Tv

NAUKA O FINANSIJAMA

Finansije su nauna disciplina koja izuava pojave, odnose i institucije u vezi sa kreiranjem, prikupljanjem, raspodelom, troenjem i upravljanjem novanim sredstvima radi zadovoljenja linih, optih i zajednikih potreba drutva. Finansije su nastale sa nastankom robno-novanih odnosa, tako da su one usko povezane sa novcem, jer bez novca nema ni finansija. Finansije kao pojam u najirem smislu obuhvataju ukupne novane odnose, sve akte i radnje kojima se zasnivaju i gase imovinskopravni odnosi izraeni u novcu. Finansije obuhvataju organizaciju i rad banaka i osiguranja, poslove u vezi sa javnim prihodima, javnim rashodima, poslove privredne aktivnosti uopte i sl. Finansije kao nauna disciplina spadaju u ekonomske nauke zato to svi procesi i odnosi koji se u okviru je prouavaju imaju ekonomski karakter.MONETARNO-KREDITNI AGREGATI

Monetarno-kreditni agregati su ustvari indikatori koji slue za odreivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, ali i za voenje monetarno-kreditne politike i politike likvidnosti privrede i drugih sektora. Monetarno-kreditna analiza i ekonomska politika najee koriste agregat novana masa. Pored novane mase esto se koristi i agregat monetarna baza ili primarni novac. Ovaj agregat se jo naziva i novac centralne banke. U primarni novac spadaju: dinarski privredni novac (gotov novac u opticaju, iro-rauni banaka, blagajna, obavezna rezerva banaka, rezervni fondovi), devizne obaveze prema bankama i blagajniki zapisi Narodne banke. Monetarni agregat novana masa najbolje odgovara definiciji novca kao transakcionog (likvidnog) sredstva, te se koristi kao indikator ponude novca. U novanu masu ulaze sledea sredstva: gotov novac u opticaju, depozitni novac, sredstva na tekuim i iro-raunima, izdvojena i osigurana sredstva za investicije, sredstva za zajedniku potronju, sredstva za stambenu izgradnju i ostala novana sredstva. Pored novane mase esto se koristi i agregat LIKVIDNA SREDSTVA. Struktura ovog agregata je sledea: novana masa, kvazi novac (ulozi na tednju po vienju, oroeni depoziti do jedne godine, oroeni depoziti na stambenu izgradnju), kratkorone hartije od vrednosti, kratkoroni depoziti domaih komitenata u devizama (depoziti po vienju u devizama, oroeni depoziti u devizama). Oigledno je da su novana masa i dinarski plasmani banaka osnovni agregati preko kojih se najbolje ocenjuje osnovna orijentacija monetarne politike i njena prilagoenost realnim kretanjima u privredi.

KONCEPCIJA MONETARNE POLITIKE

Monetarna politika ulazi u red instrumenata opte ekonomske politike, iji je osnovni zadatak regulisanje potrebne koliine novca u privredi. Kreiranje i povlaenje novca u cilju nesmetanog odvijanja procesa proizvodnje, raspodele i potronje jeste osnovna uloga monetarne politike. Ona time treba da osigura monetarne uslove za normalno odvijanje svih tokova proirene reprodukcije. Zadaci i ciljevi monetarne politike su sledei: kvantitativni (regulisanje potrebne koliine novca u privredi, novane mase) i kvalitativni (selektivni krediti, kreditiranje budeta, kao i drugih neposrednih korisnika emisije). Primarni zadatak monetarne politike i dalje je ostao snabdevanje privrede potrebnom koliinom novca i kredita, ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta i odravanje relativne stabilnosti privrede i nacionalne novane jedinice. Monetarna politika, kada se racionalno i efikasno koristi, pozitivno utie na razvojni tok proizvodnje, zaposlenost, spoljnu i unutranju stabilnost novca, kao i na olakavanje ostvarivanja drugih ciljeva tekue ekonomske politike. Osnovni ciljevi monetarne politike su: ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta, ostvarivanje politike pune zaposlenosti, stabilnost nivoa cena (monetarna i ekonomska stabilnost privrede), stabilnost spoljne vrednosti novca vezana za ravnoteu platnog bilansa i spoljnih finansija uopte, ostvarivanje odreenih strukturnih promena u privredi (podravanih kroz monetarnu politiku) i stimulacija ili destimulacija stvaranja akumulacije u privredi.INSTRUMENTI MONETARNE I KREDITNE POLITIKE

Da bi monetarno-kreditna politika u svojoj osnovnoj funkciji regulisanja potrebne koliine novca u privredi bila maksimalno efikasna, u granicama svog dometa, kako u pogledu monetarne i ekonomske stabilnosti, tako i u pogledu stope rasta, potrebno je da raspolae odreenim instrumentima svog delovanja. Pod instrumentima monetarno-kreditne politike podrazumevaju se sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi odravala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti na dve grupe: kvantitativni i kvalitativni. Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju samo globalno u celoj privredi, dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita, korisnika, namena, naina korienja rokova, kamate i sl. Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata u monetarnoj teoriji i politici su sledei: politika obaveznih rezervi, politika eskontne i kamatne stope i politika otvorenog trita. Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata monetarne politike su: regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama, regulisanje uslova kredita i selektivna kreditna politika.

VRSTE BANAKA

Na osnovu izvora i prirode sredstava, kao i naina njihove upotrebe od strane banke, pri emu postoji meuzavisnost izmeu vrste sredstava i njihovog plasmana, banke se mogu razvrstati na: emisione, depozitne, poslovne, investicione i univerzalne. Emisione banke razlikuju se od ostalih banaka. One su se razvile iz banaka, koje su se pored ostalih bankarskih poslova bavile i poslovima emitovanja novanica, da bi se kasnije specijalizovale kao emisione banke, stiui monopol nad emisionim poslovima. Svuda u svetu, sem nekih izuzetaka, emisione banke su pod kontrolom drave, s tim to u svakoj zemlji postoji po jedna emisiona banka. Savremene emisione banke obavljaju sledee poslove. Emisiju novca, po emu su i dobile ime, po ovlaenju i pod kontrolom drave, odnosno njenih organa. Jedna od vanih delatnosti je sprovoenje kreditno-monetarne politike, u emu one u bankarskom sistemu igraju centralnu ulogu, pa se zbog toga i nazivaju centralnim bankama. One se brinu za likvidnost banaka i snose odgovornost za spoljnu likvidnost zemlje. Depozitne ili komercijalne banke se karakteriu po tome to svoju kreditnu aktivnost zasnivaju na prikupljanju kratkoronih depozita iz raznih izvora i uloga na tednju. Karakteristika ovih banaka je da su povezane sa velikim brojem komitenata organizacija i graana zbog ega su upuene na model organizacije koji se sastoji od velikog broja filijala. Poslovne banke razlikuju se od ostalih banaka po izvorima sredstava i po vrsti poslova koje obavljaju na osnovu raspoloivih sredstava. Ove banke za svoju aktivnost uglavnom koriste sopstvena sredstva, koja se sastoje od aktivnog kapitala i rezervi. Znatan deo poslova ovih banaka su sopstveni poslovi u osnivanju i proirivanju sopstvenih preduzea u kojima se poslovne banke javljaju kao vlasnici ili suvlasnici. Investicione banke su vrste banaka koje su specijalizovane za kreditiranje investicionih ulaganja, koja su, po pravilu, dugorona. Dugoroni plasmani zahtevaju, logino, dugorone izvore sredstava. Stoga je orijentacija ovih banaka da sredstva prikupljaju putem dugoronih i namenskih depozita izdavanjem dugoronih obveznica i na drugi nain radi njihovog plasmana u investicione projekte. Ove banke se nazivaju i hipotekarne banke. Univerzalne banke predstavljaju posebnu vrstu banaka koje karakterie univerzalnost u pribavljanju sredstava i njihovom plasiranju. One pribavljaju sredstva iz svih izvora i vee njihov plasman u razliite tokove.

BANKARSKI PLASMANI-KREDITI

Uloga bankarskog kredita znaajna je ne samo s aspekta stvaranja i ponitavanja novca ve i sa stanovita njegovog delovanja na proces reprodukcije potronje. S tog aspekta bankarski kredit se pojavljuje u svoja dva oblika: stvaranja novca i kredita u sferi prometa i kreiranja novca i kredita u sferi finalne potronje. Ekonomska i finansijska teorija ne daje jedinstvenu klasifikaciju razliitih oblika kredita, mada se uglavnom dele na sledee oblike i po sledeim karakteristikama: po rokovima na koje su odobreni na kratkorone, srednjorone i dugorone, po obliku osiguranja kredita na osigurane i neosigurane, po vrstama kreditora na bankarske, dravne, komercijalne, kredit osiguravajuih drutava, kredit privatnih lica, konzorcijalni kredit, po vrstama zajmotrailaca na poljoprivredni kredit, industrijski kredit, komunalni kredit i lini kredit i po vrstama korienja na potroaki kredit, industrijski kredit, kredit za formiranje poetnih sredstava kompanija, investicioni, sezonski, kredit za otklanjanje sezonskih tekoa, kredit za operacije vrednosnim papirima, uvozni kredit i izvozni kredit. U nerazvijenom ili nedovoljno razvijenom tritu novca, kamate i tritu kapitala, banke su u potpunosti preuzele ulogu kreditiranja i finansiranja reprodukcije. Prema izvorima iz kojih se odobravaju i vremenu na koje se daju krediti se sele u naem bankarskom sistemu na: kratkorone, investicione ili dugorone i potroake kredite. Kratkorone kredite mogu odobravati privrednim organizacijama na bazi depozita po vienju, kredita dobijenih od Narodne banke i drugih poslovnih banaka. Radi se o kreditiranju koje se odobrava za rok od godinu dana, izuzetno na dve godine. Ovim kreditima se primarno i u najveem stepenu deluje na koliinu novca i likvidnost privrede. Kratkoroni bankarski krediti obino se odobravaju za sledee namene: za promet robe u meufaznoj realizaciji (ne za realizaciju finalnih proizvoda), za sezonske zalihe gotove robe i repromaterijala, za zalihe robe pripremljene za izvoz, za izvanredne zalihe, za odreene poslove. Investicioni krediti obuhvataju redovno sve kredite, odobrene na osnovu sredstava kod banaka koja potiu iz raspodele nacionalnog dohotka. Osnova im je, dakle, akumulacija. to se tie duine vremena na koje se odobravaju, ovaj oblik kredita ima dugoroni karakter. Investicione kredite banke mogu odobravati iz sledeih izvora: novanog dela fondova banaka (osim posebnog rezervnog fonda banke), oroenih depozita kod banaka s rokom duim od jedne godine (stanovnitva, privrednih i drugih subjekata, oroenih deviznih sredstava), investicionih sredstava pribavljenih kod drugih poslovnih banaka u zemlji (meubankarski investicioni kredit), investicionih sredstava pribavljenih kod drugih finanasijskih institucija u zemlji i inostranstvu, udruenih sredstava akcionara preko banaka, akcionog kapitala banke i dr. Potroaki krediti se odobravaju uglavnom na osnovu formiranih tednih uloga kod banaka. Oni se daju graanima radi podsticanja potronje i regulisanja zaliha odreenih vrsta proizvoda. Osnovni elementi kojima se regulie ponaanje potroakih kredita su sledei: duina rokova otplate kredita, uee korisnika kredita u gotovom, kamatna stopa i namene za koje se daju krediti. Duina rokova kredita uglavnom je bila diferencirana po nameni: za kupovinu industrijske robe 24 meseca, za kupovinu automobila 36 meseci i td. Osnovna uloga ovog oblika kredita ogleda se u sledeem: deluje na tranju i potronju, regulie tempo proizvodnje i potronje, uravnoteava robno-novane odnose, stabilizaciono deluje, socijalno deluje i td.

