1

1. Japan gvozdeni trougao i sistem 1955 176-189 str. (vadio sam samo sadraj vezan za ovo pitanje)

Trini sistem koji karakterie saradnja vlade i kompanija. Ovaj sistem dostigao razvoj i standard da su japanske firme, iako u meusobnoj konkurenciji izgradile Japan a.d. - vladine birokrate imale glavnu ulogu donoenjem regulative i administrativnim voenjem prvo je nazivan sistemom 40-ih godina (liio ja na sistem uspostavljen II svetskim ratom gde su birokratija i kompanije radile na voenju ratne privrede u kojem je birokratija imala glavnu re). Poto je birokratija posle rata bila u povoljnijem poloaju pogodnije ime je Sistem 1955 godina poetka uspona LDP i uspostavljanja gvozdenog trougla: birokrata, politiara i biznismena ovo prihvaeno kao prirodan poredak prirodna komponenta ekonomske politike. Strateka regulativa industrije je postala znaajna i unapreivala je industriju. Firme jaane kod kue da bi bile jake spolja. Sistem je podupirao proizvoae cene artikala bile visoke ovim je osigurana ponuda i zdrav biznis. Napori voenja sistema zavisili od vete i politiki izolovane birokratije. Ceo aparat upravljanja privredom poznat kao ukju ozej prilagoavanje ponude i tranje centar je bilo Ministarstvo meunarodne trgovine i industrije (MMTI) komandni centar , nekomandne japanske privrede japanski izraz za komandne visove, barem kroz 70-te godine. MMTI je pomagao firmama da se prilagode svetskim tritima i da izvuku to veu korist, kanalisao informacije i znanje i olakavao protok novih tehnologija. Orua MMTI za postizanje ciljeva: odreivanje cena, uvozne kvote i udeli u tritu, licence, standardi kvaliteta, industrijske asocijacije, veteranske mree i administrativno vostvo. Tumaio je promene na svetskom tritu i konstantno davao savete preko lokalnih kancelarija firmama u vidu pravila. Organizovao je pripajanja i megapripajanja, koordinirao ulaganja i podsticao specijalizaciju malih i srednjih kompanija, a barijerama je ograniavao strance na domaem tritu. Ministarstvo finansija je jedino bilo u rangu MMTI po prestiu i uticaju suverena kontrola nad kreditima i deviznim sredstvima. Birokrate ljudi koji su vodili ova ministarstva (uglavnom kolovani na Pravnom fakultetu u Tokiju) termin nije imao peorativno znaenje, konfuijevski termin potovanja koji je podrazumevao odgovornost, posveenost i vlast. Pojedine kompanije nisu sluale MMTI Honda i kompanije elektro-opreme (proizvodnja video rekordera) (MMTI hteo da smanji broj automobilskih kompanija zbog rentabilnosti). Sistem do kraja 80-ih funkcionisao brilijantno i pretvorio je Japan u ekonomsku supersilu. 90-ih spekulativni bum u Japanu, 1992. privredna kriza i recesija, pad berze za 60%, pad vrednosti nekretnina, banke skoro bankrotirale slabost finansijskog sistema najoiglednija mana. Poela debata oko odnosa drave i trita ova debata otelotvorena u Masahizi Najtou generalni direktor MMTI i ef biroa za industrijsku politiku u okviru MMTI najistaknutiji zagovornik deregulacije. Kada je Najto poeo da pria o deregulaciji 80-ih, svi su ga optuivali za ruenje sistema, u vladi nisu voleli ono to sam radio, smatrali su da funkcioneri treba samo da primenjuju zakone, rekli su mi da smiljam samoubilaki akt za birokrate, 1993. smenjen Najto i otputen iz ministarstva. Prskanje mehura mehur se sastojao od spirale sredstava na berzi i vrednosti vlasnitva, dole si godine recesije i nultog rasta, stagnacija ukazala da je privreda zasnovana na proizvodnji skupa i problematina zato to su industriji davane jeftine pozajmice na bazi administrativnog voenja, a ne na osnovu poslovnih rezultata, tedilo se za ouvanje sistema, visoke cene artikala podsticale tednju, a ne potronju. tednja je ila u banke i osiguravajua drutva, gde je vraana sa malim kamatama pa su investitori novac ulagali u vea i rizinija trita, propisi su ograniavali funkcije banaka i finansijskih institucija to je ograniavalo ponudu novih proizvoda. Niska vrednost jena i veliki infrastrukturni projekti nisu uspeli da pokrenu privredu u recesiji, a postojala je i politika nestabilnost koalicionih vlada. 1996 vlada Riutara Haimota (LDP) je reformisala regulativu, deregulacija je bila centar njegovog politikog programa. 2 sile u su traile deregulaciju 1. sektori sa visokim diferencijalnim trokovima zbog staromodnih principa organizacije industrije: naftna industrija, elektro- privreda, vazduni saobraaj i 2. japanske finansije.

Veliki prasak je centralno pitanje Haimotovog programa i ini ga niz liberalizacija koje su povodom finansijske deregulacije oblikovane u Londonu i planirane da se realizuju u fazama od 1998. godine devizna deregulacija, deregulacija bankarstva i osiguranja sa ciljem obnavljanja Tokija kao finansijskog centra i privlaenja kompanija na tokijsku berzu i uklanjanje kriminala iz finansija, kao i vea konkurentnost tednje i ulaganja kapitala. Sve bi trebalo da dovede do primene nove discipline na kompanije jaajui njihovu konkurentnost i trite e biti indikator poslovanja firmi, uloge ministarstva finansija i MMTI se umanjuju i usmerene su na liberalizaciju MMTI treba postati ekonomsko nadministarstvo koje bi simbolino ukinulo akronim posleratne ekonomske istorije; Japan e u potpunosti prei na trini sistem, Sistem 1955 je odsluio svoje.

