UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADUESEJPREDMET: ODRIVI RAZVOJTEMA: 10. EU preti Italiji velikim kaznama zbog ilegalnih deponijaMENTOR: STUDENT:Slobodan Milutinovi

Ni, 2013.

Sa porastom broja stanovnika u Evropi se iz godine u godinu poveava koliina proizvedenog otpada. Po podacima Evropske agencije za zatitu ivotne sredine (EEA), svake godine se u zemljama lanicama EU odbaci 1,3 milijarde tona otpada, od ega oko 40 miliona tona spada u kategoriju opasnog otpada, a preko 700 miliona 68 tona otpada je poreklom iz poljoprivrede. S obzirom na koliinu i sastav otpada koji se proizvodi, pred zemlje EU se postavlja sve vei izazov tretman i odlaganje otpada bez negativnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi.Meutim, divlje deponije prave velike probleme, prave veliku tetu za ivotnu sredinu i za zdravlje graana. S druge strane, u tom otpadu koji se veoma esto neselektivno odlae ili zavrava u prirodi, nalazi se velika koliina resursa koji se ponovo mogu upotrebiti. I finansijski i ekoloki je opravdanije uzeti te resurse iz otpada, nego ih ponovo stvarati iz prirode ili vetakim putem. Tako se takoe mogu otvoriti nova radna mesta u industriji upravljanja vrstim otpadom.

U Italiji ima vie od 250 njenih divljih ilegalnih deponija. Zbog nedovoljnog angaovanja Italije na tom problemu EU je kaznila Italiju sa 56 miliona evra, plus 256. 819 evra dnevno, dok se taj problem ne rei.

Deponovanje otpada ne samo da zahteva sve vie dragocenog zemljinog prostora, ve uzrokuje zagaenje vazduha, vode i zemljita, emisiju metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu, hemikalija i pesticida u zemljite i podzemne vode. Dok se u nekim dravama 90% odlae na deponije, a svega 10% reciklira ili energetski iskoriava, u drugim se svega 10% odlae, a ak 65% reciklira, odnosno 25% iskoriava u svrhu proizvodnje energije. Nakon smanjenja stvaranja otpada i njegove ponovne upotrebe, sledea primenljiva solucija jeste recikliranje otpada. Obzirom na neobnovljivost prirodnih resursa od kojih se prozvode danas najee korieni proizvodi (papir, plastika, staklo i metal), vano je upoznati se sa znaajem recikliranja: Smanjenje ukupnih koliina vrstog otpada;

Ouvanje resursa;

Smanjenje upotrebe hemikalija, energije (60-90%), vode (oko 50%) i sirovina u procesu proizvodnje.Opasni otpad je svaki otpad koji e nekom od osobina (zapaljivost, eksplozivnost, toksinost, nadraljivost, infektivnost...) ugroziti ivot oveka, biljnog i ivotinjskog sveta. Sve je vie vrsta takvog otpada i sve je ira njihova primena. Skoro da nema oblasti ivota koja ne koristi takve proizvode u, naizgled bezazlene svrhe i situacije, ne razmiljajui o njihovoj tetnosti.Ne trebamo misliti kako samo industrija stvara opasni otpad, problematinog kunog otpada ima i previe, a to su: baterije, lekovi, boje, lakovi, rastvarai, filmovi, kozmetika, hemikalije za ienje, pesticidi, pepeo iz spaljona, mulj iz galvanske industrije, Pb- akumulatori, rastvori...

Dug je, naalost, niz ovih produkata, a svi idu istim putem, do slinih deponija.

Delujui sa ostalim otpadom u deponiji, opasni otpad se rastvara, reaguje i polazi do podzemnih voda, gde truje jedine izvore pitke vode i onemoguuje ivot. Presudom iz 2007 godine, Italiji je naloeno da oisti 255 deponija, od kojih je 16 sadralo opasan otpad, ali su od tada doneti planovi za ienje samo 132 deponije, pri emu je oteena svega 31. Italijanski problemi s otpadom su najdramatiniji u Napulju, treem po veliini gradu u toj zemlji, koji je u poslednjih pet godina nekoliko puta bio zatrpan gomilama ubreta. Nedavno je i region Lacio, u kojem se nalazi i Rim, takoe imao probleme sa ienjem otpada sa ulica.Za papire i transport jednog kamiona opasnog otpada, i bezbedno odlaganje tog otpada potrebno je oko 60 000 evra. Na ovaj nain bi problem mogao da se rei, jer za novac od kazne moglo bi 933 kamiona da se odveze. Lokalno stanovnitvo se protivi izgradnji pogona za spaljivanje otpada, dok regioni sa efikasnim upravljanjem otpadom nisu za to, da se ubre iz drugih regiona doprema na njihovu teritoriju, to esto dovodi do pojave ilegalnih deponija. Kako se danas koriste sve vie nove tehnologije, nema potrebe da lokalno stanovnitvo prua otpor prema izgradnji pogona za spaljivanje otpada.Veliku ekonomsku korist od ilegalnih deponija ima Kamora- napuljska mafija, ona ima velike poslove sa transportom i odlaganjem otpada, to, uz politiku neefikasnost i korupciju, znai da Napulj nije u stanju da rei taj problem koji je pre 19 godina po prvi put proglaen hitnim za reavanje. Naplaivanjem velikih trokova transporta, napuljskoj mafiji ne odgovara da se taj otpad odnese.Kroz jaanje svesti ljudi, o otpadu moemo uiniti pomake u vezi sa ovim vanim pitanjem, ali i promovisati aktivnosti kroz svakodnevni ivot o tome gde bacamo smee.