ELEMENTI OPOREZIVANJA

Svi elementi oporezivanja dele se na line i materijalne. Lini elementi oporezivanja odnose se na fizika i pravna lica koja imaju aktivnu ili pasivnu ulogu u oporezivanju. Materijalni elementi se odnose na podruje finansijskih tokova u procesu oporezivanja i zahvatanju dohotka. U line elemente oporezivanja se obino svrstavaju sledei: 1) Poreska vlast se odnosi na: javno-pravna tela u iju se korist naplauje porez, organi koji razrezuju i naplauju porez. Prvo se esto identifikuje sa fiskalnim suverenitetom, a drugo se odnosi na administraciju koja ima zadatak da na osnovu propisa razrezuje i naplauje porez. 2) Poreski obveznik ili poreski subjekt je fizika ili pravna osoba koja je obavezna da snosi poreski teret. Svako lice koje zakon utvrdi ima da bude poreski obveznik. 3) Poreski platilac je ona osoba koja stvarno plaa porez u nameri da ga kasnije prevali na nekog drugog (npr. uvoznik plaa carinu ali u nameri da je kroz cenu prevali na kupca robe). 4) Poreski destinater je osoba koja konano stvarno snosi poreski teret bez obzira da li je istovremeno i poreski obveznik. Kao materijalne elemente oporezivanja navodimo sledee: 1) Poreska osnovica vrednost koja slui za utvrivanje poreske obaveze; 2) Poreska jedinica deo poreske osnovice prema kojoj se izraunava poresko optereenje; 3) Poreska stopa broj novanih jedinica koje se ubiru od poreske osnovice; 4) Poreska tarifa sistematizovan pregled poreskih jedinica i odgovarajuih poreskih stopa; 5) Poreske liste spiskovi poreskih subjekata, njihova imena i prezimena i iznos poreza koji treba da plate; 6) Poreski katastar poseban spisak poreskih obveznika koji se vodi kod nadlenog poreskog organa u kojem se uvode svo elementi poreskih obveznika potrebni za razrez poreza; 7) Poreski objekt svako ekonomsko stanje koje zakonodavcu daje pravo i osnovu da uvede porez; 8) Poreska sposobnost uopte ekonomska sposobnost subjekta da plaa porez i slui kao osnova za odmeravanje visine poreza; 9) Proporcionalna metoda oporezivanja primena iste poreske stope, bez obzira na visinu poreske osnovice; 10) Progresivna metoda oporezivanja primenjuje se kada je poveanje poreske stope sve vee porastom poreske osnovice; 11) Degresivna metoda oporezivanja ukoliko se poreska stopa bre smanjuje od poreske osnovice; 12) Restitucija poreza postupak kada se vri povraaj vie plaenog ili pogreno ubrzanog poreza; 13) Poreska opomena ukoliko poreski obveznik ne plati porez u odreenom periodu, naplata se vri prisilnim putem; 14) Prisilna naplata mera koja se preduzima nad poreskim obveznikom koji nije platio porez ni posle poreske opomene; 15) Poreske olakice smanjenja poreza koja se vre smanjenjem poreske osnovice, smanjenjem stope.

VRSTE POREZA

U finansijskoj teoriji i praksi prihvaena je ovakva podela poreza: 1. Direktni i indirektni, to zavisi od toga da li se zasnivaju na potronji dohotka (indirektni) ili na samom dohotku (direktni). Direktni porezi su karakteristini po sledeem: relativna stabilnost (to znai stabilnost u priticanju javnih prihoda po ovoj osnovi, bez obzira na kretanje privrede), pravednost (s obzirom da se odreuje i naplauje neposredno od poreskog obveznika prema njegovoj ekonomskoj snazi), neelastinost, ne postoji opta obaveza plaanja poreza za sve, trokovi ubiranja su relativno visoki i neugodni su za poreskog obveznika, jer se direktno obraunavaju i naplauju iz dohotka. Indirektni su karakteristini po sledeem: elastinost im je velika, obaveznost plaanja je sve vie izraena, ugodniji su za poreskog obveznika, jer ih samo indirektno osea kroz cene proizvoda i usluga, nesocijalni su i lako se prevaljuju. 2. Lini i objektivni porezi. Lini su oni porezi kod kojih se uzimaju u obzir subjektivna svojstva poreskog obveznika (broj dece, starost, zdravstveno stanje i dr). Objektivni porezi su svi posredni porezi. 3. Fundirani i nefundirani porezi se odnose na poreze na imovinu ili kapital, to su porezi koji potiu od sigurnog i trajnog poreskog izvora. 4. Katastarski i tarifni porezi. Katastarski porezi se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga u koje se uvode svi elementi oporezivanja. Tarifni se utvruju na osnovi tarifnih stavova ili drugih propisa koji su od interesa sa stanovita oporezivanja. 5. Opti i namenski porezi. Radi finansiranja optih drutvenih potreba, odreuju se opti porezi, dok se za odreenu namenu, zadatak ili konkretne zadatke, razrezuju i naplauju isto namenski porezi. 6. Reparticioni i kvotni porezi. Reparticioni porezi su takvi porezi koje drava utvrdi, i to pre nego su poreski obveznici upoznati s visinom svog tereta. Kod kvotnih poreza obveznici ne znaju unapred iznos poreza koji treba platiti ali se zna iznos sredstava (poreska osnova) na koju e se platiti porez. 7. Sintetiki i analitiki porez. ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE

Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa viestrukom namenom. Analiza finansijske situacije sastoji se u oceni problema finansiranja, u cilju efikasnijeg ostvarivanja kontinuiranog finansiranja uz regularno razreavanje duniko-poverilakih odnosa, to neposredno deluje na likvidnost, solventnost i rentabilnost poslovanja. Analiza finansijske situacije sa stanovita odnosa finansiranja i izvora sredstava, dobija se na osnovu bilansa stanja. Analizom odreenih odnosa sredstava i izvora bilansa stanja dobijaju se obavetenja o odnosima finansiranja. Konkretna analiza i ocena odnosa finansiranja dobija se uporeenjem odreenih grupa aktive i pasive. Na ovaj nain se mogu dobiti informacije ili o odnosima sredstava po funkcionalnom sastavu u smislu krunog kretanja sredstava i izvora sredstava po nameni ulaganja, finansiranja, ili o odnosima sredstava po stepenu likvidnosti i izvora finansiranja po sopstvenosti i stepenu ronosti. Analiza o odnosima finansiranja na osnovu bilansa stanja ralanjenog po principu aktive i pasive dobija se sagledavanjem ravnotee ili neravnotee ovako utvrenih grupa sredstava i izvora sredstava. Tenja je da odreena sredstva (poslovna i vanposlovna aktiva) odgovaraju odreenim izvorima sredstava (poslovnoj i vanposlovnoj pasivi), tj. da postoji njihov sklad i ravnotea.

ANALIZA REZULTATA POSLOVANJA

Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa aspekta vremena, prostora, porekla, karaktera itd. Sa aspekta vremena razlikuju se totalni i periodini rezultat poslovanja preduzea. Totalni rezultat se odnosi na ukupni poslovni vek preduzea. On se sastavlja na kraju poslovnog ivota preduzea. Periodini rezultat se odnosi na pojedine poslovne periode (tromeseja, polugodita, godinu). Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finansijski i vanredni. Poslovni rezultat potie iz osnovne delatnosti preduzea. Finansijski rezultat potie iz finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem. Vanredni rezultat je uslovljen vanrednim okolnostima koje prate poslovanje preduzea. Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan. Pozitivan rezultat je prisutan u sluajevima kada su ostvareni prihodi vei od ostvarenih rashoda, a negativan kada su rashodi vei od prihoda. U trinom sistemu privreivanja pozitivan rezultat se izraava u vidu profita ili dobitka, a negativan u vidu gubitka.

RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA

Vri se dvostepeno: u prvoj fazi utvruje se deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina, kao i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni, to znai deo koji mu stoji na raspolaganju. Drava je dakle, partner u raspodeli ostvarenih rezultata. Njena prednost je u tome to moe da propie koji deo uzima, kao i to na koji nain e to svoje pravo da ostvari. Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom. To je neto dobit. Preostali deo ostvarenih rezultata, neto dobit rasporeuje se po odluci organa upravljanja kompanije u kojoj se takvi rezultati ostvaruju na: deo na ime dividende (zarada investitora), deo na ime participacije zaposlenih, deo na ime jaanja fondova preduzea, deo na ime ostalih namena, deo koji ostaje privremeno nerasporeen. Jedan deo ostvarenih rezultata praktino ostaje firmi i on jaa njene fondove i poveava vrednost njenih akcija, a drugi se isplauje investitorima, zaposlenim licima. Ukoliko se u poslovanju ostvari gubitak, takoe se vri njegovo bilansiranje u smislu pokria gubitka. Gubici se po pravilu pokrivaju na teret kapitala, s tim to se u formalnom smislu pokrie prioritetno vri na teret rezervnih fondova.

FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO

obezbeuje informacije o preduzeu, spoljanjim grupama i pojedincima koji su posebno zainteresovani za njegove aktivnosti. Spoljni subjekti su banke i akcionari. U velikim preduzeima vlasnici se mogu smatrati spoljnim subjektima. Takoe i u manjim preduzeima moe postojati eksterna grupa koja koristi finansijske informacije. Informacije koje proistiu iz aktivnosti finansijskog raunovodstva priprema posebna grupa. Uspeh te grupe dokumentuje aktivnost fin raunovodstva. Postoje pravila koja se zovu opte prihvaeni principi raunovodstva, koja su razvijena za uspostavljanje finansijskih informacija za spoljne korisnike. Drutveno knjigovodstvo se bavi kontrolisanjem primene ovih principa. Finansijsko raunovodstvo izvetava o informaciji iz prolosti, a na korisnicima tih informacija je predvianje budunosti.UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO

je drugi deo raunovodstva. Bavi se pruanjem informacija koje trazi menadment grupa u vezi sa donoenjem odluka i vrednovanjem karakteristika preduzea. Zadovoljavaju se potrebe samo te grupe upravljaa preduzea. Izvetaji se kreiraju prema specifinim potrebama menadmenta preduzea. Opte prihvaeni principi raunovodstva manje su bitni. Upravljako raunovodstvo je orijentisano na budunost. Na bazi informacija upravljakog raunovodstva vri se planiranje, donose se odluke i zatim se prate aktivnosti njihovog sprovoenja.

POJAM I PRAVILA FINANSIRANJA PREDUZEAPod finansiranjem poslovanja preduzea, podrazumeva se pronalaenje i obezbeivanje dobijanja finansijskih sredstava predvienih konceptom finansijske politike i finansijskog plana za ostvarivanje odreenih poslovnih programa i razvoja. Oblici finansiranja: 1. Sopstveno finansiranje (pribavljanje sopstvenog kapitala) se deli na: a)eksterno sopstveno finansiranje (pribavljanje osnovnog kapitala- glavnice, uloga i spoljnih rezervi preduzetnika), b)Interno sopstveno finansiranje (samofinansiranje- formiranjem rezervi iz dobiti, u otvorenom ili prikrivenom obliku); i 2. Tue finansiranje (pribavljanje tueg kapitala)koje se deli na: a)Eksterno tue finansiranje (pribavljanje svih vrsta kredita, zajmova i ostalih tuih sredstava), b)Interno tue finansiranje (korienje rezervi za penzije radnika i slubenika, obustava poreza, socijalno osiguranje). Pod pravilima finansiranja podrazumevaju i oznaavaju kriterijumi za izbor sredstava finansiranja, odnosno kao norme za pribavljanje kapitala iz odreenih poslovnih aspekata. Svrha pravila je da poslue preduzeu kao smernica za donoenje njihovih odluka o finansiranju, meutim ono treba istovremeno da poslue i spoljnim poslovnim partnerima kao osnova za ocenjivanje finansijske situacije preduzea. Pravilima fin bez obzira na imovinu (misli se na sredstva iskazana u aktivi bilansa (imovina se odnosi na konkretna osnovna i obrtna sredstva iskazana u aktivi) ovde se radi o pravilima obezbeenja izvora finansiranja-tzv pravila vertikalne metode fin, pravila fin imovine (aktive)-prv. horiz. met. fin.

Optimalna struktura kapitala preduzea

Politika strukture kapitala polazi od toga da sa dugom raste rizik, ali da visoki dug vodi do vise stope prinosa kapitala. Optimalna struktura kapitala je ona koja predstavlja optimalni bilans izmedju rizika i prinosa i usled toga maksimizira cenu akcije.

POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERIDPoslovni rizik je rizik poslova preduzea ne uzimajui u obzir dug. On predstavlja neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uloena sredstva, odnosno kapital. Poslovni rizik zavisi od: promenljivosti trista, promenljivosti prodajne cene, promenljivosti nabavne cene, prilagodljivosti. Poslovni leverid je obim po kome su trokovi fiksni. Faktori poslovnog levrida: pokazuje procentualnu promenu poslovnog rezultata izazvanu jednoprocentnom promenom prihoda od prodaje, pokazuje koliko se bre puta menja poslovni rezultat nego sto se menja prihod od prodaje. Ako je visi PL preduzea vii je njegov poslovni rizik. Finansijski rizik je rizik ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobitka kao bruto prinosa na sopstveni kapital. Rashodi finansiranja (trokovi kamata) uslovljeni su: strukturom kapitala, visinom kamatnih stopa, racionalnou upravljanja sredstvima. Efekat poreza: prednost duga u svetu korporacijskih poreza je ta sto se na kamatu na dug ne placa porez, tako da je ukupni iznos isplate za zajmodavca i za akcionara vei ako je dug upotrebljen. Cena kapitala Vrednost preduzea rauna se po formuli:Vrednost preduzea=vrednost ako je nelevridovana+vrednost poreskog tita. Poetno finansiranje: preduzetniki kapital; poetni upisi deonica; privatna prodaja itd.KRATKORONO FINANSIRANJE

Kratkorono finansiranje: obuhvata finansiranje obrtnih sredstava. Heding pristupom preduzee u potpunosti usklauje ronost sredstava i njihovih izvora, sto znaci da se kratkorone i sezonske varijacije tekue aktive finansiraju kratkoronim izvorima odnosno obavezama, a stalna trajna obrtna sredstva i osnovna sredstva dugoronim izvorima. Konzervativna fin politika podrazumeva da se, ne samo trajna obrtna sredstva, nego i deo preostalih obrtnih sredstava finansira dugoronim izvorima u cilju poveanja sigurnosti poslovanja preduzea. Agresivna fin politika prihvata da se i deo trajnih obrtnih sredstava finansira kratkoronim izvorima izlaui se s toga poveanoj nesigurnosti. Spontani izvori finansiranja su oni ija je veliina determinisana obimom njegove poslovne aktivnosti. To su tekue obaveze a mogu biti i komercijalni krediti (koje jedno pdz odobrava drugom kao mogunost plaanja na dui rok) i dospele obaveze (pre svega za zarade i poreze koji se po pravilu plaaju u utvrenim rokovima). Kratkorono zaduivanje: kratkoroni izvori finansiranja su znaajni iz razloga: dostupni su najveem broju preduzea, trokovi su najmanji, pruaju preduzeima visok stepen fin fleksibilnosti. Neke vrste kratkoronih izvora fin mogu se dobiti bez ikakve nadoknade. Kamate na kratkorone vrste zaduivanja su po pravilu nize nego kod dugoronih zaduivanja.

TRGOVINSKI KREDITI

Trgovinski krediti: njima pdz dobija mogunost da nabavi sirovine i druge resurse kada nema dovoljno fin. sredstava. Podela trgovinskih kredita moe se izvriti na osnovu dve njihove karakteristike: pravnog ugovora izmeu zainteresovanih strana i uslova isplate koji su zahtevani od strane prodavca. 1)Pravni ugovor: otvoreni raun je najea vrsta trg kredita. On se karakterie nepostojanjem formalnog pravnog ugovora. 2)Uslovi prodaje: mogu biti a)liberalni-kada kupci imaju dobru reputaciju ali su finansijski slabi. b)striktni- za poslovanje sa nepoznatim kupcima. 3)Besplatni trgovinski krediti-su nekada zaista besplatni jer se pri njihovoj realizaciji ne plaa nikakva kamata. 4)Trgovinski krediti sa trokovima-u najveem broju sluajeva sami po sebi nose odreenu kamatu koja se mora uzeti u obzir pri donoenju odluke o prihvatanju kredita. 5)Analiza trgovinskog popusta- u sluajevima prodaje na odloeno plaanje uz ponueni popust, ukoliko se uplata izvri pre odreenog roka, kupac mora da donese jo jednu vanu odluku: da li da iskoristi ponueni popust ako odmah plati ili saeka sa plaanjem do poslednjeg roka. 6)Analiza nekoliko trgovinskih popusta-ukoliko se rok otplate produi, kamatna stopa e pasti ispod stope za alternativne izvore finansiranja. Ovo motivie pdz da saekaju krajnje rokove za isplatu uzetih kredita. Hipotekarni krediti: ako klijent nema visok kredibilitet banke trae hipoteku nad delom ili kompletnom imovinom klijenta da bi se obezbedila sr za povraaj svoga novca u sluaju da klijent ne bude u mogunosti da vrati pozajmljena sredstva. Dodeljivanje potraivanja- je uobiajeni nain kojim se potraivanja polau kao zalog pri davanju hipotekarnih kredita. Ovo dodeljivanje se obavlja po sledeoj proceduri: klijent alje podatke o svojim kupcima i kreditima koji su im dati; banka vri ocenu kredibiliteta klijentovih kupaca i na osnovu toga prihvata deo ili sva potraivanja koje je klijent preneo na nju; banka na kraju ustupa deo preuzetih potraivanja kao kredit svome klijentu. Otkup potraivanja- kod otkupa potraivanja klijent prodaje banci svoje potraivanje. Banka nema vie nikakvih potraivanja od kupca i ona sama snosi rizik neuspeha pri naplati otkupljenog potraivanja. Banka pri otkupu potraivanja igra ulogu agenta. Zalaganje inventara-vrednost inventara pri zalaganju zavisi od njegove trine cene, mogunosti prodaje, kvarljivosti i od trokova prenosa sa jednog mesta na drugo. etiri osnovna metoda uz iju pomo zajma moe da obezbedi svoj interes pri davanju kredita. Ove se metode meusobno razlikuju po stepenu kontrole nad inventarom koji je zahtevan od strane davaoca zajma: 1. Pravo zaduivanja predstavlja potraivanje prema celokupnom inventaru koji je u vlasnitvu zajmoprimaoca. 2. Hipoteka nad pokretnom imovinom predstavlja potraivanje prema odreenim delovima inventara, koji su najee identifikovani prema njihovim sirijskim brojevima. 3. Primanje pod nadzor podrazumeva da se roba koja je poloena kao zalog za kredit nalazi kod zajmoprimaoca, ali on ne moe predati bez odobrenja kreditora. 4. Prijem na skladitenje je najrestriktivniji nain zalaganja inventara- roba koja slui kao zalog mora biti odvojena od ostatka inventara zajmoprimaoca i mora biti pothranjena u skladite koje e biti pod nadzorom tree strane.

DUGORONO FINANSIRANJEPlanom kapitala ulaganja iji je zadatak da kombinuje najbolje izvore dugoronog kapitala i da ih alocira na one interne upotrebe koje e najvie maksimizirati rentabilnost preduzea. On ima dvostruku finansijsku ulogu: -integralni je deo teorije i ketodologije procenjivanja koja poiva na tezi da je stvarna vrednost nekog sredstva, pa i pdz kao celine jednaka diskontovanoj vrednosti buduih neto novanih primanja koja se od njega oekuju; -izraz je potreba pdz za dugoronim finansijskim sredstvima-kapitalom. Sopstveni izvori dugoronog finansiranja preduzea Klasifikuju se na: -eksterne-akcijski (akcionarski) kapital i -interne-akumulativni-reinvestirani profit i amortizacija.

AKCIJSKI KAPITALPod akcijskim kapitalom se podrazumeva kapital koji pdz pribavlja emisijom, upisom i uplatom (prodajom) obinih akcija na tritu kapitala, ako osnovnog izvora akcijskog kapitala.

1. Javna emisija-podrazumeva javnu ponudu korporativnih vrednosnih papira uz korienje usluga tzv. Investicionih dilera iji je osnovni zadatak da smanji rizik emisije, da otkupe emisiju koju onda za svoj raun prodaju javnosti, i samu prodaju tih papira. 2. Privilegovana emisija- prvo se nudi postojeim akcionarima, i to po nioj ceni od ostalih u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

3. Direktna prodaja- oblik emisije pri kome pdz ugovara emisiju direktno sa jednim ili grupom investicionih investitora ime se eliminie potrebe osiguranja emisije. Obina akcija: je vlasnika HOV koja obine akcionare odnosno njihove vlasnike ini legalnim suvlasnicima pdz. One vlasniku obezbeuju dve vrste prava: upravljaka i prisvojaka. Povlaene ili prioritetne akcije su tzv. Hibridni izvor akcijskog kapitala zato to imaju odreene karakteristike obinih akcija ali i dugoronih dugova kao izvora kapitala.

DUGORONA ZADUIVANJA

Fin raunovoe dugoronim zaduivanjem smatraju dug duim od 12 meseci. Osiguranje kamatne stope moe da se dobije kod komercijalne banke u formi kape. Kapa je limit ,granica do koje kamatna stopa moe da raste , to je plafon. Ukoliko kamatna stopa postane kao kapa ili ispod -osigurava ne plaa, ali ako pree kapu osigurava plaa ostatak kamate. Pod granica do koje kamata moe da se spusti , suprotno kapi . Kragna je kombinacija kape i poda. Zamena, trampa- SWAP: je razmena obligacija po zajmovima. Dva preduzea o kojima se govori kao o konstantama, pozajme novac, a potom razmenjuju ili glavnice svojih zajmova ili obaveze otplate ili jedno i drugo. Ima smisla kad svaki zajmoprimac moe da umanji troak finansiranja tako to puta da ga kontrastrana pribavi (primi).Javlja se u 3 forme: bazna trampa, trampa fiksnog za promenljivo i monetna trampa. Terminski (roni) zajmovi: su zajmovi sa rokom dospea duim od jedne godine. Naroito su pogodni za finansiranje u 3 sluaja:1)za kupovinu imovine srednjeronog veka trajanja, 2)kao pomona linija kredita u sluaju nekog preduzea iji je tehnoloki ciklus dui od jedne godine, 3)kao zajam za premoivanje. Struktura ronog zajma odnosi se na nain na koji e taj zajam biti amortizovan ili otplaen:FINANSIJSKO PLANIRANJE I KONTROLA

Planiranje predstavlja predvianje, odnosno unapred projekcirano usmeravanje, usklaivanje i rasporeivanje elemenata finansijske funkcije preduzea. Za razliku od poslovnog i raunovodstvenog planiranja, ono ima za promet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija.

Zadatak fin. planiranja: 1) anticipira potrebe za fin.sredstvima za budui period 2)utvruje izvore i upotrebu gotovine pri njenom ulaganju u ostale oblike poslovnih sredstava 3)procenjuje poslovne rezultate koje treba ostvariti korienjem tih sredstava Principi pri finansijskom planiranju: princip sistematicnosti, jasnosti, potpunosti, elasticnosti, vremenske tanosti i tanosti iznosa. Vrste finansijskih planova: po redovnosti sastavljanja: tekui (redovan ili vanredan) i jednokratni (sastavlja se povremeno), po vremenskoj dimenziji: perspektivni; osnovni (godinji) i operativni. Prema svrsi sastavljanja: Planovi priliva i odliva; planovi pojedinih vrsta i planovi prihoda i rashoda. Preduzeu ne odgovara stanje preterane likvidnosti, isto onako kao to mu ne odgovara ni stanje nedovoljne likvidnosti. Pa se dolazi do zakljuka da se polazna pretpostavka mudrog finansijskog upravljanja sastoji u odravanju optimalne likvidnosti koja se definie kao zahtev za raspolaganjem sredstava plaanja dovoljnim za izvrenje dospelih obaveza, uz uslov da se ne nameu tete ansama koje stoje na putu najvee mogue rentabilnosti.

