novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 126 • četvrtak, 13. 7. 2017. • 19 dinara

Na 18. Exitu 215.000 mladih iz 68 zEmalja

Evropski Vavilon

Kraj u Kome se znaju i stari i mladi

Diana Milović

Osnažene žene bude

vOjvOđanskO selO

2 13. JUL 2017.

313. JUL 2017.

ПОЧЕЛА СА РАДОМ НОВА ШАЛТЕР - САЛА ЗА РЕКЛАМАЦИЈЕ ЈКП ''ИНФОРМАТИКА'' НОВИ САД

С��� �� ������ � �������� ������, �� Б��. ���� Л����� 3.

���� ����� ������ - ���� �� ����������������� ������ �� 7.00 - 19.30������� �� 7.00 - 14.00

4 13. JUL 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

Osnažene žene bude vOjvOđanskO selO

Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodinestr. 10/11

kraj u kOme se znaju i stari i mladi

MZ „Omladinski pokret” zajednica otvorenih vratastr. 12/13

Predrasude OnemOgućavaju naPredakStanovanje uz podršku najbezbolniji način osamostaljivanja osoba s invaliditetomstr. 14/15

vOžd karađOrđe, Otac srbije

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovićastr. 24/25

PablO OsvOjiO PetrOvdanski trOfej

Vreme konjičkih trka u Vojvodinistr. 30

u vOjvOdini 217.056 ljudi kOristi POmOć državeGodina socijalne zaštite i međugeneracijske solidarnosti i saradnje str. 6/7

sadržaj

evrOPski vavilOn

Na 18. Exitu više od 200.000 mladih iz 68 zemalja i hiljadu izvođačastr. 18/19

513. JUL 2017.

četvrtak, 6. julVučević: Nabavljena tri nova ultrazvučna aparataGradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i član Gradskog veća zadužen za zdravstvo prof. dr Zoltan Horvat obišli su Dom zdravlja „Novi Sad” na Lima-nu 4, gde su počeli da rade novi ultrazvučni aparati za koje je Grad Novi Sad obezbedio oko 18 miliona dinara iz budžeta. – Kupljeni su najsavremeniji ginekološki i kardiološki ultrazvučni aparati koji će raditi u objektu na Limanu 4, kao i ultrazvučni aparat za RTG dijagnostiku, koji će biti na usluzi u objektu „Zmaj Ognjena Vuka”. Grad će zajedno s Upravom za zdravstvo nastaviti da intenzivno ulaže u bolje uslove za pružanje zdravstvene zaštite Novosađana i to je od prvorazrednog značaja – rekao je Vučević.

subota, 8. jul

Jaroslavu Papu uručeno

„Zlatno pero”Jaroslavu Papu, Ruži Subotić,

Srđanu Basiću, Marku Rokniću, Branku Stankoviću i Galušu La-

slu uručene su nagrada „Zlat-no pero”, koje dodeljuje Društvo novinara Vojvodine za izuzetna

stvaralačka dostignuća i do-prinos ukupnom razvoju novi-narstva. Nagrada je uručena na svečanosti u zgradi Muzeja Voj-

vodine, a dodeljuje se od 2010. godine.

ponedeljak, 10. jul

Osnovan Forum za kulturu

Kako bi unapredio kulturnu politiku, u či-jem bi razvoju trebalo da učestvuju svi, Novi

Sad je prvi put osnovao Forum za kulturu koji čine kulturni delatnici iz gradskih usta-

nova, kao i predstavnici nezavisne scene. U ponedeljak je u Skupštini grada održana prva sednica foruma. Okupivši u Forumu

za kulturu predstavnike institucija kulture, nevladinog sektora iz te oblasti i umetnike da učestvuju u kreiranju kulturne politike Novog Sada, Grad je načinio velik pomak u

načinu donošenja odluka.

utorak, 11. julZa lečenje Teodore Škrivanj

245.000 dinara

Tokom akcije „Humani ponedeljak” u okviru koje se prikupljala pomoć za lečenje deve-

togodišnje Teodore Škrivanj iz Novog Sada, sakupljeno je 245.000 dinara. To znači da su

našoj sugrađanki, koju će na lečenje u Ne-mačkoj pratiti majka, obezbeđena sredstva

za put i pokriven deo troškova boravka.

sreda, 12. jul

Svetski omladinski hor u subotu u Sinagogi

Koncert Svetskog omladinskog hora biće održan 15. jula u Sinagogi od 20 sati. Koncert organizuje Fondacija Novi Sad 2021 – Evrop-ska prestonica kulture i Omladinska presto-nica Evrope Novi Sad – OPENS 2019. Svetski

omladinski hor čini 58 mladih horista iz 33 zemlje, a izvodiće čuvene numere evropske i afričke muzike od romantizma pa do danas.

petak, 7. jul Obeležen Dan ustanka naroda SrbijePovodom obeležavanja 7. jula, Dana ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu, pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić u ime Pokrajinske vlade položio je venac na spomenik „Sloboda” na Iriškom vencu i odao počast borcima poginulim tokom oslobodi-lačkog rata. Vence su položili i predstavnici Vojske Republike Srbije, delegacija SUBNOR-a AP Vojvodine, kao i brojne delegacije opštinskih organizacija SUB-NOR-a.

nedelja, 9. jul Uklonjeno

340.000 m2 ambrozije

U Novom Sadu je od 26. juna am-brozija uklonjena s oko 340.000

m2 korovskih površina. Ovih dana radnici Gradskog zelenila rade na nekoliko mesta gde ima ovog aler-

gena – u blizini „Danubiusa” i Luke „Novi Sad”, na obe strane Bulevara Evrope, od kružnog toka na Bule-varu Evrope do izlaza na auto-put E-75, na Bulevaru Jovana Dučića i

na površini u blizini crkve u iz-gradnji na Adicama. To je još oko

293.000 kvadratnih metara.

6

aktuelno

Vojvodina je u biv-šoj Jugoslaviji slo-vila za najbogatiji deo države, a danas ima najviše socijal-no ugroženih ljudi. Statistika je u proš-

loj godini zabeležila 217.056 korisnika socijalne pomoći, što je za 3,6 odsto više nego 2015. Broj socijalno ugro-ženih građana u poslednju deceniju i po konstantno raste.

Izuzetak je bila samo 2011. godi-na kada je taj broj opao, ali je ostalih godina bio evidentiran rast broja so-cijalno ugroženih.

Neznanje ili sramota. Pokra-jinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić nedavno je izjavio da to i nije prava slika jer se za pomoć ne obraćaju svi oni koji ispunjavaju uslove.

– Postoje mala mesta u Vojvodini u kojima procenat učešća socijalno ugroženih u ukupnom broju stanov-ništva iznosi 15 i više odsto, ali se ti ljudi, koji su ranije mogli da obezbe-de egzistenciju porodici, a sad ispu-njavaju uslove za socijalnu zaštu, ne obraćaju državi za pomoć ili iz ne-znanja ili zato što ih je sramota. U svakom slučaju, situacija je poraža-vajuća.

Razloge za takvo stanje vidi u ne-kim merama politike sprovođene deceniju i po u Vojvodini. Vuletić je u nedavnom interjuu za „Dnevnik” naveo da su u tom periodu bile oz-biljne interne i unutrašnje migracije iz Vojvodine k drugim delovima re-publike i u inostranstvo zato što su strani investitori izbegavali gradove u Vojvodini, što je izazvalo ozbiljnu ekonomsko-socijalnu eroziju porodi-ca pre svega.

Prema statističkim podacima, uče-šće ljudi koji koriste socijalnu pomoć u stanovništvu Vojvodine iznosi 11 odsto. Prema starosnoj strukturi, među korisnicima socijalne zaštite najviše ima odraslih osoba, koji čine polovinu korisnika socijalne zaštite. Slede deca sa 28,6 odsto, starije oso-be sa 13,3 i mladi s učešćem od 7,9 odsto u ukupnom broju korisnika so-cijalne zaštite.

Socijalne mere. Pokrajinska vlada, predvođena Igorom Mirovi-ćem, sad nastoji da odgovarajućim merama, pre svega razvojem privre-de i otvaranjem novih radnih mesta ali i socijalnim merama, popravi tu sumornu sliku o Vojvodini. Pokrajin-ski Sekretarijat za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova početkom jula dodelio je ugovore za

realizaciju programa unapređenja so-cijalne zaštite ustanovama i udruže-njima građana. Na konkurs je stiglo 108 zahteva ustanova socijalne zašti-te, dok su udruženja građana konku-risala sa 186 projekata. Odobren je 71 projekat za ustanove i 48 projekata udruženjima građana.

Tim konkursom ukupno je dode-ljeno 56 miliona dinara, od čega 45 ustanovama socijalne zaštite, a 11 miliona udruženjima građana. To-kom ove godine konkursom Sekre-tarijata biće raspoređena ukupno 102 miliona dinara. Trenutno je ak-tuelan konkurs namenjen udruže-njima građana u oblasti socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite i populacione politike, kojim će biti raspoređeno 16 miliona dinara. Do kraja godine očekuje se raspisivanje konkursa za doprinos osnaživanju žena koje trpe ili su pretrpele par-tnersko ili porodično nasilje kao i konkurs u oblasti ravnopravnosti i unapređenja položaja Roma, name-njen udruženjima građana. U ovoj godini, koja je proglašena godinom socijalne zaštite, za tu svrhu dode-ljuje se 80 odsto više sredstava nego prošle godine.

Partnerski savez. Prilikom formiranja nove Pokrajinske vlade i socijalna zaštita je dobila krovni sekretarijat. Njegov zadatak je pre svega da rad centara za socijalni rad uskladi s realnim potrebama kori-snika socijalne pomoći na terenu. Ti centri su, kako je naveo Vuletić, godinama bili neka vrsta pasivnog servisa jer nisu imali blagovremenu komunikaciju s građanima. Najbitni-ja kopča između sekretarijata i cen-tra za socijalni rad jeste Pokrajin-ski zavod za socijalnu zaštitu. Preko tog zavoda Sekretarijat organizuje redovne sastanke aktiva direktora centara za socijalni rad, ustanova za smeštaj čiji je osnivač Pokrajina, ali i direktora privatnih gerontoloških centara.

– Želimo da napravimo veliki par-tnerski savez svih ustanova socijalne zaštite u Vojvodini. Cilj nam je da te ustanove približimo svakome kroz aktivnu politiku i uz pomoć medija. Najpre želimo da informišemo ljude o njihovim pravima, zatim na koji na-čin i gde da se jave za pomoć. Ne mi-slim na jednokratnu novčanu pomoć, nego na sve mere i usluge socijalne zaštite – kazao je Vuletić.

Podrška za samostalni život. Podsetio je da je Ministarstvo na či-jem je čelu bio Aleksandar Vulin ovu godinu proglasilo godinom međuge-neracijske solidarnosti i saradnje.

Godina socijalne zaštite i međuGeneracijske solidarnosti i saradnje

Autor: eržebet marjanov

u Vojvodini 217.056 ljudi koristi pomoć državeTo i nije prava slika jer se za pomoć ne obraćaju svi oni koji ispunjavaju

uslove, mnogi ćute o svom siromaštvu

13. JUL 2017.

7

– Upravo zbog toga želimo da tamo gde država ne može da stigne u pra-vom trenutku, nažalost, ponekad zbog manjka zaposlenih, pojedine usluge kao što su podrška za samo-stalni život, personalna asistenci-ja, savetodavne, edukativne i druge usluge – radimo s udruženjima gra-đana – dodao je Vuletić.

Ta saradnja se realizuje preko Za-voda za socijalnu zaštitu, koji je, prema oceni sekretara, deceniju i po bio pasivni posmatrač, mnogo koraka dalje od Zakona o socijal-noj zaštiti i praćenja svih novina u toj oblasti. Udruženja građana s kojima Sekretarijat sarađuje tamo gde država ne može da stigne bla-govremeno, posebno su korisna kad se radi o uslugama gerontomaćice i personalne asistencije, ali i hrani-teljskih porodica i pružanja usluga putem SOS telefona i raznih dru-gih usluga.

Otvorena vrata. Kada je Vule-tić upitan da li ima podatke o tome koliko su efikasna sredstva koja Se-kretarijat daje udruženjima građana za razne projekte u socijalnoj zaštiti, odgovorio je da ne postoji obrazac ni formula za merenje efikasnosti mera i njihovog koštanja. Jer čak ni iste mere u različitim sredinama ne-maju istu cenu.

