Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE · Preuzimanje rizika predstavlja integralni deo bankarskog poslovanja. U cilju adekvatnog upravljanja rizicima, definisane su politike, modeli,

Izvršni odbor Banke

Del.broj: 01-015213/19

Datum: 30.05.2019.

Eurobank a.d.

PODACI I INFORMACIJE BANKE

na dan 31. decembar 2018. godine

SADRŽAJ:

POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1 1.

STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 1 2.

STRATESKI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA 1 2.1.

STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA 3 2.2.

RIZIČNI PROFIL I SKLONOST BANKE KA RIZICIMA 4 2.3.

POLITIKE UPRAVLJANJA RIZICIMA 6 2.4.

2.4.1. KREDITNI RIZIK 6

2.4.2. RIZIK KONCENTRACIJE 12

2.4.3. TRŽIŠNI RIZIK 13

2.4.4. KAMATNI RIZIK U BANKARSKOJ KNJIZI 14

2.4.5. OPERATIVNI RIZIK 14

2.4.6. RIZIK LIKVIDNOSTI 16

NAČIN ORGANIZOVANJA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA 17 2.5.

OBUHVATNOST I VRSTE IZVEŠTAVANJA O RIZICIMA 21 2.6.

POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA 22 3.

KAPITAL BANKE 22 4.

UPRAVLJANJE KAPITALOM 22 4.1.

OPIS OSNOVNIH KARAKTERISTIKA SVIH ELEMENATA KOJI SE UKLJUČUJU U OBRAČUN KAPITALA 22 4.2.

PODACI O POVEZIVANJU POZICIJA KAPITALA IZ BILANSA STANJA S POZICIJAMA IZ OBRASCA PI-KAP 27 4.3.

POVEZIVANJE POZICIJA U RAŠČLANJENOM BILANSU STANJA I POZICIJA U OBRASCU PI–KAP 29 4.4.

KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 32 5.

POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA 32 5.1.

REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI 33 5.2.

5.2.1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK I RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 34

5.2.2. RIZIK IZMIRENJA/ ISPORUKE 34

INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 35 6.

PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE KAPITALA 42 7.

PODACI O GEOGRAFSKOJ RASPODELI IZLOŽENOSTI ZNAČAJNIH ZA IZRAČUNAVANJE KONTRACIKLIČNOG 7.1.

ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA PI-GR 43

7.1.1. PODACI O IZNOSU KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA BANKE PI-KZS 43

KREDITNI RIZIK 43 8.

OPIS PRISTUPA I METODA KOJI BANKA KORISTI ZA OBRAČUN ISPRAVKI VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I 8.1.

REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA 43

UKUPAN IZNOS IZLOŽENOSTI I PROSEČNE IZLOŽENOSTI PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 47 8.2.

GEOGRAFSKA RASPODELA PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 47 8.3.

PODELA IZLOŽENOSTI KREDITNOM RIZIKU PREMA SEKTORIMA ILI DRUGOJ UGOVORNOJ STRANI 8.4.

RAZVRSTANIH PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 48

SEKTORSKA RASPODELA SA POSEBNIM PRIKAZOM IZNOSA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I 8.5.

IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 51

RASPODELA SVIH IZLOŽENOSTI PREMA PREOSTALOM DOSPEĆU PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 52 8.6.

GEOGRAFSKA RASPODELA OBEZVREĐENIH I POTRAŽIVANJA U DOCNJI I IZNOSA SPECIFIČNIH I OPŠTIH 8.7.

POTRAŽIVANJA ZA KREDITNI RIZIK 52

PROMENE NA ISPRAVKAMA VREDNOSTI I REZERVISANJIMA ZA GUBITKE 52 8.8.

RASPODELA IZLOŽENOSTI PREMA KATEGORIJAMA KLASIFIKACIJE, I PODACI O OBRAČUNATOJ I POTREBNOJ 8.9.

REZERVI 53

PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU OBRAČUNA KREDITNIM 9.

RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE 53

TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA 54 10.

VREDNOVANJE INSTRUMENATA KREDITNE ZAŠTITE I UPRAVLJANJE TIM INSTRUMENTIMA 55 10.1.

NAČIN BILANSNOG I VANBILANSNOG NETIRANJA 55 10.2.

OPIS OSNOVNIH VRSTA INSTRUMENATA MATERIJALNE ZAŠTITE 55 10.3.

PRIKAZ KONCENTRACIJA TRŽIŠNOG ILI KREDITNOG RIZIKA U OKVIRU PRIMENJIVIH TEHNIKA UBLAŽAVANJA10.4.

55

IZLOŽENOSTI PRE I NAKON KORIŠĆENJA KREDITNE ZAŠTITE ZA SVAKI NIVO KREDITNOG KVALITETA 10.5.

UKLJUČUJUĆI I IZLOŽENOSTI KOJE PREDSTAVLJAJU ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 56

IZLOŽENOSTI (NAKON NETIRANJA) OBEZBEĐENIH INSTRUMENTIMA MATERIJALNE I NEMATERIJALNE 10.6.

KREDITNE ZAŠTITE, PO KLASAMA IZLOŽENOSTI 56

RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 56 11.

TRŽIŠNI RIZICI 57 12.

VRSTA PRIMENJENOG PRISTUPA ZA RAČUNANJE TRŽIŠNIH RIZIKA 57 12.1.

KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 58 12.2.

STRUKTURA I IZNOSI PO VRSTI KAPITALNOG ZAHTEVA 58 12.3.

OPERATIVNI RIZICI 58 13.

KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 58 13.1.

KAMATNI RIZIK PO OSNOVU POZICIJA IZ BANKARSKE KNJIGE 59 14.

IZVORI KAMATNOG RIZIKA I UČESTALOST NJEGOVOG MERENJA 59 14.1.

OSNOVNE PRETPOSTAVKE ZA MERENJE ODNOSNO PROCENU IZLOŽENOSTI OVOM RIZIKU 59 14.2.

PROMENA PRIHODA, EKONOMSKE VREDNOSTI I DRUGIH FAKTORA 59 14.3.

IZLOŽENOSTI PO OSNOVU VLASNIČKIH ULAGANJA U BANKARSKOJ KNJIZI 60 15.

POKAZATELJ LEVERIDŽA 60 16.

OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA KOJE SE ODNOSE NA BANKARSKU GRUPU I ODNOS IZMEĐU 17.

MATIČNOG DRUŠTVA I PODREĐENIH DRUŠTAVA 60

PODACI I INFORMACIJE KOJI SE NE OBJAVLJUJU 60 18.

EUROBANK A.D. BEOGRAD

Obelodanjivanje podataka i informacija na dan 31. 12. 2018. godine

Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

1

Eurobank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) u skladu sa Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS

br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015), i Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke (Službeni

glasnik RS br. 103/2016) u nastavku objavljuje izveštaj za 2018. godinu. U ovom izveštaju sadržane su

kvalitativne i kvantitative informacije u skladu sa gore navedenom Odlukom.

Banka podatke i informacije propisane važećom Odlukom o objavljivanju podataka i informacija banke

objavljuje na svom sajtu www.eurobank.rs.

Podaci i informacije se, u skladu sa Odlukom, objavljuju jedanput godišnje, i to sa stanjem na dan 31.

decembra, najkasnije do 31. maja naredne godine.

Izuzetno, podaci o kapitalu, kapitalnim zahtevima i adekvatnosti kapitala, pokazatelju leveridža i

tehnikama ublažavanja kreditnog rizika objavljuju se i sa stanjem na dan 30. juna najkasnije do 30.

septembra tekuće godine.

EUROBANK A.D., objavljuje:

PODATKE I INFORMACIJE BANKE

na dan 31. 12. 2018. godine

POSLOVNO IME I SEDIŠTE BANKE 1.

Banka posluje pod imenom „Eurobank A.D.“. sa sedištem u ulici Vuka Karadžića 10. Na dan 31. decembar 2018. godine, Banka je imala 1.499 zaposlenih (na dan 31. decembar 2017. godine: 1.467 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 80 filijala i jedan poslovni centar. Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532.

STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA 2.

Strateski okvir upravljanja rizicima 2.1. Preuzimanje rizika predstavlja integralni deo bankarskog poslovanja. U cilju adekvatnog upravljanja

rizicima, definisane su politike, modeli, metodologije i procesi kako bi se rizici identifikovali u ranoj fazi,

procenio njihov uticaj na ostvarenje ciljeva Banke i uspostavio okvir koji će omogućiti efektivnu kontrolu

i upravljanje rizicima. Banka teži da konstantno prilagođava metode i principe upravljanja rizicima

međunarodnoj najboljoj praksi, težeći efikasnom praćenju i kvalitetnom upravljanju svim rizicima koji

nastaju u poslovanju Banke.

Okvir za upravljanje rizicima uspostavljen je u skladu sa Zakonom o bankama, propisima Narodne

banke Srbije, Bazelskim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja

(MSFI/MRS), politikama i smernicama matične banke i najboljom bankarskom praksom.

Sistem upravljanja rizicima uspostavljen je od strane Upravnog odbora Banke, a u njegovom praćenju

učestvuju i sledeći organi Banke: Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Izvršni odbor, Komitet za




2

operativne rizike, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Komitet za upravljanje problematičnim

plasmanima. Organi Banke nadležni za upravljanje rizicima kojima je Banka izložena odgovorni su da

kontinuirano prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou

Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima

kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim

analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i preuzetih rizika.

Sistem upravljanja rizicima osmišljen je u skladu sa veličinom i organizacionom strukturom, prirodom, veličinom i složenošću poslovnih aktivnosti Banke tj. njenog rizičnog profila, a s ciljem da se podrži težnja Banke koja sebe vidi kao vodeću, univerzalnu banku okrenutu klijentima. U pogledu organizacione strukture Banke i osnovnih prinicpa upravljanja rizikom, sistem upravljanja rizicima uspostavlja se i stalno unapređuje kako bi se utvrdile jasno definisane nadležnosti i odgovornosti, transparentne i dosledne linije komunikacije i razmene informacija i odvajanje funkcija preuzimanja rizika i upravljanja rizicima.

Funkcionisanje sistema upravljanja rizicima regulisano je usvojenim internim politikama, smernicama i procedurama za svaki materijalno značajan rizik, i predmet je nezavisne procene od strane unutrašnje revizije, kao i spoljnjeg revizora.

Strateški okvir upravljanja rizicima utvrđuje se Strategijom upravljanja rizicima, Strategijom upravljanja

kapitalom i Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika. Principi i pravila se dalje regulišu politikama za

upravljanje pojedinačnim rizicima, dok se operacionalizacija i implementacija sprovodi kroz

odgovarajuće smernice, procedure i metodologije.

Tokom 2018. godine, Banka je nastavila da ojačava sistem upravljanja rizikom unapređujući interna

dokumenta, metode i principe koji su usaglašeni sa smernicama i politikama matične banke, kao i

izmenama domaćih i međunarodnih (EU) propisa i preporuka unutrašnje i spoljnje revizije.

U toku 2018. godine nastavljen je projekat koji se odnosi na međunarodni standard finansijskog izveštavanja 9 (MSFI 9), u smislu unapređenja njegove tehničke implementacije, upravljanja podacima i procesa. Novi međunarodni standard MSFI 9, koji je zameno prethodno važeći standard MRS 39, stupio je na snagu 01.01.2018. godine i uveo suštinske izmene u klasifikaciji i merenju finansijskih instrumenata, kao i na polju obezvređenja (impairment). Dodatno, sprovedene su aktivnosti koje su usko povezane sa implementacijom MSFI 9, ali imaju i svoju nezavisnu ulogu u unapređenju funkcije upravljanja rizicima u Banci. Konkretno, radi se o validaciji postojećih modela koji se koriste za procenu verovatnoće nastanka statusa neizmirenja obaveza (Probability of Default – PD). Osnovni cilj je da se na ovaj način unapredi proces donošenja kreditnih odluka, ali se pored toga navedeni modeli mogu koristiti u procesu obračuna ispravke vrednosti prema MSFI 9, kao i postupku interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP). Banka kontinuriano ulaže napore u cilju unapređenja upravljanja podacima, koji predstavljaju osnov za sprovođenje analiza, modeliranje rizika i izveštavanje. Tokom 2018. godine unapređen je sistem izveštavanja, kroz poboljšanje kvaliteta izveštaja i nivoa njihove automatizacije, a sprovedene su i određene ad hoc analize u cilju praćenja izloženosti rizicima.




3

Strategija upravljanja rizicima 2.2.

Strategija upravljanja rizicima opisuje okvir upravljanja rizicima u Banci, i time predstavlja osnovni i

najvažniji set pravila u oblasti upravljanja rizicima. Takođe opisuje viziju uloge upravljanja rizicima u

Banci definisanu od strane Upravnog odbora.

Strategiju upravljanja rizicima utvrđuje i usvaja Upravni odbor Banke dok je za njeno sprovođenje

odgovoran Izvršni odbor i Sektor za upravljanje rizicima. Strategija se revidira redovno (minimum

jednom godišnje), a naročito u slucaju značajnih izmena poslovne politike i strategije Banke, odnosno u

slučaju značajnih promena makroekonomskog okruženja u kome Banka posluje.

Sva ostala dokumenta Banke koja se bave upravljanjem rizicima moraju biti usaglašena sa Strategijom

upravljanja rizicima. Rukovodioci svih odeljenja su odgovorni za usaglašenost detaljnih procesa i

procedura sa pravilima definisanim u Strategiji.

Strategija sadrži:

• pregled i definicija rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena, • ključne principe upravljanja rizicima, • misiju i ciljeve upravljanja rizicima, • pregled procesa upravljanja rizicima, • organizacionu strukturu funkcije upravljanja rizicima, • ključne principe okvira za sklonost ka preuzimanju rizika, • ključne principe procesa interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) • ključne principe upravljanja problematičnim plasmanima.

U cilju obezbeđivanja adekvatnog prepoznavanja, merenja i upravljanja svim rizicima kojima je izložena

ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju, Banka je uspostavila sveobuhvatan katalog rizika u okviru

Strategije upravljanja rizicima. Katalog rizika pruža efektivan pregled rizika kojima je izložena i sadrži

pregled procene njihove materijalnosti, procesa, uloga i odgovornosti u upravljanju rizicima. Ovaj

katalog se ažurira najmanje jednom godišnje. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za održavanje

relevantnosti i ažurnosti ovog kataloga.

Dodatno, strategija određuje načelne definicije za rizike kojima je Banka izložena ili moze biti izložena u

svom poslovanju.

Osnovni princip strategije upravljanja rizicima je optimizacija rizičnog profila Banke, kroz kontinuirani

fokus zasnovan na sledećem:

• Jasna unutrašnja organizacija i kompletna podela dužnosti sa jasno definisanim, transparentnim i konzistentnim linijama odgovornosti

• Usaglašenost sa zakonom i regulativom • Usaglašenost sa dobrom praksom i principima tržišta • Sveobuhvatna integracija u sve poslovne aktivnosti Banke • Uspostavljanje visokih standarda upravljanja rizicima • Jasno definisane linije izveštavanja u cilju unapređivanja efikasnosti donošenja odluka, kojim se

uzimaju u obzir sve značajne informacije koje mogu uticati na izloženost Banke rizicima.

Osnovni ciljevi Banke u upravljanju rizicima jesu dugoročno obezbeđivanje adekvatnog nivoa kapitala

Banke za pokriće svih materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom

poslovanju, kao i povećanje ekonomske vrednosti za akcionare, optimizacija upotrebe kapitala kroz




4

korišćenje sistema limita rizika, alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i strateško planiranje.

Pored toga, sistem upravljanja rizicima osmišljen je tako da obezbedi blagovremeno identifikovanje,

merenje i kontrolu svih rizika i izveštavanje o rizicima odgovarajućim organima koji donose odluke.

Proces upravljanja rizicima sastoji se iz nekoliko faza, koje je Banka definisala kao:

• Identifikovanje rizika; • Merenje i procena rizika; • Ograničenje i ublažavanje rizika, • Praćenje rizika i kontrola rizika • Izveštavanje o rizicima.

Proces je u potpunosti zasnovan na dokumentovanim politikama i procedurama, koje se redovno

revidiraju u smislu njihove sveobuhvatnosti, tačnosti i efikasnosti. Proces upravljanja rizicima je predmet

interne revizije.

U okviru procesa upravljanja rizicima, Banka procenjuje potencijalni uticaj relevantnih

makroekonomskih faktora na izloženost rizicima i razmatra ove procene prilikom donošenja važnih

odluka u vezi sa rizicima.

Procesi upravljanja rizicima uključuju organe Banke, jedinice odgovorne za identifikovanje, merenje i

procenu, praćenje, ograničavanje i izveštavanje, jedinice za kontrolu kao i poslovne jedinice koje

preuzimaju i takođe procenjuju rizik.

U proces upravljanja rizicima integrisani su procesi interne procene adekvatnosti kapitala i upravljanja

kapitalom. Ovi procesi su međusobno uslovljeni – Banka odlučuje o preuzimanju rizika u meri u kojoj

oni mogu biti zaštićeni kapitalom i istovremeno upravlja kapitalom tako da njegov nivo uvek bude u

odgovarajućoj srazmeri sa postojećim i očekivanim rizicima koje Banka preuzima, a interaktivnost ovih

procesa obezbeđuje da preuzeti nivo rizika bude usklađen sa obimom i strukturom kapitala, kao i

definisanim internim limitima.

Rizični profil i sklonost Banke ka rizicima 2.3.

Proces utvrđivanja okvira za sklonost ka preuzimanju rizika ima za cilj da se uspostavi sveobuhvatan

pogled na primarne rizike Banke koji su povezani sa izvršenjem strategije, istovremeno štiteći konsenzus

svih ključnih interesnih grupa. Okvir za sklonost ka preuzimanju rizika se na odgovarajući način

komunicira unutar Banke, pošto on usmerava kulturu upravljanja rizicima u organizaciji i predstavlja

osnovu za definisanje politika upravljanja rizicima i limita za sve materijalno značajne rizike na nivou

Banke.

U ovom procesu Banka utvrđuje sveukupnu sklonost ka preuzimanju rizika, uz uzimanje u obzir

rizičnog profila.

Profil rizičnosti predstavlja procenu strukture i nivoa svih rizika kojima je Banka izložena ili može biti

izložena u svom poslovanju. Banka do njega dolazi nakon analize i procene izloženosti svim vrstama

rizika, a sadrži procene materijalnosti različitih vrsta rizika kojima je Banka izložena ili može biti

izložena u svom poslovanju.

Da bi odredila kolika joj je sveukupna sklonost ka preuzimanju rizika, Banka je usvojila Politiku

sklonosti ka preuzimanju rizika kojom je uspostavila okvir za određivanje sklonosti, kao i toleranciju na




5

rizik, na nivou Banke i na nivou pojedinačnih rizika kojima je izložena ili bi mogla da bude izložena u

svom radu, kako u redovnim, tako i u vanrednim (stresnim) okolnostima. Osim toga, dokumentom se

uspostavljaju metodološka pravila za određivanje rizičnog profila, sveobuhvatnog na nivou Banke i

pojedinačnog na nivou pojedinačnih rizika, kako bi se obezbedila usaglašenost rizičnog profila sa

utvrđenom sklonošću ka preuzimanju rizika; definišu se glavni pokazatelji rizika i menadžera za

njihovo praćenje; eskalacioni proces sa merama i aktivnostima koje će se primeniti u slučaju kršenja

limita.

Rizični profil Banke je u korelaciji se Bančinom sklonošću za preuzimanje rizika i to sa dva aspekta:

• Sposobnost prihvatanja rizika u odnosu na visinu kapitala kojim Banka raspolaže, • Povezanost poslovne strategije i rizičnog profila Banke.

Poslovna politika i strategija i poslovni plan su usklađeni sa definisanom sklonošću ka preuzimanju

rizika/toleranijom ka rizicima u pogledu planiranih vrednosti u naredne tri godine za NPE i NPL

koefecijente, kao i kroz planirani nivo kaptalne adekvatnosti.

Prilikom utvrđivanja sklonosti ka preuzimanju rizika i nivoa tolerancije na rizike (kao svojevrsne

referentne tačke za strateške ciljeve poslovanja Banke), sledeće dimenzije se uzimaju u obzir:

• dobit, • prihod, • aktiva, • kapital, • likvidnost, • reputacija, • interval poverenja, • rizici nulte tolerancije, • organizaciona ograničenja, • poređenje sa neposrednom konkurencijom, • regulatorni zahtevi.

Izjavu sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje na opštem nivou i pojedinačno za svaki

materijalno značajan rizik u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika. Na opštem nivou

Banka definiše sklonost ka preuzimanju rizika i nivoe tolerancije na rizik u pogledu preuzimanja rizika

kroz opštu izjavu sklonosti ka preuzimanju rizika i sveobuhvatnu ocenu rizičnog profila. Na

pojedinačnom nivou, Banka je utvrdila niz graničnih vrednosti ili limita za svaki indikator rizika koji

prati. Ove izjave važe za trenutno i planirano pozicioniranje Banke u smislu preuzimanja rizika. Ovako

uspostavljeni nivoi rizika definišu se u svrhu ostvarenja poslovnih ciljeva Banke utvrđenih poslovnom

strategijom.

