобличавања) и права на приговоре.


Релативна природа облигације

Релативна природа облигације се огледа у њеном деловању inter partes, што значи да

не утиче на трећа лица.

Пример: Власник аутомобила исти прода двојици различитих купаца, а затим исти

тај преда само једном од њих. Купац коме власник – продавац није предао аутомобил,

нема никаква прва потраживања од купца коме је аутомобил предат, јер са њим није

био ни у каквом облигационом односу. Он може само од продавца да захтева накнаду

штете.

За разлику од облигација, стварна права делују према свима – erga omnes.

Пример: Код легата као облигационог права, код оставинске расправе, долази до

укрштања са стварним правима наслеђивања. Наиме, уколико је правоснажним

оставинским решењем утврђен легат, а ствар која је предмет легата пре његове

предаје лагатару буде украдена, легатар нема права да захтева повраћај ствари, већ

то има само универзални сукцесор, с обзиром да је легатар у облигационом односу

само према универзалном сукцесору и није у никаквом односу према лицу које је ствар

украло.

ОБЛИГАЦИОНИ ОДНОС

Облигација подразумева правну везу (однос) између две стране – активне (повериоца)

и пасивне (дужника). Однос између повериоца и дужника је узајаман – оно што је за

повериоца право то је за дужника обавеза. Тај однос је корелативан.

Корелативност је правило у облигационим односима, што значи да повериочевом

потраживању увек одговара дужников дуг.Међутим и у савременим правима између

повериочевог права на захтев и дужникове обавезе не постоји увек корелација. С тим у

вези тај однос се може јавити у три различита облика: у односу корелације, ограничене

корелације и у одсуству корелације.

Потпуна облигација – однос корелације

Код потпуне облигације, где постоји јасан однос корелације повериочевом праву увек

одговара дужникова обавеза. Уколико дужник не испуни своју обавезу поверилац


подиже кондемнаторну тужбу. Код односа корелације поред правног мора постојати и

етички елемент, што значи да између повериоца и дужника не смеју постојати

елементи који једног или другог стављају у гори положај при вршењу права.

Непотпуна облигација - ограничена корелација

Предметно ограничена одговорност

Дереликција – постоји када је одговорност дужника мања од повериочевог захтева по

основу повериочевог одрицања од својине.

Пример: Власник возила се одриче својине над њим због лежарине која је премашила

вредност возила.

Одговорност имовинским фондом – постоји када дужник одговара само одређеним

фондом унутар имовине, а не, по правилу, целокупном својом имовином.

Пример: Оставиочеви повериоци захтевају издвајање заоставштине из остале

наследникове имовине, због његове презадужености и опасности да се наследникови

повериоце намире и из имовине оставиоца.

Вредносно ограничена одговорност

Вредносно ограничена одговорност постоји када поверилац одговара целокупном

имовином али до одређене ведности.

Пример: Наследник одговара за дугове оставиоца али само до висине вредности

његове заоставштине.

Непотпуна корелација – одсуство корелације

Код одсуства корелације, облигација још увек постоји, није угашена, али не постоји

могућност утуживања најчешће услед дуготрајног невршења права повериоца.

Облигација може бити угашена добровољним извршењем од стране дужника, и у том

случају он не може касније тражити повраћај или накнаду штете. Одсуство корелације

постоји код натуралних облигација, затим код јемства, заложних права, хипотека, итд.


ВРСТЕ ОБЛИГАЦИЈА

Многобројни и разноврсни облигациони односи могу се поделити према предмету

облигације, каузи, множини предмета, множини субјеката, санкцији, трајању итд.

Подела према предмету

Облигације се према предмету деле на позитивне и негативне облигације, облигације

циља и средства и новчане и неновчане облигације.

Позитивне и негативне облигације

Позитивне облигације су најчешће и оне постоје увек када поверилац захтева од

дужника неку радњу - да му нешто да или учини. Та радња може бити физичка или

правна.

Наше право, за стицање својине путем уговора захтева: да је продавац власник, да је

уговор пуноважан и да је извршена предаја. Код непокретности је још потребан и упис

у јавне књиге.

У неким правним системима није потребна предаја, већ се сматра да је пренос својине

извршен самим уговором.

Пример: Приликом купопродаје уметничке слике од аутора наручилац захтева чињење

– израду слике. Наравно да аутор ту слику мора и да преда наручиоцу, али ту предају

може да уради и неко други уместо њега.

