Proteini

Molekuli sa hiralnim centrom su optički aktivne supstance - rotiraju ravan polarizovane svetlosti (sve AK sem glicina).

Aminokiseline su amfoterna jedinjenja

U vodenim rastvorima predominantno u jonizovanoj cviterjonskoj formi, zato ih

odlikuje mala rastvorljivost u organskim rastvaračima (hloroform, etar...).

• pH vrednost na kojoj se aminokiseline nalaze u dipolarnoj

formi sa neto naelektrisanjem jednakim nuli se naziva

izoelektrič a tačka pI

Formiranje peptidne veze

Proteini su polimeri ak

• Oko peptidne veze nema rotiranja

Strukturni nivoi organizacije

Vež a . Talože je protei a soli a etala

• FeCl3 i CuSO4 (katjon) metala.

• Bazna sredina proteini negativno

naelektrisani zbog negativno

naelektrisanih karboksilnih grupa.

• Ako nastavimo dodavanje soli dolazi do

adsorpcije pozitivnih jona, protein

postaje naelektrisan i rastvorljiv.

• Pažljivo dodavanje rastvora soli je

neophodno, prestati sa dodavanjem

rastvora či primetite za uće je!!!!

Vež a . Talože je protei a alkaloid i reage si a

• Zasniva se na adsorpciji kompleksnih negativno

naelektrisanih anjona nastalih disocijacijom

alkaloidnih soli.

• Reakcija je efikasna samo u kiseloj sredini kada su

oč e grupe proteina pozitivno naelektrisane.

• Beli talog se dobija u slučaju talože ja

sulfosalicilnom kiselinom.

• Žuti talog se dobija pri talože ju rastvorom limunske

i pikrinske kiseline (Esbach-ov reagens).

Vež a . Ksa toprotei ska reak ija

• Zasniva se na nitrovanju fenolnog

prstena aromatič ih a i okiseli a po oću HNO3

• Nastaje beli talog, koji posle zagrevanja

požuti. • Dodavanjem NaOH rastvor postaje

alkalan i formirana nitro jedinjenja

jo izuju dajući dajući jarko žutu ili ara džastu oju usled jonizacije

fenolne grupe.

• *Obavezno koristiti propipetu pri radu

sa koncentrovanim kiselinama i bazama

!!!!!

Vež a . Test sa erkuri-nitratom

• Zasniva se na

talože ju protei a živo koja reaguje sa tirozinom. Jedinjenje

koje nastaje u reakciji

protei a sa živo postaje crveno posle

tretiranja sa NaNO3

Vež a . Aldehid a reak ija za triptofa

• Zasniva se na kondenzaciji triptofana sa

aldehidima u prisustvu koncentrovane

sumporne kiseline i tragova oksidacione

supstance dajući produkt purpurne (lju ičaste

boje)

Vež a . Cistei ska reak ija

• U reakciji nastaje mrki talog kao posledica

formiranja olovo sulfida PbS po dodatku NaOH

i Pb (CH3COO)2

Vež a . Biuretska reak ija

• Karakteristič a je za jedi je ja sa peptid i veza a, ne daju je slobodne aminokiseline. Daju je jedinjenja

sa najmanje dve peptidne veze.

• Kada se protei i u tretiraju raz laže i rastvoro akar sulfata u alkal oj sredi i for ira se ružičasta

boja.

Vež a . Molish-ova reakcija

• Dokazna reakcija za

glikoproteine, ili

prisustva ugljenih

hidrata u u uzorku

proteina.

Vež a . Kva titativ o određiva je protei a

• Spektrofotometrijska metoda

• Kolorimetrijske metode:

1) Bradford-ova metoda

2) Lowry-eva metoda

Spektrofotometrijska metoda

Lambert-Beer-ov zakon

Lorijeva (Lowry) metoda

• Lorijeva metoda se zasniva na merenju

apsorbancije koja potiče od dva obojena

kompleksa – biuretskog i redukovanog

fosfomolibdenskog-fosfovolframovog

kompleksa.

• Pri prelasku u redukovano stanje menjaju žutu

boju u plavu.

• Intenzitet razvijene plave boje u reakciji se

očitava na 750nm i proporcionalna je

koncentraciji proteina.

Određiva je epoz ate ko e tra ije protei a po oću standardne krive

• Prvi korak je ko struk ija sta dard e krive korišće je Mi rosoft Offi e Ex el progra a a sledeći ači :

U kolonu A unesite koncentracije standardnih

rastvora koje ste koristili 0,

100, 200,300

U kolonu B unesite

odgovarajuće vrednosti apsorbancije. U B1 unosite

vrednost 0, a potom počevši od B2 vrednosti koje ste

izmerili.

* Vrednosti 0 u koloni A i B niste

izmerili, one se unose da bi

stendardna kriva prolazila kroz

koordinatni početak.

Određiva je epoz ate ko e tra ije protei a po oću standardne krive

Potom označite rezultate, izaberite opciju INSERT, zatim SCATTER i prvu opciju iz ovog padajućeg menija. Kada to uradite dobićete grafik .

Izaberite opciju CHART LAYOUT i LAYOUT 9 koji daje jednačinu prave.

Obrišite legende na grafiku sa desne strane i imenujete grafik sa: Standardna kriva

za određivanje koncentracije proteina, i ose X : Koncentracija proteina (μg/ml), a

Y osu sa: Apsorbancija na 750nm (ovo se radi klikom na CHART TITLE i AXIS TITLE)

y = 0,002x - 0,014

R² = 0,994

-0.1

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0 50 100 150 200 250 300 350

Ap

sorb

an

cija

na

75

0n

m

Koncentracija proteina (μg/ml)

Sta dard a kriva za određiva je ko e tra ije proteina

Dobijeni grafik odštampajte i zalepite u praktikum na strani predviđenoj za

overu. Na grafiku postoji jednačina prave oblika y=ax+b, da bi odredili

nepoznatu koncentraciju proteina, u jednačinu morate uvrstiti za y vrednost

apsorbancije koju ste izmerili u uzorku nepoznate koncentracije (?) Dakle

vrednost koju dobijete za x je nepoznata koncentracija proteina.

Račun prikazati ispod grafika koji ste zalepili u praktikumu na strani za overu.