Kako bi se obezbedila usklađenost rizičnog profila sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika,

Sektor za upravljanje rizicima operativno revidira pokazatelje sklonosti ka preuzimanju rizika na

kvartalnoj bazi, i izveštava Izvršni odbor, Odbor za rizike, Odbor za reviziju i Upravni odbor Banke o

rezultatima. Ako bilo koji od napred navedenih pokazatelja bude premašen i van opsega tolerancije,

preduzimaju se aktivnosti u skladu sa merama propisanim Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika i

politikama za upravljanje rizicima.




6

Sklonost ka preuzimanju rizika i relevantan okvir definiše Upravni odbor. Dužnost direktora Sektora za

upravljanje rizicima je da podrobno prati razvoj poslovnih događaja i okruženja koji bi mogli da utiču na

rizični profil Banke, kao i na sklonost ka preuzimanju rizika, kapacitet za preuzimanje rizika ili

toleranciju na rizik, i da Izvršnom odboru Banke predlaže promene okvira ili njegovih parametara, po

potrebi. Izvršni odbor je odgovoran da, kako nađe za shodno, predlaže revizije okvira i njegovih

parametara kako bi ih usvojio Komitet za rizik Banke (u skladu sa internim pravilima korporativnog

upravljanja), a onda i Odboru za reviziju i Upravnom odboru.

Politika sklonosti ka preuzimanju rizika se revidira i ažurira jednom godišnje ili češće u slučaju

regulatornih promena ili na zahtev bilo koje od interesnih grupa. Uloge i odgovornosti menadžera za

praćenje definisane su i ovom politikom kao i frekventnošću izveštavanja.

Politike upravljanja rizicima 2.4.

Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu,

prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti rizicima. Upravljanje

rizicima Banka ostvaruje preko Sektora za upravljanje rizicima.

Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave

adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja

pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Politikama upravljanja rizicima propisuju se i

postupci i mere upravljanja pojedinim rizicima. Osnovnu ulogu, cilj, učestalost, odgovornosti u procesu

stres testiranja kao i postupanje u slučaju nepovoljnih rezultata stres testova, Banka je definisala u okviru

Smernice za stres testiranje.

2.4.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Banka je

izložena kreditnom riziku uglavnom u pogledu zajmova i plasmana komitentima kao i vanbilansnih

obaveza, ali i u pogledu banaka i njenog portfolija državnih obveznica.

S obzirom da je davanje kredita osnovna delatnost Banke, kreditni rizik je jedan od primarnih rizika

kojima je Banka izložena. S obzirom na to, kreditni rizik se uvek smatra materijalnim rizikom.

U cilju upravljanja kreditnim rizikom, Banka je u okviru Strategije upravljanja rizicima definisala

kreditni rizik i njegove podkategorije rizika.

Upravljanje kreditnim rizikom je usmereno na maksimizaciju stope povrata banke usklađene za rizik,

održavanjem izloženosti kreditnom riziku unutar prihvatljivih parametara.

Banka primenjuje međunarodnu najbolju praksu kada se radi o kreditnom poslovanju, uz dobro

definisan proces odobravanja kreditnih plasmana, nezavisne ponovne procene kreditnih plasmana i

efikasnu funkciju upravljanja kreditnim rizikom.

Glavni ciljevi upravljanja kreditnim rizikom su:

• Održavanje čvrstih standarda kreditiranja; • Praćenje i kontrolisanje kreditnog rizika;




7

• Adekvatna procena novih poslovnih prilika; • Identifikacija problematičnih plasmana i upravljanje njima.

Radi adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, Banka je formirala organizacionu strukturu koja odgovara

obimu, vrsti i složenosti poslova koje obavlja. Ovakva struktura omogućava ostvarivanje utvrđenih ciljeva i

principa za upravljanje kreditnim rizikom, obezbeđujući pritom nezavisnost organizacionih jedinica koje

vrše funkciju preuzimanja rizika i organizacionih jedinica koje vrše funkciju kontrole i upravljanja rizicima

(Sektor za upravljanje rizicima). Takođe, Banka je oformila Direkciju za upravljanje problematičnim

plasmanima kako bi obezbedila: (a) fokusirano i transparentno upravljanje problematičnim plasmanima

banke, (b) odgovarajuće odgovornosti u upravljanju problematičnim plasmanima i (c) nezavisnost od

poslovnih jedinica odgovornih za plasiranje plasmana.

Organizacionu strukturu Sektora za upravljanje rizicima, u pogledu upravljanja kreditnim rizikom čini:

Služba kreditnih rizika, Služba kreditne kontrole, Služba za upravljanje kolateralim, Služba za

modeliranje rizika i Služba za integrisano upravljanje rizicima.

Procesi upravljanja kreditnim rizikom uključuje i glavne organe Banke: Upravni odbor, Izvršni odbor,

Odbor za reviziju, Komitet za rizike, Kreditni odbor Izvršnog odbora, Regionalni kreditni odbor

Upravnog Odbora, Kreditni komitet za plasmane stanovništvu, malim preduzećima i preduzetnicima,

Komitet Upravnog Odbora za klijente pod specijalnim nadzorom-SHC I, Komitet Izvršnog Odbora za

klijente pod specijalnim nadzorom-SHC II , Komitet za upravljanje problematičnim plasmanima i Odbor

za nove proizvode.

Banka je svojim internim dokumentima i to Strategijom upravljanja rizicima, politikama i procedurama

utvrdila odgovornosti navedenih organizacionih jedinica i organa banke u kreditnom procesu kao i u

procesu praćenja i upravljanja odobrenim kreditnim plasmanima i upravljanja kreditnim rizikom koji iz

datog poslovanja proizilazi.

U cilju preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom Banka je uspostavila odgovarajući kreditni

proces i proces upravljanja kreditnim rizikom. U skladu sa tim, Banka je razvila i usvojila kreditnu

politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank a.d. (u daljem tekstu:

Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje

procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i druge izloženosti riziku. U cilju

implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke,

pravila, procedure i slicno.

Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou celokupnog kreditnog portfolija kao i na nivou pojedinačnih

klijenata i transakcija.

Na nivou celog portfolija, Banka upravlja kreditnim rizikom, putem sprovođenja sledećih aktivnosti:

• analize strukture i kvaliteta celokupnog kreditnog portfolija Banke korišćenjem različitih kriterijuma (analiza valutne i sektorske strukture, rizičnosti naplate i adekvatnosti rezervisanja kao i analiza kolaterala i njihovog obezvređenja);

• praćenjem različitih limita izloženosti (analiza limita prema velikim izloženostima i rizičnim plasmanima);

• praćenjem pojedinačnih izloženosti kreditnom riziku kod kojih su identifikovani rani znaci upozorenja kao i onih kod kojih su identifikovani problemi u naplati;




8

• analizom efikasnosti naplate.

Identifikacija kreditnog rizika se vrši u fazi uspostavljanja inicijalnog kontakta klijenta sa Bankom, u fazi

formiranja dosijea klijenta i u toku trajanja plasmana Banke. Pojedinačni plasmani su predmet rigorozne

procene. Način odobravanja i praćenja plasmana, sredstva obezbeđenja Banka prihvata kolateral, kao i

određivanje rizičnosti svakog od plasmana je precizno propisan Kreditnim politikama Banke, kao i

dokumentima koja sačinjavaju okvir upravljanja kreditnim rizikom (Politka upravljanja kreditnim

rizikom). U okviru Politike za upravljanje kreditnim rizikom, Banka je definisala tri nivoa pogoršanja

kreditne sposobnosti dužnika: rano upozorenje, finansijske poteškoće, i difolt čija se identifikacija bazira

na setu definisanih indikatora, procesu praćenja tih indikatora i procesu daljeg postupanja u slučaju

registracije nekog od ovih indikatora.

Banka identifikuje problematična potraživanja (NPE) kao one izloženosti kod kojih je klijent u docnji više od

90 dana ili je banka identifikovala neke druge indikatore nemogućnosti otplate. Detaljni kriterijumi su izneti

u Politici upravljanja kreditnim rizikom.

Prihvatljiv nivo (triger) problematičnih potraživanja i najviši prihvatljiv nivo (limit) problematičnih

potraživanja koji Banka preuzima kako bi postigla svoje strateške ciljeve su određeni u Politici sklonosti

preuzimanju rizika i Politici upravljanja kreditnim rizikom. U skladu s tim, Banka je definisala trogodišnji

plan za stopu NPE u Poslovnoj Politici i Strategiji.

Banka je takođe svojom Politikom za upravljanje kreditnim rizikom a u skladu sa NBS Odlukom o

upravljanju rizicima banaka definisala i pojam restrukturiranja i restrukturiranog potraživanja.

Osnovna pravila koje Banka primenjuje prilikom preuzimanja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou

pojedinačnih klijenata i transakcija su:

• detaljno razumevanje ekonomske pozadine transakcije, • procena kreditne sposobnosti klijenta na bazi analize finansijskog stanja klijenta, njegove

sposobnosti za vraćanje kredita, kao i dinamike i izvora otplate kredita. • dodatna procena iz perspektive ML/TF (rizika od pranja novca i finansiranja terorizma) klijenta i

njegovih poslovnih aktivnosti u slučajevima definisanim odnosnim procedurama Banke; • analiza osetljivosti poslovanja klijenta u odnosu na kretanje kursa dinara, • analiza usklađenosti devizne pozicije, • analiza privredne grane u kojoj dužnik posluje, položaja dužnika na tržištu, specifičnih

karakteristika dužnika i drugih relevantih pokazatelja, • analiza vrste i kvaliteta sredstava obezbeđenja, • analiza ostvarenog poslovnog odnosa sa klijentom, • kontrola namenskog korišćenja kredita i izvora otplate kredita, • kontrola poslovanja klijenta u periodu otplate kredita.

Banka sistemski radi na optimizaciji postojećih procesa i procedura naplate kako bi se omogućilo smanjenje

troškova naplate i omogućio povećan nadzor nad istima uz istovremeno povećanje stope naplate i prinosa.

U cilju obezbeđivanja fokusiranog i transparentnog upravljanja problematičnim plasmanima Banke,

odgovarajuće odgovornosti za njihovo izvršavanje i nezavisnost od ostalih poslovnih jedinica odgovornih za

preuzimanje rizika, Upravni odbor (BoD) Banke je osnovao Direkciju za upravljanje problematičnim

plasmanima (TAS) i usvojio Politiku za upravljanje problematičnim plasmanima.




9

Banka meri kreditni rizik na nivou pojedinačnih klijenata i transakcija, putem procene finansijskog stanja

klijenta tj. kreditne sposobnosti, pri čemu vrsta korišćenih pokazatelja zavisi od vrste klijenata i specifičnosti

njegovog poslovanja i pravnog statusa. Osim procene finansijskog stanja klijenta tj. njegove kreditne

sposobnosti merene kroz kvantitativne pokazatelje, Banka koristi i niz kvalitativnih pokazatelja kao što su

privredna grana u kojoj klijent posluje, kreditna istorija, kvalitet menadžmenta, dosadašnja saradnja sa

klijentom itd.

Kreditni rizik na nivou portfolija Banka meri putem obračunavanja posebne rezerve za procenjene gubitke,

potrebne rezerve za procenjene gubitke, iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke

po vanbilansnim stavkama kao i utvrđivanjem iznosa kapitalnog zahteva za pokriće kreditnog rizika u

skladu sa interno definisanom metodologijom. Kako bi ispitala uticaj negativnih kretanja po osnovu

izloženosti kreditnom riziku, Banka sprovodi i stres testiranje kreditnog rizika u kojem uključuje uticaj

mogućih događaja ili budućih promena u ekonomskim uslovima kao i stresne scenarije vezane za razvoj

glavnih parametara kreditnog rizika, stope neizmirivanja obaveza i gubitka koji nastaje usled neizmirivanja

obaveza prema Banci.

Za merenje ispravke vrednosti izloženosti koje se drže po amortizovanom trošku u skladu sa MSFI 9, Banka koristi model očekivanog kreditnog gubitka (ECL). Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje za očekivane kreditne gubitke i meri se na svaki datum izveštavanja.

Glavni elementi koji predstavljaju okvir MSFI 9 u Banci su:

• Definicija statusa neizvršenja obaveza (default) • Kriterijumi za alokaciju prema nivou rizika (stages) • Diferencijacija između kolektivne i individualne procene • Merenje očekivanog kreditnog gubitka (ECL)

Pored toga, Banka obračunava posebnu rezervu za procenjene gubitke i potrebnu rezerve za procenjene

gubitke primenom Metodologije za primenu kriterijuma klasifikacije potraživanja (u daljem tekstu:

Metodologija za klasifikaciju) koju je Banke definisala u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o

klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Služba kreditne kontrole u okviru Sektora za upravljanje rizicima odgovorna je za organizaciju, primenu

i praćenje politike rezervisanja Banke, pripremu izveštaja u vezi sa kreditnim rizikom i praćenje kvaliteta

kreditnog portfolija.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Narodne banke Srbije, Banka je za obračun kapitalnog

zahteva za potrebe kvantifikacije potrebnog kapitala za pokriće gubitaka koji proizilaze iz izloženosti

kreditnom riziku implementirala standardizovani pristup.

Procesom procene adekvatnosti internog kapitala (ICAAP politika), Banka je definisala način utvrđivanja

adekvatnosti njenog kapitala u odnosu na profil rizika, odnosno stepen rizika kojem je izložena u svom

poslovanju. Banka pre svega zasniva ovaj proces na interno prihvac enoj metodologiji koja odražava

specifičnost same Banke i njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i količinu i kvalitet

raspoloživih nadležnosti i podataka i vrši procenu adekvatnost kapitala Banke prvenstveno iz poslovne

perspektive Banke.




10

Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik kao i tehnike stres testiranja kreditnog rizika, banka je utvrdila u

skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik.

Banka je Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika odnosno svojim rizičnim apetitom detaljno propisala

limite koje prati a u kontekstu upravljanja kreditnim rizikom, kao i način obračuna, referentne vrednosti kao

i odgovornosti i frekvenciju obračuna. Politikom upravljanja kreditnim rizikom, Banka je dodatno

uspostavila interne limite, na istom ili po pravilu nižem nivou od regulatornih ograničenja (čime bi trebalo

da se obezbedi da regulatorni limiti ne budu probijeni) za pokazatelje koji su interno određeni kao važni na

nivou koji je menadžment ocenio kao adekvatan. Pored toga, da bi se obezbedila blagovremena reakcija

menadžmenta postavljeni su i limiti ranog upozorenja. Postavljene limite Banka godišnje razmatra i ažurira

ih po potrebi. U slučaju narušavanja definisanih limita, Izvšni odbor i Upravni odbor se obaveštavaju i

primenjuju se aktivnosti u skladu sa definisanim merama/aktivnostima u Politici za upravljanja kreditnim

rizikom.

Banka zaštitu od izloženosti kreditnom riziku obezbeđuje:

• revizijom kreditnih politika i procesa odobravanja kreditnih plasmana; • revizijom sistema kreditnog rejtinga/skoringa; • primenom limita; • diversifikacijom plasmana i portfolija; • poboljšanjem pozicije kapitala i primenom adekvatnih sredstava obezbeđenja; • pojačanjem napora u cilju naplate.

U cilju zaštite od izloženosti i upravljanja kreditnim rizikom, Banka redovno sprovodi analizu izloženosti

prema različitim vrstama proizvoda, vrsti klijenata, pojedinačnoj i grupnoj izloženosti klijenata, nivoima

odlučivanja, sektorske izloženosti i slično. Na taj način, Banka prati i preispituje uspostavljen sistem limita i u

slučaju većih izloženosti riziku i približavanju postojećim limitima sprovodi aktivnosti vezane za smanjenje

izloženosti ili pribavljanje dodatnih sredstava obezbeđenja. Imajući u vidu da sredstva obezbeđenja imaju

značajnu ulogu u smanjenju i zaštiti od izloženosti kreditnom riziku Banka sprovodi kontrolu sredstava

obezbeđenja u okviru procesa priznavanja i vrednovanja. Tehnike umanjenja kreditnog rizika se detaljnije

opisuju u tački 2.4.1.2. ovog izveštaja koja se odnosi na upravljanje rezidualni rizikom.

U okviru kreditnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka izložena

sledećim materijalno značajnim podkategorijama kreditnog rizika: kreditno-deviznom riziku, riziku

koncentracije, rezidualnom riziku i kamatno-indukovanom kreditnom riziku. U skladu sa tim, Banka

parelelno u okviru upravljanja kreditnim rizikom sprovodi kontrolu i upravljanje ovim rizicima.

Ciljevi upravljanja kreditno-deviznim rizikom, rezidualnim rizikom, kamatno-indukovanim kreditnim

rizikom i rizikom koncentracije su u korelaciji sa ciljevima za upravljanje kreditnim rizikom i usmereni na

obezbeđivanje odgovarajuće diversifikacije portfolija plasmana i instrumenata obezbeđenja i sprečavanje

njihove koncentracije.

2.4.1.1. Kreditno-devizni rizik

Kreditno-devizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze

prema banci usled nepovoljnih kretanja deviznih kurseva.




11

Banka upravlja kreditno-deviznim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog

kreditnog portfolija. Osnovna pravila finansiranja i principe kreditiranja, praćenja plasmana i upravljanja

kreditnim rizikom i u okviru njega kreditno-deviznim rizikom, Banka je utvrdila svojim internim Kreditnim

politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke u skladu sa

Odlukom Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.

Kreditno-deviznim rizikom se upravlja kroz kreditnu procenu i analizu negativnog uticaja promene kursa

na finansijsko stanje dužnika. Banka vrši analizu izloženosti kreditno-deviznom riziku kod dužnika

(pravnih i fizičkih lica) čije su obaveze prema Banci ugovorene u stranoj valuti ili u dinarima sa valutnom

klauzulom.

Sektor za upravljanje rizicima /Služba kreditnog rizika prati izloženost ovoj vrsti rizika prilikom svakog

zahteva za odobrenje nove i povećanje postojeće izloženosti i zadužena je da izloženost Banke kreditno-

deviznom riziku po svakom pojedinačnom plasmanu analizira u skladu sa propisanim Kreditnim

politikama i kroz Metodologiju za primenu kriterijuma za klasifikaciju potraživanja Banke.

Banka analizira uticaj kreditno-deviznog rizika na nivou celog portfolija, u okviru ICAAP-a prilikom

procene internog kapitalnog zahteva za ovaj rizik, a u skladu sa Metodologijom za obračun internih

kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika. Dodatno, u skladu sa pomenutom metodologijom

Banka sprovodi stres testiranje internog kapitalnog zahteva za kreditno-devizni rizik..

2.4.1.2. Rezidualni rizik

Rezidualni rizik je rizik finansijskog gubitka usled činjenice da se tehnike ublažavanja kreditnog rizika mogu

pokazati manje efikasnim nego što je očekivano. Rezidualni rizik uključuje tržišne, likvidnosne, pravne

faktore i faktore rizika u pogledu dokumentacije u pogledu tehnika ublažavanja kreditnog rizika.

Uzimajući u obzir značajnosti sredstava obezbeđenja i njihove efikasnosti u ublažavanju kreditnog rizika

Banka je u okviru svojih kreditnih politika i procedura jasno definisala prihvatljive kategorije kolaterala,

kriterijume za njihovo prihvatanje, praćenje i osiguranje u slučaju negativnih dešavanja. U tom smislu,

Banka se rukovodi prudencijalnim pristupom i putem odgovarajućih internih i regulatornih propisa vrši

redovno praćenje i procenu sredstava obezbeđenja kako bi umanjila izloženost kreditnom riziku.

U okviru ICAAP-a, Banka obračunava zaseban interni kapitalni zahtev za rezidualni rizik a u skladu sa

Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje kreditnog rizika.

Da bi se ublažio rezidualni rizik, Banka:

• osigurava vršenje blagovremene ponovne procene nekretnina;. • osigurava korišcenje vrednosti naplacene od prodaje sredstava obezbeđenja u prošlosti u Bančinim

proračunima prosečnog haircut-a koji se primenjuje na tržišta vrednost nepokretnosti; • Periodično sprovodi reviziju procena (na primer, upoređujuc i ih sa procenama dobijenim od drugih

procenitelja, na osnovu uzorka).

2.4.1.3. Kamatno-indukovan kreditni rizik

U trenutnom globalnom okruženju sa niskim kamatnim stopama, kamatno-indukovani kreditni rizik takođe predstavlja značajnu zabrinutost.