Негативне облигације настају када је се обавеза дужника састоји у његовом пасивном

држању – нечињењу или трпљењу.

Пример: Купац се обавезује да купљену ствар не прода у периоду од 5 година –

нечињење, или закупац земљишта се обавезује да дозволи закуподавцу пролазак преко

њега – трпљење.

Да би негативна облигација могла да настане, мора да буде допуштена. (нпр.: није

могуће преузети обавезу којом се одриче права на поништење уговора због

прекомерног оштећења).


Значај поделе на позитивне и негативне облигације је пре свега у разликама приликом

повреде облигације: позитивне се повређују, пропуштањем чињења, или пак

делимичним чињењем, док се негативне повређују искључиво чињењем. Такође је

подела значајна и због отпочињања рока застарелости. Код позитивних он почиње

наредног дана од дана доспелости тражбине, а код негативних наредног дана од

извршења чињења уместо нечињења. Такође је ова подела значајна и са аспекта терета

доказивања, јер је код позитивних облигација поверилац у повољнијем и лакшем

положају, док код негативних мора да има активније учешће у доказивању.

Облигације резултата и облигације средства

Ова подела је настала на основу тога да ли предмет облигације представља постизање

одређеног разултата или је довољно сам покушај постизања резултата.

Облигације резултата су оне где је неопходно да дужник постигне одређени резултат,

без чега не би постојала облигација.

Пример: Продавац аутомобила је дужан да изврши пренос својине возила на купца, и

није довољно да га преда само у државину купца, јер тада облигација није извршена.

Облигације средства постоји кад за испуњење дужникове обавезе није од утицаја

постизање одређеног резултата.

Пример: Лекар има обавезу да лечи пацијента од најтежих болести, али нема обавезу

и да излечи када то објективно није ни могуће.

Значај поделе се огледа у томе да код облигације резултата постоји претпоставка

одговорности дужника, док се код облигација средства ова одговорност не

претпоставља.

Новчане и неновчане облигације

Све облигације се у крајњој линији могу изразити у новцу. Међутим, подела на

новчане и неновчане облигације се односи на то да ли је сам предмет облигација

одређено давање у новцу или не.

Новчане облигације су оне чије је предмет престације новац који је допуштен – у

оптицају. Новац је средство плаћања, а такође и опште прометно средство. Правило је

да се између физичких лица плаћање врши у готовом новцу, а између правних тзв.


обрачунским новцем. Новац има номиналну - непроменљиву и тржишну - променљиву

вредност. Раније је у нашој земљи важио принцип монетарног номинализма, који се

косио са основним начелима облигационог права, што је за последицу доводило

дужнике у неправедно заштићен положај. Делом је тај принцип ради постојања, какве

такве, заштите поверилаца коригован применом „клизне скале“. Данас важе други

принципи где је могуће уговорити и валутне и златне клаузуле, и друге видове заштите

поверилаца од инфлације – индексне клаузуле, раст цена на мало и тд. Дужници су са

друге стране заштићени ограничењем - максимизирањем камата, могућношћу отплате

дуга пре рока.

Неновчане облигације су све друге облигације које за предмет немају новац. И неке

неновчане облигације могу за предмет имати давање новца, али тај новац није у

оптицају већ је реч о нумизматичком новцу.

Често се јављају правни односи у којима истовремено постоје новчане и неновчане

облигације.

Пример: Закупац стана има обавезу плаћања месечне закупнине, али такође има и

обавезу да се у стану понаша са пажњом доброг домаћина, да се стара о редовном

одржавању и на крају да стан врати закуподавцу у стању у којем га је и примио.

Значај поделе је веома битан. Правило је да код новчаних облигација дужник који

западне у доцњу дугује камату. Ове камате имају законска ограничења -

максимизирања, а постоји и забрана обрачунавања камате на камату. Такође, за

новчане обавезе важи правило да дужник може, ако то жели, да своју новчану обавезу

исплати пре рока. Место испуњења обавезе у правилу је различито, и код новчаних

обавеза оно је у месту пребивалишта, боравишта или седишта повериоца, док је код

неновчаних облигација у месту дужника.

Подела према каузи

Вољне и законске облигације

Све облигације су у крајњој линији засноване на закону. Међутим, подела на вољне и

законске облигације се темељи на каузи, непосредном разлогу, узроку настанка

облигације.