– Jedan od najvažnijih kriterijuma treba da bude potreba za određenom uslugom i zadovoljstvo korisnika. Kroz izveštaje i ankete o zadovolj-stvu korisnika obavljamo kontrolu utrošaka tog novca. Nadgledanje i kontrola posebno su složeni u sferi usluga socijalne zaštite, kako zbog karakteristika samih korisnika tako i zbog potencijalno složenih usluga koje u pojedinim slučajevima pruža velik broj malih organizacija – obja-snio je.

Vrata tog sekretarijata otvorena su za ljude kojima je pomoć neophod-na, za razliku od ranijih godina kada nisu uspeli da dođu ni do sprata gde su kancelarije Sekretarijata, a kamoli da zakucaju na vrata.

Godina socijalne zaštite i međuGeneracijske solidarnosti i saradnje

u Vojvodini 217.056 ljudi koristi pomoć državeTo i nije prava slika jer se za pomoć ne obraćaju svi oni koji ispunjavaju

uslove, mnogi ćute o svom siromaštvu

Pokrajinski Sekretarijat

za socijal-nu zaštitu,

demografiju i ravnoprav-nost polova početkom

jula dodelio je ugovore

za realizaci-ju programa unapređe-nja socijal-ne zaštite

ustanovama i udruženji-ma građa-na, na kon-

kurs je stiglo 108 zahte-va ustano-va socijalne zaštite, dok su udruže-nja građana konkurisala sa 186 proje-

kata

13. JUL 2017.

8 13. JUL 2017.

Na minuloj sednici Skupštine grada odbornici su raspravljali o 50 tačaka dnevnog reda, među kojima i o predloženim direktorima sedam gradskih preduzeća, o prošlogodišnjim izve-štajima poslovanja devet javnih preduzeća čiji je osnivač Grad, o pravu na finansijsku podrš-ku porodicama s decom, kojom se prethodna

verzija te odluke usaglašava sa zakonom i internim gradskim aktima. Takođe, u gradskom parlamentu pozicija i opozicija odlučivale su o sufinansiranju boravka dece u privatnim vrtići-ma do kraja godine, o legalizaciji objekata u centru grada, kao i o tri urbanistička plana – Telepa, bloka oko Masarikove ulice i bloka oivičenog Radničkom i Stražilovskom ulicom i Bulevarom cara Lazara.

Većinom glasova gradskih deputata izglasani su dosadašnji vršioci dužnosti direktora za direktore koji su se putem javnog konkursa kandidovali za ovu funkciju, te je prvi čovek u Čistoći Vladimir Zelenović, u Vodovodu i kanalizaciji Gvozden Perković, u Gradskom zelenilu Miloš Egić, director JKP „Put” je Dušan Ra-dojčić, na čelu Tržnice je Dušan Bajić, Informatike Nenad Barac i SPC „Vojvodina” Milan Jarić.

Zamenik gradonačelnika Srđan Kružević rekao je da je javni konkurs za direktore raspisan u skladu sa zakonom, a da je kan-didate ispitivala skupštinska komisija, dok je u jednom slučaju bila prisutna i eksterna komisija, koja je radila psihološke testove. Kandidati koji su osvojili najveći broj poena biće imenovani na predlog te komisije. Kružević je kazao da je situacija u gradskim preduzećima uglavnom stabilna, a da su teškoće u Stanu nasleđe-ne. Takođe je napomenuo da je normalno da Grad plaća Grad-skom zelenilu košenje javne gradske površine, da četiri godine nije menjana cena karte u gradskom prevozu jer lokalna samou-prava subvencioniše gorivo.

– U ovom trenutku Grad mora nastaviti subvencije: cena vode mora da miruje, cena vrtića mora ostati nepromenjena, kao i

cena autobuske karte, i to je strategija Grada – naveo je Kružević.Odbornici Srpske radikalne stranke glasali su protiv izvešta-

ja gradskih preduzeća, a to su obrazložili time da se situacija ne menja, a preduzeća iskazuju gubitke i troškove.

– Radikali su i protiv predloženih kandidata za mesta direk-tora javnih preduzeća. Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ogromnih gubitaka koje iskazuju gradska preduzeća, od kojih veliki broj prima ogromne subvencije, a i pored toga imaju troš-kove tamo gde jedan gubitaš to ne bi smeo da čini na pozicijima robe i usluga. SRS smatra da javni konkursi zapravo predstavljaju najobičniju farsu – kazao je predsednik odborničke grupe SRS-a Đurađ Jakšić.

Zamenik gradonačelnika o poslovanju preduzeća rekao je i to da se može zaključiti da komunalni sistem grada dobro funkcio-niše.

– Mimo toga što su komunalna preduzeća poslovala u dobiti, moram konstatovati da je komunalni sistem grada funkcionisao dobro. To znači da imamo redovne autobuske linije, kvalitetan autobuski prevoz, dobru i stabilnu grejnu sezonu i grejanje kada god je to neophodno, da imamo dobru isporuku vode, očišće-ne ulice, odnosno da imamo komunalni sistem koji dosta dobro funkcioniše – rekao je Kružević.

Zatim je većinom glasova Skupština usvojila i novu odlu-ku o održavanju čistoće te izmene odluke o Stambenoj agenci-ji. Usvojen je i preostali deo urbanističkih planova, otpisan je dug ZGOP-u i usvojene su odluke o raspodeli dobiti JGSP „Novi Sad”, Urbanizma i Parking-servisa. Potom su izglasani i dugoroč-ni i srednjoročni planovi za 12 gradskih preduzeća. Odbornici su glasali i za prošlogodišnje izveštaje o radu Apoteke „Novi Sad” i Turističke organizacije Novog Sada, kao i za izmene i dopune programa rada Parking-servisa i Stambene agencije, te odluka kojom se obezbeđuje novac za program Radosnog detinjstva u narednoj školskoj godini. Poslednja tačka bila su kadrovska reše-nja u nadzornim i školskim odborima.

Vršioci dužnosti ostali na čelu gradskih preduzećaSkupštinski odbornici dali legitimitet dosadašnjim v. d. direktorima

nsreporter.rs

913. JUL 2017.

U susret 24. Festivalu evropskog filma koji će biti održan od 15. do 21. jula na

više lokacija u Subotici i kraj jezera Palić, redakcija filmskog programa RTV-a pri-premila je dva ciklusa, koji će se emitovati tokom jula na oba kanala: Velikani jugoslo-

venskog filma na Prvom programu i Mesec skandinavskog filma na Drugom programu. Nagradu „Aleksandar Lifka” ove godine pri-miće slavni srpski glumac Slavko Štimac. Program u okviru ciklusa Velikani jugoslo-venskog filma, koji će se emitovati na Pr-

vom programu subotom od 22.30 sata, po-svećen je upravo našim glumcima kojima je prethodnih godina na festivalu evropskog filma na Paliću uručena ova prestižna na-grada koju festival dodeljuje za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Omaž dobitnicima Lifkine nagrade na RTV-u

Studijska poseta banji Morahalom Privredne komore Vojvodine

Kvalitetan destinacijski menadžment – ključ razvoja turizma u Vojvodini

Banju Morahalom godišnje poseti pola miliona turi-sta, a 40 odsto njih je iz Vojvodine.

– U tom banjskom kompleksu ostvari se 140.000 noćenja godišnje. Dužina boravka gostiju je 3,7 dana zahvaljujući kvalitetnom upravljanju menadžmen-ta turističke organizacije u tom mestu i sadržaju koji je ponuđen turistima. Izuzetan je podatak da

mesto sa 6.000 stanovnika u ponudi ima čak 1.100 ležajeva u do-maćoj radinosti koji stoje gostima na raspolaganju – rekla je viši samostalni stručni saradnik Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine Dragica Samardžić.

Upravo to je bio povod da PKV organizuje studijsku posetu ba-nji Morahalom, koja je realizovana protekle sedmice. Delegaciju su činili predstavnici vojvođanskih banja, hotela, turističkih agenci-ja i organizacija i lokalnih samouprava, a u ime PKV-a delegaciju su predvodile sekretarka Udruženja usluga PKV-a Slavica Hajder i Dragica Samardžić. Goste su dočekali gradonačelnik Morahalo-ma Zoltan Nogradi, direktorka TDMO-a Marijan Štampf i direktor hotela Eliksir Žolt Berta.

– Osnovni element konkurentnosti na turističkom tržištu jeste kvalitetno upravljanje destinacijom, s razvijenim javno-privatnim partnerstvom, bez kog nema kvalitetnog destinacijskog menadžmen-ta. Efikasno upravljanje destinacijom podrazumeva integrisan razvoj i marketing, sinergiju turističkih proizvoda, ugostiteljskih kapaciteta i svih prirodnih i kulturnih resursa. Zakon o turizmu je dao moguć-nost osnivanja destinacijske menadžment organizacije (DMO), a pozitivni primeri u zemljama regiona potvrdili su opravdanost po-vezivanja javnog i privatnog sektora – istakla je Samardžićeva.

Morahalom je mali grad i turističko mesto u oblasti županije Čon-grad. Nalazi se dvadesetak kilometara zapadno od Segedina, šest kilometara je udaljen od srpske granice, a 15 od graničnog prelaza

Horgoš. Morahalom svoju popularnost duguje termalnim bazeni-ma termalnog centra „Eržabet”.

– Radi efikasnijeg i kvalitetnijeg upravljanja turističkom desti-nacijom, lokalna uprava grada Morahalom formirala je TDM orga-nizaciju, čime je uspela da obezbedi finansijsku podrška iz fondo-va Evropske unije i napravi prepoznatljivu turističku destinaciju u regionu i šire. Prenošenje njihovih iskustava kao primer dobre prakse, može doprineti razvoju lokalnih samouprava i turističkih destinacija u našem regionu, dodala je Samardžićeva.

U Vojvodini, pored Palića, Fruške gore, Vršačkog brega, Petrova-radinske tvrđave, banja Vrdnik i Kanjiža, postoji još mnogo mesta poput Deliblatske peščare i jezera u Beloj Crkvi koja bi mogla posta-ti turistička destinacija. Ali neophodni su im smeštajni kapaciteti i sadržaji u vidu manifestacija. Kao pozitivan primer u Vojvodini, Samardžićeva je istakla Opštinu Irig.

– Na njenom području je banja Vrdnik i Rehabilitacioni centar, manastir Ravanica i Vrdnička kula, ali je izgrađen nov hotel, koji je, zajedno s pomenutim sadržajem, napravio pomak. Zbog toga je u 2016. godini bilo oko 20.000 posetilaca, od kojih su 15 odsto činili strani gosti – rekla je Samardžićeva.

Vlada Srbije usvojila je Strategiju razvoja turizma od 2016. do 2025. Obaveza Pokrajine i lokalnih samouprava je da od 2017. do 2020. na svom području donesu programe i usklade ih s tom stra-tegijom da bi se stvorili uslovi za privlačenje stranih i domaćih investicija.

– Kao prioritetne destinacije u Vojvodini su prepoznati Novi Sad, Fruška gora i Sremski Karlovci, Subotica, Palić i Potisje, Podunavlje, Gornje i Srednje, i Banat, naglasila je Samardžićeva.

U toku su razgovori s domaćim turističkim agencijama i turistič-kim radnicima iz Mađarske i Slovačke da se osmisli destinacija na Dunavu za turiste koji bi krstarili rekom kroz tri države.

10 29. JUN 2017.

INTERVJU

13. JUL 2017.

INTERVJU

Selo je toliko devastirano da se pitam šta se radilo u poslednjih 15 godina u Vojvodini. Mi u Za-vodu za ravnopravnost polova nemamo toliko sredstva da ga napunimo, a da bismo ga ra-zvili onoliko koliko ga je neko

upropastio, moramo delovati zajedno. Zavod može dati signal Pokrajinskoj vladi s fokusom na žensku populaciju kao na ogroman poten-cijal u ekonomskom i demografskom smislu, kaže direktorka Zavoda za ravnopravnost po-lova Vojvodine Diana Milović u intervjuu za Novosadski reporter.

S njom smo razgovarali povodom nedavno raspisanog konkursa za kupovinu kuća mla-dim bračnim parovima na selu.

S obzirom na to da mnogi gotovo ništa ne znaju o Zavodu iako je osnovan pre 13 go-dina pa pogrešno misle da je „feministička” ustanova, najpre nam kažite zbog čega je Zavod osnovan i čime se bavi?