PLANIRANJE POTREBNOG NIVOA GOTOVINE

Do plana potrebnog novca dolazi se projekcijom buduih novanih primanja i novanih isplata preduzea tokom razliitih vremenskih perioda. On pokazuje vremenski raspored i koliinu oekivanog novanog priliva i odliva tokom posmatranog perioda. Klju tanosti prorauna novca je predvidjanje prodaje (unutranja, spoljanja i kombinovana analiza). Unutranja- prognoziranje prodaje za naredni period za celo preduzee. Spoljanja- prognoza za privredu u celini. Kada se unutranja predvidjanja razlikuju od spoljanjih, spoljanje se koristi kao podloga za konanu prognozu, a modifikuje se unutranjom prognozom to je kombinovano predvidjanje. Nakon to se predvidi prodaja, odredjuju se prihodi koji su rezultat te prodaje.Predvidjanje novanih isplata. Elementi isplata su: 1)Kupovina (procenjivanje potrebe za materijalom, radom i dodatnim fiksnim sredstvima) 2)Novana plaanja za kupovine 3)Nadnice 4)Ostali izdaci (administracija i trokovi prodaje, porezi na vlasnitvo, unutranji izdaci, trokovi pogonske energije, osvetljenja i grejanja, trokovi odravanja, indirektan rad i materijalni trokovi). Uz novane izdatke moraju se uzeti u obzir troak kapitala, dividende, porezi na prihod kao i drugi odlivi novca.

FINANSIJSKA POLITIKA

Finansijska politika je koncipiranje i utvrivanje strategije i taktike dugoronog i srednjeoronog delovanja finansijskog poslovnog sistema,kao dela sloenog dinamikog sistema. Finansijsku politiku moemo odrediti kao: - svesno traenje i stvaralako odluivanje o osnovnim finansijskim ciljevima. - kao izbor odgovarajuih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva i izbor pravca akcija uz svrsishodnu alokaciju resursa za njihovo poslovanje, - kao oblikovanje optimalnih struktura sredstava i izvora, - kao potovanje pravila finansijskog ponaanja po finansijskim naelima. Fin. politika se moe podeliti prema: - Vremensko genetikom aspektu;-Vremenskom aspektu;-zadacima finansijske funkcije. Prema vremensko-genetikom aspektu, ona se deli na: 1) politiku finansiranja, 2)investicionu politiku 3) Tekuu finansijsku politiku. Sa vremenskog aspekta finansijska politika se deli na: 1) dugoronu politiku strukture. i 2) kratkoronu politiku likvidnosti.

HARTIJE OD VREDNOSTI-MENICEHartija od vrednpsti je pismena isprava kojom e izdavalac zakonskom imaocu ispuniti obavezu zabeleenu na toj ispravi ; to znai da izdavalac odraene hartije ima obavezu na koju je pismeno obavezan i od njega se ne moe oekivati ispunjavanje usmeno dogovorene obaveze. Vrste hartija od vrednosti, mogu razvrstati :vrsti inkorporativnog prava, vrsti prihoda, dospelosti, mestu plaanja, valuti , izdavaocu itd. Najvanije hartije od vrednosti Menica prestavlja hartiju od vrednosti izdatu u propisanoj formi, kojom jedno lice preuzima obavezu da isplati drugom licu ili po njegovoj naredbi odreenu meninu obavezu ,odnosno novani iznos ,u odreeno vreme i mesto. Menine radnje su: Izdavanje menice (pisanje blanketa na kome sa izdaje menica), Akceptiranje menice(izjava kojom trasat svojim potpisom potvruje da prihvata a isplati obavezu), Avaliranje menice (izjava jednog lica kojom on jemi da e lice za koje je dat aval isplatiti menicu), Indosiraje menice (izjava imaoca menice, kojom on prenosi svoja prava na neko drugo lice), Isplata menice (isplata menine obaveze), Protest menice (nastaje ukoliko menini dunik ne isplati menicu u roku dospea), Amortizacija menice (dolazi u obzir kada imaocu menice nestane menica, javlja se sudu i predlae da je amortizuje, navodi elemente nasanka i dokazuje da je posedovao menicu), Zastarelost meninih prava (svi menino pravni odnosi protiv akceptanta menice zastarevaju u roku od tri godine, a protiv indosanta i trasanta zastarevaju za godinu dana). Vrste menica a)sopstvena-vlastita menica gde se izdavalac obavezuje da e sam u odreeno vreme i mesto isplatiti oznaenu sumu novca. Izdavalac sopstvene menice izvrava menine obaveze, obezbeuje jamstvo-aval pravnog lica. b) Trasirana vuena menica je ona koja ispunjava sve bitna elemente. EKOVI I OBVEZNICE

ek je pismena isprava kojom njen izdavalac daje drugom licu da isplati ekovnu obavezu licu oznaenom u eku ili donosiocu . ek se razlikuje od Menice u: *ek je platni instrument a menica kreditni, *ek kao plativi instrument mora da ima pokrie za isplatu u trenutku izdavanja za menicu mora da se ima pokrie u trenutku dospea, *ek je hartija od vrednosti koja je iskljuivo plativa po vidjenju isprave, *ek moe da glasi i na ime i na donosioca, dok menica glasi iskljuivo na ime. Obveznica: je vrsta obligacije, kojom se njen izdavalac obavezuje da e licu donosiocu obveznice isplatiti odreenog dana iznos anuitetskog kupona, ili pun iznos na koji ona glasi, ili se obveznica isplauje odjednom u celini. Obveznice su po pravilu dugorone neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti koje slue njihovom izdavaocu za prikupljanje fin. sredstava od graana i korisnika sredstava za pokrie tekue likvidnosti, reavanje krupnih investicionih poduhvata i za pokrie vika budetskih rashoda nad prihodima. Za razliku od akcija, obveznice predstavljaju pismenu ispravu o datom oroenom zajmu njihovom izdavaocu, dok akcije predstavljaju uee u delu kapitala njihovog izdavaoca. Nadalje, obveznice ne daju pravo imaocima na upravljanje poslovanjem izdavaoca dok akcije daju akcionarima i pravo na upravljanje akcionarskim drutvom.

AKCIJE I DEONICE

Akcije-deonice: po svome karakteru, akcija predstavlja hov u kojoj je konkretizovan deo osnovne glavnice, kapitala, jednog akcionarskog drutva. Akcija u tom smislu osigurava njenom imaocu: pravo na dividendu; aktivno i pasivno pravo izbora i uea u upravljanju drutvom; pravo na odgovarajui deo likvidacione kvote u sluaju likvidacije akcionarskog drutva. Vrste akcija Obine redovne koje su najee i akcionaru daju maksimalna prava. Povlaene koje imaju prednost u odnosu na obine u pogledu isplate dividende, ali su prilikom bankrotstva drutva u drugom isplatnom redu i najee nemaju glasako pravo. Otkupljiva konvertibilna povlaena, koje se mogu konvertovati po elji vlasnika u obine pod odreenim, unapred poznatim uslovima. Blagajniki zapisi: predstavljaju kratkorone obveznice koje izdaju depozitne banke, a koje ovim bankama slue za pribavljanje stabilnijih poslovnih sredstava, dok poslovnom svetu pogoduju za unosniji plasman njihovih privremeno slobodnih sredstava. Certifikat: mogu izdati samo banke i ostale finansijske org. s rokom dospea duim od jedne godine, i to samo na osnovu deponovanih sredstava. Komercijalni zapisi: je novi oblik hov u naem vrednosnom sistemu i uveden je u njega u cilju mogunosti preduzea, zadruge i drugi oblici udruivanja sa statusom pravnog lica , na jednostavniji i jeftiniji nain dou do sredstava za prevazilaenje povremenih novanih nestaica (sezonskih oscilacija) i poremeaja u privreivanju. Terminski poslovi: su ugovori kojima se reguliu poslovi koji se zakljuuju sada a ostvaruju u budunosti.

MONETARNO KREDITNI SISTEM

Je deo podsistema koja ime finansijsko okruenje preduzea su:monetarno kreditni, devizni, poreski, bankarski, spoljno trgovinski, carinski itd. Monetarno-kreditna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u monetarno kreditnoj sferi regulie nivo, struktura i dinamika novane mase, novana cirkulacija u prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i dinamika kredita, likvidnost privrede, duniko-poverilaki odnosi ekonomskih transaktora, privredna stabilnost itd. Instrumenti monetarno-kreditne politike: 1) eskontna ili diskontna stopa je u stvari kamatna stopa po kojoj Narodna banka Jug. daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Poveanjem ili smanjenjem eskontne stope smanjuje se ili poveava ponuda novca i kredita, u zavisnosti od stabilnosti nacionalne privrede. Time se vodi politika skupog ili jeftinog novca i kredita. 2) kamatna stopa 3) stopa obavezne rezerve 4) stopa rezerve likvidnosti 5) osnovica za obraun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti 6) selektivno reeskontni krediti 7) politika otvorenog trita. Devize i valute Devize su sva potraivanja u inostranstvu u bilo kojoj valuti, bez obzira na nain raspolaganja kao i sve vrste efektivnog stranog novca, izuzev kovanog novca. Valuta je samo efektivni strani novac koji moe biti u vidu papirnatih novanica ili kovanog metalnog novca, osim zlatnika. Pojam deviza je iri od pojma valuta, jer osim valuta, devize obuhvataju sva potraivanja u inostranstvu na odreenom raunu. Konvertibilne valute su valute koje mogu da se zamene (konvertuju) za svaku drugu valutu. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU

U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati 3 podsistema: 1) Izvoaki tu se obavljaju osnovne poslovne f-je: kadrovska, investiciono-tehnika, nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska 2) Informacioni obuhvata informacione f-je koje se odnose na procesiranje podataka o budunosti, o prolosti, kao i kontrolu i analizu podataka, Raunovodstvena f-ja u okviru informacionog podsistema ima dominantnu ulogu, 3) Upravljaki obuhvata f-je: planiranje proizvodnih procesa, organizaciju i kontrolu izvrenja proizvodnih zadataka Finansijska f-ja kao poseban poslovni sistem svestrano je ukljuena u delovanje svih ostalih funkcija. Centralna kategorija fin. f-je je novac u svim njegovim osnovnim ulogama.

FINANSIJSKI MENEDMENTOsnovni fin poslovi i zadaci fin menadera mogu biti: kreativni (istraivanje fin trita, fin analiza, kontrola, pribavljanje fin sredstava ), operativni (izmirenje obaveza, naplata potraivanja, obraun plata). Zadatak org fin f-je je da obezbedi sto racionalnije vodjenje finansijske politike, efikasno izvravanje fin planova, vrenje fin analize i kontrole, obezbeenje fin info. OFF zavisi od 1) zadataka koje izvrava preduzee 2) vrste delatnosti 3) veliine pred. 4) tehniko -tehnoloke opremljenosti 5) kvalifikacione strukture pred. 6) stepena decentralizacije pojedinih funkcija u okviru pred 7) lokacije preduzea .....Treba ustanoviti takav oblik off koji e obezbediti efikasno upravljanje svim procesima i aktivnostima fin funkcije. Osnovni fin. procesi su : 1) utvrivanje potreba za finansijskim sredstvima 2) pribavljanje fin sred 3) korienje fin. sredstava 4) praenje, usmeravanje i kontrola kretanja finansijskih sredstava.FINANSIJSKA ANALIZA

Za uspeno upravljanje fin u pdz, neophodna je i aktivnost analize finansijskog poslovanja. Ona je sastavni deo kompleksne poslovne analiza pdz. Njena prava problematika je struno ispitivanje i ocenjivanje:-ostvarenja optih principa finansijskog poslovanja (produktivnost, ekonominost, rentabilnost),-ostvarivanja posebnih principa finansijskog poslovanja (likvidnost, stabilnost, sigurnost),-dejstva internih i eksternih faktora finansijske politike,-odluka finansiranja (sopstvenog i tueg),-primena pravila finansiranja izvora sredstava (odnos sopstvenih i tuih sredstava),-primena pravila finansiranja imovine (zlatnog bilansnog pravila),-celishodnosti utvrenih trajnih i povremenih poslovnih potreba,-svrsishodnosti i rentabilnosti investicionih programa,-celishodnosti pribavljanja dugoronih finansijskih zajmova,-celishodnosti korienja kratkoronih kredita,-celishodnosti zajednikih ulaganja sa inostranim partnerom,-opravdanosti korienja inostranih robnih, deviznih i finansijskih kredita,-ekonomske opravdanosti prihvaenog naina meunarodnog plaanja,-opravdanosti ugovorenih valutnih kurseva,-celishodnosti korienja bankarskih usluga,-naina korienja izvora sredstava samofinansiranja,-celishodnosti finansiranja poslovnih partnera novcem i robom,-konkretne interne finansijske transakcije izmeu pdz. Finansijska analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, ocenjivanju i formulisanju dijagnoze svih onih poslovnih procesa i situacija koji predstavljaju domen integralne fin. funkcije u preduzeu. Predmet fin analize je: bavi se istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija sa ciljem da se omogui verodostojna ocena fin stanja.

