ta 30

5 kg,) l

bu!elu u.

(4536 Jlerdam dlaara

l

oo kg. cljena u Ci-

pašu

naj· sunčane

se !Ivinče polju, na

onl se po 1 žderu

rado čiji DJbrllrn creva l

1 svariti go·

jer je i su svinje

kostiju, te gojenje Ui

. l

Dom'l'apna IIJJdl••• r ro'l'oar,

~r---------------------

Privredno· kulturne

Matice

k za Sjevernu Dalmaciju

Izlazi četvl'tkom.

DpHapenHo·Kynrypqe 4

Ma TH t e

sa Ciea. JllliMIQIIi~

Godišnja pretplata za našu d~žavu 40 dJn. za Amerjku 2 dolara, a Zll ostalo inostranstvo so'dln.

Clanovi Matice dobivaju lilit besplatno. maCSeRBI(, 3. Ae~eM6pa 1931. Vlasnl.k •Privredno-kulturna Matica za Sjev. Dalmacljuc

UređuJe Sekretarijat Matice.

Primjerak 1 din. BPOJ l l 9. fOllMHA III. Telefon br. •J - Broj ček. računa 38.242

Dan ujedinjenja Od l decembra 191 godint', kad

je završen najveći događaj u životu našei naroda, jer je tada proglašeno ujed1njenje koje je otkupljeno krvavim žrtvama kroz pet vjekova, svake go­dine u našoj drhvl slavi se taj doga­đaj kao dan drhvnog ujedinjenja. Imati svoju drfavu znači imati svoju kuću l svoju slobodu- "svoju kućicu

svoju slobodicu", a do nje smo ml došli poslije vjekovnih borba nalrga naroda .za krst časni i slobodu zlatnu".

Onaj ko je kadar osjetiti što znači ropdvo, kad su se kuće lako pretva­rate u zgarište, kad su se djeca sjekla i otimala, kad su se svakodnevno pripremala vješala, a "otac gleda đe vješaju sina, seja brata, ljuba doma­ćina" zna što znači oslobođenje. I to oslobt'đenje od Austro-Mađara koji su z' vrijeme mira dovodili na vele! zdaj­ničku klupu svaku slobodnu misao, a za vrijeme rata beščastill i sjekli djecu l žene po Srbiji, a kod nas strijeljali l vješali naše Onlsime l bezbroj žr· tava po Bosni i Hercegovini I po svim našim .krajevima.

Nijedan narod na $vljetu nije žrtvovao onoliki svoj dio koJ I je naš narod doprinio za svoje mlobođenje

nebrojen 'h nastojanja l žrtava kao l djelo našeg narodnog ujedinjenja, a kojim smo dobili našu narodnu državu, koju sada moramo čuvati 11 kao zjenicu oka u glavi", a najbolje će se saču­vati pom~ganjem da se ublaži b!­jeda našem svijetu l sarađivatl na izrEđ vanju naše privrede l kulture u slobodnoj državi.

v

Skola za težake Sjeverne Dalmacije I u prošlom broj u ll Glasa"

objavili smo, da se otvara škola za težake na Glavici kod Knina, u koju će se primati težaci 18-40

godina. Uzdržavanje je besplatno. Škola će trajati do svršetka mar~ ta, a učiće se u njoj sve što te­žak treba za svoje življenje. Još ima mjesta za desetak te~ žaka, pa oni koji žele doći u ovu školu, neka se odmah pri­jave Upravi poljoprivredne škole u Kninu.

1 ujedinjenje. Zato naša država l jest Zadružni tečaj· naša najveća tekovina. Najvećeg našeg vladara, koji je pripremio Srbiju, da J ovaj smo tečaj najavili u

Izvrši oslobođenje, nazvala je Narodna prošlom broju "Glasa". Konačno

skupština "Kralj Petar Veliki Oslobo- je utvrđeno, da se tečaj održi dilac", a današnjeg našeg vladara za-pala je isto tako teška uloga, da pro· 15 januara - 14 februara daj~ vede djelo potpunog ujedinjenja. duće godine, dok se završe te~

Vožd" Karađorđe ,.diže narod, čajevi, koji su već započeli u

krsti zemlju, fz mrtvijeh Srba dozva, · u drugim krajevima. Oni koji

dunu život srpskoj duii• i započe žele završiti ovaj tečaj neka se

djelo oslobođenja, Kralj Petar Veliki odmah prijave, da mogu biti na O .doboddac dovrši djelo oslobođenja od spoljašnjih neprijatelja, a Nj. v. vrijeme obaviješteni o mjestu

Aleksandar Karsđorđevi ć - Kralj održanja tečaja, koji je za po­

ujedinjene jugoslavije postavio je sebi hađače besplatan. cilj unutarnje ujedinjenje cijeloga na-šega naroda, koji je živio u raznim tuđ ,nsklm državama, koje su ga b le

raspr čale. Ml kofi ističemo, da se prava na­

rodna kultura može stvarati samo u slobodi, a privredni razvitak da se može postići samo svima udruženlm snagama moramo se naročito radovati našem ujedinjenju, jer je sada omo­gućeno svima ljudima od prave vri­jednosti da stvaraju našu narodnu kulturu l ostvaruju uslove za bolji l napredniji privredni život. A kad se je sa uspjthom svrštla borba, gdje je radio kolac i konopac, mač l oganj, dobro će svršiti f naša nastojanja, gdje treba dobra volja, strpljenje, ljudsko osjećanje t sazr1anje, da pojedincima ne može biti dobro, ako nije dobro u cijelom ujedinjenom narodu.

Odabiranje l udruživanje najboljih ljudi, što pretstavlja osnovu l našeg kooperatlvnoi (zadružnog) rada. stvo­rite kulturnu l naprednu državu, u kojoj će biti dobro onima koji to l zaalu!e. Kultura l blagostanje djelo je

Ljekari i apotekari koji žele da sarađuju u zdrav­stvenim zadrugama kao zadružni

apotekari i zadružni ljekar. treba da se jave Zdravstvenom savezu

u Kninu i da iznesu svoje uslov~.

pod kojima bi se primili duž­

nosti u zdravstvenim zadrugama.

Sada odmah dolaze u obzir Knin, Đevrske, Zemunik, a kroz kratko vrijeme i nekoliko drugih

mje8tu.

Prilozi za postradaie od suše Sreski odbor za akciju za postra­

dale od suše u god. 1931 (kojemu je predsjednik g. Dr. Uroš Prica), sakupio

Je milodara: l. U opštini Knin 12.865 Din. 2. e Drniš 3.442 «

3. , Promina 1.817 «

Sve2a 18.124 Din.

Država i zadrugarstvo Nl noviji -osnivači 2adrugarstva nl

mnogi dc eniji radnici l propagatorl nje­

govi nij esu tražili državnu pomoć. Oni

su htjeli, da se zadrugari sami svojim sopstvenim silama po111ažu kako znadu l mogu: jedan""nd"osnivača zadrugar- .

stva,~' Sulce-Delič, .... najenerglčnfle je odblvao svalco mlješanle države u zadružni rad. s:o-mu je protivan i po svojem ličnom uvJerenju i po partlj· skoj ldeolog'll·svoje liberalne stranke-. Drugi osnivač . Raifalzen (l to upravo ne on. nego centralni savez niP~ovlh zadruga) ·primio je u dva maha lz­vlesne svote od države. All niti je on smatrao to kao neku pomoć, niti ju je tako shvatila država. Država je te svc.te dala (a tako su bile l primljene) kao dar, kao nllgradu za vrlo koristan rad zadrugarslcl. Bllo je to zlatno do­ba Liberalizma (ekonomskog i poll­tlčkr g.) Zadrugari su·radlll sami, svo­jim sredstvima, bez tuđe p ':lmoćl, i vjerovali su u uspjeh. A ovaj nije Izostao.

Od onda mnoge su stvari dobile drugi ltgled, mnoge su glavačke

okrenute. To se je desilo l u odnosu dr!3ve i zadru~arstva. Od potpune apstinencije, došlo se na vrlo agllnu lntervencltu. Dinamika ekonomskog života dala te nove Ideje i uputila na novi rad. Uvldielo se, d dr!ava ipak mora l sama ući u ekonomsku borbu l aktivno u nloj sarađivatl. Sasvim jasno: kapitalistička država nije mogla dopustiti, da ekonomska nevolja pro­drije velik i značajan dio njene baze.

Zadrugarstvu je bio l jeste cilj : da zadrugari udruženim svojim silama suzbijaju ekonomsku ~ · t u l uklanjaju zlo, koje Ih tišti. Osnovna je ilieja samopomoć. Ta je i1eja bila stvar­nost. All prilike su se izmjenlle, pa je ta Ideja, ma koliko blJa za zadrugare prlmamljiva, ustuplla mjesto ideji sa­radnje. Zadrugari su došli do spoznaje, da se vlastitim sredstvima neće Izvući iz: neprilika, a država, da ekonomska propast set aka (1nisll se ovdje na seljačke zadruge) nije njihova privatna stvar, nego da su tu tangirani interesi zajednice. Tako je opet došla do važnosti riječ ministra Vobana: siro­mašni seljaci - siromašno kraljevstvo, siromašno kraljevstvo - siromalan kralj .