2

2. Problemi japanske privrede po Sakakibari

Eisuke Sakakibara (1940-) je poznati ekonomista koji ima vanu ulogu u ekonomiji Japana. Radio je u ministarstvu finansija Japana kao najistaknutiji zamenik ministra finansija za meunarodne poslove. Radio je kao upravni direktor MMF-a. Zbog pokazane uspenosti na finansijskim tritima dobio je nadimak mister jen, dok je radio kao zamenik ministra finansija za meunarodne poslove. Intervju obavljen 15. maja 2001. Eisuke Sakakibara kae za japansku privredu da predstavlja dvojni sistem. Sastoji se od veoma konkuretnog i razvijenog izvozno orijentisanog sektora ( Tojota, Soni ), ali sa druge strane nalazi se sektor koji obuhvata domau preraivaku industriju i domae uslune delatnosti (proizvodnja tekstila, hrane, graevinska industrija), koji prima dravne subvencije i kao takav je nekonkurentan na svetskom tritu. Domai sektor japanske privrede je nekonkurentan jer nije dolo do strukturne promene domae privrede u vie trino orijentisanu. Zbog globalizacije ova dvojna ekonomska situacija predstavlja problem jer se razlika izmeu konkurentnog sektora i nekonkurentnog sektora umnogome poveava. Japan predstavlja izuzetno uspean model transformacije privrede iz poljoprivredne u industrijsku. Cilj je bio stvoriti sistem koji bi izbegao nestabilnost u privredi i drutvu. Kako kae Sakakibara, u tom procesu je nastao dvojni sistem koji je uspeno funkcionisao tokom 1970-1990. godine pruajui socijalnu i politiku stabilnost. Njegovu efikasnost je smanjila globalizacija kao i recesija Japana koja nastupa devedesetih godina. U periodu od 1990 2002. dolo je do zastoja u ekonomiji Japana, Sakakibara je smatrao da da e to biti kratkotrajan proces. Razlozi zato se proces recesije oduio su sledei: 1. zastoj u irenju i obezbeivanju investicija koje su nosile ekonomije kasnijih osamdesetih, 2. pucanje pekulativnih balona, 3. problem sa bilansom banaka, 4. brzi pad cena nekretnina i hartija od vrednosti U periodu recesije Japana od 1990 2002. godine postavljena je nova administracija u Vaingtonu na elu sa Klintonom. Sakakibara je potvrdio da je Amerika vodila prilino agresivne pregovore sa Japanom. Problem je bio u tome to su japanski izvoznici imali nepoeljno jak konkurentski poloaj u odnosu na amerike kompanije. Amerika je koristila promenu deviznog kursa kao instrument trgovinske politike, to je dovelo do poveanja vrednosti jena. Po miljenju Sakakibare, amerika vlada je namerno spustila dolar na veoma nizak nivo, to je imalo za cilj smanjenje amerikog trgovinskog deficita. 1990. godine dolazi do procvata jugoistone Azije i veliki deo amerikog, evropskog i japanskog novca slilo se u taj region . Sakakibara je odgovorio na vano pitanje novinara: Kako se to uklapa sa injenicom da je dolo do usporavanja japanske privrede?Po njegovim reima, dolo je do znaajnih direknih investicija Japana u Aziju (Singapur, Malezija, Indonezija, Tajland, Tajvan, Hongkong). To je dovelo do ekspanzije proizvodnje u Aziji, a ekonomisti su ovu brzu ekspanziju nazvali Letee guske iz Azije- Japan kojeg prate Singapur, Tajvan, Koreja, Hongkong. Dolo je do vrlo brzog porasta japanskog jena, to je vodilo organizovanju proizvodnje mnogih japanskih kompanija u mestima van Japana gde je radna snaga bila jeftinija. Po reima Sakakibare problemi koji su nastali odnosili su se na razvoj Tajlanda, Indonezije, Koreje. Kriza je nastala na Tajlandu - cene na Tajlandu su doivele erupciju 1997. Vrlo brzo kriza se proirila i na Indoneziju i Koreju u roku od est meseci. Korejske banke su mnogo dugovale Indoneziji, kada je Indonezija ula u period krize to se proirilo i na Koreju. Centralne banke svih G7 zamalja (Kanada, Francuska, Nemaka, Italija, Japan, Velika Britanija i Amerika) su se sastale i poredile dnevne podatke o povlaenju novca iz Koreje. Eisuke Sakakibara je predloio osnivanje Azijskog monetarnog fonda, ali se Leri Samers usprotivio zbog posledica koje bi takva institucija imala na MMF. Najvanija lekcija koja je nauena iz azijske ekonomske krize jeste da je globalni kapitalizam koji sada postoji veoma nestabilan i neophodno je da budemo pripravni za ponavljanje ekonomske krize. Eisuke Sakakibara je utvrdio postojanje dve teoretske mogunosti:

1. Stvoriti svetskog zajmodavca u krajnjem sluaju, 2. Kontrolisati, ograniiti prenos kapitala u i iz pojedinih zemalja.

Sakakibara zakljuuje da je ostvariti ove dve mogunosti veoma teko, tako da vidi kao reenje srednji put, prepun rizika i pretnji. To zapravo znai da e biti sve vie i vie kriza. Ukoliko ekonomija SAD oslabi to e uticati na Aziju, Latinsku Ameriku i Evropu. Gvozdeni trougao izmeu politike, birokratije i jasno utvrenih interesa postao je sve vri to je izazvalo problem u celom druvu Japana. Takva