PROCENA VREDNOSTI PREDUZEA

Razlozi procene vrednosti preduzea: 1) porez na poklone, imovinu i nasleivanje 2) planiranje deoniarskog vlasnitva i beneficija zaposlenih 3) porezi ad valorem 4) rasprodaja, spajanje, nabavka ili liavanje bogatstva 5) prelazak na javno poslovanje 6) kupoprodajni ugovori 7) razvodi brakova, rasputanje partnerstva i korporacija 8) sluajevi obeteenja 9) reorganizacija u sluaju bankrotstva. Predmet prodaje je kapital preduzea koje je solventno, odnosno preduzea nad kojim nije pokrenut postupak prinudnog poravnanja, steaja ili likvidacije. Polazei od strukture bilansa stanja, odnosno jednaine koja odraava bilansnu ravoteu: AKTIVA=(KAPITAL+OBAVEZE) moe se zakljuiti da je, ako su obaveze realno iskazane, razlika izmeu stvarne i knjigovodstvene vrednosti kapitala tj. preduzea, jednaka razlici izmeu stvarne i knjigovodstvene vrednosti aktive. Meutim, ako su obaveze nerealno iskazane, one mogu biti vaan korekcioni faktor u proceni vrednosti kapitala.

METODE PROCENE VREDNOSTI

Finansijska teorija je razvila, a praksa testirala i aplicirala razliite koncepte i metodologije vrednosti preduzea i njihove imovine od kojih su najvanije i najee korienje: 1) knjigovodstvena (bilansna) vrednost 2) revidirana knjigovodstvena vrednost 3) reprodukciona vrednost 4) prinosna vrednost 5) kompromisna vrednost 6) prodajna i likvidaciona vrednost. KNJIGOVODSTVENA BILANSNA VREDNOST PREDUZEA Nije izraz prave vrednosti preduzea i gotovo nikada se ne prihvata kao transakciona vrednost. Knjigovodstvena, odnosno bilansna vrednost preduzea je sadrana u redovnim finansijskim izvetajima (bilansu stanja i bilansu uspeha) i prateim inventarnim listama, te je stoga zvanini pokazatelj vrednosti imovine preduzea. REVIDIRANA KNJIGOVODSTVENA VREDNOST PREDUZEA Otklanjanjem propusta i greaka u zvaninoj knjigovodstvenoj evidenciji i bilansiranju utvruje se prava, odnosno korigovana ili revidirana knjigovodstvena vrednost pojedinih bilansnih pozicija (imovine i obaveza) i na osnovu toga ista takva knjigovodstvena vrednost preduzea.

REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA

Reprodukciona ili zamenska vrednost preduzea, odnosno njegove imovine, ili vrednost ponovne nabavke (izgradnje) predstavlja cenu (ponovnog) ulaska u posao na odreeni dan. Ona se utvruje na osnovu tzv. bilansa reprodukcione vrednosti, kao vrednost neto imovine na nalogan nain kao i u sluaju knjigovodstvene i revidirane knjigovodstvene vrednosti (vrednost bruto imovine minus obaveze). Bilans reprodukcione vrednosti preduzea je imovinski bilans utvren na bazi stvarnih inventarnih koliina i aktuelnih trinih cena na dan bilansiranja... Dinaminost uslova privreivanja uslovljava sve vei raskorak izmeu tekuih trinih cena i knjigovodstvenih vrednosti, usled ega su iskazane knjigovodstvene vrednosti imovine preduzea nerealne. Radi se, pre svega, o sledeim promenama koje ne mogu uopte, ili pak u dovoljnoj meri biti ukljuene u bilans revidirane knjigovodstvene vrednosti: 1) promena na strani ponude i tranje predmeta koji ine imovinu preduzea 2) promena u produktivnosti rada u proizvodnji takvih predmeta 3) promena u efikasnosti upotrebe takvih novih predmeta 4) promena izazvana inflacijom . Polazna postavka metoda reprodukcione vrednosti pdz je hipotetiko pitanje koliko bi kotao, odnosno vredeo ulazak u isti posao sa svim istim karakteristikama kao postojei biznis, na odreeni dan.FINANSIJSKO ODLUIVANJE

Je donoenje takvih intelektualnih odluka kojima se regulie pravilno funkcionisanje finansijskog poslovnog sistema u preduzeu radi uspenog izvravanja individualne reprodukcije. Svaka fin odluka mora da proe sve faze procesa do njenog donoenja : 1) utvrivanje cilja koji treba tom odlukom postii 2) odreivanje rezultata koji takva odluka treba da ostvari 3) definisanje konkretnog problema koji odlukom treba reiti 4) obezbeivanje podataka i odgovarajue informacije za donoenje odluke 5) izvrenje analize i ocene dobijenih podataka i informacija 6) formulisanje odreenih prognoziranja dejstva takve odluke 7) definisanje reenja konkretnog problema koga omoguuje ova odluka 8) definisanje i formiranje same fin odluke. Fin odluivanje se zasniva na uvaavanju:1) pravila finansiranja 2) principa finansijskog poslovanja. Fin odluivanje se mora oslanjati na SZPO koji ukljuuje u sebe primenu raznih metoda: 1) analiza: trokovi-dobit-profit 2) stablo odluivanja teorija i praksa 3) alokacija resursa primenom linearnog programiranja 4) diskontovanje novanih tokova.PRAVILA VERTIK. METODA FINANSIRANJA

Ona tretiraju odnos sopstvenog prema tuem kapitalu, nastoje da postave normuza strukturu kapitala. a) Pravila za odnos sopstvenog i tueg kap - zovu se i pravila za pokrie (izravnanje rizika). U ukupnim izvorima sredstava dominantnu ulogu treba da ima sopstveni kapital. No, danas je opte prihvaeno da bilo kakvo fiksiranje relacija izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne moe da obezbedi sigurnu zatitu likvidnosti, ak ni kada je pdz finansirano samo sopstvenim kapitalom, b) Pravila za odnos osnovnog kapitala i rezervi ako su vee rezerve u odnosu na sopstveni kapital preduzee je sigurnije. Puno obezbeenje kapitala od gubitaka moe se smatrati postignutim samo onda ako rezerve iznose oko 50% sopstvenog ili 25% ukupno angaovanog kapitala, c) Pravila za odnos dugoronog prema kratk. Kapitalu - kratkoroni i dugor. dugovi moraju biti u jednakom normalnom meusobnom odnosu prema aktivnoj mogunosti pokria koja odgovara samom pdz

PRAVILA HORIZONTALNOG METODA FIN

a) Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja vai kao nepisan zakon kreditne privrede i trai da se primljeni tui kapital ne sme koristiti vremenski nepovoljnije nego to je dobijen. Ipak, ovo pravilo ima malu praktinu vrednost, jer je za preduzee mnogo vanija usklaenost primanja i izdavanja nego usklaenost rokova. b) Zlatno bilansno pravilo insistira na tome da dugorono vezana imovina (tj. osnovna sredstva) treba da bude finansirana iz dugoronih izvora, a kratkorona kratkoronim kapitalom.c) Pravilo finansiranja 1:1 zahteva jednakost izmeu gotovine, menica i dunika sa jedne i kratkoronog kapitala sa druge strane. Upotrebljava se kao osnova za merenje likvidnosti prvog stepena. Na njega se u praksi naslanja pravilo 2:1 (current ratio ili bankers ratio) koje slui za utvrivanje likvinosti drugog stepena. Ono zahteva da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude najmanje 2:1.BANKARSKI ZAJMOVI

Kratkoroni zajmovi dobijeni od komercijalnih banaka-veoma vaan izvor kratkoronog finansiranja. BZ cesto predstavljaju i jedini izvor finansiranja koji stoji na raspolaganju malim preduzeima.

Preliminarni zajmovi: postoje dva naina putem kojih se moe obaviti zaduivanje na osnovu preliminarnih zajmova. Uz pomo prvog pdz potpisuje menicu koju banka moe da plati za svaki deo novca datog na zajam. 2 nain pdz raspolae pozajmljenim novcem do odreenog unapred ugovorenog iznosa. Banka pokriva svaki negativan saldo na raunu pdz koji nije vei od ugovorenog iznosa. Krediti na osnovu trenutnih ponuda: su drugi nain pribavljanja kratkoronih sredstava koja se veoma cesto koristi za odreene potrebe.

ODREIVANJE CENE KAPITALA

Banke odreuju kamatu na veinu svojih kredita na osnovu vladajue kamatne stope na tritu novca. Posto preduzee podnese zahtev za odreivanje bankarskog kredita, slubenici banke sprovode analizu da bi utvrdili kredibilitet klijenta, njegovu sposobnost da izmiri obaveze koje je preuzeo pri sklapanju ugovora o kreditiranju. Konana kamata koja se dobija nakon svih prorauna, i po kojoj se klijentu daje kredit najee je neto vie od bazne kamate. Ukoliko se promeni osnovna kamatna stopa i kamatna stopa na kredit se menja zajedno sa njom. Dinamika isplate glavnice i kamate: esto se deava da se kamata ili glavnica isplauju tokom vremena trajanja kreditnog aranmana. Diskontni kredit je takav kredit kod koga se kamata plaa u momentu podizanja kredita, a ne u momentu njegove isplate.

SOPSTVENI IZVORI FINANSIRANJA PREDUZEAKlasifikuju se na:-eksterne-akcijski (akcionarski) kapital i -interne-akumulativni-reinvestirani profit i amortizacija. Akcijski kapital Pod akcijskim kapitalom se podrazumeva kapital koji pdz pribavlja emisijom, upisom i uplatom (prodajom) obinih akcija na tritu kapitala, ako osnovnog izvora akcijskog kapitala. 1. Javna emisija-podrazumeva javnu ponudu korporativnih vrednosnih papira uz korienje usluga tzv. Investicionih dilera iji je osnovni zadatak da smanji rizik emisije, da otkupe emisiju koju onda za svoj raun prodaju javnosti, i samu prodaju tih papira. 2. Privilegovana emisija- prvo se nudi postojeim akcionarima, i to po nioj ceni od ostalih u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima. 3. Direktna prodaja- oblik emisije pri kome pdz ugovara emisiju direktno sa jednim ili grupom investicionih investitora ime se eliminie potrebe osiguranja emisije. Obina akcija: je vlasnika HOV koja obine akcionare odnosno njihove vlasnike ini legalnim suvlasnicima pdz. One vlasniku obezbeuju dve vrste prava: upravljaka i prisvojaka. Povlaene ili prioritetne akcije su tzv. Hibridni izvor akcijskog kapitala zato to imaju odreene karakteristike obinih akcija ali i dugoronih dugova kao izvora kapitala.

AKUMULIRANI DODATAKPredstavlja interni sopstveni i trajni kapital pdz nastao ulaganjem-reinvestiranjem dela neto dobiti (profita) u poslovanje pdz, nakon isplate dividendi. Pritisak akcionara za isplatu veih dividendi reava se na tri naina: 1. dividendnim akcijama-kapitalizacijom, odnosno transformacijom akumulativnog profita u akcijski kapital po trinoj vrednosti akcija, kojima se ne smanjuje sopstveni kapital korporacije. 2 .deljenjem akcija, koje znai poveanje broja emitovanja akcija ali bez uticaja na vrednost akcijskog kapitala i akumulativnog dobitka. 3. rezervisanjem dela akumulativnog dobitka u vidu razliitih oblika rezerve, to takoe ne znai stvaranje gotovine, niti materijalne aktive.