U koliko su prije obe strane, za­drugari l država, otklanjaJe mijelanje, u toliko sada obe trflže međusobno

sarađlvanje. All u koliko je ranija apstinencija bila u Izvjesnom smislu, korisna, u toliko je Interve ncija, kakva se danas provod1, št tna. Miješanje d1žave u ekonomske odnose je dobro i potrebno. Pa i onda, kad se činilo,

da to mi jeianie nikako ne po,tojl, njega je bilo. B lo ga je i u zadru­garstvu. Nije čudu, da l danas drž:lva zadire u zadružni rad, l ne samo zakonima, nego i drugim mjerama All pc,stoji način l postoje gran ce, koje država ne bi smjela prijeći u interesu svome i u Interesu samih z;adruga i

zadrugara. Nažalost . na te granice

vrlo malo se pazllo. Politika. koju naša država vodi pre­

ma zadrugama, nile dobra nl za drfavu nl za zadruge. Ta je polftlka karatte­rizovana otsustvom svakog ·stvara og državnog nadzora nad poslovanjem zadnrga, s Jedne strane. l o~Uatlm

novčanim pomaganjem zadruga, s dru­ge strane. To je oboje, po načinu

provođenta. vrlo ltetno. I mnogi kra­hovf, likvldaclfe i teškoće zadruga poslledica su lošeg nadzora i novča­nog pomaganja sa strane države u formi, u kojoJ se ono danas dava.

Dan~'~s su ekonomske prilike takve, da seljaštvo samo, be:r; drlavne po­moći, ne mole reallr.ovatl svoje ekonomske interese. Ono treba dr!avu, a dr!avna pemoć biće nafutojelnJja, ako dolaz\ preko zadruga. Tlm putem naša država Ide. Tek način, na koji se te pomaganje ostvaruje, nije naj­prikladniji.

Drfava je obilno novcem dotlraJa zadruge. Ona je zadrugama u osniva­nju davala subvencije kae početni

kapital da se upute u rad; ona je mladim zadrugama davala JIOzalmJce da se učvrste l radom produže; ona je starim zadrugama plaćala njihove dugove, kad su one dolazile do li­kvidacije; ona je zadru !ne uveze psasavala i vastrsavala, kad su ovi statali pred propašću ill kad su već bili propali. All to le sve rađeno ~er.

dovoljnog ispitivanja. Nije se gledalo, da li nova zadruga ima uslova za rad obzirom na prlvridne prilike, da ll će ona dobiveni novac u što bilo po~

trošiti i opet bez novčanih sredstava ostati, da li će se novac u korist r.a­druge upotrebiti Ill će ga duboki džepovi zadružnih uprava progutati. Stare su zadruge pomagane, iako se njihov rad olje prije ni kasnile kon­trolirao, lako njihov dotadašnji rad nije bio nl malo dobar, iako zadrufne uprave nijesu davale nikakve garan­clje, da će se dobivena pomoć korisno upotrebiti, Stare zadruge su pomaga­ne, kad bl došle u poteškoće, koje su lh vodile likvidaciji , premda je do tih poteikoća doveo loš rad zadružne uprave i zadrufnlh članova

Štetnost ovakvog pomaganja za· druga sa strane države pokatala se na razne načine. Radi državne pomoći osnivaju se zadruge l ondje, gdJe uopće ne pnstntl zadrtJžna Ideja i za­družni duh i gdje nema zadrugarskog poslovanja. Tu dljdjenle novca sluti kao mamac za osnlvanu~ zadruga. Skupi se nelcolik ' Jj di vrlo sumnjivih kvaliteta koji osntvaju z~drug'.l da d ~' đu do novaca. A lead do novca dcđu, na preporuku l1udi td 'IU'Tlnjl· vijeg morala, onda nnvac nt!stane, zadružni rad šlc.rl vl il1 ga uopće nema, a zadruga postoji s1mo na papiru ili uskoro dolazi do ltkvldacl 'e. Ima l takvih, kgji su zadrutnu fJrmu l fiJlilu

lsrorlltill za svoje trgovačke poslove, Nađe Ih se nekolicina, koji osnuju

~

• A S •

Strana 2. t -----------------------------------------------------zadrugu, dobl ju pomoć i njome obav­ljaju svoj trgovački rad. Tu je na okupu samo u kl hug prljate ja i poslovni h orta Ira. Nove članove ne primaju, premda im le formal no slobojan ulazak u tadrugu. Katkada se nađe ljudi najboljih nllmj era i naj­lače vol je za zadružni rad, all bez ikakvog materij alnog oslonca. Oni se nadaju, da će nfilvcem. što lm ga država dade, prebroditi porođa jnu

krizu, da će se u posao uo utitl l da će sve dobro biti. All tada lslcrsne stotinu preprelra. koje se nijesu htjele oredvidjetl, zaglibi se u dugove i li­kvidacila je neminovni'!. Razumije se: sa nadoplatom nekoliko stotina (!li hilJada) dinara sa strane zadr11g:lfa.

Pomaganle 2adruga novcem samo po sebi nlfe loša stvar. Sa načelnog

gledlita možda bi te dalo tome štošta l prigovoriti. All ti se ori~ovorl, ma koli leo načelno, osnovani bill, ne mogu braniti pred činjenicom, da je pomoć državna neophodna. Zadruge, dakle, treba po­magati. Samo treba naći pogodan out i formu. Od dosadanje~ pomaganja zadrugari ne samo da nijesu često

vidjeli koristi, nego su nerijetko imali ltete. Ta je šteta bila dvostruka : mo­ralna, jer se vaspltno upropa~ćuje za. drugarstvo i jer se potkapaju njegovi moralni temelji, i ekonomska, fer to dava povoda spekulacijama i makina­cijama, pri čemu zadruge l zadrugari propada i u.

S takvom prairs"rn treba prekinuti. Ak .... zadruge treba pomagati, a doista je to potrebno, onda se mora naći

drugi oblik te pomoći i novi postupak. Prije svega, zadrugama se ne smiju davati pomoći, nego im se mr gu otvarati krediti. Ako zadruge imaju uslova za rad, one če sa besplatnim ill vrlo jeftinim kreditima moći us"'li· jevatl. Alro tih uslova nema, onda im n!kakve pomoći-neće koristiti. Ali, ako se hoće subvencijama produžiti, onda bar treba gledati, kome se one pru­žaju, a ne davati Ih kako ih ko zatra­ži i iako 1h ko preporuči. Novim zadrugama mogu se davati samo onda, ako postoje svi uslovi za njihov pro­speritet, all lm samo fall novčani

kapital, i ako k tome l članovi uprave i oatali zadružni članovi po svome poštenju, marljivosti, radinosti Istra j­nosti l poslovnom Iskustvu pružaju sigurno jemstvo, da će se dobivenim novcem ispravno rukovati ; ako je pristup u zadrugu novim članovima

ne samo f rmalno nego i stvarno omogućen; ako zadruge ne dijele dobit. Stare se z<tdruge mogu poma­gati, ako Jljihov dotadašnji rad poka­zuje stanoviti uspjeh, ali su momen­tano usljed privrednih neprilika pri­siljene da rad znatno ograniče ili l sasvim obastave. Zadru~e se, pak, mogu spasavati jedino u slučaju, kad uzroci lllcvldaclje nijesu došli kao posljedica loš ~ g rada zadružnlh uprava. Međutim, država je često spasavala zadruge, koje su same skrivile svoj pad. U .v rave bi radile, što bi htjele, toše su poslovale, zadružnu su Imo­vinu rasipale, a onda se pozivala dr­žava, da zadruge sanira, jer da se ne smije dopustiti, da toliki zadružni članovi stradaju. Država se mn · go puta torne pozivu odazivala. Tako od solidarnog l neograničenog jamstva nije ništa ostalo, a država Je tu garanto­vala bez zakonskth propisa l bez zadružnlh pravila ; ona je postala banka za kreditovanje kriditara.

Rečeno je gore, da ovaj način

pomaganja zadruga povlači za sobom štetne ekonomske l moralne posljedi· ce. Ekonomska šteta nastaje otuda, što to pomaianje djeluje kao mamac za

nove zadrugare. A h d zadru~ upad­nu u teško će, onda zadrugari plaća j n

dugove i aku p likvldaclone postupke. Moralna štda nastaje prvo radi lošeg rn oralnrg d~js t va, koje uopće izaziva raspadanje zadr ' ga a drugo, što pom?ganje ublva samoodgovornost i volj u za rRd u z '! drugar<~. 0 .1Vanjc novca IP drugam a, · nači snaženje za­drugara, učvršćivanje n1lh ovo u nera­du i očekivanju. d će sa strane uvijek štQgod d t ć i.

l državni nadzor nad zadrugama je vrlo slab. Premda postoje zakonske odrtdbe o nadzoru nad zadrugama, taj se nadzor slabo vrši. A što je glavno , ne postoji nikakav nadzor nad

loiim poslovanjem zadrugA. Nadzor nad zfldrugama mora bit\ svestran i strog ne samo radi t ga, što su za­druge važan č 1 n 1 lac u ekonomskom ž votu narodnom, neg0 i radi toga, što je tu ograničenim ili ne0gmničenim

jemstvom ang žovana imovina neko­liko stotina hiljada član J va, kole ne­razu nna ekonomija ne5pos ,bnih upra­va dovodi do propasti.

Zadruge treba pomagati. To zahti­jevaju ekonomske prlllte. Ali dosa­dainji način p mag-tnja ne valja. Treba uvesti novi postupak i jači

nadzor d!Žave nad zadrugama.