– Osnovna delatnost Zavoda je izdavaštvo. Jedini na ovim prostorima, a pritom mislim na jugoistočnu Evropu, publikujemo knjige na temu rodne ravnopravnosti. Naravno, to nije jedina delatnost, ali jeste osnovna. Bavimo se i istraživačkom delatnošću u smislu da bi neki pokrajinski mehanizmi – jer smo naslonjeni na Pokrajinu – mogli da se fokusiraju na neki društveni problem. To su uglavnom istraži-vanja o problemima žena, jer sva istraživanja kažu da su žene ugroženije od muškaraca. Imamo zatim edukativnu delatnost, bavimo se edukacijom svih društvenih slojeva. To sam uvela u oktobru kad sam preuzela funk-ciju. Smatram da je osnovna greška bila da su se elementi kojima se bavili u Zavodu svodili samo na probleme žena. Mislim da ti problemi ne mogu da se reše bez učešća muškaraca.

Zašto je tu važna uloga muškaraca? – Prosto zato što smo dva pola koji žive na

zemaljskoj kugli pa i u Vojvodini, i bez siner-gije, bez onoga što muškarac mora da zna da smeta ženi, i obratno – a ne mislim na ono što im smeta u bračnom partnerskom odno-su, nego u društvenom smislu – problem se ne može rešiti. Ako ćemo živeti zajedno, a živimo, onda moramo voditi računa jedni o drugima. Ne može se sprečiti nasilje prema ženama ako muškarac nije edukovan da nasilje nije samo onda kada on njoj lupi šamar, nego je nasilje počelo mnogo pre toga i sastoji se od mnogih činilaca koji dovode do finala, do fizičkog na-silja. Namerno kažem nasilje prema ženi, a ne nad ženom jer kad govorimo nad ženom, onda je ona objekat, a kad kažemo prema ženi, onda je ljudsko biće. To je taj rodni jezik, To je taj

edukativni deo posla kojim se Zavod bavi. Po-red toga, imamo i podsticajnu delatnost koja funkcioniše već tri godine. U budžetu, naime, postoje izdvojena sredstva za kupovinu kuća na selu mladim bračnim parovima.

Konkurs za kupovinu kuća je nedavno raspisan. Koji su ciljevi i uslovi da bi neko prošao na tom konkursu?

– To je konkurs za mlade bračne parove ili partnere, jer ne moraju imati bračni status, a ciljevi su da se vojvođansko selo probudi i da žena ima neku imovinu na svom imenu. Istraživanja pokazuju da veliki broj žena nema

ništa na svom imenu. Kad dobiju kuću od nas, onda se polovina kuće piše na ženu, polovina na muškarca. Mi smo u budžetu za ovu godinu predvideli 43 miliona dinara za ovaj projekat.

Kakvo je interesovanje?– Ovih dana, otkako je konkurs izašao na

sajtu Zavoda, usijali su nam se telefoni. Ljudi zovu, interesovanje je neverovatno veliko. Mi-slim da bi nam trebalo još pet puta toliko sred-stava da bismo sve zadovoljili. S obzirom na to da nam stižu i mejlovi s porukama „teško mi je” i „morala bih...”, moram da podvučem: ovo nije socijalni nego podsticajni program.

Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine

OSnažene žene buDe VOjVOđanSkO SelO

Autor: eržebet Marjanov Foto: andraš Otoš

29. JUN 2017.13. JUL 2017. 11

To znači da jedan od partnera koji konkuri-šu mora biti zaposlen, zatim bračni parovi ili partneri ne mogu biti stariji od 40 godina i ne smeju imati ništa na svom imenu. Novina je da i oni koji nude kuću na prodaju u selu, mogu da nam se jave da ih spojimo s kupci-ma. Moram pritom naglasiti da nismo agencija za nekretnine, dakle, ne kupujemo kuću kako bismo je zatim prodali kupcima, mi kupcima samo prebacujemo sredstva, a onda oni stupe u kontakt s prodavcem, ali smo ove godine po-nudili mogućnost da spojimo kupce i prodavce kuća. Bitno je da su svi iz Vojvodine, zato što smo mi pokrajinski zavod. Od 2014. Godine podeljeno je 115 kuća na selu, sad bi trebalo da budu podeljene 43 jer je maksimalan iznos koji dajemo parovima kao podsticaj milion dinara. Važno je da istaknem da kuća koja se kupuje ne može da košta više od dva miliona dina-ra. To je maksimalni iznos koji priznajemo, od čega Zavod daje polovinu, a ostatak kupac treba sam da obezbedi. Bitno je da nam se na kraju kupovine donese kupoprodajni ugovor s cenom kuće do dva miliona dinara. Ne ku-pujemo vile, nego kuće na selu.

Može li se za taj novac kupiti kuća?– Vojvođansko selo je toliko devastirano da

se pitam šta se radilo u poslednjih 15 godina u Vojvodini. Živim ovde predugo i znam ka-kva je Vojvodina bila i da je bila motor razvo-ja. Ovaj motor je zaribao totalno. Život danas postoji samo u sedam gradova, a čim mrdnete iz Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, da ne na-brajam sva mesta sa statusom grada, nailazi-te na prazna sela. Pre nekoliko dana putovali smo u Mađarsku na dodelu nagrade Zavodu i prolazili kroz istočni Banat. To je tuga. Prele-pa priroda, a sela potpuno prazna. U Banatu imate kuće, verovali ili ne, za samo 2.000 do 3.000 evra, i to s ogromnoom okućnicom. Mi nemamo toliko sredstava da napunimo selo, a da bismo ga razvili onoliko koliko ga je neko upropastio u prethodnih 15 godina, moramo da delujemo zajedno. Možemo dati signal Po-krajinskoj vladi i sekretarijatima s fokusom, recimo, na žensku populaciju. Da li znate da je u Vojvodini, kao i u celom svetu, viši procenat žena od muškaraca? To je ogroman potencijal, i ekonomski i turistički i demografski, koji se ne može zanemariti.

Da li su žene u Srbiji ravnopravne s muškarcima kad je reč o napredovanju u karijeri ili o visini plate?

– S gradskom Komisijom za ravnopravnost polova imamo sjajnu saradnju. Mlada pred-sednica komisije Mirjana Vasilić, za koju ćete tek čuti jer je veliki borac za ravonpravnost polova, jednog dana je došla u Zavod i pred-ložila mi da u Novom Sadu organizujemo kampanju „Dan jednakih plata”. Prema po-dacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je razlika u platama između muškaraca i žena 11 odsto, a kad je reč o istom poslu, ta razlika iznosi šest odsto. Za poređenje mo-žemo uzeti Nemačku, kojoj težimo, koja je za nas vrhunac ekonomske moći. U toj državi je razlika u platama između muškaraca i žena čak 21 odsto, verovali ili ne. Bila sam u Fran-kfurtu i razgovarala o tome s ljudima iz me-đunarodne organizacije „Vumen profešonal

organizejšen”. Oni su taj problem podigli na takav nivo da su došli čak do Amerike, gde je ta razlika još veća. Ta međunarodna organi-zacija pozvala je privredne subjekte da svake nedelje u drugom gradu Nemačke daju žena-ma popust od 21 odsto, koliko inosi i razlika u platama. To smo u junu preslikali u Novom Sadu. Mirjana Vasilić se tada obratila grad-skim subjektima da odrede dan kad će žene u prodavnicama učesnika u kampanji dobiti popust od 11 odsto. Odazvalo se preko 30 pri-vrednih subjekata. Cilj kampanje je bio da se pošalje poruka da postoji nejednakost u pla-tama, a radi se o privatnom sektoru jer u jav-nom sektoru taj problem ne postoji. Pojedini mediji i nevladine organizacije pogrešno su shvatili cilj kampanje, možda ga nismo dobro prezentovali, ne znam, ali sam dobila kritike tipa „ponovo ste ponizili žene”. Izvinjavam se, ali to nije bilo to, i verujem da oni koji su tih dana pratili medije sada znaju da postoji

razlika u platama između žena i muškaraca od 11 odsto i da treba misliti o tome.

Zar zaista verujete da je ovde svest na takvom nivou da će neko posle kampanje staviti prst na čelo i misliti o toj razlici u platama?

– Kampanja se neće zaustaviti na tome. Vrlo sam ponosna što je prvo organizovana u No-vom Sadu, koji je ipak administrativni centar u Vojvodini i mnogo je napredovao u EU in-tegracijama. Dakle, ponosna sam na to da je ta pokazna vežba, ako mogu tako da nazovem kampanju, krenula upravo iz mog grada. Zna-či, mi kao pokrajinski zavod i gradska Komisija za ravnopravnost polova kao lokalni mehani-zam ponovićemo kampanju, kako sam oba-veštena, u oktobru ili novembru. Ići ćemo i u druge gradove i pričati o tom problemu. Ako se o nečemu stalno priča, znači da negde po-stoji problem pa hajde onda zajedno da vidimo gde je.

12 13. JUL 2017.

Mesna zajednica „Omla-dinski pokret” nalazi se u severnom delu Novog Sada i pripadaju joj četi-ri bulevara i osam ulica. Nekada se taj deo grada zvao Banatić i jedan je

od najstarijih delova grada. Pre nego što su nikle mnogobrojne zgrade 1965. godine, na tom prostoru nalazile su se porodične kuće, groblje i deo zemljišta koji je kao nenaseljen bio zarastao u trsku.

Banatić i Rotkvarija. Danas se u Ba-natiću nalaze tri ulice uglavnom s kućama, a sačuvano je i staro rusinsko groblje. Nakon 1965. Banatić poprima sasvim drugačiju sliku i od mirnih ulica s porodičnim kućama poči-nje da prerasta u pravi urbani deo grada s do-bro razvijenom infrastrukturnom mrežom.

Od 1972. do 1989. postojala je Mesna za-jednica pod imenom Banatić. Formirana je iz dela MZ Rotkvarija. Njena teritorija je 1980. podeljena na tri dela. Jedan deo pripao je MZ „Omladinski pokret”, drugi je ušao u sastav Pariske komune, dok je treći činio suženi Ba-natić. Ta MZ zahvatala je manji severni deo centralne stambene zone grada, Međume-snu autobusku stanicu i Železničku stani-cu. U vreme kada je Novi Sad bio podeljen na sedam opština, ulazila je u sastav opštine Detelinara. Kada je 1989. ova Mesna zajedni-ca ukinuta, njena teritorija pripojena je MZ „Omladinski pokret”.

Danas u MZ „Omladinski pokret” živi oko 12.000 ljudi, što je ubraja u veće po broju sta-novnika, dok teritorijalno spada u srednje ve-like. Na njenoj teritoriji postoje dve srednje škole, i to Srednja mašinska i Srednja tehnič-ka škola „Mileva Marić Ajnštajn”, zatim Me-sna zajednica, Međumesna autobuska stanica i Železnička stanica, kraj nje se nalazi i Topla-na Sever, s druge strane su Železnički park i Dom zdravlja, poznatiji kao Rumenačka am-bulanta, itd. Teritorija na kojoj se nalazi Ba-natić oivičena je Bulevarom Jaše Tomića, Bu-levarom oslobođenja, Bulevarom kralja Petra Prvog i Rumenačkom ulicom.

U ovoj MZ pretežno je zastupljena blokov-ska kolektivna gradnja, sa 170 ulaza i nekoliko desetina porodičnih kuća koje su opstale u svega tri ulice – u Paje Markovića Adamova, gde je počela zamena individualne gradnje za manje stambene objekte, ali su brojnije porodične kuće, u Bačkoj ulici i Ulici Jovana Hranilovića, u kojima je isključivo zastupljena individualna gradnja, i delom u Rumenačkoj ulici, gde je tendencija da se stare kuće zame-ne za spratne objekte. Žitelji su veoma pono-sni na svoju MZ, na to kako je urbanistički rešena kao i na to kako funkcioniše najmanja lokalna samouprava.

– MZ „Omladinski pokret” je mesna zajed-nica otvorenih vrata. Tako je zovem jer su njena vrata zaista otvorena za sve građane. Tu se organizuju besplatni časovi joge za sve koji žele da dođu. Takođe, moguće je kori-stiti besplatan internet u njenim prostorija-ma. Najveća vrednost ovog mesta je ogranak Gradske biblioteke, koja iz dana u dan pove-

Žitelji su veoma ponosni na svoju Mesnu zajednicu, na to kako je urbanistički rešena i kako funkcioniše kao najniža lokalna samouprava

Kraj u KoMe se znaju i stari i Mladi

Mz „omladinski pokret” zajednica otvorenih vrata

� 1313. JUL 2017.

