POSLOVNE FINANSIJE

Doc. dr Mirjana Orašanin

Bijeljina, 13.03.2018.

Finansijska politika preduzeća

- Finansijska politika preduzeća- Pojam i definisanje finansijske politike- Ciljevi i instrumenti finansijske politike- Finansijska politika i finansijski procesi- Klasifikacija finansijske politike- Načela finansijske politike

Polazeći od opšteg stava da je politika nauka o veštini upravljanja, pri čemu upravljanje uvek teži ostvarivanju nekog cilja, proizilazi da se politika može shvatiti kao nauka o ciljevima i načelima kao osnovnim izvorima saznanja koja se primenjuju da bi se ostvarili ciljevi.

Proizilazi da politika uvek mora da ima definisan cilj, a zatim mora da izabere ona načela kao osnovne izvore saznanja po kojima će se raditi da bi se ostvario cilj.

Finansijska politika kao politika finansijske funkcije preduzeća ima svoj cilj i načela kao osnovne izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvario cilj.

U kvantitativnom smislu pod finansijskom snagom preduzeća podrazumeva se obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu finansijska snaga obuhvata:

(a) trajnu sposobnost plaćanja,(b) trajnu sposobnost finansiranja,(c) očuvanje imovine, i(d) povećanje imovine.

Trajna sposobnost plaćanja - podrazumeva da je preduzeće u svakom trenutku sposobno da plati sve dospele obaveze.

Trajna sposobnost finansiranja - podrazumeva da preduzeće može da finansira dugoročna ulaganja iz sopstvenih i pozajmljenih izvora, kao i da finansira kratkoročna ulaganja iz pozajmljenih izvora pri čemu se ne ugrožava likvidnost, rentabilnost i autonomija preduzeća.

Očuvanje imovine - podrazumeva u uslovima stabilne novčane jedinice poslovanje bez poslovnog gubitka, a u uslovima inflacije podrazumeva očuvanje nesmanjene vrednosti sopstvenih sredstava.

Povećanje imovine - podrazumeva ostvarivanje akumulacije, što sa svoje strane omogućava sposobnost finansiranja iz sopstvenog izvora.

Pojam i definisanje finansijske politike

Finansijska politika je teorijska disciplina i praktična djelatnost koja se sastoji u traženju i donošenju odluka o osnovnim ciljevima preduzeća, kao i usmeravanju preduzeća prema tim ciljevima. Za finansijsku politiku se može reći da predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća.

Iz osnovnog sadržaja finansijske politike proizilazi da je ona orijentisana ne samo na utvrđivanje osnovnih finansijskih ciljeva preduzeća, već i na iznalaženje najpovoljnijih metoda i postupaka kojima bi se ti ciljevi ostvarili.

U stručnoj literaturi postoje veoma različita mišljenja u vezi definisanja finansijske politike preduzeća.

Sadržina finansijske politike može da se posmatra dvojako, u širem i u užem smislu:

U širem smislu finansijska politika obuhvata sve one mere koje utiču na promene aktive i pasive u bilansu stanja preduzeća

U užem smislu finansijska politika podrazumeva pribavljanje i alokaciju finansijskih sredstava (kapitala)

Uvažavajući različite pokušaje definisanja pojma i suštine finansijske politike preduzeća, ipak se čini da je jedan značajan aspekt aktivnosti finansijske funkcije može i nešto preciznije interpretirati. Finansijska politika preduzeća mogla bi se definisati na sledeći način:

- kao svesno traženje i stvaralačko odlučivanje o osnovnim finansijskim ciljevima;- kao izbor odgovarajućih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva i izbora pravca akcija, uz svrsishodnu alokaciju resursa za njihovo poslovanje;

- kao oblikovanje optimalnih struktura sredstava i izvora sredstava, kao i struktura finansijskog odlučivanja za promenu strategija i realizaciju osnovnih finansijskih ciljeva;

- kao poštovanje pravila finansijskog ponašanja po finansijskim načelima i poslovnim konceptima, ali sa punim uvažavanjem finansijskog koncepta.

Određeni broj autora polazi od decentralizacije finansijske politike na uže i parcijalne segmente.

Pri tome, pod parcijalnim finansijskim politikama podrazumeva se sledeće:

1. Politika pribavljanja finansijskih sredstava;2. Politika finansiranja tokova reprodukcije;3. Politika plasmana viška finansijskih sredstava;4. Politika finansiranja investicija;5. Politika zajedničkih ulaganja.