Вољне облигације настају из изјава воље субјеката, правних послова.


Пример: Поклонодавац се својом изјавом воље обавезује да поклонопримцу преда у

својину уметничку слику.

Законске облигације настају непосредно на основу законских прописа.

Пример: Штетник има законску обавезу да надокнади штету оштећеном коме је

својом кривицом слупао аутомобил.

Значај поделе је пре свега у доказивању, јер се законске облигације по правилу не

доказују, док је код вољних облигација које настају на основу правног посла, то

питање сложеније и зависи од саме природе и врсте правног посла.

Каузалне и апстракне облигације

С обзиром да свака облигација има каузу, основ поделе је у уочљивости те каузе у

конкретној облигацији.

Каузалне облигације су оне код којих је разлог, кауза облигације јасно изражена.

Пример: Уколико је једно лице дужно да другом лицу у замену за тв пријемник да

компјутер, јасно је да је реч о уговору о размени. Или, уколико дете до 7 година учини

неку штету, родитељи без обзира на своју кривицу одговарају за штету, и ту је јасно

да је реч о законској каузалној облигацији.

Апстракне облигације су оне код којих кауза није одмах јасно уочљива иако се на

крају, у случају спора морају свести на каузалне.

Пример: Најчешће се апстракне облигације јављају у меничним пословима, где је јасно

да дужник дугује одређени износ новца али се из саме менице не може видети због

чега.

Значај поделе је у томе што апстрактне облигације за разлику од каузалник олакшавају

положај повериоца, јер је дужник мора да доказује да није имао обавезу, или да је

обавезу испунио.

Личне и неличне облигације

И поред тога што све облигације имају имовински карактер, ова подела је извршена

према каузалној вези субјекта облигације.


Лична облигација постоји када обавезу из облигационог односа може да испуни

искључиво дужник, а не неко треће лице.

Пример: Продајом карата за концерт Здравка Чолића, организатор има обавезу

приређивања управо тог концерта, а не концерта Митра Мирића или неког другог

извођача.

Неличне облигације постоје када престација није везана директно за дужника.

Пример: Повериоцу је потпуно свеједно да ли ће новчану обавезу из оговора о закупу

исплатити лично закупац – студент, или ће то у његово име учинити неко други –

његови родитељи.

Значај поделе се огледа у томе што непосредна принуда није увек могућа код личних

облигација и уколико дужник у одређеном остављеном року своју обавези ипак не

испуну, приступа се накнади штете. Код неличних облигација, које су правило,

повериоци имају више могућности за принудно извршење обавезе.

Подела према множини субјеката

Облигација је увек однос између најмање два лица, и тада је то дуалистичка

облигација. Те облигације могу бити једностранообавезне и двостранообавезне.

Међутим и на порерилачкој и на дужничкој страни могу се наћи више лица, и тада је

реч о плуралистичким облигацијама.

Дељиве и недељиве облигације

Ова подела је извршена на основу правне (не физичке) дељивости престације.

Дељиве облигације постоје када се њен предмет може поделити на више делова, који

не морају бити једнаки, али тако да ти делови задржавају сразмерну вредност целине.

Пример: Закуподавац да двојици закупаца у закуп њиву од једног хектара ради

обрађивања за цену од 50.000 динара годишње. У том случају, ако другачије није

договорено, износ закупнине који ће платити сваки закупац је дељив на два једнака

дела, и то на по 25.000 динара.

Дељиве облигације, иако потичу из истог правног основа, су у суштини самосталне и

сваки део може имати различиту судбину, нпр. поверилац може извршити опрост дуга


само за тај део, или за један део дуга може наступити застарелост а за други не итд.

Дељивост облигације је посебно значајна код заједничких облигација, и оне могу бити

активне (више поверилаца) или пасивне (више дужника). И код једних и код других је

правило да се престације деле на једнаке делове, који представљају самосталне целине.

У облигационом праву је претпоставка код оваквих облигација да сваки дужник

одговара за свој део, међутим код истих у привредном (трговинском) праву стоји

претпоставка солидарности.

Недељиве облигације су оне када се њен предмет не може поделити на више делова, а

и када би то било могуће ти делови не би изражавали сразмерну вредност целине.

Пример: Ако је наручилац уговорио израду дијамантског прстена од 2 карата, обавеза

неће бити испуњена уколико му буде израђен и предат прстен са два дијаманта од 1.

