1

1. Teorija zavisnosti i njen uticaj na zemlje Latinske Amerike -Tradicionalni latinoameriki pristup uveliko je bio pod uticajem onoga to je bilo poznato kao dependencia, ili teorija zavisnosti. Ova teorija racionalizovala je ulogu drave visoke uvozne barijere, zatvorena privreda i opte omalovaavanje trita. Od kraja 40ih do 80ih dependencia je imala apsolutnu vlast. Njeni izvori bili su u 20im i 30im i u velikoj depresiji. Nacionalna bezbednost postala je alibi za vlade da preuzmu strateke sektore privrede da bi zadovoljili potrebe drave. To je dovelo do osnivanja dravnih naftnih kompanija u veem broju zemalja. Posle 2. sv. rata prelazak na mnogo vee oslanjanje na dravu bio je podstican pojavom socijalne drave na Zapadu i kejnzijanskim intervencionizmom, kao i prestiem marksizma i SSSR. Vanu ulogu je imao i izraziti antiamerikanizam. -Teoretiari dependencie odbacivali su dobrobiti svetske trgovine. Krajem 40ih sutinske elemente njihovog razmiljanja artikulisala je i promovisala Ekonomska komisija UN za Latinsku Ameriku (EKLA) a ponajvie argentinski ekonomista Raul Prebi koji se nalazio na elu ove komisije od 1948. do 1962. On je postavio meunarodnu verziju neminovnosti klasne borbe. -Smatrali su da se svetska privreda deli na industrijski centar i periferiju. Po njima, uslovi trgovine uvek e delovati protiv periferije, to znai da e je centar stalno eksploatisati. Umesto toga, periferija, po njima treba da krene sopstvenim putem. Umesto da izvoze sirovine i uvoze gotove proizvode, ove zemlje treba da preu na industrijalizaciju za zamenu uvoza(ISI).To e postii prekidanjem veze sa svetskom trgovinom uvoenjem visokih carina i drugih oblika protekcionizma. Do 70ih inilo se da ovaj pristup funkcionie. 2. Dunika kriza u Latinskoj Americi: izgubljena decenija -Dunika kriza teko je pogodila Latinsku Ameriku. -Porast uzimanja pozajmica je bio ogroman. Ukupan duniki teret 1982. iznosio je 333 milijarde dolara. Ipak, niko nije obraao veliku panju na tako zlokobno poveanje duga do avgusta 1982. kada se Meksiko naao pred bankrotom. -Dependencija bila je uzrok njihovog kraha. Godine koje su usledile, u kojima se Latinska Amerika borila da preoblikuje svoje privrede, postale su poznate kao izgubljena decenija.Na kraju te decenije, 1990. dohodak po glavi stanovnika bio je nii nego na njenom poetku. -Tokom prvih nekoliko godina krize bilo je potrebno vratiti zemlje iz bankrotstva i stabilizovati njihove privrede. -MMF je preuzeo vodeu ulogu u primeni programa pozajmica, kredita i reprogramiranja dugova ukoliko e zemlje, zauzvrat, preduzeti korake na smanjenju dugova i deficita, smirivanju inflacije i ukoliko e odrediti realniji kurs valuta. -Krajem 80ih i poetkom 90ih poelo je u Lat.Americi da se deava neto vanije drastino prestrojavanje u pogledu osnovnih principa koji se odnose na ulogu drave u privredi. Naglasak je sada pomeren na trite kao osnovno merilo resursa u privredi. Povlaenje vlade znailo je opsenu privatizaciju i uopte manje kontrola. Ono je takoe znailo smanjivanje barijera, kako za trgovinu tako i za strana ulaganja. Vlade su se koncentrisale na smanjenje deficita, inflacije i na reformu poreskih sistema. -Ovaj novi sistem ideja i mera e oblikovati privrede Lat.Amerike 90ih godina. Ta nova grupa ideja dobila je naziv Vaingtonski konsenzus. To je termin zbog koga njegov kreator, ekonomista Don Vilijamson, ali sve vreme. Po njegovom miljenju taj naziv je oiveo stare emocije i avet jenkijevske dominacije. Kao to je rekao jedan kritiar Vaingtonskog konsenzusa, u samom terminu je bilo jasno ko kreira politiku krajem 20og veka ne vlade nego Vaington. -Vaingtonski podrazumeva ne samo MMF i Svetsku banku nego i njihovog gazdu iz senke vladu SAD a iza nje njene gospodare iz senke, ameriku ekonomsku profesiju i poslovne interese Zapada. Vaingtonski konsenzus razvio se u Lat.Americi, razvili su ga upravo Latinoamerikanci, kao odgovor na ono to se deavalo unutar i van regiona. Neuspeh vlada sada se jasno ukazivao pred oima javnosti, a ne neuspeh trita. Stari sistem vie nije mogao da obezbeuje privredni razvoj. -Kada je neuspeh sovjetskog modela postao sasvim oit, latinoameriki ekonomisti su poeli da se koncentriu na ekonomski uspeh Azije. I nasuprot ogranienjima dependencije, oni su se vrsto povezivali sa svetskom privredom. Krajem 80ih EKLA, ranije glavni zagovornik dependencije, poela je da vri potpuni zaokret u razmiljanju i da govori o nunosti orijentacije ka napolju i bekstvu od vladine kontrole.

2

Tehnopolitiari -proces rekonceptualizacije omoguen je pojavom grupe trino orijentisanih ekonomista na celom prostoru regiona. Pedro Aspe, budui ministar finansija Meksika, Alehandro Foksli budui ministar finansija ilea, Domingo Kavaljo budui ministar finansija Argentine, bili su samo neki od lanova grupe koja je postala poznata kao tehnopolitiari, koja je nastala nasuprot tehnokratama iz preanjeg vremena. Da biste napravili dobar tehniki posao u rukovoenju privredom, morate da budete politiar. Alehandro Foksli. 3. Bolivija -Gonzalo Sanez de Lozada, poznat pod nadimkom Goni predsednik Bolivije od 1993. do 1997. tvorac je ok terapije program za brz i obuhvatan bukvalno preko noi - ekonomski prelazak sa privrede pod kontrolom vlade na trinu privredu. -Sredinom 80ih Bolivija se nalazila u stranoj krizi, njena privreda bila je zahvaena hiperinflacijom i bila je u potpunom neredu. Inae, Bolivija je imala klasian latinoameriki sistem: u ime razvoja, nacionalizma, antiamerikanizma, prethodne vlade su bile direktan vlasnik velikog dela privrede. Ono to drava nije posedovala bilo je pod njenom kontrolom. Vladina mainerija bila je nemerodavna i neefikasna, otvorena za korupciju i protekcionizam. Zemlja je takoe bila optereena i ogromnim meunarodnim dugom. -Goni je svoje mesto video kao levo od centra.Ipak, u Ludvigu Erhardu video je intelektualni uzor. Goni je i redovno itao Ekonomist. Na njega su posebno uticale dve stvari.: 1. Novi Zeland (gde je laburistika vlada) zemlja da bi mogla da se razvija, mora da raisti sa komandnom privredom.