ćava kolekciju knjiga zahvaljujući građanima koji ih poklanjaju. Tu ima starih ali i novih izdanja. Učlanjenje je besplatno. Moja deca su oduševljena. Svaki drugi dan idu i uzimaju novu knjigu. Uz to dobra bibliotekarka sva-ke nedelje za njih organizuje po jednu krea-tivnu radionicu. Takođe besplatnu. Mnogo smo srećni što smo blizu ove mesne zajed-nice. Ona bi trebalo da bude primer svima ostalim u gradu – kaže jedna od žiteljki ovog dela grada.

Problemi s bezbednošću se rešava-ju. Kada je u pitanju bezbednost i poštovanje javnog reda i mira, građani imaju primedbe pošto su ponekad najstariji i najmlađi žitelji ove Mesne zajednice ugroženi i meta su hu-ligana, kažu oni. Taj problem s bezbednošću najviše se javlja zbog, kako kažu, blizine Žele-zničke i Autobuske stanice, a ima problema i zbog dve srednje škole gde se okupljaju mla-di koji nisu učenici i često se sukobljavaju i obračunavaju s đacima.

– Policija patrolira, ali i pored toga dešavaju se prepadi na ulici i krađe, a i incidenti među učenicima za vreme školske godine. Mladi se okupljaju na školskim terenima da bi se bavili sportom, ima i onih koji dođu da bi ih izazi-vali, kao i vrlo bahatih dilera – kaže stariji sugrađanin koji se često šeta po kvartu.

Prema njegovim rečima, komunalna po-licija slabije reaguje na pozive i zato se tim povodom češće obraćaju Mesnoj zajednici. Kaže da nadležni iz MZ čine sve kontakti-rajući s komunalnom policijom i policijom, kojima prenose prigovore i žalbe građana pa onda kontrola bude učestalija.

– Imamo dosta omladine, a pošto živimo u zgradama i deca se uglavnom igraju u dvori-štima, bude vike i galame u vreme odmora, naročito po podne. Nama starijima to smeta, ali moramo i mi biti tolerantniji. Sreća je da imamo park u blizini pa mnogi roditelji decu odvode tamo da se igraju, naravno, kada nije ovako toplo kao ovih dana. Onda svi idu na bazen, koji nam je veoma blizu, ili na Dunav – objasnio je Nenad Popović.

Kaldrma odoleva. Najveći problem

ipak je u Ulici Paje Markovića Adamova i čini se da još dugo neće biti rešen. U toj ulici, koja je u zaleđini dveju škola, atmosferska kana-lizacija nije dobro urađena, a fekalna je pre-sečena kada se radila nivelacija Rumenačke ulice, i kako nam kaže žiteljka te ulice, dvaput mesečno dolaze cisterne da im prazne cevi od fekalija.

– Ne znamo zašto to još nije rešeno, a prva smo zona kada je u pitanju plaćanje poreza i u krajnjoj liniji, ovo je 21. vek, a mi nemamo kanalizacioni priključak, maltene u centru grada. To nije naša greška nego greška onih koji su nekada radili uređenje ulica i komu-nalne infrastructure, a to nisu do kraja zavr-šili – objasnila je K. R. i dodala da je toplovod-na mreža provučena kroz ulicu i da su svega četiri objekta priključena na nju.

U toj ulici ima i nerešenih imovinskoprav-nih odnosa, a prema detaljnom urbanistič-kom planu, tu će se zidati škola i vrtić. Na

jednom kraju ulice na gradskom građevin-skom zemljištu izgrađeno je 78 garaža čiji su vlasnici s Gradom potpisali ugovore o korišćenju pre 30 godina. Postoji odluka da se te montažne garaže sruše kada se plac bude privodio nameni, a namenjen je za školu. Zbog toga se odlaže i rekonstrukcija saobraćajnice koja je od kaldrme, pa i in-frastrukture koja bi verovatno konačno bila urađena prema standardima. Javna rasveta je dobra kao i u drugim ulicama u ovoj Me-snoj zajednici.

Grejanje rekonstruisano. Komunal-na infrastruktura u MZ „Omladinski pokret” je stara, pogotovo u pojedinim delovima. Ovog proleća Toplana je u Omladinskog po-kreta i na Bulevaru Jaše Tomića rekonstrui-sala toplovodnu mrežu tako da bi da naredne grejne sezone trebalo da budu otklonjeni svi problemi s grejanjem stanova i lokala.

U Ulici Omladinskog pokreta problema-tične su kanalizaciona mreža i atmosferska kanalizacija. To je višegodišnji problem zbog kog su stanovnici tih ulica ugroženi prilikom svake kiše jer im ulazi budu potopljeni. Tako-đe, problematičan je deo Bulevara Jaše Tomi-ća preko puta benzinske pumpe.

Gradsko zelenilo dobro radi, kako u me-đublokovskom zelenom pojasu tako i u parku, kažu zadovoljno naši sagovornici. Zbog prekopavanja ulica često im krpe sa-obraćajnice, ponegde ima udarnih rupa, ali to se uglavnom sanira pa sugrađani nema-ju primedbe, mada kažu da bi moglo biti i mnogo bolje. Pre nekoliko godina dosta je uloženo u rekonstrukciju sportskih terena i dečjih igrališta. Izgrađeno je i nekoliko novih prostora za decu. Čistoća je u nekim delovima zamenila nadzemne kontejnere podzemnima, ali ima još onih koje bi tre-balo zameniti.

14 13. JUL 2017.

Stanovanje uz podršku najbezbolniji način oSamoStaljivanja oSoba S invaliditetom p

rogram „Male kućne zajednice – stanovanje uz podršku” bavi se daljim razvijanjem alterna-tivnog oblika trajne podrške osobama s intelektualnim teškoćama i osobama s autiz-mom, obezbeđivanjem uslova

za njihovo uključivanje u zajednicu, progra-mom stanovanja u uobičajenim stanovima u zajednici uz podršku stručne službe.

Programom je predviđena i priprema za stanovanje uz podršku za osobe s autizmom, s obzirom na to da je autizam specifičan, sve-prožimajući razvojni spektar poremećaja, pored smetnji u komunikaciji, socijalizaciji i oblasti emocija i ponašanja, osobama s au-tizmom veliki problem može da izazove pro-mena svakodnevne rutine.

Prvi u Srbiji. Ovim programom omo-gućava se osobama s autizmom postepeno

Predrasude onemogućavaju

napredakAutor: marija magdalena idei trifunović

1513. JUL 2017.

navikavanje na život u grupi, odvajanje od roditelja i prihvatanje novih životnih aktiv-nosti, postepena i unapred isplanirana pri-prema za uključivanje u program stanovanja uz podršku.

Ono čime se ponosi direktorka ŠOSO „Mi-lan Petrović” Slavica Marković jeste nova po-rodična zajednica čiji su stanari osobe s au-tizmom.

– Osnovali smo jednu zajednicu s podrš-kom osobama s autizmom i ona je prva u Sr-biji. To su mladi ljudi koje ja pamtim još kada su došli kod nas u vrtić. Rasli su s nama i stasali. Intenzivno smo se njima bavili i sva-kodnevno se nisu uočavale promene. One su postale vidljive posle 20 godina – navela je Markovićeva.

Prema njenim rečima, grupa njih imala je pripreme tri-četiri godine za stanovanje uz podršku i sada su u kući na Tatarskom brdu.

– Žive bez roditelja uz podršku stručnjaka. Njih roditelji dovedu ponedeljkom u dnevni boravak na Klisu. S terapeutima odlaze u vilu i ostaju do petka. Za vikend idu u svoje po-rodice. Za to vreme dve nove grupe odlaze u vilu, gde se radi na pripremi za stanovanje uz podršku kako bi se osnovale nove zajednice – objašnjava Markovićeva sistem pripreme i načina funkcionisanja zajednice.

Različiti, a podržavaju se. Drugi sta-nari malih kućnih zajednica jesu osobe s in-validitetom koje imaju Daunov sindrom ili osobe s kognitivnim smetnjama, višestrukim i potpuno različitim.

– Ali smo mi s urađenim procenama i u saradnji s roditeljima sagledali da oni mogu funkcionisati zajedno i da mogu biti podrška jedni drugima, horizontalna i vršnjačka, ali uz pomoć stručnjaka. Oni funkcionišu uz do-maćicu koja je podrška. Sami spremaju obro-ke, čiste i na različite načine doprinose životu u zajednici spram svojih afiniteta i mogućno-sti – kaže Markovićeva.

Prema njenim rečima, pripreme su važan deo buduće male kućne zajednice.

– Tokom celog leta rade se pripreme u kam-povima na Čeneju. U njima se nalaze ljudi koji će jednog dana biti članovi kućnih za-jednica. Stručnjaci terapeuti, defektolozi, psiholozi, lekari, inženjeri, profesori i drugi sagledavaju svako iz svog ugla te mlade ljude i na osnovu njihove pojedinačne procene pravi se timska, na osnovu koje se izrađuju indivi-dualni obrazovni planovi za školu, a posle i individualni planovi usluga za svakog pona-osob – napominje Markovićeva.

Učenje životnih veština. Nakon što se stvore uslovi za smeštaj korisnika u stanove u lokalnoj zajednici, stručni tim obezbeđuje asistenciju u svakodnevnim aktivnostima, kao i trening životnih veština. Korisnicima podršku u svakodnevnim životnim aktivno-stima pružaju asistentkinje i članovi struč-nog tima. Podrška je prilagođena potrebama korisnika i može trajati od nekoliko sati do 24 sata.

U pripremnom kampu radi se na treningu životnih veština.

– To znači da, na primer, kad ustanu od stola, svako od njih pere sudove, a kolega koji im pomaže, uči ih kako da koriste sunđer i da operu šolju, čašu ili tanjir. Zašto je to bitno uraditi? Zato što su roditelji bolećivi prema svojoj deci. Nije razlog to što roditelji ne žele da uče decu, nego to što ih gledaju kao svoju decu kojoj je potrebna briga, a oni su zapra-vo ljudi. Recimo, kolege koje su podrška u malim kućnim zajednicama, snimaju decu kako rade, usisavaju i obavljaju razne kućne poslove i šalju roditeljima snimak. Roditelji jednostavno ne veruju da su to njihova deca i da su sposobna da rade mnoge stvari, čak i da nožem seku hleb, mažu ga i prave sendviče – priča Markovićeva.

Proces pružanja usluge, ima za cilj da odgo-vori potrebama korisnika, i to na način koji je u skladu s njegovim ličnim karakteristikama, životnim kontekstom i uslovima u sredini u kojoj živi, pa je iz tog razloga, pre pružanja usluge, kao i tokom ostvarivanja usluge, ne-ophodno upoznati korisnika i prikupiti sve važne podatke koji će stručnom timu pomo-ći da usluga koju oni pružaju bude primere-na potrebama korisnika i da korisnik njome bude zadovoljan. To znači da treba uraditi različite procene i planiranje usluge.

Iskazivanje želja. Korisnici programa, kao i ostali zainteresovani učenici i korisnici škole, prolaze i kroz program samozastu-panja kako bi usvojili veštine samozastupa-nja i tako postali aktivni učesnici u borbi za svoja prava, izražavanjem vlastitih stavova i mišljenja, navodi Markovićeva. Veoma je važno da sve osobe mogu da iskažu svoje želje. Samim tim sebe zastupaju i koriste sva prava koja su im planetarnim zakonima zagarantovana.

Markovićeva naglašava da predrasude o osobama s invaliditetom nisu realne jer one mogu mnogo više i da urade i da iskažu.

– Ne greše samo roditelji nego i mi struč-njaci. Samo im treba dati da rade. I svi ti predmeti koje ne izučavaju u školi, moraju im biti pruženi kroz životne veštine. Njima je potrebna primenjena matematika, a ne trigo-nometrija jer ako su stolari, samo uz prime-njenu matematiku bolje savladavaju zanat. I samo je važna vežba, vežba i vežba jer tada se

svaki pokret automatizuje – napominje Mar-kovićeva i dodaje da mnogo rade na tome, da imaju mnogo timova i da su decentralizovani jer drugačije ne bi mogli ni da funkcionišu.

Ko se pita. Inicijativa uključivanja u male kućne zajednice potiče najpre od roditelja na osnovu anketa koje se rade u školi ili u dnev-nim boravcima.

– Bitne su i informacije koje im dajemo. Na osnovu toga roditelji se prijavljuju socijalnom radniku i psihologu da žele da im deca žive u zajednici. Razgovaramo zatim o mogućnosti-ma – kaže Markovićeva.