3

situacija stvorila je potrebu za reformom. Eisuke Sakakibara je sproveo vanu strukturnu reformu koja se zvala finansijski prasak. Cilj reforme je bio otvaranje japanskog finansijskog sistema za strana trita. Sama reforma je podrazumevala deregulaciju japanskog finansijskog sistema, pojavile su se strane banke i kompanije iz preraivakog sektora i ukljuile su se u finansijski sistem. Japan je doneo odluku da se promeni. Trenutno je u prvoj fazi promena . Po reima Sakakibare potrebno je dve, tri, etri, pet, godina da bi zaista dolo do strukturnih promena. Neophodno je osmisliti dobru strategiju i ubediti javno mnjenje da podri takvu vrstu strukturne reforme. Politiki i ekonomski odnosi izmeu SAD i Japana su se promenili dolaskom Buove administracije u odnosu na Klintonovu administraciju. Po miljenju Sakakibare, pristup Buove administracije je suvie umeren zato to postoji globalizovana trina ekonomija koja je nestabilna, tako da se ne zna, u kojoj e meri za vreme krize, nova administracija prepoznati ulogu vlade. Kina i Indija su se probudile iz sna koji je trajao 200 godina. Kina je glavni problem sa kojim SAD i Japan treba da izau na kraj i predstavlja politiki i ekonomski izazov i za SAD i za Japan. U takvom svetu koji se menja postoji opasnost da Japan oslabi. Kao glavni razlog finansijske panike je kriza bankarskog sistema. Reenje se vidi u procesu infuzije novca iz javnog sektora. Potrebno je da se bankarsko restrukturiranje obavi istovremeno sa korporativnim restrukturiranjem. Bankarski bilansi se nisu popravili zato to glavne kompanije koje su uzele zajmove nisu zapoele svoje restrukturiranje. Kao problem se javlja i restrukturiranje dunika. U tom procesu se moe javiti kriza, a nain da se sprei ta kriza je u infuziji novca iz javnog sektora. Eisuke Sakakibara vidi drutvo Japana kao veoma zatvoreno, monokulturno, monorasno. Primeuje neophodnost promene japanskog drutva. Potrebno je doi do promena koje se vide u otvaranju japanske privrede, drutva i obrazovnog sistema. Po njegovim reima japansko drutvo je sjajno, ali uspeh moe raati i neuspeh, tako da ako stalno ne menjate svoju privredu i svoje drutvo, jednoga dana ete doiveti sigurno neuspeh. 3. Koreja i uticaj japanskog modela 1945. podela poluostrva, Juna Koreja dobila malo hidroelektrane i hemijska industrija sa fabrikama vetakog ubriva zavrile na severu. 1950 1953 Korejski rat invazija Severne Koreje uz podrku Kine, rat zavren primirjem, Severnu Koreju vodio Kim il Sung. Posle rata Severna Koreja i Kina zapoele naglu industrijalizaciju komunistikog tipa, dok je Juna Koreja imala 7% poginulog stanovnitva, a dve treine njene oskudne industrije bilo je uniteno. Singman Ri prvi junokorejski predsednik koji je junom Korejom vladao sve do 1960. 1961. vojni udar, pravi podsticaj industrijalizaciji voa postaje general Park ang Hi, on je vodio zemlju od 1962 1979, zovu ga osnivakim komandantom Koreje a.d., imao je podrku mladih oficira, iskusne birokratije, graana koji su hteli da rade i nacionalnu opredeljenost za industrijski razvoj. Koreanci su od samog starta bili opredeljeni svesno za japanski model intervencionistiki sistem sa snanom izvoznom orijentacijom, iako su mrzeli okupaciju Japana, mnogi Koreanci su zavrili japanske kole, bili pod uticajem MMTI modela i japanske kulture, a razvojna strategija predsednika su bili bliski korejsko-japanski odnosi. Zato to je bila veoma siromana zemlja (bruto nacionalni dohodak do 1963. bio 100 dolara), prvo su se koncentrisali na jaanje izvoza, zbog slabije amerike pomoi. Prvo je izvoz bio nediskriminatoran svi su uivali pomo i zatitu, planeri u Parkovoj vladi zakljuili da su Koreji neophodne velike kompanije zbog trke na meunarodnom tritu i odupiranja stranom uvozu, promovisali niz nacionalnih ampiona ebola holding kompanija koje su kontrolisale najrazliitije industrijske grupacije. Birali su uspene firme na jednom polju kojima je upravljao preduzetnik gvozdene volje pun samopouzdanja i pomagali su ebole niskokamatnim pozajmicama, poreskim olakicama i povlasticama (Hjundai, Samsung, Laki Goldstar i Daevu). 1973. jo vei intervencionizam iz bezbednosnih razloga lansiranje Inicijative za razvoj teke i hemijske industrije temelj globalne uloge Koreje , 1976 pojaan oseaj nesigurnosti zbog najave Dimija Kartera da e se amerike trupe povui. Vladini funkcioneri imali glavnu re o investicijama za teku i hemijsku industriju, a primenjivali odluke kontrolom kredita rezultat vrst ekonomski sistem sa jakim i bliskim odnosima vlade i velikih industrijskih kompanija. Parkova verzija razvoja voenje privrede realizacijom ciljeva svake Nove godine je poseivao ministre i sasluavao im ciljeve i naine postizanja i sledee godine se vraao da proveri stanje, ko ne ispuni 80% obeanja, leti sa posla poruka je visok i stalan privredni rast. Vlada je u tom periodu odredila 6 stratekih grana industrije elika, petrohemije, neferoznih metala, brodogradnje, elektronike i mainstva eboli su morali da se dre najrazvijenije tehnologije i da se orijentiu na izvoz. Zato su eboli imali slobodan pristup kreditu i vlada ih je titila od potresa, bili su na domaem tritu tieni od strane i domae konkurencije, dobijali su