Milan Brkić

O umjetnosti • l naših tkalja vezilja

(Svršetak)

Po feud11lnorn shvatanju kroničari

srednjega vijeka op s'vall su samo odijela i način života crkvenih velik•h dostojanstven:k-1, plemića , banova, knezova, kraljeva i careva, jer su oni b' ll pretstavnici naroda , srž i esencija njegove kulture. O sdjaclma i s eljač·

koj nošnji stari kroničari n:jes ostavili skoro nl jedan podatak. Nl stari sl tkari nijesu takćđer obra· ćali pažnju seljacima. l oni su shkali samo >Veliku gospodu c. U crkvenim slikari j~:;aa jedva se što i nazire iz narodnog života. U manasti ru Stude­nici ima slika sv.' Đ:>rđa Kratovca Iz XVI vijeka. Za nošnju, u kojoj je naslikan, tvrdi se da je tobože nacic­nalna. Na jednoj sFcl u M ~ tki vidi se nekakva ženska sa spuštenim preve­zo,.,., , ali noš.,ja joj se ne može da raspozna. U jednom Psaliiru Beograd­ske narodne biblioteke vide se mini­jature, koje su slikane oko 1400 go­dine. Pored llkova svetaca u tim mi­nijaturama kao da su nasl ikana l četiri seljaka u ondašnjoj nošnji. Na jednoj freski u Kal!niću iz XlV l XV vijeka naslikan je i jedan od gube izliječeni

seljt1k s prtenom košuljom l kratk m gaćama. Isto tako ni stari kron • čari nl stari slikari ne ostaviše nlšta o naš 1m seoskim tkaljama i veziljama. One su kroz vijekove ostale po strani l neza­pažene od >velike gospode<. A one su l tada i ave do naših vremena bile baš najbolje čuvarice i radnice naše tkalačke 1 vezil .ske umjetnosti. l kada je turska najezda raspršila ili lsturčila

>veliku gospoduc, baš one nisu na­pustile svije. tlu tradiciju toga rada. Šta više, kada se utvrdila turska prevlast na Balkanu, one su l 11 tom ropstvu čak u avršlle tu našu granu umjet­nosti. One su zlatne l srebrene konce zamjenjivale žutom l bijelom srmom, upredene i neupredene svilene konce tanko upredenom l b:ljem omašćenorn vunom, biser l drago kamenje đlnđu­vama, školjkama l raznim jtftlnfm ukrasima. Tako je uporedo s razvitkom n11rodne poez1j e išao i raz vitak naše ženske ručne umjetnosti. šta više, u narodnoj tradiciji, u pjesmama, priča­

ma, legendarna, 2'atanju, čaranju l li­ječenju, stvorio se pravi kult naš1h tkalja l vezilja i nj1hovlh umotvorina. Po narodnoj tradic1ji, čak je l B go· rod ica bila odlična vez lja. Kada su progonitelji htjeli da pogube maloga !msa Hrista, ona ga je sakrila u vezivo. Na njihovo pitanje :

"Što sc sjaje u nj drije, Al' je sunce, al' j mjebec? /\li J lristos čedo tvoje ?"

Bogorodica lm je od~ovorlla, da nije ni jedno nl drugo:

"Nego moji vezovi, Bijelom vilom složt'ni, Suvim zla tom ounj ni".

Bog je zato blagoslovio l vez l vezilju l

N11rodne pjesme postale ~u kao neki inventar l stručni komentar n&še tkalačke i vezd.ske umjetnosti. Primjera zato ima u 1zob1lju, i oni su već dosta dobro poznati. Narodne pjesme su žensku umjetnost pomagale l na taj m čin, što su kult tkalja i vezilja pre­nosile s koljena na koljeno i tako davale potst!caj novim i mlađim ve­ziljama i tkaljama. Kroz taj kult na­z'remo slikovite i g'zd1ve haljine naših ponosn h uskoka, hajduka i drugih "osvetnika Kosova". Naziremo davno minula vremena, kada je - kako narodna priča kaže - B ljubljeno momče kraj prozora gledalo "djevojku gdje sunčane zrake u iglu udijeva, te po đerđt:fu vrze na postavu kome su žice od junačkih perčina''. Opisi sjaja i raskoši starog odijevanja u narodnoj tradic'ji tako su slikoviti, da čedo

potiskuju u pozadinu l sami onaj sta­rovremenskl ž;vot, kada su kraljice ustajale . prije z1re l žarkoga sunca l šetale po perivojim11, da naberu rasnog cv i jeća". Konture toga domaćeg života, k1d nije bilo junačkih megdana, jed.",a se naz 'ru, a vezen jagluk zablistaće

vam po r iječima narodnog pj ev&ča

pred očima kao da je sada izišao Ispod prstiju l1jepe vezilje. A ona sama - ličnost njezina - sakriva se u tlm tajanstvenim šarama, koJe dodiruju naše srce kao slatki tonovi neke da­le ke pjesme.

Što su bili narodni gualarl l pje· vači za narodnu poeziju, to su bile one darovite .započlnjalke" ill .mu­statorke" za našJ žensku umjetnost. One su bile zjenice u svojim okol!· nama. One su usavršavale tehnike, davale estetičke sudove, stvarale nove motive, bogatile ornamentlku, l sve lo prilagođsvale narodnom stilu l loiealn!m potrebama. Dr. jovan Cvljlć saopštio nam je jednu dragocjenu bilješku o Zotl Popčlćevoj iz sela Lepina na Ko5ovu Polju u Staroj Srbiji. "Ona je - vel! Cvlj · ć - promlazlla nove šare l ukrase na odijelu l zbog toga je bila neobično poštovana ne samo od srpskog naroda već i od arnaut­skog svijeta. Udata je bila u selu Leplni. Kako j )j je kuća bila na putu Priština-Prizren, ona bl Izlaz la na put i posmatnda prolaznike l na svakoj njihovoj stvari svaku šaru l ukrase ponaosob. PosJije bl to komblnovala l preinačavals, gledajući da ! ~padne

što bolje. Svoje izume svakome je davala na pregled, obećavajući! druge, ako bl dotič oj ženi l djevojci pošlo za rukom da sama što izumi ili bolje uradi. Strna je šla kod drugih vezilja, potsticala, nadgledala rad l dotjeravala po svom ukus.t. J l! dna marama u nošnji kod snaša zo ve se i sad, po njoj, Zota (karanf la). Kažu da je Imena većine današnj ih šara l vezova na Kosovu ona izmislila". Eto takovih žena

BroJ 119.

rođen 1 h UmJetnica, bilo je i po ostalim našim krajevima. U takove umjetnice pripadaju i naše Š i benčanke pok. Sirneuna Matavulj l uvažena g.đa

Ana Matavulj. Zasluga je tih umjet· nica da se naša narodna ženska ra­dinost popela na takgvu visinu, da Izazivlje divljenje l kod nas l u stra­nom svijetu. To se vidjelo na raznim Izložbama, a osobito lanjske godine u Barceloni u Španiji. Također lani, prilikom sokolskog sJeta u Beogradu, Izložba vezova i tkanina Iz sviju naših krajeva pobrala je pohvale u super­lativima sa svih strana. Izložbu su uveličali svojom vlsolcom posjetom l Njihova Veličanstva Kralj i Kraljica, da l na taj način pokažu kolika je umjet­nička vrijednost naših narodnih vezova, tk{v.t l pletiva.

Svaki čovjek, koji Ima lole umjet­ničke žice u sebi, mora da se divi f noći vezova, harmoničnost! boja, bog8htvu motiva, raznovrsnosti te h nl­ka, nježnosti stila, živopisnosti, prl­mamljlvostl i ljepoti naših ženskih ručnih rukotvorina. Naročito neki divni vezovi l ćrllmovl pred našim očima

pogdjekad čisto zatrepere sa svom svojom ljepotom l šaren!lom kao da su ž·vl, pa nam se čini, da nam do­čaravaju prave livade u cvatu i suncu. Takova Impresija se dobija zato, što naše tkalje i vezilje u svoje radove unose sva svoja duševna rupoloženja: liubav, tugu, bol, sreću, pa čak l kletvu. Žeua škgod radi, radi srcem, osjeća­jem. Bog znt koliko je I!Jepih nada i ljubavn;h s'lova uplela u te svoje radove. Svaki rad koji se rukom radi, nosi nešto od srca žene koja ga je napravila, ima du§u koja nas privlači.

U tome je l razlika Između ručnog i fabričrtog rada; fabrični je pravlln'Ji: ali l mnog) suvljl i hladniji. Nikada žena ne može da se otrese svoga osjećaja, on1 ga svugdje unos'. Naro· č ,to su časovi kraj đerđef •, tkanja l pletenja, časovi lijepih snova i tananih vizija. I ta umjetnička crta to je odlika naš·h tkalja l vezilja !z sviju krajeva naš . otadžb'ne. Svaki naš kraj u toj grani umjetnosti irna svoje osobenosti i svoje ljepot~. SlovenEčke čipke, hr­vatski l dalmatinski vezovi, pirotski l bosanski ćlllmovi, zlatan vez, pećke l južnosrbijanske šare u savršenoj ornamentlcl, crnogorska linija u odi­jelu l ukrasima, vojvođaski cvjetovi, srbijan•ko platno - samo da to spomenem - bilo bl dovoljno, pa da umjetnost naš•h seosk h tkalja I vezilja obaspemo hvalom iskrenog divljenja l duboke zahvalnosti,

Mirko Ležalć

Nezaposlenost Prema skorašnjem Izvještaju gu.

vernera naše Narodne banke bilo je kod nas prcsječno 8000 nezaposlenih radnika. Međutim tl podaci nijesu tačni. Po brojevima, koje je prikupila s ~ l tska Radnička komora, bilo je na njezin Jm pod ručju oko 8000 nezapo­slenih radnika, a po podacima zagre­bačke' Radnlčke komore ima u samom Zagrebu stalno nezaposlenih 16.000 radnila, a 5000 radnika radi ograni­čeno vrijeme. Izvještaj guvernera Na­rodne banke nije, dakle, tačan. Na potlručju samo spU. Rad. komora irna nezaposlenih upravo toliko, koliko guverner tvrdi da Ih Ima u čitavoj

dr ž :tvi. J e ll guvernerov izvjeitaj o drug'm privrednim prilikama našim tako tačan, kao u pitanju broja ne­zaposlenih?