2. Kina - Goni je bio impresioniran kada je na vlast doao Deng i zapoeo promene. Ti svi primeri su ojaali njegovo uverenje da je jedini nain oporavka bolivijske privrede eliminacija intervencije drave preuzimanjem dramatinih koraka. Prvi nacrt njegovog scenarija o ok terapiji bila je Odluka 21060 iz 1985. Njome je ukinuta kontrola cena, uvedena su drastina kresanja budeta, smanjene carine radi formiranja konkurencije u privredi. -Profesor ekonomije sa Harvarda Defri Saks uradio je veliki deo analitikog posla i pruio potrebno struno vostvo. Cilj je bio jasan da se to pre okona sa inflacijom. Izradio je program za formiranje centralne banke i za potrebne finansijske kontrole. Ono to se u Boliviji dogaalo izmeu 1985. i 1987. donelo je zemlji stabilnost. Vladina potronja znatno je smanjena, donacije su ukinute, cene i trgovina liberalizovani, porezi prikupljani i poreski sistem reformisan, a uveden je program socijalne sigurnosti. Goni nije samo reavao bolivijsku krizu nego je pomagao da se otpone radikalan zaokret od onoga to se smatralo tradicionalnim latinoamerikim pristupom dravi i tritu. Decenijama su vlade dominirale svojim nacionalnim privredama. Krajem 90ih taj model se razbija. Nije se pojavio jedan sistem koji bi zauzeo njegovo mesto, ali je opti pravac jasan ka oslobaanju trita, smanjenju i redefinisanju uloge drave i njenom odvajanju od proizvodnje putem privatizacije, ka smirivanju inflacije itd. 4. ile -1970. socijalistika vlada Salvadora Aljendea dola je na vlast i pokrenula je obiman program nacionalizacije i eksproprijacije skupa sa uvoenjem kontrole cena, s ciljem da stvori istonoevropski model privrede. Rezultat je bio privredni haos. -Aljendeova vlada oborena je u udaru koji je predvodio general Augusto Pinoe, koji je odmah zaveo represivnu diktaturu. Pinoe i njegove vojne kolege nisu mnogo znali o privredi. Ali su morali neto da urade. Usvojili su jedan program koji je bio dijametralno suprotan aljendeovom, koji je izraen u dokumentu pod nazivom El Ladrillo Cigla bio je to obiman rukopis koji je pripremio Katoliki univerzitet ilea. Ovaj program je propagirao izrazito trini pristup. -Zajedno uz taj program doli si i tzv.ikaki deaci ekonomisti koji su bili trino orijentisani, od kojih su se mnogi kolovali na ikakom univerzitetu. Intelektualni mentori ove grupe bili su Milton Fridman, a jo vie Arnold Harberger. -ikaki deaci dali su se na posao pretvaranja Cigle u stvarnost. Brzo su uspostavili mnotvo fundamentalnih reformi. Dozvolili su slobodno formiranje cena, liberalizovali su trgovinu i deregulisali finansijski sektor, privatizovali su na veliko.

3

-Reforme su donele rezultate. Meutim, 1982. zemlja je ula u ozbiljan privredni kolaps zahvaljujui optoj dunikoj krizi. Ceo program ikakih deaka bio je diskreditovan. Vojna vlada morala je da preuzme dosta banaka tako da je ovaj period aljivo nazvan kao ikaki put u socijalizam. -Druga generacija reformatora preuzela je palicu 1985. Oni su bili manje strogi u merama koje su sprovodili. Uspeli su da isprave mnoge greke. ile je tokom nekoliko sledeih godina postao poznat kao istaknuti latinoameriki primer trine reforme. Stopa privrednog rasta bila je visoka, a inflacija niska. -Krajem 80ih vojna hunta sklonila se sa vlast, a ministar finansija u novoj vladi postao je Alehandro Foksli. Njegov osnovni cilj bio je da ojaa konsenzus u korist trine privrede. Nastojao je da izgradi ono to je nazivao odgovornom dravom. Hteo je da spoji progresivnu socijalnu politiku sa strogom fiskalnom politikom. -U ileu se zaeo liberalizam i odatle se proirio na ostatak Lat. Amerike. 5. Argentina 20. . , , , , . . . 1952. e . 20 . 1973, , , . , ; . 1982. ; . 1983. , . 1930. 1983. 24 26 (!) . , , . 20 000 %, 59 $, . IEERAL (Instituto de Estudios Economico sobre la Realidad Argentina y Latinoamericana). , . , , . , , . . 80 . , 3 . . , . . ! , . ; ; ; . . (YPF). , , . (, , )

4

( 90% ). YPF 1993. 3 $, . , . , . , , . , . 6. Peru 1968. 1980. , . . , , . , , . , El otro Sendero. , , . 500 000 (!?) . . , . , . (). , . . . 1990. . , . , , . , . . . . . 2 , , . , , , , . . , , . , 1992 . , , 1996. , , . , . 7. Meksiko 1910. (, ) . (). . , , , , . , 6 . ( ), . , ( 1938. )., 80.

5

, , . 1982. ; . . , , , . 1982, , , . ( ) ( ). , , . . ; , . , . , 1982. ( ). . , , . , , , , . 1993. , ( ), . , 1994. , . , . , ( ). . . ( ) . , ( ). , ; , . , . 8. Brazil , , , , . 21 , 1985. , (87 $). , . , . , , . . , , . ; , . , ; . , 7000% 10% . , . , 1994. . , . 1988. . . , , . ; , , , .