4

iskljuive licence, a politiki i ekonomski su kanjavani oni eboli koji nisu konkurentni na meunarodnom tritu. Vladala su stroga radna pravila, vrena je selekcija radnika, radna nedelja trajala 60h, prednost ebola je bila dotiranje unutar grupacija. Krajem 70-ih odustaje se od velikih intervencija u programu inicijative za teku i hemijsku industriju zbog uspona opozicije i nezadovoljstva Parkovim reimom pomeranje ka stabilizaciji je bilo jedini nain smirivanja naroda reenje je bila kontrola inflacije i irenje koristi od industrijalizacije. Desio se prevrat ef koreanske obavetajne slube ubio Parka general un Du Hvan dolazi na vlast i jo vie je zainteresovan za stabilizaciju, bio je i protivnik prejakog uticaja ebola. Legendarni Kim Dej Ik je doprineo promeni korejskog kursa, bio je arhitekta stabilizacije i pokreta liberalizacije kao glavni savetnik predsednika una. Ciljevi Ika: kontrola privrednog rasta, smanjenje intervencije vlade i stvaranje uravnoteenijeg terena za mala i srednja preduzea, zato to su eboli postali neefikasni i nesolventni bez vladinih donacija, neodgovarajui bankarski sistem, neefikasan poljoprivredni sistem. Kimov recept povlaenje ekonomskih granica drave, prodaja nekih dravnih preduzea, oslobaanje finansijskog sektora i smanjenje uvozne barijere da bi se neefikasni suoili sa stranom konkurencijom, vie stranih investicija, smanjenje trokova odbrane, ovome se protivile birokrate i kompanije koje su se navikle da neko vodi brigu o njima. 1983 ubijen Ik i lanovi korejske delegacije u atentatu u Burmi. Privreda je poela da posre zbog pozajmica i potrebe za racionalizacijom i restruktuiranjem grana iz 70-ih. Koreja nema mreu malih i srednjih preduzea kao Japan, zabrinuti su i zbog cene ujedinjenja sa Severnom Korejom. Politika kazna za ekonomske uspehe je korupcija, favorizovani plaali cenu vladi da bi opstali na tritu, mito i podmazivanje politiara. 1987 Ro Tae Vu preuzima vlast, narod je nezadovoljan autoritarnou i bogatstvom gazdi Koreje a.d., zahtevi za transparentnou. 1993. izabran predsednik Kim Jang Sam poveo kampanju protiv korupcije suenje unu i Roi (zaradio 650 miliona dolara mita), proglaeni krivima za udar iz 1979 i masakr trajkaa iz 1980 u Kvanduu, direktori 8 ebola u zatvoru zbog mita, sueno svima avgusta 1996, normalno i nuno u prolosti se dovelo u pitanje. eboli odravaju konkurentnost ulaganjima u inostrantstvu 5 ebola planira da investira 70 milijardi dolara u proizvodnju van zemlje zato to je radna snaga postala skuplja. 4. Tajvan i supertehnokrate konfuijanski kapitalizam 1949- ang Kaj ek pobegao od Maovih snaga na Tajvanu je primio telegram o konanom porazu njegovih nacionalistikih snaga na kopnu, rivalstvo anga i Mao Cetunga je definisalo modernu Kinu, i jedan i drugi umrli sredinom 70-ih godina. Tajvan je tvorevina Hladnog rata, a posleratna istorija je pria od rita do bogatstva, bio je japanska kolonija zvali su ga inija pirina, 1949. postaje samostalna drava, ang sa 2 miliona vojnika i civila potraio utoite, bili su tri puta manje brojni od Tajvanaca, ali su im kontrolisali ivot. Taj rascep domaih i pridolica je od velikog ekonomskog, politikog i drutvenog znaaja. Opstanak je bio pitanje od najvee vanosti, komunisti ih smatrali odbeglom provincijom, angove ambicije za osvajanjem kopna ile od odlunog reenja, preko aspiracije, mita do molitve, izdrati napad sa kopna i prebroditi izolaciju postali su glavni ciljevi. 40-te i 50-te nije bilo optimizma, malo resursa, malo preduzetnika, nikakve novane rezerve, teko ratno oteenje, ubeenje da kineski narod nije pogodan za kapitalizam ne mogu delovati van porodice i nisu spremni da tede, sumnjiavi su i ne prihvataju inovacije. Iskoristili su naslee iz japanske kolonijalne vladavine akcenat na obrazovanju (1949 pola stanovnika pismeno), poraz ih terao da se preispituju uzroci poraza hiperinflacija, korupcija, nejednakost, nedostatak agrarne reforme, samovolja vlasti, propust usvajanja moderne nauke i tehnologije; zemljina reforma stvorila jaku poljoprivrednu bazu i promovisala jednakost, ugradnja antikorupcijskog etosa u birokratiju, glavna uloga vlade stvaranje ambijenta za preduzetnike, planiranjem do trinog sistema cilj je postepena depolitizacija privrednog sistema. 50-te zamena uvoza sa velikim ulaganjem u infrastrukturu i koncentracijom na intenzivnu proizvodnju, potpomognutu carinskim stopama i poreskim olakicama, preuzete i preostale japanske firme u dravnom vlasnitvu. Bitna je bila pomo SAD otvorila im je mogunost ulaganja u opremu dok se plaa uvozna roba (prestanak pomoi usledio 1965) a do tada su zaraivali devize, izvozni artikal broj 1 eer hteli su pomeraj ka izvozu industrijskih proizvoda, otvaranje i poputanje kontrole na domaem planu vlada pomagala nove grane niskokamatnim pozajmicama, smanjenim carinama na uvozne robe koje se koriste za izvozne proizvode i agresivna tranja za tehnologijama. Omoguavane direktne strane investicije zbog vetina i tehnologija i boljeg kvaliteta 1963 izvoz bio 123 miliona dolara, a 1972. 3 milijarde dolara, 1980 nova faza sa akcentom na tehnologiju, istraivanje i razvoj. Vlada je stalno