SJEĆAJTE SE "M A T IC E" PRILOZIMA

8f, --

}eft on lille ()CHUBl

no napa~ aa.lPY

~ )O ostau

111 U tn' Itl nice l~e Pok ~n a g.ct~ \Ih Utnjet.

'enska ta. visinu d

, ' 1 u stra.

umjet. se divi

boja, !th nl.

osli, prf .. ženskih

eki divni očima

le svoje rad i,

ga je privlači.

ručnog i pravlln'JI: . N1kada

svoga . Naro· tkanja i

i tananih je odlika

krajeva u loj

gu­bilo Je oslenlh nijesu

prikupila je na

aezapo· zagre·

sarnolll J6.000

ograni· Na· Na

Br. 119. "0 L A S • Strana l.

ea 38APYr8PMMa Kony6apy,

M3 ~tt.anMaLt.Mie M ea Kocoaa TaMHaay M WYMBAMiY

K POl

JeAaH nujcn npnMjep pacnonomcu,a aa OOlliTC CTBBJ)ll1 npujc 1\t'CCT rO)l.lllta, jCCTC OCIIIIBBII>C 3 ApUBCTBenc 88)l.pyrc.

noKOjllll AP· fanpuno i{ojuh, IIMajyhu nch napaljcny ltll,Cjy O OCtlltBBibY 8):1.p8UCTBCI!Or sa)l.pyrapcTRa, nowao je y uapoA na joj An npaK7114HC npnMjeue. l<opn•1110 je npno- y Jiaaapca~u.. JbeKap, nnoTeKap, u jorn 11~,

opranusyjy ,\tjemTanc aa "AO'JCK" APa Koju­ha. LfiiM CC nOj:ll1110 OCIIltiJB'l 3 pBBCTRCIIOr aa)l.pyrapc-rua, sanynanc cy J<iiJ tTC, non"'·nnu CC!bBJ.\111 nOil,llrnc CC .1\0TI<C. 11 110HjCK CC Bp3TII01 HC ypa)l.IIBUitt IIIIWTB.

nocnuje ucKOnt tJ 'O ro nua l\OI1e no uCToi cTaapu, MIICJlHM, npeTcje)l.HIIK Canc11n anpan­CTBeuux 83)l.py r a, r . AJ). Jby)l.CBIIT npOXBCI'B Hn{e 6aw "AO'ICt<nu" Kao nol\oiun l<olnli, ann Cnti'IIIO. Ha OCHIIBB'IKOj CK)'nUITIIIIJI 611n11 cy eaMO 011 ll Oll)l.BW'III! uapO)l.RII OOCnBIIIIK r . CpeTeu CTowuli .

Tpelil! nyT, 6nllc npnje TPII rOAHBe, na­n~e y Jiaaapceal_\ ynpaauuK Caeeaa r . AP· l<apno WuaiAep. M noije MY aa py1coM Aa y611je)l.u rpaljaHc 11 ceJba Ke AB je snpancTee­Ha aanpyra npCJ<a noTpe6a sa uaw uapoA,

Tp>·onutJa ocna6una. Hapo)l. no'!c rncAaTu na no)l.naaR>e ce or a opouynor BApauJba, o6p8TII sel;y na>!<R>y HB OnWTC 11,06po, a ue CBMO HB CBOjC. npsu 8811,p)'>KHII JbCKap 6110 je CBA8Wti>ll noMoilum< ynpaBHnKa Capeaa r. AP· Bl!Jl. faKoauli . 1-beroaoM IIHIIJ.J.njaTueoM noeao ce paaan.

PaA, HanopaH n Te»<all, Kpyu neaH je ose rOAIIHe 8BBITAHIIM ycnjCXOM : nOII,IIrHyT je AOM, npOCTpBH ll Ben11Kll 1 K8KilB 1111 j C)l.H8 uawa aa)l.py>lma opran11aau.uja HeMa. i{owTa oKo MHnujyu n no Jl.IIHapa. Ha tLerosoM AC­cllHtiiiTIIBHOM aaspwasat~>y eueprH'IHO pll)l.e npcTcjep.tmK aa~pyre r . CpeTen CTownli, ceKpeTap u 6narajunK r . CTojaH Eoponuh Epan11cnae BacnJLeanT., y'lnTeJb, Mnnoaa~ Jiaaapeanl;, aeM1bOP8AHHK na cena EucTpHu.e, ll OCTanH 88Apyrapu. 3all,p)'>KHOM JbCJ<apy r, AP· !{ocTu Muxannoanlly TBKOije npona11,a aemtKa aacnyra WTO ce aano'ieTn nocao OBBKO 6pa0 OI<OH'iaO.

Cau JiaaapeB'IBHII, Tproau,u n aaHaTm1je, HMajy, DOJ)C)l. TOra, M aCMJbiiWTB y 06Jllt>l< ti> IIM cenuMa. CaMu ra o6paijyjy u Ha Taj HB'IIIH AOITYil!BBajy Mane DPIIXOII,C CBOjiiX PBAII>II. 3aApyrapu, i{ocoau.n H J].anMBTIIHU.tt, uManu ey npumsKe Aa BIIAC ypeljeHo A06po yrneA­Hnx Tprosau.a rr. t.:teAOMnpa Beculla u Eo­rocasa fp6uta. Hanaau ce ono, jCAHliM All­jenoM, ya CaMy MOACPHY, ABOCnpaTny Kyliy, a )l.pyruM y ceny lllonuty. i{paj Kyte npo­CTpan BllHOrpaA OA 20.000 '10KOTB1 a AO tLera nnjen, MnBA soilu,aK, rAJe ce uanaan 11 MOAepaH nqenapHIIK. Y ceny, naK, osu TprOBU,II-DOJbOnpuapCAIIIIU,Il nMajy OKO 50 XCKT8pa pBU,IIOHBnHO 06paljeHOr 8eMJbllll1TB,

Jbur

Mana, ann nojeno ype~eHa nanaHKa. Ta­Kas je Jbur. Ao sennKor paTa, Kao u aa BplljC.MC paTa - jCAHO BCJTIIKO, pawTpKBHO ceno Kpaj l{ony6ape. Mom.u.a 611 Jbnr T8KBB ll OCTBO. Aml jCAHB cpeilHa OKOnHOCT : fop­lbll MunaHoeau., BaJLeao, Tproaa'IKH 1.\CHTpn u,ujenor Kpaja, npllnll'lHO cy DOABneKO ll Ce.JbBU,BMB je 6110 nOTpe6aH 'IIITBB ABH XOAB AB nanljy ea caojo.M npouaBOAIIMa ua nujau.y. 36or Tora je Jbur npornaweH cpecKuM MjeCTO.M, BapOWIIU,OM.

Y Jbnry cy ODWTC CTBBpll SH8THO HB­npCAOBBJIC. TaKO Jbur Aanac, ea jeAaa He­KOnliKO CTOTIIHB CTBHOBHIIKB1 liMB npllnU'IBII 6poj YAPY»<eH>a.

JcAaH OA uajja'lnx opraunaau.nja je, ue­cyMR>uao, 3)l.pancTneHa aaApyra, ea ceojux 800 'lnaHoaa. 3aAPY>I<HU JbCJ<ap r, AP · Amii<O EepKOBHii nMa ny11c pyKe nocna. Y TOJ<y OJIC rOAIIHC OA npBOr jauyapa - )1.0 ABHBW­Ii>IIX Aana, upcrneAao je npeKo 1800 t'loncc­HnKa, a nopeA Tora 11 cny mJ<OncKy }Jjcu,y 118 JJ.CCCT OCHOBHIIX WKOna, KOJIIIKO Cll HB­nasu Ha BSAPY»<HOM ITOAPY'tjy, jep osa aa­Apyra o6yx11aT8 ARB Cpeaa, K8'18pCKII ll KQ.­ny6apCKU1 KOje l<ony6apa )].njenu ua ABIIJC 6anonnne, AYHBBCKY n JJ.puHCKy.

Ha DOAPY'ljy one aap,pyre Hanaa11 cc u jeAHO seoMa uanpeAHO ccno, CnaaKoeuu,a, Koje, 6naroJ1.apelln paAY cnora y 'lnTCJba r· CTojnuha, p,anac y xnr11jeucKOM nOJ'nCAY CTOjn MI!Oro nanaA Apyrnx cena ea norOA­HnjnM Dp11p0J1.HIIM ITOnO>HajeM fl AanCJ<O BC­RUM 6oraTCTBOM. 0BABWtLII o)l.jeJbaK JbnwKe ap,paacTnene aaApyre nanpwuo je npownc rop,llne Mnorc acanau,uoHe paAone. MaMeby OC1>6.JIIJX, DOAllrHyT je nnjen ll MOACpaH BO­}J.OBOA, KOjH OBOM 6pp,CJ<O.M1 J(BMCHIITOM ll cywnoM Kpajy spujep,n MHoro. H Hur)l.je ce npBCHOCT B aaJeAHB~a pa8HBX iilAPY>I<HDX

(CnpweTaK)

ounnrca ja lJilje JI C llapa)((ana, J·ICro y Cnan­KORIII~II . Y jC/\UOj arpaAn, y CCOCKOM 881\p)'>K­HOM 1\0M)', CMjCUITCIIC cy ll 311,p81lCTBCH8 ll

ICJ)CAIITII8 ll uauan!ba'll\8 BLI/I,pyra. n yHa xap.11 01111ja OAp>l<<IDa CC ll i!MCIJY CBC Tpn RU­)l.pyre neli rO)l.H UaMa. IIJJJcaAa "" jcAan cy~>oG 11 uajM81hll uecnopaayMau, yauje" npc11,1111 11

aafC/\IIII'IKIJ pa)]. y OOTOYH0,\1 Mnpy. A 1<81<0 je TCIC ea CnOlli llllM, Ball,pyrapCKII,\1

n op:IT<"J; II M PiiJJ.OM? Euo len ll Or tcapawrc­p11CTII•JII()J' npnMjcpa 11 0 CAC Cnan1< ll'lilJJC

Hanl,c ienHor a11 1\CJ<Or na Hil y Cnarii(OLJU.Y r. no. CTcna u MaaHilh , nnPCJ<ror UcuTpan­nor XllrHiCIICk"OI' RaBOAH Ceno orpeano Y 6naTv; un rnie {cnnc 'JIICTC cTaanu.e aa npo­naa. r . no. I!Ha1111h , numc y JUanu, ann unaK y auny canicTa, peqe :

- llai 130)l<C: n<1 o YcJ<PCV, Kail. 6yACM AOnil8 110, 080 6vnc KilnJJ.OMliCB IIO

11 ceno CC, '111.11 ll ilCTYIIIIIUC JbCnWII namt, AH>~<e HaRa uwe ea 111 lfilMCII. noT{epiltue mtjecaK, Ji3.'1J\PM11Cawc. ,,JJ.ot<Top Mnaunli je TaKo 11aaao".