карата.

Код недељивих облигација и поверилац и дужник могу захтевати односто испунити

обавезу само у целини. Међутим постоје и уговорене недељиве облигације, где је

предмет исте дељив али су уговрне стране договориле да се исти мора извршити у

целини.

Пример: Уговор о закупу катастарске парцеле подразумева периодичност давања, али

су се обе стране споразумеле да се целокупни износ закупа има исплатити одједном по

склапању уговора.

Недељиве облигације са више поверилаца (саповериоца) постоје када захтев за

извршење престације може захтевати сваки повериоц понаособ, и сваки је овлашћен за

подношење тужбе, с тим да тужбени захтев мора да обухвати све повериоце. Дужник

код ових облигација може своју обавезу испунити према свим повериоцима, једном од

њих или путем депозита.

Недељиве облигације са више дужника (садужника) постоји онда када постоји више

дужника где сви заједно или сваки од њих имају обавезу извршења престације у

целини, а између себе дужници имају право регреса. Према ЗОО код ових облигација

се примењују правила која важе за солидарне облигације.

Значај поделе је пре свега у томе што је код дељивих могуће обавезу извршити у

неколико делова а код недељивих то није могуће. Делимичним испуњењем недељиве


обавезе она се не гаси и може водити раскиду уговора. Значајно је и то што код

недељивих облигација тужилац може сам поднети тужбу али мора обухватити све

повериоце.

Солидарне облигације

Солидарне облигације су дељиве али повериоци имају право да захтевају да се испуне

у целини.

Активне солидарне облигације (солидарност поверилаца) постоје када сваки

саповерилац има право захтевати од дужника испуњење обавезе у целини, али исто

тако може захтевати испуњење дела престације. Дужник може сам одлучити према

којем ће повериоцу испунити целокупну обавезу.

Пример: На основу уговора о купопродаји куће од два спрата где постоје два

сувласника, уговорена је купопродајна цена од 20.000 евра. Један од сувласнка

(продаваца) с обзиром да има потребу куповине аутомобила захтева од купца куће

исплату купопродајне цене, али с обзиром да овај тренутно нема целокупан износ

новца договорили су се да му исплати 10.000 евра, и то му признаје као испуњење

обавезе у целини према њему.

Солидарна облигација може бити угашена испуњењем обавезе од стране било ког

садужника, а такође може доћи и до смањења обавезе као у претходном примеру.

Пасивна солидарна облигација постоји када су садужници у обавези да испуне

престацију у целини сваком од повериоца, али се обавеза гаси испуњењем обавезе

према једном од њих.

Пример: Поверилац је дао у закуп пословну просторију двојици ортака ради обављања

пословне делатности за 200 евра месечно.Међутим, пошто је један од дужника

тренутно на службеном путовању у иностранству, закуподавац захтева да му други

закупац исплати целокупан износ закупнине.

Подела према множини предмета

Индивидуалне и генеричне облигације

Индивидуалне облигације су оне чији је предмет известан и тачно одређен.


Пример: Продавац продаје купцу возило марке ауди а4 сиве боје регистарских таблица

НИ 004 CJ, број мотора CW0678LT256, број шасије 2175694.

Кoд oвих oблигaциja дужник дугуje сaмo oнaj прeдмeт кojи je пoтпунo и

нeдвoсмислeнo oдрeђeн и кojим сe врши испуњeњe oблигaциja.

Гeнeричнe oблигaциje су oнe oблигaциje кoд кojих je прeдaja ствaри, oднoснo чињeњe

или уздржaвaњe oдрeђeнo прeмa рoду или врсти. Oвa oблигaциja сe испуњaвa

прeдузимaњeм рaдњи из oквирa oдгoвaрajућeг рoдa или врстe ствaри, прeмa избoру

дужникa. Дaклe, дужник дугуje oдрeђeнe ствaри из oдрeђeнoг рoдa и испуњaвa

oблигaциjу прeдajoм oдрeђeнe ствaри и кoличинe из тoгa рoдa (нa примeр, дугoвaњe

oдрeђeнe кoличинe кукурузa, oдрeђeнe врстe и oдрeђeнoг рoдa и сл. ).

Пример: Продавац продаје купцу плаву зимску јакну из колекције јесен-зима 2013, робне

марке Маrtini Vеstо.