5

promovisala preduzetniku klasu, lovila biznismene kojima bi poveravala zadatke. Razvoj Tajvana, suprotno Koreji, je poivao na malim i srednjim preduzeima koja su bila porodino vlasnitvo i delovala kao mree. Predsednik ang Kaj ek je omoguio preputanje kreiranja politike supertehnokratama sposobni funkcioneri, naunici i inenjeri, koji su delovali bez velikog politikog meanja oslanjali se na kineze u inostranstvu i na tajvance koji su odlazili odliv pretvorili u priliv mozgova- ovo je bilo efikasan resurs mrea za transfer tehnologije. Od 50-ih do sredine 80-ih 5 ljudi krojilo ekonomsku politiku, kombinovali staro sa novim, dvojica su bili kljuni K.J.Jin rukovodio prelaskom na izvoznu orijentaciju otac tajvanskog industrijskog razvoja i njegov pomonik K.T.Li otac nacionalnog ekonomskog uda koji je bio opsednut stvaranjem uslova za preduzetnitvo van porodinih firmi stvaranjem infrastrukture, racionalnim institucionalnim i zakonskim okvirima. Neprestano su prouavali japanska iskustva, prihvatili su birokratsku strukturu MMTI stila, ali bez trajnog opredeljenja (koje su gurali Japanci) izvoz poveavali zbog opstanka neprestanim poboljanjem kvaliteta uz konkurentne cene, stalno i efikasno usvajanje nove tehnologije, zatita domaeg trita japanski pristup ipak e na Tajvanu gasiti zatitu zbog jake konkurencije na domaem tritu. Supertehnokrate su terale domae firme da usklauju proizvode sa svetskim standardima i cenama i podsticale su strana ulaganja ova orijentacija otvaranja bila optuivana. Tajvan se 90-ih suoio sa istim problemima kao i sve drave sa visokim rastom samo to nije imao jeftinu radnu snagu; morali su da izdre pritisak onih zemalja sa jeftinom radnom snagom i sa onima koji proizvode visokotehnoloke proizvode; preduzetnici poeli ulaganja u inostranstvo i u Kinu zbog jeftine radne snage, jo jedan izazov je prelazak sa autoritarne na demokratsku vlast, koji ide sa razvojem i jaanjem srednje klase, Kuo Mintang je vrsto drao vlast, imenujui predsednika, ang ing Kuo sin ang Kaj eka je vladao 10 godina, 1988 partija je imenovala Li Teng Huja (1996. je bio reizabran na slobodnim izborima). Najvei izazov je odnos Tajvana sa NR Kinom ekonomija ih spaja, tajvanske firme uloile desetine milijardi dolara u kinesku privredu i postale najvei strani ulaga politika ih razdvaja Tajvanci iako znaju da su Kinezi poreklom i dalje ne ele prikljuenje, posle povratka Hong Konga 1997 Tajvanci gledaju kako se situacija odvija. Pria o ritama i bogatstvu 1949 dohodak po glavi stanovnika 100 dolara, danas 14 000 dolara proizvodi 30% lap topova, pola tastatura, monitora, skenera u svetu. Inflaciju odravali tednjom budetskom disciplinom i novanim ogranienjima obrazovanje i razvoj tehnologije imperativi, vodili rauna o kapitalu i raspodeli dohodaka i odrekli se mamca vrenja vlasti. 5. ( , 203-207)

. (7-9 ). . . , , , - - . (60) 75 . ( - , ). . ( , , ). . ( ) . . . ( ). . - . . (3 ) .

6

( , , , ), ( , , , ). . . . . 6. ( , 207 211)

. , ( ). . 1969. ( ) . , , . . 8 . - . . , . . 1981. . . , ( ). , , . , . 2020, ( ..). , . 7. .. .. ? 8. ( , 218 223)

. , . 4. 1919. ( ). . , 23 . , . . 1934-35. . 1937. . , . , . . , , ( ). 1949 , . ,

7

15 150 . , . . , . : , ( , ). o . ( ) , . . . ( ). 70 , . . , . 1976 . , . 1978. , 11. , . , . ( , 165 179)

1959. 1990. . 1819. 120 ; 3 5 . . ( + ). , , . , , . . ( ) . , . , , . , , . , ( ), ( ?). . . 1978., ( ). . . , , , (, , ). . , . - , (

8

, ). , . ( ) . , . , . . 1997. , , ( ) . ( ). . ( ) , . , (. , ). ( , 179 192)

1981. . . , . , . . , , . ( ). . , . , . (, , ), , . , . 90, . , . ( ), . , , . , . . , , . . ( ) , - , . . ( ) , . , . .