6

9. Razlika u konceptu reformi: Sluajevi Bolivije i ilea ; ED Gonzalo Sanez de Lozada (ostatak prie nafilujte podacima iz Komandnih Visova) Autoritarizam nasuprot demokratiji ile je bio paradigma koja podrazumeva da ne moete zaustaviti hiperinflaciju bez autoritarne vlade. Predsednik Salvador Aljende i ileanska demokratija su imali velikih problema jer su izgubili svaku kontrolu. Iz politikih i ideolokih razloga su krenuli sa nacionalizacijom industrije istovremeno sa problemima i sukobima na politikoj sceni. Zavrilo se dravnim udarom i svi su smatrali da u sluaju nevolje morate uvesti vojsku na scenu, odrei se graanskih i ljudskih prava da biste reili ekonomski problem. Smatralo se da je to cena reavanja hiperinflacije, a mi u Boliviji smo pokazali kako je to mogue i u demokratiji. Preduzeli smo veoma dramatine mere, na snazi je bilo vanredno stanje, predvieno Ustavom, uhapsili smo izvestan broj ljudi da bi spreili trajkove u rafinerijama nafte i bila nam je potrebna potpuna podrka Kongresa i udruivanje da bismo pokrenuli celu stvar. Meutim, uivali smo politiki, socijalni i ekonomski kredibilitet i vanost bolivijskog iskustva je to to po prvi put u Latinskoj Americi stabilizacija biva postignuta u demokratiji, bez naruavanja ljudskih sloboda i dozvoljavanjem ljudima da iskau svoje miljenje. Bilo je nesrenih ljudi u svemu tome, ali smo ih ubeivali da je to jedini izlaz iz cele situacije i da uprkos bolu moraju uzeti lek. Na pitanje da li kritikuje ljude koji osuuju Miltona Fridmana za rad u Pinoeovom ileu, Lozada odgovara da nije ba sasvim siguran, da ne voli da sudi drugima da i njemu ne bi bilo sueno. On lino ne bi mogao uestvovati u neemu to je van konteksta demokratije, jer mu je otac proteran iz tih razloga i sa time se lino identifikuje. Upustio se u politiku kad je demokratija bila vraena Boliviji i atipino je bio suoen sa 20 godina vojne vlade, ogromnim dugom i potronjom. Ne osuuje nikoga, ali misli da su demokratije dovoljno fleksibilne i da imaju dovoljno autoriteta ukoliko njima dobro rukovode oni koji to znaju i koje su ljudi zaista izabrali da preduzimaju korake koji moraju biti preduzeti. U dananje vreme pored neophodnosti i znaaja razmene dobara i usluga neophodna je i razmena iskustava. Nakon vlade Viktora Paza, Lozada se i dalje bavio politikom ali je savetovao Argentinu, Peru i Brazil. Oni bi esto govorili Pa znate Bolivija je neto drugo, na ta bi on odgovorio Ali ako Bolivija to moe, zato ne biste i vi?. Smatra da je reformsko iskustvo Bolivije jeste imalo uticaja na ekonomske mislioce i politiare jer je sve izvedeno u demokratiji bez drutvenog nasilja i to je zainteresovalo ljude da prouavaju njihov sluaj, ali zbog toga to je zemlja mala nisu imali dramatiniji uticaj kao to bi imali da su Argentina, Brazil ili ile. Meutim njihov rad ih pribliava ileu jer su imali fleksibilniji recept zbog toga to su im greke ilea sluile za nauk. Defri Saks je iskoristio iskustvo Bolivije i adaptirao ga na situaciju u Istonoj Evropi Poljskoj koja je bila uspena tranzicija, zatim Rusiji koja zbog politike volje nije uspela kako treba. Ekonomija i politika su usko povezane jer loa ekonomija donosi socijalne probleme, koji donose politike i ne moete reiti ekonomske probleme dok ne doterate politike. U Boliviji su imali dobro rukovodstvo i ostvarili su uspeh. U Holandiji na seminaru je upoznao Leha Valensu koji je rekao da eli upoznati nekog iz Bolivije, zato to su ih terali da uzmu gorak lek jer to moe i Bolivija. 10. Globalizacija i zemlje Latinske Amerike po de Lozadi, Lagosu i Kastanjedi ED Gonzalo Sanez de Lozada: Da li siromanoj zemlji moe pogodovati nova svetska ekonomija? Naravno da moe, jer izolacija nije nikako korisna, ali postoji veliki broj ljudi koji smatra da bi trebalo otvoriti nae privrede, ali oni ne otvaraju svoje. Ne vidim kakvu tetu bismo mi mogli naneti Velikoj Britaniji, Nemakoj, SAD ili Kanadi, a nama je teko da obezbedimo izvoz naih proizvoda. Uprkos naoj nameri ipak izvozimo drogu i ljude. eleli bismo da zadrimo ljude ovde, da ih obrazujemo i voleli bismo da oni budu kreativni i zadovoljni, a ne da budu deo lanca trgovine drogom. Dosta smo se trudili i rtvovali da tome stanemo na put, jer e nas to unititi, ali je neophodno postojanje nove solidarnosti, otvaranje i omoguavanje zemljama Treeg sveta da slede primer Meksika, koji je uspeo ostvariti stabilnost i razvoj. Nije re o davanju i milostinji, ve o novoj politici koja e omoguiti ljudima da razmenjuju dobra, usluge i iskustva u okvirima slobodnog trita i demokratskih institucija. Najvie optimizma budi mi tehnologija koja je budunost ovog veka. Za zemlju poput Bolivije, kao jedne od najsiromanijih na ovoj hemisferi, internet e napraviti veliki bum. Morate potroiti veliku koliinu novca na obrazovanje. Mislim da e solarna energija pribliiti i omoguiti ljudima koji ne znaju da itaju i piu, da koriste internet. Pobornik sam bioinenjeringa i genetski modifikovane hrane. Brine me odbijanje razvijenog sveta da se bave ovim prouavanjem zato to smo u situaciji da proizvodimo vie hrane za ljude da bi postigli odreen nivo unosa kalorija. Mnogi ljudi sveta, pa i ja jedu previe, dok veina sveta jede premalo i smatram da ova tri velika dostignua mogu to promeniti. etvrta velika oblast koja bi imala