BANKARSKI POSLOVI

Bankarski poslovi su podeljeni u etiri kategorije: pasivni, aktivni, neutralni i sopstveni. Pasivni bankarski poslovi obuhvataju sve vrste bankarskih poslova u kojima se banke pojavljuju kao dunici. Ovi poslovi mogu biti razliiti ali su najei oni kada se banka javlja u ulozi mobilizatora slobodnih novanih i drugih sredstava radi stvaranja kreditnog potencijala. Aktivni bankarski poslovi su oni u kojima se banke javljaju kao poverioci. To su uglavnom kreditni poslovi, kada se banka javlja kao davalac, a kao dunici subjekti iz privrede, vanprivrede, drave, stanovnitva i dr. Pasivna kamata je naknada koju banke plaaju za pozajmljena sredstva iz raznih izvora, a aktivna kamata je naknada koju banke naplauju od svojih dunika za pozajmljena sredstva. Neutralni bankarski poslovi su oni u kojima banka nije ni dunik ni poverilac, ve ih vri u ulozi komisionara na tu raun. Banke imaju struni aparat koji je u stanju da obavlja odreene poslove za svoje komitente kao to su: poslovi platnog prometa, poslovi isplate i naplate, devizni i valutni poslovi i dr. Sopstveni bankarski poslovi su oni koje banka obavlja sopstvenim ueem radi ostvarivanja odreenih prihoda, kao to su: arbitrani poslovi, uee u kapitalu akcionarskih drutava ili neposredno uee u ovim poslovima u formi vlasnika ili suvlasnika nekog preduzea.

PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA

Banke kao institucije koje se bave specijalizovanim poslovima iz oblasti novca i kredita, nastoje u svom poslovanju da se dre poslovnih principa produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti. Rukovodei se principom rentabilnosti banke nastoje da angaovanjem sredstava postignu to vei profit i postignu odreeni efekat meren rentabilnou, koji se izraava odnosom ostvarenog dohotka i angaovanih sredstava. U svom poslovanju banke se rukovode principom sigurnosti, to znai da se prilikom angaovanja sredstava obezbeuje njihovo sigurno vraanje zajedno sa kamatom. U angaovanju sredstava, pri emu su ugovoreni svi bitni elementi, meu kojima kamatna stopa i rok vraanja, banke su u situaciji da unapred znaju efekat svoga poslovanja, poto su ugovorile odreenu naknadu za sredstva koja su ustupile svojim komitentima. Meu ostalim vanim iniocima u bankarskom poslovanju spada i obezbeenje sigurnosti da se naplati naknada za koriena sredstva i da se na vreme obezbedi povraaj pozajmljenih sredstava. Princip likvidnosti predstavlja jedan od veoma znaajnih elemenata u bankarskom poslovanju. On obezbeuje da banka kao finansijska organizacija u svakom momentu bude u stanju da izvri svoje obaveze. Obezbeenje ovog principa treba da se ostvari uz istovremeno ostvarenje principa maksimalnog angaovanja bankarskog potencijala. Dosledno sprovoenje principa likvidnosti obezbeuje se uspostavljanjem harmonije u rokovima plasiranja i rokovima vraanja sredstava, ime se postie da se relativno mali iznos sredstava nalazi na raunima banaka uz istovremeno obezbeenje likvidnosti.

ANALIZE BILANSA

Svaki pravno-ekonomski subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa bilansa stanja i bilansa uspeha. Bilans stanja je trenutna slika veliine i strukture sredstava i veliine i strukture izvora sredstava. Struktura sredstava ukazuje na materijalnu a struktura izvora na finansijsku konstituciju. Optimalna materijalna konstitucija zahteva da osnovna i obrtna sredstva po svojoj veliini i strukturi odgovaraju optimalnom korienju kapaciteta preduzea. Optimalna finansijska konstitucija zahteva da sopstveni izvori sredstava obezbeuju nezavisnost, s jedne i da dugoroni izvori sredstava odgovaraju dugorono imobilisanim sredstvima i angaovanim obrtnim sredstvima. Na osnovu bilansa stanja mogue je vriti ne samo statinu ve i dinamiku analizu. Na taj nain dolazi se do saznanja ne samo o trenutnoj materijalnoj konstituciji i finansijskoj situaciji ve i do saznanja o promeni materijalne konstitucije i finansijske situacije tokom vremena. Na osnovu bilansa uspeha u kome se izraava veliina ostvarenog poslovnog rezultata u obraunskom periodu mogue je vriti dinamiku analizu. Analizom bilansa uspeha dopunjava se analiza finansijske situacije.

SADRAJ BILANSA STANJA

Bilans stanja predstavlja ekonomsku sliku privrednog subjekta koja govori o stanju sredstava i izvora sredstava sa stanovita obima, dinamike i strukture. Bilans stanja izraava sredstva posmatrana sa dve perspektive, prema njihovom funkcionalnom sastavu i prema izvorima iz kojih potiu sredstva. Bilans stanja mora biti u ravnotei i on se sastoji od aktive i pasive. Aktiva je odraz aktivne mase (celokupne imovine) koja funkcionie u preduzeu. Aktivu ine realna i fiktivna sredstva. Realne stavke ine sredstva (imovina) a fiktivne smanjenje sredstava. Sredstva pomou kojih preduzea izvravaju zadatke imaju karakter stalne (realne) aktive. Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. Pomou poslovnih sredstava se izvrava osnovni zadatak preduzea. Ta sredstva se dele na osnovna i obrtna. Karakter sredstava posebne namene imaju sredstva rezervi, sredstva zajednike potronje, sredstva za proirenu reprodukciju itd. Ove vrste sredstava se formiraju iz dobiti i iz amortizacije. Pasiva pokazuje neaktivnu masu i prua informacije odakle sredstva potiu. Pasiva izraava finansijsku konstituciju preduzea. Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeivanje neophodnih finansijskih sredstava-sopstvenih i pozajmljenih. Finansiranje se moe posmatrati sa razliitih aspekta, od kojih su najvaniji: vlasniki, vremenski i namenski. Sa vlasnikog aspekta razlikuju se sopstveni i tui izvori finansiranja. Sa vremenskog aspekta razlikuju se dugoroni i kratkoroni izvori finansiranja. Sa aspekta namene svaki izvor finansiranja ima svoju namenu. Izvori se investiraju u imovinu (sredstva) i njima se finansiraju poslovne aktivnosti koje prate tok procesa reprodukcije. U sadrinskom smislu bilans stanja obuhvata celokupnu imovinu preduzea, sa jedne strane, i sve obaveze, kao i trajni kapital sa druge strane. Bilans stanja je baza za sve druge oblike ekonomske analize.

ANALIZA SOLVENTNOSTI

Pod solventnou preduzea podrazumevamo njegovu sposobnost da u roku podmiruje trokove kamata i otplate dugoronih obaveza prema ugovorenoj dinamici. Solventnost preduzea, kao i njegova sposobnost podmirenja fiksnih trokova, kamata i otplata dugoronih obaveza preduzea o rokovima dospea, odreena je imovinskom pozicijom preduzea, snabdevenou preduzea sopstvenim kapitalom prihvatljivim za poverioce i zaraivakom snagom preduzea. Bitan inilac solventnosti preduzea predstavlja struktura izvora finansiranja. Njeni najznaajniji pokazatelji su: sigurnost dugoronih poverilaca, sigurnost svih poverilaca, pokria obaveza novanim tokom iz poslovanja i pokria kamata zaradom preduzea.

ANALIZA RENTABILNOSTI

Analiza rentabilnosti svoju punu vrednost i znaaj dobija praenjem stope rentabilnosti tokom odreenog vremena i poreenjem dobijenih pokazatelja sa istim pokazateljima na nivou grane i privrede u celini. Prilikom analize rentabilnosti potrebno je odrediti rentabilitet prihoda, rentabilitet ulaganja (imovine) i kapitala i rentabilitet povezan sa akcijama. U cilju utvrivanja rentabiliteta prihoda od posebnog znaaja su: stope poslovnog dobitka u prihodu od prodaje, stope dobitka u prihodu od prodaje i stope neto dobitka u prihodu od prodaje. Stopa poslovnog dobitka u prihodu od prodaje pokazuje dobitnost poslovnog procesa u preduzeu, potpuno nezavisno od toga kako je taj proces finansiran, tj. da li samo sopstvenim kapitalom ili i iz obaveza preduzea. Stopa dobitka u prihodu od prodaje pokazuje neto dobitnost prihoda pre poreza na dobitak. Proistie iz odnosa dobitka (po pokriu poslovnih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednog dobitka ili gubitka) i prihoda od prodaje. Stopa neto dobitka u prihodu od prodaje za razliku od prethodne se rauna na osnovu dobitka posle poreza. Re je o iznosu koji ostaje na raspolaganju vlasniku i upravi preduzea nakon plaanja poreza. Prema upotrebi raznih veliina i kombinacija pri merenju rentabiliteta nastali su i razliiti pokazatelji rentabilnosti ulaganja i kapitala. U tom cilju ispitivanje rentabilnosti obino se vri putem sledeih stopa prinosa: stopa prinosa na ista poslovna ulaganja (istu poslovnu imovinu), stope prinosa na ukupna ulaganja (ukupnu imovinu) i stope prinosa na sopstveni kapital preduzea.

BONITET-ANALIZA LIKVIDNOSTI

Likvidnost se u trinoj ekonomiji javlja kao jedan od izuzetno znaajnih kvalitativnih indikatora. Najoptija definicija likvidnosti privrednog subjekta svodi se na njegovu sposobnost da izmiri svoje obaveze. Likvidnost preduzea se ne sme izjednaiti sa likvidnou imovine. Uvid u likvidnost poslovanja dobija se kroz sagledavanje odnosa odreenih sredstava i obaveza. U analizi godinjih rauna koriste se test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine preduzea i test likvidnosti na bazi tekue (obrtne) imovine umanjene za zalihe. Tekua likvidnost se meri odnosom ukupne obrtne (tekue) imovine i svih kratkoronih obaveza na bilansni dan. Tekuu obrtnu imovinu ine: novac u banci i blagajni, kratkorona potraivanja od kupaca, zalihe, unovive hartije od vrednosti i sl. u kratkorone obaveze se ukljuuju stanja svih zaliha (materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda ili trgovake robe ako je preduzee ima), sve date avanse za budue kupovine materijala, usluga, roba i sva kratkorona aktivna vremenska razgranienja. U normalnim okolnostima raspored likvidnosti sredstava je sledei: novac, hartije od vrednosti, roba i gotovi proizvodi, poluproizvodi, repromaterijali, osnovna sredstva.

ANALIZA PRODUKTIVNOSTI

Pokazatelji produktivnosti su koeficijenti koji izraavaju odnos izmeu nekog uloga (utroka) i uinka ostvarenog tim ulogom. Najei pokazatelji produktivnosti su: pokazatelji celokupne produktivnosti, pokazatelji produktivnosti rada, pokazatelji produktivnosti materijala, pokazatelji produktivnosti ostalih sredstava. Pokazatelji celokupne produktivnosti predstavljaju koeficijenti koji izraavaju sledee odnose: proizvodnji uinci preduzea/celokupni trokovi ili proizvodni uinci preduzea/trokovi (materijala, rada i sredstava), ili planirani trokovi uinaka/stvarni trokovi uinaka. Produktivnost rada se moe analizirati ako se stave u odnos: radni uinak/radni nalog, proizvedeni uinak umanjen za trokove materijala/(trokovi ljudskog rada+trokovi rada maina+trokovi stranih usluga) ili proizvedena koliina umanjena za trokove materijala/ljudski rad, lini dohoci, razni doprinosi+rad maina+otpisi, ukamaenje, odravanje,alat). Stavljajui u odnos uinak (ostvareni obim produktivnosti ili proizvodnju) sa angaovanom radnom snagom (broj zaposlenih) moemo dobiti sledee pokazatelje produktivnosti: proizvodni uinak po zaposlenom=koliina uinka/broj zaposlenih, proseni uinak po zaposlenom=koliina uinka/radnici+slubenici, proseni uinak po radniku=koliina uinka/broj radnika ili proseni uinak po proizvodnom radniku=koliina uinka/proizvodni radnici.