12

Kamatno-indukovani kreditni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nemogućnosti dužnika da ispuni svoje obaveze prema banci usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Kako je vecina kredita obezbeđena promenljivom kamatnom stopom, prema ICAAP-u, Banka vrši procenu internog kapitala za kamatno-indukovani kreditni rizik na bazi korekcije PD-a kako bi se uzeo u obzir mogući efekat nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Detalji o primenjenom pristupu opisani su u internoj metodologiji za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik.

2.4.2. Rizik koncentracije

Rizik koncentracije je rizik od velikih ili korelisanih finansijskih gubitaka usled prevelike izloženosti banke

jednom izvoru rizika ili korelisanim izvorima rizika. Rizik koncentracije uključuje velike izloženosti prema

jednom licu, grupi povezanih lica, ili grupi lica ili izloženosti koji su izloženi korelisanim nepovoljnim

događajima (npr. segment, industrija, vrsta proizvoda, vrsta sredstva obezbeđenja, geografsko područje

dužnika ili sredstva obezbeđenja). Rizik koncentracije može postojati u pogledu različitih vrsta rizika,

uključujući kreditni i tržišni rizik i rizik likvidnosti.

Najvažniji izvori rizika koncentracije su:

Velike izloženosti (podrazumevaju se velike izloženosti odnosno izloženost prema jednom licu ili grupi lica; rizik izloženosti kako ga NBS definiše Odlukom o upravljanju rizicima; tkz. single name risk;);

Sektorska pripadnost;

Geografska pripadnost;

Vrste proizvoda;

Sredstva obezbeđenja (uključujući ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti i instrumenata kreditne zaštite tih izloženosti).

Radi adekvatnog upravljanja rizikom koncentracije Banka primenjuje pravila i principe definisane Odlukom

o upravljanju rizicima kao i odredbama utvrđenim u interno definisanim kreditnim politikama, Politici i

Smernici za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije. U okviru Politike za upravljanje rizikom

ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je uspostavila okvir za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom

koncentracije koji naročito podrazumeva definisanje nadležnosti i organizaciju, postavljanje limita, pravila za

odlučivanje u slučaju odstupanja od utvrđenih limita, definisanje opštih principa i pravila za upravljanje

rizikom, odnosno za preuzimanje, merenje, praćenje, ublažavanje i kontrolu ovog tipa rizika. U okviru

Smernice za upravljanje rizikom ulaganja i rizikom koncentracije, Banka je jasno definisala metode i procese

u utvrđivanju limita i kontrole istih vezano za rizik koncentracije.

Identifikacija rizika koncentracije se nalazi u nadležnosti Sektora prodaje dok je Sektor za upravljanje

rizicima odgovoran da vrši nezavisnu procenu i merenje izloženosti ovoj vrsti rizika. U cilju procene i

upravljanja rizikom koncentracije, Banka primenjuje utvrđene limite koji su definisani Odlukom o

upravljanju rizicima, kao i limite za izloženosti ovoj vrsti rizika utvrđenih internim politikama i

smernicama, a koji joj omogućavaju diverzifikaciju kreditnog portfolija. Nadležni sektori utvrđuju izloženost

riziku koncentracije prilikom procene kreditne sposobnosti i boniteta svakog pojedinačnog klijenta i

odgovorni su za primenu i praćenje napred naznačenih koncentracionih limita prilikom svakog odobrenja

plasmana i praćenja u toku njegovog trajanja. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku




13

prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni

odbor i Upravni odbor, koji odmah preduzima neophodne korektivne mere.

Sektor za upravljanje rizicima kontinuirano prati izloženost prema određenim grupama klijenata,

industrijskim sektorima, regionima i vrsti kolaterala i o iskorišćenosti uspostavljenih limita obaveštava

nadležne organe (Izvršni odbor, Komitet za rizike, Odbor za reviziju i Upravni Odbor). Banka kontroliše

rizik koncentracije uspostavljanjem odgovarajućih limita izloženosti kako bi omogućila diversifikaciju

portfolija. Ublažavanje rizika se sprovodi kroz aktivno upravljanje portfolija i prilagođavanjem

uspostavljenih limita, a Banka ga sprovodi imajući u vidu svoj rizični profil i sklonost ka preuzimanju rizika.

Dodatno, Banka analizira uticaj riziku koncentracije na nivou celog portfolija prilikom procene internih

kapitalnih zahteva za kreditni rizik, u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i

stres testiranje kreditnog rizika.

2.4.3. Tržišni rizik

Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova gotovine

finansijskih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene

pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim

promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cene akcija i definisani su u

okviru Strategije za upravljanje rizicima.

Politika upravljanja tržišnim rizicima zajedno sa pratećim procedurama za upravljanje tržišnim rizikom

postavlja detaljne standarde i zahteve neophodne za primenu Politike. Politika i Procedure se odnose na

kontrolu i upravljanje tržišnim rizicima, koji mogu biti u vezi sa svim sredstvima Banke, pasivom i

vanbilansnim stavkama, tako da na taj način pokrivaju aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću, kao

i aktivnosti mimo ovih, a koje nose tržišni rizik.

Sprovođenje Politike upravljanja tržišnim rizicima uređeno je kroz set procedura u kojima su postavljeni

detaljni standardi i zahtevi neophodni za kontrolu, upravljanje i mitigaciju tržišnih rizika kojima je

Banka izložena po osnovu otvorenih bilansnih i vanbilansnih pozicija Banke.

Politika upravljanja tržišnim rizicima odobrena je od strane Izvršnog odbora u prvoj instanci, a potom i

od strane Upravnog odbora, a sprovodi je Služba za tržišni rizik. Služba za tržišni rizik kontroliše

politiku najmanje jednom godišnje, dok izmene podnosi Izvršnom odboru, Komitetu za rizike, Odboru

za reviziju i Upravnom odboru na usvajanje. Politika upravljanja tržišnim rizicima usklađena je sa

Smernicama Grupe o riziku, kao i sa domaćom regulativom koja se odnosi na kontrolu i upravljanje

tržišnim rizicima.

Sklonost ka preuzimanju tržišnih rizika predstavlja obim potencijalnog neočekivanog gubitka koji je

Banka spremna da apsorbuje a koji je nastao usled nepovoljnih promena tržišnih varijabli. U skladu sa

Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za tržišni rizik i ocenjuje

njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou pojedinačnog rizika.

Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje

limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa

Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere.




14

U okviru tržišnog rizika a u skladu sa Metodologijom za procenu materijalnosti rizika, Banka je procenila

devizni rizik kao materijalno značajan rizik.

2.4.3.1. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i obaveza usled promena

deviznih kurseva.

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane

Narodne banke Srbije. Banka ima aktivan pristup u upravljanju deviznim rizikom kroz oprezno

procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanje limita rizika propisanim od strane NBS kao i

limita sadržanim u internim aktima donetim od strane rukovodstva i Komiteta za rizike.

2.4.4. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (IRRBB) je rizik finansijskog gubitka usled promena vrednosti imovine i

obaveza u bankarskoj knjizi ili troška oportuniteta usled promena kamatnih stopa. Opšte posmatrano,

dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih

stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa

utiču na buduće tokove gotovine. Kamatni rizik u bankarskoj knjizi se može javiti u različitim oblicima

kao rizik promene cena, rizik krive prinosa, bazni i opcioni rizik. Kamatne stope Banke se utvrđuju

uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je cena rizika, očekivani nivo ispravki

vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja kamatnim rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate u skladu sa

poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na ročnoj usklađenosti sredstava, obaveza

i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za

postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

Formalna pravila i procedure za procenu kamatnog rizika, nadzor, upravljanje i izveštavanje definisani

su Politikom upravljanja tržišnim rizikom Banke i povezanim procedurama, koje su takođe u skladu sa

Grupnim smernicama i lokalnim regulatornim zahtevima vezanim za kamatni rizik.

U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za kamatni

rizik i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou

pojedinačnog rizika.Pri određivanju visine internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik u bankarskoj

knjizi, Banka u skladu sa Metodologijom za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za

tržišne rizike i rizik likvidnosti polazi od kamatnog gepa i izračunava promene na EVE i NII u različitim

scenarijima. Štaviše, najvec i negativni efekat se uzima kao mera internog kapitalnog zahteva.

2.4.5. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik finansijskog gubitka usled nenamernih ili namernih propusta zaposlenih,

neadekvatnih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim

sistemima, kao i nepredvidivih spoljnih događaja.




15

Operativni rizik uključuje i pravni rizik. Pravni rizik je rizik finansijskog gubitka usled sudskih ili

vansudskih postupaka u vezi sa poslovanjem banke (obligacioni odnosi, radni odnosi, itd.).

Operativni rizik nije ograničen samo na rizik od finansijskog gubitka već i na druge negativne ili

pozitivne uticaje na ciljeve Banke (uticaj na reputaciju, poslovnu efikasnost itd.).

Banka je razvila i usvojila interna regulatorna dokumenta (politike, procedure, smernice) za sve

segmente upravljanja operativnim rizikom, a koristi i vrlo razvijenu sistemsku podršku (razvijenu na

nivou Eurobank Grupe) za sve tehnike operativnih rizika koje Banka primenjuje.

Banka identifikuje i procenjuje dogadjaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezu sa operativnim

rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore. Operativne rizike prati po

poslovnim sektorima/linijama poslovanja i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno ih

analizira kako bi preduzela neophodne korektivne akcije.

Događaji operativnog rizika se registruju u bazi podataka operativnog rizika - RED-B aplikaciji.

Banka razvija i prati ključne indikatore rizika (KRI) kao metriku, koja na bazi istorijskih podataka,

indicira izloženost operativnom riziku u sadašnjem vremenu i služi kao relevantna mera sistema

kontrola primenjenih u poslovnim aktivnostima.

Takođe Banka periodično sprovodi samoprocenu operativnog rizika i kontrola (RCSA) koja ima za cilj da

identifikuje rizike koji se mogu manifestovati u doglednog poslovnoj budućnosti, da ih proceni i kao

krajnji ishod uplaži njihov negativni efekat.

Osim toga u sklopu ICAAP procesa Banka procenjuje interni kapitalni zahtev za operativni rizik u stubu

2 korišćenjem hibridnog pristupa (HMA), kombinujući pristup distribucije gubitka (LDA) i pristup

scenario analize (SBA).

Tokom scenario analize za svaki scenario su procenjivani: najgora (stresna) frekvencija nastanka, najgori

moguc i (stresni) finansijski uticaj po nastalom događaju, kao i reputacini uticaj, ako se desi događaj sa

najgorim moguc im finansijskim uticajem, tako da procena internog kapitala stuba 2 za operativni rizik

korišc enjem HMA pristupa pokriva najgore moguće slučajeve gubitka operativnog rizika u stresnim

okolnostima (stres testiranje).

Banka procenjuje izloženost operativnom riziku koja nastaje po osnovu uvođenja novih proizvoda i

usluga, kao i pri poveravanju svojih aktivnosti trećim licima.

U cilju ublažavanja operativnih rizika Banka pribavlja polisu osiguranja od kriminalne/profesionalne

odgovornosti i odgovornosti direktora i službenika, kao i opšte polise osiguranja od operativnih rizika –

osiguranje imovine i osnovnih sredstava i osiguranje gotovine.

U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje indikatore za operativni rizik i

prati njihovu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku

Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje

rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor, koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju

rizika preuzima neophodne korektivne mere.




16

2.4.6. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik finansijskog gubitka uzrokovan nesposobnošću banke da ispunjava svoje dospele

obaveze. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju

sledeće:

depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

depozite sa tržišta novca i dostupne kredite finansijskih institucija;

dostupne kredite većinskog akcionara;

dostupne kredite međunarodnih finansijskih institucija;

akcijski kapital.

Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske

strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Odgovarajući nadzor i kontrola rizika likvidnosti su ključni

elementi efektivnog upravljanja Bankom. Banka mora da osigura da je uvek ima adekvatnu likvidnu

poziciji kako bi izvršavala svoje obaveze otplate, na poziv ili po dospeću, po razumnom trošku, čak i pod

nepovoljnim tržišnim uslovima, u kontekstu politika i direktiva uspostavljenih propisa Narodne banke

Srbije, kao i Eurobank Grupe. Cilj Banke je da efektivno upravlja svojim rizikom likvidnosti i takođe da

održava dovoljnu likvidnost da izdrži potencijalne stresne događaje.

Da bi se osiguralo oprezno upravljanje rizikom likvidnosti Banka je, u skladu sa Smernicama za

upravljanje rizikom likvidnosti Grupe, usvojila Politiku upravljanja tržišnim rizikom i njome specificirala

načine merenja, nadzora i upravljanja rizikom likvidnosti. Politika uključuje projekcije tokova gotovine,

minimalne nivoe likvidnosti, funkcije uključene u upravljanje likvidnošću, sisteme za nadzor i pregled

likvidnosti, uloge i odgovornosti za nadzor limita, proceduru eskalacije za prekoračenje limita, glavne

mere koje se preduzimaju u slučaju krize likvidnosti, itd.

Rizik likvidnosti je interno procenjen kao materijalno značajan, ali kapitalno nerelevantan, stoga za njega

nije utvrđen interni kapitalni zahtev. Međutim, u cilju adekvatnog upravljanja rizikom likvidnosti, Banka

sprovodi upravljanje likvidnošću koja obuhvata planiranje očekivanih novčanih priliva i odliva,

kontinuirano praćenje likvidnosti, kao i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili otklanjanje

uzroka potencijalne smanjene likvidnosti. Shodno važećoj regulatornoj normi propisanoj od strane

Narodne banke Srbije, Banka meri i upravlja rizikom likvidnosti primenom kako interno definisane

metodologije zasnovane na gepu likvidnosti, tako i obračunom šireg pokazatelja likvidnosti, užeg

pokazatelja likvidnosti i pokazatelja pokrića likvidnom aktivom prema metodologiji Narodne banke

Srbije. Procena izloženosti riziku likvidnosti sprovodi se i kroz sledeće godišnje aktivnosti: ICAAP

izveštaj, testiranje plana finansiranja u slučaju nepredviđenih okolnosti, ažuriranje plana oporavka. U

dosadašnjem poslovanju Banke vrednost ovih koeficijenta likvidnosti nije pala ispod regulatornog limita.

U skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika Banka utvrđuje i pojedinačnu ocenu za rizik

likvidnosti i ocenjuje njenu usaglašenost sa definisanom sklonošću ka preuzimanju rizika na nivou

pojedinačnog rizika. Ukoliko u bilo kom trenutku Banka bude izložena riziku prekoračenja propisanih

limita (ili prekoračuje limit), Sektor za upravljanje rizicima obaveštava Izvršni odbor i Upravni odbor,

koji u skladu sa Politikom sklonosti ka preuzimanju rizika preuzima neophodne korektivne mere.

Kao sastavni deo okvira za upravljanje rizikom likvidnosti, Banka je usvojila Plan postupanja u kriznim

situacijama kojim utvrđuje način upravljanja likvidnošću Banke u nepovoljnim uslovima, a koji mogu




17

rezultirati smanjenjem likvidnosti Banke i/ili celokupnog finansijskog sistema. Planom postupanja u

kriznim situacijama, Banka reguliše odgovornosti i obaveze organizacionih delova koje nastupaju u

uslovima planom predviđenih kriznih situacija.

Način organizovanja procesa upravljanja rizicima 2.5.

Procesi upravljanja rizicima uključuju glavne organe Banke, poslovne jedinice koje preduzimaju rizik i

odgovorne su za njegovu identifikaciju i procenu, poslovne jedinice koje su odgovorne za kontrolu i koje

vrše merenje, praćenje, ograničavanje i izveštavanje.

Organizaciona struktura Sektora za upravljanje rizicima je sledeća:

Služba kreditnih rizika (CRD)

Služba kreditne kontrole (CCD)

Služba operativnih rizika(ORD)

Služba tržišnih rizika (MRD)

Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD)

Služba za modeliranje rizika (RMoD)

Služba za integrisano upravljanje rizicima (IRMD)

Odeljenje za upravljanje podacima (RDMU).

Služba kreditne kontrole i Služba kreditnog rizika nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće

poslove:

U konsultaciji sa poslovnim jedinicama formulišu kreditne politike koje definišu sredstva

obezbeđenja kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne

i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i regulatornim zahtevima.

Služba kreditnog rizika nezavisno ocenjuje kreditne predloge u skladu sa unapred definisanim

pravilima u okviru Procedure za kreditni rizik, pravilima odobravanja propisanim u internim

kreditnim politikam i Odlukom UO o nivoima odlučivanja, i odgovorna je za kontrolu kreditnog

predloga pre odobravanja i pružanje nezavisnih kreditnih mišljenja. Obnavljanje plasmana podleže

istom procesu provere i odobravanja.

Razvoj i ažuriranje politike internog kreditnog rejtinga kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti

prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike

koji iz toga proizilaze. Rejting sistem se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja, odnosno

ispravke vrednosti potraživanja. Za klijente u segmentu privrede, Banka koristi model koji obuhvata

finansijske i kvalitativne varijable dok za segment stanovništva (mikro preduzeća, stanovništvo i

preduzetnici) primenjuje modele zasnovane na ponašanju klijenata. Rejtinzi za klijente iz segmenta

privrede se redovno razmatraju (prilikom redovnog pregleda ili novog odobrenja) dok se za mikro

preduzeća i stanovništvo rejtinzi ažuriraju mesečno.

Praćenje usaglašenosti poslovnih jedinica sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za

odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Službe kreditne kontrole

i Službe tržišnog rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolija i preduzetim odgovarajućim




18

korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je

pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model

dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih

nivoa. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju poslovne

jedinice, a sa druge Sektor za upravljanje rizicima za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite

poslovnih jedinica. U slučaju plasmana koji odobrava poslovne jedinice u skladu sa svojim ovlašćenjima,

data poslovna jedinica je odgovorna da obezbedi primenu principa „dva para očiju“. Poslovne jedinice, u

okviru Sektora za korporativno bankarstvo koje se bave poslovima kreditiranja pravnih lica uključuju

sledeće službe:

Služba za poslove sa velikim preduzećima

Služba za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva i mikro kredite uključuju sledeće sektore:

Sektor za kredite fizičkim licima

Sektor za mikro kredite

Služba operativnih rizika ima funkciju podrške organizacionim delovima u identifikaciji, proceni,

merenju, ublažavanju, praćenju i izveštavanju o operativnim rizicima.

Osim toga, osnovne odgovornosti Službe operativnih rizika su primena sveobuhvatnog okvira operativnog rizika koji Banka sledi kao i izveštavanje rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima, Izvršnog odbora, Komiteta za rizik, Odbora za reviziju, Komiteta za operativni rizik i Sektora za operativne rizike u Atini.

Organizacioni delovi Banke imaju primarnu odgovornost za upravljanje operativnim rizicima u svom

segmentu poslovanja. Svaki organizacioni deo Banke je, na dnevnoj bazi, odgovoran za upravljanje

svojim operativnim rizicima i dužan je da:

Identifikuje, procenjuje i vrši kontrolu operativnih rizika kojima je izložen i da primenjuje

tehnike ublažavanja rizika;

Procenjuje efikasnost kontrola;

Izveštava o svim relevantnim pitanjima;

Ima pristup i koristi zajedničke metode i alate kako bi se olakšala identifikacija, procena i

monitoring operativnog rizika.

Svaki organizacioni deo imenuje iskusnog zaposlenog za upravljanje operativnim rizikom, koji osim što

radi kao menadžer operativnog rizika u svom organizacionom delu, predstavlja i vezu sa Službom

operativnih rizika. Ovi službenici se zovu partneri operativnog rizika.

Shodno svojim potrebama, svaki organizacioni deo može oformiti specijalni organizacioni deo za

upravljanje operativnim rizikom.




19

Služba tržišnih rizika (MRD), kao deo Sektora za upravljanje rizikom, odgovorna je za nezavisno

merenje, praćenje i kontrolu tržišnog rizika, rizika kamatnih stopa, rizika likvidnosti, rizika zemlje i

ulaganja. Odgovornosti službe uključuju:

Nezavisno merenje i praćenje svih rizika iz svoje nadležnosti, a koji su definisani u prethodnoj

rečenici,

Nezavisno izveštavanje višem rukovodstvu na lokalnom nivou i nivou Grupe,

Primenu politika i procedura tržišnog rizika,

Usklađenost sa grupnim Politikama i Procedurama tržišnog rizika,

Nezavisnu kontrolu aktivnosti u vezi sa sredstvima i likvidnošću,

Praćenje svih postavljenih limita, a koji su u vezi sa rizicima koje prati MRD.

U okviru odeljenja vrši se priprema nezavisnih izveštaja o tržišnom riziku koji se prezentuju višem

rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO), i

Komitet za rizike, kao najviši organ odgovoran za tržišnu kontrolu i upravljanje sa odgovornostima u

pogledu tržišnog rizika koje uključuju:

Odobrenje odgovarajućih limita iz nadležnosti MRD i metodologije merenja,

revidiranje Politika tržišnog rizika i sveobuhvatne kontrolne strukture,

pracenje usklađenosti i primene grupnih Politika i Procedura,

kontrola profila tržišnog rizika Banke i rešavanje ključnih pitanja tržišnog rizika.