7

uticaja je umereno troenje novca za vakcinisanje jer smo pogoeni Chagasom(tropska bolest sa ozbiljnim posledicama koju prenose paraziti insekti putem ujeda i krvotoka), malarijom, tuberkulozomSida nije prisutna u veoj meri, ali ne znai da nee biti. Ako bismo radili na svetskom zdravlju, to je potrebno i najbogatijima, smatram da budunost globalizacija i tehnologija gaji i ispunjava velike nade i oekivanja samo ukoliko je svima dostupna i ako se svi ravnopravno borimo na terenu. Ako se tako ne postave stvari, kao i sve revolucije, pa i industrijska e dovesti do toga da siromani budu siromaniji a bogati bogatiji. Brine me protekcionizam tj. neoprotekcionizam koji e, ako prevagne, doneti tekoe jer su amerikoj, evropskoj i japanskoj ekonomiji potrebni potroai i svetska ekonomija mora da postigne ono to je Evropa ostvarila da postane slobodnija i otvorenija ekonomija. Otvorenost je budunost iako idemo u drugom pravcu zbog svih vrsta neoprotekcionizma koji oteava protok roba i usluga i time izostaje bolji ivotni standard za milijarde ljudi u svetu, ispod linije siromatva koji e doneti probleme kroz bolesti, imigraciju ili unitavanje ivotne sredine. Antiglobalistima koji su demonstrirali u Sijetlu (1999) i Kvebeku (2001) je poruio da e im se reenja otkrivati u toku procesa i da se moramo vratiti ideologiji iji je cilj stvaranje ravnopravnosti kroz rast i razvoj, trgovinu i demokratiju. Rikardo Lagos: Protesti u Sijetlu su fascinantna pria. Meunarodni odnosi su svojevremeno graeni na principu ravnotee snaga i hladni rat je bio poslednje poglavlje te epizode. Prvo je postojala ravnotea izmeu Rusije i Velike Britanije, Britanije i Francuske i na kraju izmeu SAD i SSSR. Male zemlje poput ilea su igrale sporednu ulogu u toj ravnotei. U I svetskom ratu smo bili neutralni, u II sve do 1943, a rat Japanu smo objavili tek nakon bacanja bombi na Hiroimu i Nagasaki. Danas ivimo u svetu gde nakon 300 godina postoji samo jedna vojna sila. To je neverovatna promena. Na Konferenciji u Kvebeku sam razgovarao sa Dord W. Buom i rekao sam mu da ima ogromnu odgovornost jer vodi jedinu vojnu silu. Danas u svetu postoje 3 znaajne ekonomske oblasti: Evropa, Amerika i Azija. Ogromne koliine kapitala cirkuliu iz jedne u drugu. Ko upravlja tokovima kapitala? Niko! U odreenoj meri, te tokove kontroliu SAD. Kreemo se ka globalnom svetu, ali nismo stvorili pravila igre koja e ga ureivati. Posle II svetskog rata smo imali UN, na sednici 24 aprila 1945 vodila se sjajna rasprava gde su uestvovali predstavnici 50 zemalja. Latinsku Ameriku je predstavljalo 20 predstavnika, a ta se dogaa 50 godina kasnije kada imamo jednu vojnu silu? U kojoj meunarodnoj organizaciji emo raspravljati o pitanjima globalne privrede? Vie od 50% bruto domaeg proizvoda ilea zavisi od uvoza i izvoza i naa privreda je istinski otvorena i za nas je vrlo vano ta e biti sa privrednim rastom Evrope, SAD i Japana i ukoliko oni ree da imaju privredni rast i inflaciju i mi emo, ukoliko odlue da imaju negativan rast i deflaciju i mi emo. Detalj iz memoara predsednika Dimija Kartera gde pie da kada je bio prvi put na sastanku G7, vodila se sjajna rasprava izmeu predsednika Francuske Valerija iskara Destena i kancelara SR Nemake Helmuta mita oko ekonomske politike SR Nemake koja se borila protiv inflacije po cenu smanjenja privrednog rasta i rekao je mitu da e ukoliko Nemaka smanji privredni rast to beleiti i Francuska. U kojoj meunarodnoj organizaciji emo, na globalnom nivou raspravljati o pitanjima globalne privrede? ta mogu uiniti kao predsednik male drave ija je privreda otvorena? Mogu itati Financial Times, Herald Tribune ili Wall Street Journal i pratiti deavanja na globalnom tritu, ali nam je od kljune vanosti postojanje organizacije poput UN za pitanja globalne privrede. Sada se raspravlja samo u okviru G7, ali su lanice samo one bogate, razvijene i znaajne sa ekonomske take gledita. Na svetu ima 6 milijardi ljudi i G7 odluuje za sve, ali u novoj organizaciji moraju biti predstavljene sve drave. Dogaaji u Sijetlu su vani, jer su ljudi priznali da su meusobno povezani internetom i da su time globalizovani. Pitanje nije biti ili ne biti globalizovan, ve kako oblikovati ovaj globalni svet trinim mehanizmom ili politikom voljom supersila? ini mi se da na sceni postoje samo trita na koja e morati da se primene neka pravila jer danas ako je zemlja uspena, sav novac sa globalnog finansijskog trita ide u nju, ali po ulasku, zbog prevelike ponude stranog novca, njegova vrednost opada u odnosu na valutu i tako valuta apresira u odnosu na vrednost stranih valuta, pa se konkurentnost privrede te drave smanji, pa onda investitori povlae svoj novac iz nje. Tada ta zemlja upada u krizu i niko ne odreuje koliko e kriza trajati. Ako neki analitiar sa Njujorke berze kae: Ta zemlja je pogodna za investiranje stvari e krenuti nabolje, ako taj isti kae suprotno situacija se pogorava. Felipe Gonzales (bivi premijer panije) mi je ispriao da je vrednost panske pezete bila u padu. Kontaktirao je Centralnu banku panije da istrai sluaj i sutradan je otputovao u Nemaku. Pre odlaska je potinjenima rekao i da brane vrednost pezete i Centralna banka je zbog toga prodavala ogromnu koliinu dolara i u toku njegovog leta za Bon je banka prodala 500 miliona $, do kraja dana jo toliko i na kraju je morao da zamoli Karla Otoa Pola (bivi predsednik centralne banke Nemake) da

8

pritekne paniji u pomo da odbrane pezetu. Na ovu operaciju je utroeno vie od 4 milijarde $ i kada se Gonzales vratio u Madrid niko nije znao da mu objasni ta se desilo. Neki arlatan je pokuao da mu objasni i upitao ga da li zna neto o ekonomiji, ali Gonzales je odgovorio da zna neto o ivotu i rekao je: Neka ena iz Hongkonga je predosetila da e pasti vrednost pezete pa je rekla prijateljicama da sve pezete pretvore u drugu valutu, i te prijateljice su prenele poznanicama da uine isto i svi ljudi na svetu su na kraju to uradili Iako ene iz ove prie imaju pravo da to rade, trebaju na globalnom tritu postojati institucije koje e spreavati da doe do haosa. Ono to se 1995 dogodilo u Argentini, Turskoj, Rusiji i Meksiku, ne bi se dogodilo da su postojale adekvatne institucije globalnog trita i odgovarajua pravila igre koja ureuju njihovo funkcionisanje. Ko e biti ovlaen da definie ova pravila? Njihovo donoenje e biti teak posao. Na primer, ileu uslovi trgovine koji postoje ne pogoduju. Cena bakra i papira su niske i neko moe rei, tako je reilo trite. Strane investicije sve manje dolaze u ile jer investitori danas ne preferiraju ulaganje u mala trita. Novac u ile takoe manje dolazi nego ranije jer trite pravi razlike. Nerealno je imati globalni svet, bez pravila funkcionisanja (pravila o stranim investicijama, pravila o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) Pravila na nivou zemalja, morae se primenjivati na globalnom nivou. O emu se drugom raspravljalo na prethodnoj sednici STO (WTO), MMF, Svetske banke ako ne o pravilima igre koja e ureivati funkcionisanje globalnog trita? Dolo je vreme da se na globalnom nivou raspravlja o pitanjima trgovine, investicija, oporezivanja, tokova finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu. Pitanje pred nama je: da li emo doneti pravila po kojima emo se orijentisati na tritu ili e globalno trite donositi odluke? Trite ne donosi uvek ispravne odluke, kao to smo videli u primeru g-dina Gonzalesa. Potrebna su nova pravila igre i ulau se napori da budu usvojena do 2007 i morae se utvrditi zajednike oblasti. ile je svoj deo posla odradio, jer privreda funkcionie zadovoljavajue, ali u Latinskoj Americi situacija nije dobra. Kapitalizam nije u krizi, ve prolazi kroz novu fazu razvoja od nacionalnog ka globalnom nivou funkcionisanja, kada pone potpuno da funkcionie na globalnom nivou, onda mora da se institucionalizuje. U emu je smisao rasprave izmeu Boinga i Erbasa, izmeu SAD i Evrope? Evropljani moda i mogu spreiti fuzionisanje 2 amerike firme jer su dovoljno ekonomski jaki, ali ile kao mala zemlja to teko moe uiniti. Postoje odreene oblasti gde e u novom globalnom svetu biti veoma bitna koordinacija. U srednjem veku je pre nacionalnih drava bio niz grofovija i vojvodstava, posle osnivanja drava su nastala dravna pravila igre, nekada je svaka evropska zemlja imala svoj novac, a danas veina drava EU ima jedinstvenu valutu evro. Da li je globalnom tritu potrebna samo jedna valuta? Verovatno jo nije trenutak za to, ali je drava ija se valuta prihvata kao meunarodno sredstvo plaanja u ogromnoj prednosti u odnosu na druge. Kada belei budetski deficit prevaljuje ga na druge koje dre devizne rezerve u njenoj valuti. Ali u bliskoj budunosti se ne zna gde e se o ovome voditi rasprave. U Breton Vudsu? Tu je 1944 postignut sporazum o uspostavljanju pravila koja su ureivala monetarne i finansijske aspekte meunarodnih ekonomskih odnosa posle II svetskog rata i na tekst sporazuma su uticali D. M. Kejnz iz Britanije i Heri Dekster Vajt iz SAD. Sada moramo opet ii u Breton Vuds, ali ko e uestvovati na toj konferenciji? Predstavnici 108 drava? Da li je to realno? Moda trebaju uestvovati predstavnici najvanijih ili predstavnici najvanijih i onih koji nisu marginalci? To bi liilo na konferenciju WTO u Sijetlu i na kraju bi predstavnici 10-15 zemalja raspravljali u ime razliitih delova globalnog trita. Ukoliko elimo da ivimo u boljem svetu, pravila igre su neophodna. Tehnologija nas uvodi u nove oblasti i smatram, da ukoliko uradimo pravu stvar moemo pobediti glad i ostale pojave dananjeg sveta. Moemo zatiti ljudska prava i to je neophodno u svetu da bi iveli u bezbednijem svetu. To ne podrazumeva samo borbu protiv terorizma, ve i protiv nezaposlenosti, bolesti itd. Danas tek dolazimo do konsenzusa o zatiti ivotne sredine, ali da li moemo to uraditi na globalnom nivou? U budunosti e sve vie oblasti biti predmet meunarodnog dijaloga. ile nije izostavljen iz globalizacije i u odreenom smislu smo deo sveta jer vie od 50% BDP zavisi od uvoza i izvoza. Globalizacija je injenica i ne dopada mi se to su neke zemlje pasivne u odnosu na proces globalizacije. Postoje zemlje koje se globalizuju i koje ne prihvataju injenicu da e se ukljuiti u globalizaciju. To to bee od nje je loe za njih, jer je ona ansa za svakoga, desila se i ima nameru da opstane. Demonstranti su u pravu to trae pravila o funkcionisanju globalne privrede. Prvo su bili protiv globalizacije, sada trae pravila o funkcionisanju globalne privrede i ona e se morati uspostaviti. Horhe Kastanjeda: Postoje mnoga miljenja levice o globalizaciji i da li postoji pravi argument? Nema pravog argumenta i teko ih je imati kada je re o injenicama. Lako je imati miljenje, ali argument u smislu: Voleo bih da se to nije dogodilo? Ali ostavimo to po strani, jer veina leviarskih