Ciljevi i instrumenti finansijske politike

Uvek kada je reč o politici onda se uglavnom misli na načela kojima se rukovodi neka akcija usmerena na ostvarivanje određenih ciljeva.

Utvrditi ciljeve finansijske politike preduzeća u stvari znači izvršiti izbor neke buduće orijentacije u finansijskom poslovanju.

Parcijalno gledano, jedno su ciljevi kojima se želi

postići optimalna struktura sredstava i izvora, a drugo su ciljevi kojima se postiže optimalna likvidnost, odnosno ciljevi kojima se postiže najpovoljniji finansijski rezultat.

Polazni finansijski ciljevi preduzeća definišu onu finansijsku situaciju u pogledu strukture sredstava i njihovih izvora koja omogućava da se racionalnim finansiranjem ostvari odgovarajući finansijski rezultat, odnosno zadovoljavajući stepen rentabilnosti i finansijalnosti kao pretpostavci trajnog i stabilnog razvoja preduzeća.

Kada je reč o izboru i utvrđivanju ciljeva finansijske politike preduzeća onda treba imati u vidu njihovu varijabilnost i to u dvostrukom smislu:- prvo, u različitim okolnostima, svaki cilj nužno dobija različit kvantitativni izraz, i- drugo, u zavisnosti od okolnosti menja se i ponder pojedinog cilja finansijske politike.

Finansijski plan je jedan od najvažnijih instrumenata ostvarivanja finansijske politike preduzeća.

Finansijska politika i finansijski procesi

Finansijska politika predstavlja skup mera koje se odnose na izbor najoptimalnije varijante ravnoteže finansijskog poslovanja preduzeća.

Njen zadatak je da reguliše najoptimalnije pribavljanje finansijskih sredstava i njihovo sigurno i rentabilno ulaganje ravnoteže između suprotnih kretanja robe i novca.

Finansijska politika obuhvata dva odvojena finansijska procesa, to su:-prvo, politika pribavljanje finansijskih sredstava, -drugo, politika upotreba finansijskih sredstava, odnosno njihov plasman,

- politika likvidnosti

Politika pribavljanja finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose finansijske odluke o sledećem: potrebnom volumenu sredstava, odnosu osnovnih i obrtnih sredstava, izborima odakle ta sredstva treba pribaviti, odnosu sopstvenih i tuđih sredstava, kao i terminima angažovanja sredstava uz uvažavanje odnosa dugoročnih i kratkoročnih sredstava.

Cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarivanje permanentne ravnoteže između pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u sledećoj fazi.

• Politika plasmana finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose odluke o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava.

Osnovni cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarenje permanentne ravnoteže između uloženih sredstava i vraćanja tih sredstava.

Plasman finansijskih sredstava predstavlja izuzetno važno područje finansijske politike preduzeća.

Reguliše se sledećim finansijskim načelima:(a) načelom sigurnosti,(b) načelom rentabilnosti, i(c) načelom likvidnosti.

Načelo sigurnosti, ukazuje na to da sredstva treba ulagati tamo odakle će se ona sigurno vratiti (obim prometa / vrednost angažovanih sredstava)

Načelo rentabilnosti, ukazuje da sredstva treba ulagati u one poslovne poduhvate gde se ona mogu oploditi (efektivnost proizvodnje – stopa dobiti – troškovi poslovanja i cene proizvoda)

Načelo likvidnosti ukazuje na to da finansijska sredstva treba ulagati tako da se ona vraćaju u rokovima potrebnim za izmirenje obaveza.

Politika likvidnosti - podrazumeva ostvarenje permanentne optimalne likvidnosti preduzeća kao celine. Otuda, finansijska politika se u suštini svodi na politiku likvidnosti.

Klasifikacija finansijske politike

Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na pribavljanje i korišćenje finansijskih sredstava, finansijsku stabilnost, likvidnost preduzeća i ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzeću.