Banka osigurava da sve materijalne pozicije koje su izložene tržišnim rizicima budu uključene u sistem

za merenje tržišnog rizika.

Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja (CMD). Aktivnosti Službe usmerene su ka optimizaciji

položaja Banke sa aspekta postojećih kao i potencijalnih (predloženih) sredstava obezbeđenja po

kreditnim izloženostima. Služba za upravljanje sredstvima obezbeđenja izveštava rukovodioca Sektora

za upravljanje rizicima kao i odgovarajuće Odbore Banke u skladu sa potrebama tih Odbora za analizom

sredstava obezbeđenja.

Glavne funkcije i aktivnosti ove Službe su:

Učestvovanje ili vođenje projekata Banke koji se sprovode u cilju poboljšanja procesa vezanih za

sredstva obezbeđenja, tj unapređenje pozicije Banke sa aspekta sredstava obezbeđenja po

kreditnim izloženostima.

Razvoj smernica, knjiga preporuka i sl. u cilju ujednačenja praksi u pojedinačnim delovima

Banke koji se bave uspostavljanjem i praćenjem sredstava obezbeđenja, kao i promocija najboljih

praksi u tom smislu.

Sačinjavanje Izveštaja o statusu sredstava obezbeđenja (postojećih i/ ili predloženih)

pojedinačnih klijenata Banke odgovarajućih nivoa kreditne izloženosti,odnosno rizičnosti, a za

potrebe kreditnog odlučivanja ili periodičnog praćenja tih klijenata.

Koordinacija i nadgledanje aktivnosti drugih odeljenja Banke u cilju zatvaranja nalaza revizije

vezanih za sredstva obezbeđenja.

Služba za modeliranje rizika. Glavne odgovornosti Službe za modeliranje rizika su razvoj i

implementacija internih modela rizika, validacija modela i praćenja njihovih performansi, kao i




20

kontinuirani razvoj metodologija i procesa u vezi sa razvojem, validacijom i praćenjem internih modela

rizika.

Služba izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano upravljanje

rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika, rukovodioca

Sektora za upravljanje rizicima, kao i Izvršni odbor i Komitet za rizike.

Glavne funkcije i aktivnosti ove Službe su:

• Razvoj, validacija i praćenje performansi internih modela kreditnog rizika • Koordinacija i validacija implementacije internih modela kreditnog rizika u kreditnim politikama

i procesima, drugim procesima donošenja odluka i praćenju kreditnog rizika • Koordinacija i validacija tehničke implementacije internih modela kreditnog rizika u IT

sistemima Banke • Koordinacija razvoja, izbora, validacije i praćenja performansi modela tržišnog i operativnog

rizika Služba za integrisano upravljanje rizicima (IRMD). Glavne odgovornosti Službe za integrisano

upravljanje rizicima se odnose na okvir za sklonost ka preuzimanju rizika, planiranje kapitala, proces

interne procene adekvatnosti kapitala, stres-testove i planiranje oporavka, kao i na obezbeđivanje

usklađenosti sa standardima Bazel II i Bazel III, te na integraciju ovih procesa unutar procesa donošenja

odluka.

Služba izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano upravljanje

rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika, rukovodioca

Sektora za upravljanje rizicima, kao i Izvršni odbor i Komitet za rizike.

Odgovornosti Službe za integrisano upravljanje rizicima jesu:

• Praćenje rizičnog profila, a naročito mogućih odstupanja od definisane sklonosti ka preuzimanju rizika;

• Praćenje limita u vezi sa kapitalom; • Koordinacija i sprovođenje aktivnosti na redovnom ažuriranju plana upravljanja kapitalom,

procesu interne procene adekvatnosti kapitala, sprovođenju stres-testova i redovnom ažuriranju plana oporavka;

• Praćenje usklađenosti sa domaćim propisima koji se odnose na standarde Bazel II i Bazel III; • Unapređenje metodologija za definisanje, merenje i praćenje sklonosti preuzimanju rizika i

rizičnog profila Banke, praćenje i upravljanje kapitalom, proces interne procene adekvatnosti kapitala, stres-testiranje i planiranje oporavka.

Odeljenje za upravljanje podacima (RDMU). Glavne odgovornosti Odeljenja za upravljanje podacima

se odnose na implementaciju i upravljanje bazama podataka za svrhe modeliranja, merenja i praćenja

rizika. Funkcija izveštava rukovodioca za upravljanje podacima, modeliranje rizika i integrisano

upravljanje rizicima, zamenika rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima za funkcije kontrole rizika i

rukovodioca Sektora za upravljanje rizicima.

Odgovornosti Odeljenja za upravljanje podacima uključuju:

• Implementaciju i održavanje baza podataka za svrhe modeliranja, merenja i praćenja rizika • Sprovođenje redovnih kontrola kvaliteta podataka i koordinaciju aktivnosti za unapređenje

kvaliteta podataka • Podršku drugim službama unutar sektora u zadacima obrade podataka, obračuna i izveštavanja • Razvoj i implementaciju automatizovanih rešenja za obradu podataka, obračune i izveštavanje




21

Obuhvatnost i vrste izveštavanja o rizicima 2.6.

Banka redovno izveštava NBS na način i u rokovima definisanim bliže od strane NBS, Odlukom o

izveštavanju banaka. Pored izveštaja koji se sastavljaju za potrebe izveštavanja NBS, pripremaju se i

druge informacije spram potreba menadžmenta koje su neophodne za donošenje poslovnih odluka.

Pored redovnih izveštaja Banka priprema i ad hoc izveštaje a u skladu sa zahtevom regulatornog tela

odnosno menadžmenta Banke. Ovi izveštaji se sastavljaju po potrebi.

Služba kreditne kontrole, Služba za modeliranje rizika i Služba za integrisno upravljanje rizicima, koje

posluju u okviru Sektora za upravljanje rizicima, vrše merenje i procenu izloženosti kreditnom riziku,

prate i izveštavaju o kreditnom riziku na nivou portfolija, odnosno Banke kao celine. Izveštaji o

kreditnom riziku za potrebe izveštavanja nadležnih organa odlučivanja i Grupe sačinjavaju se mesečno i

kvartalno u zavisnosti od definisane dinamike i smernica Grupe.

Služba tržišnih rizika, u okviru svog delokruga vrši pripremu nezavisnih izveštaja, uključujući i različite

stres testove o tržišnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, koji se prezentuju višem

rukovodstvu na nivou Banke i Grupe, uključujući Izvršni odbor Banke, Odbor za upravljanje aktivom i

pasivom (ALCO), i Komitet za rizike.

Služba operativnih rizika redovno sačinjava izveštaje o operativnim rizicima i dostavlja ih menadžmentu

Banke, Izvršnom odboru, Komitetu za operativni rizik, Komitetu za rizike i Odboru za reviziju, a

sačinjava i izveštaje po zahtevu.




22

POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE U VEZI SA UPRAVLJANJEM RIZICIMA 3.

Sledeća tabela sadrži pregled ključnih pokazatelja poslovanja banke koji su u vezi sa upravljanem

rizicima:

Pokazatelji poslovanja Propisani limiti Ostvarene vrednosti

na 31.12.2018

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala Minimum 4,5% 28,37%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala Minimum 6% 28,37%

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Minimum 8% 28,37%

Izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica Maximum 25% 19,35%

Zbir velikih izloženosti Maximum 400% 47,59%

Ukupna ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru, investicione nekretnine i osnovna sredstva Maximum 60% 8,70%

Pokazatelj deviznog rizika Maximum 20% 5,54

Pokazatelj likvidnosti banke Minimum 1,001 1,48

Uži pokazatelj likvidnosti banke Minimum 0,72 0,96

Pokazatelj pokrića likvidnom aktivom Minimum 100% 224,63%

KAPITAL BANKE 4.

Upravljanje kapitalom 4.1.

Pri upravljanju kapitalom, Banka ima za cilj da očuva sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. Istovremeno, Banka nastoji održati optimalnu strukturu kapitala tako da, s jedne strane, umanji troškove kapitala i poveća prinos na kapital, i da, s druge strane, obezbedi stabilnost sopstvenog poslovanja i sigurnost svojim deponentima i akcionarima. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja;

održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Opis osnovnih karakteristika svih elemenata koji se uključuju u obračun kapitala 4.2. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog akcijskog kapitala i dopunskog kapitala i na dan 31.12.2018. godine iznosi 38.830 miliona RSD. Osnovni akcijski kapital čini zbir akcijskog kapitala po osnovu običnih akcija, pripadajuće emisione premije, rezerve iz dobiti i ostale rezerve. Odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala su nematerijalna ulagnja,potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama i dodatna prilagođavanja vrednosti.

1. Kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu 2. Kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu




23

Potrebna rezerva se obračunava po metodologiji Narodne banke Srbije (Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke -“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015 i 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016, 101/2017 i 114/2017). U skladu sa navedenom Odlukom, Banka je primenila koeficijent za umanjenje potrebne rezerve za potrebe obračuna regulatornog kapitala i kapitalne adekvatnosti i na dan 31.12.2018. nema potrebnu rezervu za procenjene gubitke. Dopunski kapital (4,3 miliona RSD) čini nominalna vrednost uplaćenih prioritetnih kumulativnih akcija u iznosu od 4,3 miliona RSD. Banka ima ulaganja u lica u finansijskom sektoru (58,5 miliona RSD) ali s obzirom da je to ulaganje manje od 10% osnovnog akcijskog kapitala Banke, ne odbija se od kapitala, već se taj iznos uključuje u obračun rizične aktive sa poderom 250%. U sledećoj tabeli su prikazani podaci o kapitalnoj poziciji (PI-KAP) na dan 31. decembar 2018.

Redni br.

Naziv pozicije Iznos

Оsnovni акcijski kapital: elementi

1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 31.474.399

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK 25.422.400

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne vrednosti tih instrumenata 6.051.999

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital -

3 Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni akcijski kapital -

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici -

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike 9.558.335

6 Rezerve za opšte bankarske rizike -

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu 3 -

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7) 41.032.734

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-) (45.207)

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-) (2.161.526)

11 Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK -

12 Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove -

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-) -

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) -

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene kreditne sposobnosti banke -

3 Pokriva najviši matično društvo koje je na temelju podataka iz konsolidovanih finansijskih izvještaja, u skladu sa

odlukom kojom se uređuje kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, moguce je iskušavati kapital za

bankarsku grupu




24

Redni br.


16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-) -

17 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-) -

18 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) -

19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-) -

20 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-) -

21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder -

21.1. od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica, odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog pravnog lica (-) -

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) -

21.3. od čega: slobodne isporuke (-) -

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika (iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-) -

23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-) -

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje -

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika -

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) -

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (-) -

26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog kapitala banke (-) -

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke -

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do 27) (2.206.733)

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 38.826.002

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije -

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom kapitalu** -

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -

Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -

34 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) -

35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -




25

Redni br.


36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-) cvi -

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37) -

39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -

40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 38.826.002

Dopunski kapital: elementi

41

Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente 4.300

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu ** -

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital -

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 4.300

Dopunski kapital: odbitne stavke

45 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-) -

46 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-) -

47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-) -

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-) -

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -

50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 4.300

51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 38.830.302

52 Ukupna rizična aktiva 136.879.521

Pokazatelji adekvatnosti kapitala i zaštitni slojevi kapitala

53 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke (%) 28,37%

54 Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala banke (%) 28,37%

55 Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke (%) 28,37%

56 Ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala (%)4 4,09%

57 Osnovni akcijski kapital raspoloživ za pokriće zaštitnih slojeva (%)5 20,37%

Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke iznosi 28,37%, dok su ukupni zahtevi za zaštitne slojeve kapitala

4,09%, a 20,37% osnovnog akcijskog kapitala raspoloživo je za pokriće zaštitnih slojeva kapitala.

4 Kao procenat rizične aktive

5 Računa se kao osnovni akcijski kapital banke (izraženo kao procenjeno rizično aktivno sredstvo) koji se koristi za održavanje pokazatelja adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 3. stav 3. odredba pod 1) OAK, pokazatelja adekvatnosti osnovnog kapitala iz tačke 3. stav 3. odredba pod 2) OAK i pokazatelja adekvatnosti kapitala banke iz tačke 3. stav 3. odredba pod 3) OAK.




26

Podaci o osnovnim karakteristikama finansijskih instrumenata koji se uključuju u obračun kapitala banke prikazani su u tabeli PI - FIKAP:

Redni br.

Karakteristike instrumenta Opis-obične akcije Opis-preferencijalne

akcije

1. Emitent Eurobank a.d.

Beograd Eurobank a.d.

Beograd

1.1. Jedinstvena oznaka (npr. CUSIP, ISIN ili oznaka Bloomberg za privatne plasmane)

Tretman u skladu s propisima

2. Tretman u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke Instrument

osnovnog akcijskog kapitala

Instrument dopunskog kapitala

3. Individualni/(pot)konsolidovani/individualni i (pot)konsolidovani nivo uključivanja instrumenta u kapital na nivou grupe

Individualni Individualni

4. Tip instrumenta Obične akcije Kumulativne

preferencijalne akcije

5. Iznos koji se priznaje za potrebe izračunavanja regulatornog kapitala (u hiljadama dinara, sa stanjem na dan poslednjeg izveštavanja)

25.422.400 4.300

6. Nominalna vrednost instrumenta 25.422.400 4.300

6.1. Emisiona cena 31.474.399 4.300

6.2. Otkupna cena - -

7. Računovodstvena klasifikacija Akcijski kapital Akcijski kapital

8. Datum izdavanja instrumenta

Emitent je imao XVI emisija akcija počev

od 1997.godine, zaključno sa 2008.godinom

2003. godine.

9. Instrument s datumom dospeća ili instrument bez datuma dospeća Bez datuma dospeća Bez datuma dospeća

9.1. Inicijalni datum dospeća Bez datuma dospeća Bez datuma dospeća

10. Opcija otkupa od strane emitenta uz prethodnu saglasnost nadležnog tela

Ne Ne

10.1. Prvi datum aktiviranja opcije otkupa, uslovni datumi aktiviranja opcije otkupa i otkupna vrednost

10.2. Naknadni datumi aktiviranja opcije otkupa (ako je primenljivo)

Kuponi/dividende

11. Fiksne ili promenljive dividende/kuponi Promenljivi Promenljivi

12. Kuponska stopa i povezani indeksi

13. Postojanje mehanizma obaveznog otkazivanja dividende

14.1. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi s vremenom isplate dividendi/kupona

Potpuno diskreciono pravo


14.2. Potpuno diskreciono pravo, delimično diskreciono pravo ili bez diskrecionog prava u vezi sa iznosom dividendi/kupona



15. Mogućnost povećanja prinosa (step up) ili drugih podsticaja za otkup Nе Nе

16. Nekumulativne ili kumulativne dividende/kuponi Nekumulativne Kumulativne

17. Konvertibilan ili nekonvertibilan instrument Nekonvertibilan Nekonvertibilan

18. Ako je konvertibilan, uslovi pod kojima može doći do konverzije

19. Ako je konvertibilan, delimično ili u celosti

20. Ako je konvertibilan, stopa konverzije

21. Ako je konvertibilan, obavezna ili dobrovoljna konverzija

22. Ako je konvertibilan, instrument u koji se konvertuje

23. Ako je konvertibilan, emitent instrumenta u koji se konvertuje

24. Mogućnost smanjenja vrednosti Nе Nе

25. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, uslovi pod kojima može doći do smanjenja vrednosti

26. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, delimično ili u celosti

27. Ako postoji mogućnost smanjenja vrednosti, trajno ili privremeno

28. Ako je smanjenje vrednosti privremeno, uslovi ponovnog priznavanja

29. Tip instrumenta koji će se pri stečaju, odnosno likvidaciji naplatiti neposredno pre navedenog instrumenta

30. Neusklađene karakteristike konvertovanih instrumenata Nе Nе

31. Ako postoje navesti neusklađene karakteristike




27

Podaci o povezivanju pozicija kapitala iz bilansa stanja s pozicijama iz obrasca PI-KAP 4.3.

U sledećoj tabeli prikazano je raščlanjavanje elemenata u bilansu stanja po pozicijama iz obrasca PI-KAP.

Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja

Reference

A AKTIVA

A.I Gotovina i sredstva kod centralne banke 18.922.554

A.II Založena finansijska sredstva 1.523.992

A.III Potraživanje po osnovu derivata 51.465

A.IV Hartije od vrednosti 10.809.118

A.V Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih obaveza 15.885.158

A.VI Krediti i potraživanja od komitenata 116.142.151

A.VII Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

A.VIII Potraživanje po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika -

A.IX Investicije u pridružena društva i zajedničke poduhvate 36.075

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

36.075 u

A.X Investicije u zavisna društva -

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru

- f

A.XI Nematerijalna ulaganja 2.161.526 i

A.XII Nekretnine, postrojenja i oprema 3.376.835

A.XIII Investicione nekretnine -

A.XIV Tekuća poreska sredstva -

A.XV Odložena poreska sredstva 141.496

Od čega odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK

- c

A.XVI Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja -

A.XVII Ostala sredstva 580.814

Od čega direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno tih lica

- h

A.XX UKUPNO AKTIVA (pozicije pod AOP oznakama od 0001 do 0019 u konsolidovanom bilansu stanja)

169.631.184

P PASIVA -

PO OBAVEZE -

PO.I Obaveza po osnovu derivata 56.127

PO.II Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim finansijskim organizacijama i centralnoj banci

13.352.584

PO.III Depoziti i ostale obaveze prema drugim komitentima 102.537.069

PO.IV Obaveze po osnovu derivata namenjenih zaštiti od rizika -

PO.V Promene fer vrednosti stavki koje su predmet zaštite od rizika -

PO.VI Obaveze po osnovu hartije od vrednosti -

PO.VII Subordinirane obaveze -

Od čega subordinirane obaveze koje se uključuju u dopunski kapital banke - s

PO.VIII Rezervisanja 226.548

PO.IX Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja

-

PO.X Tekuće poreske obaveze 166.134

PO.XI Odložene poreske obaveze 163.180

PO.XI Ostale obaveze 594.723

PO.XIII UKUPNO OBAVEZE (pozicije pod AOP oznakama od 0401 do 0413 u konsolidovanom bilansu stanja)

117.096.365

KAPITAL -

PO.XIV Akcijski kapital 31.478.699




28

Oznaka pozicije

Naziv pozicije Bilans stanja

Reference

Od čega nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

25.422.400 a

Od čega emisiona premija po osnovu akcijskog kapitala, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

6.051.999 b

Od čega nominalna vrednost preferencijalnih kumulativnih akcija 4.300 nj

Od čega emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija - o

PO.XV Sopstvene akcije -

Od čega stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija - j

Od čega stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije - t

PO.XVI Dobitak 11.489.690

Od čega neraspoređena dobit iz ranijih godina 9.218.204 g

Od čega dobit iz tekuće godine 2.271.486 d

PO.XVII Gubitak -

Od čega gubici iz prethodnih godina - ž

Od čega gubitak tekuće godine - z

PO.XVIII Rezerve 9.566.430

Od čega rezerve iz dobiti koje predstavljaju element osnovnog kapitala 9.558.335 v

Od čega ostale pozitivne konsolidovane rezerve - e

Od čega ostale negativne konsolidovane rezerve - n

Od čega ostale neto negativne revalorizacione rezerve - lj

Od čega dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promene kreditnog rejtinga banke

- m

Od čega pozitivne revalorizacione rezerve nastale po osnovu efekata promene fer vrednosti osnovnih sredstava, hartija od vrednosti i ostalih sredstava koja se, u skladu s MSFI/MRS, iskazuju u korist ovih rezervi

- p

PO.XIX Nerealizovani gubici -

Od čega nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju

- l

PO.XX Učešća bez prava kontrole -

Od čega manjinska učešća u podređenim društvima - dj

PO.XXI

UKUPNO KAPITAL (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) ≥ 0

52.534.819

PO.XXII

UKUPAN NEDOSTATAK KAPITALA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0415 - 0416 + 0417 - 0418 + 0419 - 0420 + 0421) < 0

-

PO.XXIII UKUPNO PASIVA (rezultat sabiranja, odnosno oduzimanja sledećih AOP oznaka iz konsolidovanog bilansa stanja: 0414 + 0422 - 0423)

169.631.184

V.P. VANBILANSNE POZICIJE -

V.P.A. Vanbilansna aktiva 322.227.898

Od čega iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija

- k

Od čega iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu

- ć

V.P.P. Vanbilansna pasiva 322.227.898




29

Povezivanje pozicija u raščlanjenom bilansu stanja i pozicija u obrascu PI–KAP 4.4.