9

pokreta koji se na jedan ili drugi nain bave pitanjem globalizacije to rade u nastojanju da potvrde svoje postojanje, svoje prisustvo i razloge u tom okviru. Kada je re o vladi i dravi, morate se snai i raditi sa onim ime raspolaete, sa kartama koje su vam podeljene. Meksiku su podeljene karte geografskim istorijski, kulturno i etniki i od skora ekonomski i politiki. Miljenja su vana, ali ne i presudna kao podeljene karte. Meksiko u sluaju uklapanja u tokove globalizacije ima pitanje odgovarajueg lociranja u svetskoj podeli rada, budui da smo jedna od malobrojnih zemalja koja nije deo bogatog industrijalizovanog sveta severnog Atlantika. U zapadnoj Evropi, u oblasti Mediterana postoji kontinuitet stalne promene izmeu istonih delove zapadne Evrope i zapadnih delova istone Evrope. Ta razlika nije tako dramatina kao izmeu Meksika i SAD. Postoje razlike izmeu Poljske i Nemake, ali su to razlike izmeu Poljske i Istone Nemake, zatim izmeu Istone i onoga to je bila Zapadna Nemaka i na kraju izmeu Rusije i Poljske. U Meksiku je situacija dramatina geografski, istorijski, ekonomski, politiki jer nema Mediterana izmeu. Moramo sa tim da izaemo na kraj i to sa posebnim osvrtom na pitanja kretanja ljudi to je vano a nereeno pitanje u naem odnosu (sa SAD) i u svetu danas. Da li bi uveanje trgovine moglo koristiti iskljuivo eliti? Bez mehanizma nadoknade da! I u velikoj meri je tako i bilo. Severni deo zemlje, gde malo ljudi ivi po meksikim standardima, broji 8-10 miliona ljudi, moda i 12 ako se uzme iri pojas granice. Korist severa je nesumnjive, ne samo od NAFTA sporazuma ve i od krupnih reformi liberalizacije trita preduzetih od 1985. Industrijalizovan je, ima vie radnih mesta, vee plate i bolje socijalne pokazatelje. Ljudi sa juga ive loe po svim standardima pa je jaz veoma izraen, tako i ovde dolazimo na poznatu priu o razvijenom severu i siromanom jugu, ne bih rekao da je to posledica NAFTA sporazuma, ve svih ekonomskih trendova u poslednjih 15 godina u Meksiku i ire. Statistike pokazuju produbljivanje nejednakosti u poslednjih 15 godina. Ekonomski razvoj, kakav god bio, nije ni na koji nain uinio drutvo manje nejednakim. To je daleko najvei izazov za ovu vladu i to je pitanje kome se predsednik Vinsent Foks najvie posvetio. Treba prepoznati da je to nasleeni problem. Problem se nije pojavio tek sa Salinasom NAFTA ili PRI. Tako je odvajkada, jo od konkistadora ova oblast je strahovito nejednako drutvo. Biti pokoren od osvajaa i osvojenih najdrastiniji primer ukorenjene nejednakosti. Povodom toga, vlada treba da osnai strukture u najteem poloaju namera ijapas inicijative okonati sukobe, to je proklamovano i ustavnom reformom u oblasti domorodakih prava i kulture. Mora se oekivati i osposobljenje starosedelaca da se bore za vea prava i prosperitet. Te reforme e se sprovesti i na tritu rada za vee nadnice. Proaktivnija socijalna politika, poreska reforma predsednika Foksa je sutinski korak u rastu poreza ka srednjoj klasi i preraspodela prihoda srednje klase ka najsiromanijim delovima meksikog drutva. A u pogledu posla, infrastrukture je sledei korak u privlaenju stranih ulaganja s ciljem poveanja rasta i poslova. Da li je NAFTA sporazum doneo korist ovim ljudima? Oigledno je predsednik Foks bio u pravu to se tie sredstava. Nezaposlenost je u polovini zemlje drastino smanjena, ali u drugoj polovini je poveana. Realne plate se poveavaju, ali u neformalnim sektorima se smanjuju. NAFTA je nekima donela u Meksiku dobrobit, a nekima ne. Da li je Latinska Amerika deo globalnog trenda smanjenja uloga drave u ekonomiji? U Latinskoj Americi je bilo previe uplitanja drave tokom najveeg dela XX veka. U ileu je kasnih 70-ih poeo talas privatizacije koji se nastavio i u drugim zemljama. Danas je trend laganog povlaenja. U ovim drutvima drava mora da uradi vie nego pre 5 godina o ureivanju uslova obrazovanja, zdravstva, stanovanja, siromatva, infrastrukture, puteva, rafinerija, elektrana. Stavljanje svega u ruke privatnog sektora, onakvog kakav jeste, a ne kakav bi trebao biti, stvari su otile predaleko. Zato postoji suprotna reakcija u Meksiku i mnogim zemljama. Poistoveivanje privatizacije sa Salinasovom korupcijom je vilo sveprisutno da se neto vie nije moglo uraditi i da se htelo. Ne mislim da je globalizam reverzibilan, ali je tolerantan u smislu sveukupnosti koju globalizacija omoguava. Kina i Novi Zeland su deo globalizovanog sveta, prisutna u svetskoj ekonomiji, uspena ali razliito organizovana u pogledu ekonomija, drutava, veliine. Posebne politike Svetske banke, MMF ili WTO mogu biti karakteristine za bilo koji tip organizacije. Svetska banka se menja i u pristupima i u interpretacijama unutar Banke i tako postoji vii nivo tolerancije unutar globalizacije nego to se obino misli. Dobro je to postoje demonstranti i oni skreu panju na vane stvari, koje se prepoznaju i uzimaju za ozbiljno samo zbog njih. Oni upuuju na realne probleme savremenog drutva. Ne treba, meutim ukinuti trgovinu i pokuavamo reiti pitanja globalne razmene na razliite naine. Vano je to to primorava ostale da vode ono to ja smatram razumnom i umerenom politikom prema trgovini. Ja verujem da su demonstranti prirodni saveznici onih koji veruju da treba uraditi odreene stvari da bi svetska trgovina pola odreenim putem i ova gledita su jasno ispoljena u SAD, Kanadi, zapadnoj Evropi i u mnogim strukturama drutva u Meksiku, Brazilu, Indiji koji ne misle