ANALIZA EKONOMINOSTI

Preko ekonominosti se izraava stvarna ekonomska mo jednog privrednog subjekta, tj. njegova ekonomska snaga ili realna sposobnost. Nivo ekonominosti meri se visinom cene kotanja za ostvarenje datog uinka jednake upotrebne vrednosti. Ekonominost predstavlja kolinik ukupnog prihoda i rashoda poslovanja. Cilj analize ekonominosti je utvrditi faktore koji utiu na ekonominost te proizvodnje uinaka. Analiza ekonominosti moe biti kvalitativna i kvantitativna. Kao kvantitativna analiza ekonominosti dolazi do izraaja ralanjavanje analitike materije u koliine i u novane vrednosti. Tako se npr. prihodi i trokovi ralanjavaju u koliinske i vrednosne faktore, da bi se na taj nain upoznao i eliminisao uticaj vrednosti, a koliine se dalje ispituju u analizi produktivnosti. Ove analize predstavljaju merenje i analizu uinaka. Merilo utvrivanja stepena ekonominosti moe biti samo optimum prihoda prema odreenim rashodima ili rashoda prema odreenim prihodima. Stepen ekonominosti se dobija poreenjem odnosa ostvarenih rashoda i prihoda sa odnosom optimalnih rashoda i prihoda. Prilikom merenja ekonominosti u objekte uporeivanja se svrstavaju: rashodi po vrednosti (pogonski rashodi, materijalni rashodi, plate, kamate, otpisi, rashodi za odravanje, vlastiti trokovi, trokovi izrade i trokovi proizvodnje), koliinski rashodi (utroak materijala, radni sati, proizvodni sati, sati zastoja, sati radnog mesta) i prihodi po vrednosti (prihod, uinak od prodaje, promet od prodaje za gotovo, promet od prodaje na kredit), koliinski prihodi (ralanjavanje analogno po vrednosti).

ANALIZA REZULTATA POSLOVANJA

Rezultat poslovanja preduzea se moe posmatrati sa aspekta vremena, prostora, porekla, karaktera itd. Sa aspekta vremena razlikuju se totalni i periodini rezultat poslovanja preduzea. Totalni rezultat se odnosi na ukupni poslovni vek preduzea. On se sastavlja na kraju poslovnog ivota preduzea. Periodini rezultat se odnosi na pojedine poslovne periode (tromeseja, polugodita, godinu). Sa prostornog aspekta rezultat se moe odnositi na preduzee u celini ili na njegove organizacione delove. Prema poreklu rezultat moe biti poslovni, finansijski i vanredni. Poslovni rezultat potie iz osnovne delatnosti preduzea. Finansijski rezultat potie iz finansijskih transakcija preduzea sa okruenjem. Vanredni rezultat je uslovljen vanrednim okolnostima koje prate poslovanje preduzea. Po svom karakteru rezultat moe biti uporediv i neuporediv, realizovan i nerealizovan, naplaen i nenaplaen, pozitivan i negativan. Pozitivan rezultat je prisutan u sluajevima kada su ostvareni prihodi vei od ostvarenih rashoda, a negativan kada su rashodi vei od prihoda. U trinom sistemu privreivanja pozitivan rezultat se izraava u vidu profita ili dobitka, a negativan u vidu gubitka.

RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA

Vri se dvostepeno: u prvoj fazi utvruje se deo rezultata koji uzima drava u obliku raznih dabina, kao i deo koji ostaje preduzeu gde su rezultati ostvareni, to znai deo koji mu stoji na raspolaganju. Drava je dakle, partner u raspodeli ostvarenih rezultata. Njena prednost je u tome to moe da propie koji deo uzima, kao i to na koji nain e to svoje pravo da ostvari. Preduzeu ostaje onaj deo profita koji dobije u raspodeli sa dravom. To je neto dobit. Preostali deo ostvarenih rezultata, neto dobit rasporeuje se po odluci organa upravljanja kompanije u kojoj se takvi rezultati ostvaruju na: deo na ime dividende (zarada investitora), deo na ime participacije zaposlenih, deo na ime jaanja fondova preduzea, deo na ime ostalih namena, deo koji ostaje privremeno nerasporeen. Jedan deo ostvarenih rezultata praktino ostaje firmi i on jaa njene fondove i poveava vrednost njenih akcija, a drugi se isplauje investitorima, zaposlenim licima. Ukoliko se u poslovanju ostvari gubitak, takoe se vri njegovo bilansiranje u smislu pokria gubitka. Gubici se po pravilu pokrivaju na teret kapitala, s tim to se u formalnom smislu pokrie prioritetno vri na teret rezervnih fondova.FINANSIJSKO TRITEPredstavlja u odreenoj meri ako ne prinudno i pozitivno okruenje ono bar relativno ograniavajui faktor ponaanja privrednog preduzea s svim njegovim aktivnostima, pa i u koncipiranju fin. politike. Prilikom sainjavanja modela fin. politike treba uzeti u obzit sledee faktore: -trite dobavljaa(lokacija, proizvodni kapacitet),-trite kupaca(lokacija, kupovan mo, prodajne cene, prodaja na kredit ili za gotovo),-trite novca i kapitala( mogunost dobijanja krat. srednj. i dugor. kredita, kamate, rokovi otplate),-devizno trite(prodaja i kupovina deviza, devizni kursevi)-participacioni poslovi(zajednika ulaganja, uea),-kooperativni i kooproduktivni poslovi -inostrani zajmovi(mogunost dobijanja, garancija, rok i uslovi otplate),-inostrana ulaganja u domau privredu(uslovi ulaganja, odnos ulaganja, podela dobiti i rizika). Najvaniji faktori razvoja finansijskog trita su: novac, monetarna politika, inflacija, koncentracija kapitala. 1. Novac kao trini fenomen je nastao sa pojavom robno-trine privrede i njenim jaanjem i irenjem dobiao sve znaajniju ulogu. Funkcionalni oblici novca: mera vrednosti, prometno sredstvo, plateno sredstvo, sredstvo zgrtanja blaga. 2. Monetarna politika u uem smislu predstavlja politiku emisije i povlaenja novca iz opticaja. Ova politika upravlja funkcijom kreiranja(emitovanja) novca i to od nje direktno zavisi masa novca u opticaju. 3. Inflacija oznaava stanje koje se ispoljava poveanjem ukupne mase novca u opticaju, a to ima za posledicu poveanje cena raspoloive robe i usluga i poveanje trokova i prihoda. 4. Koncentracija kapitala predstavlja uveanje individualnog ili drutvenog kapitala posredstvom kapitalizacije jednog dela vika vrednosti iz akumulacije, odnosno, pretvaranje vika vrednosti u dodatni figurirajui kapital. Finansijsko trite podrazumeva kompleks odnosa ponude i tranje finansijskih sredstava u okviru odreene nacionalne ekonomije.

Kao kriterijumi za definisanje konkretnih modaliteta finansijskog trita uzimaju se sa jedne strane ronost fin. sredstava(kratkorono i dugorono fin. trite) a sa druge strane kvalitativne karakteristike finansijskih instrumenata (novano trite, trite hartija od vrednosti, trite kapitala i devizno trite) NOVANO TRITE je ono trite na kome se trae i nude kratkorona sredstva. Funkcija ovog trita je da omogui svakom privrednom subjektu da doe do kratkoronih sredstava koja su mu potreba za odravanje tekue likvidnosti, za robni promet i proizvodnju. Ciljevi trita novca su: obezbeivanje i odravanje optimalne likvidnosti novanog i kreditnog sistema zemlje, zadovoljavanje tranje za novanim sredstvima subjekata trita, ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih subjekata, Uravnoteenje ponude i tranje novanih sredstava, kroz cenu novca i kratkoronih hartija od vrednosti. Predmet rada trita novca je kupovina, odnosno prodaja kratkoronih novanih sredstava i hartija od vrednosti.UESNICI FINANSIJSKOG TRITACentralna banka, kao monetarna vlast, -poslovne banke, kao osnovni uesnici i nosioci trgovine novcem,-specijalizovane i za to posebno ovlaene posrednike finansijske institucije. Ostali, nemaju direktan pristup ve preko posrednika: -drave i paradravne institucije i organizacije, preko centralne banke, -sva druga pravna i fizika lica, preko poslovne banke ili za to posebno ovlaene posrednike finansijske institucije. Sve uesnike na tritu kapitala delimo na: -investitori, vlasnici kapitala, -preduzetnici, korisnici kapitala, -posrednici (banke, berze, investicioni fondovi), -drava koja moe javiti u ulogama investitora, korisnika, regulatora, kontrolora, ali nikako i posrednika. Generalno posmatramo uesnici na finansijskom tritu su: -eminenti, -posrednici (brokerske i dilerske kue, investicione banke, fondovi i drugi inv trgovci), -krajnji kupci.VRSTE FIN ANALIZEKratkorono finansijsko stanje odraava tekuu likvidnost, ili solventnost pdz u bliskoj budunosti, dok se dugorono stanje odnosi na njegovu finansijsku snagu i strukturu, a koja je prouzrokovana prevashodno finansiranjem dugoronih ulaganja u poslovnu imovinu. Vrste fin analize: Analiza sredstava i izvora sredstava; Analiza likvidnosti; Analiza rashoda i prifoda Analiza uspesnosti poslovanja 3.Bilans kao podloga finansijske analize. Bilans predstavlja vrhunski sinteticki indicator imovinske i poslovne situacije preduzeca. Karakteristike bilansa: jasnost, istinitost, kontinuelnost, jednoobraznost, konciznost i integralnost.

VRSTE BILANSA

1)Osnivaki(poetni) bilansi- je onaj bilans koji se sainjava u trenutku osnivanja jednog preduzea i otpoinjanja njegovog poslovanja, prikazuje samo imovinu preduzea u startu poslovne godine. 2)Periodini bilansi-je onaj koji se prema potrebi samog pdz. ili na zahtev odreenih interesenata sainjava u odreenim vrem. Razmacima 3)Kratkoroni bilans je onaj koji se pravi u kracim vrem. razmacima radi efikasnijeg praenja toka poslovanja. 4)Kreditni bilansi su oni koje sainjavanju kreditne institucije i privredna preduzea radi dobijanja dugoronih ili kratkoronih kredita od str. Odreenih kreditora. 5)Fiskalni(poreski) bilans-nastao je zbog suprotnosti interesa izmeu individualnih vlasnika i interesa dravnih poreskih organa (fiska).To dovodi do izmene realnog bilansa u cilju njegovog podeavanja za poreske svrhe kako bi se moglo utvrditi realno imovinsko stanje i stvarna masa profita. 6)Fuzioni bilans-Pod fuzijom se podrazumeva spajanje dva ili vie do tada privredno samostalnih pdz. u jedno jedinstveno. Fuzioni bilns je bilans pdz. koje se nalazi pred fuzijom kao i bilans za novoformirano pdz. 7)Konsolidovani bilans-iskazuje fin. situaciju i zajednike poslovne rezultate grupa pdz. pravno autonomnih,ali meus. Vezanih odnosima svojstvenim centrala- filijala. 8)Godisnji(zavrsni) bilans-obezbeuje sistematsko evidentiranje svih privrednih zbivanja u pdz.u okviru 1 poslovne god. svodei njeno trajanje na vremenski interval od 1.1 do 31.12 9)Sanacioni bilans-Saniranje predstavlja meru ozdravljenja jednog nezdravog ekonomski ugrozenog pdz. Bilans saniranja se sainjava nakon sprovoenja doneene ekonom. Mere saniranja tako da u njemu nema ne samo pojavnog gubitka nego ni skrivenih gubitaka 10)Likvidacioni bilans-Likvidacija(dobrovoljna ili prinudna) je najei nain prestanka postojanja i poslovanja pdz.On izraava realnu vrednost pdz. i njegovu krajnju aktivnu ili pasivnu imovinsku situaciju u trenutku obustavljanja poslovanja. 11)Integralni bilans-obuhvata sve fin.-materijalne posledice proteklog poslovanja,sadanju fin.aktuelnu situaciju i ocenu buduih poslovnih aranmana. 12)Knjigovodstveni bilans-to je svaki bilans koji se sainjava iskljuivo na osnovu cifarskih podataka dobijenih na sintetikim raunima u knjigovodstvu. LIZING