Redni br. Naziv pozicije Iznos Izvor podatka u

skladu s referencama

Osnovni akcijski kapital: elementi

1 Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuće emisione premije 31.474.399

1.1. od čega: akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 8.OAK

25.422.400 a

1.2. od čega: Pripadajuće emisione premije uz instrumente iz tačke 1.1. tj. iznos uplaćen iznad nominalne vrednosti tih instrumenata

6.051.999 b

2 Dobit iz ranijih godina koja nije opterećena nikakvim budućim obavezama, a za koju je skupština banke donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital

-

3

Dobit tekuće godine ili dobit iz prethodne godine za koju skupština banke još nije donela odluku da će biti raspoređena u osnovni akcijski kapital koja ispunjava uslove iz tačke 10. st. 2. i 3. za uključivanje u osnovni akcijski kapital

-

4 Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici -

5 Rezerve iz dobiti i ostale rezerve banke, osim rezervi za opšte bankarske rizike

9.558.335 v

6 Rezerve za opšte bankarske rizike -

7 Učešća bez prava kontrole (manjinska učešća) koja se priznaju u osnovnom akcijskom kapitalu **

-

8 Osnovni akcijski kapital pre regulatornih prilagođavanja i odbitnih stavki (zbir od 1 do 7)

41.032.734

Osnovni akcijski kapital: regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke

9 Dodatna prilagođavanja vrednosti (-) (45.207)

10 Nematerijalna ulaganja, uključujući gudvil (umanjena za iznos odloženih poreskih obaveza) (-)

(2.161.526) i

11

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke, izuzev onih koja prostiču iz privremenih razlika, umanjena za povezane odložene poreske obaveze ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK

-

c

12

Fer vrednosti rezervi u vezi sa dobicima ili gubicima po osnovu instrumenata zaštite od rizika novčanog toka za finansijske instrumente koji se ne vrednuju po fer vrednosti, uključujući i projektovane novčane tokove

-

13 IRB pristup: negativan iznos razlike dobijen obračunom u skladu s tačkom 134. OAK (-)

-

14 Povećanje kapitala koje je rezultat sekjuritizacije izloženosti (-) -

15 Dobici ili gubici po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koji su posledica promene kreditne sposobnosti banke

-

16 Imovina u penzijskom fondu sa definisanim naknadama u bilansu stanja banke (-)

-

17

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala, uključujući i sopstvene instrumente osnovnog akcijskog kapitala koje je banka dužna ili može biti dužna da otkupi na osnovu ugovorne obaveze (-)

-

18

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci, a koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

-




30

19 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka nema značajno ulaganje (-)

-

20

Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja banke u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje (-)

-

21 Iznos izloženosti koje ispunjavaju uslove za primenu pondera rizika od 1.250 %, a koje banka odluči da odbije od osnovnog akcijskog kapitala umesto da primeni taj ponder

-

21.1.

od čega: učešća u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru u iznosu preko 10% kapitala tih lica, odnosno učešća koja omogućavaju efektivno vršenje znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu politiku tog pravnog lica (-)

-

21.2. od čega: sekjuritizovane pozicije (-) -

21.3. od čega: slobodne isporuke (-) -

22

Odložena poreska sredstva koja zavise od buduće profitabilnosti banke i koja proističu iz privremenih razlika (iznos iznad 10% osnovnog akcijskog kapitala banke iz tačke 21. stav 2, umanjen za iznos povezanih poreskih obaveza ako su ispunjeni uslovi iz tačke 14. stav 1. OAK ) (-)

-

23 Zbir odloženih poreskih sredstava i ulaganja u lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje iz tačke 21. stav 1. OAK, koji prelazi limit iz tačke 21. stav 3. OAK (-)

-

23.1. od čega: Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente osnovnog akcijskog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojem banka ima značajno ulaganje

-

23.2. od čega: Odložena poreska sredstva koja proističu iz privremenih razlika -

24 Gubitak tekuće i ranijih godina, kao i nerealizovani gubici (-) -

25

Iznos poreza u vezi sa elementima osnovnog akcijskog kapitala koji se može predvideti u vreme obračuna kapitala, osim ako je banka prethodno korigovala iznos elemenata osnovnog akcijskog kapitala u iznosu u kojem ti porezi smanjuju iznos do kojeg se elementi osnovnog akcijskog kapitala mogu koristiti za pokriće rizika ili gubitaka (-)

-

26 Iznos za koji odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala banke premašuju iznos dodatnog osnovnog kapitala banke (-)

-

27 Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

-

28 Ukupna regulatorna prilagođavanja i odbitne stavke od osnovnog akcijskog kapitala (zbir od 9 do 27)

(2.206.733)

29 Osnovni akcijski kapital (razlika između 8 i 28) 38.826.002

Dodatni osnovni kapital: elementi

30 Akcije i drugi instrumenti kapitala koji ispunjavaju uslove iz tačke 23. OAK i pripadajuće emisione premije

-

31 Instrumenti osnovnog kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dodatnom osnovnom kapitalu**

-

32 Dodatni osnovni kapital pre odbitnih stavki (30+31) -

Dodatni osnovni kapital: odbitne stavke

33 Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dodatnog osnovnog kapitala, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-)

-

34

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

-

35 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-)

-




31

36

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-)

-

37 Iznos za koji odbitne stavke od dopunskog kapitala banke premašuju iznos dopunskog kapitala banke (-)

-

38 Ukupne odbitne stavke od dodatnog osnovnog kapitala (zbir od 33 do 37)

-

39 Dodatni osnovni kapital (razlika između 32 i 38) -

40 Osnovni kapital (zbir 29 i 39) 38.826.002

Dopunski kapital: elementi

41 Akcije i drugi instrumenti dopunskog kapitala i suboordinirane obaveze, koji ispunjavaju uslove iz tačke 28. OAK i pripadajuće emisione premije uz instrumente

4.300 nj

42 Instrumenti kapitala izdati od strane podređenih društava koji se priznaju u dopunskom kapitalu **

-

43 Prilagođavanja za kreditni rizik koja ispunjavaju uslove za uključivanje u dopunski kapital

-

44 Dopunski kapital pre odbitnih stavki (zbir od 41 do 43) 4.300

Dopunski kapital: odbitne stavke

45

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u sopstvene instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze, uključujući instrumente koje je banka dužna da otkupi na osnovu postojeće ugovorne obaveze (-)

-

t

46

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru koja imaju uzajamna ulaganja u banci koja su izvršena radi prikazivanja većeg iznosa kapitala banke (-)

-

47 Primenljivi iznos direktnih, indirektnih i sintetičkih ulaganja u instrumente dopunskog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka nema značajno ulaganje (-)

-

48

Direktna, indirektna i sintetička ulaganja banke u instrumente dodatnog osnovnog kapitala i subordinirane obaveze lica u finansijskom sektoru u kojima banka ima značajno ulaganje, isključujući pozicije po osnovu vršenja pokroviteljstva emisije hartija od vrednosti koje se drže pet radnih dana ili kraće (-)

-

49 Ukupne odbitne stavke od dopunskog kapitala (zbir od 45 do 48) -

50 Dopunski kapital (razlika između 44 i 49) 4.300

51 Ukupni kapital (zbir 40 i 50) 38.830.302




32

KAPITALNI ZAHTEVI I PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA 5.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala 5.1.

Banka izračunava pokazatelj adekvatnosti kapitala i kapitalne zahteve u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije koristeći standardizovan pristup, i to za:

Kreditni rizik

Tržišne rizike

Rizik prilagođavanja kreditne izloženosti

Operativni rizik

Pri primeni tekuće regulative, u pogledu adekvatnosti kapitala, Banka je u obavezi da održava strukturu kapitala, nivo kapitala i pokazatelj adekvatnosti kapitala u skladu sa sledećim zahtevima:

Ukupni kapital najmanje 10 miliona evra

Pokazatelj adekvatnosti kapitala (PAK) minimum 8%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala minimum 6%

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala minimum 4,5%.

Održavanje adekvatnog nivoa kapitala je jedan od glavnih ciljeva upravljanja rizicima Banke.

Izveštaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju kapitala na dan 31.12.2018.godine prikazan je u

sledećoj tabeli (PI-AKB):

Redni br.

Naziv Iznos

I KAPITAL 38.830.302 1. UKUPAN OSNOVNI AKCIJSKI KAPITAL 38.826.002

2. UKUPAN DODATNI OSNOVNI KAPITAL -

3. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 4.300

II KAPITALNI ZAHTEVI 10.950.362

1. KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE, RIZIK SMANJENJA VREDNOSTI KUPLJENIH POTRAŽIVANJA I RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA

9.418.369

1.1. Standardizovani pristup (SP) 9.418.369

1.1.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama -

1.1.2. Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave - 1.1.3. Izloženosti prema javnim administrativnim telima -

1.1.4. Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama - 1.1.5. Izloženosti prema međunarodnim organizacijama -

1.1.6. Izloženosti prema bankama 216.443 1.1.7. Izloženosti prema privrednim društvima 3.605.749

1.1.8. Izloženosti prema fizičkim licima 4.017.437 1.1.9. Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 190.444

1.1.10. Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 914.544 1.1.11. Visokorizične izloženosti 120.129

1.1.12. Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica - 1.1.13. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija -

1.1.14. Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom -

1.1.15. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove -

1.1.16. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 9.400 1.1.17. Ostale izloženosti 344.223

1.2. Pristup zasnovan na internom rejtingu (IRB)

1.2.1. Izloženosti prema državama i centralnim bankama

1.2.2. Izloženosti prema bankama 1.2.3. Izloženosti prema privrednim društvima

1.2.4. Izloženosti prema fizičkim licima 1.2.4.1. od čega: Izloženosti prema fizičkim licima obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

1.2.4.2. od čega: Kvalifikovane revolving izloženosti prema fizičkim licima




33

1.2.4.3. od čega: Izloženosti prema malim i srednjim preduzećima koje su razvrstana u ovu klasu izloženosti 1.2.5. Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja

1.2.5.1. Primenjeni pristup: 1.2.5.1.1. Pristup jednostavnih pondera rizika

1.2.5.1.2. PD/LGD pristupa 1.2.5.1.3. Pristup internih modela

1.2.5.2. Vrste izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 1.2.5.2.1. Vlasnička ulaganja kojima se trguje na berzi

1.2.5.2.2. Vlasnička ulaganja kojima se ne trguje na berzi ali su u dovoljno diversifikovanim portfolijima 1.2.5.2.3. Ostala vlasnička ulaganja

1.2.5.2.4. Vlasnička ulaganja na koje banka primenjuje standardizovani pristup kreditnom riziku 1.2.6. Izloženosti po osnovu sekjuritizovanih pozicija

1.2.7. Izloženosti po osnovu ostale imovine

2 KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA

-

3 KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŽIŠNE RIZIKE 180.680

3.1. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa 180.680

3.1.1. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti 8.522

od čega kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu sekjuritizovanih pozicija -

3.1.2. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti 34 3.1.3. Dodatni kapitalni zahtev za velike izloženosti iz knjige trgovanja -

3.1.4. Kapitalni zahtev za devizni rizik 172.124 3.1.5. Kapitalni zahtev za robni rizik -

3.2. Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela - 4 KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 1.345.293

4.1. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 1.345.293

4.2. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog/alternativnog

standardizovanog pristupa -

4.3. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -

III POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG AKCIJSKOG KAPITALA (%) 28,37

IV POKAZATELJ ADEKVATNOSTI OSNOVNOG KAPITALA (%) 28,37

V POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 28,37

Banka za izračunavanje rizikom ponderisanih izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja primenjuje pristup jednostavnih pondera rizika u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Klasa vlasničkih ulaganja po ponderima rizika prikazana je u sledećoj tabeli.

Ponder Bruto izloženost Efektivna vrednost

izlozenosti Ponderisana aktiva

100 27.770 27.316 27.316

250 58.500 36.075 90.189

Ukupno 86.270 63.392 117.505

Regulatorni kapitalni zahtevi 5.2. Banka izračunava kapitalne zahteve za sledeće rizike:

kreditni rizik – primenom standardizovanog pristupa;

rizik druge ugovorne strane – primenom metoda tekuće izloženosti;

rizik izmirenja/isporuke;

tržišni rizik – primenom standardizovanog pristupa;

operativni rizik – primenom pristupa osnovnog indikatora;

rizik prilagodjavanja kreditne izloženosti;

Svi kapitalni zahtevi u iznosu od RSD 10.950 miliona pokriveni su osnovnim akcijskim kapitalom Banke.




34

5.2.1. Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane

Banka obračunava kapitalni zahtev za kreditni rizik primenom standardizovanog pristupa, a rizik druge ugovorne strane primenom metoda tekuće izloženosti. Kapitalni zahtev za kreditni rizik (uključujući i rizik druge ugovorne strane) iznosio je 9.418 miliona RSD. Banka je dužna da izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izloženosti riziku druge ugovorne stane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

finansijskih derivata;

repo i reverse repo transakcija;

transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe

transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;

transakcija s dugim rokom izmirenja.

U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za derivatne instrumente koji uključuju valutne i kamatne swap transakcije, primenom metode tekuće izlozenosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31.12.2018. godine, ukupan iznos izloženosti riziku druge ugovorne strane iznosio je 4.735 miliona RSD, uključujući 51 miliona RSD pozitivne fer vrednosti i 182 miliona RSD potencijalne kreditne izlozenosti. Od toga se na izloženost po osnovu „reverse“ repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije odnosi 4.502 miliona RSD.

Banka nema izlozenosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

5.2.2. Rizik izmirenja/ isporuke

Banka na 31.12.2018. godine nije imala rizik smanjenja vrednosti kupljenih potraživanja, rizik

izmirenja/isporuke po osnovu slobodnih isporuka i rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih

transakcija.




35

INTERNA PROCENA ADEKVATNOSTI KAPITALA 6.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) ima za cilj identifikaciju i procenu rizika kojima je

Banka izložena u svom poslovanju; utvrđivanje materijalne značajnosti rizika; ocenu adekvatnosti

uspostavljenih sistema za praćenje rizika i tehnika za njihovo ublažavanje/izbegavanje; kvantifikaciju

internog kapitala Banke, a sve to u cilju obezbeđivanja kontinuirane adekvatnosti kapitala i održavanja

usklađenosti poslovanja Banke sa njenim izabranim rizičnim profilom.

Spomenuti proces interne procene adekvatnosti kapitala, Banka zasniva na interno utvrđenoj politici koja

odražava specifičnosti same Banke, odnosno njenu veličinu, organizaciju i obim poslovanja, kao i

kvantitet i kvalitet dostupnih kompetencija i podataka, a ocenjuje adekvatnost kapitala Banke

prvenstveno iz poslovne perspektive same Banke. Politika interne procene adekvatnosti kapitala, kao i

svi drugi interni akti vezani za upravljanje rizicima, usklađeni su sa okvirom i smernicama postavljenim

Strategijom upravljanja rizicima.U okviru ICAAP procesa Banka je uspostavila Strategiju upravljanja

kapitalom i Plan upravljanja kapitalom.

Primarni cilj upravljanja kapitalom je da obezbedi adekvatan nivo kapitala u smislu pokrivanja izloženosti riziku u toku poslovanja, a da se istovremeno maksimizirala vrednost akcionara i ne prekorači sklonost ka preuzimanu rizika. Na taj način, Banka takođe postupa u saglasnosti sa propisanim regulatornim zahtevima.

U upravljanju kapitalom, Banka ima za cilj da obezbedi sposobnost nastavka kontinuiranog poslovanja u budućnosti, osigura da njen kapital u potpunosti podržava tekuće i planirane poslovne aktivnosti i istovremeno da obezbedi sigurnost poveriocima i deponentima od gubitka. Kapitalom se upravlja na način da pokazatelj adekvatnosti kapitala i pokazatelj prinosa na kapital (ROE) budu jednako zadovoljavajući, sa ciljem da klijenti ne budu zabrinuti u pogledu sigurnosti i stabilnosti poslovanja Banke čak i u teškim vremenima, a sve u duhu dobre bankarske prakse.

Najznačajniji faktori koji regulišu upravljanje kapitalom Banke su:

Poslovni plan i strategija Željena adekvatnost kapitala Procena rasta rizične aktive Projekcija kapitala Predviđanje očekivane makroekonomske i regulatorne promene.

Planiranje kapitala je sastavni deo procesa godišnjeg strateškog planiranja u Banci.

Tokom procesa planiranja i upravljanja Banka ima za cilj:

Obezbeđivanje usklađenosti regulatornih kapitalnih zahteva u skladu sa propisima NBS; Obezbeđivanje adekvatnog nivoa kapitala koji je potreban za nesmetano poslovanje; Održavanje kapitala na nivou koji će podržati budući razvoj poslovanja; Obezbeđivanje adekvatnog prinosa na kapital. Banka usvaja trogodišnji horizont za planiranje kapitala u okviru ICAAP-a. Ovaj proces se u potpunosti integrira sa procesom strateškog planiranja, koji se, sa stanovišta ICAAP-a, može smatrati i delom planiranja ICAAP-a. Banka planira usklađivanje nivoa kapitala i strukture kapitala u skladu sa regulatornim zahtevima i poslovnim okruženjem i na taj način posvećuje veliku pažnju svim faktorima




36

koji mogu uticati na njeno poslovanje i s velikim oprezom planira buduće korake. Planiranje kapitala ima za cilj da obezbedi trogodišnju prognozu kapitalne pozicije Banke, uključujući:

Regulatorni i interno raspoloživ kapital; Regulatorne kapitalne zahteve i interne kapitalne zahteve; Planiranje mogućih mera koje su neophodne da bi se obezbedilo ispunjavanje regulatornih i

internih ciljeva.

Strategija i plan kapitala sadrži:

strateške ciljeve i period za njihovo ostvarenje, uzimajući u obzir uticaj makroekonomskog

okruženja i faze privrednog ciklusa;

način organizacije procesa upravljanja raspoloživim internim kapitalom i planiranja adekvatnog

nivoa internog kapitala;

proces interne procene adekvatnosti kapitala;

način dostizanja i održavanja adekvatnog nivoa raspoloživog internog kapitala koji može

podržati faktore poput očekivanog rasta plasmana, budućih izvora sredstava i korišćenja istih,

politiku dividendi kao i svaku promenu minimalnog iznosa regulatornog kapitala;

ogranicenja u vezi sa raspoloživim internim kapitalom;

prikaz efekata stres testiranja na interne kapitalne zahteve;

plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja koji mogu da utiču na raspoloživi

interni kapital.

Banka je obezbedila implementaciju i sprovodjenje ICAAP-a na kontinuiranoj osnovi kao i

dokumentovanost procesa koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti banke, a u skladu sa

strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom. U širem smislu

ICAAP uključuje sve aktivnosti Banke povezane s upravljanjem rizicima unutar Banke, od dnevnog

upravljanja rizikom do strateškog upravljanja kapitalom Banke.

Osnovni cilj ICAAP-a je dugoročno obezbeđivanje dovoljnosti kapitala Banke za pokriće svih materijalno

značajnih rizika kojima je Banka izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatnost

njegove strukture i visine u naglašeno nepovoljnim („stresnim“) uslovima, putem uvođenja i primene

odgovarajućih procesa, procedura i sistema. Dodatni cilj uspostavljanja ICAAP-a predstavlja upravljanje

odnosom rizika i prinosa koje se temelji na analizi prakse preuzimanja rizika Banke kao i efikasnosti

korišćenja sopstvenog kapitala uspostavljanjem sistema:

ograničenja (limita) rizičnosti,

alokacije ukupnih internih kapitalnih zahteva i

strateškog planiranja.

Kako bi ostvarila sve navedene ciljeve, Banka zasniva svoj proces interne procene adekvatnosti kapitala

(ICAAP) na sveobuhvatnom objedinjavanju aktivnosti usmerenih na upravljanje rizicima, kapitalom,

poslovanjem i održavanjem likvidnosti. Ove aktivnosti se prevashodno odnose na planiranje i stalni

nadzor, kao i na kontinuirano unapređenje ICAAP procesa kako bi se obezbedili visoki standardi

procene i upravljanja kapitalom banke.




37

Nadziranje ICAAP procesa i krajnja odgovornost za funkcionisanje istog je u rukama Upravnog odbora

Banke. Upravni odbor ima vodeću ulogu u razvoju Banke kao institucije svesne rizika kojima se izlaže u

svom poslovanju i u održanju grupne strategije upravljanja rizikom na visoko-sofisticiranom nivou.

Njegova vizija i rukovođenje su oličeni u sklonosti ka preuzimanju rizika Banke koji je definisan kao

skup sveobuhvatnih mera koje opisuju nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati.