10

da je neophodno radikalno slobodno trite i da je laissez faire politika jedina mogua. Postoji naznaka postvaingtonskog konsenzusa, jo uvek na poetnom nivou, apstraktna. Siromani imaju potrebu za posebnim uslovima i oni ne smeju biti izostavljeni i o tome postoji saglasnost, ali ne o tome ta initi. Predsednik Foks se zalae za koncept socijalnih kohezivnih fondova i to je postao glavni put. SAD su bile u pravu to promoviu trgovinske organizacije kao izraz ostvarenja njihovih interesa. To je imalo opravdanja za Klintona i sekretara trezora Roberta Rubina u zastupanju Vaingtonskog konsenzusa kao izraza amerikih interesa. Ostaje pitanje da li je to bilo u interesu svih u Latinskoj Americi. Neke od tih politika su bile oito neophodne, ali se na nekima insistiralo do krajnosti. Sugestije o trgovinskoj legalizaciji su bile mrtvo slovo na papiru jer ih nije pratila kompenzacije, niti kohezivni fondovi niti fondovi za infrastrukturu. Tempo privatizacije je negde bio previe brz kao u Meksiku, ali on nije i jedini primer. Vlade su bile ponesene time bez uvianja nus pojava. Protestanti zato ispravno koriste medije da bi izneli svoje miljenje, neka nisu, a neka su sasvim realna. Bilo da je re o ivotnoj sredini, radnim odnosima, zahtevima starosedelakih grupa, transparentnosti, civilnog drutva. To su realna i opravdana pitanja. Imaju cilj, uzrok i moraju se razmatrati. Vlade ovih drava nisu nale nain da se time pozabave jer je situacija komplikovana zato to oni na ulici viu Mi smo drutvo, a sa druge strane sede demokratski izabrani lideri drutva koji insistiraju na demokratiji. Teorijski bi demonstranti trebali promenu da izglasaju izborom drugih i ako imate poverenja u demokratiju morate imati i u lidere koji su predstavnici ljudi. Sa druge strane ovi ljudi istiu pitanja koja ne zastupaju ministarstva trgovine, menaderi i nosioci vladine politike. To su najzatvoreniji delovi svake vlasti. Ispoljava se tendencija birokratizacije i tehnokratije bez odgovornosti. Ljudi dolaze i odlaze, ali ako on radi po svom nahoenju, ljudi se pitaju zato je on reprezentativniji od nas. Demonstranti nemaju pravi uticaj. Vie ga imaju na medije nego na vlast. Moraju ii preko institucija i definisati ta to zaista ele i ko od njih. Ne mora za sve nuno postojati isti cilj i taktika. Da imam 25 godina i ja bih bio na ulici jer ne bih bio ubeen da je sistem odgovarajui i to bi mi bilo zabavnije, ali je razlika to je nekada u zapadnoj Evropi i Kanadi bilo i omladine na ulicama i sindikalnih voa koji su se organizovali i uestvovali u politikom ivotu. Dve strane: ultralevica i umerena reformistika levica kao alternativa. Danas to nije sluaj i to je velika razlika. U unutranjoj situaciji Meksika u poslednja 4 meseca dolaska Foksa na vlast sprovedene su promene. Meunarodnih pozicija, demokratije, ljudskih prava. Koliki uticaj Meksiko vri na samit svih drava Severne i June Amerike i njihov plan u vezi sa ovim temama, ne vrimo onoliki koliki bismo eleli. Ali ako pogledate njegov govor, videete da mnoga pitanja koja nisu bila na dnevnom redu sada jesu i drugi se njima bave. Neki se slau neki ne, ali moraju razgovarati. Ko je istakao ideju fondova socijalne kohezije za prevazilaenje nejednakosti? Niko do Foksa. Regan i g-a Taer su vie proizvodi globalizacije. Pre posledice, nego uzroci. Postoji interakcija ali su oni pre posledica. Bili su sposobni da se prilagode deavanjima u politici i levica se nala van igre. Meutim, oni nisu sve zapoeli, oni su rezultat globalizma i redefinisanja politike i globalne ekonomije. 11. Uspenost kapitalizma i stvarna prava po Ernandu de Sotu ED Kapitalizam je uspeo da zaivi jedino na Zapadu zato to samo tamo postoji sistem stvarnih prava zasnovan na privatnoj svojini. Upravo taj sistem podupire vrednosni sistem poznatiji kao kapitalizam. Na zapadu postoje stvarna prava, a u zemljama u razvoju postoje ali nisu zakonski ureena. Kada se pitanje stvarnih prava uredi zakonima tj kada se uspostavi sistem koji belei svaku promenu vlasnitva nad svojinom, odjedanput je mogue dobiti ogromnu koliinu podataka. Do tih podataka nije mogue doi u zemljama u razvoju. Na Zapadu svi podaci i promeni vlasnitva nad svojinom ine svojinski sistem i ukoliko pojedinac izmiruje svoje obaveze, to se registruje u njegovom dosijeu, koji je povezan sa svojinskim registrom i nacionalnim svojinskim registrom. Na Zapadu su dakle stvarna prava zakonski ureena na centralnom nivou, a u zemljama Treeg sveta takva ne postoje. U Treem svetu je mogue uvesti promenu da lie na zapadne jer su i SAD pre 150 godina bile zemlja Treeg sveta, ali su se u meuvremenu transformisale. Ukoliko ove zemlje ne uine nita konkretno u vezi s tim pitanjem i ukoliko imitiraju marrutu Zapada ka prosperitetu, trebae im 300 ili 500 godina da ponu da lie. U knjizi Misterija kapitala sam ukazao na postojanje preica i ukoliko zemlje Treeg sveta naue ta su zemlje Prvog uinile da bi bile u prosperitetu, trebalo bi da se brzo i same nau u prosperitetu. Japan je to uradio za vreme Mekarturove okupacije tokom koje je feudalni sistem preobraen u vlasniki sistem. injenica da su neki narodi izuzetno bogati, a drugi siromani nema mnogo veze sa kulturom. To je predrasuda. Graani zemalja Treeg sveta moraju da shvate da nevidljive kategorije, kao to su pravo i institucije, imaju ogroman uticaj na prosperitet zemalja Treeg sveta. Dobri zakoni i institucije su pomogli