Respektujući njene dinamičke kategorije integralna finansijska politika preduzeća može se raščlaniti na svoje posebne domene. Navodimo jedan od mogućih modela koji sa dinamičkog aspekta bliže determiniše pojedine segmente finansijske politike:

1. Osnovna (konstitutivna) finansijska politika

1.1. Politika osnovnih načela finansijskog poslovanja (stabilnost, likvidnost, rentabilnost, finansijska elastičnost, nezavisnost, itd.);

1.2. Politika finansijske snage (struktura finansijskih elemenata i njihova efikasnost);

1.3. Politika upravljanja finansijskim sredstvima (struktura finansijskog odlučivanja);

2. Poslovna (tekuća) finansijska politika

2.1. Tekuća politika finansiranja;2.2. Politika raspolaganja sredstvima;2.3. Politika likvidnosti;2.4. Politika sticanja prihoda, dobiti i njihove raspodele (sa finansijskog aspekta);

3. Razvojna finansijska politika

3.1. Politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava;3.2. Politika finansiranja tržišnog razvoja;3.3. Politika finansiranja tehničkog razvoja;3.4. Politika finansiranja kadrovskog razvoja;3.5. Politika finansijskih ulaganja.

1. Osnovna (konstitutivna) finansijska politika - odnosi se na poštovanje i primenu osnovnih pravila finansijskog ponašanja u vezi sa utvrđivanjem veličine i strukture sredstava i izvora sredstava, kao i na održavanje određenih odnosa u raspodeli finansijskog rezultata preduzeća na akumulaciju i potrošnju.

2. Poslovna (tekuća) finansijska politika - odnosi se na tekuće odluke u vezi sa kratkoročnim finansiranjem, tekuću naplatu potraživanja i plaćanje obaveza, raspodelu finansijskog rezultata u određenoj godini i druge kratkoročne finansijske odluke.

3. Razvojna finansijska politika - kao deo razvojne strategije preduzeća, odnosi

se na politiku formiranja sopstvenih finansijskih sredstava za finansiranje proširene reprodukcije (politiku akumulacije), politiku angažovanja eksternih izvora finansiranja, način otplate preuzetih dugoročnih kredita, izbor najprihvatljivijih investicionih alternativa, politiku dugoročnih finansijskih plasmana, itd.

Načela finansijske politike Načela ili principi finansijske politike

predstavljaju ključnu osnovu vezano za saznanja koja determinišu načine rada u cilju ostvarivanja ciljeva finansijske politike preduzeća, odnosno njegove finansijske snage.

Osnovna načela finansijske politike mogu se klasifikovati na sledeći način:1. Načelo finansijske stabilnosti;2. Načelo likvidnosti;3. Načelo rentabilnosti;4. Načelo finansijske elastičnosti;5. Načelo finansijske nezavisnosti;6. Načelo finansijske snage.

1. Načelo finansijske stabilnosti - polazi od odnosa između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvećanog za dugoročno pozajmljeni kapital. Ovaj odnos treba da iznosi maksimalno 1, ili da je manji od 1. Ako njihov međusobni odnos iznosi 1, onda su dugoročno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i pozajmljenim kapitalom.

Drugim rečima, u takvoj situaciji prisutna je dugoročna finansijska ravnoteža. Međutim, ako je njihov međusobni odnos manji od 1, onda su dugoročno vezana sredstva manja od sopstvenog i pozajmljenog kapitala. U takvoj situaciji dugoročna finansijska ravnoteža pomera se prema izvorima sredstava. Na taj način, stvara se sigurnost za održavanje likvidnosti preduzeća u oblasti dugoročnog finansiranja i obrnuto.

1. Načelo finansijske stabilnosti (ravnoteže)Sredstva KapitalUpotreba IzvoriGde je novac uložen Odakle je novac pribavljen

Dugoročno vezana sredstva= ___________________________________= 1 ili <1Osnovni kapital + Dugoročne obaveze

Dugoročno vezana sredstva:2. Dugoročni finansijski plasmani3. Stalna imovina4. Stalne zalihe5. Gubitak iskazan u aktivi

2. Načelo likvidnosti - predstavlja princip finansijske politike koji se definiše kao sposobnost preduzeća da u svakom momentu može da izmiri dospele obaveze.