A prvi poriv da roditelji budu zaintereso-vani za zbrinjavanje dece tako da se ona osa-mostale jeste, kako kaže Markovićeva, strah od sopstvene starosti.

– Strah da će im deca završiti u instituciji na prvom je mestu kada se odlučuju da uđu u program. Istovremeno, ako imaju drugo dete, žele da ono živi normalan, rasterećen i slobo-dan život, koliko je to moguće, naravno. Toga roditelji postaju svesni tek u poznim godina-ma. S druge strane, u kućnu zajednicu mogu da uđu i preko centra za socijalni rad, na čijoj se evidenciji nalaze ljudi koje bi trebalo neg-de smestiti jer moraju izaći iz rezidencijalnih ustanova – objasnila je Markovićeva.

Napominje da je cilj programa stanovanje uz podršku, širenje i budžetiranje za nared-nu godinu.

– Sagledavamo stanje i pravimo projekci-ju koliko bi nam trebalo novca za proširenje kućnih zajednica s većim brojem korisnika. Na osnovu toga pravimo planove i prosleđu-jemo ih lokalnoj samoupravi da bi nam obez-bedili novac za projekat. Novi Sad podržava svaku našu inicijativu – rekla je Markoviće-va.

Popularizacija fondacije. Kao po-drška osnovnom cilju programa, stanovanju uz podršku osoba s invaliditetom, Fondacija Milan Petrović baviće se ostvarivanjem hu-manitarnih ciljeva i solidarnosti među člano-vima fondacije, saradnjom s organizacijama i institucijama, stvaranjem uslova za pruža-nje servisne podrške osobama s invalidite-tom i stvaranjem uslova za formiranje malih kućnih zajednica odnosno obezbeđivanjem stambenih jedinica od donatora radi smešta-ja korisnika usluge „Male kućne zajednice”.

– Takođe, veoma nam je važno da popula-rizujemo fondaciju kako bi se roditelji odlu-čili da sa sigurnošću ostave svoju nekretni-nu koja će se koristiti isključivo za smeštaj porodičnih zajednica, prvenstveno njihovog deteta – objasnila je Markovićeva.

To je složena priča jer poklanjanje stana ili kuće nosi velike rizike.

– Uvek ima rodbine koja nije brinula o de-tetu, ali traži svoj deo nasleđa kada dođe do toga. Zato smo ozbiljno pristupili fondaciji i Upravni odbor čine isključivo advokati. Ugo-vori su vrlo detaljno, precizno i jasno formuli-sani, od najbanalnijih detalja do najsloženijih eventualnih situacija koje bi mogle ugroziti ceo projekat – rekla je Markovićeva.

U malim kućnim zajednicama deca obavljaju razne kućne poslove, a roditelji jednostavno ne veruju da su to njihova deca i da su sposobna da rade mnoge stvari, čak i da nožem seku hleb, mažu ga i prave sendviče

16 13. JUL 2017.

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

13. JUL 2017. 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.com

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18 13. JUL 2017.

1913. JUL 2017.

Ovogodišnji Exit pod mo-tom Leto ljubavi obele-žio je pola veka od po-četka hipi pokreta i svake večeri na Petro-varadinsku tvrđavu do-veo 50.000 mladih iz

68 zemalja da slušaju hiljadu izvođača na preko 40 festivalskih bina. Zamisli-te samo ove države: Brazil, Indija, Kina, Malezija, Argentina, Kuba, Južnoafrička Republika... A o regionu i Evropi da i ne govorimo.

Svaki muzički pravac koji postoji u svetu, sve što se snima moglo se čuti tokom tih pet festivalskih dana. Počelo je još u sredu, nultog dana, s Kilersima i Van Gogom i već tad se videlo da će Exit, koji je ove godine postao punoletan, biti poseban. Cene uop-šte nisu bile naivne, recimo za Kilerse, koji su došli pravo s najvećeg evropskog festiva-la u Glastonberiju, trebalo je dati 2.990 di-nara za parter ili 4.990 dinara ako ste hteli da budete blizu bine. Paralelno na Guarana No Sleep festivalu nastupali su i Džef Mils, Elen Alijen...

U četvrtak, prvog dana, zvezda otvara-nja festivala bio je Lijam Galager, a još su svirali Jesus and Mary Chain, Alan Voker, Pol Kalkbrener, Recondite, Red Axes i mno-gi drugi.

Provod u petak uveče nije propao zbog jakog vetra i kiše, naprotiv, igralo se i pe-valo do sitnih sati uz Years & Years, Solo-mun b2b Dixon, Jake Bugg, Black Coffee, The Damned, Džejmi Džouns, Black Sun Empire... Jedan od vrhunaca svakako su bili trubači Dejana Petrovića, koji su svi-rali pred prepunim gledalištem.

U subotu je tradicionalno najveća ludni-ca na Exitu, ovaj put uz Džejsona Derula i ni manje ni više nego Zvonka Bogdana, a pomgali su im Djuk Dumont, Robin Šulc, Noisia, Discharge... Te večeri okupile su se rekordne 52.000 posetilaca.

I tako sve do poslednjeg festivalskog dana, nedelje, bolje reći, do ponedeljka uju-tro, kad su nastupili Hardvel i Rag’n Bon.

Organizatori će uistinu morati da se po-trude da nagodinu nadmaše sami sebe.

Na 18. Exitu više od 215.000 mladih iz 68 zemalja i hiljadu izvođača

Evropski VavilonAutor: Miloš Dukić Foto: Andraš Otoš

20 13. JUL 2017.

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

2113. JUL 2017.

Novosađanka Ana Stanković pred-stavljala je Srbiju na upravo završe-nom takmičenje za mis turizma sveta u Grčkoj i osvojila

čak tri titule!– Došlo je trideset misica, od Ame-

rike i Meksika do Australije i Evro-pe. Najpre smo bili na Mikonosu u kući najpoznatijeg grčkog dizajnera. Zatim smo išli u Atinu pa na sever u Larisu, gde smo imali male mod-ne revije i prvo takmičenje. I odmah sam proglašena za Mis bjuti, najlepšu devojku bez šminke. Zatim su u Lu-trakiju bile poslednje pripreme pred glavno takmičenje 30. juna. Osvojila sam titule Mis jang i Mis nacionalni kostim. Glavnu titulu ponela je Au-stralijanka. Ovo je već peti put da je Srbija učestvovala na Izboru za mis turizma sveta, ali nikada nismo bili ovako uspešni.

Ana kaže da joj uspeh u Grčkoj mnogo znači za karijeru modela.

– Ali i dalje vanredno idem u Srednju medicinsku školu, želim da upišem psihologiju, ali paralel-no radim za modnu agenciju u Beču. Preko leta ću biti u Grčkoj, nastupa-ću za više agencija. Najviše volim da radim revije za dizajnere jer me to ispunjava, volim kada mogu da šetam i kada osetim reakcije ljudi oko mene. Imam dosta drugarica koje rade u Njujorku i Parizu, rekle su mi toliko korisnih saveta. Moraš

biti samouveren, to je najvažnije, ali isto tako i onaj iks fak-

tor da bi te pogurao da budeš drugačiji. Ako

veruješ u sebe i ako misliš da si

baš ti prava za taj posao, si-gurno će te primetiti.

Naša mi-sica kaže da bi žele-la da radi u najve-ćim mod-nim cen-

trima.– Nije tamo

uopšte opasno kako ljudi obič-

no misle, ako ba-rem malo razmišljaš

svojom glavom. Treba se paziti, uvek ima nebez-

bednih agencija i treba se dobro raspitati, ali ako je odgovor poziti-van, onda je ovaj posao pravo uživa-nje.

Veliki uspeh manekenke ane stankoVić na izboru za mis turizma sVeta

Autor: P. Joksović

Triput najlepša u Grčkoj

22 13. JUL 2017.

Toplana posluje poziTivno i ulaže u vrelovodnu mrežu

zima s minimalnim havarijama,

leto s maksimalnim angažovanjem

Toplana je prošlu godinu završila s pozitivnim rezultatom u iznosu od 934,5 miliona dina-ra. Pored redovnih ra-dova na remontu i re-vitalizaciji vrelovodne

mreže, u ovoj godini Novosadska to-plana će, od sopstvenih sredstava, fi-nansirati realizaciju nekoliko velikih projekata, između ostalih, još jedno kogeneraciono postrojenje na Toplot-nom izvoru „Jug”.

Bez pauze u radu. Kraj grejne sezone u Novosadskoj toplani rezer-visan je, kao i svake godine, za radove na sanaciji dotrajalih deonica vrelo-voda i radove na modernizaciji teh-ničkog sistema.

– Grejna sezona 2016/2017. godine protekla je s minimalnim brojem ha-varija, pogotovo ako se u obzir uzmu duga zima, izuzetno niske tempera-ture i starost vrelovoda, koja na po-jedinim mestima prelazi i 35 godina. Ovako dobrom rezultatu prethodi-li su obimni radovi na mreži u leto 2016. kako bismo narednu grejnu se-zonu dočekali s još pouzdanijom vre-lovodnom mrežom i nastavili trend smanjenja broja havarija – rekao je di-rektor Toplane Dobrosav Arsović.

U ovu građevinsku sezonu Toplana je ušla s dugačkom listom plana ak-tivnosti, kaže prvi čovek ovog pre-duzeća.

– I pored sniženja cena za isporuče-nu toplotnu energiju za grejanje i pri-premu tople potrošne vode za sve ka-tegorije potrošača, uz podršku Grada

kao osnivača, menjajući stil i način rada, a rukovodeći se principima raci-onalnosti i efikasnosti, uz maksimal-nu štednju na nivou celog preduzeća, i prethodna poslovna godina uspešno je završena uz pozitivan poslovni re-zultat u iznosu od 934,5 miliona di-nara, dok neto dobitak iznosi 833,3 miliona. Ukupni rashodi su u 2016. za sedam i po odsto bili manji nego 2015 – poslovni za 8,46% a finansijski rashodi zbog poboljšane likvidnosti i blagovremenog plaćanja obaveza za čak 31,02% – naveo je Arsović.

Prema njegovim rečima, dodatni prihodi od maja 2016. u iznosu od 333 miliona dinara, ostvareni su prodajom električne energije iz kogeneracionog postrojenja na „Zapadu”. Toplana je do danas na ime poreza za ostvare-nu dobit u 2016. i akontacije poreza za 2017. uplatila u budžet Republike iznos od 210,4 miliona dinara.

Rezultati greju zimu. Kao re-zultat dobrog poslovanja, navodi Ar-sović, za 2017. može se opredeliti čak milijardu i 150 miliona dinara samo za rekonstrukciju vrelovodne mreže, što je čak duplo više nego u 2016. Iz budžeta Grada Novog Sada, osniva-ča preduzeća, za 2017. izdvojeno je 76,3 miliona dinara za rekonstrukciju 1.250 metara trase vrelovoda i vre-lovodnih priključaka u Kosovskoj ulici, gde je planirana zamena 2.500 metara starih čeličnih cevi u beton-skom kanalu novim predizolovanim cevima.

Svi ostali radovi na rekonstrukci-jama vrelovodne mreže, kao i reali-

zacija svih projekata na moderniza-ciji i unapređenju tehničkog sistema Novosadske toplane, biće finansirani iz sopstvenih sredstava preduzeća, napominje Arsović.

– Ostatak radova na rekonstrukciji vrelovoda finansira se iz sopstvenih sredstava preduzeća.

– Završeni su radovi na rekonstruk-ciji vrelovoda i priključaka u bloku ulica Kornelija Stankovića, Janka Čmelika i Teodora Kračuna, potom u bloku ulica Jovana Boškovića, Mak-sima Gorkog i Jovana Đorđevića, kao i na neparnoj strani Šekspirove ulice. Takođe su završeni i radovi na rekon-strukciji u Ulici Omladinskog pokre-ta i na Bulevaru Jaše Tomića. Plani-ranom dinamikom odvijaju se radovi na 750 metara trase vrelovoda na Bu-levaru Slobodana Jovanovića, potom u bloku Arse Teodorovića i Masariko-ve, gde je u toku rekonstrukcija 600 metara vrelovodne mreže. Otpoče-ti su i radovi na rekonstrukciji 1.250 metara vrelovoda u Ulici Novosad-skog sajma i na 1.100 metara vrelo-voda u bloku Janka Čmelika, Milana Protića i Boška Vrebalova, kao i bloku Trga Ferenca Fehera i ulica Maksima Gorkog, Jovana Đorđevića, Vladike Platona i Polita Desančića. Ništa ma-nje nisu intenzivni ni radovi na 1.000 metara trase magistralnog vrelovoda na Bulevaru oslobođenja i Bulevaru Slobodana Jovanovića, potom u blo-ku Almaške i Pavla Stamatovića, kao ni radovi na izgradnji vrelovodnih priključaka za novoizgrađene objek-te širom grada – nabrojao je direktor Toplane.