11

nesumnjivo razvoju SAD. Vilijamsburg, nekadanja prestonica SAD je bila manja od Lime ili Meksiko Sitija, a pogledajte danas Njujork. Kao da su ti neboderi stalno bili tu. U Latinskoj Americi se pitanju razvoja poklanja velika panja jer ljudska solidarnost i meuljudski odnosi nisu nedostatak, ve je tim zemljama potreban prosperitet. Zemlje Zapada ne trebaju reavati probleme Treeg sveta jer je to lokalni zadatak u zemljama Treeg sveta, a razlog zato se oni iz Prvog interesuju za probleme je privreda globalnog karaktera i to je za zemlje Treeg sveta korisno jer bi mogle dobijati tehnike savete i u ostalom, sve zemlje sveta su deo iste porodice. Trenutak najvee pobede kapitalizma je trenutak njegove najvee krize, ali ovaj trenutak nije najsvetliji trenutak kapitalizma. Danas na planeti ivi 6 milijardi ljudi, 5 ivi u zemljama u razvoju i bivim komunistikim zemljama i od pada Berlinskog zida 80% ljudi nije osetilo boljitak od prelaska na kapitalizam. injenica je da ako danas ne postoji alternativa kapitalizmu, ne mora znaiti da je nee biti u budunosti. Kapitalizam se nalazi na velikom ispitu i on treba da pokae da moe omoguiti boljitak veini. On je i ranije bio na ispitu. Zemlje Latinske Amerike su nakon 20-ih godina XVIII veka, kada su se otrgle iz zagrljaja panije najmanje 5 puta pokuale da slede zapadnjaki model razvoja. Privatizovale su pruge, ukinule carine i stvorile uslove za strane investicije. Svaki od ovih 5 pokuaja je ipak bio neuspean jer je to odgovaralo maloj grupi ljudi koji su bili na vrhovima socijalnih piramida. Kapitalizam nije pruio boljitak veini upravo zbog stvarnih prava jer trite i kapitalizam moraju biti poduprti njima. Razlog za siromatvo nije kultura ve nepostojanje stvarnih prava. Kada ona ne postoje, graani ne mogu na tritu ponuditi hartije koje dokazuju vlasnitvo nad imovinom jer ne postoji pravni sistem za stvaranje te hartije i njeno putanje u promet. Zemlje Treeg sveta mogu nauiti mnogo iz 500 godinjeg iskustva Zapada i mogu taj put prei za 5 ili 10 godina. Voenje rauna o siromanima nije zadatak za prvu damu republike, ve za predsednika i to nije pitanje makroekonomske stabilnosti, bilansne ravnotee ili monetarne stabilizacije, ve je pitanje kako da siromani budu ukljueni u pravni sistem i da ga mogu korigovati. Ispit za kapitalizam je da li e zbrinuti siromatvo ili e koristiti samo bogatim slojevima. Kapitalizam je u nevolji jer se primenjuje na 10-20% ljudi koji mogu svoja stvarna prava materijalizovati u formi papira i ponuditi ih na tritu prozapadne elite koje su studirale na Harvardu i Jejlu i koje su sa svojim kolegama iz bogatih zemalja u kontaktu. Siromani ne mogu pobediti siromatvo jer ih oekuju ogromne pravne prepreke, jer da nije tako, oni ne bi beali u bogatije zemlje. Elite nisu odigrale svoju ulogu jer elite zemalja Prvog sveta su od davnih vremena htele da se bore sa statusom quo, dok ove elite to nisu. Ekonomsko propadanje svog naroda predstavljaju kao problem kulture i koriste liberalizam i konzervativne ideje kao to su komunisti nekad koristili socijalistike da bi prikrili istinske namere. Borba protiv nevidljivih prepreka i statusa quo je herojski zadatak. Slobodna trita uspostavljaju slobodu, ali su ona jedan od neophodnih uslova. Zasnivaju se na informacijama i trite i informacije hrane jedno drugo. Demokratija je takoe znaajna za razvoj slobode i nisam simpatizer nekih azijskih sistema koji su uspostavili slobodna trita, a ne i demokratiju. To moda tamo funkcionie, ali ne i u Latinskoj Americi gde postoji kult ideje demokratije tu su pored ekonomskih neophodne i politike slobode. Mnoge kljune ideje ranih komunistikih i socijalistikih mislilaca nisu izgubile kredibilitet i moraju se inkorporirati u kapitalistiki sistem, jer e kad-tad postati aktuelne i elite toga moraju biti svesne inae e se levica vratiti na vlast. Siromanima globalizacija ne smeta jer je ideja da se trae velika trita i iz njih uberu plodovi. Siromanima se mora obezbediti pristup globalizaciji, a ne prepreke kao to su dozvola za izvoz, uvoz, dokumenta.tako samo mali broj ljudi uestvuje u globalizaciji. Ljudi su to se tie modnih trendova i kulture globalizovani, ali nisu u ekonomskom smislu. Kapitalistiki sistem je mnogo sofisticiraniji nego to ljudi misle on ima sposobnost da omogui ljudima ubiranje plodova svog rada, akumuliranja vrednosti i predstavljanja iste u formi papira i korienja radi nastavka proizvodnje. U siromanim zemljama ne postoji pravni sistem koji omoguava prenos vlasnitva nad kapitalom. Recepti za uspeh u ovim zemljama su se odnosili samo na makroekonomski nivo stabilan novac, uravnoteen budet, privatna preduzea ali pored svega ovoga neophodna je i vladavina prava na tritu - perfektni ugovori koji uspostavljaju kvalitetne odnose izmeu pravnih subjekata, valjana pravosudna administracija koja efikasno reava sporovezemlje Treeg sveta nisu adekvatno razumele kapitalistiki sistem on delimino zavisi od makroekonomske ravnotee, vie zavisi od vladavine prava. Problemi preduzetnika u Treem svetu su to ne mogu osnovati akcionarsko drutvo, ne mogu ni prikupiti vlasniki kapital i ne mogu nainiti dugorone ugovore, pa ne mogu dobiti dugorone kredite. Obrazovanje jeste vano, ali ako zemlja neka kapitalnu infrastrukturu koja ne moe da stvori poslovne i preduzetnike anse, obrazovanje ne pomae. Zdravstvo, kolstvo, putevi, sve je to vano, ali tek masovna ulaganja u kvalitetno pravo e se isplatiti. Stvarno pravo je tvorevina lokalnog karaktera, i ono se moe