Res napc ljelhil, 6es uk"aJwo•· naihCr paa­rnRopa, oun cv csojc ceno J(annpMHCann. O Yck"pcv, "an je r. np. Ttfnannh nowao Y Cnan((ORnnv, ene je 6uno roTOBO.

Huje caMo 6naTo y CnaBKOUIIUII 6uno ua 1·nacy l-bera 11~1a y uujcnoj ouonuuu JbllJ'a' Cclhau.u cc TIIMe nOHOCC. Eso 88WTO. neueT­CTOnenJaCCTe n oliopCKOna 6an11,a 6jcwc AO­npna AO Jbnra. T y je n aanolinna. Ca npyrc CTpaHe, Mnwnl,cea apMnja, npnTncnyTa OA aycTpujcJ<a nojcKe, nonna'luna cc no na)l.Rna PynHIPiKIIX nnannna. 11cnpeA Jbnra, Muwnh aaCTBHC ll A8 n pOTIIB-HanaA n ohopCKOBJio\1 Tpy naMa. AycTpujcKa nojcKa cc nony'le, a Jt.eua KOMopa cc aarn u6n y 6naTJL8B Tepcn, Oll,aJ<ne nu je Horna naulm. J.1, 6naro11apeli n TOM •JyeeuoM JbnwKoM 6naTy. Cp6u cy aa­po6unn cny KOMOpy ll TBKO ll,Omnn P,O nuje­nOI' nn11jena y xpamr, WTO je y OH n.'l\ TCW­KIIM )l.aH IIMa 6nna HBjBE"Iia Harpap,a.

Jbur ce ea aaxeanHow l;y cjcta xpa6pux nojun((a KOju cy npnnnKOM Te 6op6e nann aa Cn060AJ l:i>CfOB)', Sa 'IBCT 0TBI,IĆII H C IT CTOra nel; AJ>I<C BpCMCII3 pall,l! 118 nO)l.II8BH>Y jCII,HC CnOMCH KBnene, r}Jje lie CC CMjCCTIITII KOCTII CBIIX narnHymtX BOjHIIKB. 0ceellelbe one cnoMeu Kanene, npc)l.auljeHo je aa npny nonOBIIH)' JtAylie rO)l.IIHe.

CoKO!tCKO APYWTBO, ocnonauo np uje ABnje roAuue, paarpaHano je nOA ynpaeoM csora CTapewnue r. Mnlle PaAynosulia, csewTeHn­Ka, no · ao U AO eaAa upupCII,HnO HeKOniiKO ycrrjennx coKoncKux MatmcJ!ccTau,nla. · 11 Jbnr ll ABH3C >I<IIBII 011, OBIIX CBOjnx

APYmTaea. Ona cy je11,nna aa6aea ceux MjewTaua, ene np11pcA6e, npocnaac n aa6a­ae, noTn'ly OA lhHX.

Y ceny Bau.n

HaTyWTHnO CC He6o ; CUBU o6nau,u npe­Kpllnll U,IIO BllAIIK ll KIIWB CBo\10 WTO nuje no•1ena AB na}J.a. HuKOMC ce ne uanaan ua TOnmLx naroHa ; HeiH<ajy ce enu OA peAa, Ma AB l<oconu.u n JJ.anMBTIIHJ.\11 >Kene AB y CplJ,Y illyMa}J.uje, HB TOMO IJCTOpujCKOM Tny OCTauy WTO llY>I<C. Ann, KlllliB - 6naTO ua ene CTpaHe ...

Ha~e ce HajaaA je11,uo norOAHO pjewe11>e ; ua nosa OAMax y <j>njaKepe na aa Eat~>y -y 8CH4B'IK)' BUROrpall,apCKJ 88Apyry.

JeABB jCAHOM, - IIBB~OCMO HB 6aHODI!H­CKII nyT. l<omsKa je caMo paanuKa uaMeljy yn nu,e y ApaH~enoauy n osora APYMa l

AoK ce TaMo '!OBjeK TeTypa J<ao no HC­KOM KBMeHO.TIO,'I\Y1 AOTne OB)l.je H}J.e CBC rnaT J<O. nyT je 1.\nO nocyT TyU,aiiUKOM OA Mep1t1epa. A KaKO n ne 611, K8A je T)' 611113)' Beu'lau,.

Kuma seh no'le AB naAa. EyJ<ylha u BeH­' IBJ.\ uary6uwe ce ; npeKpllnuwc ux o6nau,n. 13naTo ce cnpano ea APYMa, MepMep cc OTKpno. U,no nyT aa6ujenu, Kao 11,a je npe­KpnneH CHIIj erOM. npenyna KOna TCK y6pa­HOr rpO>I<~a uwna cy y AyrnM pe)l.OBl!Ma, je11,na aa APYrHM. Cne y aaApyry, y aaje)l.­JH1 '1Kll ITOAPYM.

A TaKo, oncT I<BA cTnrocMo, Y>•<yp6au u r poaun'laB paJJ.. n pen BcH'Ia•moM unuorpa­Aapci<OM 8811,pyroM HCI<OD III<O ACCenma !<Ona rpo>lcha. CToje TY no AB li -ABB. HcMa C}'AOBa, y J<OjC he ce CBO OBO IIBPOAIIO Gnaro CMje­CTJITII, Coa 6ypa11 y ceny, npliKynJLeua cy 11 AOTjepBH8 y 3aApyry. n a nnaK, TO je Mano. jep ocTano je apno Muoro euua, OA npown.o­rOAIIWJbC 6ep6e. lfeKIIX 'ICTpAeCCT BBI'OP.a~ n ononnHa aa11,py>t<HIIX cyAona je aayacTa.

fJ.O'ICI<B HBC ITpCTCjCAII IIK ll ynp81lH II J< aaApyrc r . Mnxajno CTojnh, ea jom HCI'O­nm<o aaApyrapa. OcTann, ca 111o nornCAawe rocTe, Haaaawo Bora u no OKOM HcnpeMeHy

npOA)'iJmwc ya njccMy paA. YnCAOmc uac y nOAPYMC. l.fnTarlll nannpnuTu, ypc~c11u 11

' IIICTIJ fl11a CI1QilT3 nnn R('MJJ,OM : JJ.VJ n pe­f\011 11 on nneJ<O ?OO nnocronuux 6a•lllll na lv nunau VTucaJ< Ila cnenuu11 nonnv til nenuJ<a cTa~<nrua 6a'JRa onunaua v u,CMCIITV. Ona le nvna. J<ao u ena ocTana 6vpiln. Y Jboi cToln ,.pV)KIIUB" : OJCO CCJJ.ilM naro11a. JiyTBMO TBKO 011 6ynCTil IlO tlypCTB1 011. " I ~Otbilli8", AO pnan Hura Cey/la no Mano npo6aMo, no roaM-nna ..

CToiHh uvnu uanawno. Harnawyle p,a le I<paj jennor 6yOCTil paarOBOp nalcnilljTl . flan­MaTIIIIU.H nnly l<a'IKY na le newTo cna6ule Olt lbUlrOROr ,,npOIUeKa", ann T1 01ll<1 n OITPOA~

HO " 'IIICTO. l<oconun ra nuiy : MOtuTe ce 11 CTC>KV V<"HC : rpanupa jy Tl\KO {aquHy 811118.

llolioc'>~o no MjecTil rnfe le pau11{e eTa­iana i{apa~opt;ena 6a'lna. Eno je TO noHoc 11 aa11.pyrapa 11 aanpyre. ilonasnnn cy !bYilll ea cnnx cTpaua na je snll,e. O••ysa na lc no6po 11 cny>~mna {e ce e no n OCJbCnTLer paTa. A T8Aa cy je AycTpnjauun napewcTanrr KVPUJYMIIMa. WTa cy XTjcnn THMe n aauno cy Ha naRI ncTOOli{CKn noeAMC'r 11acoTamt?

Ba'lna je l{pa!beea - KB>t<e r. CTojull. l laMa te 6nna noniepeHa caM o 11a l{)' BB !bC' A cana Kail je !{pan, nop,Hrao 11 a Onneuuy ITOApyM, o\111 CMO je npenujenn TBMO. jcp, TO je ILCIIO np8BO MjeCTO.

npaH ABRR aanpyre

n yCTa BeM1bllll1T8 y OKOniiHII 8 CH48Ua HCKBilll uncy 6nna 1111 aa KaKRY KynTypy. }CAIIIIO cy saJLana aa noay. Hapo11. je TO yon.o,no n nperao ua noeao ; no'!e AnaaTn nnHorpaAC· Anu ea ynoaqaaaR>cM npouanoAa IIWnO je ltOCTB TeWt<O. nociCAII CIJTH II1 MaJlll . nponaaolja'l 11nje MOrao CBM 1\B nanaa11 HB Tp>Kllll1TC1 a nope/l TOra - BKO je 6110 A0-6ap BIIHBp, Hilje 881bBO IIIJWT8 KBO 811HO­r p8j].Bp - 111111 o6paTno. ITojep,nnunMa je HCAOCTajana, ABJ<nc, CTPY'~Ha cnpeMa, caape­MeHe MBWIIIIC aa npepa)l.y rpO>l<lja, }J.06p ll C)'ll,OBII. J<y6yp11n0 CC, IHIKO Hilje IIMBO CBC, pujeTKO je 1<0 !Suo aaAOBOJbBH. Oso je 6no apno norOABH Tepen aa ycnjewno wnpe11>e aap,pyrapCTBa, jeAIIHOr MOryHHOr HB'lliHB 11,8 ce neabe 118 ose TCWKC COTYBJ.\Uje. M HB DOTCTpCK fnBBH Or caaeaa CpnCKliX l!eMJbO­p81J.Ril'IKUX 83)l.pyra, 0)l.B6pa ce OCaMHaCCT llllljCHlljiiX ll HBnpCAHiljliX )l.OMBllJJHB Aa aa­je)l.Jlll'!Kil npwe 6ep6y, Mylhajy rpomlje u npo)l.ajy suno. Enno je TO cTeapaa.e AB­H8wR>e uajsehe aa}J.pyre caoje speTe, BcH­'IB'IKC BIIIIOrpaA8pCKC 8811,pyre. JifaMeljy ocTamJx, y aaApyry cy CTynnnrr jaKOB Cae­KOnnli na Jiunoau,a, H11Kona AapaMOBJrn, }i{nBKO i{aTBHIII.\8 ll 'Qoplje Q)'KUii.