Autor: marija magdalena idei Trifunović

2313. JUL 2017.

Petrovaradinci s novim cevi-ma. Arsović kaže da su do kraja gra-đevinske sezone Novosadske toplane planirani i radovi na rekonstrukciji deonica vrelovoda i vrelovodnih pri-ključaka u bloku Marudićeve ulice i ulica Bogdana Garabandina i Sestara Ninković.

– Radovi na vrelovodu izvodiće se i u bloku ulica Miroslava Antića, Vase Stajića, Milete Jakšića i Vojvođanskih brigada, potom u Ulici Stanoja Sta-nojevića, takođe i u bloku Bulevara vojvode Stepe i Bulevara kneza Milo-ša, kao i u bloku ulica Janka Veselino-vića, Kornelija Stankovića i Ilije Bir-čanina. Za 2017. godinu planirano je proširenje vrelovodne mreže Novo-sadske toplane, i to za oko 200 meta-ra u Kopernikovoj ulici. Takođe je za tekuću građevinsku sezonu u planu izgradnja 20 vrelovodnih priključaka za novoizgrađene objekte.

Ništa manje radno leto neće biti ni na konzumnom području Petrovara-dina, gde je vrelovod najstariji i ima čak preko 35 godina.

– Držeći se principa da su najsta-rije i najnepouzdanije deonice vrelo-voda, gde je zabeležen najveći broj havarija, prioriteti za rekonstrukci-ju, planirani su i radovi na podmla-đivanju vrelovoda u Petrovaradinu. O velikom značaju radova na rekon-strukciji vrelovodne mreže i priklju-čaka najbolje svedoči činjenica da je upravo zahvaljujući ovim radovima od 2012. do 2016. stepen korisnosti distributivnog sistema povećan sa 88 na 90 odsto, što je veliko postignu-će s obzirom na dužinu vrelovodne

mreže u Novom Sadu, kao i na broj objekata i kućnih podstanica – naveo je Arsović.

Bez pomoći TE-TO. Planiranje i realizacija radova na modernizaciji tehničkog sistema konstantni su, bez obzira na period u godini, tj. na to da li je grejna sezona u toku ili nije.

– U vezi s tim najaktuelnije su pri-premne radnje na realizaciji projekta izgradnje kogeneracionog postroje-nja na Toplotnom izvoru „Jug”, in-stalisane snage četiri i po megavata. Najjači motiv za izgradnju još jednog kogeneracionog postrojenja jeste ide-ja da se potpuno iskoristi pogodnost Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije, koja je na snazi do kraja 2018. Dakle, To-plana nastavlja s plasiranjem elek-trične energije u elektrodistributivnu mrežu po stimulisanoj ceni, kao po-vlašćeni proizvođač električne ener-gije – kaže Arsović.

Procenjena vrednost projekta je 384 miliona dinara i potpuno će biti finansiran iz sredstava Toplane, dok će se radovi izvoditi u drugoj polovi-ni tekuće i u prvoj polovini naredne godine.

– Kada je reč o toplotnim izvori-ma, u toku su pripremne radnje za realizaciju projekta izgradnje novog kotla na Toplotnom izvoru „Istok”, nakon čega će istočni deo grada ima-ti sasvim novu i tehnički savreme-nu toplanu, koja će i pri niskim tem-peraturama raditi samostalno, bez spregnutog režima rada sa TE-TO Novi Sad. I ovaj projekat Toplana

će potpuno finansirati iz sopstve-nih sredstava u visini od 325 mili-ona dinara.

Automatizacija podstanica za 400 objekata. Toplana u ovoj godini nastavlja i s radovima na au-tomatizaciji kućnih podstanica radi povezivanja na sistem daljinskog nadzora i upravljanja.

– Za ovu godinu planirana je au-tomatizacije još 400 kućnih pod-stanica velikih snaga, što će biti finansirano iz sredstava Toplane. Radovima na automatizaciji pod-stanice obuhvaćena je zamena svih mašinskih elemenata u podstanici, regulatora pritiska, sigurnosnih ven-tila, kombi regulatora protoka itd. i ugradnja novih, zamena kompletne električne instalacije i ugradnja no-vog razvodnog ormara podstanice, automatizacija regulacionih krugo-va grejanja i tople potrošne vode, komunikaciono povezivanje merila toplote, kao i povezivanje podsta-nice na sistem daljinskog nadzora i upravljanja. Svi radovi na automa-tizaciji kućnih podstanica biće fi-nansirani iz sredstava Novosadske toplane, i to u iznosu od 350 miliona dinara – kaže Arsović.

Kako je istakao na kraju, danas je Toplana preduzeće koje je likvidno, poštuje rokove za izmirenje obave-za, kako za isporučene količine gasa tako i za izmirenje svih ostalih dos-pelih obaveza. Novosadska toplana nije korisnik tekućih subvencija Gra-da Novog Sada i velike projekte rea-lizuje iz sopstvenih sredstava.

Kao rezul-tat dobrog poslova-

nja, za 2017. možemo

opredeliti čak mili-

jardu i 150 miliona di-nara samo za rekon-strukciju

vrelovod-ne mreže

24

historia magistra vitae est

13. JUL 2017.

Dva veka od svirepog ubistva vožda Kara-đorđa, ličnosti koja zauzima centralno mesto u usmenoj istoriji srpskog na-roda, kao i u epskoj

vertikali u kojoj se narodna istorija piše i pamti po junacima, trenutak je da se podsetimo velikih nacionalnih previranja i rađanja savremene srp-ske države, a ujedno da odamo duž-no poštovanje i očuvamo sećanje na važne događaje i znamenite ličnosti koje su obeležile najveću epopeju srpske istorije u novom veku – kažu Gordana Bulović i Mirko Peković u katalogu „Vožd Karađorđe, otac Sr-bije” pripremljenom za upravo otvo-renu izložbu „Kojekude Karađorđe”, koja će u Zbirci strane umetnosti u Dunavskoj 29 trajati do 5. septem-bra.

„Slobode snago, Srbska roda slavo”. U bunama i vojevanjima, kako Vuk Karadžić naziva srpsku revoluciju, Karađorđe je plenio hra-brošću i osećanjem pravde. Sveu-kupnom ličnošću, istorijskom ulo-gom, Karađorđe, koji od naroda nije nazvan ni knezom ni kraljem, pro-zvan je jednostavno Voždom, ime-nom koje znači: prvi predvoditelj i komandant Serbije.

Jovan Hadžić 1838. godine u „Nad-pisu na obraz Karađorđa” kaže:

Ti koji mesec mišicom obaraš,I sunce veri, otečestvu stvaraš,Prijmi nam venac, o junačka Glavo!Slobode snago, Srbska roda slavo!

Buđenje usnule državotvor-ne svesti srpske nacije. Prateći njegovo kretanje po bespućima, sta-zama i drumovima širom Srbije, nje-govi zastanci, bivaci, kućišta i zdanja priča su o životu heroja topolskoga, kako ga Njegoš naziva, mogu istovre-meno biti i priča o sudbini srpskog naroda njegovog vremena. Karađor-đe Petrović (1752 (?) –1817) verhovni vožd naroda serbskog, kako stoji na zvaničnom pečatu iz vremena po-

Vožd KarađorđeIzložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića

otac Srbije

2513. JUL 2017.

dizanja Prvog srpskog ustanka, gde je urezana njegova puna titula, pro-budio je usnuli duh i državotvornu svest srpske nacije i osnažio misao-ni i poetski zanos o srpstvu i kosov-skom mitu.

Tako je u rodoslovnom pamćenju i očuvanom narodnom predanju Kara-đorđeva porodica izdanak znamenite srednjovekovne vlastelinske loze Vu-jinovića, velmoža iz vremena Stefana Dečanskog i cara Dušana i srodnika Nemanjića.

Odjek u četiri carstva. Pucanj iz Karađorđeve kubure 1804. godine izazvao je velike potrese u turskoj ca-revini, a veliku pažnju i oprez u još tri velika evropska carstva: francuskom, austrijskom i ruskom. Bio je to neza-ustavljivi proces ka nacionalnoj slo-bodi Srba u Habzburškoj monarhiji koji će uticati na stvaranje krunske zemlje u Austrijskoj carevini nazvane Srpsko Vojvodstvo i Tamiški Banat (1849–1860), a vek kasnije i pripajanje nekadašnjeg Vojvodstva matici Srbiji 1918. godine.

Prvi koraci u stvaranju temelja nove države bili su ujedno i bašti-na potomstvu. Najvažnija ustano-va ustaničke Srbije bila je Narodna skupština, koju su činili najistaknutiji narodni prvaci, vojskovođe i svešte-nici. Potom su ustanici 1805. godine osnovali Praviteljstvujušči sovjet ser-bski, koji je od 1811. prerastao u izvrš-ni organ vlasti sa šest popečiteljstava (ministarstava).

Temelj svim balkanskim drža-vama. Karađorđe nije znao sve ono što su znale vojskovođe koje su po-tekle iz velikih vojnih škola i velikih vojnih centara, ali je stekao jedno ži-votno iskustvo, jednu empiriju koju je nametala istorijska realnost našeg podneblja koje je bilo čvrsto vezano s Evropom. Stoga, značaj srpske re-volucije nije u tome da je ona izgra-dila srpsku nacionalnu svest, nego u tome što je od te svesti stvorila pod-logu za postojanje suverene nacio-nalne države. Na toj osnovi su izgra-đene sve buduće srpske države. I ne samo to, već i nešto mnogo više: ona je postavila temelje svim državama na balkanskom prostoru za sva bu-duća vremena.

O Voždu Prvog ustanka je mnogo toga ispevano i ispisano. On je, kako za života, a naročito posle tragične smrti, bio epski junak i lik, koji je če-sto pobuđivao pažnju narodnih pe-vača i pisaca. Prikazivan je kao goro-stas, tvorac srpske revolucije, epski junak i legenda, hajduk po krvi i tra-diciji svoje sredine, junak po srcu, hrabar i odlučan da krene u borbu na bojnom polju. Njegov primer zadiv-

ljuje, a njegova vera osvaja. On udah-njuje život srpskoj duši.

Evo tajna besmrtnika. Petar II

Petrović Njegoš u Posveti prahu oca Srbije peva:

Nek se ovaj vijek gordi nad svije-ma vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima. U nj se osam blizanacah u jedan mah iznjihaše iz kolevke Belonine, i na zemlji pokaza-še: Napoleon, Karlo, Bliher, knez Ve-lington i Suvorov. Karađorđe, bič tir-janah, i Švarcenberg i Kutuzov. Arei je, strava zemna, slavom bojnom njih opio i zemlju im za poprište, da se bore, naznačio.

Iz grmena velikoga lafu izać trud-no nije, u velikim narodima geniju se gnj’jezdo vije: ovde mu je pogotovu materijal k slavnom djelu i trijumfa dični v’jenac, da mu krasi glavu smje-lu. Al’ heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bje-hu, k cilju dospje velikome: diže na-rod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši.

Evo tajna besmrtnika: dade Srbu stalne grudi; od viteštva odviknu-ta u njim lafska srca budi. Faraona istočnoga pred Đorđem se mrznu sile, Đorđem su se srpske mišce s vi-teštvom opojile! Od Đorđa se Stam-bol trese, krvožedni otac kuge, sa-bljom mu se Turci kunu – kletve u njih nema druge.

....................

....................

....................Da, viteza sustopice tragičeski ko-

nac prati:tvojoj glavi bi suđeno za v’jenac se

svoj prodati!............................................................Pokoljenja djela sude, što je čije

daju svjema! Na Borise, Vukašine, opšta grmi anatema, gadno ime Pi-zonovo ne sm’je kaljat mjesecoslov, za Egista uprav sliči grom nebesni, sud Orestov.

....................

....................

....................Nad svijetlim tvojim grobom zloba

grdna bljuva tmuše, al’ nebesnu silnu zraku što ć’ ugasit tvoje duše? Plačne, grdne pomrčine – mogu l’ one svje-tlost kriti? Svjetlosti se one kriju, one će je raspaliti.