9

. , , . , ( , , ). . ( ). , (globaloney). . , . . . . ( ) , .

9. .

. . 1978. . . . . '' '', . . , . ; . 16 50%. . 1978. 8% ; 1990. 80%. . . . : , . . . . 1979. . , '' ''. , . , . . '' '', . . , . , . 1982. - '' , . . ''. 80- '' '' . . 80- ,

10

. . '' '' . , '' '', 1984. .

10. Kina burne osamdesete nastavak reformi i politike posledice Pojava pokreta kao to je Solidarnost u Poljskoj pozivali su kineske lidere na obazrivost. Argument

komunistike partije idi polako vie nije imao uporita. Modernizacija je bila neophodna. Sredina 80-ih predstavlja prekretnicu u kineskoj privredi. Kina tada ulazi u nagli razvoj, a Deng se borio za ekonomske reforme i liberalizam uporedo sa borbom za odranje politike kontrole. Tako se nakon 1984. teite kineske privrede poelo pomerati sa marksistikih kategorija na polje trine ekonomije. Smatrali su da je trite funkcionalnije od planiranja. Deng je imao velikog protivnika u kritiaru enu. Postavljalo se pitanje kako reformisati ogromnu privredu i kako privreda koja je delom komandna, a delom trina, moe da funkcionie. en se plaio i gubitka politike kontrole. Uveo se ugovorni sistem odgovornosti koji je omoguavao dravnim preduzeima da zarade odravaju iznad odreenog nivoa. To nije bilo dovoljno, jer su preduzea bila neefikasna. Na premijersko mesto i mesto gen sek Komunistike partije doao je ao i Jang koji je nastavio reforme i predstavljao to kao imperativ nove tehnoloke revolucije, a ne odustajanje od socijalizma i komunizma. ao je smatrao da Kina treba da se ukljui u meunarodnu konkurenciju, a priobalna podruja gurne na meunarodno trite. Uveo je Specijalne ekonomske zone u kojima su lokalne vlasti imale veliku autonomiju. Uprkos uspehu, inflacija iz 88. je podstakla reakciju konzervativaca koji su ao-a optuili da gura Kinu u buroasku demokratiju. Kriminal, korupcija i nejednakost takoe su izazvali reakciju. Najava reforme cena uzrokovala je navalu na banke i paninu kupovinu robe. Duboko uzdrmana vlada sada se bazirala, ne na reforme, ve ekonomsku stabilizaciju i kresanje. Dolo je i do politikih posledica. Ojaao je demokratski pokret. Hiljade nezadovoljnih zauzeli su pekinki trg Tjenanmen. Reformatori su smatrali da treba odgovoriti vrstom rukom jer je jezgro moderne Kine bilo u opasnosti. Ovaj trg je imao i simbolini znaaj jer je na njemu Mao 1949. proglasio pobedu rukovodstva NR Kine. Takoe, na njemu su odrani i protesti 1919. koji se uzimaju za poetak delovanja komunista u Kini. Bilo je i straha od pada komunizma (istona Evropa). Odgovor je bio estok i smatra se da je oko 1000 ljudi ubijeno. Nakon ovih deavanja, kresanje i kontrola su pojaani. Deng je slabio, a en Jun jaao. en je bio poistoveivan sa Maoom. Meutim, Deng nije odustajao. 1992. je krenuo u poslednju kampanju za nastavak reformi koja se naziva nang dun. Posetio je specijalne ekonomske zone, drao govore, iao je u poseti svim gradovima koji su doiveli reforme od 1984. Rezultati su bili zapanjujui, gradovi su strahovito uznapredovali. Ovo je bio istinski letei skok aluzija na Maovu reformu veliki skok napred. Deng je odbijao poistoveivanje trita sa kapitalizmom, jer i socijalistike zemlje imaju trite. en je uticao na to da prvih nekoliko meseci ne bude izvetaja sa Dengovog nang duna, ali kada su se vesti proule podrka enu je poela da opada. Bila je to konana Dengova pobeda i na etrnaestom partijskom kongresu, nakon etrnaest godina reformi, moglo se konstatovati da su reforme bile uspene. Rezultati su bili impozantni od 78. do 95. privreda je imala prosean godinji rast od 9.3 %. Meutim, problem je bio u podeli drave i trita. Drava je imala oko 10000 kompanija u svom sektoru. Veina kompanija su poslovale sa gubitkom. Sa druge strane bila su kolektivna preduzea u vlasnitvu gradova, sela i vojske. Bili su vani pokretai dravnog razvoja, a nisu primala donacije. Takoe, strana ulaganja su igrala znaajnu ulogu u razvoju Kine. Za pet godina (90-95) ona su se udesetostruila. Vei deo ulaganja poticao je od etnikih Kineza, a najvei deo bio je orjentisan na domae trite, a ne uvoz. Guan Dong i Fudi Jan (provincije) opisivane su kao dragulji u kruni kineske privrede i kao peti zmaj. Stopa rasta u delti Biserne reke bila je vea od 17%. 11. - '' '' , , , 80-. . . '' '', ,

11

. . : . (). 1980. . , , , , . . . . , ! . 1988. . , . , . 80- , . , . , . , . 1992. . '' '' . . . . 1984. 1989. . . , . '' '', , '' ''. : , . , . ; . . 14. 1992, . '' ''- '' '' '' ''. 12. -

1842. 1898. 1997. . . 1949. , , , . , . , .