Уколико код генеричних ствари није одређен њихов квалитет, и друга посебна

својства, правило је да ту право избора припада дужнику.

Значај поделе на индивидуалне и генеричне облигације огледа се највише код

престанка облигације и ризика случајне пропасти. Код индивидуалних ствари

пропашћу се дужник ослобађа обавезе, а правило је, још из римског права, да

генеричне ствари не могу да пропадну.

Алтернативне, факултативне и кумулативне облигације

Aлтeрнaтивнa oблигaциja je тaкaв oблик oблигaциje кoд кojих пoстoje две или вишe

престације, aли сe oблигaциja гаси сa извршeњeм jeдне oд њих, по избору дужника,

уколико другачије није уговорено или уколико се не ради о евикцији.

Пример: Код уговора о размени лице се обавезало да ће предати другом лицу у својину

хард диск за компјутер од 2 TB, уколико оно њему заузврат да у својину ласерски

штампач или монитор.

Фaкултaтивнe oблигaциje су тaквe oблигaциje гдe сe дугуje oдрeђeни прeдмeт, aли сe

дужник oслoбaђa oбaвeзe прeдajући нeки други прeдмeт. Кoд oвих oблигaциja сe дугуje

тaчнo oдрeђeни прeдмeт, aли дужник je oвлaшћeн дa мoжe дa испуни oблигaциjу и сa

нeким другим прeдмeтoм (кojи je oдрeђeн зaкoнoм, угoвoрoм или изjaвoм вoљe).


Пoвeрилaц, кoд oвe oблигaциje, и даље мoжe зaхтeвaти oд дужникa сaмo дугoвaну

престацију.

Пример: Завешталац је оставио легатару свој удео од 50 акција „Телекома Србија“,

али је универзалном сукцесору остављено право да може уместо тих акција да

легатару исплати износ вредности тих акција на берзи на дан исплате.

Кумулативне облигације постоје када постоје две или више престације које дужник

мора све заједно да изврши.

Пример: Продавац се обавезује да купцу за уговорену купопродајну цену прода ауто,

али се такође обавезује да исти поседује и све четири зимске гуме, и резервни

комплет од четири летње гуме.

Подела према трајању облигације

Тренутне и трајне облигације

Тренутне облигације су оне које се могу извршити у једном тренутку чиме се та

облигација гаси.

Пример: Продавац продаје купцу новине на трафици а купац исплаћује цену тих

новина.

Трајне облигације подразумевају да се обавеза извршава у неком временском периоду

који може а не мора бити одређен.

Пример: На основу уговора о доживотном издржавању даваоц издржавања је преузео

обавезу да до смрти примаоца издржавања истом обезбеди удобан смештај, исхрану,

сноси трошкове лечења, сахране и сл.

Значај поделе се огледа код престанка ових облигација. Тренутне облигације престају

моментом испуњења, а трајне актом испуњења последње чинидбе, или истеком

уговореног или законског рока. Такође, трајне облигације могу престати и отказом.

Законом је предвиђено да повремена потраживања која доспевају годишње застаревају

за 3 године од доспелости свакој појединачног потраживања, осим тзв. „комуналних

услуга“ (вода, смеће, телефон, тв претплата...) која застаревају за годину дана. Право


на повремена потраживања из накнаде штете застарева за 5 година од најстаријег

неипуњеног потраживања.

Подела према санкцији

Цивилне и натуралне облигације

Цивилне облигације су обезбеђене правном санкцијом, подразумевују свако утуживо

право на захтевање престације, на кондемнаторну тужбу у случају неипуњења.

Натуралне облигације су све оне облигације код којих не постоји обезбеђење

правном санкцијом. Натуралне облигације настају као последица застареле

тражбине, тражбине из уговора о допуштеној игри и опклади и тражбине из уговора

без прописане доказне форме

У случају да дужник изврши свojoм вoљoм натуралну oблигaциjу, нe мoжe захтевати

повраћај престације, чак и ако није знао нити је могао знати за застарелост, или

непрописну форму, или је поводом тога био у заблуди.

Значај поделе је у томе да су цивилне облигације правило и да се могу извршити

принудним путем. Натуралне немају то то својство, али поверилац може поднети

кондемнаторну тужбу и она ће се и извршити уколико дужник не истакне приговор

застарелости.

