Naziv fakulteta

SEMINARSKI RADTema: Evropski finansijski sud

Mentor:

Student:

, 2011.

SADRAJ

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Institucije Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Misija Evropskog finansijskog suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vee Evropskog finansijskog suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podruje revizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opti proraun Evropske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ostali zadaci Evropskog finansijskog suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvetaji Evropskog finansijskog suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilog 1.: European Court of Auditors 2008 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. 4. 6. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

UVOD

Ovaj rad je posveen instituciji Evropskog finansijskog suda kao jednoj od veoma bitnih institucija Evropske unije. Ovaj sud se bavi revizijom finansijskih izvetaja Evropske unije zato ga zovu jo i Evropski revizorski sud. Ovo je moda i jedna od najomiljenijih institucija Evropske Unije jer ona omoguava svim graanima Evropske unije da tano steknu uvid u to gde se troe njihova sredstva koja su izdvajali kroz razliite poreze i takse. Kako se nadamo da e naa zemlja uskoro, moda ve od sledee godine, postati kandidat za lanstvo u Evropskoj uniji, potrebno je da se to vie informiemo o svim njenim institucijama. Nadamo se da e i ovaj rad biti koristan u ovom zadatku.

Institucije Evropske unije

Kao to smo napomenuli,za razumevanje Evropske unije (EU), treba razumeti njenu institucinalnu strukturu i funkcionisanje. Evropska unija ima nekoliko institucija. Evropsko vee nije bila institucija, ve pojam sastajanja na vrhu od 1974.g. efova drava ili vlada drava lanica. Razvilo se iz povremenih samita dravnih rukovodilaca odravanih dva puta godinje. Stupanjem Ugovora na snagu Evropsko vee postaje institucija EU, a ulogu rotirajueg predsednitva preuzee predsednik Evropskog vea. Evropski parlament ini 732 predstavnika,direktno izabranih na izborima u zemljama lanicama Unije. Predstavlja graane EU, a od 1979.g. zastupnici se biraju neposrednim glasanjem. Ova institucija daje Uniji demokratski legitimitet. Predstavnici se biraju na period od pet godina, a zastupaju nezavisne predstavnike i predstavnike stotinak politikih stranaka. Savet Evropske unije ili Savet EU ili Savet ministara ili skraeno Savet je najvanije zakonodavno telo Unije. Okuplja ministre spoljnih poslova zemalja lanica ili resorne ministre, a uestalost okupljanja zavisi od problematike o kojoj se raspravlja. Savetom predsedava svaka zemlja lanica u vremenskom periodu od est meseci. Evropska komisija uva osnovne tekovine EU i stara se o primeni i zatiti konstitutivnih ugovora EU. lanovi Komisije su ugledni politiari iz drava lanica. Svaka ima po jednog lana u Komisiji, a Francuska, Italija, Njemaka, panija i Velika Britanija po dva. Evropski sud pravde nadgleda potovanje prava u tumaenju i primeni Osnivakih ugovora i akata institucija i drugih tela Zajednice (Unije), a ini ga 15 sudija i 9 nezavisnih advokata. Evropski revizorski sud ustanovljen je 1975.g. i kontrolie prihode i rashode Unije i dodelu budetskih sredstava. Sud ini po jedan sudija revizor iz svake drave lanice Unije, koje imenuje Savet ministara na mandat od 6 g.. Ugovorom iz Mastrihta dodeljen mu je status EUorgana.

Osim ovih institucija postoji i nekoliko finansijskih tela pri EU:

Evropska investiciona banka EIB je finansijska institucija EU sa seditem u Luksemburgu. Njena uloga je da osigura sredstva za kapitalne investicije vezane za razvoj i integraciju Unije. Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD je osnovana 1991. godine da bi pomogla strukturne reforme, tranziciju ka trinoj privredi i razvoj preduzea i infrastrukture u zemljama biveg Istonog bloka. Sedite banke je u Londonu, a ini je 60 lanica (58 drzava, EZ i EIB). Evropski investicioni fond EIF, novo je telo Unije, sa seditem u Luksemburgu. Njegovi su deoniari Evropska investiciona banka, Komisija EU i ostale evropske finansijske institucije koje se sastaju dva puta godinje. Evropska centralna banka - ECB sa seditem u Frankfurtu u Nemakoj poela je da radi 1. januara 1999, uporedo sa uvoenjem monetarne unije a zajedno sa nacionalnim bankama ini Evropski sistem centralnih banaka. Unutar Evropske unije postoji i posebna institucija koja se bori protiv meunarodnog kriminala: Evropska policija Europol je osnovana ugovorom iz 1995. godine, sa seditem u Hagu, a ima za cilj borbu protiv svih oblika meunarodnog kriminala na podruju drava lanica, ukljuujui i terorizam i borbu protiv droge. Pored navedenih, postoji jo mnogo drugih institucija u Evropskoj uniji zaduenih za sprovoenje objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije.