1949. ; , , , . . , : , , , . . , . .

60- . . . .

12

, , . 90- , . , , .

. 80- . 30. 1997. 1984. . , . 12 800 . , 50 . : '' , ''. . 13. - , . . , , . . . , , . . , , . 20. . , . , . , . . ; ; . , . , . , 1945, ( ). - . . , -. . , . , , . . . '''' , , . , . . , , , . 1950. 1980. , 3,5% . . , . .

13

, , , . 1950- . 40 , 25 , , . , , , . , . , . . . - , . . . ., . . . . . , . . . . . : '' . 20. .

14. Indija - Izmeu matematikog modela i vladavine odobrenja: ekonomske posledice Indija je danas velika sila zahvaljujui raskidu (90-ih godina) sa idejama koje su vladale od njene

nezavisnosti do tada, a koje su dominirale u vladajuoj Kongresnoj partiji. Do 90-ih izgledalo je kao da Indijom vlada dinastija. Nehru je vodio dravu u nezavisnost i vladao do smrti 1963. Njegova erka, Indira Gandi, na vlasti od 1967. do 1984. (dok nije ubijena), a njen sin Radiv Gandi je bio premijer od 1984. do 1989. Ubijen je 1991. Iako sa puno previranja, Indija je poivala na vrstoj opredeljenosti za demokratiju. U Indiji su postojali slobodni izbori, nezavisno sudstvo, sloboda tampe i govora. . . Ove vrednosti su opstale uprkos multietinosti, korupciji, etnikim stremljenjima itd. Meutim, kada je re o privredi, Indija je u poetku prihvatala program koji je sputavao njen razvoj. Problem je bio koliko u gandijevskom idealizmu, toliko i u sredstvima. Ekonomija je bila oblikovana fabijanskim socijalizmom i komunistikim centralnim planiranjem. Voe Kongresne partije nisu imale poverenja u trite, ve u vladino znanje i oslanjali se na snanu dravnu kontrolu. Prirodni i ekonomski resursi bili su oskudni, a vlada ih je koncentrisala, u duhu sovjetskog centralnog planiranja, ka tekoj industriji. Posledica je bila ekonomski sistem sa tri poraavajue karakteristike: Prva je bila vladavina odobrenja sloen sistem kontrole i licenci koji je bio prisutan u svakoj fazi proizvodnje, ulaganja i spoljne trgovine. Za sve je bilo potrebno odobrenje i peat drave. Npr. Ako je privrednik hteo da povea ili preorientie proizvodnju, morao je da trai odobrenje. Otuda i mnogobrojni interesi koji nisu imali veze sa podsticanjem razvoja ( politiari korupcija, birokrate uivanje u vlasti, radnici lenjivci). Druga karakteristika je sklonost ka dravnom vlasnitvu. Krajem 80-ih sedamdeset odsto poslova u velikom organizovanom sektoru privrede drale su dravne kompanije. Umesto da pusti bolesne kompanije da propadaju, ona ih je odravala u ivotu i za njih je bilo rezervisano zatieno trite. Primer je hinduistika korporacija za proizvodnju vetakih ubriva gde su radnici od 1979 1991. primali platu a da fabrika nije imala ni dan proizvodnje (delovi za proizvodnju nisu mogli biti sklopljeni). Trea karakteristika je odbacivanje meunarodne trgovine. Indija je smatrala da je samodovoljna i iskljuila je sebe iz svetske privrede. Iako je imala pregrt naunika i inenjera kolovanih u inostranstvu, njihove ideje nije puno koristila.

15. Indija - Dinastija Gandi i kriza indijske ekonomije Indira Gandi (1967 1984) malo je uinila na prilagoavanju ekonomske politike. Pokazala se

vetom, autoritativnom i harizmatinom, ali i kratkovidom i oholom. Stekla je ugled pobedama u ratu sa