1903 rOAiliiC 8A)l.pyra OO'IIII:i>C pa}J.. no­enonu TeWKO nAJ, ceno ea HcnoajepelbeM rneAa na oey rpynnu.y Jb)'Ail, Koju " ne rne}J.ajy caojy Kylly, sell anAaJy aaje)l.HU'IKY"· PacTypn ce aa11,pyra, o6Hosn aanJM. Tpajane cy TC TJ)BBBUU,C CBe AO 1906 rO)l.IIHC. A TB)l.B BBAPYJ'a ycnuje AB nO)l.llrHe enoj npnu no­AP)'M. OA Tora ABHa, n nopeA 'ICCTux cyKo-6a, 3aApyra je cTajana na 'lepcTy noAnory. noAPYM je ooaeaao ene aaApyrape y jeAHY ~em111y. 11 np111111KOM IICKOr HecnopaayMa, y TpCHYTKY KBAB je 3aApyra Tpe6ana AB ce pacTypn, AOBOJbHO je 6uno AB I!CKO )'CTBHC n !\ame:

- A Haw nOAPYM? WTa Ile ea ti>UM 6nTn?

Aa, nOAPYM. TewKo je 6uno pacTaTlr ce ea tbl!M. OH je aajeAH>t'IKn.

fnaeHe I<puae cy npe6poljeHa. Honn aa)l.py»cHn nOAPYM npnMno je npny 6cp6y 1907 rOATIHC. 11CTC rOAHHe BllHO je ynOU'ICHO. 3apaAuno ce npunnquo. J].pyra roAnHa Guna je GoJba, Tpelia jom 6o!ba. Ceno no•1e APY­ra•Jnje rncAaTn na 3a)l.pyry. Ce!bau,n, onu I<Ojn cy najnnwe HanaAanu ony opranoaa­u,njy, )l.Onaaums cy n Momsno Aa nx aa]J.pyra npliMII y 'lnaHCTBO. 1911 rOAliHe 110APYM nOCTajc Manu AB npiiMII csy 6ep6y BBAPY­rapa. Ou ce npownpyjc, YABOCTPY'Jaaa. r . !{ocTa fnaauunll , 611emn npeTcjCAHIIK on­WTnne 6corpa]J.CI<C, y CBOjCTBY 'lnaHa HBA­!IOpHOr OA6opa fnaeHor cancaa, OAnaau y IIIIOCTpBHCTBO p8AII npoy•raaau,a RrtHOrpa­ABpCTBa u snHapcTna. Bpalia ce aaTnM y OTa1,16nuy 11 Aajc BCH'IB'IKOj aaApyau uuu­u,ujaTriiiY aa llOAnBalbC MOACPHOr DOAPYMB, ea Aua cnpaTa y BCMJbll . Ooaj nocao je noTnopoM MnnucTapcTna napOAIIe npnape}J.e OKOII 'IBII 1912 rOAnHe.

no aaepweTKY pan 3 aApyra oGnau;t>a caoj paA ea npeKo CTOTnny BBIJ.pyrapa Ouux ABila aaapwCHII cy U OOCJbCAfbll pa]J.OBII ll8 nop,uaatLy MOAepHc rpa~eanne aa apiiOHIIU,e, J<aHJ.\enapuje, CKYITWTlll:iCKY C!lJIY Il ·raKO P,81be,

y BBAPY)f<HJIM nOAPYMllMa, aajeA!IO ea IIOROM 6cp60M1 Aal!aC UMa MIIIIHjyR 11 DO nnTapa BIJ IIB, 20.000 nliTapa K01b8KB ll ABa

Barona n»JLaKa.

3 a ono RCDIIJtO 6naro, r . CTQ!uli Ka»<e : - t.:tvnaMo ra '" a.eryjeMo c11noM OI(OJI­

Hnc.Tn n piiHVIJeHI! CM" VCJbCA OITWTC l<p11881 Ma na HaM TY ne)f(n orpoMaH nosau.

CSAa ce uanaanMo y jeKy 6ep6e. I<Hwe OMeTSjy oeaj pitll, a llOCTa cy K8ll1KOJ1Rne B

J<eanliTeTy rpom~a . CpekoM je DPRje oJWr apeMena yđpano opeKo nona MRnKjyna KB­nornaMa.

Oao {e nek 'leTBpTa rOilRHa, npR'l4 )UlJbe r . CTOlKH, KBKO noKyWaBaMO ea H88080M CBfCII<er rpOII<lja. JeJIHB M3JU KOnlf'fHHa ynyi;eua je .ea Ee'l n BepnRH, ena je AaJbB nanoa OMena Knwa, Koja cMeTa ona6RI)alf.Y rpom~a Ha cTpalmM nnjauaMa 3anpyra je nocTllrna npnnll'lHO cna6e u,ujeue yclheJJ, nOCTOJeke Kp i!BC, a OCRM TOra HHCMO .MOrne llB liRAp>I<RMO J<OIIKypeliJ.\RlY orTanux AP)f(aJIB uaeoauuua, yc!beA Tora WTO ose no6ejajy naeoaHy npCJ.mjy, na HaM aa TY cyMy yMjeK KOHKypnwy.

npen BC'IC, KpeuyCMO ce y Apa.H~enouu.. t.:tyo caM na ce TY Han asu r . !<oCTa r nasB­uuli, '!OBjeK KOjH HMB BeoMa BCJTUICHX aacny­ra aa Hanpe)l.aK a paaaoj Beu'lalfKe aaApyre. 0Tnwao caM, open nonaaa.K aoaa, IlO &.eroae anne, )l.a 6ux ea r. rnaaeunteM nporoaopao Kojy pnjelf.

- Ex, OAM8XHY r . rnaBMHBti , na ue 6jewe MuKe ABPBMOBHka B jow Hel(OJilU(O .lbfAII, OA BeuqaqKe aaApyre se 6a !Seno HHWTa. A OBBKO, Bora Mil, CTBOpame 1bYAB H.ajBeliy aaAoyry y jyrocnasuju.

BnADM Aa HBPOA jorn ReMa AOBOll>HO noajepeH.a y aap,pyrapcTBo. 3awTo - ja ae paayMnjeM. J].a caM ja jyrocnoaeHCKB PoK­cJ!enep, sjepyjTe, u,ujeny 6n BMOBBHY 6au,ao ua CTsapaa.e aap,py»<HIIX opraanaao.aja. To je neoMa A06pa ycTaaoaa U jeAifHO J B8Jq>Y­rapc-ray nemo eKOHOMCKO DOABBa.a.e HBPOAa, cHara npmaae. Jep,nuo, Jez:tBHO.... p,osJucyje Mil r f nBBliHRH ea CTenenuu,a, P, OK ja >Kf­pDM aa aoa.

Bap,oyrapu ea Kocoaa u ~~afe o aa]J.pyrapCTBY y IllyUABjB, Kony6apa

B Ta•uasa

Bpaliajyllu ce ea TPOAHCBHor D)'Ta Kpoa l<ony6apy, TaMnasy s lllyM8J1Rjy, paarosa­pao caM ea 'lnaaosaMa BApaac-rseaax aa­Apyra aa JJ.anMiUJ,nje n ea l{ocosa, o CTA&.y aa]J.pymaor noKpeTa y I<pajeaaMa KOje cy aa ABB )].AHa o6nwnn.

r . nllBJJe Benull, CB8WTCBBI< BB }l{erapa, y CjeeepHoj AanMaunjn, 'l&jo.M je BHBD,Jija­THBOM npnje KpBTKOr BpCMeHa OCHOBBSa y 1-I>CrOBOM ceny BApBBCTBeHa 88Apyra, peKaO Mu je y aeneaaHOM paaronopy :

- Oeor oAnwa.n KOHrpec Caaeaa ~pas­CTBeHnx 8B]J.pyra ITOCjCTBO C8.M1 He CUI.O AB oaapwnM csojy aap,pyrapcKy Jl.Y)I(HOCT, aeli H AB AO~eM y Y>I<II KOHTBI<T ea 1bJAHM.a KOjll P,p»<e ll BOAe 8ApaBCTBCHY UAeJy, Aa paaro­eapaM ea 1bYAilM8 KOjlfMB je OBaj ROBII 88APY»<Hil noKpBT AOHIIO 6narOCTaH.e y xornjeHCKOM oornCAJ, )1.8 ce TY - H8 BUO­py, OAJWCBIIM ll nOTCTpeKHCM Ha p8JJ. y CBOMC Kpajy, rAja 88ApyrapCTBO TeK npo­ABpe.