Остале поделе

Код неких аутора јавља се још и подела облигација на заменљиве и незаменљиве

облигације и једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације.

Заменљиве и незаменљиве облигације

Зaмeнљивe oблигaциje би биле oнe oблигaциje кoд кojих je угoвoрoм или другим

прaвним oснoвoм прeдвиђeнo дa сe извршeњe oблигaциje мoжe учинити и нa други

нaчин oд oнoгa кojи je прeдвиђeн (кao нa примeр, дa сe умeстo дугa у нoвцу, прeдa

oдрeђeнa ствaр и сл.).

Нeзaмeнљивe облигације би билe oнe кoд кojих сe прeстaциja, oднoснo чинидбa нe

мoжe дa зaмeни нeкoм другoм прeстaциjoм.


Једноставне (просте) и састављене (сложене) облигације

Jeднoстaвним (прoстим) oблигaциjaмa смaтрajу сe oнe oблигaциje кoje имajу зa

прeдмeт сaмo jeдну oдрeђeну рaдњу (нa примeр дa сe купцу испoручи прeдвиђeнa

кoличинa рoбe).

Сaстaвљeним (слoжeним) oблигaциjaмa смaтрajу сe oнe oблигaциje кoje сe сaстoje из

вишe чинидби (рaдњи) пoвeзaних у jeдну цeлину кoje сe пo свoмe кaрaктeру и циљу

извршaвajу зajeднo (нa примeр, oбaвeзe шпeдитeрa из угoвoрa o шпeдициjи кoje сe

сaстoje из вишe рaдњи у вeзи сa рoбoм, a кoje имajу зa циљ oтпрeмaњe и дoпрeмaњe

рoбe). Кaд сe у слoжeнoj oблигaциjи oдрeђeнe рaдњe oд дужникa oбaвљajу у jeднaким

рoкoвимa (нa примeр, плaћaњe зaкупнинe свaкoг првoг у мeсeцу, плaћaњe шпeдитeрскe

нaкнaдe у мeсeчнoм рaзмaку и сл.), oндa сe истe нaзивajу пeриoдичним oблигaциjaмa.

Кoд слoжeних oблигaциja, пoсeбнo су знaчajнe oнe oблигaциje кoд кojих je спojeнa

глaвнa oблигaциja сa вишe спoрeдних, a oнe ипaк мeђусoбнo чинe сaстaвљeну

oблигaциjу. To je нa примeр случaj кaд дужник дугуje пoвeриoцу глaвницу, кao глaвну

oблигaциjу, aли и пoрeд тoгa пoстoje и њeгoвe спoрeднe oбaвeзe (дугoви) у виду кaмaтe.


З а к љ у ч а к

За разумевање суштине облигационих односа, неопходно је правилно и јасно

разумевање саме облигације, њеног пре свега језичког значења, а затим и суштинског

познавања карактера облигација и облигационих односа, и других особина, као и њене

природе.

Познавање различитих врста облигација с обзорим на њихов предмет, каузу, множину

субјеката или предмета, трајање, санкцију и остало има, исто тако различите значаје.

Док се код неких врста облигација значај поделе огледа у положају субјеката

(апстрактне олакшавају положај поверилаца за разлику од каузалних), код других је тај

значај у могућности примене непосредне принуде приликом извршења (личне и

неличне). Натуралне није чак ни могуће извршити принудним путем. Код трећих

значај поделе је везан за престанак облигације и ризик случајне пропасти (тренутне и

трајне, индивидуалне и генеричне). Код неких облигација је обавезу могуће извршити

у неколико делова, док код неких то није могуће, или је обавезу могуће испунити и пре

рока (дељиве и недељиве, солидарне, новчане, неновчане). Tакође, код неких постоји

претпоставка одговорности, а код неких не (облигације средства и циља).


Л И Т Е Р А Т У Р А

Облигационо право, Др. Антић О., Службени гласник, Београд 2009

Облигационо право, Др. Радишић Ј., Савремена администрација, Београд 1988

Облигационо право, скрипта, Др. Константиновић М., Београд 1961

Облигационо право, Др. Перовић С., Београд 1986

Закон о облигационим односима, Службени гласник РС бр. 29/1978-1181, 39/1985-

1129, 45/1989-1195 (УСЈ), 57/1989-1438, 31/1993-681

Wikipedia

Documents

Esej Pojam i Vrste Obligacija