14

Pakistanom i uspenim nuklearnim probama. Na unutranjem planu je zakidala dravnu vlast u korist centralne (federalne). Nisu joj strani bili ni ukidanje graanskih sloboda, tako i gubi vlast 1977. Tri godine kasnije se vraa na vlast i pokuava da se razrauna sa separatistikim tenjama i biva ubijena 1984. Na vlast posle nje dolazi stariji sin Radiv (trebalo je mlai Sandaj, ali je ubijen 1980.). Postaje predsednik Kongresne partije i premijer i bio je vie zagrejan za letenje nego voenje drave. Nasledio je veliki budetski deficit i pokuao da se osloni na pozajmice. Smatrao je da sistem treba reformisati i Indiju promeniti. Za savetnike je uzimao mlae ljude (deca kompjutera). Meutim, nije bilo ire podrke za reforme. Posle poetnog entuzijazma i sam Radiv je gubio elju za reformama. Biva umean u skandal sa kupovinom oruja i gubi izbore 1989. Njegovi opozicioni naslednici nisu bili sposobni da odre vlast. 1991. se sprema za povratak na vlast, ali ga ubija tamilski bomba. Postavilo se pitanje ko e ga naslediti na elu Kongresne partije (enu nije zanimala politika a deca mala). Za predsednika je izabran sedamdesetogodinji Narasima Rao, koji se ve spremao za penziju. Rao je obavljao do tada razliite f-je (ministar spoljnih i sekretar unutranjih poslova), ak je i pisao govore. Govorio je desetak jezika. Poticao je iz braminske podkaste (bramini svetenici, katrije ratnici i vladari, vajije seljaci, udre radnici nemaju duu, parije nedodirljivi). Izabran je zato to je bio pomirljiv i spreman na kompromise. Na samom poetku njegove vladavine Indija zapada u probleme. Usled Zalivskog rata cena nafte se poveava i to estoko pogaa platni bilans Indije koja je bila pred bankrotom. Ipak, uzroci krize su bili prevashodno unutranji. Rao je paljivo birao ministre i pored proverenih birokrata odabrao i nekoliko ljudi koji su spremni da raskinu sa prolou. Dve kljune linosti bili su Manohan Sing (ministar finansija) i P. ajdambaram (ministar trgovine). Sing je poticao iz siromane kaste, ali je bio darovit pa je dobio stipendije od Kembrida i Oksforda. Najpoznatija reenica mu je: Nemam glavu za cifre kada hoe da izbegne pitanje. ajdambaram se borio sa praktinim problemima trgovinske politike i eleo je da rasturi vladavinu odobrenja. Unutar Kongresne partije jo nije bilo iroke podrke reformama, ali potreba za njom je bila jasno uoljiva. Pokazatelji potrebe za reformom dolazili su i spolja. SSSR se raspao, a sa njima ideje koje je dobrim delom primila i Indija. Tada je i elita poela da shvata da je Indija svoju budunost vezala za pogrenu zvezdu. Takoe, Indijci su poeli da posmatraju ta se dogaa oko njih. Sluajevi Japana i azijskih tigrova su im izgledali neverovatno. Dohodak po glavi stanovnika u Junoj Koreji koji je 1960. bio identian kao Indiji, sada je bio vei 10 puta. Koreja je bila pred ulaskom u OECD, a Indija kilometrima daleko. Sing je prilikom posete Koreji uvideo nedostatke i eleo da ih popravi. eleo je da ukine vladavinu odobrenja (sistem kontrola i dozvola), da se sa regulative pree na podrku biznisu i podstie meunarodna trgovina. Jo jedan faktor je pokazivao koliko je Indija na pogrenom koloseku. To su bili Indijci koji su se 60-ih i kasnije odselili u SAD i Z. Evropu. Sada su nakon to su stekli bogatstva u trinoj privredi mogli prepriavati svoja iskustva i put ka uspehu. Nazivani su NRI nonresident Indians.

16. Indija - Reforme 90-ih i buenje Indije Ekonomske reforme od 1991. godine su dale signal za bitno drugaiju ulogu vlade u indijskoj privredi.

Ali je itav proces proao kroz pregrt kontroverzi. 1996. je Kongresna partija izgubila izbore i bila prinuena da podri manjinsku vladu. Ve naredne godine uskrauje podrku i za novog premijera postavljen je Inder Kumar Gudral, stari diplomata. Kurs reformi je nastavljen, a ministar finansija je bio ajdambaram, raniji ministar trgovine. Dozvole i odobrenja su gotovo ukinuti, a Indija je poela da trguje sa svetom. Domaa i strana ulaganja su omoguavala izgradnju infrastrukture (elektroenergetika, luke, telekomunikacije). Ipak, ni direktne strane investicije nisu mogle da prou bez kontroverzi. Neki primeri su napadi na amerike restorane i peticije protiv ugovora o izgradnji hidroelektrana. Posle brojnih suenja ugovor je ostao na snazi i tradicionalno nezavisno sudstvo nije popustilo. I dalje je investitore ekao veliki broj pravnih zakoljica. Dva podruja koje je bilo najtee reformisati bili su javne finansije i preduzea u dravnom vlasnitvu. Vlada je izbegavala re privatizacija i usvojila je termin dezintervenisanja (zadravanje veinske kontrole). Vei deo industrije je prvih nekoliko godina ostao u dravnom sektoru, ali to sada nije sputavalo privatnike. Ranije je privatni sektor bio ugroen zbog subvencionisanja dravnog (koji je loim ranom stvorio neenerginost kod ljudi), vie nije bilo tako. Ipak, danas ima firmi u dravnom sektoru koje izuzetno dobro funkcioniu. Indijci iz dijaspore su se vraali da ulau i trguju. Grad na jugu, Bangalor, postao je druga Silikonska dolina, svetski centar za razvoj informatike i tehnologije. Sve vie se ulagalo u zdravstvo i kolstvo, a o ekonomskom razvoju se govorilo kao preduslovu izbavljanja iz bede. Sada indijska srednja klasa broji 300

15

miliona ljudi, ali jo uvek puno ljudi ivi u bedi. Po prvi put u istoriji Indije promena dolazi odozdo, od drava a ne od federalnog centra Nju Delhija. Regionalne partije, ranije separatistiki nastrojene, sazrevaju i preuzimaju vlast u pojedinim dravama. U njima se ire ideje liberalizma, a ak i komunistika vlast u pojedinim dravama Indije poziva strane investitore. Indija se sve vie integrie u svetsku ekonomiju. Ne poredi sebe sa zmajem, ve sa slonom sporo ustaje i hvata brzinu, ali kada se zahukti vrlo brzo prolazi kroz gusti. ajdambaram predstavlja osnovne ciljeve: Odrati rast od sedam odsto i ukinuti dobro poznatu bedu. Trita moraju da rade, a drava da digne ruke od proizvodnje dobra i usluga. Meutim, najvea opasnost je zaljubiti se u trite i zaboraviti siromane. To se ne sme dogoditi, jer e izazvati nepovratnu reakciju. Narod dobro prihvata tranziciju, ali tei deo je borba sa lobijima i interesima koji blokiraju proces promena.