12

razlikovati od drave do drave, ali u svakoj zemlji postoji opta koherentnost itavog sistema. Zemlje u razvoju ne trebaju da prepisuju zakone razvijenih jer su to inile godinama unazad pa to sve nije bilo uspeno. Stanovnitvo je u svakoj zemlji naelno saglasno kako treba da se podeli meusobno imovina mnoga pitanja su ureena neformalnim pravom situacija bei sa moje livade, iako nigde ne pie ija je stvarno pravo se mora stvoriti na osnovu postojeih uverenja tj socijalnog ugovora izmeu stanovnika i to je najbolje sredstvo koje diktira pisanje stvarnog prava. Da biste stvorili novi sistem stvarnog prava, morate razumeti da je pravo proces otkrivanja- emu su ljudi spremni da se povinuju i ta je to to stanovnici smatraju legitimnim, da bi svoja otkria pretoili u zakone. U zemljama u razvoju kao npr u Egiptu, Filipinima, Peruu smo tokom istraivanja videli da siromani po zakonu da bi osnovali preduzee, moraju prikupiti brdo dokumenata za dug vremenski period. To spreava realizaciju njihove namere, da osnuju svoje preduzee. Bogatiji ove prepreke nemaju jer su u sprezi sa zakonodavcem i elitom, siromani nemaju tu mogunost da preskoe neformalno prepreku oni imaju samo pravo glasa na izborima a to nije mnogo. Zato tu i cvetaju crna trita gde siromani neformalno razmenjuju imovinu. Sutinu kapitalizma ine pravila igre pravna infrastruktura koja omoguava sklapanje poslova i korienje imovine radi njenog uveanja. Bez toga nema kapitalizma. Da bi se stari sistem promenio, potrebni su statistiki podaci iz istraivanja koje e preduzeti lideri kojima taj sistem ne odgovara. Onima kojima odgovara se moraju ti podaci pokazati i saoptiti da nije dovoljno da se s vremena na vreme promeni zakonski propis. Mora se promeniti i procedura za promenu zakonskih propisa, koja mora postati demokratska. Sutina liberalistike ideje je pobuna protiv privilegija. Ne moete uiniti sve to kae SAD, a da se ne pobunite protiv elita. Ne moete imati status quo i promenu. Nema preice ka revoluciji. Uvoenje trita, kapitalizma i demokratije u zapadnim zemljama je predstavljalo najvaniju revoluciju u borbi protiv starih interesa. Smatram da svet nije spreman za ove ideje. Ako ljudi ne prihvataju ideje, pokrenue ih injenice da se broj siromanih uveava, i da se oni moraju integrisati u drutvo. Kapitalizam na pozornicu stupa sa pravima stanovnicima ako se to ne sprovede onda imamo merkantilizam. Pravila globalne trgovine su optimalna, ali se u celini samo primenjuju na zapadu, u Treim zemljama se primenjuju samo na elite. Globalizacija jeste poveala osetljivost ljudi na pitanja kapitalizma i slobode, ali ona nije odgovorna za ovaj problem. Tajna kapitalizma je da je on nevidljivi sistem. U zemljama u razvoju se uoavaju fizika dobra ovek na pijacu dovede kravu da je svi vide, a berze u razvijenom svetu trguje hartijama od vrednosti. Kapitalizam je sistem predstavljanja. Dananja moderna trita nisu trita dobara, ve hartija koje reprezentuju stvarna prava i stoga su mnogo efikasnija od onih pre 2.000 godina. To je lako objasniti na primeru kue kada je fiziki gledam mogu videti povrinu, visinu plafona, fasadu, prozore, ali ako pogledam vlasniki list mogu dobiti informacije koje ne mogu dobiti gledanjem: ko je vlasnik, moe li se izdavati, da li postoji hipoteka itd. U razvijenim zemljama se kupoprodaja odvija na osnovu znanja iz ugovora koji opisuje dobra. Na granici vas carinik ne opipava da bi video identitet dovoljan mu je paso. Robe se na tritu zbog pasoa i stvarna vrednost robe je poput identiteta identitet je paso. U zemljama u razvoju ne postoji sistem pravnog poverenja. Siromani stanovnici zemalja u razvoju ne mogu koristiti fiziko bogatstvo u cilju prosperiteta zato to ga u pravnom smislu ne poseduju i ne mogu ga pustiti u promet i oekivati zauzvrat gotovinu ili imovinu lako zamenljivu u novac. Oni ne poseduju sve dokumente i skup primenljivih prava i obaveza koji omoguava da za svoju imovinu dobiju gotovinu ili imovinu lako zamenljivu za drugu imovinu. U zemljama Treeg sveta ne postoji vlasniki list nad imovinom i samim tim pravo predstavljanja nad tom imovinom. Moraju se promeniti fundamentalne reforme pravnih sistema, ali je to jedini put u prosperitet. SAD su kreirale specifian pravni sistem ,vajcarska i Japan takoe i posle tih promena je stvorena infrastruktura za funkcionisanje kapitalizma. Kapitalizam je ekonomski sistem siromanih ljudi. On je siromanima omoguio da dobiju prava koja su pre pripadala plemstvu i buroaziji. Kapitalizam je siromanima alat za prosperiranje. Poslednjih godina je u krizi jer kapitalisti iz razvijenih zemalja iskljuivo komuniciraju sa malim brojem uspenih iz nerazvijenih zemalja moraju da otponu komunikaciju sa siromanima jer jezgro kapitalizma ine oni koji su izopteni iz sistema. Takvi ljudi su spiritus movens liberalno-demokratske revolucije koja se svojevremeno odigrala u zapadnoj Evropi. Bogati u siromanim zemljama su bogati zbog privilegija, a to nije kapitalizam. Neoliberalne politike u tim zemljama dobijaju negativnu reakciju zato to elite ne razumeju ta trebaju uiniti da kapitalizam funkcionie. A ako siromanima ne date stvarna prava oni i srednja klasa e se pobuniti protiv sistema zato to nemaju koristi od njega. Novi sistem kapitalizma se ne mora zvati tim imenom ili neoliberalizmom , zbog negativne konotacije. Mogao bi se zvati treom stazom ili narodnim kapitalizmom. Kapitalizam je u krizi jer ljudi zemalja u razvoju veruju u njega, ali

13

znaju da se na njih ne primenjuje i to je injenica. Socijalizam nije dao rezultate, ovaj sistem takoe, ljudi vide da on ne funkcionie, ali niko osim naeg istraivakog Instituta za slobodu i demokratiju im nije dao objanjenje zato. Drugo objanjenje je poteklo iz SAD i govorilo je da ne-belci, protestanti samo imaju kulturu kapitalizma. Mi mislimo da to nije tano problem je u institucijama i pravnom sistemu. Koriste se samo misli Hajeka i Fridmana, kao to su komunisti koristili misli umerene levice da bi opravdali niu privilegija koju im je podario pravni sistem. Ako liberalne ideje podravaju ljudi u skupim odelima i haljinama, to ne mirie na dobro, morate se obratiti siromanima tada ciljate na prave ljude.