Lizing-zakup, je sporazum o izdavanju u kome vlasnik nekog aktivnog sredstva daje drugoj strani (zakupcu) pravo da koristi tu imovinu uzvracajuci nizom placanja. Klasifikacija lizinga prema: 1)broju zakupodavaca, 2)prethodnom posedovanju/vlasnistvu sredstava imovine, 3)meri do koje zakupac kupuje/pribavlja usluge, 4)prema prirodi uslova samog zakupca i 5)pravilima finansijskog racunovodstva. Kod zakupa uz zaduenost, zakupodavac/investitor, pojaava svoju poziciju uzajmljivanjem da bi kupio tj. Iz originala pribavio sredstvo (imovinu). Direktan zakup- zakup sa samo jednim investitorom, zakupodavcem, koji poseduje iznajmljeno sredsto/imovinu. Zakup uz zaduenost-zakup kod koga postoje i investitor vrednosnog kapitala (zakupodavac) i investitor duga. Prodaja i povratno uzimanje u zakup-transakcija pri kojoj neko preduzee proda svoje sredstvo, svoju imovinu, nekom zakupodavcu, pa onda isto to uzima u zakup. Prethodno posedovanje (vlasnitvo)-neki zakupi se odnose na opremu koju zakupodavac kupuje, direktno od njenog proizvoaan ili od nekog drugog prodavca. Alternativa je u prodaji i uzimanju nazad u zakup, pri emu zakupodavac kupuje (nabavlja), sredstvo (imovinu) od zakupca, a potom isto to ponovo izdaje u zakup tom preduzeu. Zakup pune usluge-je zakup koji se odnosi na neko sredstvo ili neku imovinu, ali takoe i na potpuno poslovanje i odravanje tog sredstva (imovine). Kupljene/nabavljene usluge-zakupodavci upotrebljavaju izraz zakup pune usluge, ili zakup s punom uslugom kad opisuju zakup u okviru kog oni pruaju i korienje nekog sredstva ili imovine i njegovo funkcionisanje. Neto zakup/ist zakup-zakup koji se odnosi na neko sredstvo ili imovinu bez ikakvih potpornih usluga.

BUDETIRANJE PREDUZEATri tipa finansijskog planiranja: 1. Profitno planiranje (procena prognoze prodaja neophodnih proizvodnih obima i trokova poslovanja) 2. Kratkorono planiranje (razrada godinjeg gotovinskog budzeta i njegova primena za predvidjanje got. tokova, viskova i deficita).Komponente ovog planiranja su godisnji budzet i mesecni budzeti gotovinskih tokova. 3. Dugorocno planiranje je planiranje potreba finansiranja za buduci rast firme. Dve komponente: utvrdjivanje gotovniskih tokova i proces kapitalnog budzetiranja. Operativni budzet je slozen plan fizickog proizvoda, medjuzavisnost fizickih i finansijskih faktora i utvrdjivanje profita, stvara proformu bilansa uspeha. Finansijski budzet dodaje stavke kapitalne prirode operativnom budzetu, stvara proformu bilansa stanja i godisnjeg gotovinskog budzeta.

FINANSIJSKI MENDMENTSa strategijskog aspekta: Odluke o 1.Investiranju Viak sredstava preduzea e se investirati tamo gde se moe ostvariti najvei prinos uz minimizaciju rizika 2. Finansiranju -problem se svodi na nalaenje optimalne kombinacije finansiranja tj. optimalne strukture kapitala 3. Dividendi- misli se na raspodelu profita na deo koji ide deoniarima (kao dividenda) i deo koji zadrava preduzee. Iz ovoga se javlja suprotnost interesa preduzea i samih deoniara. Ukoliko preduzee nema tog zadranog profita, sredstva se moraju pozajmiti.

Sa operativnog aspekta (sa aspekta svakodnevog voenja poslova) 1) Upravljanje sredstvima i izvorima sredstava 2) Upravlljanje novanim tokovima 3. Upravljanje trokovima

Postoji kategorija Standardnih Trokova - cena kotanja prosenih proizvoaa.

DEVIZNO TRITE

obuhvata kupovinu i prodaju deviza za domau valutu ili druge devize izmeu banaka i drugih pravnih lica jedne zemlje. Ono predstavlja podruje za obavljanje devizne trgovine.Razlika izmeu valuta i deviza: VALUTA je efektivno sredstvo plaanja u jednoj zemlji (novanica) DEVIZA je potraivanje prema stranoj zemlji u stranoj valuti Kategorizacija deviza: 1) vrste koje imaju stabilan kurs i koje su konvertibilne 2) meke kurs se odrava zahvaljujui dravnoj intervenciji i nisu konvertibilne 3) klirinke predstavljaju ona potra. u inostranstvu koja se ne mogu koristiti za plaanje prema treim zemljama 4) konvertibilne koje se slobodno mogu menjati za druge devize 5) promptne dospela potra. u stranoj valuti kojima se moe odmah raspolagati 6) terminske kojima se moe raspolagati tek posle odreenog roka (termina)

BANKARSKI ZAJMOVI

kratkoroni zajmovi dobijeni od komercijalnih banaka veoma vaan izvor kratkoronog finansiranja. BZ esto predstavljaju i jedini izvor finansiranja koji stoji na raspolaganju malim preduzeima

Preliminarni zajmovi Veina preduzea koristi svoj gotovniski budet da bi predvidela maksimalne potrebe za eksternim kratkoronim finansiranjem i za pregovaranje sa svojom bankom o mogunostima za pozajmljivanje potrebnog izvora sredstava. Banka pokriva svaki negativan saldo na raunu preduzea koji nije vei od unapred ugovorenog iznosa i na ovaj nain ona u stvari kreditira preduzee sa kojim je potpisala ovakav ugovor. period poravnanja - poto banke ne ele da njihovi klijenti postmatraju kratkorono zaduivanje kao privremeno finansiranje, one najee zahtevaju da se negativan kreditni bilans svede na nulu u odreenoim delu godine (najee tokom jednog ili dva meseca) . Kod kreditne linije banka se ne obavezuje prema klijentu da e mu potreban novac uvek biti na raspolaganju i ona nije obavezna da prihvati bilo koji klijentov zahtev koji se odnosi na dodatno finansiranje. Obrtna kreditna linija je pravni ugovor, on sadri obavezu da e banka ispuniti svaki zahtev klijenta koji ne prelazi granicu postavljenu prilikom potpisivanja ugo. Krediti na osnovu trenutnih ponuda su drugi nain pribavljanja kratk. sredstava koji se veoma esto koristi za odreene potrebe (kreditiranje kupovine autobmobila)

REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA

Reprodukciona ili zamenska vrednost preduzea, odnosno njegove imovine, ili vrednost ponovne nabavke (izgradnje) predstavlja cenu (ponovnog) ulaska u posao na odreeni dan. Ona se utvruje na osnovu tzv. bilansa reprodukcione vrednosti, kao vrednost neto imovine na nalogan nain kao i u sluaju knjigovodstvene i revidirane knjigovodstvene vrednosti (vrednost bruto imovine minus obaveze). Bilans reprodukcione vrednosti preduzea je imovinski bilans utvren na bazi stvarnih inventarnih koliina i aktuelnih trinih cena na dan bilansiranja... Dinaminost uslova privreivanja uslovljava sve vei raskorak izmeu tekuih trinih cena i knjigovodstvenih vrednosti, usled ega su iskazane knjigovodstvene vrednosti imovine preduzea nerealne. Radi se, pre svega, o sledeim promenama koje ne mogu uopte, ili pak u dovoljnoj meri biti ukljuene u bilans revidirane knjigovodstvene vrednosti: 1) promena na strani ponude i tranje predmeta koji ine imovinu preduzea 2) promena u produktivnosti rada u proizvodnji takvih predmeta 3) promena u efikasnosti uoptrebe takvih novih predmeta 4) promena izazvana inflacijom . Polazna postavka metoda reprodukcione vrednosti pdz je hipotetiko pitanje koliko bi kotao, odnosno vredeo ulazak u isti posao sa svim istim karakteristikama kao postojei biznis, na odreeni dan?

BERZE

Predstavljaju specijalizovana trita na kojima se u odreeno vreme berzanskim sastancima okupljaju njeni lanovi ili posrednici lanova radi zakljuivanja odreenih poslova. Na berzi se trguje iralnim novcem, menicom, ekom, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom, zlatom i td. Berzanski posrednici su banke, potanske tedionice, investicioni fondovi. Moe se osnivati kao finansijska i kao robna berza. Ako se trguje jednom vrstom robe osniva se specijalizovana berza a ako se trguje sa vie vrsta robe meovita berza. Berzu moe osnovati najmanje 8 osnivaa. Pod kadrovskom osposobljenou berze podrazumeva se da berza raspolae visokostrunim kadrovima od kojih su najmanje 3 berzanska brokera sa poloenim strunim ispitom. Pod tehnikom osposobljenou berze podrazumeva se da berza poseduje razvijeni informacioni i komunikacioni sistem za berzansku elektronsku trgovinu. Pod organizacionom osposobljenou berze podrazumeva se postojanje organizacionih delova za efikasno obavljanje poslova na berzi. Osnivai zakljuuju ugovor o osnivanju koji sadri: naziv i sedite berze, naziv i sedite osnivaa berze, imovinu osnovnog kapitala berze, pojedinani ulog svakog osnivaa, predmet poslovanja berze, prava, obaveze i odgovornosti itd. 1NAUKA O FINANSIJAMA

MONETARNO-KREDITNI AGREGATI1KONCEPCIJA MONETARNE POLITIKE1INSTRUMENTI MONETARNE I KREDITNE POLITIKE2VRSTE BANAKA2BANKARSKI PLASMANI-KREDITI3ELEMENTI OPOREZIVANJA4VRSTE POREZA4ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE5ANALIZA REZULTATA POSLOVANJA5RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA5FINANSIJSKO RAUNOVODSTVO5UPRAVLJAKO RAUNOVODSTVO6POJAM I PRAVILA FINANSIRANJA PREDUZEA6POSLOVNI RIZIK I POSLOVNI LEVERID6KRATKORONO FINANSIRANJE7TRGOVINSKI KREDITI7DUGORONO FINANSIRANJE8AKCIJSKI KAPITAL8DUGORONA ZADUIVANJA8FINANSIJSKO PLANIRANJE I KONTROLA8PLANIRANJE POTREBNOG NIVOA GOTOVINE9FINANSIJSKA POLITIKA9HARTIJE OD VREDNOSTI-MENICE9EKOVI I OBVEZNICE10AKCIJE I DEONICE10MONETARNO KREDITNI SISTEM10FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU11FINANSIJSKI MENEDMENT11FINANSIJSKA ANALIZA11PROCENA VREDNOSTI PREDUZEA11METODE PROCENE VREDNOSTI12REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA12FINANSIJSKO ODLUIVANJE12PRAVILA VERTIK. METODA FINANSIRANJA12PRAVILA HORIZONTALNOG METODA FIN13BANKARSKI ZAJMOVI13ODREIVANJE CENE KAPITALA13SOPSTVENI IZVORI FINANSIRANJA PREDUZEA13AKUMULIRANI DODATAK13BANKARSKI POSLOVI14PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA14ANALIZE BILANSA14SADRAJ BILANSA STANJA15ANALIZA SOLVENTNOSTI15ANALIZA RENTABILNOSTI15BONITET-ANALIZA LIKVIDNOSTI16ANALIZA PRODUKTIVNOSTI16ANALIZA EKONOMINOSTI16ANALIZA REZULTATA POSLOVANJA17RASPODELA FINANSIJSKOG REZULTATA17FINANSIJSKO TRITE17NOVANO TRITE18UESNICI FINANSIJSKOG TRITA18VRSTE FIN ANALIZE18VRSTE BILANSA18LIZING19BUDETIRANJE PREDUZEA19FINANSIJSKI MENDMENT19DEVIZNO TRITE19BANKARSKI ZAJMOVI20REPRODUKCIONA VREDNOST PREDUZEA20BERZE20

PAGE 24