Misija Evropskog finansijskog suda

Osnovna misija Evropskog revizorskog suda (European Court of Auditors - ECA) je nezavisna kontrola prikupljanja i troenja sredstava Evropske unije, i kroz to, ocenjivanje naina na koji evropske institucije obavljaju te funkcije. U nadlenosti ovog Suda spada i ocenjivanje ispravnosti evidentiranja finansijskih operacija, zakonitosti i pravilnosti njihovog sprovoenja i upravljanja kako bi se osigurala

ekonominost, efikasnost i delotvornost. Zadatak ove institucije je i objavljivanje rezultata njihovog rada kroz publikacije odgovarajuih, objektivnih i pravovremenih izvetaja o troenju sredstava Evropske unije. Ovo je jedna od institucija Evropske unije koja daje najvei doprinos u poboljanju finansijskog upravljanja sredstvima Unije na svim nivoima, kako bi osigurali maksimum optimalne vrednosti (maksimalnu vrednost za novac) sredstava graanima Unije.

Vee Evropskog finansijkog sudaVee Evropskog finansijkog suda se sastoji od jednog lana iz svake zemlje lanice Evropske unije. Vee lanova je telo institucije nadleno za donoenje odluka. Predsjednik Vea je izabran iz redova lanova vea. lanove imenuje Vee Evropske unije nakon savetovanja sa Evropskim parlamentom, kao temeljem nominacije unutar zemalja lanica Unije. Od lanova se zahteva vrenje dunosti u potpunoj nezavisnosti i optim interesima Evropske unije. Osnovnu pokretaku snagu Evropskog finansijkog suda ine oko 800 revizora, prevodilaca i administrativnog pomonog osoblja poreklom iz svih zemalja lanica Evropske unije. Revizori Suda imaju svu irinu profesionalnog znanja i iskustva, ukljuujui raunovodstvo, unutarnju i spoljanju reviziju kao i pravo i ekonomiju.

Podruje revizijePodruje revizije Evropskog finansijskog suda pokriva ispitivanje (proveru) godinjih finansijskih izvjetaja svih institucija i tela Evropske unije, kao to proizlazi iz Ugovora, i izabranih revizijskih zadataka za svako proraunsko podruje Evropske unije ili podruje upravljanja od posebnog interesa, prema diskreciji Suda. Sud moe revidirati svako telo ili osobu koja upravlja ili prima sredstva Evropske unije. Sud ima pravo pristupa svakoj informaciji potrebnoj za obavljanje revizije. Revizije se obavljaju na licu mjesta:

- u Evropskoj komisiji koja je odgovorna za sprovoenje prorauna Evropske unije, - u nacionalnim i lokalnim upravama, koje upravljaju sredstvima Evropske unije u zemljama lanicama i drugim zemljama korisnicama irom sveta, - kod krajnjih korisnika, primalaca sredstava Evropske unije. Sud organizuje i sprovodi svoje revizije samostalno od ostalih institucija Evropske unije i nacionalnih vlada. Sud nema pravosudna ovlaenja, ali njegovi izvetaji ili miljenja, iako nemaju zakonsku snagu, pomau pri osiguravanju sprovoenja prorauna u skladu sa mjerodavnim propisima i pravilima.

Opti proraun Evropske unijeU Evropskoj uniji se godinje potroi 106 milijardi eur-a (prema podacima iz 2005 godine) pod nadzorom Evropske komisije uz kontrolu Evropskog finansijskog suda. Strukturu godinjih prihoda Evropske unije moemo najbolje da vidimo na sledee grafikonu:

Struktura rashoda Evropske unije prikazana je na sledeem grafikonu:

Ostali zadaci Evropskog finansijskog suda

Evropski finansijski sud planira izbor revizijskih zadataka za revizije efikasnosti koristei analizu rizika, uzimajui u obzir poznate probleme i slabosti, specifina podruja od posebnog interesa i od finansijskog znaaja za dotino politiko podruje. Od strateke je vanosti izbor revizijskih zadataka, zbog nemogunosti detaljnog revidiranja svakog proraunskog podruja temeljno svake godine. Evropski finansijski sud ispituje sisteme i transakcije unutar Evropske komisije, zemalja lanica i zemalja korisnica sa svrhom prikupljanja direktnih revizijskih nalaza. Obino se koristi statistiko ispitivanje u kombinaciji sa sistemski utemeljenim pristupom kad se utvrdi da su sistemi internih kontrola pouzdani, broj testiranja transakcija moe se smanjiti. Evropski finansijski sud izvetava o svojim revizijskim nalazima nakon utvrivanja injenica sa subjektom revizije. Revizijski izvetaji, ukljuujui i preporuke za poboljanje, objavljuju se i dostavljaju Evropskom parlamentu i Veu Evropske unije u svrhu praenja uinjenog unapreenja delovanja. Nacionalni parlamenti zemalja lanica takoe se informiu o rezultatima revizije.

Evropski finansijski sud pomae Evropskom parlamentu i Vjeu Evropske unije u obavljanju kontrole nad izvrenjem prorauna Evropske unije. Evropski parlament detaljno razmatra revizijske izvetaje Suda, pre davanja na izvrenje Evropskoj komisiji sprovoenja prorauna Evropske unije za svaku finansijsku godinu. Evropski finansijski sud sarauje sa vrhovnim nacionalnim revizijskim institucijama na praktinom nivou, prilikom obavljanja revizije u zemljama lanicama, i na stratekom nivou, kroz redovnu razmenu informacija i usklaivanjem revizijskih metoda i pristupa.

Izvetaji Evropskog finansijskog sudaEvropski finansijski sud obavetava OLAF, Evropski ured za borbu protiv prevara, u sluaju nepravilnosti ili sumnje u prevaru otkrivenih u predmetu njihove revizije. Evropski finansijski sud obavljuje godinje izvetaje o izvenju prorauna Evropske unije i Evropskog fonda za razvoj za svaku finansijsku godinu, ukljuujui izjavu o jamstvu o pouzdanosti finansijskih izvjetaja, te zakonitosti i pravilnosti glavnih transakcija. Evropski finansijski sud takoe objavljuje posebne godinje izvetaje za svaku organizaciju i agenciju Evropske unije za svaku finansijsku godinu. Evropski finansijski sud objavljuje i posebne izvetaje o rezultima revizije specifinih podruja po njhovu odabiranju tokom godine. Osim ovih izvetaja, Evropski finansijski sud daje i miljenja na predloge finansijskih institucija Eevropske unije kao i na mere za borbu protiv prevara. Svi revizijski izvetaji i miljenja Evropskog finansijskog suda dostupna su na njihovoj zvaninoj Internet prezentaciji www.eca.eu.int kao i u Slubenom listu Evropske unije na svim slubenim jezicima Evropske unije.

Zakljuak

Prema odredbama Ugovora iz Amsterdama Finansijski sud Evropske unije sada ima pravo da podnosi tube Sudu pravde radi zatite svoje nadlenosti (na osnovu l. 230). Takoe, ovlaenja Finansijskog suda su proirena na nadzor nad fondovima Evropske unije kojima upravljaju druga tela, ukljuujui i Evropsku investicionu banku (EIB). Pravo Finansijskog suda u pogledu pristupa informacijama u vezi sa upravljanjem izdacima i prihodima Evropske unije od strane Evropske investicione banke bie regulisano sporazumom izmeu Evropskog finansijskog suda, EIB i Evropske komisije. ak i kada nema takvog sporazuma, Evropski finansijski sud e imati pravo pristupa potrebnim informacijama, da bi izvrio kontrolu trokova i prihoda Evropske unije kojima upravlja EIB. Kao to iz navedenog vidimo, Evropski finansijski sud sa ovim novim ovlaenjima dobija jo vaniju ulogu u institucionalnosti Evropske unije. Stoga se nadamo da e ovaj rad pomoi boljem razumevanju njegove uloge a samim tim i same Evropske unije u celosti.

Literatura

- European Court of Auditors, Information leaflet - The European Court of Auditors. Auditing the European Union finances , 2005-2006 - http://hr.wikipedia.org/wiki/Revizorski_sud, novembar 2008. - http://eca.europa.eu/portal/page/portal/eca_main_pages/home, novembar 2008. - dr Gordana Ili Gasmi, Reforme Evropske unije - institicionalni aspekti, IGP Prometej, Beograd, 2004

Prilog 1: European Court of Auditors 2008