Obrtna imovinaOpšta likvidnost = ________________

III Stepen Kratkoročne obavezeObrtna imovina: Zalihe +Kratk.potr i plasmani+Gotovina+AVRKratkoročne obaveze: Kratk.obaveze + PVROpšta likvidnost <1 - preduzeće nije likvidno

=1 - donja granica likvidnosti=2 - preduzeće je likvidno

2. Načelo likvidnosti

Likvidnost II stepena Monetarna aktiva

Tekuća likvidnost = ________________ Kratkoročne obaveze

Monetarna aktiva: Kratk.potraživanja i plasmani+GotovinaKratkoročne obaveze: Kratk.obaveze + PVRTekuća likvidnost

=2 - donja granica likvidnosti>2 - preduzeće je likvidno

2. Načelo likvidnosti

Likvidnost I stepena (acid test) Gotovina

Trenutna likvidnost = ________________ Kratkoročne obaveze

Kratkoročne obaveze: Kratk.obaveze + PVRTrenutna likvidnost

=ili>1 - preduzeće je likvidno<1 - preduzeće nije likvidno

3. Načelo rentabilnosti - u osnovi znači uvećanje ili prirast angažovanih sredstava preduzeća. S obzirom da se radi o uvećanju sredstava, obično se podrazumeva ostvarivanje osnovnih pretpostavki za prostu i proširenu reprodukciju preduzeća. Bez rentabilnosti nema ni proste ni proširene reprodukcije preduzeća, što po logici stvari direktno uslovljava ogroman značaj rentabilnosti sa aspekta razvoja preduzeća. Dobit

= ___________________ Angažovana sredstva- Koliko svaka novčana jedinica angažovanih

sredstava donosi zarade preduzeću

4. Načelo finansijske elastičnosti - polazi od pretpostavke da preduzeće u finansijskom poslovanju mora pribaviti dopunske izvore finansiranja (tuđi izvori), pri čemu će morati prevremeno otplaćivati pozajmljeni kapital u uslovima kada on ne bude više potreban u procesu finansiranja, ili ako je postao suviše skup za preduzeće.

Načelo elastičnosti preduzeća ogleda se upravo na relaciji sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuđih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraćaju tih sredstava kreditorima bez kratkoročnih, odnosno dugoročnih posledica na likvidnost preduzeća i njegovo kontinuirano poslovanje. Mogućnosti pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od dva ključna faktora:(a) stanje ponude i tražnje kapitala na finansijskom tržištu, i(b) kreditne sposobnosti preduzeća.

5. Načelo finansijske nezavisnosti - polazi od zahteva da preduzeće treba da bude u

što većoj meri nezavisno od poverilaca preduzeća. Načelo nezavisnosti u direktnoj je sprezi sa načelom finansijske stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti i elastičnosti vođenja finansijske politike preduzeća.

- Njihova veća međuzavisnost ima kao rezultat veću nezavisnost menadžmenta preduzeća i obrnuto.Nezavisnost preduzeća u velikoj meri zavisi i od obaveza preduzeća prema dobavljačima.

6. Načelo finansijske snage - podrazumeva određeni skup više načela koja se

mogu grupisati i to na sledeći način:

(1) načelo racionalnog finansiranja,(2) načelo likvidnosti, (3) načelo sigurnosti,(4) načelo rentabilnog finansiranja,(5) načelo finansijalnosti, i(6) načelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava.

Načelo racionalnog finansiranja - polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja (sopstvenih i tuđih) i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava.

Načelo likvidnosti - polazi od nastojanja da se unutar privrednog subjekta obezbede optimalna potrebna novčana sredstva za izmirenje dospelih obaveza.

Načelo sigurnosti - polazi od nužne potrebe obezbeđenja u određenom vremenskom intervalu nesmetanog finansijskog poslovanja preduzeća.

Načelo finansijalnosti - polazi od ostvarenog pozitivnog finansijskog rezultata koji se bazira na smanjenim finansijskim troškovima i korišćenju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora.

Načelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava - polazi od potrebe povećanja sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava putem povećane stope akumulacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg udruživanja (ulaganja) sredstava i većeg obima zajedničkih i inostranih ulaganja.

Pitanja za diskusiju1. Kako se definiše

finansijska politika preduzeća?

2. Koji su ciljevi i instrumenti finansijske politike preduzeća?

3. Šta obuhvata finansijska politika sa aspekta osnovnih finansijskih procesa u preduzeću?

4. Kako se vrši klasifikacija finansijske politike preduzeća?

5. Koja su osnovna načela finansijske politike preduzeća?

6. Kako se definiše i šta obuhvata načelo finansijske snage preduzeća?

7. Faktori finansijske politike?