Faze ICAAP-a:

ICAAP obuhvata sledeće faze:

Identifikaciju materijalno značajnih rizika za Banku;

Jedna od osnovnih komponenti ICAAP procesa je i identifikovanje i procena trenutnih i potencijalnih

rizika kojima je Banka izložena, u smislu njihove materijalne značajnosti. Ovakvim pristupom Banka

uspeva da usmeri raspoložive resurse i pažnju menadžmenta na one rizike koji bi eventualno mogli da

ugroze njeno poslovanje ili kapitalnu poziciju, istovremeno obezbeđujući pravilan nadzor i adekvatnu

kontrolu nad svim materijalno značajnim rizicima. U skladu sa propisanom Metodologijom za procenu

materijalnosti rizika, Banka procenjuje materijalnost rizika u odnosu na definisan prag materijalnosti

prvenstveno tako što se procenjuje ukupnu izloženosti riziku u odnosu na regulatorni kapital.

Kvalitativni sud se koristi u vezi sa procenom valjanosti prognoza i kvaliteta procesa i procedura kojima

se garantuje da će potencijalna buduća izloženost riziku ostati u okviru graničnih vrednosti, budžeta ili

prognoze. Pored toga, u skladu sa pomenutom metodologijom za procenu materijalnosti rizika,

kvalitativni sud može da se koristi kako bi se zaključilo da je neki određeni rizik nematerijalan, čak i ako

bi ukupan iznos izloženosti riziku mogao da bude materijalan.

Interno procenjeni profil rizičnosti, do kojeg je Banka došla nakon sprovedene analize materijalnosti i

samoprocene izloženosti svog poslovanja rizicima sadrži sledeće materijalno značajne rizike:

• Rizik likvidnosti,

• Kreditni rizik, uključujući:

• Kreditno-devizni rizik,

• Kamatno-indukovan kreditni rizik,

• Rezidualni rizik,

• Rizik koncentracije (procenjivan je u pogledu rizika likvidnosti i kreditnog rizika)

• Devizni rizik,

• Operativni rizik,

• Kamatni rizik u bankarskoj knjizi,

• Poslovni i strateški rizici.

Za sve identifikovane materijalno značajne rizike Banka je u skladu sa internim metodologijama

obračunala interne kapitalne zahteve i sprovela stress testiranje.

Izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike koji važe za Banku

Osnovu za obračun internih kapitalnih zahteva Banke, a samim tim posledično i osnovu za planiranje

kapitalnih potreba Banke predstavljaju Strategija upravljanja kapitalom i Plan kapitala, Strategija

upravljanja rizicima i Politika sklonosti ka preuzimanju rizika kojom Banka prevashodno određuje svoju




38

sklonost ka preuzimanju ukupnog rizika u svom poslovanju. Banka za potrebe obračuna internih

kapitalnih zahteva za materijalno značajne vrste rizika koristi sledeće pristupe:

- Kreditni rizik: Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik procenjuje se pomoću Monte Karlo

metode za simulaciju verovatnoće distribucije mogućih kreditnih gubitaka u vremenskom okviru

od 12 meseci. Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik određuje se kao vrednost izložena riziku

(Value at risk-VAR) simulirane distribucije verovatnoće gubitaka u kreditnom porfoliju sa

nivoom pouzdanosti od 99.9%, u skladu sa politikom ICAAP, umanjeno za iznos očekivanog

gubitka tj. ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim

stavkama. Ulazni podaci za simulaciju su PD, LGD, EAD za svakog dužnika ili grupu

zajmoprimaca, kao i default korelacije.

Ovaj pristup obezbeđuje najdirektniji način onoga što kapitalni zahtevi u stvari predstavljaju—

gubitak u najgorem slučaju koji Banka može da pretrpi pri datom nivou pouzdanosti u datom

vremenskom periodu. Za Banku je ovaj pristup vrlo jasan jer se bazira na vrlo malom broju

parametara koji su poznati ili se mogu pouzdano proceniti i na vrlo jednostavnim i realnim

pretpostavkama.

U okviru pomenutog pristupa, Banka kao najvažnije parametre za procenu kreditnog rizika

koristi PD, LGD i EAD, koje procenjuje na bazi istorijskog iskustva banke, i default korelacije čiju

aproksimaciju vrši primenom odgovarajuće Bazel II IRB formule za korelaciju.

Inicijalni interni kapitalni zahtevi za ostale podkategorije kreditnog rizika i to kreditno-devizni

rizik, kamatno-indukovani kreditni rizik i rezidualni rizik, izračunavaju se putem kvazi IRB

pristupa menjanjem relevantnih parametara rizika (PD, LGD i EAD za kreditni rizik izvazvan

valutom, PD za kreditni rizik izazvan kamatnom stopom, LGD za rezidualni rizik) kako bi se

uzeo u obzir mogući efekat nepovoljnih kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili rizika u

pogledu kolaterala.

U korišćenom internom pristupu, najpre se određuju scenarija u kojima se predstavljaju moguća

nepovoljna kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili rizika u pogledu kolaterala. U svakom od

scenarija, vrši se korekcija PD, EAD i LGD i svakom od scenarija se dodeljuje odgovarajuća

težina. Korigovani PD, EAD i LGD se uzimaju kao ulazni podaci za kvazi IRB pristup. Potom se

određuje rizikovana vrednost koja odgovara definisanom scenariju, sa datim nivoom

pouzdanosti i na kraju razlika između te rizikovane vrednosti (VaR) i osnovne rizikovane

vrednosti kreditnog portofolija (pre uzimanja u obzir kreditnog rizika izazvanog valutom,

kamatnom stopom ili rizika u pogledu kolaterala) tumači se kao kapitalni zahtev za taj rizik.

Rizik koncentracije: Budući da je kao metod procene rizika kreditnog portfolija odabran Monte

Carlo metod za simulaciju raspodele verovatnoće portfolio gubitka, rizik koncentracije je na taj

način već obuhvaćen obračunom kapitalnog zahteva za kreditni rizik. Naime, u onim

simulacijama u kojima neka ili više velikih izloženosti defaultiraju, obračunati iznos gubitka na

portfoliju biće znatno veći nego inače. Kao rezultat,interni kapitalni zahtev poredi se sa

izračunatim kapitalnim zahtevom pomoću formule IRB pristupa za rizikovanu vrednost

kreditnog portfolija sa istim parametrima rizika i istim nivoom pouzdanosti, a razlika se tumači

kao kapitalni zahtev za rizik kreditne koncentracije.




39

Kako bi procenila ukupni interni kapitalni zahtev za kreditni rizik nakon stres testa, Banka vrši

stres testiranje kreditnog rizika a na osnovu interno utvrđene metodologije za obračun internih

kapitalnih zahteva i stres testiranja kreditnog rizika. Koriščena metodologija se zasniva na

pretpostavci da pod stresnim uslovima, stope defaulta i stope gubitka mogu biti značajno više, a

stope oporavka znatno niže od stopa koje su trenutno očekivane. Uz to, default korelacije takođe

mogu porasti u odnosu na bazni scenario.

Kako bi odredila adekvatan stresni scenario, banka analizira istorijske stope defaulta i njihovu

volatilnost, kao i njihovu korelaciju sa drugim tržišnim i makroekonomskim faktorima. Osim

istorijskog iskustva, banka primenjuje ekspertsko iskustvo ili odgovarajuće modele kako bi

projektovala nivo ključnih faktora i njihov uticaj na glavne parametre rizika za banku. Banka

sprovodi slične analize za LGD parametar i druge parametre rizika.

Na bazi identifikovanih trendova, istorijske i projektovane volatilnosti, veza između parametara

rizika i tržišnih i makroekonomskih faktora i njihovog značaja, banka određuje odgovarajući

stresni scenario ili scenarija, koji reflektuju negativne, čak ekstremne, ali, iako ne naročito

verovatne, ipak moguće uslove poslovanja.

Interni kapitalni zahtev za kreditni rizik u stresnim uslovima banka izračunava na sličan način

kao u osnovnom scenariju, naime, koristeći istu metodologiju, samo stresirane parametre za

obračun.

Razliku između inicijalnog potrebnog kapitala u skladu sa definisanom sklonošću ka

preuzimanju rizika i potrebnog kapitala izračunata na osnovu stres testa, Banka tretira kao

dodatni kapitalni zahtev.

- Devizni rizik: U okviru ICAAP-a, banka vrši obračun internog kapitalnog zahteva i stres

testiranje za one tržišne rizike za koje je procenila da su materijalno značajni u skladu sa

Metodologijom za procenu materijalnosti rizika. Budući da je u okviru procene materijalnosti

rizika, devizni rizik ocenjen kao materijalno značajan, banka je izvršila obračun internog

kapitalnog zahteva i stres testiranje za ovaj rizik koristeći internu metodologiju zasnovanu na

maksimalno otvorenoj deviznoj poziciji, desetodnevnom VaR-u (value at risk) sa nivoom

pouzdanosti od 99.9% koji se računa na osnovu, dnevne volatilnosti kurseva u poslednjih 60

dana za svaku valutu dozvoljenu internim limitima, i na bazi prosečnog učešća svake valute u

ukupnoj otvorenoj deviznoj poziciji. U cilju izračunavanja potencijalnog gubitka po osnovu

izloženosti deviznom riziku, otvorena devizna pozicija u svakoj valuti se množi sa

odgovarajućim VaR-om za tu valutu. Na kraju, interni kapitalni zahtev za devizni rizik se računa

sabiranjem potencijalnih gubitaka za svaku valutu.

Da bi se izračunao ukupni potencijalni gubitak po osnovu deviznog rizika uuslovima stresa,

banka koristi isti metodološki pristup kao i u slučaju utvrđivanja internog kapitalnog zahteva u

osnovnom scenariju ali sa pretpostavkom o stresiranom desetodnevnom VaR-u (value at risk) sa

nivoom pouzdanosti od 99.9% koji se računa na osnovu dnevne volatilnosti kurseva u periodu

kada su volatilnosti kurseva bile značajno iznad uobičajenih i mogu se smatrati stresnim

uslovima kojima Banka može biti izložena (na primer period između jula 2007 i juna 2009) za

svaku valutu.




40

- Operativni rizik: U kontekstu ICAAP-a, Banka poredi regulatorni kapitalni zahtev sa interno

procennjenim kapitalnim zahtevom. Regulatorni kapitalni zahtev za operativni rizik stuba1 se

računa korišćenjem pristupa osnovnog indikatora (BIA). Interni kapitalni zahtev za operativni

rizik stuba 2 se procenjuju korišćenjem hibridnog pristupa (HMA). Hibridi pristup (HMA)

kombinuje pristup distribucije gubitka (LDA) i pristup scenario analize (SBA) i sastoji se od

modeliranja istorijskih gubitaka, rezultata procene reprezentativnog seta na rizicima zasnovanih

scenarija i reuptacionog uticaja. Interni podaci su korišc eni da bi se razvila struktura distribucije

gubitka, dok su podaci dobijeni iz analize scenarija korišc eni za popunjavanje gepova u ovim

podacima, kao i za modeliranje “repa” distribucije.U slučaju da je kapitalni zahtev izračunat

korišc enjem interne metodologije veći od regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik,

koji se obračunava po BIA pristupu, onda c e interni kapitalni zahtev biti postavljen na nivo

kapitalnog zahteva izračunat HMA pristupom. U suprotnom, interni kapitalni zahtev za

operativni rizik će biti jednak regulatornom kapitalnom zahtevu.

Za potrebe stres testiranja operativnog rizika, Banka koristi istu metodologiju kao i za obračun

internog kapitalnog zahteva budući da on pokriva najgore moguće slučajeve gubitka

operativnog rizika u stresnim okolnostima (stres testiranje).

Kamatni rizik u bankarskoj knjizi (IRRBB): U okviru procesa interne procene adekvatnosti

kapitala, Banka koristi interni pristup za određivanje visine internog kapitalnog zahteva za

kamatni rizik u bankarskoj knjizi. Interni kapitalni zahtev za kamatni rizik u bankarskoj knjizi se

procenjuje na osnovu Izveštaja o gepu kamatne stope, primenom odgovarajućih šokova na

kamatne stope u svakoj valuti i izračunavanjem uticaja na ekonomsku vrednost kapitala (EVE) i

neto prihoda od kamata (NII). Veličina šok scenarija kamatne stope koji se primenjuje usaglašena

je sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, ali takođe uzma u obzir trenutne makreokonomske

pokazatelje, kao i smernice date u Konsultativnom dokumentu – Interest rate risk in the banking

book, koji je izdao Basel Committee on Banking Supervision.

U proceni internog kapitalnog zahteva za IRRBB, izračunava se ukupni kapitalni zahtev za rizik

ponovnog određivanja cene, krive prinosa i opcionalnosti, a za bazni rizik se izračunava poseban

kapitalni zahtev. U merenju potencijalnog uticaja rizika ponovnog određivanja cene, krive

prinosa i opcionalnosti, Banka procenjuje uticaj u smislu ekonomske vrednosti kapitala (EVE) i u

pogledu neto prihoda od kamata (NII). Veća od dve vrednosti uzima se kao mera internog

zahteva za kapitalom. Šok baznog rizika može se izraziti samo u smislu NII, ali ne i EVE. Rizik se

kvantifikuje razmatranjem novčanih tokova sa periodom ponovnog određivanja cene do godinu

dana i svih parova osnovne stope u svim pojedinačnim valutama.

Stres test internog kapitalnog zahteva za IRRBB se sprovedi koristeći istu metodologiju kao za

osnovni scenario, međutim, sa stresiranim parametrima kamatnog šoka.

Rizik likvidnosti je jedan od osnovnih rizika kome je Banka izložena. Međutim, Banka ne

računa interne kapitalne zahteve za rizik likvidnosti zato što smatra da kapital ne predstavlja

odgovarajuću meru zaštite od ovog rizika. Umesto toga, Banka sprovodi stres test likvidnosti

koji ima za cilj da testira sposobnost Banke da izdrži krizu likvidnosti predviđenu sledećim

scenarijima i to sistematskim scenarijom, što odgovara stresu čitavog bankarskog tržišta i

specifičnim scenarijom za Banku. Banka prati i rizik koncentracije likvidnosti tako što utvrđuje

učešće zbira depozita 10 najvećih deponenata Banke u ukupnim depozitima Banke..




41

Poslovni i Strateški rizik: Banka je izložena poslovnim i strateškim rizicima u pogledu neto

prihoda od kamata, naknada i provizija. S obzirom da su neto prihoda od kamata, naknada i

provizija primarni izvori prihoda za Banku, poslovni i strateški rizici se uvek smatraju

materijalnim rizicima. U cilju merenja ovih rizika, Banka je kao metodologiju za određivanje

internog kapitalnog zahteva za ove rizike odabrala pristup zasnovan na analizi volatilnosti

dobiti, i utvrđivanju mogućeg odstupanja između očekivanog i realizovanog dobitka, u kom

iznosu se zatim kreira bafer na kapitalu koji služi da apsorbuje takva negativna odstupanja

ukoliko do njih dođe. Ovaj pristup je primenjen u analizi volatilnosti neto prihoda od kamata,

naknada i provizija (NIFCI, net interest, fee and commission income). Interni kapitalni zahtevi za

poslovni i strateški rizik izračunavaju se kao earnings-at-risk (EaR), koji predstavlja najveće

moguće odstupanje realizovanog NIFCI od očekivanja, pri datom nivou poverenja. Osnovna

pretpostavka je da se poslovni i strateški rizik reflektuju kroz NIFCI, dok se ostali rizici (kreditni,

tržišni, operativni) reflektuju u drugim stavkama bilanska uspeha. NIFCI je posmatrana kao

funkcija kamatonosne aktive (IBA, interest-bearing assets), te je stoga analiziran količnik NIFCI i

IBA, tj. NIFCI margina. Na ovaj način je volatilnost NIFCI margine koja je posledica faktora

poslovnog i strateškog rizika izolovana od volatilnosti koja je posledica promena u IBA. Banka,

obavlja stres test se uz pretpostavku pada NIFCI marže Banke od 30% i pada NIFCI marže u

sektoru od 20%, pri čemu se kapitalni zahtevi nakn stres testa računaju na isti način kao i u

osnovnom scenariju.

Pristupe koji će koristiti za izračunavanje internih kapitalnih zahteva za materijalno značajne i kapitalno

relevantne rizike u procesu interne procene adekvatnosti kapitala,a u skladu sa Odlukom NBS kojim se

uređuje adekvatnost kapitala banke, Banka je utvrdila u okviru svojih pojedinačnih Metodologija za

obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za materijalno značajne rizike.

Utvrđivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva

Ukupni interni kapitalni zahtevi Banke dobijaju se jednostavnom agregacijom interno procenjenih

kapitalnih zahteva za materijalno značajne rizike. Na taj način dobija se ukupni interni kapital

neophodan za pokriće neočekivanih gubitaka koji proizilaze iz rizičnog profila Banke. Banka takođe vrši

predviđanja u pogledu potrošnje kapitala i njegove opšte raspoloživosti, a potom rezultate ovih

prognoza integriše u proces strateškog planiranja. Na ovaj način se proverava adekvatnost postojećih

planova u slučaju nastanka nepredviđenih okolnosti i razvija set verodostojnih akcionih planova kako bi

se ublažio i/ili izbegao uticaj rezultata nepredviđenih okolnosti na poslovanje Banke.

Poređenje kapitala obračunatog u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala

banke i raspoloživog internog kapitala;

Poređenje minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i internih

kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;

Poređenje zbira minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa istom Odlukom i

ukupnih internih kapitalnih zahteva.

ICAAP uspostavlja kontinuirano upravljanje svim kategorijama materijalno značajnih rizika i stalnu

procenu odgovarajućih okvira upravljanja rizicima. Cilj ovoga je identifikovanje optimalnih načina

jačanja strukture upravljanja rizicima, unapređenje postojećih politika i procedura, uspostavljanje novih




42

tehnika ublažavanja i/ili izbegavanja rizika kao i poboljšanje postojećeg načina obračuna internog

kapitala Banke. Menadžment Banke snosi odgovornost za upravljanje rizicima i kapitalom, uključujući i

usaglašenost poslovanja Banke sa regulatornim zahtevima i internim politikama i procedurama.

Banka sprovodi ICAAP proces na osnovu sledećih dokumenata i odluka/uputstava:

Zakon o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/05, 91/2010 i 14/2015);

Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Sl. glasnik RS", br. 94/2011,

57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016, 69/2016, 91/2016,

101/2017, 114/2017 i 103/2018)

Odluka o adekvatnosti kapitala banke ("Sl. glasnik RS" , br. , 103/2016)

Odluka o upravljanju rizicima banke ("Sl. glasnik RS", br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 123/2012,

23/2013 – dr. odluka, 43/2013, 92/2013, 33/2015, 61/2015, 61/2016, 103/2016, 119/2017 i

76/2018.);

ICAAP Politika;

Strategija upravljanja rizicima;

Strategija upravljanja kapitalom;

Politika sklonosti ka preuzimanju rizika;

Metodologija za procenu materijalnosti rizika;

Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za kreditni rizik;

Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za tržišne rizike i rizik

likvidnosti;

Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za poslovni i strateški rizik;

Metodologija za obračun internih kapitalnih zahteva i stres testiranje za operativni rizik;

Smernica za stres testiranje.

PODACI, ODNOSNO INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA ZAŠTITNE SLOJEVE 7.KAPITALA

Banka obračunava dodatne zahteve za zaštitnim slojem kapitala i to:

Zaštitni sloj za očuvanje kapitala koji se primenjuje na pojedinačnoj osnovi i iznosi 2.5% rizične aktive (3.422 miliona RSD). Ovaj sloj kapitala može se sastojati samo iz elemenata osnovnog akcijskog kapitala i ne može se koristiti za održavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala (min 8%).

Kontraciklični zaštitni sloj kapitala se primenjuje na pojedinačnoj osnovi, a računa se kao specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala pomožena iznosom rizične aktive. Narodna banka Srbije tromesečno utvrđuje stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Srbiju i ona iznosi 0%.

Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik. Stopa zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik utvrđuje se u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji. Banka primenjuje navedenu stopu jer je učešće deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji u ukupnim plasmanima Banke odobrenim privredi i stanovništvu u Republici Srbiji veće od 10%. Na dan 31.12.2018. zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik iznosi 2.179 miliona RSD. Ovaj sloj kapitala ne može se koristiti za održavanje propisanih pokazatelja




43

adekvatnosti, održavanje zaštitnog sloja za očuvanje kapitala i kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala.

Podaci o geografskoj raspodeli izloženosti značajnih za izračunavanje kontracikličnog zaštitnog 7.1.

sloja kapitala PI-GR

Redni br.