- OnnM nyToea&.e.M Habla je OMory1i.eao AB BUAOMO peaynTBTe lleCeTrOP,IIWR>er pap,a. 11 MU CMO Ce AHBIIIIB ycnjexy BaApyrapCTaa, ' liljo je uaopeAaK Kpyaocaa BeHifa'ii<OM. BJI­HOrpaAapcKOM BBAPYrOM, KOjoj CTOjJI aa 'ICJT)' npeAJBBMJhllBĐ 'lOBjeK B OA)'WeBJbeHD aaApyrap, r. MnxaĐno CTojnli. OcjeTBo caM

AS cy y OBliM KpajeBIIM8 88J1.pyre DCTO WTO 11 xpaMoeu. Hu1<o ne xynn Ha a.u, caa ea no»<pTĐoenowlly paAe u nornasuTo OTYAa O'!eKyjy cnoje .MOpanuo, MaTepujanao B u­rujeHCKO ITOADBBlbC.

Bolj KOCOBCI<llX 8AApyrapa, r. Tpaji(O }I;IlllnTpHjeoult, y'luTelh ua Jiuaalje, Rpaj · JiunJbaHa, Ka)l(e Mn :

- fJ.OCTOjHO je AIIBJbea.a 080 WTO J• cp nCKil Ce1b8K YPSAIIO OA paTa na AO C8,AB. Ou je roToeo nonyHno cay npaaHnlfy Koja je uanpanJbeHa nenpnjaTeJbCKOM najeaAO.M. WyMaAujcKn ceJLaJ< je uarpaljeHu seMJbOPAA­IIIJK. Pau,nOHa.TIHO o6pa~yje BeMJby, a TCWKO CC p88)l.Baja OA HOBU,81 WTO MHOrO }'TĐ'le Hi

TO AB na1·we DOJJ.HCCC OBY Kpaay. - l<pnaa, n nopeA ceojox p~asux CTpa­

na, uMa 11 jCAHY HecyMfi>HBO A06py. HaTje­pnnn je ceJLal(a AS ce YAPY»<yje y aetie 83JCAHIIU,e y U,IIJb)' C8MOnOMOiin, AB ce Op­r 8HHSyje y aaApyre. l<oA nac, Ha l{ocoay, jow CC HeMa AOBOJbKO Bjepe y aaApyrapCTBO ycJLep, HeAOBOJbKe npocsjelieaoCTa. Hawu

Stran 4.

n,yp,n, KOju cy un~] e ·ut ca~a t•opncTn ' oje aaApyrapCTBO Aa]e, 11 a~a.11 r · '\a lie ca~a npCI<rlli)'TI! ea CT<lPTT'I ne nOI jCJH'fi.L'M, na ),e pap, n Tn ua CTnapan,y OO Ul TC HJ ),e, CUOI'<l no6pa, na ocn11natt.) aap,py ra

CcJr,atc na 'Ecnpcatca, y Aa ·1 M81~11jn ]J.y­man App,nnuh, 01\)' WeffJhCII je ORUM TT)'TCM 11 npn•1a Mn :

na p,na TPll /\ana nponenc11a na n)'Ty aa MCHC n Moje APFODC cy ttn a P,O>Hnnn,aja 11 nanenal;ct r, a. Mn CMO onoM npunii iWM nnAjenn uJTa aua•m npocnjc l.cn CCJbaK, uJTa ana't1n npana napo~ua 11n'tcnnrenu.uja. ]J.o1c l<OA uac jep,au rocno~un CMaTpa aa ncmmo iloHnllcerbe na ea cnoj nM ccn.aROM nporonopu nO J<Ojy pnjC'I, AOTJJC ODAje III!TCJtll renu.nja BBlllllX ccna pal\rl aa uapOA, C<lCTaje CC e n.nM n capa~yjc y aajep,rn: 'l rWM ycTanonaMa. Ollc nnMCTnc ronopc w yMa}l.njc!'lnc ccn,arca, Mu uutcap,a nn OA nawnx npocnjckennx n.y­AH I!C MO>I<eMO 'I)'Til.

Haw t<paj ce Mome noAnh11 caMa aa­APY* IIIIM nyTeM 11 TO p,a cc 11a neTo] nHHHjll naby n cen.au.n u npoc" ]chcnH n.yp,n. OoKy­ruaheMo TO l<3A . ce Dp3TIIMO CDOjiiM AOMO­BI!Ma. MopaMo ycnjcTn jcp y aaApyrapCTuy, K3KBO CMO ra 88TCI<J111 onA]e, MTI r nCA3MO enoj Ranpep,aK y CBBKOM nornCAY· Mn CMO TTOilOCHII IDTO HCMO y CBOMe Kpajy 61lTII ĐjeCHIIU.n TOr ROBOr mnnoTa.

nnu.a ]J.anMaTmrau.a oaapnwe ce paAOW­Jiy. 0Rn cnn noTBpp,nwe pnje<m tbnxonor p,pyra App,annha.

· CeK_peTap Opnnpcll,nO-K)'nTypne MaTnu.c aa Cjeeepny AanMau,njy, r . Jlaaap MnTJfh ua I<HJwa npn'Jao Mn je y noay :

- Oun Koju cy cse oso nuA]enn npaTulie ce cnojnM Kylla/11<1 n ueke npccTajaTu p,a y~reCTsyjy y aajeAmrtmoM pa11,y, 6ea I<ora liM ue.Ma cnaca . Hawa MaTnu,a opranuaosa l;c JOW HeKOJJI!KO OBaKUI!X O)'TOBalb31 p,a 6u ll

namn lbJil,ll 011,6au,nmf OH)' CKCncy, !<Oja nx op,spata OA paAa nowTo Mncne Aa je aa­ApyrapCTBO Me~y HaWnM CBnjeTOM HCMOryhc.

- Hama I!IITennreHu,nja je Tpe6ano 11,a <fyje lJ ocjeTn apnjep,nocT KynType cena. Ta11,a 6n n oHa ysnA]ena 11,a je aa11,pymnn pall, y napop,y, jeADHB Ha'IUH KOj i! naM ocn­ryJlaBa naw oncTaHaK. CpeiioM, TO cy seh MHorn n YBIIAjenn u npnje nasjecuor apeMena pap, je n KOA Rac aano'leo y paau11M npaa­u.n.Ma.' A ose Hame aeae ea npaaoM, Kyn­rypso.M Cp6njo.M, nojaqalie osa ocjehalha, Koja cy najjaqe llapameHa y pap,y 11 oprann­aau.ujn ap,paacTaeun7.: aaJJ.pyra.

Dva primjera za ugled Zadružni vinarski podrum.

U selu Gomilici kraj Splita, jednom od najmanjih l najnerazvijenij ih sela u splitskoj okolici preduzete su pri­premne radnje za osnivanje zadružnog vinarskog podruma.

Vrlo teške prilike težaka-vinogra­dara u koje su oni upali usljed krize l strahovitog pada cljena vinu, izgleda da poč inju otvarati oči težaku l up u­ćivati ga na onaj put, kojim je on davno morao krenuti.

Perada1 ka zadruga u M staru Mostar, koj i je već dao sjajan

primjer sa svojom povrćarskom za­drugom, osniva sada i perad ars ku z~dtugu. Naravno, zadrugu osmvaj u težaci l ona će biti od velike koristi za njih. Varoš Mostar ne može da potroši svu onu perad š!o je na pi-jacu Iznose seljaci iz okoline. Zbog toga su cijene peradi tamo vrlo jadne kao što su na pr. i u Kninu, Benkov­cu i drugim našim varošima. To stanje Izrabljuju spekulant! l preprodavači,

koji na veliku dobit kupuju perad u M~taru l preprodavaju je u Sarajevu, gdje je ona mnogo skuplja. Osniva­njem zadruge ukloniće se neželjeno posredništvo preprodavača l zadruf!'a će sama prodavati perad u Saraj 1•u l Isplaćivati zadrugarima perad po se­rajevskfm cijenama.

Požurite s pretplatom za 1931. godinu, /er će vam biti teško kad se dvije godine sustignu. Sramota SP oblijenitl i upustili ovqko iefl.in list, Niko se ne može pravdati da nema time da plati, fer ml ne tražimo od si­romaha sue na jedanput.

• L A S •

• Pisma 11~ naroda Štikovo, 30 nove mbra.

Zupuštenost 1nšega sela. -Kao narodnog uč i telja, osim mrg glav­or g posla za koji s m došao u ovo selo, najp rije me je zanimalo njihovo školsto pitanj e. Gledam s uživanjem zd ·avu, bistru i bujnu mladost, pa ml se je rafalilo da raste, ži vi i umire slijepa kod svoj1h zdravih očiju bez škc le l prosvjete. Ali sam o tom pl­tanju saznao ono št nema primjua u svemu kulturnom svi,elu: stlj ~ n \ za školu raskopali teren, privezll zidni materi jal, dobili banovinsku pripomoć od 80.000 dinara l nastao z:J stojl Pl­taće kogod zašto je to (l Uzrok je tome š to je gradnja škole započeta na mjestu koje nije odo bnla š~olska

komisija l koje je od od brenog mje­sta udal,en o od prilike 400 koraka, pa se čeka što će na to reći školske vlasti. Tč. čno nijesam u kratko vdjfrne mogao saznati ko je tome i takvom stanju kriv Ali korak onih koji su to na svo:u ruku Izveli Imaće teb kih posljedica, ako školske lasti ne nađu da je zgodno' ono mjesto sa zdrav­stven h i pedai!oških obz.ira gdje je za k o pana nova !kola pa bi pravo bilo da kr vci snose sav trošak oko po­novnog zako panja ikole na mjestu kom isi jski odre đenu i da prevezu z.idnl materijal l uz. to da budu zba­čeni s vlasti kao u zročnici koji krše naređenja starij ih vlastit ometaju pro-

svjetnl nap redak: u h m selu. NIJe pravo da se sel jani Izlažu ponovnom radu 1

Selo ne ma p tke vode, a u okolnim planinama Ima je izobilja na četiri

mjesta. All nikoga da Ispita te vode i da uputi seljane kako bi je bar na prost način doveli u selo. Znam da tu nema pametnih i zauzetnih Mljato­vlća, all barem mogao bi se poslati koji h idraulički stručnjak da pouči

seljake kako i na koli način da se pomognu . pa da dovedu vodll u selo.