Plam će, vječno životvorni, blistat Srbu tvoje zublje, sve će sjajni i čude-sni u vjekove bivat dublje.

....................

....................

....................Zna Dušana rodit Srpka, zna doji-

ti Obiliće, al’ heroje ka Požarske, di-

votnike i plemiće, gle, Srpkinje sada rađu... Blagorodstvom Srpstvo diše... Bježi, grdna kletvo, s roda – zavjet Srbi ispuniše!

U Beču na Novo ljeto 1847. goda Sočinitelj Pjesna na insurekciju Serbi-

janov. I Dositej Obradović piše ve-ličanstvene stihove u Vostani, Serbi-je!, u himni ustaničke Srbije iz 1804. Kako je Dositej napisao, to je: „Pje-sna na insurekciju Serbijanov, Serbiji i hrabrimjeja vitezovom i čadom ibo-gopomagajemu ih vojevodi gospodi-nu Georgiju Petroviću posvećena.

Vostani, Serbije! Vostani, carice!I daj čedom tvojim videt tvoje lice. Obrati serca ih i očesa na se.I daj njima čuti slatke tvoje glase.Vostani, Serbije!Davno si zaspalaU mraku ležala. Sada se probudi i Ser-blje vozbudi!Ti vozdigni tvoju carsku glavu goreDa te opet pozna i zemlja i more.Pokaži Evropi tvoje krasno liceSvetlo i veselo, kako vid Danice.Vostani, Serbije!Davno si zaspala U mraku ležala. Sada se probudi i Serblje vozbudi!Tebi sad pomaže i nebesna voljaI sad ti se pokazuje i sudbina bolja. Svi bližnji tvoji tebi dobra želeI daljni se narodi tvom dobru vesele.Vostani Serbije!Davno si zaspalaU mraku ležala. Sada se probudi i Ser-blje vozbudi!Bosna sestra tvoja na tebe gleda i ne želi tebi nikakova vreda. Ko tebe nena-vidi, ne boji se Boga od kojega tebi ide pomoć mnoga.Vostani, Serbije!Davno si zaspala U mraku ležala. Sada se probudi i Ser-blje vozbudi!Hercegova zemlja i Černaja GoraDaleke države i ostrovi morasvi tebi pomoć nebesnu želeSve dobre duše tebi se vesele.Vostani, Serbije!Davno si zaspalaU mraku ležala. Sada se probudi i Ser-blje vozbudi!

Život i delo vožda Karađorđa, gran-diozne istorijske figure u Srbiji XIX veka, protkani su čitavim nizom mitskih elemenata, na koje dosadaš-nji istraživači nisu obraćali dovoljno pažnje. Prvi takav element vezan je za njegovo rođenje. Po narodnoj le-gendi, koju je u „Serbijanki„ zabele-žio Sima Milutinović Sarajlija, kaže se da se na zvezdanom nebu Srbije u trenutku kada je rođen Karađorđe, pojavila nekakva čudna svetlost.

Prvi koraci u stvara-nju teme-

lja nove države bili su ujedno i baština potom-

stvu. Naj-važnija

ustanova ustaničke Srbije bila

je Narodna skupšti-

na, koju su činili naj-istaknu-

tiji narod-ni prvaci,

vojskovo-đe i sve-štenici

26 13. JUL 2017.

Veliko istražiVanje noVosadskog reportera: kakva je bezbednost u novosadskim školama

noVe tehnologije i korisne i štetne

osnovna škola „Dositej Obradović” na Detelinari osnovana je 1961. godine i kako kažu njeni učeni-ci i nastavnici, još uvek je lepa i mlada. Najviše đaka bilo je devedesetih godina

prošlog veka, čak 1.200, i bili su raspoređeni u 32 odeljenja. I danas je jedna od najvećih u Novom Sadu s gotovo četiri hiljade kva-dratnih metara učionica, sala i kabineta i još osam hiljada kvadrata otvorenih površina. Ne samo zbog ovoga u OŠ „Dositej Obrado-vić” veliku pažnju poklanjaju bezbednosti.

Uticaj naglih promena vremena. Moguće je povući paralelu u pogledu bez-bednosti učenika i nastavnika sa stanjem od pre deset ili 15 godina, kaže direktor škole Stanimir Paunić.

– Gledajući generalno naš obrazovni si-stem, stepen bezbednosti je sada veći mada su danas istovremeno veći i izazovi nego pre. Ranije, kad bi se dogodila tuča, uglav-nom bi to bilo jedan na jedan, na neki način fer, a sad je to masovno – ne zna se ko koga bije, da tako kažem. Pritom mislim na stanje u društvu, ne samo u školama. Pored toga, danas se tuče snimaju jer su mobilni telefoni sad gotovo svima dostupni. Zatim se te sce-ne kače na društvene mreže, čime se nasilje na neki način populariše i podstiče. Ali sni-maju se ne samo masovne tuče nego i ono što učenici smatraju sitnim čarkama, a u stvari su određeni oblici nasilja, nekad jači, nekad slabiji. Učenici takve epizode uglav-nom brzo zaborave, ali žrtva nasilja pamti ih dugo jer trauma ostaje dugo potisnuta i može se ispoljiti iznenada – ističe Paunić.

Iskustvo je pokazalo da se tokom školske godine mogu primetiti amplitude u pona-šanju dece.

– Septembar je uglavom miran, učenici su tek došli s raspusta i nisu tako nestašni, ali već u oktobru i novembru može se svašta dogoditi. Naročito su opasni snežni zimski meseci zbog grudvanja ledenicama. Obično u školskom dvorištu budu pogođeni učenici nižih razreda, koji samo prolaze pored onih što se grudvaju. Zatim su čarke učestalije u proleće, ali je posebno zanimljivo što smo primetili koliko na ponašanje učenika utiču vremenske prilike. Naime, nagle promene vremena izazivaju nervozu kod dece, isto kao i kod odraslih, a zatim se dešavaju ek-scesi i preterane reakcije.

Nove tehnologije, koliko god da mogu podsticati nasilje u školama, mogu i dopri-

neti njegovom sprečavanju. – Video-nadzor imamo i u zgradi i napolju.

Spolja je postavljeno 13 kamera povezanih u sistem Informatike, ali je problem to što nemamo uvid u te snimke. Naime, to je u domenu policije, a nama bi dobro došlo kad bismo mogli da vidimo šta se stvarno deša-valo u slučaju sitnih čarki. Takve stvari, kad se ne radi o težim delima, više ne možemo da proverimo tako jednostavno. Ranije smo mogli samo uz dopis Informatici, međutim, od pre nekoliko godina, kad je snimak sa-obraćajne nesreće kod mosta objavljen na Jutjubu, to više nije moguće. Međutim, u slučaju nasilja u školskom dvorištu, na zah-tev roditelja i po nalogu suda, policija može da pregleda snimke koji se čuvaju na ser-verima Informatike. Posle toga se, zavisno od slučaja, preduzima redovna procedura – objašnjava naš sagovornik. U tom pogle-du potpuno je drugačija situacija s uvidom u snimke napravljene unutar škole.

– Na strateškim mestima postavili smo 24 kamere – na hodnicima, stepeništu, ula-

zima... Naravno da ih nema u učionicama, sportskoj sali i toaletima. Slika uvek poka-že kako je izbio fizički sukob, ali mana je što nema tona pa ne možemo da razazna-mo detalje verbalnog incidenta koji obično prethodi tim situacijama. Kamere su dosta dobre, nekad je moguće raspoznati lice uče-nika, ali u svakom slučaju, po uzrastu i ode-ći znamo o kome se radi. Deca su zbog toga postala obazrivija, mada ima i onih koji ne veruju da će biti prepoznati ili se prosto za-borave. Recimo, šutnu korpu za otpatke ili lupaju hodnikom. Primetili smo jednom da su uništena vrata toaleta pa smo zahvaljuju-ći snimku s hodnika otkrili koji učenici su u to vreme izlazili s časa a zatim u razgovoru saznali i o kome se radilo.

Uticaj drugova iz odeljenja. Prvi korak, kako u prevenciji tako i u reakaciji na neželjeni događaj, uvek je razgovor.

– To može biti i dežurni nastavnik na hod-niku koji upozori đaka na nedolično pona-šanje. Ako se radi o malo ozbiljnijoj stvari,

Kamere su dosta dobre, nekad je moguće raspoznati lice učenika koji je uradio nešto loše, ali u svakom slučaju, po uzrastu i odeći znamo o kome se radi pa su deca postala obazrivija

Autor: Milan dukić Foto: anabela otoš

2713. JUL 2017.

onda zajedno odu do razrednog starešine koji onda obavi detaljniji razgovor. Ukoliko se radi o temi o kojoj bi trebalo da znaju svi učenici, saziva se čas odeljenskog stareši-ne. Razredne starešine, inače, imaju spisak tema koji tokom godine obrađuju na čoso-vima, ali mogu po potrebi ceo čas posveti-ti upravo incidentnim događajima. Tada se ukaže na negativno ponašanje i govori kako bi se u stvari trebalo postaviti u takvim situ-acijama. Starešina tada u razgovoru sasluša mišljenje i stavove učenika, zajedno iznose predloge... Suština je u tome da se sve odvija u drugarskoj atmosferi, da pomognu jedni drugima, da vršnjak utiče na vršnjaka. Ako priča samo učitelj ili nastavnik, mnogi će reći: ovi matorci samo nam sole pamet.

Međutim, kad učenik koji je pogrešio čuje da i njegovi vršnjaci misle da je uradio ne-što loše, to ima mnogo veći uticaj i težinu a time daje bolji rezultat. Tada učenik shvata da nije postigao ono što je hteo, da nije ispao važan niti da mu se neko divi. Zbog toga je vršnjačko delovanje izuzetno važno, mada

je istina da ni ono uvek ne pomaže. Zbog toga ne treba idealizavati časove

odeljenskog starešine i vršnjački uticaj.– Nisu svi učenici toliko hrabri da svom

drugu koji je pogrešio u oči i pred svima kažu šta stvarno misle. Sve to zavisi od strukture ličnosti onog koji je učinio nešto nedozvoljeno, ali i od karaktera ostalih đaka u odeljenju. Na kraju krajeva, i odrasli razli-čito reaguju kad se suoče sa sličnim stvari-ma – neki oćute, neko nešto kaže, neko čeka šta će biti... Tako je i kod dece, postoje hra-briji i malo manje hrabri. Pored toga, deša-va se da od takvog ukazivanja na pogreške nema koristi pa drugi put prećute. Ali to je vrlo interesantno pitanje i bilo bi dobro kad bi se stručnjaci, od psihologa i sociologa do pedagoga, pozabavili baš time. Tako bismo dobili vrlo korisne modele ponašanja i rea-govanja koji bi se mogli primenjivati u svim školama – smatra Paunić.

Višak energije na pozitivne stvari. Kako kaže, sitne čarke, gurkanje, dobaciva-

nje i uzvraćanje ružnih reči najčešće se na tom i završe, ali je sasvim druga situacija ako usledi udarac rukom ili nogom.

– Nekad je odeljenje po sastavu mirnije, nekad malo agresivnije, ali gotovo u svakom ima onih koji žele da se ističu, pa makar i nedoličnim ponašanjem. Kad kažem agre-sivnije, mislim na pojedince koji ugrožavaju fizičku bezbednost i psihički integritet dru-gih. Pod tim, međutim, ne podrazumevam kreativnost učenika koju treba ispoljavati u nastavi. Nekad je dete samo življe i treba ga dobro uputiti na ono što mu je bitno kako bi višak energije usmerio na pozitivne stvari – sport, balet, knjigu... I tad će se sigurno smiriti i stabilizovati.

Jasno je da to nije uvek moguće. – Poznato je da u svakoj školi određeni

procenat dece pravi malo veće probleme, a razlozi stvarno mogu biti vrlo različiti. Tad treba delovati još jače. Razgovor s roditelji-ma je veoma važan, kao i ono što čine školski timovi za prevenciju nasilja. Na kraju ostaju kažnjavanja koja nam zakon dozvoljava. To su ukori, dok je prebacivanje u drugu školu sad moguće jedino ako roditelji dozvole tako nešto. Nadamo se, a to je i u predlogu novog zakona koji bi trebalo uskoro da izađe, da će ubuduće roditelji samo biti obavešteni da je učenik prebačen u drugu školu. Verujem da će takvo rešenje pozitivno delovati na te problematične učenike kako bi poveli malo više računa o svom ponašanju i postupcima – rekao nam je direktor.