Opšte kreditne

izloženosti

Izloženosti iz knjige trgovanja

Izloženosti po

osnovu sekjuritiz

acije

Kapitalni zahtevi

Ponderi Stopa KZSK

Iznos izloženosti

prema standardizo

vanom pristupu

Zbir dugih i kratkih

pozicija iz knjige

trgovanja

Iznos izloženost

i prema standardizovanom pristupu

Od čega: opšte

kreditne izloženo

sti

Od čega:

izloženosti iz knjige

trgovanja

Od čega:

izloženosti po osnovu sekjuritizacije

Ukupno

1. 3. 5. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1. Raščlanjavanje po državama

1.1. RS 138.235.146 7.406.629 - 9.201.926 34 - 9.201.960 1 -

2. Ukupno 138.235.146 7.406.629 - 9.201.926 34 - 9.201.960 1 -

7.1.1. Podaci o iznosu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala banke PI-KZS

Ukupna rizična aktiva 136,879,521

1. Specifična stopa kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala -

2. Zahtev za kontraciklični zaštitni sloj kapitala banke -

Na dan 31.12.2018. godine Banka nema obračunat kontraciklični zaštitni sloj kapitala jer su relevantne kreditne izloženosti ili izloženosti iz knjige trgovanja u drugim zemljama manje od 2% ukupnih opštih kreditnih izloženosti, izloženosti iz knjige trgovanja i izloženosti po osnovu sekjuritizacije banke. Sve relevantne kreditne izloženosti i izloženosti iz knjige trgovanja rasporedjuju se u Republiku Srbiju.

KREDITNI RIZIK 8.

Opis pristupa i metoda koji Banka koristi za obračun ispravki vrednosti bilansne aktive i 8.1.

rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama Za obračun ispravki vrednosti i rezervisanja Banka koristi model očekivanih kreditnih gubitaka pri čemu pravi razliku između 12-mesečnih očekivanih kreditnih gubitaka i životnh (lifetime) očekivanih kreditnih gubitaka. Način obračuna očekivanih kreditnih gubitaka zavisi od toga da li je kreditni rizik finansijskog sredstva na dan izveštavanja značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja tog sredstva. Na svaki izveštajni datum, Banka raspoređuje celokupan portfolio u odgovarajući nivo obezvređenja (Nivo 1-3), a na osnovu kojeg se izračunava i knjiži odgovarajući iznos ispravki vrednosti i rezervisanja. Finansijski instrumenti za koje je procenjeno da kreditni rizik na dan izveštavanja nije značajno povećan u odnosu na inicijalni datum priznavanja sredstva svrstavaju se u Nivo 1, finansijski instrumenti za koje




44

je procenjeno da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na inicijalni datum priznavanja svrstavaju se u Nivo 2, dok se obezvređeni finansijski instrumenti svrstavaju u Nivo 3. Kriterijumi za razvrstavanje izloženosti u nivoe obezvređenja Finansijske instrumente za koje je procenjeno da je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika u odnosu na inicijalni datum priznavanja sredstva Banka svrstava u Nivo 2. Prilikom procene da li je došlo do značajnog povećanja kreditnog rizika Banka koristi sledeće kriterijume:

• apsolutnu granicu za vrednost 12-mesečne verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza (12-month probability of default);

• status pojačanog praćenja (watch list status); • restrukturiranje (forbearance); • docnja preko 30 dana (na izveštajni datum ili u poslednjih 12 meseci u odnosu na izveštajni

datum). Banka planira da unapredi kriterijume za razvrstavanje izloženosti u nivoe obezvređenja na način da kao kriterijum za Nivo 2 primeni i promenu verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza u odnosu na datum priznavanja sredstava. Na osnovu analize koju je Banka radila sa podacima za kraj 2018. godine, primena ovog kriterijuma ne bi imala materijalan efekat na iznos ispravki vrednosti i rezervisanja. Prethodno potvrđuje adekvatnost apsolutne granice za vrednost 12-mesečne verovatnoće nastupanja statusa neizmirenja obaveza koju je Banka postavila kao kriterijum za Nivo 2. Banka smatra obezvređenim i svrstava u Nivo 3 sve izloženosti koje su u grupi problematičnih potraživanja u skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije koja reguliše praćenje kvaliteta aktive. Pored objektivnog kriterijuma što je kašnjenje preko 90 dana, Banka kao kriterijume za Nivo 3 koristi i subjektivne dokaze o postojanju statusa neizmirenja obaveza kao i sve kriterijume propisane od strane NBS za problematična potraživanja . Sve ostale izloženosti (koje nisu svrstane u Nivo 2 i Nivo 3), Banka svrstava u Nivo 1. Kretanje između različitih nivoa obezvređenja moguće je nakon što prestanu da budu zadovoljeni uslovi zbog kojih je izloženost svrstana u određeni nivo (npr. zadovoljeni su uslovi da potraživanje prestane da se smatra restrukturiranim; zadovoljeni su uslovi da potraživanje izađe iz statusa posebnog praćenja; nije evidentirana docnja duža od 30 dana u prethodnih 12 meseci). Obračun očekivanih kreditnih gubitaka Očekivani kreditni gubici predstavljaju procenu kreditnih gubitaka koje Banka očekuje da može da pretrpi tokom perioda u kojem je izložena kreditnom rizku po osnovu određenog finansijskog instrumenta. Kreditni gubitak Banka utvrđuje kao razliku između potraživanja i sadašnje vrednosti novčanih tokova koje očekuje da će naplatiti po osnovu predmetnog potraživanja, diskontovanih efektivnom kamatnom stopom tog potraživanja. Za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka, Banka procenjuje iznose koje očekuje da neće naplatiti, uzimajući u obzir i očekivane novčane tokove po osnovu redovnih uplata klijenta i očekivane novčane tokove po osnovu realizacije i prodaje sredstava obezbedjenja koja su uspostavljena po osnovu predmetnog potraživanja. Procena iznosa koje Banka neće naplatiti u slučaju izloženosti koje su obezbeđene kolateralom zavisi pre svega od iznosa koji Banka očekuje da će naplatiti prodajom kolaterala, vremenskog trenutka u kojem očekuje da će se prodaja dogoditi i troškova preuzimanja i prodaje kolaterala. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova (diskontovanih korišćenjem efektivne kamatne stope plasmana) sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se iznos obezvređenja plasmana.




45

Banka procenjuje iznos obezvređenja na individualnoj ili na grupnoj osnovi. Procenu očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi Banka vrši za ona portoflija gde raspolaže sa manje detaljnih informacija o klijentu kao što su portfolio kredita fizičkim licima i portfolio mikrokredita. Procenu obezvređenja na individualnoj osnovi Banka sprovodi za:

• izloženosti u portfoliju kredita privredi koje su svrstane u Nivo 3 i u nadležnosti su Direkcije za upravljanje problematičnim plasmanima;

• individualno značajne izloženosti fizičkim licima koje su svrstane u Nivo 3 (izloženosti iznad 750 hiljada evra);

• individualno značajne izloženosti po osnovu specijalizovog kreditiranja (izloženosti iznad 750 hiljada evra).

Za sve ostale plasmane, Banka obračun očekivanih kreditnih gubitaka vrši na grupnoj osnovi. Obračun očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi Banka grupiše finansijske instrumente na osnovu zajedničkih karakteristika kreditnog rizika i za potrebe procene značajnog povećanja kreditnog rizika i za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka na grupnoj osnovi. Razlike u segmentima (u smislu karakteristika kreditnog rizika) odražavaju se u različitim parametrima rizika. Očekivani kreditni gubici utvrđuju se za maksimalno ugovoren period tokom kojeg je Banka izložena kreditnom riziku po osnovu određenog instrumenta. Maksimalno ugovoreni period se utvrđuje uzimajući u obzir sve ugovorene uslove za konkretan instrument, uključujući mogućnost Banke da otkaže ugovor ili zahteva otplatu kao i mogućnost da klijent traži produženje roka. Ključni parametri za obračun očekivanih kreditnih gubitaka su: verovatnoća nastupanja statusa neizmirenja obaveza (probability of default – PD), gubitak u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza (loss given default – LGD), izloženost u trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza (exposure at default – EAD) i faktor kreditne konverzije (credit conversion factor – CCF). EAD predstavlja procenu izloženosti u budućem trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza, uzimajući u obzir očekivane promene izloženosti nakon datuma izveštavanja, a koje uključuju otplate glavnice i kamate, kao i buduće korišćenje odobrenih a neiskorišćenih iznosa na dan izveštavanja. Za plasmane sa ugovorenim novčanim tokovima (stambeni krediti, investicioni krediti, gotovinski krediti i sl.) EAD se utvrđuje na osnovu plana otplate. Za vanbilannsne izloženosti kao što su garancije i kreditne linije, EAD se utvrđuje korišenjem regulatornih faktora konverzije uz razliku da je minimalna vrednost faktora konverzije koju Banka koristi 20%. PD predstavlja verovatnoću nastupanja statusa neizmirenja obaveza klijenta u narednih 12 meseci ili tokom preostalog životnog veka njegovog kredita. Banka koristi tzv. point in time nepristrasne vrednosti PD parametra. Za klijente u segmentu privrede, Banka koristi model koji obuhvata finansijske i kvalitativne varijable dok za segment stanovništva (mikro preduzeća, stanovništvo i preduzetnici) primenjuje modele zasnovane na ponašanju klijenata. Rejtinzi za klijente iz segmenta privrede se redovno razmatraju (prilikom redovnog pregleda ili novog odobrenja) dok se za mikro preduzeća i stanovništvo rejtinzi ažuriraju mesečno. LGD predstavlja procenu gubitaka Banke u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza i utvrđuje se kao razlika između ugovorenih novčanih tokova i očekivanih novčanih tokova u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza, uključujući novčane tokove po osnovu realizacije kolaterala. LGD parametar zavisi od vrste klijenta, kolaterala, prioriteta potraživanja i obično se iskazuje kao procenat izloženosti u trenutku nastupanja statusa neizmirenja obaveza (procenat u odnosu na EAD). Prilikom utvrđivanja LGD parametra Banka odvojeno posmatra naplate po osnovu realizacije kolaterala u odnosu na ostale izvore naplate.




46

Za klijente u segmentu pravnih lica, „forward-looking“ informacije su uključene kroz dva makroekonomska pokazatelja za koje je Banka dokazala da su relevantni (pokazatelji su vezani za kurs EUR/RSD i stopu nezaposlenosti). Sa druge strane, a s obzirom na stabilnost stopa nastupanja statusa neizmirenja obaveza (default stopa) kao i očekivanja u vezi sa kretanjem makroekonomskih indikatora (očekuje se stabilno ili umereno optimistično kretanje), uključivanje makroekonomskih faktora u ostalim segmentima (stanovništvo, mikro preduzeća, preduzetnici) ne bi imalo materijalan efekat. Banka je prethodno navedeno dokazala u procesu validacije modela. Obračun očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi

Individualna procena se vrši na nivou potraživanja. Za potrebe obračuna očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi Banka uzima u obzir detaljne informacije o klijentu, kako kvantitativne tako i kvalitativne. Individualna procena za plasmane po osnovu specijalizovanog kreditiranja koji nisu svrstani u Nivo 3 podrazumeva individualnu proocenu parametara PD i LGD i sprovodi se najmanje jednom godišnje. Individualna procena se za sve ostale klijente sprovodi najmanje jednom kvartalno. Procena obezvređenja zasniva se na pojekciji naplate ugovorenih novčanih tokova, imajući u vidu finansijsko stanje i kreditnu sposobnost klijenta, vrednost koja se može naplatiti realizacijom kolaterala kao i vreme potrebno da do realizacije dođe. Za potrebe procene očekivanih kreditnih gubitaka na individualnoj osnovi Banka koristi više scenarija sa

različitim verovatnoćama realizacije. Projektovani novčani tokovi se diskontuju na sadašnju vrednost

korišćenjem efektivne kamatne stope. Iznos obezvređenja prestavlja razliku između ukupne izloženosti i

sadašnje vrednosti očekivanih novčani tokova koji će se naplatiti.

Posebne rezerve za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe

obračunava rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i

vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanja

Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti nastale u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. To se odnosi na potraživanja za koja je u postupku obračuna ispravke vrednosti utvrđeno da su potpuno obezvređena, odnosno da obračunata ispravka vrednosti iznosi 100% potraživanja, a što je u skladu sa Odlukom o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, objavljenom od strane NBS. Ispravka vrednosti u iznosu 100% potraživanja (i posledično otpis) utvrđuje se prilikom obračuna na grupnom nivou za potraživanja koja su u značajnom kašnjenju, a za plasmane koji su predmet analize na pojednačnoj osnovi u slučaju da je tom analizom procenjeno da je plasman u potpunosti nenaplativ.




47

Ukupan iznos izloženosti i prosečne izloženosti po klasama izloženosti 8.2.

U sledećoj tabeli dat je pregled bruto iznosa izloženosti izuzimajući efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika,kao i prosečne izloženosti tokom perioda, po klasama izloženosti.

Klasa Izlozenosti

Bilansne izlozenosti Vanbilansne stavke * Finansijski derivati

Ukupan iznos

Prosecan iznos

Ukupan iznos

Prosecan iznos

Ukupan iznos

Prosecan iznos

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 27.403.435 28.156.647 - - 4.533.887 7.643.922

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave - - - - - -

Izloženosti prema javnim administrativnim telima - - - - - -

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 591.038 631.302 - - 93.986 95.480

Izloženosti prema međunarodnim organizacijama - - - - - -

Izloženosti prema bankama 10.495.948 7.142.568 917 991 34.510 45.393

Izloženosti prema privrednim društvima 39.449.039 36.730.692 13.706.577 12.799.825 72.930 57.566

Izloženosti prema fizičkim licima 62.644.199 59.178.731 13.630.816 12.915.356 - -

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 6.736.815 8.552.752 106.032 176.317 - -

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 11.398.524 12.923.293 2.084.394 2.354.321 - -

Visokorizične izloženosti 1.026.378 256.595 481.785 120.446 - -

Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica - - - - - -

Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom - - -

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove - - - - - -

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 86.270 87.031 - -

Ostale izloženosti 10.687.454 9.728.245 105.317 66.495 - -

Ukupno 170.519.100 163.387.855 30.115.839 28.433.751 4.735.313 7.842.361

Geografska raspodela po klasama izloženosti 8.3.

Klasa Izlozenosti

Bruto izlozenost

Srbija EU Ostatak Evrope

Ostatak sveta

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 31.937.322 - - -

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave - - - -

Izloženosti prema javnim administrativnim telima - - - -

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama - 685.024 - -

Izloženosti prema međunarodnim organizacijama - - - -

Izloženosti prema bankama 440.779 10.048.170 23 42.403

Izloženosti prema privrednim društvima 52.386.335 1.773 585.066 255.372

Izloženosti prema fizičkim licima 76.232.057 32.184 10.774 -

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 6.830.241 - 12.606 -

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 13.482.919 - - -

Visokorizične izloženosti 1.508.162 - - -

Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica - - - -

Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom - - - -

Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove - - - -

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 58.927 - - 27.343

Ostale izloženosti 10.792.771 - - -

Total 193.669.513 10.767.151 608.469 325.119




48

Podela izloženosti kreditnom riziku prema sektorima ili drugoj ugovornoj strani razvrstanih po 8.4.klasama izloženosti

Izloženosti prema državama i centralnim bankama

Sektorska pripadnost

Klasa izloženosti prema državi i centralnim bankama

Bilansne izloženosti

Vanbilansne stavke

Finansijski derivati

Republički organi i organizacije 12.263.732 - -

Centralna banka 15.139.703 - 4.533.887

Ukupno 27.403.435 - 4.533.887

Klasa izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave


Klasa izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne

samouprave


Vanbilansne stavke


Jedinice lokalne samouprave - organi i javne službe jedinica lokalne samouprave - - -

Ukupno - - -

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama


Klasa izloženosti prema medjunarodnim razvojnim bankama


Vanbilansne stavke


Eksteritorijalne organizacije i tela 591.038 - 93.986

Ukupno 591.038 - 93.986

Klasa izloženosti prema bankama

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti prema bankama


Vanbilansne stavke


Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 426.455 917 -

Osiguranje 13.407 - -

Strane banke 10.056.086 - 34.510

Ukupno 10.495.948 917 34.510

Klasa izloženosti prema privrednim društvima


Klasa izloženosti prema privrednim društvima


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 603.151 45.000 -

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 7.793.288 652.921 -

snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 758.461 - -

Gradjevinarstvo 1.838.042 4.496.338 -

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 17.231.842 4.841.367 -

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 3.839.532 2.277.227 -

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 7.064.571 648.262 72.930

Strana pravna lica, osim banaka 249.465 592.746 -

Ostalo 70.687 152.717 -

Ukupno 39.449.039 13.706.577 72.930




49

Klasa izloženosti prema fizičkim licima


Klasa izloženosti prema fizičkim licima


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 721.015 70.568 -

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 2.914.134 1.230.100 -

Snabdevanje elektricnom energijom,gasom, parom I klimatizacija 14.797 32.484

Gradjevinarstvo 605.863 760.401 -

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 6.303.920 2.571.335 -

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 759.971 277.327 -

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 876.377 575.255 -

Preduzetnici 1.095.117 284.608 -

Fizička lica 49.332.285 7.823.151 -

Registrovani poljoprivredni proizvođači 9.305 - -

Ostalo 11.414 5.587 -

Ukupno 62.644.199 13.630.816 -

* Klasa izloženosti prema fizičkim licima uključuje i izloženosti prema malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i

poljoprivrednim proizvođačima u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Klasa ostalih izloženosti

Sektorska pripadnost Klasa ostalih izloženosti


Vanbilansne stavke


Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje - - -

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo - - -

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti - - -

Gradjevinarstvo - - -

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 5.652 - -

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije - - -

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti - - -

Preduzetnici 550.523 101.732 -

Stanovništvo 220.939 3.585 -

Ostalo 9.910.341 - -

Ukupno 10.687.454 105.317 -

*Ostalo najvećim delom čine Osnovna sredstva.

Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama na nepokretnostima


Klasa izloženosti obezbeđenih hipotekama na nepokretnostima


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 41.685 - -

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 57.088 - -

Gradjevinarstvo 5.510 100.465 -

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 1.978 839 -

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 7.540 - -

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti - 4.728 -

Preduzetnici 7.809 - -

Stanovništvo 6.615.205 - -

Ostalo - - -

Ukupno 6.736.815 106.032 -




50

Klasa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza


Klasa izloženosti u statusu neizmirenja obaveza


Vanbilansne stavke


Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 20.306 - -

Rudarstvo, preradjivačka industrija, sanbdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada islične aktivnosti 501.857 1.245 -

Snabdevanje elektricnom energijom, gasom, parom I klimatizacija - - -

Gradjevinarstvo 620.805 - -

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 424.078 7.271 -

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 283.625 2.055.347 -

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost, zabava i rekreacija, ostale uslužne delatnosti 226.934 - -

Preduzetnici 908.506 1.030 -

Pravna lica iz oblasti drustvenih delatnosti koje se finansiraju iz budzeta 77.865 - -

Stanovništvo 6.340.074 12.314 -

Registrovani poljoprivredni proizvođači 123.130 4 -

Strana pravna lica - - -

Ostali komitenti 1.871.345 7.182 -

Ukupno 11.398.524 2.084.394 -

* Ostalo obuhvata i izlozenosti pravnih lica u stečaju

Klasa izloženosti vlasničkih ulaganja

Sektorska pripadnost Klasa izloženosti vlasnička ulaganja


Vanbilansne stavke


Strana pravna lica (osim banaka) 27.343 - -

Ostali komitenti 58.927 - -

Ukupno 86.270 - -

Klasa izloženosti visokorizičnih izloženosti


Klasa izloženosti visokorizične izloženosti


Vanbilansne stavke


Gradjevinarstvo 1.026.378 481.785 -

Ukupno 1.026.378 481.785 -




51

Sektorska raspodela sa posebnim prikazom iznosa obezvređenih i potraživanja u docnji i iznosa 8.5.specifičnih i opštih potraživanja za kreditni rizik

Sektroska pripadnost Iznos bruto izloženosti

Iznos specifičnih i

opštih prilagođava

nja za kreditni

rizik

Iznos potrebne rezerve

za procenje

ne gubitke

Iznos obezvređen

ih potraživanj

a

Iznos potraživa

nja u docnji

Centralna banka 19.673.590 273 - - -

Banke u zemlji i ostalo monetarno posredovanje 427.372 6 - - -

Društva za osiguranje 13.407 90 - - -

Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 1.501.725 11.040 - 20.306 10.331

Rudarstvo i prerađivačka industrija, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti 13.150.632 356.474 - 503.102 298.129

Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom i klimatizacija 805.741 70 - - -

Građevinarstvo 9.935.587 413.668 - 620.805 328.295

Trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila i motocikala 31.388.283 293.595 - 431.349 335.393

Saobraćaj i skladištenje, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije 9.500.569 101.229 - 2.338.972 148.444

Poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, umetnost 9.469.057 32.360 - 226.934 39.178

Sektor preduzetnika 2.949.325 567.472 - 909.536 783.210

Republički organi i organizacije 12.261.391 12.975 - - -

Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja 2.341 - - - -

Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz republičkog budžeta 77.865 27.253 - 77.865 77.865

Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave - - - - -

Fizička lica 70.347.553 2.863.888 - 6.352.388 3.334.310

Strane banke 10.090.657 1.911 - - -

Strana pravna lica (osim banaka) 869.555 7.559 - - -

Eksteritorijalne organizacije i tela 685.023 215 - - -

Registrovani poljoprivredni proizvođači 132.439 116.639 - 123.134 123.056

Ostalo 12.088.139 3.082.475 - 1.878.528 1.866.804

Ukupno 205.370.250 7.889.193 - 13.482.919 7.345.014




52

Raspodela svih izloženosti prema preostalom dospeću po klasama izloženosti 8.6.