Obišao sam dosta sela, ali onako zapušteno:s glavnog puta nl am nigdje v'dlo kao onaj što vodi od krčme Duš:ma Petrovića Iz. Mio čića u ~tl­kovo. NI prazna k la ne m0gu Ići tako je nepr h odan ; barem to se dade kulukom urediti l ako se ne m•že ujedanput, moglo bl se u više puta l Ja ne znam kako lm Iko od vlasti može u selo doći ! Kako mogu uvesti l izvesti sve ono što lm treba za život 1 K~ko u prijekim slučajevima može lm ljek-ar d oć l Uprav je šteta da općina narodnom snagom ne uredi taj pot. Znam da na od ne voli kuluk, jer teško on 1hvaća l malo ima smisla za opće dobro. All kad se nešto dobra učini, makar l tetkom mukom i !rtva­ma, uv ldjeće seljani da se to radi za n)lhovu opću korist.

S. Simić, učitelj

Narodno gospodarstvo Sajmovi stoke

D )nosimo ovd1e Izvještaje sa ne­koliko sajmuva kroz ove zadnje dane u raznim krajevima Savske banovine. Smatramo da će se naši seljaci ovako najbolje informisatl o trgovačkom

prometu l vrijednosti svojih proizvoda BROD. - Dogon bll' go\ na godišnji

sajam bio je vrlo obilan. Dotjerano je 600 komada rogatog bl?ga, 1200 svi­n , dok je konja malo dotjerano. Međutim prodaja je bi la može se reći nikakova, jer su kupovali samo domaći

trgovci, a stranih nije bilo. Tako je prodano svinja nešto oko 200 kom. , a rogatog blaga oko 90 kom. Cijene su bile niske. Svinje mršave prodavane su po 5 Din. po kg., a tovljene 6 - 7, odojci 18-30 dinar'\ po komadu. Go­veda 2.50·4, telad 7-8 dinar~ . Na žitnom trgu bio je obilan dovoz, ali su po­lj djelcl tu pravili slab posao. Kuku­ruz je prodavao 60-70, ječam l OO, kr umpir 50 dinara.

ZEMUN. Dogon je na posljednji sedmični sajaru bio prlllča n , a ci jena goveda i stoke nis u se znatno pro­mijenile. Ki)Qgram žive vage teladi stajao je 9 do l O dinara, o ce 3 do 3.50 dinara, a svinje su po 6 50 do 7.50 dinara.

SISAK. - D) tjerano je bikova ll (prodang 2), ci jena komadu 2000 dl­nara ill kg. 3 50 do 3.75 dinara ; volova 14 (0) . komad 2000 dinara ; krava 95 (l o,, 1900 do 4000 dinara, kg 2 do 3 dinara ; junaca i junlc:- 37 (5) , 400 do 1500 dinara; teladi ll (prodano sve), 200 do 300 dinara, kg. 5 do 6 dinara; debelih svinja 300 ( 15) , kg 6 50 do 8 dinara; mršavih svinja 150 (So), 450 do 650 dinara; odojci 180 (30) . 30 do so dinara.

KARLOVAC. - Sajam je bio radi jesenjih ki la nešto slabiji, nego obično Dotjerana je 520 volova, a prodano 309, uz cijenu od din. 3, krava 257,

prodano 81 po din. 1.50 eto 40, bl­kova 12, prodano O od din. 3 do 4, junadi 42, prodano 36, od din. 3 do 5, junica 65, prodano 12 pe din. 70 do 120 po komadu, teladi 160, pro­dano 142 od 60 na više po komadu, sltne stoke dotjerana 100 komada, prasad! 962, prodano 510, uz c:jenu od 6 do GO din. Trgovaca je bilo os'm lt Karlovca još sa Rijeke, Pri­morja, S benika, Kastva kao l Trsh.

VARAŽDIN. - Na sajam je do­tjerana 1267 komada avinja, a od toga je prodano 605 komada. Mršavim svinjama je bila cljena od 5 do 6 din. po kg. žive vage, mesnatim 3 do 3.50, a tovljenlm 6 do 7, te tovljenlm ba­gunima 9 do 10 din. Cijene su znatno pale. Vrijeme je bilo povoljno, a pro­met do bar.

KOPRIVNICA. - Na sajmu u So­kolovcu bile su ove eljene : bikovi 3 dinara, t e lići 3 dinara, krave 1 do 2, svinje 2 do 7 din. po kg.

Drljanje livada Glavni značaj drljan;a livada po­

čiva u tome, što se njime omogućava pristup vazduha u zemljištu. U koliko je zemlja teža l stegnutlja, u toliko je i veća potreba za vazduh <. m. Zemlja je bez vazduha mrtva, neaktlvna, biljni kttrenovl ne mogu prav1lno d sati a l gnojiva se pri takvom stanju ne mogu kako treba is koristiti. D ljanje livada na jestm znača.no je ne samo s ob­zirom na regulisanje zemljišne vlage, već se njim Istovremeno livada oslo­bođava raznih korova, naročito ma­hovine ; na kraju se zemljl~te ravna i mlje~a]u vje!tačka gnjojl va s njim. Najkorisnije je drl janje na zemlj!Uima teškim, Ill srednje teškim s gustim l dobr:m llvads 'dm porastom. Na lakim zemljištima drljanje može prije lkodiU nego koristi. Nejbolje je drljanje livade pri golomradcama.

Broj 119.

RAZNE VIJESTI

Sastanal< nar. skupštine N Hodna skupština izabrana 8 no­

vembra sa staje se u Beogradu u svoje prvo zasljedanje na 7 decemb ra. No ona neće još za počima ti sa radom. Odmah poslije Izbora časništva, sjed­nice će se odiodltl do poslije izbora za senat. To ć~ biti, kako se javlja, polovicom januara. lzalao je već i zakon, kojim se propisuje poslovnik Skupštine.

Kongres bugarskih zemljoradnlka O vih dana održan je u Sof iji veliki

kongres bugarskih zemlloradnlka. Uče­stvovala je · preko 20.000 : delegata Iz svih sela Bugarske, tako da se~ je kongres morao ođr!atl pod vedrim nebom, jer nije' b lo-krova· pod· koji bl mogli ući toliki ljudi. Predsjedavao dedo Dorđ e J 'Jrdanov seljak. ministar u benevrecima, kako ga zovu otkad je kao predstavnik zemljoradničke

stranke ušao u vladu. Zemljoradnički pokret u BugarskoJ,

koji je započeo pred 30 godina, spada u red najsnažnijih pokreta Ito ih je selo ikada dalo. Istina. ne po rezul­ta lima, jer su n. pr. čehoslovačka pa i drug~ neka sela na višelll stepenu blagostanja i prosvjećeno•tl , nego su bugarska. All po zanosu, po hrabrosti i po žrtvama, bugars~i zemljoradnički pokret znači jednu od najznačajnijih

pojava u čovječanstvu. J edan naš novinar i pronlcljivi

posrnatrač bugarskih prilika dafe mu u .Potltlcl" ovaj kratki i mnogozna­čajnl opis :

, Više od 30 gedina legli e (putovi) ovog pokreta prolaze kroz oganj . Deset{ovanl (svaki deseti ubijen) su organizatori, poubijani prvaci. Kuće su lm psl jene, braća bacana u vrele klačine l umirala po usijanim velikim pećima. Nema zemljoradničke kuće u Bugarskoj koja nije dala frtve. Kolenl su prvi redovi, a Iz zemlje su ae j-1vljall drugi, novi, pofrtvovnlll. Zaito? - Za jednu veliku Ideju političke slobode, ekonomske demokracije l socijalne pravde. Ideja je postala vjera. U njeno ostvarenje svi vjeruju. Za njeno ostvarenje svi se žrtvuju. Za njenu pobjedu silu !ivote. Ostavljatu !ene, djecu l rodbinu. Sagaraju da bi drugi Imali topline. I - ne zamaraju se".

Imrde i jedan .. " krupnl razlog koti nama čini sim '>ati čnim ovaj pokret. Za razli ~ u od bugarskih građanskih stra­naka , koje su bile uvallle svoju zemlju u rat sa nama l koje l danas stuara{u sukobe l rasplru'u mržnje, zemlJorad­nički pokret stoji na jugoslovenskom stanovištu, t. j. trafi što veće zbllženje l bratstvo sa nama sa ciljem da se s vremenom spojimo l u jednu zajedničku drfavu.

JABHA BnArOAAPHOCT

CBHMa OHH.Ma, Koja cy HaM npH· nHI<Olll CMpTH nawer MHnor B nenpe­maJbeuor 01~a, 6paTa B cTpBna

ToMe Kuemesulia Ha 6nno Koja HafJHB noJ<aaanB caoje cayqewhe y namoj »<anocTB, B OBBM nyTeM OA epna 6naroAapa.Mo.

Y OhecToBy, 28 uoae.M6pa 1931.

Omanowheua: Caoa, Munom, Aymau, HHKOJia

fBMHaSHCTa, CBHOBB. Aapnui<a lllonaja B Onra, J<hepB. n poTojepej CHMO J<ue)l(eonlt, napox

6eRK088fJKH, 6paT. HaAa MeAeu;ujau, cuuoaKa.

Vlasnik za Privredno-kulturnu maticu za Sj. Dalmuclju" Dr. Ivan Grgić.

Za Jlrednlštvo l §tam pu OdiOv~A N. Clkato Stampa Nove ltamparlJe ' Sibenik.

' •

odi l to tina

o oni (sei ~U !ll roč! dug Ag naJal tom u p proiJ prof

H

fina dr b

s 21 č

p rm ulaze

janja

radaj faktor krenu

s~

trebal sve s stan j

N danje vjeko ltško~ lolll ~ lu n go9oj ćanju

ga nJ~ l]al!l~ -ka a kup§

u nl Pos l Dr, J

il Pri Pretsje Pted1

Na