Veliko istražiVanje noVosadskog reportera: kakva je bezbednost u novosadskim školama

noVe tehnologije i korisne i štetneNadamo se, a to je i u predlogu novog zakona koji bi trebalo uskoro da izađe, da će ubuduće roditelji samo biti obavešteni da je učenik prebačen u drugu školu

Kamere su dosta dobre, nekad je moguće raspoznati lice učenika koji je uradio nešto loše, ali u svakom slučaju, po uzrastu i odeći znamo o kome se radi pa su deca postala obazrivija

Projekat Stanje bezbednosti učenika u novosadskim školama

sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture

i informisanja uz obaveznu napomenu. Stavovi izneti u tekstu

nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

28 13. JUL 2017.

SPORT

Svetska amaterska golf asocijacija obja-vila je najnoviju rang-listu (WAGR), na kojoj se prvi put našlo i ime Marka Jokića. Ovaj šesnaestogodišnji Novosa-đanin, učenik Gimnazije “Jovan Jovano-vić Zmaj”, najmlađi je srpski golfer koji se našao na listi WAGR. Markov uspeh

je tim pre veći pošto je pozicioniranje ostvario kao junior. Do ovog uspeha je došao pošto je u neizvesnoj završnici i u veoma jakoj konkurenciji trijumfovao na Otvorenom prvenstvu Srbije u nacionalnoj i internaci-onalnoj juniorskoj konkurenciji u kategoriji do 21 godi-ne na terenima GK Beograd na Adi Ciganliji.

U ženskoj konkurenciji u kategoriji do 21 godine po-bedila je takođe Novosađanka Jelena Lainović, dok je Jefimija Đorđević iz Beograda odbranila titulu interna-cionalne juniorske prvakinje u kategoriji do 16 godina i takođe se plasirala na WAGR. Najbolji u uzrastu do 16 godina bio je Mađar Balint Zavacki.

Na ovom kvalitetnom i uzbudljivom takmičenju uče-stvovalo je 46 golfera iz Mađarske, Slovenije, Turske, Bugarske, SAD, Južne Afrike, Poljske i Srbije.

U želji da dobijemo komentar ovog uspeha i plasma-na na Svetsku amatersku listu golfera, Marka Jokića smo zatekli na Otvorenom prvenstvu Španije u Valen-siji.

– Presrećan sam! WAGR je velika privilegija i motiv za dalje, trenutno mi je fokus nastup za reprezentaciju na Evropskom prvenstvu druge divizije u Mađarskoj - rekao je juniorski reprezentativac Srbije.

Veliki uspeh šesnaestogodišnjeg novosadskog golfera

Juniorski reprezentativac Srbije u golfu posle trijumfa na Otvorenom prvenstvu Srbije plasirao se na WAGR, Svetsku amatersku golfersku rang-listu

Marko Jokić na svetskoj listi

Selektor Vladimir Simeunović, Marko Jokić i gensek GAS Irena Suturović

2913. JUL 2017.

Još jedna tužna slovačka epizoda Voše u Ligi Evrope, a uopšte tako nije trebalo da bude. U Ružombe-roku sigurno nisu čuli za Marka Kraljevića, ali da jesu, mogli bi da kažu ono njegovu:

Jaoh mene do boga miloga,Đe pogubih od sebe boljega!Na severu Slovačke u planinskom kraju

dočekao nas je pun stadion i raspoloženi na-vijači, koji su gotovo neprekidno izvikivali: Ruža, Ruža...

Taj popularni naziv za tim domaćina kao da je slutio da će se Voša ubosti, mada ko god da je gledao prvu utakmicu u Novom Sadu, znao je da crveno-beli mogu ispasti jedino na svoje greške. Znali su to Slovaci i primenili su takvu taktiku, lišenu bilo ka-kvog nadahnuća – učestalo ubacivati loptu

iz svih pozicija u šesnaesterac gosta, otpri-like kao igrači bilijara koji udaraju jako belu kuglu pa šta uđe uđe, dok se nešto samo od sebe ne dogodi. I desilo se dvaput – autogol i zatim udarac glavom iz peterca, oba puta posle prekida.

Odigrali su crveno-beli lošije nego sedam dana ranije na Karađorđu, junak te utakmi-ce Filip Malbašić propustio je kolosalnu pri-liku u drugom poluvremenu revanša, grešilo se na sve strane, ali svejedno, igrački gleda-no, morali su da idu dalje.

I na kraju potpuno nepotreban skandal, preciznije rečeno, šovinistički ispad doma-ćina. Dočekani smo, ugošćeni i počašćeni kako dolikuje, da bi pola sata posle završet-ka utakmice na konferenciji za štampu tre-ner Ružomberoka Norbert Hrnčar uvredio Srbe.

Pravila Uefe kažu da treneri moraju da se obrate novinarima, a to uostalom oče-kuju i navijači. U zakazano vreme, 15 mi-nuta nakon poslednjeg sudijinog zviždu-ka, u pres-salu stigao je trener Vojvodine Nenad Vanić. Dočekalo ga je 11 srpskih novinara, jedan slovački uz dvojicu služ-benika kluba koji su brinuli o tehnici. Ne samo što trener Ružomberoka nije došao nego nije bilo ni voditelja pres-konferen-cije ni prevodioca. Bilo je jasno da Slova-cima prolaz u drugo kolo kvalifikacija na-kon jedanaestogodišnjeg evropskog posta mnogo znači, ali tako nešto nigde nismo doživeli. Gledali smo u neverici, a onda je na pozive novinara da se više ne gubi vre-me, jer čitaoci očekuju konačno komple-tan izveštaj s utakmice, Vanić izneo svoje viđenje susreta s Ružomberokom. Govorio je nekoliko minuta, zatim su usledila dva pitanja srpskih novinara i sve je bilo go-tovo. Za to vreme i dalje ni traga ni glasa od Slovaka. Trener Voše je zatim izašao iz sale za novinare i svi smo počeli da ša-ljemo izveštaje redakcijama.

Tek potom, tridesetak minuta posle uta-kmice, ulazi trener domaćina, bez prevodioca i bez konferansjea. Umesto da se izvini zbog kašnjenja, da bar pokuša da opravda izosta-nak domaćina s konferencije za novinare i prevodioca, odmah je pitao gde je trener Voj-vodine. Kad smo mu objasnili da su probije-ni svi rokovi i da je Vanić odražao svoj pres, nastao je haos. Hrnčar je najpre počeo ljutito da govori a zatim doslovno da urla.

– To je taj gospodin i šmeker Nenad Vanić. To ste svi vi Srbi. Uzimate pravdu u svoje ruke!

Sekund-dva potpuni tajac, niko od nas nije mogao da veruje šta je čuo, a zatim je usledio odgovor vašeg reportera:

– A vi ste Nemac ili šta?Trener domaćina je pognute glave zagle-

dan u sto oćutao i sačekao voditelja konfe-rencije za štampu. Počeli su bez prevodioca, koji se ionako to veče nije pojavio. Hrnčar je govorio kratko, ali ga niko nije ni slušao. Svi smo pisali izveštaje i slali ih redakcijama. Konferansje je zatim pitao ima li pitanja, ali naravno da ih nije bilo. Čak se ni taj jedini slovački novinar u sali nije oglasio.

Nekako u to vreme čudne stvari dešavale su se i u svlačionici. I još jedan ozbiljan pro-pust domaćina odnosno njihovog obezbeđe-nja. Među igrače Voše, kao da su na trgu, a ne na stadionu, upala je grupa navijača i na-srnula na Nikolu Trujića. Napadač crveno-belih stvarno je odigrao katastrofalno, ali to nije nikakav razlog za fizički obračun.

Nakon svega rukovodstvo kluba najavilo je ozbiljne igračke promene. Nešto ozbiljno treba uraditi, ali pitanje je šta.

Suze i bol na oproštaju Voše od lige eVrope

Ruža slovačka obRala lale

Autor: Miloš Dukić Foto: Jelena Grlić

30 13. JUL 2017.

SPORT

Ovo je vreme konjičkih nad-metanja, punokrvni atovi jezde na hipodromima u Parizu, čuvenom Vensanu, u Budimpešti, Beču, za dve nedelje je i nemački derbi u Berlinu, naravno, trče ko-

nji i u SAD, u Kentakiju, a i u Srbiji. Galoperi u Šapcu, Požarevcu, Beogradu, a u Vojvodi-ni iz nedelje u nedelju u Somboru, Suboti-ci, Despotovu ili Srbobranu. Tradicionalno uoči Petrovdana, varoške slave Srbobrana, održane su konjičke trke na izuzetno dobro uređenom hipodromu i stazi kakvih je malo na ovim prostorima.

Petrovdansku trku i trofej namenjen naj-boljem grlu osvojio je Pablo Džet, vlasniš-tvo štale Kuzmanović–Berenji iz Zmajeva, s Dejanom Katanićem u sulkama. Nije bio favorit, ali izuzetnom taktikom stigao je u finišu do trofeja pobedivši grlo Pjer dela Bar s vozačem Zoltanom Ožvarom. Vreme po-bednika od 1,14,06 na 1.600 metara s auto-startom najbolje je u 13-godišnjoj istoriji ove trke za trofej grada Srbobrana. Naravno, u veoma toplom danu uživalo je više hiljada gledalaca i u ostalim nadmetanjima.

Probni derbi dobilo je grlo Bonaparta, vla-snika i vozača Branislava Mukića, sjajnog vozača, koji je bio pravi junak ovog trkač-kog dana u Srbobranu jer je pobedio u čak

pet trka s različitim grlima. Majstor ostaje majstor, kako rekoše na hipodromu u Srbo-branu.

S posebnom pažnjom očekivao se i start u desetoj trci Memorijal Danilo Drapšin, u kojoj je nastupao konj čiji je vlasnik NBA košarkaš Nikola Jokić. Pre dve sedmice grlo Drim kečer bilo je prvo u Subotici, ali ovoga puta nova zvezda NBA naš Somborac Ni-kola Jokić nije se radovao. Treće mesto nije ih zadovoljilo iako su imali podršku brojne porodice Jokić i mnogih prisutnih na hipo-dromu. Pehar u ovom memorijalu odnelo je grlo Akaha u Suboticu.

U ostalim trkama slavili su Dolar u Me-morijalu Dušan Ćosin, Protekta ferm u trci Poliklinika Petrov Novi Sad – Senta, Doli u trci Arizona Tornjoš, Lukas u trci MDT grup Kać – Novi Sad i u trci pod imenom Cvećara Goca najbolji je bio Son of d best.

Trkački dani se nastavljaju, za deset

dana u Despotovu pa onda na red dolazi Su-botica, Sombor, Beograd, Šabac, Lozovik... I opet Srbobran i prestižna trka Srpski kasač-ki derbi 19. avgusta. Devedeseti po redu.

Vreme je ovo za sport koji ima mnogo svo-jih poklonika u Vojvodini. Zato je i šteta što nema onih nekadašnjih trka u Zobnatici ili Adi. Minulog vikenda trčalo se deset trka u Srbobranu, varoši s tradicijom u ovom sportu.

O Petrovdanu Srbobranci priređuju nasta-vak jednog od najcenjenijih i najprestižni-jih kasačkih znamenja – Petrovdanske trke. Inače, prve konjičke trke u Srbobranu orga-nizovane su 1924. godine, a organizovali su ih dr Gedeon i Đoka Dunđerski, a kasačka nadmetanja u zvaničnoj takmičarskoj formi traju od 12. jula 1947.

S ovakvom tradicijom nije lako danas or-ganizovati trke na određenom nivou. Ipak, entuzijasta i konjar od imena Željko Vuja-nović sa svojim saradnicima uspeo je da i ovoga puta organizuje trke na evropskom nivou. Klub je kao najbolji sportski kolektiv u opštini i klub nagrađen laskavim prizna-njem najboljeg konjičkog kluba u Srbiji, pri-redio i probni kasački derbi, a za 19. avgust zakazan je i 90. srpski kasački derbi. Posle hipodroma u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, Srbobran će biti četvrti organizator u devet decenija održavanja ovog spektakla.

Grlo Keš rojal, vlasništvo NBA košarkaša Nikole Jokića, trčalo je u Memorijalu Danilo Drapšin i zauzelo treće mesto

Vreme kOnjičkih trka u VOjVOdini

PablO OsVOjiO PetrOVdanski trOfej

Autor: jovan tanurdžić Autor: srbobran.net

316. JUL 2017.

ISSN 2406-2022