Klasa Izlozenosti

Preostalo dospeće

do 30 dana Od 31 do 90 dana

od 91 do 180 dana

181 dan do 365 dana

Preko 365 dana

Izloženosti prema državama i centralnim bankama 17.964.019 1.369.089 254.207 3.006.221 4.809.899

Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave

- - - - -

Izloženosti prema javnim administrativnim telima - - - - -

Izloženosti prema međunarodnim razvojnim bankama 5.854 - 585.183 - -

Izloženosti prema međunarodnim organizacijama - - - - -

Izloženosti prema bankama 10.495.365 - - 1.500 -

Izloženosti prema privrednim društvima 934.232 2.865.929 5.450.761 9.151.150 34.753.544

Izloženosti prema fizičkim licima 1.105.854 2.796.310 3.564.745 6.321.723 62.486.384

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

25.915 6.297 3.475 106.455 6.700.705

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 6.011.726 8.774 20.978 65.849 7.375.592

Visokorizične izloženosti 227.926 - - 255.678 1.024.558

Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica - - - - -

Izloženosti prema bankama i privrednim društvima sa kratkoročnim kreditnim rejtingom

- - - - -

Izloženosti po osnovu pokrivenih ulaganja u otvorene investicione fondove

- - - - -

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 427 - - - 85.843

Ostale izloženosti 4.239.628 38.369 - 75.165 6.439.609

Transkcije kreditiranja hartija od vrednosti i transakcije s dugim rokom izmirenja

- - - - -

Finansijski derivati 4.548.609 5.955 73.309 216 107.224

Netiranje između različitih kategorija proizvoda - - - - -

Ukupno 45.559.554 7.090.722 9.952.658 18.983.957 123.783.359

Geografska raspodela obezvređenih i potraživanja u docnji i iznosa specifičnih i opštih 8.7.potraživanja za kreditni rizik

Geografska oblast Srbija EU Ostatak Evrope

Ostatak sveta Ukupno

Iznos bruto izloženosti 193.669.513 10.767.151 608.469 325.119 205.370.251

Iznos specifičnih i opštih prilagođavanja za kreditni rizik 7.879.184 2.135 7.798 76 7.889.192

Iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke - - - - -

Iznos obezvređenih potraživanja 13.482.919 - - - 13.482.919

Iznos potraživanja u docnji 7.345.014 - - - 7.345.014

Promene na ispravkama vrednosti i rezervisanjima za gubitke 8.8.

Vrsta izlozenosti Početno stanje

01.01.2018

Ponovna procena ispravke

vrednosti - neto i nova

ispravka vrednosti

Finansijska sredstva koja

su prestala da se

priznaju

Otpis

Promene po osnovu kursnih razlika i

ostale promene

Unwinding Krajnje stanje

31.12.2018

Bilansne pozicije 9.855.072 2.041.698 (1.444.287) (4.400.194) 31.486 (614.096) 5.469.679

Vanbilansne pozicije 206.691 (153.181) - - (117) - 53.393




53

Raspodela izloženosti prema kategorijama klasifikacije, i podaci o obračunatoj i potrebnoj rezervi 8.9.

Iznos izloženosti Obračunata

rezerva Potrebna rezerva

Umanjena potrebna rezerva

Klasifikacija A 49.481.993 - - -

Klasifikacija B 75.152.519 1.319.363 1.137.106 -

Klasifikacija V 16.532.742 2.103.019 1.954.196 -

Klasifikacija G 3.383.644 996.711 742.697 -

Klasifikacija D 18.180.107 16.652.938 12.173.689 -

Neklasifikovano 37.903.933 - - -

PRIMENA EKSTERNIH REJTINGA U STANDARDIZOVANOM PRISTUPU 9.OBRAČUNA KREDITNIM RIZIKOM PONDERISANE AKTIVE

Od 2012. godine, Banka primenjuje kreditne rejtinge agencije Moody`s Investor Service Ltd.koja je dobila

saglasnost Narodne banke Srbije za podobnost kreditnih rejtinga, i to za one entitete koji imaju dodeljen

kreditni rejting od strane ove agencije .

U skladu sa tačkom 41. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br. 103/2016),

Banka izloženostima prema stranim državama i centralnim bankama dodeljuje ponder kreditnog rizika

naveden u sledećim tabelama:

Prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog kvaliteta :

Nivo kreditnog kvaliteta 1 2 3 4 5 6

Ponder kreditnog rizika 0% 20% 50% 100% 100% 150%

U skladu sa tačkom 48. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.103/2016) za

izloženosti prema bankama koje poseduju dodeljen kreditni rejting izabrane rejting agencije, Banka

dodeljuje ponder kreditnog rizika prema rasporedu kreditnih rejtinga u odgovarajući nivo kreditnog

kvaliteta prema sledećoj tabeli :

a) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća dužim od tri meseca:



b) Za izloženosti sa preostalim rokom dospeća kraćim od tri meseca:



Izloženostima prema bankama za koje ne postoji kreditni rejting izabrane agencije dodeljuje se ponder kreditnog rizika u zavisnosti od nivoa kreditnog kvaliteta države u kojoj banka dužnik ima sedište:






54

Izloženostima prema bankama se dodeljuje ponder rizika 100% ako za izloženosti prema državi u kojoj banka-dužnik ima sedište ne postoji kreditni rejting. Izloženostima prema bankama čija ugovorena efektivna ročnost nije duža od tri meseca, a za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting, dodeljuje se ponder rizika 20%. U skladu sa tačkom 50. Odluke o adekvatnosti kapitala banke („Službeni glasnik RS“ br.103/2016),

Banka izloženostima prema privrednim društvima dodeljuje ponder kreditnog rizika naveden u sledećoj

tabeli:



TEHNIKE UBLAŽAVANJA KREDITNOG RIZIKA 10.

Aktivnosti za ublažavanje rizika se sprovode na osnovu primećenih negativnih razvoja u oblasti

izloženosti riziku. Korektivne mere može preduzeti svaka organizaciona jedinica uključena u operativno

upravljanje rizikom u svojoj oblasti odgovornosti. Međutim, njihove aktivnosti moraju biti odobrene od

strane odgovarajućeg odbora ili komiteta .

Banka preduzima mere za ublažavanje kreditnog rizika u skladu sa delom Odluke Narodne Banke

Srbije o adekvatnosti kapitala koji se odnosi na tehnike ublažavanja kreditnog rizika.

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zahteva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne

uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od jednog ili više instrumenata obezbeđenja

koji slede:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti;

Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase;

Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica;

Pismo podrške izdato od strane matične kompanije;

Hipoteka nad nekretninom;

Zalog nad pokretnom imovinom;

Sopstvene blanko menice;

Zalog nad akcijama i vlasničkim udelima;

Zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima;

Prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja);

Preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih

instrumenata) koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja

procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom internom

regulativom, koja je usklađena sa izmenama .




55

Tržišna vrednost sredstva je suštinska i ne zavisi od primene tog sredstva za pribavljanje kredita, dok

vrednost koja se uzima u obzir za ublažavanje kreditnog rizika utiču različiti faktori kao što je struktura

transakcije, valutna usklađenost i mogućnost prinudnog izvršenja.

Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima 10.1.

Banka je Smernicom za upravljanje sredstvima obezbeđenja regulisala vrednovanje instrumenata

kreditne zaštite i upravljanje tim instrumentima.

Unutrašnjim aktima je definisan i prihvatljiv odnos iznosa plasmana i vrednosti kolaterala koji je

zasnovan na primeni kolateralnog faktora za ponuđeno sredstvo obezbeđenja, kojim se koriguje

procenjena vrednost kolaterala i utvrdjuje vrednost kolaterala koju Banka može naplatiti.

Način bilansnog i vanbilansnog netiranja 10.2.

Banka ne primenjuje ugovor o netiranju medjusobnih novcanih potrazivanja i obaveza Banke po osnovu

kredita i depozita sa svojom maticnom bankom. Razlog tome je isticanje obaveza po osnovu depozita

prema matičnoj banci, zbog čega se ova tehnika ubalažavanja kreditnog rizika više ne koristi.

Opis osnovnih vrsta instrumenata materijalne zaštite 10.3.

Banka koristi podobne instrumente kreditne zaštite u cilju smanjenja kreditnog rizika prilagođavajući

aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja kreditnog rizika.

Podobni instrumenti kreditne zaštite u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala koje je Banka korisiti

su Instrumenti materijalne kreditne zaštite su gotovinski depoziti kod banke.

Banka nije primenjivala instrumente nematerijalne kreditne zaštite kao sto su garancije, drugi oblici

jemstva i kontragarancije.

Banka primenjuje jednostavni metod za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom

korišćenjem sredstava obezbeđenja u obliku finansijske imovine. Jednostavni metod podrazumeva

zamenu pondera kreditnog rizika odnosne izloženosti sa ponderom kreditnog rizika sredstva

obezbeđenja.

Umanjenja po osnovu primene instrumenata kreditne zaštite primenjuju se na neto izloženost. Neto

izloženost posle primene kreditne zaštite (efektivna vrednost izloženosti) ne može biti veća od iznosa

aktive ponderisane kreditnim rizikom pre primene kreditne zaštite.

Prikaz koncentracija tržišnog ili kreditnog rizika u okviru primenjivih tehnika ublažavanja 10.4.

U cilju upravljanja koncentracije rizika u okviru korišćenih tehnika ublažavanja kreditnog rizika, Banka

prati i upravlja koncentracijom kreditnog i tržišnog rizika u delu velikih izloženosti, sagledavajući i

izdavaoce podobnih sredstava obezbedjenja. Takodje, Banka izveštava o velikim izloženostima

rukovodstvo na kvartalnom nivou.




56

Izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite za svaki nivo kreditnog kvaliteta uključujući i 10.5.izloženosti koje predstavljaju odbitne stavke od kapitala

Stepen kreditnog kvaliteta Ponder rizika % Izloženost pre primene

kreditne zaštite Izloženost nakon primene

kreditne zaštite

1 0% 36.395.052 37.743.732

2% - -

4% - -

10% - -

2 20% 10.068.003 10.186.003

35% 6.586.809 6.583.430

3 50% 477.747 477.747

70% - -

75% 75.527.843 74.725.941

4 100% 61.300.260 60.669.704

5 150% 7.089.267 7.058.426

6 250% 36.075 36.075

370% - -

1250% - -

Ostali ponderi kreditnog rizika - -

Odbitne stavke od kapitala 2.161.526 2.161.526

Izloženosti (nakon netiranja) obezbeđenih instrumentima materijalne i nematerijalne kreditne 10.6.zaštite, po klasama izloženosti

Klasa Izlozenosti

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima materijalne kreditne

zastite

Iznos izloženosti obezbeđenih

instrumentima nematerijalne kreditne

zastite

Izloženosti prema privrednim društvima 347.164

Izloženosti prema fizičkim licima 801.902

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 3.380

Izloženosti u statusu neizmirenja obaveza 10.021

Visokorizične izloženosti 23.639

Ostale izloženosti 280.574

Ukupno 1.466.680 -

*U tabeli su prikazane neto izlozenosti posle umanjenja za ispravku vrednosti i potrebnu rezervu iz dobiti obracunatih u skladu sa

Odlukom o adekvatnosti kapitala.

RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE 11. Banka je duzna da izračunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za izloženosti riziku druge ugovorne stane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

Finansijskih derivata;

Kreditnih derivata;

Repo i reverse repo transakcija;

Transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe;

Transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti;

Transakcija s dugim rokom izmirenja.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Banka računa aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za

derivatne instrumente koji uključuju valutne i kamatne swap transakcije, primenom Metode tekuće

izlozenosti propisane Odlukom o adekvatnosti kapitala. Na dan 31.12.2018. godine, ukupan iznos

izlozenosti riziku druge ugovorne strane iznosio je 4.735 miliona RSD, ukljucujuci 51 miliona RSD




57

pozitivne fer vrednosti i RSD 182 miliona RSD potencijalne kreditne izlozenosti.Od toga se na izloženost

po osnovu „reverse“ repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije odnosi 4.502 miliona RSD.

S obzirom da Banka nema primljena sredstva obezbeđenja po osnovu valutnih i kamatnih swap

transakcija, nije vršila prilagođavanje iznosa izloženosti po osnovu rizika druge ugovorne strane kao i

procenu i kontrolu koleracijskog rizika.

U skladu sa zaključenim ugovorom sa EBRD o valutnim swap transakcijama, Banka je na dan 31.12.2018.

godine kao sredstvo obezbeđenja deponovala 585,2 miliona RSD kod druge banke.

Ukupan iznos ponderisane aktive ne sadrži iznos po osnovu reverse repo transakcije sa Narodnom bankom Srbije saglasno tačkama 41 i 461. Odluke o adekvatnosti kapitala o dodeljivanju pondera 0% za izlozenosti prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije. Banka nema izloženosti po osnovu transakcija uzimanja ili davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe,

transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, kreditne derivate iz knjige trgovanja, kao i

transakcija sa dugim rokom izmirenja.

TRŽIŠNI RIZICI 12.

Vrsta primenjenog pristupa za računanje tržišnih rizika 12.1.

Kapitalni zahtev za tržišne rizike Banka obračunava primenom standardizovanog pristupa, sumiranjem

kapitalnih zahteva za cenovni, devizni i robni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik se obračunava odvojeno za dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, i

to kao specifični i opšti cenovni rizik.

Specifični cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava

raspoređivanjem neto pozicija iz knjige trgovanja u odgovarajuće kategorije (prema vrsti

izdavaoca/dužnika, eksternom ili internom kreditnom rejtingu i preostalom periodu dospeća) i

množenjem ponderima rizika propisanim od strane NBS. Ovako isponderisane pozicije se zatim

presabiraju, bez obzira na to da li su pozicije duge ili kratke;

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti se obračunava primenom

metoda dospeća, za svaku pojedinačnu valutu. Primenom ovog metoda Banka raspoređuje sve

neto pozicije u dužničkim hartijama od vrednosti u klase i zone dospeća propisane od strane

Narodne banke Srbije, zatim vrši ponderisanje po klasama dospeća i posebno sabira sve

ponderisane duge pozicije i sve ponderisane kratke pozicije. Zatim se obračunavaju usklađene

i/ili neusklađene ponderisane pozicije po pojedinačnim klasama i zonama dospeća. Sam

kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik se obračunava metodom dospeća kao zbir:

10% ukupne sume ponderisanih usklađenih pozicija u svim klasama dospeća,

40% ponderisanih usklađenih pozicija u zoni 1,



40% ponderisanih usklađenih pozicija između zona 1 i 2,




58



100% preostalih neusklađenih ponderisanih pozicija između zona.

Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti se obračunava kao opšti i specifični, dok kapitalni zahtev za ovu vrstu rizika predstavlja zbir kapitalnih zahteva za opšti i specifični cenovni rizik, i obračunava se odvojeno za svaku zemlju i za svaku valutu. Kapitalni zahtev za specifični cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti iznosi 8% ukupne bruto pozicije Banke u ovim hartijama, a kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik iznosi 8% ukupne neto pozicije u ovim hartijama. Devizni rizik se obračunava na pozicije devizne imovine i deviznih obaveza, dok se kapitalni zahtev za devizni rizik obračunava množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8% u slučaju da je ovaj zbir veći od 2% kapitala Banke.

Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika, niti je do sada vršila trgovanje ovim instrumentima.

Kapitalni zahtev za tržišne rizike 12.2. Banka je obračunala sledeće iznose kapitalnih zahteva za tržišne rizike:

KAPITALNI ZAHTEV ZA TRZISNE RIZIKE Iznos

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu duznickih hartija od vrednosti 8.522

Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasnickih hartija od vrednosti 34

Kapitalni zahtev za devizni rizik 172.124

Kapitalni zahtev za robni rizik -

Ukupno 180.680

Struktura i iznosi po vrsti kapitalnog zahteva 12.3.

Kapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i

apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 8%, i na dan 31.12.2018. godine iznosio je 172,12

miliona RSD, što predstavlja 5,54% kapitala Banke obračunatog na isti dan.

Kapitalni zahtev za devizni rizik je uključen u obračun kapitalne adekvatnosti jer u skladu sa Odlukom o

adekvatnosti kapitala, kapitalni zahtev ispod 2% iznosa regulatornog kapitala nije potrebno uključiti u

obračun (tačka 5.1 prezentovano u okviru PI-AKB obrasca).

Banka nema izloženosti po osnovu robnog rizika.

OPERATIVNI RIZICI 13.

Kapitalni zahtev za operativni rizik 13.1.

Za utvrđivanje regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka koristi pristup osnovnog

indikatora prema kome je kapitalni zahtev za operativni rizik jednak iznosu trogodisnjeg proseka

indikatora izlozenosti pomnozenog stopom kapitalnog zahteva od 15%.

Ukupan regulatorni kapitalni zahtev za operativni rizik po stubu 1 na dan 31. 12.2018. godine, iznosi

RSD 1.345 miliona.




59

KAMATNI RIZIK PO OSNOVU POZICIJA IZ BANKARSKE KNJIGE 14.

Izvori kamatnog rizika i učestalost njegovog merenja 14.1.

Kamatni rizik predstavlja izloženost finansijske pozicije Banke riziku nepovoljnih kretanja kamatnih

stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na Banku. Kao

prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom,

promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovine. Rizik od promene kamatnih stopa može se

javiti u različitim oblicima kao rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cene,

rizik krive prinosa, bazni i rizik opcija.

Kamatne stope Banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao sto je

cena rizika, očekivani nivo rezervisanja, itd.) i Banka redovno vrši njihovo usklađivanje.

Aktivnost upravljanja rizikom od promene kamatnih stopa ima za cilj optimizaciju neto prihoda od

kamate u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Upravljanje rizikom zasniva se na usklađenosti

kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, a na osnovu: makro i mikro ekonomskih

predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

Osnovne pretpostavke za merenje odnosno procenu izloženosti ovom riziku 14.2. Kao osnovu za procenu izloženosti kamatnom riziku u bankarskoj knjizi Banka koristi izveštaj o gepu

kamatne stope, koji uključuje pretpostavke o prevremenom razoročenju depozita i otplati kredita,

primenjujući faktore senzitivnosti u odnosu na tekuće tržišne krive prinosa, kao i višestruka scenarija

koji uključuju promene u nivoima i kretanjima kamatnih stopa. Radi identifikovanja i upravljanja

kamatnim šokovima, organi upravljanja koriste informacije o promeni prihoda od kamata i ekonomske

vrednosti kapitala, koje Služba tržišnih rizika izračunava i dostavlja članovima ALCO jednom mesečno.

Banka kontroliše izloženost kamatnom riziku kroz set limita izloženosti.

Promena prihoda, ekonomske vrednosti i drugih faktora 14.3.

Banka je obračunala sledeće iznose promene prihoda od kamata (NII) i ekonomske vrednosti kapitala (EVE):

Uticaj na EVE RSD EUR CHF Other Total

Paralelno pomeranje krive prinosa na gore (567.260) 1.987.827 (333.981) 48.226 1.134.812

Paralelno pomeranje krive prinosa na dole 614.167 (2.257.843) 397.888 (50.053) (1.295.841)

Rast kratkoročnih kamatnih stopa (287.704)

552.644 (62.017) 19.848 222.771

Pad kratkoročnih kamatnih stopa 293.209 (566.957) 64.253 (20.399) (229.895)

Povećanje nagiba krive prinosa (72.098) 980.060 (213.239) 13.940 708.663

Smanjenje nagiba krive prinosa (49.025) (508.477) 137.056 (803) (421.249)

Uticaj na NII RSD EUR CHF Other Total

Paralelno pomeranje krive prinosa na gore 598.062 610.497 (33.211) 17.932 1.193.281

Paralelno pomeranje krive prinosa na dole (534.202) (610.084) 28.183 (16.893) (1.132.996)

Documents

Eurobank a.d. PODACI I INFORMACIJE BANKE · Preuzimanje rizika predstavlja integralni deo bankarskog poslovanja. U cilju adekvatnog upravljanja rizicima, definisane su politike, modeli,